KEJNZĲANSKI OKVIR ISLM MODELA

15

U medĳima se često mogu videti prognoze BDP-a i kamatnih stopa od strane ekonomista i državnih

agencĳa. Kadkad, čini se da ove prognoze dolaze iz “kristalne kugle”, međutim ekonomisti zapravo grade svoja predviđanja koristeći različite ekonomske modele. Model koji je kod ekonomista široko u upotrebi jeste ISLM model, koga je razvio Ser Džon Hiks tokom 1937. godine, a bazira se na analizi Džona Majnarda Kejnza, pod uticajem knjige Opšta teorĳa zaposlenosti, kamate i novca koja je objavljena 1936. godine. ISLM model objašnjava kako su kamatne stope i ukupna proizvodnja nacionalne privrede određeni u uslovima fiksnih cena.

ISLM model je koristan ne samo u formiranju ekonomskih prognoza, već takođe zato što pruža šire shvatanje načina na koji se može uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost.

Analizu počinjemo razvojem najprostĳeg okvira za određivanje ukupne prizvodnje u kome će svi ekonomski subjekti (potrošači, preduzeća i ostali,) sem države imati odredjenu

ulogu. Državna fiskalna politika (rashodi i porezi) se onda dodaje okviru da bi se sagledao njen uticaj na određivanje ukupne prizvodnje. Konačno, kompletiranje ISLM modela postižemo uvodjenjem varĳabla monetarne politike: novčane mase i kamatne stope.

Određivanje ukupne proizvodnje

Kejnz je posebno bio zainteresovan za razumevanje kretanja ukupne proizvodnje (aggregate output) zato što je želeo da objasni razlog pojave svetske ekonomske krize i kako se državna ekonomska politika može koristiti da se poveća zaposlenost u sličnoj ekonomskoj situacĳi. Kejnzova analiza počinje definisanjem tražnje za ukupnom količinom proizvodnje kao sume četri tipa potrošnje: (1) lična potrošnja (C), ukupna tražnja za robom široke potrošnje i uslugama (hamburgeri, kasetofoni, rok koncerti, posete lekaru i tako dalje); (2) planirana investiciona potrošnja (I), ukupna planirana potrošnja preduzeća na novi fizički kapital (mašine, računari, fabrike, sirovine

Docent dr Jadranka Đurović Todorović*

KEJNZĲANSKI OKVIR ISLM MODELAISLM model objašnjava kako su kamatne stope i ukupna proizvodnja nacionalne privrede određeni u uslovima fiksnih cena. On je koristan ne samo u formiranju ekonomskih prognoza, već zato što pruža šire shvatanje načina na koji se može uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost. ISLM model pomaže da se shvati kako monetarna politika utiče na ekonomsku aktivnost i kako se prepliće sa fiskalnom politikom i određuje nivo ukupne proizvodnje; kako promene u investicionoj potrošnji i promene u monetarnoj i fiskalnoj politici utiču na nivo kamatnih stopa; kako najbolje sprovoditi monetarnu politiku i kako

ISLM model izvodi krivu agregatne tražnje.

* Ekonomski fakultet Niš

16

i slično) plus planirana potrošnja za novu stambenu izgradnju; (3) državna potrošnja (G), potrošnja svih nivoa vlasti za robu i usluge (avionski prevoz, plate zaposlenih u državnoj administracĳi, proslave itd.); i (4) neto izvoz (NX), inostrana neto potrošnja domaćih roba i usluga, koja je jednaka razlici izvoza i uvoza1. Formula tražnje za ukupnom količinom proizvodnje, koja se još naziva agregatna tražnja (Yad), glasi:

Yad = C + I + G + NX (1)

Koristeći koncept zdravog razuma iz analize ponude i tražnje, Kejnz ističe da će se ravnoteža u ekonomĳi pojaviti onda kada se ukupna količina proizvodnje na strani ponude (ukupna prizvodnja koji je proizvedena) Y izjednači sa količinom proizvodnje koja se traži Yad, u stvari onda kada je:

Y = Yad (2)

Kada je ovaj uslov ravnoteže zadovoljen, proizvođači su u mogućnosti da realizuju celokupnu proizvodnju i nemaju razloga da izmene nivo proizvodnje. Kejnzova analiza objašnjava dve stvari: (1) zašto se ukupna proizvodnja nalazi na trenutnom nivou (što podrazumeva analizu faktora koji utiču na svaku komponentu agregatne tražnje) i (2) kako zbir ovih komponenti može da rezultira proizvodnjom koja je manja od potencĳala koji privreda može da stvori, što prouzrokuje manju uposlenost resursa od mogućeg maksimuma.

Kejnz je bio posebno usmeren objašnjavanju niskog nivoa proizvodnje i zaposlenosti tokom Velike svetske ekonomske krize. Kako inflacĳa nĳe bila ozbiljan problem tokom ovog perioda, Kejnz je pretpostavio da se proizvodnja može menjati bez uticaja na promene cena. Kejnzova analiza podrazumeva da su cene fiksne i stabilne; to jest, nominalni iznosi za veličine kao što su lična potrošnja, investicĳe i ukupna proizvodnja ne treba prilagođavati promenama u nivou cena da bi videli koliko su se ove varĳable promenile u realnom iznosu.

Zbog toga što se uzima da je nivo cena fiksiran, kada govorimo o promenama u nominalnim varĳablama, takođe govorimo i o promenama u realnim varĳablama.

Naša diskusĳa o Kejnzovoj analizi počinje od jednostavnog okvira za definisanje ukupne proizvodnje u kome se ignoriše uloga države, neto izvoza i mogućeg uticaja novčane mase i kamatnih stopa. Kako pretpostavljamo da su državni rashodi i neto izvoz jednaki nuli (G = 0 i NX = 0), treba samo da ispitamo uticaj lične i investicione potrošnje na ukupnu proizvodnju. Ovaj jednostavan okvir nĳe realan, zbog toga što su fiskalna i monetarna politika izostavljene i zato što se polazi od drugih pojednostavljenih pretpostavki kao što je ona o fiksnim cenama. I pored toga, model vredi proučiti zbog toga što njegov pojednostavljeni koncept pomaže da se razumeju ključni faktori koji pojašnjavaju kako ekonomĳa funkcioniše. Takođe, jasno ilustruje Kejnzovu ideju da ekonomĳa može da se zaustavi na nivou ukupne proizvodnje koja je ispod nivoa pune upošljenosti. Jednom kada se razume ovaj jednostavni okvir, može se nastaviti ka modelima koji su realnĳi i složenĳi.

Lična potrošnja i funkcĳa potrošnje

Ako sebi postavimo pitanje koliko novca trošimo na robu i usluge široke potrošnje, verovatni odgovor bio bi da je dohodak najbitnĳi faktor, jer ako dohodak raste bićemo spremnĳi da trošimo više. Kejnz je razmišljao slično da je lična potrošnja vezana za raspoloživ dohodak, tj. ukupni dohodak koji je na raspolaganju za potrošnju. Iznos ove veličine dobĳamo kada od agregatnog dohodka (koji je ekvivalentan ukupnoj proizvodnji) oduzmemo poreze (Y - T). Ovaj odnos između raspoloživog dohotaka YD i lične potrošnje C nazvao je funkcĳom potrošnje i izrazio formulom:

C = a + (mpc × YD) (3)

Element mpc, ili marginalna sklonost potrošnji, predstavlja nagib prave funkcĳe

1 Uvoz se odbĳa od izvoza čime se dobĳa neto izvoz kao komponenta tražnje za ukupnom količinom proizvodnje, zato što je uvoz već uključen u C, I i G iako realno ne doprinosi veličini pomenute tražnje

17

potrošnje (∆C/∆YD) i odražava promenu u izdatku potrošača koji rezultira iz dodatnog iznosa dolara raspoloživog dohotka. Kejnz je odredio da je mpc konstanta, čĳe se vrednosti kreću od 0 do 1. Ukoliko na primer, povećanje raspoloživog dohotka od jednog dolara vodi rastu lične potrošnje od 0, 5 dolara, onda mpc iznosi 0, 5.

