MALIwww.malizabavnik.rs

@ABAC KREKA

ЖИВОТ У СТАРОМ ЕГИПТУ

@ABAC KREKAHIT FILM

PR

INTE

D I

N S

ERB

IA

ЗЕКА ИЛИ

КУНИЋ?

РОДИТЕЉИ ПРОТИВ ДОМАЋИХ ЗАДАТАКА?!

ДА ЛИ ПТИЦЕ ИМАЈУ ЗУБЕ?

ШТА СЕ КРИЈЕ НА КРАЈУ ДУГЕ?

MALIwww.malizabavnik.rs

MALIMALIMALIMALIMALIB

iH 2

,40

KM

, Црн

а Го

ра 1

,20

€, М

акед

ониј

а 75

ДЕН

, Gre

ece

2,90

€1.

8.20

15. •

Бро

ј 110

• Г

один

а V

• Ц

ена

100

дина

ра •

Изл

ази

два

пута

мес

ечно

HOTELINEKAD I SAD СЛАМАРИЦА И ЗА ГОСТЕ И ЗА КОЊЕ1.

8.20

15.

6

Да сте живели у древном Египту не би вам

било лако да путујете. Није било ни хотела, ни крчми, ни гостионица, ни соба за издавање. Све потрепштине – храну, пиће, коње и опрему, морали бисте да понесете са собом и добро да пазите да вам потрају до краја пута. Ако бисте хтели да купите намирнице

или платите смештај у неком домаћинству, не бисте могли само да извучете неколико кованица. Египћани нису имали новац, већ су трампили храну, робу и драгоцене предмете попут прстења и наруквица. Нешто лакше би вам било у старој Грчкој. Тамо су већи градови имали проксене – становнике који су ради титула и почасти о сопственом трошку гостили посетиоце из других крајева. У римском царству су постојале

гостионице, али у њима су углавном одседали разбојници и пијанци, храна је била лоша, а собе прљаве и пуне ваши. Опрезнији путници радије су спавали крај пута или испод моста.

У средњем веку странцима су

уточиште пружали манастири. Понеко би монасима оставио новчану надокнаду, а најсиромашнији су

добијали бесплатно преноћиште. Праве претече савременог хотела биле су енглеске гостионице настале у 14. веку, које су се трудиле да збрину „и људе и животиње“. Имали су и собе и штале, а нудиле су и услугу замене исцрпљеног коња за одморног. У Османском царству постојали су ханови,

приземне грађевине за смештај путника и њихових

каравана, а на нашим

просторима појавили су се у

другој половини 15. века.

Временом се у Европи

отворило мноштво гостионица,

СЛАМАРИЦА И ЗА ГОСТЕ И ЗА КОЊЕ

било ни хотела, ни крчми, ни гостионица, ни соба за издавање. Све потрепштине – храну, пиће, коње и опрему, морали бисте да

гостионице, али у њима су углавном

спавали крај пута или испод моста. спавали крај пута или испод моста.

Ууточиште пружали

манастири. Понеко

а најсиромашнији су добијали бесплатно

спавали крај пута или испод моста.

или платите смештај у неком домаћинству, не бисте могли само да извучете неколико

приземне грађевине за смештај путника и њихових

каравана, а на нашим

просторима појавили су се у

другој половини 15. века.

Вотворило мноштво

гостионица,

Некадашњи хотел „Русија“ у Кнез Михајловој у Београду

Мекана постеља, купатило пуно шампончића

бесплатан интернет, собна услуга кад вам се прохте... и баде-мантила, мини-бар, кабловска телевизија,

Оваква уживанција пре неколико стотина година била је незамислива

СЛАМАРИЦА И ЗА ГОСТЕ И ЗА КОЊЕ

1.8.

2015

.

7

које су почеле да се утркују која ће више да угоди путницима. Подизале су веома упадљиве знакове испред улаза, баш као и данашњи хотели. Истицале су и своје јеловнике

тако да посетилац може да види

чиме ће се почастити, а то су најчешће били хлеб, чорба од поврћа и

зрневља, гулаш од говедине, вино и пиво. Имућнијим гостима нудиле су се одвојене собе са удобним лежајем, убоги путници спавали су у заједничкој просторији, а слуге на сламарици крај кухиње.

