1276 Vreme

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

18. jun 2015.broj 1276

INTERVJUI: ZAFIR I VASIL HADIMANOV; ARKO PASPALJ

CRKVA I TABLOIDI

NIKOLA TESLA I PRLJAVE IGRE

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

18. jun 2015.broj 1276

IINTERVJUI: ZAFIR I VASIL HADIMANOV; ARKO PASPALJ

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 19. juna do 17. jula 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleksandar Garos,Aleksej Jevdokimov:GLAVOLOMKA

Nova ruska proza, postsajberpankovski triler, zlobna satira svega postojeeg. Najbolje to se desilo u omladinskoj liniji ruske knjievnosti posle Peljevina

Kamila amsi:SPALJENE SENKE

Uzbudljiva i potresna pria o sudbini jedne Japanke koja je preivela udar atomske bombe u Hiroimi i njenom ivotnom putu koji je odveo od rodnog Japana preko Indije, Pakistana i Avganistana do Amerike

Metju Gudman:OSAMDESET DANA

Istorijski roman o trci dve mlade amerike novinarke koje se takmie koja od njih e prva obii svet za manje od osamdeset dana i potui rekord Fileasa Foga. Avanturistiki roman nastao prema istinitom dogaaju iz 1889. godine

Jan-Filip Zendker: APAT SENKI

Njegov sin je umro, njen sin nestao u Kini. Kroz

intimnu dramu dvoje ljudi Zendker daje impresivnu

fresku o neverovatnom ekonomskom

razvoju savremene Kine i posledicama

takvog uspona

Dr Rozmari Leonard: SEDAM DOBA ENE

Vodi za ene sa praktinim i umirujuim

savetima potrebnim u svakom od ivotnih

razdoblja, od detinjstva do starosti, koji se oslanjaju

na tradicionalnu medicinu, ali i i na dokazane

alternativne vidove leenja

Danijel Hel: DEPRESIJA

Da li depresija nastaje iznenada? Kakva je uloga naslea? Da li je mogue potpuno izleenje? Depresija ima mnogo lica, informacije o njoj esto su protivrene. Poznati psihijatar govori o uzrocima, toku, terapiji i preventivi ove bolesti

Eduardo Mendosa: UDESNO PUTOVANJE POMPONIJA FLATA

Detektivski roman s radnjom smetenom u I vek nove ere u grad Nazaret, s izvesnom Marijom i njenim suprugom Josifom. Istorijska pripovest sa detetom po imenu Isus u glavnoj ulozi

Kristofer Mur: SVETA PLAVA

U julu 1890. Vinsent van Gog je otiao u kukuruzno polje i ubio se. Ili nije? Van Gogovi prijatelji Lisjen Lesar i Anri Tuluz Lotrek sumnjaju u to. Sledi nadrealna jurnjava po bordelima do samog dna umetnikog sveta Pariza s kraja XIX veka

Dulija Gregson:NOI JASMINA

Istorijski roman i ljubavna pria iz Drugog svetskog

rata o britanskoj pevaici koja nastupa pred

saveznikim vojnicima, putuje od Velsa do

Kaira i Istanbula i biva uvuena u svet pijuna

i dvostrukih agenata

Deni Volas: ULICA ARLOT

Roman jednog od najboljih savremenih

britanskih pisaca komedije. Pria o

obinom mladiu u neobinoj potrazi za devojkom. Duhovito

poput Hornbija, neodoljivo kao Parsons

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaMuharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,

Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi, Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Nikola Tesla

BROJ 1276

18. jun 2015.

04 Zoom: Poziv na nacionalno jedinstvo

06 Crkva i tabloidi: Nikola Tesla i prljave igre

11 Srebrenica, dvadeset godina posle:

Oboriti glavu i zatvoriti usta

12 elezara Smederevo:

Konspirativno poslovanje

14 Druga sahrana Ise Boljetinca:

Od mita do provokacije

17 Nuspojave: Ljua, poslednji uvar klanca

18 ivot bez vode:

Neogranien resurs sa grekom

23 Red i poredak: Parkiraj i okupiraj

24 Intervju: Hans F. oder

28 Zumiranje 21: Da li treba prodati Telekom

30 Nacrt Zakon o dobrobiti ivotinja:

Dozvola za ubijanje, klanje i dranje

KULTURA

32 Prijateljski razgovor sa Zafirom i Vasilom

Hadimanovom: Kako je ovek ostao div

37 Pozorite: Beton mahala

38 Knjige: Ovaj svet moe da bude bolji

Janisa Varufakisa

39 Odlomak iz knjige Janusa Varufakisa:

Teologija uz pomo jednaina

40 Roman: Milijarder Vetona Suroija

42 Knjige:

Enciklopedija straha Ljubomira Eria

43 Koncert: Rundek Cargo Trio

44 Reportaa: 56. Bijenale u Veneciji

46 TV manijak: itulje

47 Lagunine knjige

SVET

50 Evropska unija:

Velika Britanija vs Nemaka

53 Grka sea penzija: Sutinsko neslaganje

MOZAIK

56 Intervju: arko Paspalj

61 Navigator: Kai zato me poljubi

62 Vreme uivanja: Moleraj

Premijer Dejvid Kameron krenuo je u diplomatsku ofanzivu u EU. Ba kao i nemaka kancelarka Angela Merkel, i on je za ostanak Kraljevstva u Uniji. Pitanje je, meutim, da li e lanice EU prihvatiti reforme koje predlae Kameron pod pritiskom evroskeptika u redovima sopstvene partije, a koje zadiru u neke od temelja na kojima poiva EUpie: nemanja rujevi

Ode li premijer Aleksandar Vui u Potoare da se pokloni senama pobijenih, nee mu biti lako. I ne treba, niti sme zna se dobro zbog egapie: filip varm

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Ne tako davno, u prethodnoj deceniji, voda je u Srbiji smatrana nesumnjivim resursom. Strunjaci sa instituta kao to je Jaroslav erni i dalje kau da je Srbija relativno bogata vodom, ali da su problem obrada voda i cena njihove preradepie: slobodan bubnjevi

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Poziv na nacionalno jedinstvo: Kad se gura, gde si ura, a kad ono radite, uru ne zovete

turobni kalendar: svaki mesec je sve goriAleksandar Vui, premijer Srbije, najavio je tekih me-sec dana uz dirljivu opasku da nikad nije bio lep a sada izgleda jo gore, ili tako nekako. Najavio je teka vreme-na, teke pritiske i teke odluke i zatraio srpsko nacio-nalno jedinstvo.