Promenljiva a označava autonomnu ličnu potrošnju, iznos lične potrošnje koja ne zavisi od raspoloživog dohotka. Ona pokazuje koliko će potrošač utrošiti kada je raspoloživi dohodak nula (ljudi i dalje moraju pribaviti hranu, odeću i smeštaj). Ako a iznosi dvesta milĳardi dolara kada je raspoloživi dohodak jednak nuli, lična potrošnja biće isto dvesta milĳardi dolara.2

Numerički primer funkcĳe potrošnje koristeći vrednos mpc = 0, 5 i a = 200 razjasniće prethodni koncept. 200 milĳardi dolara lične potrošnje pri nultom raspoloživom dohotku prikazano je u prvom redu tabele 1 i označeno tačkom E na slici 1. (Ne zaboravimo da nominalne - dolarske vrednosti varĳabli odgovaraju realnim, jer je Kejnz pretpostavio da je nivo cena fiksiran). Kako je mpc = 0, 5, kada se raspoloživi dohodak uveća za 400 milĳardi dolara, promena u ličnoj potrošnji - ∆C u trećoj koloni tabele 1 – iznose 200 milĳardi dolara (0, 5 × 400). Prema tome, kada raspoloživi dohodak vredi 400 milĳardi dolara, lična potrošnja iznosi 400 milĳardi dolara (početna vrednost od 200 milĳardi dolara kada je raspoloživi dohodak nula plus promena lične potrošnje od 200 milĳardi dolara). Ova kombinacĳa lične potrošnje i raspoloživog dohotka prikazana je u drugom redu tabele 1 i označena tačkom F

na slici 1. Slično, u tački G, gde je raspoloživi dohodak povećan za 400 milĳardi dolara na 800 milĳardi dolara, lična potrošnja će porasti za dodatnih 200 milĳardi dolara na 600 milĳardi dolara. Istom analogĳom, u tački H, u kojoj je raspoloživi dohodak jednak 1.200 milĳardi dolara, lična potrošnja biće 800 milĳardi dolara. Prava koja povezuje ove tačke na slici 1 određuje funkcĳu potrošnje.

Investiciona potrošnja

Važno je razlikovati dva tipa investicĳa. Prvi tip, investicĳe u fiksna sredstva koje predstavljaju izdatke preduzeća za opremu (mašine, računari, avioni) i objekte (fabrike,

2 Lična potrošnja može da prevaziđe dohodak ukoliko su potrošači štedeli za “crne dane“. Alternativa je imati roditelje koji će pomagati novcem za hranu (ili plaćati školarinu) kada dohodak ne postoji.

Tabela 1. Funkcĳa potrošnje: Kretanje lične potrošnje C kada je mpc = 0, 5 i a = 200 milĳardi dolara

Tačkana

slici 1

Raspoloživi prihod

YD

Promene u raspoloživom

prihodu∆YD

Promene u ličnoj

potrošnji ∆C (0, 5 X ∆YD)

Lična potrošnja

C

E 0 - - 200F 400 400 200 400G 800 400 200 600H 1. 200 400 200 800

Izvor: Frederic S. Mishkin, The Economics of Money, Banking and Financial Markets, seventh edition, Pearson, Addison Wesley, Boston, 2004, p. 539

Slika 1. Funkcĳa potrošnje

18

kancelarĳe, šoping centri) i planirano ulaganje u stambenu izgradnju. Drugi tip, investicĳe u obrtna sredstva koje obuhvataju izdatke preduzeća za dodatne zalihe sirovina, delova i gotove robe izračunate kao promena u zalihama navedenih stavki u datom vremenskom periodu - na primer jedna godina.

Pretpostavimo da Compaq, preduzeće koje proizvodi personalne računare ima zalihu od 100.000 računara u skladištu 31. decembra, 2003. godine koji su spremni za isporuku kupcima. Ako svaki računar ima veleprodajnu cenu od 1.000 dolara, Compaq ima zalihe vredne sto miliona dolara. Ako su do 31. decembra, 2004. godine ove zalihe porasle na 150 miliona dolara, investicĳe u obrtna sredstva u 2004. godini iznosiće 50 miliona dolara, odnosno to je razlika u promeni nivoa zaliha tokom godine (150 miliona dolara minus 100 miliona). Ako pretpostavimo da je došlo do pada nivoa zaliha, investicĳe u obrtna sredstva biće negativne.

Compaq može da ima, takođe i dodatne investicĳe u obrtna sredstva ukoliko nivo sirovina i delova koje drži u svrhu proizvodnje računara raste tokom godine. Ako 31. decembra, 2003. godine Compaq ima 20 miliona dolara zaliha kompjuterkih čipova koji se koriste u proizvodnji računara, a 31. decembra, 2004. godine zalihe od 30 miliona, onda će investicĳe u obrtna sredstva iznositi 10 miliona dolara.

Bitno svojstvo investicĳa u obrtna sredstva - nasuprot investicĳama u fiksna sredstva koje su uvek planirane - jeste da neke nabavke obrtnih sredstava mogu biti neplanirane. Pretpostavimo da je razlog postojanja dodatnih 50 milona dolara zaliha računara u Compaq-u 31. decembra, 2004. godine manja prodaja računara u 2004. godini od očekivane. Ovih 50 miliona dolara investicĳa u obrtna sredstva u 2004. godini nisu bila planirana. U ovoj situacĳi, Compaq proizvodi više računara nego što može da proda tako da će smanjiti svoju proizvodnju.

Planirana investiciona potrošnja, kao komponenta agregatne tražnje Yad, jednaka je planiranim investicĳama u fiksna sredstva plus iznos investicĳa u obrtna sredstva koja su planirana od strane preduzeća. Kejnz je pomenuo dva faktora koji utiču na investicionu potrošnju: kamatne stope i buduća poslovna očekivanja. O tome kako ovi faktori utiču na

investicionu potrošnju biće reči kasnĳe. Za sada, planirana investiciona potrošnja se tretira kao poznata veličina. U ovoj fazi, želimo da objasnimo kako je ukupna prizvodnja određena za dati nivo investicione potrošnje; nakon toga možemo ispitati kako kamatne stope i buduća poslovna očekivanja utiču na ukupnu prizvodnju preko delovanja na investicionu potrošnju.

Ravnoteža i Kejnzĳanski unakrsni dĳagram

Sada smo sklopili delove u celinu (ličnu potrošnju i planiranu investicionu potrošnju) koji će nam omogućiti da vidimo kako je ukupna proizvodnja determinisana kada ignorišemo državu. Iako ne odgovara stvarnosti, ova pojednostavljena analiza pojašnjava osnovne principe određivanja proizvodnje. U narednom delu, država ulazi u razmatranje i čini model realnĳim. Slika 2, poznata kao Kejnzĳanski unakrsni dĳagram, pokazuje kako je ukupna proizvodnja određena. Vertikalna osa meri agregatnu tržnju dok horizontalna osa meri agrgatnu ponudu. Prava koja zahvata ugao od 45° sadrži sve tačke u kojima je agregatna ponuda Y jednaka agregatnoj tražnji Yad; to jest, pokazuje sve tačke u kojima je uslov ravnoteže zadovoljen Y = Yad. Kako su državna potrošnja i neto izvoz jednaki nuli (G = 0 i NX = 0), agregatna tražnja je jednaka:

Yad = C + I

Zbog toga što nema državnog sektora koji bi skupljao poreze, porezi i ne postoje u našoj pojednostavljenoj privredi; raspoloživi dohodak YD je onda jednak ukupnoj proizvodnji Y (ne zaboravimo da su ukupni dohodak i ukupna proizvodnja ekvivalentni). Prema tome funkcĳa potrošnje kada je a = 200 i mpc = 0, 5 koja je ucrtana na slici 1, može da se predstavi formulom C = 200 + 0, 5Y i ucrta u sliku 2. Za planiranu investicionu potrošnju od 300 miliona dolara, agregatna tražnja može da se izrazi formulom:

Yad = C + I = 200 + 0, 5Y + 300 = 500 + 0, 5Y

Ova jednačina, prikazana na slici 2,

19

predstavlja količinu agregatne tražnje za bilo koji zadati nivo agregatne ponude i naziva se funkcĳa agregatne tražnje.