После индустријске револуције у 18. веку и појаве возова и пароброда,

путовање је постало брже и удобније и није више захтевало употребу коња. Било је мање штала, а све више раскошних соба за угледне путнике, па су убрзо почеле да се подижу зграде намењене

ЗА „БУРЏ ЕЛ АРАБ“, ЛУКСУЗАН ХОТЕЛ У ДУБАИЈУ, КАЖУ ДА

ИМА СЕДАМ ЗВЕЗДИЦА,

ИАКО ЗВАНИЧНО ПОСТОЈИ НАЈВИШЕ

ПЕТ

Мекана постеља, купатило пуно шампончића

бесплатан интернет, собна услуга кад вам се прохте... и баде-мантила, мини-бар, кабловска телевизија,

Оваква уживанција пре неколико стотина година била је незамислива

СЛАМАРИЦА И ЗА ГОСТЕ И ЗА КОЊЕСЛАМАРИЦА И ЗА ГОСТЕ И ЗА КОЊЕ

НАЈВЕЋИ ХОТЕЛСКИ КОМПЛЕКС НА СВЕТУ ЈЕ

„THE VENETIAN AND THE PALAZZO“ У ЛАС ВЕГАСУ СА 7.117 СОБА

Чувена дизајнерка Коко Шанел живела је у хотелу „Риц“ у Паризу

8

1.8.

2015

.

искључиво смештају богатих посетилаца.

Није лако утврдити који хотел је

најстарији на свету. Према „Гинисовој књизи рекорда“ то је „Нисијама Онсен Кејиункан“ у Јапану, гостионица основана 707. године, коју иста породица води већ 46 генерација. Први амерички хотел отворен је у Њујорку 1794. године, у Ирској је то било 1797, у Канади 1805, у Енглеској 1837... Најстарији хотел у Београду изграђен је 1843. године, на углу Грачаничке и Улице краља Петра, а звао се „Код јелена“. Током 19. века у нашој престоници подигнуто је 24 хотела, који су махом срушени.

Готово сви стари хотели били су веома раскошни. „Гранд хотел“

у Паризу имао је 800 соба, а како би намирили све посетиоце, кувари су морали да спреме око 2.000 оброка дневно, за шта је било потребно чак 500 пилића! Поједини хотели имали су телеграфску службу преко које је гост могао да затражи да му се проследи пошта, донесе освежење или доведе фризер, а да при том не прозбори ни речи. Оваква раскош била је намењена само најимућнијима, премда су многи велики хотели бесплатно угошћавали племиће и припаднике краљевских породица јер су сматрали да то доприноси њиховом угледу.

Почетком 20. века хотели су

били толико скупи, да чак и људи који су могли да купе аутомобил нису имали довољно новца

да плате собу, већ су спавали у колима или камповали крај пута. Зато су Американци измислили мотел – јефтини хотел са низом одвојених

соба у које се улази са паркинга. Највише

мотела изграђено је током педесетих и шездесетих година прошлог века када су људи почели масовно да путују аутомобилом.

Данас постоји смештај за

свачији џеп: од скромних хостела, у којима гости деле

купатило и кухињу, до велелепних здања

у којима једно ноћење кошта колико и читава

кућа. Међутим, многим савременим пустоловима дојадиле су обичне хотелске собе. Радије одлазе у канадску шуму и ноће у округлој кућици на дрвету, коју је направио Том Чадли. Или плате боравак у амстердамском хотелу „Фаралда“, чије су собе смештене унутар огромног крана и могу да се померају горе-доле.

За љубитеље вртоглавих висина, ту је „Бивак Гервасути“,

планинско склониште на Монблану, из ког можете да посматрате облаке одозго. Ноћење кошта свега десет евра, али најпре

треба савладати успон од 2.835 метара!

МилаБожовић

Најскупљиапартманјеухотелу„ПрезидентВилсон“уЖеневи,80.000доларазаноћ

„Централнихотел“уКопенхагенујенајмањинасвету,имасамоједнусобу

Хотел„Фаралда“гостиманудисобеу–крану!

PAMETNI SATSAJBER KID

1.8.

2015

.