Hoe li opet Bugari da nam zariju no u lea, kao ono-mad, Austrougari da udare preko Drine, Arnauti da nas sa-ekaju gladne i smrznute na Prokletijama, Nemci da poa-lju tuke na Beograd, nato da reaktivira plan iz Avijana; koja e sad sila da udari na nas vazda nevine i pravedne, pa bih ja, graanin pokorni, morao da budem jedinstven u Vu-ievom frontu za koji se, ruku na srce, jo ne zna gde poi-nje i gde zavrava.

Dobro, premijer je prvak svakog narodnog pozorita, mada nije od raskida ni od malih scena, tamo gde se ume-sto pliane zavese podie slavski stolnjak viene seoske do-maice; dajte mu monodramu i imaete dramu.

to bi ovaj jun, jul bio tei od avgusta, septembra ili bilo kog dvomeseca u turobnom kalendaru srpske politike i to bih ba sada morao biti nacionalno jedinstven u odbrani srpskih interesa. Hou ja i da poginem, ne bi mi bilo prvi put, samo da mi neko kae koji solunski front sada probi-jam, ta oslobaam i ta u da dobijem na kraju.

Da bi raunao na moje jedinstvo u toj odbrani nacional-nog interesa, Vui bi morao da nam kae ta nam to preti,

da se mane aluzija, nagovetaja i kuknjave kako je njemu lino teko. Ne dam kap krvi, na primer, za ideju da Kosovo ne dobije broj za meunarodne telefonske pozive. Jo ma-nje za ideju da svojim ivotom spreavam div-dumane da igraju rukomet ili vaterpolo. Kud dadosmo dravu, nek i oni osete gorinu poraza, makar u sportu.

za ta valja poginuti: rusi ili amerikanciEnglezi, stari mu juzi, prevejana sorta kod kojih je politika bila vanija industrijska grana od pree (indijskog) pamuka, guraju nam pod nos nekakvu Deklaraciju o genocidu u Sre-brenici. itao sam tu stvar. Tu pie sve ono to pie u presudi Meunarodnog suda pravde u Hagu, pa kad nisam poginuo pre osam godina, kad je presuda izreena, to bih sad krva-rio da bi Vuiu bilo lake da proguta najveu abu, revizi-ju Dejtonskog sporazuma emu ova deklaracija vodi voena interesom velikih sila.

ta nas to jo jako teko eka? Da biramo izmeu Rusije i Amerike? Pa za to ne bih poginuo iz inata. Nee Vulin, neu ni ja. Dobro, moda hoe Toma Nikoli, ali bi i on to uradio iz inata, da napakosti Vuiu. U dva dana tri teledirigovana tabloida najavljuju ak da bi Nikoli mogao biti i uhapen, to je preterivanje, ali tek oko toga ne bih bio nacionalno je-dinstven, mada o obojici ne mislim ba dobro.

ta smo imali jo na stolu? Sluaj braa Bitii, paljenje amerike ambasade, pregovore sa mmf-om, ali neke od tih

Ne dam kap krvi, na primer, za ideju da Kosovo ne dobije broj zameunarodne telefonske pozive. Jo manje za ideju da svojim ivotomspreavam div-dumane da igraju rukomet ili vaterpolo.Kud dadosmo dravu, nek i oni osete gorinu poraza, makar u sportu

18. jun 2015. VREMEREME

FoNet

stvari bie teke vladi, to je sasvim u redu, takav im je po-sao, ali to su pre povodi za nacionalno promiljanje o uin-ku izabranih nego za unijaenje u odbrani svakog njihovog postupka.

Otuda poziv na nacionalno, srpsko jedinstvo predstav-lja jo jedan pokuaj obmane javnosti uz pomo najje ini-jih politikih trikova. Mi treba da poverujemo da e njihove odluke biti nae, kao ona oskula da e Srbija odluiti hoe li Vui ii u Srebrenicu. Odnosno, taj apel, uz gromopuca-teljnu propagandu koja se ve stvara, ako uspe, kao kona-an produkt nekakvog jedinstva treba da bude alibi za ove koji upravljaju dravom.

kuda na letovanje: ovde e biti zanimljivoDugo se, naime, odlagala vest o potpunom zaokretu srpske politike i sad se udarniki radi na peglanju opranog i po-fajtanog vea. Zgodno bi bilo da odluka bude naa, a ne samo njihova.

Taj konani zaokret srpske politike zbilja e se odigra-ti u mesecima koji slede, koji e biti teki i zbog kojih Vui nije lep kao to je bio. Vesna Pei u Peaniku dosta ivo-pisno o tome pie:

O tome svedoi ona treberska priprema premijera Vu-ia za posetu Americi. Spremao je odgovor na svako pita-nje. Pred sam put je trao u Albaniju kod Edija Rame i sve je prolo mnogo dobro, bre-bolje se izmirio sa nevladinim

sektorom s punim ustima ljudskih prava i medijskih slobo-da, susreo se i sa progonjenim ombudsmanom, upregao Ve-rana Matia za jo jednu Komisiju za ubistvo brae Bitii, ak je pred sam polazak pomenuo i onu kljunu stvar da e Srbija diverzi kovati svoje izvore snabdevanja gasom (to je odmah porekao i rekao da to ne znai otklon od Rusije).

