10Zag.vazduha

7/29/2019 10Zag.vazduha

http://slidepdf.com/reader/full/10zagvazduha 1/11

Kontrola i monitoring kvalitetavazduha

Monitoring je analitičko merenje i odnosi se na

specifičan oblik hemijske analitike koja se propisujezakonom i podleže zakonskim, odnosnopodzakonskim propisima. domaći zakoni i direktive Evropske unije

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanjaživotne sredine

Upoređivanje dobijenih vrednosti sa standardima za kvalitet,odnosno sa vrednostima GVI

Propisano je koje supstance se mere Drugo značenje monitoringa je praćenje projekta, plana ili sličnog,

čime se obezbeđuje upravljanje, ostvarenje cilja datog projekta.



Cilj

monitoringa

1. Da se ustanovi da li su i koliko su priroda i čovek ugroženi usled emisije zagađujućih supstanci,

2. Radi proveravanja da li se «potencijalni zagađivač»

pridržava zakonski dozvoljenih normi o dozvoljenomnivou zagađivanja,

3. Radi obezbeđenja relevantnih podataka o nivou

zagađenja koji se potom stavljaju na uvidzainteresovanima (državi i javnosti).



Šta će se meriti odlučuje se na osnovu saznanja ostepenu uticaja pojedinih supstancija na područ je odinteresa

Podaci neophodni za projektovanje lokalne

monitoring mreže treba da obezbede informacije o:-postojanju karakterističnih tačkastih izvora emisije (na

primer veliki energetski objekti)

-temperaturskom režimu prostora (lokalno pregrevanje,provetravanje i sl)

-meteorološkim parametrima-karakteristikama reljefa-gustini saobraćaja-prethodnim merenjima



Ko obavlja monitoring?

Odgovornost za monitoring je generalnopodeljena između sledećih činioca: 1. Organa države zaduženih za životnu sredinu

(institucije javnog zdravlja, RHMZS ...) i 2. Izvođača monitoringa (ovlašćene ustanove,

«potencijalnog zagađivača»), što porazumevastručna lica obučena da rade monitoring.



Indeks kvaliteta vazduha na jednostavan i

lako razumljiv način pruža sledeće

informacije:

koliko je vazduh koji nas okružuje čist ilizagađen,

koji su mogući negativni efekti na zdravlje

u narednih nekoliko sati ili dana nakon

udisanja zagađenog vazduha,koji deo stanovništva je najugroženiji,

koje su preporučene mere prevencije.





Prema Pravilnik o načinu razmene informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži,tehnikama merenja, kao i načinu razmene podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj ilokalnim mrežama ("Sl. glasnik RS", br. 84/2010) informacioni sistem kvaliteta vazduha, u skladu sazakonom kojim se uređuje zaštita vazduha, sastavni je deo jedinstvenog informacionog sistema zaštiteživotne sredine i sadrži:

1) podatke državne mreže i lokalnih mreža za praćenje kvaliteta vazduha, kao i podatke koji sudobijeni merenjem od strane operatera;

2) podatke o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;3) podatke iz Nacionalnog inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte i odstranjenih količina

ovih gasova putem ponora;

4) podatke iz Nacionalnog inventara nenamerno ispuštenih dugotrajnih organskih zagađ

ujuć

ihsupstanci;5) mere i planove za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha;6) mere i planove za ublažavanje klimatskih promena;7) mere i planove za zaštitu ozonskog omotača;8) podatke o prekoračenju koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i mere zaštite zdravlja ljudi i životne

sredine u takvim slučajevima;9) podatke o organima državne uprave i o ovlašćenim pravnim licima koja obavljaju poslovemonitoringa kvaliteta vazduha i merenja nivoa zagađujućih materija i emisije;

10) podatke iz registra izvora zagađivanja vazduha;11) podatke o izvršenom inspekcijskom nadzoru i izrečenim merama;12) druge podatke od značaja za kvalitet vazduha.

Prema ovom Pravilniku državni organi i organizacije, operateri i ovlašćena pravnalica dužni su da blagovremeno i bez naknade dostavljaju podatke iz svoje nadležnosti,kao i druge podatke koji su potrebni za vođenje informacionog sistema o kvalitetu

vazduha Agenciji za zaštitu životne sredine u cilju izrade planova i izveštaja, u skladusa zakonom kojim se uređuje zaštita vazduha.

I nform acioni sistem vodi Agencij a za zašt it u životne sredine



UREDBA O GRANIČNIM VREDNOSTIMA EMISIJA ZAGA ĐUJUĆIH MATERIJA

U VAZDUH (Sl.gl. RS. br.71/10 od 04.10.2010.)

Uredba o GVE od posebnog je značaja za industriju

EMISIJA - Izražava se kao masa zagađujuće materije (masena koncentracija)koja se nalazi u 1 m3 otpadnih gasova, izražena u mg/normalni m3, pod

propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu.



UREDBOM O USLOVIMA ZA MONITORING I ZAHTEVIMA

KVALITETA VAZDUHA (Sl.gl. RS. br.71/10 od 04.10.2010.)

•Obezbeđivanje uslova za monitoring i prikupljanje podataka•Obaveze nadležnih organa•Metode praćenja nivoa zagađenosti vazduha•Određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka•Monitoring kvaliteta vazduha na osnovnim ruralnim lokacijama•Referentne metode merenja za ocenjivanje kvaliteta vazduha•Kriterijumi za ocenjivanje•Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha•Provera kvaliteta merenja

•Ocenjivanje kvaliteta vazduha•Granične i tolerantne vrednosti i granice tolerancije•Gornja i donja granica ocenjivanja i kriterijumi za određivanje njihovog prekoračenja•Kritični nivoi za zaštitu vegetacije

•Ciljne vrednosti, nacionalni i dugoroč

ni ciljevi•Koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izveštava javnost•Obaveštavanje javnosti•Obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha•Ocena kvaliteta vazduha



Državna mreža za automatskimonitoring kvaliteta vazduha



Државна мрежа за праћење квалитета

ваздуха - 35 АМСКВ

http://www.sepa.gov.rs/ams/xajax_data/eas_kvalitet_vazduha_1.php















Documents

10Zag.vazduha