Funkcĳa agregatne tražnje Yad = C + I je vertikalna suma prave funkcĳe potrošnje (C = 200 + 0, 5Y) i planirane investicione potrošnje (I = 300). Tačka u kojoj funkcĳa agregatne tražnje preseca ravnotežnu pravu Y = Yad, pokazuje ravnotežni nivo između agregatne tražnje i agregatne ponude. Na slici 2, ravnoteža se javlja u tački J, gde je vrednost agregatne ponude Y* i agregatne tražnje Yad* jednaka 1.000 milĳardi dolara.

Svakako, koncept uspostavljanja ravnoteže koristan je samo kada postoji tendencĳa privrede da se na njemu i zadrži. Da bismo ispitali da li se privreda kreće prema nivou ravnotežne proizvodnje od 1.000 milĳardi dolara, pogledajmo najpre šta se dešava ako vrednost proizvodnje koju privreda proizvodi iznosi 1.200 milĳardi dolara i na taj način se nalazi iznad ravnoteže. Na ovom nivou proizvodnje, agregatna tražnja je 1.100 milĳardi dolara (tačka K), 100 milĳardi dolara manje od ukupne ponude od 1.200 milĳardi dolara (tačka L na pravi ravnoteže). Kako ponuda prevazilazi tražnju za 100 milĳardi dolara preduzeća su opterećena sa 100 milĳardi dolara neprodatih zaliha. Da ne bi gomilala neprodatu robu, preduzeća će smanjiti proizvodnju pomerajući ukupnu proizvodnju prema ravnotežnom nivou.

Drugi aspekt posmatranja tendencĳe kretanja ekonomĳe prema ravnoteži u tački J, je sa tačke gledišta investicĳa u obrtna

sredstva. Kada preduzeća ne realizuju celokupnu proizvodnju, ona dodaju nerealizovanu proizvodnju zalihama, tako da se investicĳe u obrtna sredstva povećavaju. Na primer, na nivou ukupne proizvodnje od 1.200 milĳardi dolara, 100 milĳardi dolara vredna neprodata roba vodi u 100 milĳardi dolara vredne neplanirane investicĳe u obrtna sredstva, koje firme ne žele. Preduzeća će smanjiti proizvodnju da bi redukovali zalihe na željeni nivo, pa će i ukupna proizvodnja biti smanjena (prikazano strelicom u blizini horizontalne ose). Sa ovog aspekta, znači da su neplanirane investicĳe u obrtna sredstva za

celu privredu Iu jednake višku ponude nad agregatnom tražnjom. U našem primeru, na nivou proizvodnjaa od 1.200 milĳardi dolara, Iu = 100 milĳardi dolara. Ako je Iu pozitivna, preduzeća će smanjiti proizvodnju i ponuda će opasti. Opadanje ponude će se zaustaviti kada se vrati u svoj ravnotežni položaj u tački J, gde je Iu = 0.

Šta se dešava u slučaju kada je ukupna proizvodnja ispod ravnotežnog nivoa? Recimo da je proizvodnja 800 milĳardi dolara. Na ovom nivou proizvodnje, agregatna tražnja u tački I je 900 milĳardi dolara, za sto milĳardi dolara više nego ukupna proizvodnja (tačka H na ravnotežnoj pravi). Na ovom nivou, preduzeća prodaju 100 milĳardi više robe nego što proizvode, pa zalihe padaju ispod željenog nivoa. Negativna neplanirana investicĳa u obrtna sredstva (Iu = -100 milĳardi dolara) nateraće preduzeća da povećaju svoju proizvodnju u nameri da akumuliraju zalihe do željenog nivoa. Kao rezultat, proizvodnja raste do ravnotežnog nivoa, što je prikazano strelicom na slici 2. Dokle god je proizvodnja ispod ravnotežnog nivoa, neplanirane investicĳe u obrtna sredstva ostaće negativne, pa će preduzeća nastaviti proizvodnju i proizvodnja će nastaviti da raste. Ponovo vidimo tendencĳu privrede da se približi tački J, gde je agregatna

Slika 2. Kejnzĳanski unakrsni dĳagram

20

tražnja Yad jednaka agregatnoj ponudi Y, a neplanirane investicĳe u obrtna sredstva su jednake nuli (Iu = 0).

Investicioni multiplikator

Sada kada znamo da je ravnotežna proizvodnja određena pozicĳom funkcĳe agregatne tražnje, možemo da ispitamo kako različiti faktori pomeraju tu funkcĳu i kao posledicu menjaju ukupnu proizvodnju. Otkrićemo da ili rast u planiranoj investicionoj potrošnji ili rast autonomne lične potrošnje pomera funkcĳu agregatne tražnje na više i vodi uvećanju ukupne proizvodnje.

Reakcĳa proizvodnje na promene u planiranoj investicionoj potrošnji - Pretpostavimo da je otkriven novi tip električnog motora koji čini sve fabričke mašine tri puta efikasnĳim. Pošto su sad preduzeća mnogo optimističnĳa u pogledu očekivane profitabilnosti investiranja u nove mašine koje koriste ovaj novi motor, planirana investiciona potrošnja se povećava za 100 milĳardi dolara sa inicĳalne varĳable I1 = 300 milĳardi dolara na I2 = 400 milĳardi dolara. Kakav uticaj ovo ima na proizvodnju?

Efekat rasta planirane investicione potrošnje analizira se na slici 3 uz pomoć Kejnzĳanskog unakrsnog dĳagrama. Prvobitno, kada je planirana investiciona potrošnja I1 300 milĳardi dolara, funkcĳa agregatne tražnje označena je sa Yad

1, a ravnoteža se postiže u tački 1, gde je vrednost proizvodnje 1. 000 milĳardi dolara. Rast planirane investicione potrošnje od 100 milĳardi dolara direktno deluje na agregatnu tražnju i pomera njenu funkcĳu naviše u položaj Yad

2. Agregatna tražnja je sada jednaka proizvodnji u tački preseka Yad

2 i ravnotežne

prave Y = Yad (tačka 2). Kao rezultat povećanja planirane investicione potrošnje za 100 milĳardi dolara, ravnotežna proizvodnja se penje na 1.200 milĳardi dolara (Y2). Znači za svaki dolar uvećanja planirane investicione potrošnje, ukupna proizvodnja se povećala za dva.

Odnos promene u ukupnoj proizvodnji i promene u planiranoj investicionoj potrošnji, ∆Y/∆I, naziva se investicioni multiplikator. (Ovaj multiplikator ne treba mešati sa

monetarnim multiplikatorom, koji predstavlja odnos promene novčane mase i promene primarnog novca). Na slici 3. investicioni multiplikator je 2.

Zbog čega promena u planiranoj investicionoj potrošnji vodi još većoj promeni ukupne proizvodnje tako da je investicioni multiplikator veći od 1? Investicioni multiplikator je veći od 1 zato što uvećanje planirane investicione potrošnje, koja povećava proizvodnju, takođe vodi i dodatnom povećanju licne potrosnje (mpc × ∆Y). Povećanje lične potrošnje sa druge strane stimuliše agregatnu tražnju i proizvodnju nadalje, prouzrokujući višestruke promene proizvodnje pri datoj promeni planirane investicione potrošnje. Ovaj zaključak može da se izvuče algebarski rešavajući jednačinu po nepoznatoj Y, čime se dobĳa sledeće:3

Slika 3. Reakcĳa ukupne proizvodnje na promene u planiranim investicĳama

3 Ubacivanjem funkcĳe potrošnje C = a + mpc × Y u funkcĳu agregatne tražnje Yad = C + I dobĳa se: Yad = a + mpc × Y + I U ravnoteži, agregatna ponuda i agregatna tražnja su jednaki, Y = Yad = a + mpc × Y + I Oduzimanjem člana mpc × Y od obe strane jednačine, u cilju prebacivanja Y sa leve strane, dobĳamo: Y - mpc × Y = Y (1

– mpc) = a + I Pošto podelimo obe strane sa 1 – mpc jednačinu (4) rešavamo po nepoznatoj Y.

21

Y = (a + I) / (1 - mpc) (4)

Kako se I množi sa 1 / (1-mpc), ova jednačina nam govori da promena I od jednog dolara uzrokuje 1 / (1-mpc) dolara promene ukupne proizvodnje; prema tome 1 / (1-mpc) jeste investicioni multiplikator. Kada je mpc = 0,5 promena proizvodnje, za promenu I od jednog dolara, iznosi dva dolara 1 / (1 - 0,5); ako je mpc = 0,8 promena proizvodnje, za promenu I od jednog dolara, iznosi pet dolara. Što je veća marginalna sklonost potrošnji, veći će biti i investicioni multiplikator.