Pa ipak, nekako se sve promenilo, nekako se sve srui-lo. Idile vie nema. Ameriki prijatelji postavili su direktno pitanje: da li ste sa nama ili niste. Ako ste sa nama, dobiete podrku, ali pod uslovom da se posao sa Kosovom dovede do happy enda, ojaa federalna vlast BiH a oslabi Republi-ka Srpska, i ohlade odnosi sa Rusijom. Prevedeno na razu-mljiv jezik, trai se obuzdavanje srpskog nacionalizma koji i dalje rovari i glavna je prepreka da se Srbija i susedi pri-kljue eu i nato.

Ponuda je danas ista ona koja je Srbiji nuena pre poet-ka ratova devedesetih. Ponuda je bila da se Srbija pridrui Zapadu, ali onda je bila odbaena zarad srpskih nacionalnih fantazija. To isto se deava i sada, na stolu je ista ponuda i ansa. I ta je sada tako teko? Pa to da se Srbija odlui na koju e stranu, i da li e podvui crtu, pogledati se u ogledalo i doneti taj zaista istorijski zakljuak da su njeni stari i ne-realni nacionalni snovi prolost koja se vie nee vratiti...

Taj de nitivni zaokret bie teak posao i za ovu vladu s visokim premijerskim rejtingom. Zato nije na odmet ape-lovati ka narodnom jedinstvu. Letujte u Srbiji, bie zani-mljivo.

5

VREMEREME 18. jun 2015.

Crkva i tabloidi

NIKOLA TESLA

PREDMET UDNJE: Urna Nikole TesleFoto: M. Milenkovi

6


Prvi put otkako se vodi bitka oko toga gde e poivati urna

Nikole Tesle, oglasilo se nadleno Ministarstvo kulture i

informisanja, saoptivi da ona ostaje tamo gde je bila i do sad.

Tome je, meutim, prethodila medijska hajka na jedan bezazlen

festival i pokuaj naruavanja ugleda Muzeja Nikole Tesle

Poivaj u miru, fraza kojom se ispraaju pokojnici, te-ko da se moe odnositi na pokojnog Teslu. Njego-vi su posmrtni ostaci ve due od jedne decenije predmet politikih, crkvenih i raznih drugih trvenja, svako malo pojav-ljuju se kao tema, ak i u predizbornim kampanjama, no u nedelji za nama raz-vlaenje Teslinog pepela dobilo je, u naj-manju ruku, bizaran tretman.

Sve je poelo 8. juna, kada je Jasmina Mitrovi Mari, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skup-tine grada Beograda, objavila da e u Be-ogradu uskoro biti podignuti spomenici Nikoli Tesli i Gavrilu Principu, a da e pi-sac Borislav Peki dobiti bistu. Mitrovi Mari je dodala i da e se spomenik Te-sli nalaziti u okolini Hrama Svetog Save na Vraaru, ali da urna sa njegovim pe-pelom nee tu poivati.

ne lezi vrae

Sednica Skuptine grada Beograda na kojoj je usvojena ova odluka ostae upamena po izjavi predsednika Skupti-ne Beograda Nikole Nikodijevia. Iako o tome uopte nije trebalo da bude rei, on je potegao premetanje urne: U pitanju je inicijativa patrijarha zbog satanistikih obreda u tom muzeju, ako me ve terate da kaem istinu..., rekao je Nikodijevi. Posle se pravdao da za govornicom treba koristiti malo grublje rei zbog efekta. Za govornicom moete da upotrebite i grublje rei, da u afektu kaete bilo ta. Sada, kada biram rei, kaem da to nije u skladu sa duhovnou, tradicijom i pra-vilima koje nalae hrianstvo, rekao je

Nikodijevi, dodavi da on nije vernik. Ne lezi vrae, dan kasnije, 9. juna, ogla-

sila se Srpska pravoslavna crkva, preko mitropolita zagrebako-ljubljanskog Por rija. Pa kae: Vest da je predsednik Skuptine grada Beograda g. Nikola Ni-kodijevi izjavio da je preseljenje urne Nikole Tesle traila Crkva i da je u pita-nju inicijativa Njegove Svetosti Patrijar-ha srpskog g. Irineja zbog satanistikih obreda u tom muzeju, kod mnogih je iza-zvala nevericu, a kod nekih i podsmeh.

Da muzej nije mesto u kome treba da budu pohranjeni neiji posmrtni ostaci, verujem, sloie se veina. Pogotovo ako se radi o Nikoli Tesli, krtenoj dui, sinu pravoslavnog svetenika, sestriu pravo-slavnog mitropolita, sahranjenog posle pravoslavnog opela, koje su sluili pravo-slavni svetenici protojerej Duan ukle-tovi i protojerej Milan Mrvicin. (...) U za-ostavtini velikog naunika nikada nije pronaeno nita to bi moglo da uputi na to da je kremacija bila njegova elja. Na kraju, o tanosti rei i potpunoj ume-snosti predloga Njegove Svetosti Patri-jarha i mnogobrojnih uglednih linosti najbolje svedoi slika u prilogu. Komen-tar nije potreban.

Vaistinu, Por rije nigde ne pominje sa-tanizam, ali zbog slike u prilogu, i njego-vo saoptenje kod mnogih je izazvalo ne-vericu, a kod nekih i podsmeh. Re je, na-ime, o fotogra ji snimljenoj u aprilu ove godine, tokom festivala Resonate. Muka-rac na fotogra ji je umetnik Robert Aiki Obri Lov, poznat i kao Liens, koji je bio gost festivala. Fotogra ja prikazuje deo intervjua i performansa Passing throu-gh Zero u Muzeju Nikole Tesle. Na slici

se mogu videti i voditeljka Una Seni i fotograf Branimir Milovanovi, a medi-ji su bre-bolje potrali da objave njiho-va imena.

