Komandant psiholog Hose Ignasio Robles Sanes

Komandant psiholog Hose Ignasio Robles Sanes

1. UVOD

Govorei o ovoj temi, iako rizikujui kvarenje uitka u itanju, mora se pribei pravnim citatima, koji su zapravo struktura na kojoj se zasniva vojna obuka.

U lanu 43, zakona 39/2007,od 19. novembra, navodi da je svrha obrazovanja u Vojsci da obezbedi lanovima koje je potrebno da vebaju na razliitim spravama i skalama, sa ciljem zadovoljavanja potreba koje proizilaze iz organizacije i pripremanja jedinica i njihovog delovanja u operacijama. Pod drugom stavkom, u ovom lanu se zakljuuje da nastava u vojnom obrazovanju ukljuuje obuku, formiranje i razvoj visokog obrazovanja za nacionalnu odbranu.

U narednim lanovima nam se i dalje predoava da obuka u cilju pristupanja oruanim snagama prua posebnu vojnu i tehniku obuku, akreditovanu kvalifikacijama potrebnim za upis. Dopunska vojska se priprema i osposobljava za profesionalne vebe da bi im se dodeljivale dunosti

na skalama odreenih funkcionera.

Zakon definie kao perfektnu obuku onu koja za krajnji ishod ima pripremljenost profesionalnih vojnika za specijalizovanje,i dopunjuje poetnu obuku tako da je mogu prilagoditi eljenoj karijeri, da nadograde ili proire svoje znanje radi obavljanja svojih zadataka i u to ukljue znanje iz optog edukativnog sistema,ali i specifino vojnog edukativnog sistema. Tu e se nai i produena obuka,koja e ukljuivati procese progresivno profesionalne pripreme.

Kraljevski dekret 1287/2010, od 15. oktobra, iz njega se razvila osnovna struktura Ministarstva odbrane.

2. VOJNO-ZDRAVSTVENA KOLA

U prvom dodatku Kraljevskom dekretu 35/2010, od 15. januara, kojim se odobrava uredba upisa, promovisanja i upravljanja obukom u vojnim jedinicama, smatra se da tehnika obuka radi pridruivanja razliitim skalama organa vlasti u vojnim jedinicama treba da se odrava u Vojno-zdravstvenoj koli.

Kreirana je Kraljevskim dekretom 46/1992, 24. januara. U njemu su,u nizu odeljaka, definisane misije kole: obezbediti obrazovanje koje e omoguiti pristup raazliitim zanimanjima i specijalizacijama u okviru vojnog zdravstvenog korpusa, obezbediti obuku za poboljanje, primiti sa dobrodolicom druge studente, u civilu ili vojnike, pa ak i strance, u skladu sa utvrenim konvencijama, odravanje odnosa sa drugim centrima za obuku i kolama, biti akademski lider meu kolama bavei se istraivanjima vezanim za zdravlje pripadnika vojnih jedinica na logistiko-operativnim i zdravstvenim poljima.

Vojno-zdravstvena kola sarauje sa sudovima u selektivnim procesima vojnog obrazovanja o obuci i poboljanju, i sa vojnim koledom vezano za kurs osposobljavanja za generalnu promociju brigade Vojno-medicinskog korpusa, ukljuujui i nastavu na visokim vojnim studijama.

kola se nalazi u kasarni grupe kola za odbranu, koja se nalazi na Inenjerskom putu 6, na pola puta izmeu stanica za metro Karabanel i Euhenija de Montiho. Kasarnu deli sa jo nekoliko kola, izmeu ostalog sa Vojnom kolom pravnih studija, Vojnom interventnom kolom, Vojnom kolom jezika, Vojnom akademijom obrazovnih naukai Vojno-muzikom akademijom.

Prijavljivanje za poziciju saradnika oficira psihologa u Vojno-medicinskom korpusu zahteva licencu u oblasti psihologije kao uslov za uee u procesu selekcije (diploma visokih studija). Fakulteti sadre razliite specijalizovane sektore, izmeu ostalog kliniku, rad i organizacije, i kognitivne, socijalne i obrazovne sektore.