49

ШТА ГОД „ЕПЛ“ ПОНУДИ

ЗАЉУБЉЕНИЦИМА У МОДЕРНУ

ТЕХНОЛОГИЈУ, ТО УВЕК

ИЗАЗОВЕ ВЕЛИКИ

БУМ. ТАКО ЈЕ И СА

ОВИМ САТОМ КОЈИ

ЈОШ САМО ШТО И

СЕНДВИЧЕ НЕ ПРАВИ

Већ првог

дана по пуштању у продају, поручено је готово милион примерака „Епловог“ паметног сата (Apple Watch). Од априла, сви они који сваког часа проверавају мобилни телефон, могу и да се вежу за њега. И то буквално. Сва обавештења о електронској пошти, позивима, твитовима и порукама на Фејсу, сада су везана за руку корисника. „Еплов“ паметни сат те једноставно лупне по зглобу сваки пут када се нешто од овога деси на твом ајфону, а телефон уопште не мораш да извадиш из џепа или торбе јер се сва обавештења појаве на екрану сата осетљивог на додир.

Обавезно је да сат буде повезан с ајфоном и његовим iOS оперативним

системом. Поред тога што те обавештава о порукама и позивима, уз помоћ њега можеш да контролишеш и „Еплов“ ТВ, користиш га као воки-токи или за навигацију. Доступне су и апликације за музику, календар, временску прогнозу

и фотке, а све додатне скидају се помоћу телефона. Добра ствар је што

све апликације не морају да буду само „Еплове“,

већ и други дизајнери могу да праве корисне програмчиће за сат. Рецимо, Твитер је међу првима избацио своју верзију за „Епл“ сат.

Уз техничке опције сат је, као и сваки

други, уједно и модни детаљ, па долази у три модела различитих величина, од различитих материјала и у неколико боја. А да

би у потпуности бринуо о изгледу својих корисника, „Епл“ је у сат уградио и фитнес опције које прате у каквој си кондицији, броје ти откуцаје срца (које можеш да пошаљеш другима, на пример симпатији ), а ако седиш дуже од сата, лупка те по руци да би те натерао да устанеш и кренеш у акцију. Приметио си да нисмо поменули да сат показује време. То је зато што се то подразумева, а с обзиром на то да је ово паметан сат, ускоро те пролазници неће питати „Колико има сати?“, већ „Колико има апликација ?“

С. Ватић

1.8.

2015

.

DUGA

20

SAMO ZA TVOJE O^IКако настаје дуга, колико боја има у њој, има

ли дуга крај и шта се крије у њему ?

Када киша престане на месту на којем стојимо,

она и даље пада неколико стотина метара или неколико километара даље. Тамо у ваздуху има још много капљица воде. Облаци су се разишли и Сунчеви зраци почињу да се помаљају. Иако Сунчеву светлост на цртежу увек цртамо истом бојом – најчешће жутом – она није жута, већ у себи садржи све могуће боје које можемо да замислимо, а то је чини белом. При проласку кроз капљице, зраци се преламају и излазе с друге стране, али боје више нису помешане: капљица их је раставила и пустила да изађу из ње под различитим угловима.

Главни трик – због којег и можемо да видимо дугу – јесте то што од угла под

којим светлост падне на капљицу зависе и углови под којим ће изаћи с друге стране. С места на којем стојимо можемо да видимо капљице које су високо на небу, али и оне које су ниско, и које само што нису пале на земљу (односно, не можемо баш да их видимо пошто су у том

тренутку веома далеко

и мале су). Због тога можемо да видимо и све могуће

углове под којима светлост излази из капљица, односно све боје на које се разложила – и тако видимо дугу. Капљице које су изнад ње, и испод ње такође преламају Сунчеву светлост, али она излази под таквим угловима да ми не можемо да је видимо. Неко ко стоји на другом месту, види потпуно другачију дугу, зато што му неке друге капљице преламају светлост тако да падне баш на његове очи. Дакле, свако у ствари види своју сопствену дугу!

Веровали или не, дуга је, у ствари, кружног облика! Ми обично не

можемо да видимо читав круг, пошто би се остатак налазио испод нивоа нашег погледа, а тамо нема капљица које би преломиле светлост. Кружну дугу зато можемо да видимо само из авиона или с неке високе литице, наравно ако се подесе сви услови, пре свега положај Сунца. Зато на њеном крају (који не

постоји) и нема ћупа са златом – то је само прича из ирске митологије, по којој тај ћуп чува Леприкон, вилењак патуљастог раста.

Викинзи су веровали да дуга спаја Земљу

и Асгард – дом богова. Зато су преко ње могли да пређу само богови и

1.8.

2015

.