Fotogra ja koja je zloupotrebljena na sajtu spc ne prikazuje nikakav perfor-mans, ve intervju za video dokumen-taciju, saoptio je organizacioni tim Re-sonate festivala: Nadamo se da e crkva ispraviti greku kojom je nanela veliku tetu festivalu, stavljajui ga u kontekst kome pripada, navodi se u saoptenju.

tabloidno raspee

Ljudi sa fotogra je, oekivano, proli su kroz tabloidnog toplog zeca, optu-ivani za satanizam, sektaenje, a bilo je ak i pretnji. Isterasmo sotonu iz Te-slinog muzeja, Teslinu urnu koriste za obrede i Ovo su satanisti iz Muzeja Ni-kole Tesle samo su neki od naslova iz dnevne tampe koja je izala 10. juna. Nezvanini pobednici u bizarnosti jesu mediji koji su podsetili javnost da su pri-stup arhivi Muzeja Nikole Tesle devede-setih godina imali pripadnici japanskog kulta Om inrikjo. Isti ti 1995. izveli su te-roristiki napad otrovom sarinom u tokij-skom metrou. To je tano, ali nema nika-kve veze sa onim to se u aprilu ove godi-ne dogaalo u muzeju. Ovdanji tabloi-di nemaju pojma da je najslavniji japan-ski pisac u ovim krajevima, Haruki Mu-rakami, jo 1997. napisao knjigu o terori-stikom napadu u Tokiju, u kojoj, kakva ironija, kritikuje japanske medije zbog senzacionalistikog pristupa dogaaju.

Opsenarstvo, magija, hipnoterapija, ri-tualni obredi, okultne radnje deli su glu-posti koje su ovdanji tampani mediji

I PRLJAVE IGRE7


objavljivali mrtvi ozbiljni. Do imena ue-snika performansa doepali su se as po-sla. Da ih pozovu i pitaju ta su tamo ra-dili, nije im palo na pamet. A i zato bi, jer ko bi itao i kliktao na tekstove o ne-kom tamo festivalu, kad su sekte, satani-zam i ostale misti katorske budalatine mnogo primamljivije za itaoce. Kakve e to posledice ostaviti na one o kojima se pie, nebitno je, nee biti ni prvi ni po-slednji kojima je ivot poremeen ili uni-ten zbog zarade na kioscima.

Koliko je u duhu hrianstva izloiti ljude hajci i zloupotrebiti njihovu foto-gra ju u na nain kako je to uradio mi-tropolit Por rije? To se ne moe izmeriti, ali, kako saznajemo, pojedini akteri per-formansa podneli su tube zbog uvrede asti i ugleda protiv spc i medija koji su ih razapeli. Neizvesno je da li boja prav-da postoji, ali ova ovozemaljska jo koli-ko-toliko funkcionie i daje graanima konkretne instrumente u ruke.

Kad smo kod instrumenata, satanista

sa slike je multiinstrumentalni umetnik, a Resonate je festival koji se bavi novim tehnologijama, umetnou, naukom i edukacijom. Tehnologije, naroito kad su nove, oduvek prati glas da su avolje sprave i ejtan-maine, ali ko bi oeki-vao takav stav od Por rija koji je godina-ma bio na elu Republike radiodifuzne agencije, i ba sa tehnologijama imao po-sla. Imalo je hrianstvo kroz hiljade go-dina svog postojanja kojeta protiv umet-nosti, nauke i znanja, padale su i glave zbog toga, ali ne u xxi veku.

Direktorka festivala Marija Jelesije-vi izjavila je da nema nikakav komen-tar za spc osim da treba da povedu rau-na o svojoj pr slubi koja je objavila tekst i fotogra ju bez prethodne provere infor-macija: Nakon toga je usledila reakcija u drugim medijima i tako izazvala lananu reakciju nerazumevanja i pogrenog tu-maenja. Jako je loe da nas kao festival, ali i Roberta Aiki Obri Lova Liensa, stav-ljaju u kontekst kome ne pripadamo, re-kla je Jelesijevi.

O teti koja je nezgrapnim saopte-njem mitropolita Por rija naneta Muze-ju Nikole Tesle govorio je i direktor ove

institucije Branimir Jovanovi. Gostujui na tv N1, on je rekao da se grupa umetni-ka u muzeju kratko zadrala: Sedeli su sa strane i ponaali se vrlo pristojno. Apso-lutno moram da kaem da vodimo rau-na o tome da ono to se deava u muzeju bude sa jednim potovanjem prema Ni-koli Tesli i za sada nismo imali problema.

nije to cela crkva

Reakciju mitropolita Por rija vei deo javnosti i sami organizatori Resonate fe-stivala protumaili su kao stav itave Srpske pravoslavne crkve. Prof. dr Da-vor Dalto, predsednik Instituta za stu-dije kulture i hrianstva, smatra da se teko moe govoriti o reakciji spc budu-i da se tim povodom zvanino oglasio samo mitropolit zagrebako-ljubljanski, a potom je izdato i saoptenje informa-tivne slube iste eparhije. Delim utisak mnogih, ukljuujui i mnoge ljude iz cr-kve, da su komentari o navodnim sata-nistikim ritualima koji su se mogli vi-deti u medijima, bili nesretno i brzople-to formulisani. Mislim da je potrebno vie opreznosti i odgovornosti kada se pristupa javnoj rei, jer je ve dovoljno

MORALISTI I SATANISTI: Mitropolit Por rije, Nikola Nikodijevi i performans na Resonate festivaluFotogra je: M. Milenkovi, E. onki, twi er

8


konfuzije u javnom prostoru, a naroi-to kada se tabloidni mediji ponu bavi-ti pojedinim, stvarnim i konstruisanim izjavama i aferama, kae Dalto u raz-govoru za Vreme.

Saoptenje Zagrebako-ljubljanske eparhije, koje Dalto pominje, done-kle je ublailo prvobitni Por rijev stav, oznaivi performans u muzeju kao ne-primeren, s obzirom na to da se deava pored neijih posmrtnih ostataka. Ako crkva zaista ima neto protiv dogaa-ja koji nisu skrueni i tuni u blizini po-smrtnih ostataka, moda bi trebalo da ukine obred venanja u npr. Sabornoj cr-kvi i svim drugim crkvama u ijim kripta-ma lee mnogi pokojnici. Ili da obavesti svoje stado da nije u redu praviti svad-bena veselja i maturske proslave u ho-telu umarice koji se nalazi 50 metara od obeleenih grobova streljanih u Kra-gujevcu 1941. Umesto toga, bave se ove-kom koji se nije javno deklarisao kao pri-padnik bilo koje konfesije, niti je ostavio uputstva kako eli da bude sahranjen.