Reakcĳa na promene u autonomnoj potrošnji. Kako se a takođe množi članom 1/ (1-mpc) prema jednačini 4, promena autonomne lične potrošnje a od jednog dolara takođe menja ukupnu proizvodnju za 1 / (1-mpc), iznos investicionog multiplikatora. Sledi da se investicioni multiplikator uspešno primenjuje i kod promena autonomne licne potrosnje. Zapravo, jednačina 4 može i da se preformuliše u sledeći oblik:

Y = A / (1 - mpc) (5)

U kome je A = autonomna potrošnja = a + I.Ovaj preformulisani oblik jednačine govori

nam da promene u autonomnoj potrošnji, bilo da potiču od a ili od I, vodiće do višestruke promene Y. Ako se i a i I smanje za po 100 milĳardi dolara tako da smanjenje A iznosi 200 milĳardi dolara, dok je mpc = 0,5 investicioni multiplikator je 2 (1 / (1 - 0,5) ), tako da će ukupna proizvodnja opasti za 2 × 200 milĳardi dolara = 400 milĳardi dolara. Suprotno, rast I od 100 milĳardi dolara koji se potire sa padom kod a od 100 milĳardi dolara ostaviće autonomnu potrošnju A, takođe i Y, bez promena. Tako se investicioni multiplikator 1 / (1-mpc) može opštĳe definisati kao odnos promene ukupne proizvodnje prema promeni autonomne potrošnje (∆Y/∆A).

Drugi način da se dođe do ovog zaključka - da će bilo koja promena u autonomnoj potrošnji voditi višestrukoj promeni ukupne proizvodnje - jeste preko opažanja da pomeranje funkcĳe agregatne tražnje na slici 3 nĳe moralo da dođe od povećanja I; moglo je takođe da dođe od povećanja a, koje direkno povećava ličnu potrošnju i prema tome agregatnu tražnju. Na

kraju, pomeranje je moglo da bude uzrokovano od rasta obe veličine, a i I. Promene u budućim očekivanjima potrošača i preduzeća, koje prouzrokuju promene u njihovoj potrošnji, dovešće do višestrukih promena ukupne proizvodnje.

Kejnz je verovao da su promene u autonomnoj potrošnji dominantno uslovljene fluktuacĳama u planiranoj investicionoj potrošnji, na koju utiču emotivni talasi optimizma i pesimizma - faktori koje je nazvao “životinjskim nagonima“. Njegov stav bilo je pod utiskom kolapsa investicione potrošnje tokom Velike svetske krize, koju je video kao glavni razlog ekonomskih kontrakcĳa. Razmotrićemo posledice ovog pada investicione potrošnje u narednom delu.

Kolaps investicione potrošnje i Velika svetska ekonomska kriza

Od 1929. do 1933. godine ekonomĳa SAD doživela je najveći procentualni pad investicione potrošnje koji je ikada zabeležen. Jedno objašnjenje za kolaps investicĳa je skup finansĳskih kriza tokom ovog perioda. Prema paritetu dolara iz 1996., investiciona potrošnja je pala sa 218 milĳardi dolara na 36 milĳardi dolara - pad od preko 80%. Šta Kejnzĳanska analiza razvĳena do sada smatra da bi trebalo da se desi sa ukupnom proizvodnjom u ovom periodu?

Slika 4 pokazuje kako bi pad od 182 milĳarde dolara u planiranim investicĳama trebalo da pomeri krivu agregatne tražnje nadole Yad

1 prema Yad

2, pomerajući ekonomĳu iz tačke 1 u tačku 2. U tom slučaju ukupna proizvodnja bi oštro opala; realni DBP je zapravo pao za 330 milĳardi dolara (multiplikovan pad uzrokovan smanjenjem investicione potrošnje za 182 milĳarde dolara) sa 1.111 milĳardi na 781 milĳardu dolara (koristeći paritet dolara iz 1996). Pošto je privreda bila u stanju pune zaposlenosti 1929. godine, pad proizvodnje rezultirao je masovnom nezaposlenošću, sa preko 25% nezaposlenih od ukupne radne snage, 1933. godine.

22

Uloga države

Posle događaja tokom Velike svetske ekonomske krize, Kejnz je zauzeo stav da bi ekonomĳa nastavila da pati od značajnih fluktuacĳa proizvodnje zbog prevrtljivosti autonomne potrošnje, pogotovo planirane investicione potrošnje. On je bio posebno zabrinut zbog oštrih padova autonomne potrošnje, koji bi neizbežno vodili do velikog smanjenja proizvodnje u ravnotežu sa velikom nezaposlenošću. Ako autonomna potrošnja značajno opadne, kao što se desilo za vreme svetske ekonomske krize, šta je potrebno da bi privreda bila vraćena na više nivoe proizvodnje i razumnĳe nivoe nezaposlenosti? To nikako nĳe moguće uz pomoć rasta investicĳa i lične potrošnje jer su poslovni izgledi bili veoma mršavi. Kejnzov odgovor na ovo pitanje uključuje u razmatranje ulogu države u determinisanju ukupne proizvodnje.

Kejnz je shvatio da i državna potrošnja i oporezivanje mogu takođe da imaju uticaj na pozicĳu funkcĳe agregatne tražnje i stoga ekonomĳa se može vratiti u stanje pune zaposlenosti. Kao što proističe iz funkcĳe agregatne tražnje Yad = C + I + G + NX, državna potrošnja G sastavni je deo agregatne tražnje. Međutim, porezi se ne dodaju direktno agregatnoj tražnji, kao što se to čini sa državnom potrošnjom. Nasuprot tome, porezi smanjuju iznos dohotka koji potrošačima stoji na raspolaganju za potrošnju tako da porezi ispoljavaju uticaj na agregatnu

tražnju preko lične potrošnje; to jest, kada postoje porezi, raspoloživi dohodak YD nĳe jednak ukupnoj proizvodnji; jednak je razlici ukupne proizvodnje i poreza T: YD = Y - T. Funkcĳa potrošnje sada se može preformulisati na sledeći način:

C = a + (mpc × (Y - T) ) = a + (mpc × Y) - (mpc × T) (6)

Ova funkcĳa potrošnje liči na onu koja je korišćena ranĳe, ali ima dodatni član - (mpc × T) na desnoj strani. Ovaj član ukazuje na to da ako se porezi povećaju za 100 dolara, lična potrošnja će opasti za proizvod mpc i pomenutog iznosa; ako je mpc = 0,5 lična potrošnja se smanjuju za 50 dolara. Do

ovoga dolazi zato što potrošači posmatraju porez od 100 dolara kao smanjenje dohotka za 100 dolara pa smanjuju svoje izdatke za proizvod marginalne sklonosti potrošnji i pomenutog iznosa.

Da bi videli kako uključenje državne potrošnje i poreza menja analizu, prvo posmatramo efekat koji državna potrošnja ima kao pozitivna vrednost, na ukupnu proizvodnju uz pomoć Kejnzĳanskog unakrsnog dĳagrama na slici 5. Pođimo od toga da se u odsustvu državne potrošnje i poreza, ekonomĳa nalazi u položaju 1, gde funkcĳa ukupne proizvodnje Yad

1 = C + I = 500 + 0, 5Y preseca ravnotežnu pravu Y = Yad. Ovde ravnotežna proizvodnja iznosi 1.000 milĳardi dolara. Pretpostavimo međutim, da ekonomĳa dostiže punu uposlenost na nivou proizvodnjaa od 1.800 milĳardi dolara. Kako se državna potrošnja može iskoristiti da se privreda vrati u stanje pune zaposlenosti?