Od vojnog psihologa se, na razliitim poljima, trai da poseduje znanje, manje ili vie obimno, u svim prethodno navedenim oblastima. Meutim, Vojska ima specifine oblasti primene psihologije , izmeu ostalog izbor, klasifikaciju i orijentaciju, vojne operacije, hitne sluajeve i katastrofe, strunu i forenziku psihologiju, i ovi materijali predstavljaju cilj obuke Vojno-zdravstvene kole. Glavni cilj nastave obuke u ovoj koli se sastoji od spajanja neophodne kompetencije sa mladim ljudima specijalizovanim na polju psihologije radi efikasnog vrenja svog prvog posla - posla oficira psihologa u Vojsci.

3.Selektivni proces za ulazak u Vojno-medicinski korpus

Svake godine, otprilike u martu ili aprilu, objavljuje se javni poslovni konkurs. Po pozivu se obino objavljuje sistem selekcije, obino meovit, i suprotan konkurenciji. Trenutno, regulisan je uputstvom 7/2011, od 2. marta, od strane podsekretara odbrane, kojim se odreuju pravila po kojima se vode organi za izbor, stalne komisije za selekciju, vojno-medicinski apelacioni sudovi.. (Slubeni glasnik Odbrane, br. 46)

Testovi se sastoje iz sledeig segmenata:

1) test fizike sposobnosti

2) engleski jezik

3) test opteg poznavanja svake od navedenih fundamentalnih oblasti

4) praktini deo

Test fizike spremnosti se sastoji iz fizikih, psiholokih i testova medicinskog prepoznavanja. Test jezika slui za pokazivanje opteg znanja engleskog jezika kroz vebe razumevanja proitanog teksta, i drugih vebanja koja sadregramatiku i vokabular,na kojima nije dozvoljeno koristiti renik ili slina sredstva. Test opteg poznavanja se sastoji od 250 pitanja sa etiri ponuena odgovora, u trajanju od maksimalno pet sati. Svaka greka se kanjava oduzimanjem 0,33 boda, tako da tri greke skidaju itav poen i umanjuju uspeh. Praktini deo se moe odnositi na bilo koju od gore navedenih oblasti, i treba se obaviti za najvie tri sata. Kasnije, treba ga proitati pred komisijom.

Ako je kandidat uspeno proao sve testove i ako je odabran, njegovo ime se objavljuje u slubenom glasniku, a svoj ciklus obuke zapoinje prvog dana septembra. Septembar i oktobar pripadaju obuci Opte vojne akademije, i predstavljaju period osnovne obuke u prvom mesecu, i obuke kopnene vojske, u drugom mesecu. Posle toga, etiri nedelje traje obuka Opte vazduhoplovne akademije San Havijer, u Mursiji, a naredne etiri su posveene obuci u kole za obuku mornarice u Pontavedri.

U januaru, nakon praznika posveenog trojici kraljeva,pridruuje se Vojno-zdravstvenoj koli, gde ostaje do jula, pratei obuku vezanu za specijalizaciju, sve do rasporeivanja u kancelarije porunika odgovarajue akademije.

4. NOVIJA ISTORIJA

U poglavlju 41, Zakona 19/1999, od 18. maja, Reima kadra Vojske, ukljuuju se psiholozi u Vojno-medicinski korpus. 2000. godine je osnovana Katedra za psihologiju Vojno-zdravstvene kole, na elu sa tadanjim komandantem psihologom dr Hesusom Bernalom Santosom, koji na toj funkciji ostaje do 2008. godine, kada je preao starosnu granicu za tu poziciju. Iste te godine, sastavlja se prvi odbor za selekciju, formiran od strane prvog,a za sada i jedinog civila, profesora psihologije na Univerzitetu u Madridu, dr Fransiska Labradora Ensinasa. Tokom maja i juna te godine kroz ovu kolu prolazi prvih deset uenika. U januaru 2001. godine se, nakon prolaska kroz tri opte kole, specijalizuju dva studenta.