Pomenuo je Por rije i to da je Tesla bio sveteniki sin, te je primereno da poiva u blizini hrama. Da li to znai da se od sad svi imamo sahranjivati u skladu sa zani-manjem oca? To bi bilo jako nezgodno za one kojima su oevi npr. profesori, sudije, lekari, novinari, trgovci, samostalni pre-duzetnici ili, ne daj boe, slobodni umetni-ci. Moda ne bi bilo loe reenje za propale fabrike sa kojima Srbija ionako ne zna ta e, ali ta bi na to rekli strani investitori, u iji se dolazak uzdamo vie nego pojedi-ni vernici u Isusov povratak na ovaj svet.

Na pitanje u emu je kvaka i zato spc svako malo (jo od 2001. godine) insisti-ra da dobije pepeo Nikole Tesle, Davor Dalto kae da pored onih koji su, ini se, iskreno zabrinuti za dostojanstveno po-stupanje sa urnom ima i onih koji bi da od Hrama Svetog Save naprave neku vr-stu nacionalnog panteona u kome i oko koga e biti sakupljene sve najvanije na-cionalne relikvije i simboli. Dalto do-daje da bi Teslina urna bila zgodna reli-kvija u realizaciji takvog projekta: Stie se utisak da bi po nekima Hram Svetog Save trebalo da bude pre prostor posve-en nekom boanstvu nacije nego hri-anski hram.

tesla je svaiji

Da se zaostavtina i lik Nikole Tesle zloupotrebljavaju nacionalistike svrhe, slau se i u Inicijativi Odbranimo Teslu. Zastupajui stav da Nikola Tesla i nje-govo delo prevazilaze nacionalne, etni-ke, verske i sve druge okvire, ova grupa

organizovala je protest Ostavite Teslu na miru ispred Muzeja Nikole Tesle 8. mar-ta 2014, nakon to su, u jeku predizborne kampanje, Vlada Srbije, Grad Beograd i spc sklopili sporazum o prenoenju Tesli-ne urne iz muzeja u okolinu Hrama Sve-tog Save. Istog dana, tadanji predseda-vajui privremenog vea Beograda saop-tio je da je odluka o premetanju urne zamrznuta. Marko Marjanovi iz Inicija-tive Odbranimo Teslu kae za Vreme: I dalje traimo da urna ostane tamo gde jeste, da se potuje odluka zakonskog na-slednika i injenica da je i meunarodna i domaa javnost prihvatila i potovala taj in. Marjanovi dodaje da sada nikome ne smeta to gde Tesla poiva osim jednoj verskoj organizaciji: Protivimo se tome da spc odreuje mesto poivanja Nikole Tesle jer na to nemaju nikakvo pravo, po-sebno posle skandalozne izjave da preko Tesle ele da privuku turiste.

to se tie odluke o izgradnji spome-nika Tesli u blizini Hrama Svetog Save,

OSTAVITE TESLU NA MIRU: Protest protiv prenoenja urne, mart 2014.

Foto: A. Ani

9


Marjanovi kae: Nemamo preteranu re-akciju osim da su te pare moda mogle da se potroe na neto pametnije. Postoji sjajan spomenik Tesli samo 500 metara dalje, a ovo je trei spomenik Tesli u Be-ogradu. Moda npr. Peki vie zasluuje da ima spomenik na Vraaru, a ne samo bistu, kae Marjanovi i dodaje da ova inicijativa sada oekuje i reakciju Mini-starstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, nakon to se oglasilo Ministar-stvo kulture i informisanja. U sluaju novih pokuaja premetanja urne, mi smo spremni na nove proteste, zaklju-uje Marjanovi.

Protest Ostavite Teslu na miru za-jedno su organizovali Inicijativa Od-branimo Teslu i Pokret Spasimo nau-ku. Vesna Mileti iz ovog pokreta ogla-sila se autorskim tekstom u kom je ra-zloge za podgrevanje ove teme objasni-la ovako:

Sada se ova pria reaktivira sa izme-njenom taktikom. Svedoci smo agresivne kampanje spc sa ciljem spinovanja javno-sti da se sa urnom u Muzeju postupa na krajnje neprimeren nain zbog ega bi bila neophodna intervencija, a kako dru-gaije nego u vidu premetanja urne na sigurno, odnosno pod okrilje spc. Plasi-rana je la koja se danima vrti po medi-jima, da je urna predmet nekakvih sata-nistikih rituala, a kao dokaz je priloe-na i izvesna fotogra ja. To to je nedu-go zatim demantovano da se radi o sa-tanistikim ritualima i da je fotogra ja snimljena tokom festivala Resonate za-govornike premetanja nije posebno do-taklo. Spin o zloupotrebi urne dopunjen

je argumentima o Teslinoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti i potrebi sahranjiva-nja posmrtnih ostataka. Mogue da je po-menuti dogaaj bio neprikladan za Mu-zej Nikole Tesle, ali to se reava apelom da se sline aktivnosti ne ponove, sme-nom rukovodstva, propisivanjem dozvo-ljenih aktivnosti itd. Radikalni zahvat urne radi njenog izmetanja ne spada u pomenute mere.

taka, kraj, valjda

U vezi sa Saoptenjem Ministarstva kulture, zanimljiv je momenat objavlji-vanja: nedelja 14. jun, u prepodnevnim satima. U to doba nijedno ministarstvo ne izlazi sa saoptenjem, osim ako nije neto zaista hitno ili je, to je vea vero-vatnoa u ovom sluaju, nekome pukao lm, pa je naredio da se odmah stavi ta-ka na celu stvar.