21

SAMO ZA TVOJE O^I

СВЕ ДУГИНЕ БОЈЕДа ли сте се и ви свађали са другарима колико боја има у дуги и које су? У дуги заправо постоје све боје – милиони нијанси. Наше око, пак, када се нађе засуто свим тим нијансама, покушава да упрости ствари да би олакшало посао мозгу, те нам се увек чини да видимо тек неколико боја. Ипак, нечије око ће се одлучити за једну комбинацију боја, а око неког другог за другу – тако и настају свађе. Зато је чувени научник сер Исак Њутн одлучио да одреди седам боја којима званично може да се црта дуга. То су, од споља ка унутра: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, тамноплава и љубичаста.

ратници који су храбро погинули. И у Јапану се сматрало да је дуга нека врста моста којим су се преци људи спустили с неба на Земљу, а у племену Навахо Индијанаца веровало се да преко ње шетају свети духови. Грчка богиња Ирида (или Ирис) преносила је људима поруке богова и дугом парала небо, а тамо где би

дотакла тло, израстао би ирис, цвет назван по њој.

И наши преци, Словени, имали су своје приче о дуги. По

једној од њих, свако ко би успео да додирне дугу био би одвучен на небо где би се претворио у полудемонско биће које се називало Планетник,

којим је управљао Перун, Бог громова. Срђан Николић

Богиња Ирида је дугом парала небо

Ко нађе ћуп са златом, нека нам се јави !

Ћудљиви ветрови Пацифика 1535. године скренули

су с курса брод панамског бискупа Томаса де Берланге и одвели га до потпуно непознатих острва. Томас де Берланга помислио је да се обрео у паклу на земљи. Нигде није било воде за пиће, на стенама су се излежавали мали црни змајеви који су улазили у воду и пљували је на обали, док су се по копну гегали још већи змајеви у друштву оклопних џинова и

птица које не лете. Поврх свега, острва су стално била обавијена неком чудном

маглом. Томас је описао на шта је све наишао и побегао главом без обзира. Није чак ни дао назив острву које је пронашао. Место се на географским картама појавило 15 година касније и то као Острва корњача (Ysolas de los Ga-lopegos), због силних џиновских рептила

који су се слободно шетали.

У међувремену, људи су сазнали да се не ради о

1.8.

2015

.

DE^IJA PLANETA

24

И лепотица и звер

бискупа Томаса де Берланге и одвели га до потпуно непознатих острва. Томас де Берланга помислио је да се обрео у паклу на земљи. Нигде није било воде за пиће, на стенама су се излежавали мали црни змајеви који су улазили у воду и пљували је на обали, док су се по копну гегали још већи змајеви

шта је све наишао и побегао главом без обзира. Није чак ни дао назив острву које је пронашао. Место се на географским картама појавило 15 година касније и то као Острва корњача (Ysolas de los Ga-lopegos), због силних џиновских рептила

који су се слободно шетали.

У

бискупа Томаса де Берланге и одвели га до потпуно непознатих острва. Томас де Берланга помислио је да се обрео у паклу на земљи. Нигде није било воде за пиће, на стенама су се излежавали мали црни змајеви који су улазили у воду и пљували је на обали, док су се по копну гегали још већи змајеви

шта је све наишао и побегао главом без обзира. Није чак ни дао назив острву које је пронашао. Место се на географским картама појавило 15 година касније и то као Острва корњача (Ysolas de los Ga-lopegos), због силних џиновских рептила

који су се слободно шетали.

ОСТРВА

ГАЛАПАГОС

НАЈВИША ТАЧКА ОСТРВА ЈЕ ВУЛКАН ВУЛФ ВИСОК 1.707

МЕТАРА

ЈЕДНО ОД ОСТРВА ГАЛАПАГОСА

НОСИ ИМЕ ДАРВИН

ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ СУ

ТОЛИКО ПИТОМЕ ДА НЕ ПОСТОЈИ МЕСТО НА СВЕТУ НА КОМЕ МОЖЕШ БЛИЖЕ ДА ИМ

ПРИЂЕШ

Копнена игуана

чудовиштима, већ само о другачијим врстама животиња. Спознали су да су мали змајеви из воде у ствари морске игуане, једине на свету које улазе у воду, једу алге и веру се једна на другу док се сунчају на стенама. Једнако уживају у Сунцу и змајеви са копна, односно копнене игуане. А џинови у оклопима су доброћудне џиновске корњаче. Открили су и да пингвини и кивији нису једине птице које не лете, већ да је једнако невешт и галапагоски корморан, али и да пингвини не живе само на Јужном полу него да