Prvi nastavni program, koji je i dalje na snazi, usvojen je od strane Ministarskog reda 258/2002, iz 27. decembra, i njime se odobrava plan studija vojnog obrazovanja i obuke radi inkorporiranja u vie inove. U realizaciji ovog nastavnog plana i povratnih informacija dobijenih od strane bivih studenata , poinje da se osea potreba za modifikovanjem i prilagoavanjem razliitim situacijama: transformacije i promene modela Vojske, promena vojno-medicinske politike, i posebno, promena u univerzitetskim planovima da bi se prilagodili evropskoj zajednici, Bolonja i ESPB bodovi, ne zaboravljajui donoenje Zakona 44/2003, od 21. novembra, o upravljanju zdravstvenim profesijama, koja ukljuuje specijalizaciju u kliniku psihologiju.

Kompletna reorganizacija vojnog obrazovanja i javnih organa je neophodna u ovoj situaciji i pre dizajna novog profesionalnog vojnog modela. Iako je u vreme pisanja ovog tekstastari nastavni program i dalje na snazi, aneksu e se dodati predlog za novi nastavni plan.

5. PLAN STUDIJA MINISTARSKOG REDA 258/2002

Nastavni plan i program na koji se ova uredba odnosi, deli se u dva perioda: prvi period, uoptena vojna obuka, i drugi period,specijalizovana vojna obuka. Period uoptene vojne obuke e biti jednake duine, sadraja i jednakih lokacija za sve polaznike vojne obuke koji ele da se inkorporiraju u visoke redove oficira i redove oficira dravnih organa Vojske.

Ovaj period obuhvata sledece faze ; prva faza - to e biti poetna faza iliti osnovna vojna obuka, i upuena je na opte akademije. U ovom periodu nastava i obuka e biti prioritet i uie se sledee:

- Osnovna vojna obuka

- Obuka zatvorenog tipa

- Osnovno pokretno naoruanje

- Obuka individualne taktike

- Pucanje iz pokretnog oruja

Naredne tri faze predstavljaju specijalizovanu obuku.

Period specijalizovane vojne obuke, karakteristina za svaki korpus, vri se u odgovarajuim kolama dravnih organa Vojske. Ovaj period ce biti posvecen produbljivanju vetine potrebne da se ispune zadaci povereni oficirima svakog od ovih korpusa i odreenih redova.

Obavezni predmeti za budue vojne psihologe su:

- Vojna psihologija

- Primenjena psihologija

- Poznavanje komplementarnosti i instrumentalnosti

- Zdravstvena logistika

Svaki od prva tri predmeta se sastoji iz dva predmeta, koji se razvijaju u prvoj (januar-april) i drugoj (maj/jun) fazi. Zdravstvena logistika se sastoji od jednog jedinog predmeta - Zdravstvena logistika (psihologija), koja se razvija u prvoj fazi. Predmeti prve faze uglavnom pokrivaju sledee:

- znanje, prakse i profesionalni ambijent

- zakonodavstvo koje utie na praksu

Predmeti druge faze se uglavnom odnose na ve prethodno razvijene teme iz prve faze,ali i:

- napredak u znanju, auriranje dokumenata, prevodi, recenzije

- praksa i istraivanje

- razvoj protokola

- implementacija procesa podranih novim tehnologijama

5.1. Osposobljavanje budueg vojnog psihologa za prvo zaposlenje

U lanu 64 pomenutog Zakona 39/2007 navodi se da nastava obuke za inkorporaciju ili konkurisanje za vie skale ukljuuje nastavni plan i opte i specijalizovane vojne obuke, s tim da nastavni programi i planovi moraju obezbediti obuku i znanje potrebnu za inkorporaciju u bilo koji korpus ili skalu, da olakaju pribavljanje titule opteg obrazovnog sistema, osiguraju potpuno formiranje linosti i pun razvoj iste, da promoviu ustavna naela i vrednosti, da obezbede znanje o misijama oruanih snaga koje su definisane u Ustavu i Organskom zakonu o nacionalnoj odbrani, da promoviu vrednosti i pravila vojnog ponaanja i da razvijaju vetine studenata kako bi proli kroz proces saznanja i prilagodili se njegovoj evoluciji.

Kao to se i da videti po citiranim delovima ovih akata, obuka e imati za cilj da osposobi studenta kome e specijalnost biti psihologija, da stekne vetine neophodne za obavljanje zadataka na svojoj poziciji porunika: opti vojniki karakter koji odgovara njegovom zaposlenju i specifini zadaci profesionalnog karaktera.