Ministarstvo kulture i informisanja se zalae da se Zbirka memorijalnih pred-meta u Muzeju Nikole Tesle i dalje uva u ovom muzeju, da urna sa zemnim osta-cima Nikole Tesle ostane u njenom sasta-vu i da se i nadalje potuje volja najbliih srodnika velikog naunika i pronalaza-a, stoji u saoptenju: Ve vie od pola veka urna se uva i titi u muzeju u skla-du sa najviim profesionalnim i etikim standardima i izloena je na nain koji obezbeuje dostupnost javnosti, a isto-vremeno mogunost da svaki posetilac lino, i u miru, oda duno potovanje ve-likom nauniku i pronalazau. Na ovaj nain je poast Nikoli Tesli iskazalo vie od milion posetilaca iz zemlje i sveta, svih vera i nacija.

U saoptenju se navodi da je jedna od najznaajnijih komponenti Muzeja Nikole Tesle, pored arhive, biblioteke i drugih dragocenih zbirki, i memorijalni deo u kome se nalazi i uva urna sa ze-mnim ostacima Nikole Tesle. Memorijal-ni prostor je posebno projektovan za tu namenu i osmislili su ga vrhunski stva-raoci Neboja Mitri, Milan Paliaki i Mario Maskareli. Urna uiva status kul-turnog dobra kao deo Zbirke memorijal-nih predmeta koji se uvaju u muzeju. Pored urne, u ovoj zbirci je i posmrtna maska Nikole Tesle (pet gipsanih odliva-ka) kao i posmrtni otisak Tesline desne ruke. Ova zbirka predstavlja jedinstven memorijal Nikoli Tesli. Muzej Nikole Te-sle je jedinstvena ustanova zatite kul-turnog naslea u Srbiji kao jedini muzej u svetu koji uva originalnu, linu zaostav-tinu Nikole Tesle, smatra Ministarstvo kulture i podsea da je zbog univerzalne vrednosti za oveanstvo Arhiv Nikole Tesle, koji se uva u ovom muzeju, 2005. godine svrstan u Svetski registar Pam-enje sveta koji vodi unesko. Ministar-stvo je podsetilo da ne postoji nijedan za-pis niti svedoanstvo o tome da se Niko-la Tesla izjasnio kako i gde eli da poiva. O njegovoj sahrani i zaostavtini odlui-vali su njegovi najblii srodnici: Urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle doneta je u Beograd 1957. godine na osnovu elje lana Tesline ire porodice, dr Milice Tr-bojevi, kao pravnog naslednika Tesline zaostavtine koja je to pravo stekla na-kon smrti Save Kosanovia, sina Tesline najmlae sestre Marice Kosanovi. elju naslednika Nikole Tesle potvruje i Vili-jam Terbo, praunuk Tesline sestre Ange-line Trbojevi, trenutno najblii ivi ro-ak Nikole Tesle.

Ovako direktan, argumentovan i jasan stav Ministarstva mnoge je iznenadio, jer je u suprotnosti sa sporazumom Vlade, Grada i spc iz januara 2014. Saoptenje je, bar za sada tako izgleda, stavilo taku na razvlaenje Teslinog pepela koje traje jo od 2001. Ako nita drugo, prvi put se neki zvanini organ drave Srbije suprotsta-vio elji spc da se dokopa urne.

JOVANA GLIGORIJEVI

BEZ VERSKOG I ETNIKOG SVOJATANJA: Nikola Tesla

1010


Srebrenica, dvadeset godina posle

Oboriti glavu i zatvoriti usta Ode li premijer Aleksandar Vui u Potoare da se pokloni senima pobijenih, nee mu biti lako. I ne treba, niti sme zna se dobro zbog ega

to ste radili 11. jula 1995? Aleksandar Vui, Tomi-slav Nikoli, Ivica Dai i jo dosta drugih trebali bi da se dobro pogledaju u ogledalo i iskreno objasne zato su bili uspaljeni zagovornici politi-ke koja je prije dvadeset godi-na dovela do genocida u Sre-brenici. Rei greio sam i od-mah dodati nemam problem s tim nije odgovor ve aro-gantna relativizacija; pozivati se u istom kontekstu na ratne zloine nad Srbima kanjene i nekanjene nedostatak je elementarne empatije; tretira-nje komemoracije u Potoarima iskljuivo kroz prizmu ame-rikog i evropskog discipliniranja Srbije i ataka na Republiku Srpsku, puko je dnevnopolitiko skretanje teme.

Dakle, gospodo, pitanje je prosto: to ste radili 11. jula 1995? Samo je to u ovom trenutku vano za sve ostalo bie i vre-mena i mjesta i prilike, i treba da ih bude.

Ode li premijer Vui u Potoare da se pokloni sjenima po-bijenih, nee mu biti lako. I ne treba, niti smije. Njegova izjava hou li ii ili ne u Srebrenicu bie odluka Republike Srbije, a ne sad, Velike Britanije ili Ruske Federacije, nita ne olaka-va i samo nepotrebno podie tenziju. Naime, ona je ponovno skrivanje iza naroda kao to se iza istih tih lea krilo i prije dvije decenije. Nema narod u Srbiji i Republici Srpskoj nita sa genocidom u Srebrenici. Imaju i te kako svi oni ije su se mo i politika karijera temeljile na ovinizmu, najniim stra-stima, ratu, mrnji; imaju je svi oni to su svojim injenjem i neinjenjem stvorili i odravali sistem i okolnosti u kojima je bilo mogue da osvane 11. jul 1995. Kolektivna odgovornost ne postoji postoje konkretni postupci, imena i prezimena.