Ako državna potrošnja iznosi 400 milĳardi dolara, funkcĳa agregatne tražnje se pomera naviše Yad

2 = C + I + G = 900 + 0, 5Y. Privreda se premešta u tačku 2, a ukupna prizvodnja raste za 800 milĳardi dolara na 1.800 milĳardi dolara. Slika 5 pokazuje da je ukupna prizvodnja pozitivno vezana za državnu potrošnju i da promene u državnoj potrošnji vode višestrukim promenama ukupne prizvodnje, posredstvom investicionog multiplikatora, 1 / (1 - mpc) = 1 / (1 - 0, 5) = 2. Prema tome, opadanje planirane investicione potrošnje koje uzrokuje visoku nezaposlenost (kako se desilo tokom svetske ekonomske krize) može biti kompenzovano

Slika 4. Reakcĳa ukupne proizvodnje na kolaps investicione potrošnje, u periodu 1929. -1933. godine

23

državnom potrošnjom.Šta se dešava u slučaju da država odluči

da treba da prikupi poreze u iznosu od 400 milĳardi dolara da bi budžet bio izbalansiran? Pre prikupljanja poreza, privreda se nalazi u ravnoteži u tački 2 na slici 5. Naša funkcĳa potrošnje koja uključuje poreze pokazuje da porezi T redukuju ličnu potrošnju za mpc × T jer je sada na raspolaganju za potrošnju, za T, manje dohodaka. U primeru je mpc = 0,5 pa se lična potrošnja i funkcĳa agregatne tražnje premeštaju naniže za 200 milĳardi dolara (0, 5 × 400); u novoj ravnoteži, tačka 3, nivo proizvodnje je opao za dvostruko veći iznos (delovanje investicionog multiplikatora) na 1.400 milĳardi dolara.

Iako se može videti da je ukupna prizvodnja negativno vezana za nivo poreza, važno je uočiti da je promena ukupne prizvodnje koja je posledica rasta poreza za 400 milĳardi dolara (∆Y = - 400 milĳardi dolara) manja od promene ukupne prizvodnje kao posledice rasta državne potrošnje za 400 milĳardi dolara (∆Y = 800 milĳardi dolara). Ako bi se i državna potrošnja i porezi povećali za isti iznos - za 400 milĳardi dolara, kao i što je urađeno prateći tačke 1 do 3 na slici 5, ukupna prizvodnja se povećava, što znači da je naglašenĳe ekspanzivno dejstvo rashoda u odnosu na kontraktivno dejstvo državnih prihoda.

Kejnzĳanski okvir implicira da država može da igra veoma bitnu ulogu u determinisanju ukupne prizvodnje menjajući nivoe državne

potrošnje i poreza. Ako privreda uđe u duboku recesĳu, u kojoj proizvodnja oštro opadne a nezaposlenost poraste, analiza koja je upravo urađena daje recept za ozdravljenje ekonomĳe. Država može da podigne ukupnu prizvodnju povećanjem državne potrošnje ili bi mogla da snizi poreze i preokrene proces opisan na slici 5 (to jest, smanjenje poreza donosi veći dohodak koji je moguće upotrebiti za potrošnju na bilo kom nivou proizvodnje, pomerajući funkcĳu agregatne tražnje naviše, uz rast ravnotežnog nivoa).

Uloga međunarodne trgovine

Međunarodna trgovina, takođe ima ulogu u determinisanju ukupne prizvodnje zato što neto izvoz (ukupni izvoz minus uvoz) predstavlja komponentu agregatne tražnje. Da bi se analizirao efekat neto izvoza preko Kejnzĳanskog unakrsnog dĳagrama na slici 6, pretpostavimo da je isprva neto izvoz jednak nuli (NX1 = 0) tako da se privreda nalazi u tački 1 gde funkcĳa agregatne tražnje Yad

1 = C + I + G + NX1 = 500 + 0,5Y preseca ravnotežnu pravu Y = Yad

1. Ravnotežni proizvodnja je ponovo 1.000 milĳardi. Sada stranci odjedanput imaju potrebu da

kupuju više američkih proizvoda tako da neto izvoz raste na 100 milĳardi dolara (NX1 = 100). Povećanje od 100 milĳardi dolara kod neto izvoza direktno se dodaje agregatnoj tražnji i pomera funkcĳu agregatne tražnje naviše Yad

2 = C + I + G + NX2 = 600 + 0,5Y. Ekonomĳa prelazi u položaj 2 i ukupna prizvodnja raste za dvesta milĳardi dolara na 1.200 milĳardi (Y2). Slika 6 pokazuje da, kao što smo zaključili za planiranu investicionu potrošnju i državnu potrošnju, rast neto izvoza vodi višestrukom rastu ukupne prizvodnje, pod dejstvom investicionog multiplikatora, 1 / (1 - mpc) = 1 / 1 (1 - 0,5) = 2. Prema tome, promene u neto izvozu mogu biti sledeći važni faktor koji utiče na fluktuacĳe ukupne prizvodnje.

Slika 5. Reakcĳa ukupne prizvodnje na državnu potrošnju i poreze

24

Pregled u vezi determinisanosti ukupne prizvodnje

Analiza Kejnzĳanskog okvira je do sada identifikovala pet nezavisnih faktora (faktora koji su nezavisni od dohodaka) koji pomeraju funkcĳu agregatne tražnje a prema tome i nivo ukupne prizvodnje:1. Promene u autonomnoj ličnoj potrošnji (a)2. Promene u planiranoj

investicionoj potrošnji (I)3. Promene u državnoj potrošnji (G)4. Promene u porezima (T)5. Promene u neto izvozu (NX)

Efekti promena u svakoj od ovih veličina na ukupnu prizvodnju sumirani su u tabeli 2 i prodiskutovani u narednom tekstu.

Promene u autonomnoj ličnoj potrošnji (a). Porast autonomne lične potrošnje a (zbog toga što na primer potrošači postaju optimističnĳi u vezi ekonomĳe kada dođe do buma na berzi) direkno povećavaju ličnu potrošnju i pomeraju funkcĳu agregatne tražnje na više, prouzrokujući porast ukupne prizvodnje. Smanjenje a utiče da lična potrošnja padne, konačno vodeći redukcĳi ukupne prizvodnje. Prema tome, ukupna prizvodnja je pozitivno vezana za autonomnu licnu potrošnju a.

Promene u planiranoj investicionoj potrošnji (I). Rast planirane investicione potrošnje direktno se dodaje agregatnoj tražnji, tako uzrokuje uvećanje

Tabela 2. Sumirani pregled reakcĳa ukupne prizvodnje Y na promene a, I, G, T i NX

Varĳabila Promene u varĳabili

Promene u ukupnoj proizvodnji Y

Lična potrošnja,

a

Investicĳe,I

Državna potrošnja,

G

Porezi,T

Neto izvoz,NX

Slika 6. Reakcĳa ukupne prizvodnje na promene neto izvoza

25

funkcĳe agregatne tražnje i ukupne prizvodnje. Pad planirane investicione potrošnje smanjuje agregatnu tražnju i utiče da ukupna prizvodnja padne. Prema tome, ukupna prizvodnja je pozitivno vezana za planiranu investicionu potrošnju I.

Promene u državnoj potrošnji (G). Rast državne potrošnje, takođe se direktno dodaje agregatnoj tražnji i podiže funkcĳu agregatne tražnje, povećavajući ukupnu prizvodnju. Nasuprot tome, pad direktno smanjuje agregatnu tražnju, spuštajući funkcĳu agregatne tražnje i uzrokujući smanjenje ukupne prizvodnje. Prema tome, ukupna prizvodnja je pozitivno vezana za državnu potrošnju G.

Promene u porezima (T). Rast poreza ne utiče direktno na agregatnu tražnju, ali ipak smanjuje iznos dohodaka koji je moguće trošiti, redukujuću ličnu potrošnju. Pad lične potrošnje dalje vodi padu funkcĳe agregatne tražnje što proizvodi smanjenje ukupne prizvodnje. Smanjenje poreza oslobađa više dohodaka za potrošnju, povećava ličnu potrošnju i vodi većoj ukupnoj prizvodnji. Prema tome, ukupna prizvodnja je negativno vezana za nivo poreza T.

Promene u neto izvozu (NX). Rast neto izvoza direktno se dodaje agregatnoj tražnji i podiže funkcĳe agregatne tražnje, povećavajući ukupnu prizvodnju. Pad direktno redukuje agregatnu tražnju, spušta krivu njene funkcĳe i smanjuje ukupnu prizvodnju. Prema tome, ukupna prizvodnja je pozitivno vezana za neto izvoz NX.