5.2. Profesionalni profil koji treba postii u prvom zaposlenju

U preambuli novog studijskog plana daje se detaljan opis strunih profila koje zvaninici Vojno-medicinskog korpusa moraju da dostignu pri svom prvom zaposlenju;ograniiemo se na transkripciju teksta zvaninog dokumenta koji i dalje eka na usvajanje.

Oni e nastaviti da napreduju u pogledu naunog, tehnolokog i humanistikog obrazovanja, koje obezbeuje kvalifikacije za odreeni stepen koji je potreban za pristup, uz doprinos znanja, vetina i stavova u svrhe ispunjenja zadataka u svim redovima i uim specijalnostima koje Vojska poseduje. Ovlaeni su da prue direktnu pomo koja je potrebna u razliitim fazama sveobuhvatne zdravstvene zatite, bez prejudiciranja vrenja nadlenosti, odgovornosti i autonomije koje su svojstvene odreenoj zdravstvenoj struci i koje svoje akcije zasnivaju na naunim, tehnikim i etikim principima i nivoima kvaliteta koji utvruju pravne norme i moralne obaveze koje se mogu primeniti.

Primetie se napredno multidisciplinarno i interprofesionalno razmatranje grupa ljudi u domenu zdravstva i razmena informacija sa drugim strunjacima.

Tako uopteno, zvaninik Vojno-medicinskog korpusa od prvog uspenog zaposlenja moe vriti navedene dunosti u okviru odgovarajuih specijalnosti propisanih Kraljevskim dekretom 711/2010, iz 28. maja, kojim se odobrava Uredba osnovnih specijalnosti oruanih snaga, razvijajui tehnike i upravljake akcije u oblasti administracije i logistike, komandnu podrku..

Takoe ce biti u mogucnosti da obavlja dunosti i preuzme odgovornosti opteg vojnog karaktera shodno svom zaposlenju, posmatrajui ustavna naela i vrednosti sa vrednostima i pravilima ponaanja definisanim Zakonom vojne karijere i Kraljevskim uredbama za oruane snage.

Aktivno sprovodi kontinuirano auriranje strunog znanja kroz kontinuirano obrazovanje i unapreenje svojih kvalifikacija, pre naunog i tehnolokog razvoja i obraanja panje na zahteve i potrebe Vojske i zdravstvenog sistema.

Bavie se rukovodstvom na osnovu strunog prestia steenog primerima, pripremom i odlunou da se problemi ree.

5.3. Opte vetine psihologa zvaninika u njegovom prvom zaposlenju

Generalno, ovlacenja vojnog psihologa su predvieni u zvaninom nastavnom programu za visokom strunom spremom u psihologiji, imajui u vidu interes za opte zdravlje osobe kojoj se usluga prua, striktno potovanje etikih obaveza. Obavljanje posla ce biti sprovedeno sa kompletnom tehnikom i naunom autonomijom, bez dodatnih ogranienja osim onih propisanih zakonima i drugim naelima i vrednostima koje se nalaze u zakonskog i etikog ogranienja.

Utvruju se ovlaenja definisana Ministarskim redom 141/2001, iz 21. juna, kojima se utvruju funkcije i struktura vojne psihologije. Ovaj red u preambuli navodi interesovanje Vojske za sve oblasti delovanja u psihologiji i posebno onih koji se odnose na :

a) ljudske resurse i njihovo prilagoavanje vojnoj sredini

b) podruje zdravstva i njegov preventivni i zatitni aspekt

c) savetovanje koje psiholozi kao tehniari mogu obavljati pre, za vreme i posle vojnih operacija.

Oblasti znanja ukljuuju:

- Psihologija organizacije i ljudskih resursa primenjena na Vojsci

- Operativna vojna psihologija : rukovodstvo, ljudski faktor grupe i ivotna sredina u vojnim operacijama.