Kljunim akterima aktualne vlasti u Srbiji trebalo je nekih petnaest godina da se distanciraju od genocida u Srebrenici, a i tada neuvjerljivo, poluglasno, procijeeno kroz zube, prije svega iz razloga politike konjunkture... Mogue je da Nikoli svoje imenovanje za etnikog vojvodu 1992. i Vui izjavu sa skuptinske govornice 1995. da emo za jednog Srbina ubiti

sto Muslimana ukoliko me-unarodna zajednica napad-ne poloaje Vojske Republike Srpske, objanjavaju neisku-stvom, duhom ratnog vreme-na i njegovih povienih stra-sti. Ali, moe li predsjednik Srbije sebi i svima drugima jasno rei zato je jo 2008. bio glavni govornik na mitin-gu podrke Radovanu Karad-iu; moe li premijer suvislo razjasniti zbog ega je 2007.

preljepljivao tablu Bulevar Zorana inia natpisom Bule-var Ratka Mladia? Rat je tada bio zavren prije vie od dece-nije i o Srebrenici su obojica znala isto to i sada znaju, nita se tu nije promijenilo... Zato kada je rije o komemoraciji u Poto-arima i odnosu prema rtvama, nacionalni interes je posljed-nje to bi smjeli uzeti u usta. Nisu graani Srbije niti smiju biti taoci njihove sumanute i promaene politike prolosti.

Nikoli ima sklonost da akom i kapom dijeli ordenje, a Vu-i da razne strane dravnike i ministre naziva svojim prija-teljima. Imaju dobre razloge. Zbog sopstvenog lika i djela u prolosti, prepoznati su na Zapadu, a mogue i na Istoku, kao politiki konvertiti ija je otpornost na zahtjeve velikih sila i njihovih saveznika u regionu ravna nuli; vitlanje barjacima i busanja u nacionalna prsa ovdje nisu nita drugo do smokvin list za domae zasjenjivanje prostote. Jer, to se u stvari misli u Evropskoj uniji i Americi o partnerima i prijateljima iz Be-ograda i na kakvo su mjesto smjeteni u tom drutvu, najbolje svjedoe rezolucije o Srebrenici. Mada se ne moe rei da su nezasluene, nikome u Srbiji one nisu prijatne, otvaraju tako-er i itav niz drugih pitanja, ali dobro pokazuju i tko su i to su zapravo nai najvii dravni predstavnici. Gotovo je sigur-no da bi se iste ili sline rezolucije o Srebrenici nale na stolu i da je netko drugi na vlasti. Ali, sigurno je i da bi se svako van politikog korpusa vladajue koalicije iskrenije i potenije su-oio s njima; ako nita drugo, makar bi mogao da pokua da odgovori na pitanje to je radio 11. jula 1995.

Da bude jasno: jedno je Boris Tadi na komemoraciji u Po-toarima, a neto sasvim drugo Vuiev eventualni odlazak na isto mjesto.

Ali, realnost je takva kakva je Vui, Nikoli i Dai zastu-paju sve nas u zemlji i inostranstvu. Treba se nadati da su u stanju bar kada je rije o Srebrenici da zaborave na politiki marketing i rejtinge, okanu se bilo kakvih diplomatskih iga-ra, pravnikih cjepidlaenja, relativizacije, nacionalne dema-gogije i dramatskih istupa, te da poput svih nas crvenih u licu obore glave i ute. To je najmanje to moemo svi zajedno.

FILIP VARM

Tribina nedeljnika Vreme i Foruma zfd

20 godina od SrebrenicePetak 10. jul u 15 sati,

Pres centar Udruenja novinara Srbije, Knez Mihailova 6/iii

Uesnici: BORIS TADI, bivi predsednik SrbijeBRUNO VEKARI, Tuilatvo za ratne zloine Srbije

LUKA IBRO BULI, Tuilatvo BiHSTAA ZAJOVI, nvo ene u crnom

1111


1212


Stvar postaje smena i opasna. Sko-ro svake nedelje u medijima imamo priu o tome kako neko trai da se objave pojedinosti ugovora koji je Vlada Srbije potpisala sa nekom kompanijom, a neko iz Vlade govori o tome da e to bi uinjeno u najskorije vreme, samo da se jo dogode neke proceduralne stvari. Ako se neto krije od javnosti, ne mora da zna-i da je i nepovoljno po javni interes, ali uvek budi sumnju da se iza velikih naja-va krije neto to e dovesti do najjedno-stavnije de nicije korupcije: zloupotreba moi zarad sticanja line koristi.

Tako se dogodilo da u nekoliko dana osvane tekst u dnevniku Politika i da se pojavi saoptenje pokreta Dosta je bilo nekadanjeg ministra privrede Sae Ra-dulovia, koji govore o tome kako je dr-ava, odnosno sadanje Ministarstvo pri-vrede odbilo da medijskoj kui i ovoj or-ganizaciji dostavi podatke koji se tiu ugovora koji je potpisan 21. marta 2015. godine sa kompanijom hpk Inenjering o upravljanju elezarom Smederevo.

komisija za zatitu draveRaduloviev pokret je 8. juna objavio

da je Ministarstvo privrede odbilo da dostavi sledee informacije: kopije svih spisa Ministarstva privrede koji se odno-se na sprovoenje postupka izbora me-naderskog tima; kopije svih prispelih prijava i predloga za upravljanje eleza-rom; kopije kompletne prepiske konsul-tanata, strunih komisija, menadmen-ta elezare, Ministarstva privrede i Vla-de Srbije vezane za izbor novog menad-menta; kopiju integralne verzije ugo-vora, sporazuma i-ili protokola sa svim postojeim aneksima i prilozima, koji su

potpisani sa hpk Inenjeringom iz Holan-dije; informaciju o subvencijama, garan-cijama, pozajmicama i drugim direktnim i indirektnim davanjima Republike Srbi-je i njenih organa elezari Smederevo.

Tri dana kasnije, Politika je u tekstu Zato je ugovor o elezari tajna ponovila sline navode, uz prenoenje objanjenja po kome Ministarstvo privrede ne daje ove informacije jer one nisu u javnom in-teresu. Drava i hpk menadment traili su od Komisije za zatitu konkurencije za-titu podataka iz dokumentacije, imajui u vidu da bi njihovo objavljivanje otvori-lo mogunost nastanka znatne tete zbog otkrivanja izvora podataka, kako direk-tno za hpk tako i za Srbiju koja bi poten-cijalno bila duna da nadoknadi tetu. Iz tih razloga, objanjava Ministarstvo pri-vrede, Komisija je donela zakljuak da se zatieni podaci ne mogu razgledati niti kopirati, kao i da nemaju svojstvo infor-macija od javnog znaaja u smislu zako-na kojim se ureuje slobodan pristup in-formacijama od javnog znaaja, objavi-la je Politika.