постоје и галапагоски пингвини око Екватора. Уз све те чудноватости, нашли су и црне брзане који своје надуване црвене подбратке подмећу женкама под главу уместо јастука и који су, поред галапагоског галеба, једина врста галебова која лети ноћу. Једва су веровали својим очима када

су угледали црвеноноге и плавоноге блуне, морске птице које шетају као кловнови (а када их видиш на слици мислиш да им је неко обојио ноге у копјутерском програму за обраду фотографија ).

Године 1831. најпознатији

1.8.

2015

.

25

први посетиоци помислили су да су крочили у пакао.

Данас ова острва важе за рај на земљи

Када је почетком 16. века откривена група острва у Тихом океану,

хиљаду километара од обала Јужне Америке,

И лепотица и зверСТЕПЕНИЦЕ ПРИНЦА ФИЛИПАЧак и они који нису посматрачи птица занеме од одушевљења на Степеницама принца Филипа. Стрма камена стаза, која кроз стене води на 25 метара високу литицу, служи да се до миле воље разгледају морске птице које се ту гнезде. Наравно, фото-апарат и двоглед су обавезни.

су угледали црвеноноге и

видиш на слици мислиш да им је неко обојио ноге у копјутерском програму за обраду фотографија

Г

На овим острвима и даље има активних вулкана

Плавоноге блуне

Овде је право царство за крабе

посетилац Галапагоса, природњак Чарлс Дарвин, међу првима је схватио да се не ради о паклу већ рају на земљи. Истраживања која је спровео док је боравио овде била су темељ за његову

теорију еволуције. Схватио је да на сваком острву Галапагоса постоје врсте корњача и птица које се разликују по некој особини која је у условима у којима живе била кључ за преживљавање. То је значило да се та корисна особина преноси на наредне генерације и тако се врсте развијају и напредују, односно, еволуирају. Све то је неколико деценија касније објавио у свом делу „О пореклу врста“.

Још тада људи су знали да је Галапагос архипелаг настао

од вулканских ерупција. Слојеви лаве хладили су се и нагомилавали од многобројних ерупција на дну океана док нису избили на површину у виду 18 вулканских острва (са и данас активним вулканима), три мала острва и 107 стена распоређених око Екватора, западно од јужноамеричке државе Еквадор у чијем

саставу се данас налазе.

Поред тога што је сада провинција

Еквадора, Галапагос је и национални парк и резерват, односно област у којој је законом прописано очување свих биљака и животиња.

Када је 1959. године проглашен за национални

парк, приче о лепоти острва обишле су читав свет и довеле туристе на јахтама и бродовима да роне у нетакнутим водама, плове кајаком, возе се у бродићима са стакленим дном или обичним чамцима, сурфују с мештанима, возе бицикле или јашу коње, али увек под будним оком водича. Хиљаде година отуђености од света учинило је да на Галапагосу нема домородаца. За нешто мање од 480 година, од неколицине људи колико их је насељавало, острва су добила 25.000 становника. С људима су дошле и козе,

мачке, свиње, пси, пацови,

мишеви, овце, коњи, магарци, краве, живина, мрави, бубашвабе

и бројне биљке. Они уништавају природна станишта овдашњих биљака

и животиња који нису навикли да имају непријатеље и да се

боре за опстанак. Зато се већ годинама све стране врсте исељавају, риболов је забрањен, а људи ван насељених места могу да се крећу само у малим групама по обележеним стазама.

Сања Ватић

1.8.

2015

.

26

УСАМЉЕНИ ЏОРЏКада је 2012. године угинуо Џорџ, то је значило нестанак целе једне врсте џиновских корњача. Као последњи примерак корњача са острва Пинта, Усамљени Џорџ чуван је у истраживачком центру Галапагоса од 1971. године у нади да ће се негде појавити женка с којом би Џорџ могао да има потомство. Данас је он симбол очувања Галапагоса.

САЗНАЊА О ГАЛАПАГОСУ

ДАНИЈЕЛУ ДЕФОУ ПОСЛУЖИЛА СУ ЗА РОМАН „РОБИНЗОН

КРУСО“

На Галапагосу живе највеће корњаче на свету

Црни брзан