Veličina uticaja pet faktora. Funkcĳa agregatne tražnje u kejnzĳanskom unakrsnom dĳagramu pomera se vertikalno za pun iznos promena a, I, G ili NX, proizvodeći višestruki uticaj na ukupnu prizvodnju preko efekta investicionog multiplikatora, 1 / (1 - mpc). Promena u porezima ima manji uticaj na ukupnu prizvodnju jer se lična potrošnja

menja samo za proizvod mpc i promene poreza (-mpc × ∆T), što znači da ako je mpc = 0,5 onda se funkcĳa agregatne tražnje pomera vertikalno samo za polovinu promene poreza.

Ako postoji promena u jednom od ovih autonomnih faktora, koja se poništava promenom drugog (na primer, I raste za 100 milĳardi dolara ali G, a ili NX padaju za 100 milĳardi dolara ili porezi rastu za 200 milĳardi dolara kada je mpc = 0,5), funkcĳa agregatne tražnje ostaće u istoj pozicĳi i ukupna prizvodnja ostaće nepromenjena.4

ISLM model

Dosadašnja analiza je isključivala monetarnu politiku. Sada ćemo uključiti novac i kamatne stope u Kejnzĳanski okvir u cilju formiranja kompleksnĳeg ISLM modela koji determiniše ukupnu prizvodnju, u kome monetarna politika igra bitnu ulogu. Zašto još jedan kompleksan model? ISLM model je sveobuhvatnĳi i omogućava da razumemo ekonomske pojave koje ne mogu biti analizirane prostĳim kejnzĳanskim unakrsnim dĳagramima koje smo koristili ranĳe. ISLM model pomaže da se shvati kako monetarna politika utiče na ekonomsku aktivnost i kako se prepliće sa fiskalnom politikom (promene u državnoj potrošnji i porezima) i određuje nivo ukupne proizvodnje; kako promene u investicionoj potrošnji, a takođe i promene u monetarnoj i fiskalnoj politici utiču na nivo kamatnih stopa; kako najbolje sprovoditi monetarnu politiku; i kako ISLM model izvodi krivu agregatne tražnje.

Kao i prethodni uprošćeni Kejnzĳanski model, i kompletni Kejnzĳanski ISLM model ispituje ravnotežu u kojoj je proizvedena ukupna prizvodnja jednaka agregatnoj tražnji, a kako se fiksni nivo cena podrazumeva, realne i nominalne varĳable su iste. Prvi korak u konstruisanju ISLM modela je ispitivanje uticaja

4 Ovi zaključci mogu se izvesti i algebarski. Ako uključimo funkcĳu potrošnje koja sadrži poreze (jednačina 6) u funkcĳu agregatne tražnje (jednačina 1), dobićemo:Yad = a – (mpc × T) + (mpc × Y) + I + G + NX

Ako pretpostavimo da porezi nisu vezani za dohodak, autonomnu potrošnju možemo definisati preko funkcĳe agregatne tražnje kao: A = a – (mpc × T) + I + G + NX

Jednačina potrošnje može da se preformuliše u: Yad = A + (mpc × Y) U ravnoteži agregatna tražnja jednaka je ukupnoj prizvodnji: Y = A + (mpc × Y) Što ako se reši po Y, daje: Y = A / (1 – mpc)

26

kamatnih stopa na planiranu investicionu potrošnju a potom i na agregatnu tražnju. Nadalje se koristi Kejnzĳanski unakrsni dĳagram u cilju sagledavanja uticaja kamatnih stopa na ravnotežni nivo ukupne prizvodnje. Odnos između ravnotežne ukupne prizvodnje i kamatne stope poznat je kao IS kriva.

Kao što nam ni kriva tražnje sama ne može otkriti količinu prodate robe na tržištu, IS kriva samostalno ne može pokazati koji će nivo ukupne prizvodnje biti dostignut jer je kamatna stopa još uvek nepoznata. Potreban je još jedan odnos, koji se naziva LM kriva, koja opisuje kombinacĳe kamatne stope i ukupne prizvodnje za koje je tražnja novca jednaka ponudi novca.

Kada se IS i LM krive nalaze na jednom dĳagramu, njihov presek određuje ravnotežni nivo ukupne prizvodnje kao i kamatne stope. Konačno, dobićemo kompletnĳu analizu determinisanja ukupne prizvodnje u kojoj monetarna politika ima važnu ulogu.

Ravnoteža na tržištu roba: IS kriva

U Kejnzĳanskoj analizi, primarni način na koji kamatne stope utiču na nivo ukupne prizvodnje je preko njihovog efekta na planiranu investicionu potrošnju i neto izvoz. Pošto objasnimo zašto kamatne stope utiču na planiranu investicionu potrošnju i neto izvoz, upotrebićemo Kejnzĳanski unakrsni dĳagram da bi sagledali kako kamatne stope utiču na ravnotežnu ukupnu prizvodnju.5

Kamatne stope i planirana investiciona potrošnja. Preduzeća vrše investicĳe u obliku fizičkog kapitala (mašine, fabrike i sirovine) dokle god očekuju da zarade od uloženog fizičkog kapitala više nego što su troškovi kamate na zajmove koji se koriste za finansiranje investicĳa. Kada je kamatna stopa visoka, malo će investicĳa u fizički kapital doneti profit više od cene pozajmljenih sredstava, pa je planirana investiciona potrošnja niska. Kada je kamatna stopa niska, mnoge investicĳe u fizički kapital će zaraditi više nego što su troškovi pozajmljenih

sredstava. Dakle, kada su kamatne stope niske preduzeća će se lakše odlučiti da investiraju u fizički kapital pa će planirana investiciona potrošnja biti viša.

Čak iako preduzeće ima višak sredstava i nĳe potrebno da se pozajmljuje za investiranje u fizički kapital, njegova planirana investiciona potrošnja biće pod uticajem kamatne stope. Umesto da ulaže u fizički kapital, preduzeće može kupiti hartĳe od vrednosti, kao što su obveznice. Ako je kamata na ove hartĳe od vrednosti visoka, oportunitetni troškovi investicĳe su isto visoki, pa će planirana investiciona potrošnja biti mala, zato što će preduzeća verovatno više želeti da ulože u hartĳe od vrednosti nego u fizički kapital. U situacĳi kada kamatne stope i oportunitetni troškovi investiranja padaju, planirana investiciona potrošnja će rasti zato što je verovatnĳe da će investicĳe u fizički kapital doneti veći prinos preduzeću od hartĳa od vrednosti.

Odnos između iznosa planirane investicione potrošnje i nekog datog nivoa kamatne stope ilustrovan je na grafiku investicĳa, deo (a) slike 7. Nagib naniže na grafiku reflektuje negativni odnos između planirane investicione potrošnje i kamatne stope. Pri nižoj kamatnoj stopi i1 nivo planirane investicione potrošnje I1 je visok; za visoku kamatnu stopu i3, planirana investiciona potrošnja I3 je mala.

Kamatne stope i neto izvoz. Kada kamatne stope rastu u SAD (pri fiksiranom nivou cena) depoziti u američkim dolarima postaju privlačnĳi od depozita u stranim valutama, što prouzrokuje rast vrednosti dolarskih depozita u odnosu na druge strane valute, to jest dolazi do porasta deviznog kursa. Viša vrednost dolara kao posledica rasta kamatnih stopa čini domaću robu skupljom od inostrane robe, pa vrednost neto izvoza opada. Ovaj negativni odnos između kamatnih stopa i neto izvoza prikazan je na grafiku (b), slika 7. Pri najnižoj kamatnoj stopi i1, devizni kurs je nizak a neto izvoz NX1 visok; pri visokoj kamatnoj stopi i3, devizni kurs je visok a neto izvoz NX3 nizak.

5 Modernĳi Kejnzĳanski pristupi sugerišu da se lična potrošnja, pogotovo za trajna dobra (automobili, nameštaj, uređaji) nalazi pod uticajem kamatne stope. Ova osetljivost lične potrošnje na visinu kamate može se uvesti u model tako što će se planirana investicona potrošnja definisati opštĳe.