- Preventivna i struna psihologija u Vojsci

- Klinika psihologija u bolnikoj okolini u okviru Vojske

- Pedagoka psihologija: metodologija i orijentacija obuke u okviru Vojske

- Socijalna psihologija: grupno i pojedinano ponaanje u vojnim grupama

Ove funkcije se uglavnom razvijaju iz sledeih procedura:

- izbor klasifikacija i intervencija za adaptaciju kadra Vojske

- savetovanje u oblasti vojne psihologije

- planiranje, koordinacija i izvrenje akcija vojne psihologije u Vojsci

- specifina psiholoka podrka u svakoj jedinici

- saveti i uputsva u vezi obrazovanja i obrazovnih i profesionalnih procesa

- poboljanje uinka i ergonomija

- istraivanje i razvoj u vojnoj psihologiji

- promocija kontinuiranog auriranja poznavanja sluenja vojnog kadra

- uspostavljanje i odravanje specijalizovanog dokumentarnog i bibliografskog fonda

5.4. Generike vetine koje treba da postignu budui vojni psiholozi

- upravjanje organima i sadrajima psiholokih usluga

- savetuje i pomae komandantu u zdravstvenim oblastima rada i organizacije , nastave i vojnih operacija

- primenjivanje psihologije na razliite oblasti vojnih aktivnosti

- realizovanje psiholoke prevencije i strunih akcija

- pomaganje vojnom i civilnom kadru

- obezbeivanje obuke i znanja potrebnog za inkorporiranje u specijalni kadar psihologije Vojno-medicinskog korpusa

- upotpunjavanje obuke i pun razvoj linosti

- promovisanje ustavnih principa i vrednosti

- upoznavanje sa vojnim misijama definisanih Ustavom i Organskim zakonom nacionalne odbrane

- sticanje vrednosti i upoznavanja vojnog pravila ponaanja

- razvijanje kapaciteta preuzimanja procesa znanja i prilagoavanje njegovoj evoluciji

6. Unapreena nastava

Pomenuti Zakon 39/2007 navodi, u vezi unapreene nastave, da se ne radi samo o auriranju znanja, ve i o sticanju znanja i specijalizacije neophodne za prilagoavanje i preorijentisavanje profesionalnih profila, dajui vojsci novu specifinost i omoguavajui im da steknu specifinija znanja kako bi mogli odravati poloaje u razliitim oblastima.

Tokom ovih godina, nakon analiziranja potreba za obukom vojnih psihologa, nude se sledei kursevi:

- Kurs psiholoke intervencije u vojnim operacijama . Poslednji put realizovan 2008. godine.

- Kurs psiholoke intervencije u sluaju katastrofe. Poslednji put realizovan 2007. godine.

- Kurs psiholoke intervencije pri orijentaciji i izboru profesionalne vojske i mornarice, zadnji put realizovan 2007.

- Kurs psiholoke procene, zadnji put realizovan 2005. godine

- Kurs vojne psihologije za rezerviste, zadnji put realizovan 2009.

- Seminar vetina komunikacije u bolnikom okruenju, zadnji put realizovan 2008. godine

Sekcija za specijalizaciju departmana za psihologiju Vojno-zdravstvene kole ima za osnovnu misiju da koordinira specijalistiki kurs u oblasti klinike psihologije, zvanino priznate Kraljevskim dekretom 2490/1998, od 20. novembra, u kom se kreira i regulie zvanian naziv za psihologa specijalizovanog u oblasti klinike psihologije. Ubrzo nakon toga objavljena je Rezolucija 456/11277/09, od 21. jula, o Dopunskoj specijalizaciji Vojno-medicinskog korpusa i po prvi put poziva na priznavanje Dopunske specijalizacije u oblasti klinike psihologije. Rezolucijom 456/17321/09, od 28. oktobra, potvruje se specijalizacija 20 aplikanata (3 potpukovnika i 17 komandanata).

3. februara 2004. godine, zamenica generalnog direktora odseka za specijalizaciju u zdravstvenim naukama, Emilija Sanes amoro, zasluna je za kvalitet nastave jedinice za kliniku psihologiju u Centralnoj bolnici odbrane. Prisustvo internog psihologa usvaja se Redom SAS/1620/2009, od 2. juna, kojim se usvaja i objavljuje program obuke za specijalizaciju u oblasti klinike psihologije.

Ministarskim redom 68 /2010, od 30. novembra, koji predstavlja modifikaciju Ministarskog reda 84/2003, od 24. juna, kojim se utvruju obeleja komplementarne specijalizacije u okviru Vojno-medicinskog korpusa i oobrava njihovu upotrebu, odreuje se obeleje specijaliste klinike psihologije i dozvoljava se korienje uniforme.