27

Slika 7. Konstruisanje IS krive

Konstruisanje IS krive. Ono što smo naučili o vezama kamatnih stopa sa jedne strane i planirane investicione potrošnje i neto izvoza sa druge strane sada možemo da upotrebimo za ispitivanje odnosa između kamatne stope i nivoa ukupne prizvodnje (pri čemu su državna potrošnja i autonomni lična potrošnja konstante). Tri nivoa planirane investicione

potrošnje i neto izvoza na grafikonima (a) i (b) predstavljeni su preko tri funkcĳe agregatne tražnje na kejnzĳanskom unakrsnom dĳagramu na grafikonu (c). Najnižoj kamatnoj stopi i1 odgovara najviši nivo planirane investicone ptrošnje I1 i neto izvoza NX1 i otuda najveća funkcĳa agregatne tražnje Yad

1. Tačka 1 na grafikonu (d) pokazuje ravnotežni nivo proizvodnje Y1, koji odgovara kamatnoj stopi i1. Kako kamatna stopa raste raste do i2, i planirana investiciona potrošnja i neto izvoz opadaju, do I2 i NX2, pa ravnotežni proizvodnja pada na Y2. Tačka 2 na grafikonu (d) pokazuje niži nivo proizvodnje Y2 koji odgovara kamatnoj stopi i2. Konačno, najviša kamatna stopa i3 vodi najnižem nivou planirane investicione potrošnje i neto izvoza i prema tome najnižem nivou ravnotežne proizvodnje koji je obeležen tačkom 3.

Linĳa koja povezuje tri tačke na grafikonu (d), IS kriva, pokazuje kombinacĳe kamatnih stopa i ravnotežne ukupne prizvodnje za koje je proizvedena proizvodnja jednaka agregatnoj tražnji.6 Negativni nagib ukazuje da više kamatne stope daju manju planiranu investicionu potrošnju i neto izvoz, pa dakle i nižu ravnotežnu proizvodnju.

Šta nam pokazuje IS kriva? IS kriva povezuje sve tačke u kojima je ukupna količina proizvedenih dobara jednaka ukupnoj količini dobara koja se traže. Ona sadrži tačke u kojima se tržište robe nalazi u ravnoteži. Za svaki nivo kamatne stope, IS kriva nam pokazuje za koji će obim ukupna prizvodnja dovesti do ravnoteže na tržištu roba. Kako kamatne stopa raste, planirana investiciona potrošnja i neto izvoz padaju, što za uzvrat smanjuje agregatnu tražnju; ukupna prizvodnja mora biti niža da bi zadovoljila agregatnu tražnju i ravnotežu na tržištu robe.

IS kriva je koristan koncept zato što proizvodnja teži da se kreće prema tačkama na krivi koje predstavljaju ravnotežu na tržištu roba. Ako se ekonomĳa nalazi u oblasti desno od IS krive, postojaće višak ponude. U tački B na primer, ukupna prizvodnja Y1 je veća nego ravnotežni nivo proizvodnje Y3 na IS krivi.

6 IS krivu je tako nazvao Ser Džon Hiks zato što u najprostĳem kejnzĳanskom okviru bez državnog sektora, ravnoteža se na kejnzĳanskom unakrsnom dĳagramu javlja kada je investiciona potrošnja I jednaka štednji S.

28

Ovaj višak ponude proizvešće neplaniranu akumulacĳu zaliha, što će uticati na proizvodnju da se vrati IS krivi. Pad se zaustavlja tek kad se proizvodnja vrati na svoj ravnotežni nivo.

Ako se ekonomĳa nalazi levo od IS krive, postojaće višak tražnje za robom. U tački A, ukupna prizvodnja Y3 je ispod ravnotežnog nivoa proizvodnje Y1 na IS krivi. Višak tražnje usloviće neplanirano smanjenje zaliha, što utiče da se proizvodnja kreće naviše ka IS krivi, zaustavljajući se tek kada se ukupna prizvodnja ponovo nađe u ravnotežnom nivou.

Značajno je da ravnoteža na tržišu roba ne proizvodi jedinstven ravnotežni nivo ukupne prizvodnje. Iako se zna kako će se ukupna prizvodnja kretati za dati nivo kamatne stope, ne možemo utvrditi ukupnu prizvodnju zato što ne znamo kolika je kamatna stopa. Da bi kompletirali analizu determinisanja ukupne prizvodnje, treba uključiti još jedno tržište koje obuhvata dodatni odnos koji povezuje ukupnu prizvodnju i kamatne stope. Tržište novca vrši ovu funkcĳu uz pomoć LM krive. Kada se LM kriva spoji sa IS krivom dostiže se jedinstvena ravnoteža koja određuje i ukupnu prizvodnju i kamatnu stopu.

Ravnoteža na tržištu novca: LM kriva

Isto kao što je IS kriva izvedena iz uslova ravnoteže na tržištu dobara (ukupna prizvodnja je jednaka agregatnoj tražnji), LM kriva je izvedena iz uslova ravnoteže na tržištu novca, koji zahteva da je količina novca koja se traži jednaka količini novca koja se nudi. Glavni deo Kejnzove analize tržišta novca je tražnja za novcem koju naziva sklonost ka likvidnosti.

Kejnzova teorĳa sklonosti ka likvidnosti tvrdi da tražnja za novcem u realnim veličinama Md/P zavisi od dohodaka Y (ukupna prizvodnja) i kamatnih stopa i. Tražnja za novcem je pozitivno vezana za dohodak iz dva razloga. Prvo, rast dohodaka povećava nivo transakcĳa u privredi, što zauzvrat povećava tražnju za novcem zato što se novac koristi u realizacĳi ovih transakcĳa. Drugo, rast dohodaka povećava tražnju za

novcem jer povećava bogatstvo pojedinaca koji žele da poseduju više sredstava, među kojima je i novac. Oportunitetni troškovi držanja novca jesu kamata koja se žrtvuje neposedovanjem drugačĳe aktive (kao što su obveznice). Kako kamatne stope rastu, oportunitetni troškovi držanja novca rastu pa tražnja za novcem pada. Prema teorĳi sklonosti ka likvidnosti tražnja za novcem je pozitivno vezana sa ukupnom prizvodnjom a negativno prema kamatnim stopama.

Konstruisanje LM krive. U Kejnzovoj analizi nivo kamatnih stopa je određen ravnotežom na tržištu novca, tačkom u kojoj je tražnja novca jednaka ponudi novca. Slika 8 opisuje šta se dešava ravnoteži na tržištu novca, kako se nivo proizvodnje menja. Zato što se LM kriva izvodi dok je nivo novčane mase fiksiran, ona je prikazana kao vertikala fiksirana na nivo M grafikona (a).7 Svaki nivo ukupne prizvodnje ima svoju sopstvenu krivu tražnje za novcem zato što, kako se ukupna prizvodnja menja, menja se i nivo transakcĳa u privredi, što povratno menja tražnju za novcem.

Kada je ukupna prizvodnja Y1, kriva tražnje za novcem Md (Y1) pada naniže jer niža kamatna stopa znači da su oportunitetni troškovi držanja novca niži, pa je tražnja za novcem veća. Ravnoteža na tržištu novca javlja se u tački 1 kojoj odgovara kamatna stopa i1. Kada je ukupna prizvodnja na višem nivou Y2, kriva tražnje za novcem pomera se u desno Md (Y2) zato što viši nivo proizvodnje znači da je za bilo koju datu kamatnu stopu, količina novca koji se traži viša. Ravnoteža na tržištu novca se sada javlja u tački 2, kojoj odgovara viši nivo kamatne stope i2. Slično, još uvek viši nivo ukupne prizvodnje Y3 proizvodi još veći nivo ravnotežne kamatne stope i3.

Grafik (b) pokazuje ravnotežnu kamatnu stopu koja odgovara različitim nivoima proizvodnje, gde tačke 1, 2 i 3 odgovaraju ravnotežnim tačkama 1, 2 i 3 na grafiku (a). Linĳa koja povezuje ove tačke je LM kriva koja pokazuje kombinacĳe kamatnih stopa i proizvodnje za koje se tržište novca nalazi u

7 Novčana masa je pozitivno vezana za kamatne stope, pa bi Ms kriva na grafikonu (a) trebalo zapravo da ima pozitivan nagib. Ms kriva je postavljena kao vertikala u cilju uprošćavanja grafika.

29

ravnoteži.8 Pozitivan nagib postoji zato što veći proizvodnja stimuliše tražnju za novcem i prema tome ravnotežnu kamatnu stopu.

Slika 8. Konstruisanje LM krive

Šta nam govori LM kriva? LM kriva spaja tačke koje zadovoljavaju uslov ravnoteže koji zahteva da je tražnja za novcem jednaka ponudi novca. Za svaki dati nivo ukupne prizvodnje, LM kriva nam otkriva kolika bi kamatna stopa trebalo da bude da bi na tržištu novca postojala ravnoteža. Kako ukupna prizvodnja raste, raste i tražnja za novcem kao i kamatne stope, tako da će tražnja za novcem izjednačiti ponudu novca i obezbediti ravnotežu na tržištu novca.

Kao što ekonomĳa teži da se kreće ka ravnotežnim tačkama koje sadrži IS kriva, ista pojava postoji i kod LM krive. Ako se ekonomĳa nalazi u oblasti levo od LM krive, postoji višak ponude novca. U tački A na primer, kamatna stopa je i3 a ukupna prizvodnja Y1. Kamatna

stopa je iznad ravnotežnog nivoa, pa pojedinci drže više novca nego što bi želeli. Da bi eliminisali prekomerne sume novca, kupovaće obveznice, što utiče na rast cene obveznica a na pad njihovih kamatnih stopa. Sve dok višak ponude novca postoji, kamatne stope će padati do zaustavljanja na LM krivi.

Ako se ekonomĳa nalazi desno od LM krive, postoji veća tražnja za novcem. U tački B na primer, kamatna stopa i1 se nalazi ispod ravnotežnog nivoa tako da pojedinci žele da drže više novca nego što je to trenutno slučaj. Da bi došli do novca, prodavaće svoje obveznice spuštajući njihovu cenu, pri čemu kamatne stope rastu. Ovaj proces će se zaustaviti tek kada kamatne stope dostignu nivo na ravnotežnim tačkama LM krive.

ISLM prilaz ukupnoj prizvodnji i kamatnim stopama

Sada kada smo konstruisali IS i LM krive, možemo ih prikazati na istom dĳagramu (Slika 9) čime se dobĳa model koji nam omogućuje da odredimo i ukupnu prizvodnju i kamatnu stopu. Jedina tačka u kojoj se i tržište robe i tržište novca nalaze u ravnoteži istovremeno, nalazi se u preseku kriva IS i LM, to je tačka E. U bilo kojoj drugoj tački na dĳagramu, barem jedan od ovih uslova ravnoteže nĳe zadovoljen, pa tržišne sile pomeraju ekonomĳu prema opštoj ravnoteži, tački E.

Slika 9. ISLM dĳagram

8 Hiks je nazvao LM krivu tako, da bi ukazao da ona predstavlja kombinacĳe kamatnih stopa i proizvodnje za koje je tražnja za novcem, koju je Kejnz označio sa L da bi predstavio preferiranu likvidnost, jednaka novčanoj masi M.

30

Razmotrimo šta se dešava kada se privreda nađe u tački A, koja se nalazi na IS krivi ali ne i na LM krivi. Iako je u tački A tržište robe u ravnoteži, pa je ukupna prizvodnja jednak agregatnoj tražnji, kamatna stopa se nalazi iznad ravnotežnog nivoa, pa je tražnja za novcem manja od njegove ponude. Kako pojedinci imaju više novca nego što bi želeli da drže, pokušaće da se viška oslobode kupovinom obveznica. Posledični rast cene obveznica utiče na pad kamatnih stopa, što povratno čini da i planirana investiciona potrošnja i neto izvoz rastu, pa prema tome i ukupna prizvodnja raste. Privreda se onda kreće niz IS krivu, a proces se nastavlja dok kamatna stopa ne dođe do nivoa i* a ukupna prizvodnja do Y* - to jest dok se ekonomĳa ne nađe u tački ravnoteže E.

Ako se ekonomĳa nalazi na LM krivi a ne na IS krivi, u tački B, takođe će se kretati prema ravnotežnoj tački E. U tački B, iako su tražnja za novcem i ponuda novca jednake,

proizvodnja je veća od ravnotežnog nivoa i pevazilazi agregatnu tražnju. Preduzeća nisu u stanju da prodaju sve svoje zalihe, pa dolazi do neplanirane akumulacĳe zaliha, što ih tera da smanje proizvodnju. Pad proizvodnje značiće smanjenje tražnje za novcem, spuštajući kamatne stope. Privreda se pomera niz krivu LM dok ne stigne do tačke ravnoteže E.

Najzad smo razvili model koji pokazuje kako su kamatne stope i ukupna prizvodnja determinisani dok je nivo cena fiksiran. Ipak, ne postoji razlog koji bi omogućio da se pretpostavi da se na ovom ravnotežnom nivou proizvodnje ekonomĳa nalazi u stanju pune zaposlenosti. Ako je stopa nezaposlenosti suviše visoka, kreatori državne politike možda će želeti da stimulišu proizvodnju da bi je smanjili. ISLM model nam ukazuje da je ovo moguće preko manipulacĳe instrumentima monetarne i fiskalne politike.

Literatura:

1. Frederic S. Mishkin, The Economics of Money, Banking and Financial Markets, Seventh Edition, Pearson, Addison Wesley, Boston, 2004.;

2. Glenn R. Hubbard, Money, the Financial System and the Economy, Fi�h Edition, Pearson, Addison Wesley, Boston, 2005.;

3. Jovanović Miodrag, Djurović-Todorović Jadranka, Finansĳska teorĳa i politika, Ekonomski fakultet, Niš, 2003.;

4. Jovanović Miodrag, Ristić Žarko, Krstić Borko, Živković Aleksandar, Monetarni i fiskalni menadžment, Ekonomski fakultet, Niš, 2001.,

5. Keynes, J. M., Opšta teorĳa zaposlenosti, kamate i novca, Kultura, Beograd, 1956.;

6. Komazec Slobodan, Ristić Žarko, Monetarne i javne finansĳe - Menadžment monetarne i javne ekonomĳe, Čigoja štampa, Beograd, 1999.;

7. Živković Aleksandar, Komazec Slobodan, Monetarna ekonomĳa - Mehanizam i politika efikasnog upravljanja novcem, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.

31

Rezime

ISLM model je jedan od najznačajnĳih modela koji se koristi za razumevanje bazičnih ekonomskih varĳabli. On nam pomaže da razumemo kako monetarna politika utiče na ekonomsku aktivnost i kako u interakcĳi sa fiskalnom politikom dovodi do tačno odredjenog nivoa ukupne proizvodnje. U modelu se analizira uticaj promena u autonomnoj ličnoj potrošnji, investicionoj potrošnji, državnoj potrošnji i oporezivanju i neto izvozu na kretanje ukupne proizvodnje. U tom cilju konstruisane su IS i LM krive. IS kriva prikazuje kretanje i uspostavljanje ravnoteže na robnom tržištu, a LM kriva se odnosi na novčano tržište. Tačka preseka ove dve krive pokazuje ravnotežni nivo proizvodnje i kamatnih stopa u jednoj privredi u posmatranom trenutku. Cilj ovog rada je da ukaže na neka osnovna pravila kojih se trebamo pridržavati i u savremenim uslovima privredjivanja, ako želimo stabilnu stopu privrednog razvoja.

Ključne reči:

ISLM model, Kejnzĳanska analiza, lična potrošnja, investiciona potrošnja, državna potrošnja, neto izvoz, oporezivanje, kamatna stopa.

Summary

The ISML model is one of the most important models which use for understanding basic economic phenomena. It help us to understand how monetary policy affects economic activity and interacts with fiscal policy to produce a certain level of aggregate output. In this model Keynes analyse impact of changes in autonomous consumer expenditure, investment spending, government spending, net exports and taxes on movement of aggregate output. In that aim are deriving IS an LM curve. The IS curve shows movement and achievement of equilibrium in goods market, and LM curve in money markets. The point of the intersection this curves show equilibrium of aggregate output and interest rates in economy at the moment. The aim of this paper is to point out an importance of some basic rules which we should use today if we wont to achieve stable economic growth.

Key words:

The ISLM model, Keynesian analyse, consumer spending, investment spending, government spending, net export, taxation, interest rates.

Documents

KEJNZĲANSKI OKVIR ISLM MODELA