Dakle, ministarstvo koje je duno da dostavi ove podatke jer se tiu objanje-nja kako funkcionie kompanija koja je u dravnom vlasnitvu, prikriva se iza

navodne odluke Komisije za zatitu kon-kurencije, drugostepenog organa koji se po pravilu bavi utvrivanjem koncentra-cija na tritu i zloupotrebama monopol-skog poloaja. Komisija je dozvolila sebi da sama odreuje koje su informacije od javnog znaaja, a Ministarstvo, iji je prvi ovek eljko Serti stavio potpis na ugo-vor sa hpk, sakrilo se i zapravo zatrailo od ovog kontrolnog organa da odreene informacije proglasi tajnim. Na slian na-in je 2014. godine Komisija za kontrolu dravne pomoi sakrila podatke o izno-su dodeljene dravne pomoi Er Srbiji.

Postupak koji sledi jeste pokuaj da se uz pomo kancelarije Poverenika dobiju traene informacije i dokumenti, ali dosa-danja praksa i iskustvo pokazuju da to nije mogue i da e se sasvim sigurno ovo ministarstvo ogluiti o takav zahtev. Gra-ani tako ostaju uskraeni za punu infor-maciju o postupku izbora najboljeg ponu-aa na tenderu za izbor menadmenta za upravljanje elianom iz Smedereva, a kada se ima u vidu da je taj izbor prati-lo mnogo kontroverzi poslednjih godinu dana, jasno je da se neki podaci i informa-cije ciljano kriju od javnosti.

Vlada Srbije je najpre prole zime u n-giranom postupku pokuala da elezaru

elezara Smederevo: Konspirativno poslovanje

Ugovori tajni, interes i pare Odbijanjem da objavi ugovor o angaovanju menadmenta za upravljanje elezarom, Vlada Srbije nastavlja sa praksom tajnih poslova, za koje se tvrdi da e doneti veliku zaradu itavoj dravi

ELEZARA U POGONU: Grobnica ili generator srpskog budeta

1313


javni

proda kompaniji Esmark Jurop, danima smo sluali o bolnim i tekim pregovori-ma sa upravom ove kompanije, o napori-ma premijera Vuia da privoli Evropsku komisiju da omogui Srbiji dodelu sub-vencija elezari za jo neki period uprkos ssp-u, sluali smo kako je Esmark najve-i i najbolji, kako e doneti prosperitet i kako e bdp Srbije skoiti samo zbog e-lezare za 1,5 procentnih poena. Onda se dogodio preokret, Esmark je postao lo partner, rma koja mui Vladu i primora-va je na nemogue stvari, i sve je obustav-ljeno. Objavljeno je da se ponitava ten-der i da se ide na Plan B kojim e se birati menadment koji bi trebalo da upravlja kompanijom koja Srbiju godinje kota oko 150 miliona evra.

dugovi otpisani, profit se ekaBrzo smo preboleli Esmark i u fanta-

stinom roku od samo mesec dana iza-brana je kompanija hpk Inenjering u vlasnitvu Petera Kamaraa, slovakog kontroverznog biznismena i partnera elezare u poslovima nabavke sirovi-na, registrovana u Holandiji neposred-no po raspisivanju tendera Vlade Srbije za izbor menadmenta. Kamara je radio sa elezarom, bio je deo tima Esmarka u

pregovorima sa Vladom Srbije i na kraju je on izabran da vodi srpsku kompaniju sa svojim menaderskim timom. Kom-panija je preuzeta u martu i od tada je jedine vesti o tome ta se dogaa u kom-paniji za koju nam je predsednik Vlade govorio da je kljuna za oporavak Srbije mogue nai na portalu Agencije za pri-vredne registre.

Tamo je objavljen novi Statut drutva i upisani su novi lanovi menadmenta. O tome nema ni rei na zvaninom por-talu elezare za koji njeni novi upravni-ci i Vlada tvrde da e za est meseci, da-kle na jesen, raditi u plusu i da e ove godine proizvesti 1,5 miliona tona elika od maksimalnih 2,2 miliona. Pored toga, u jednoj od zabelebi stoji sledee: Upi-suje se u Registar privrednih subjekata Zakljuak 05 broj: 023-3360/2015 donet dana 26. 03. 2015. godine, kojim je: 1. Vla-da saglasna da dugovi subjekta privati-zacije, koji su predmet otpisa po Zaklju-ku Vlade 05 broj: 023-1087/2015 od 31. 01. 2015. godine, ukljuujui i sporedna po-traivanja, miruju do okonanja postup-ka privatizacije, kao i da poverioci nave-deni u ta. 1, 2. i 4. navedenog akta: 1) Ne vre obraune kamata, zateznih kama-ta i obraune i naplatu provizija i drugih trokova po izdatim garancijama, sve po-ev od 01. 02. 2015. godine; 2) Ne izdaju na-loge za blokadu rauna subjekta privati-zacije, odnosno sprovode postupak pri-nudne naplate svojih potraivanja. 2. Vla-da je saglasna da se izvri zamena sred-stava obezbeenja dugova uspostavlje-nih u korist Fonda za razvoj Republike Srbije, a koji predstavljaju predmet otpi-sa po zakljuku Vlade iz take 1. ovog za-kljuka, brisanjem runih zaloga na po-kretnim stvarima i hipoteka uspostavlje-nih na nepokretnostima subjekta priva-tizacije i uspostavljanjem zaloge na ude-lu Republike Srbije u subjektu privatiza-cije, u korist Fonda za razvoj Republike Srbije. Preporuuje se nadlenim organi-ma Fonda za razvoj Republike Srbije da preduzmu potrebne aktivnosti i donesu potrebne odluke u cilju stvaranja uslova za zamenu sredstava obezbeenja iz sta-va 1. ove take.

Vlada je, dakle, kao u sluaju nekada-njeg jat-a, jednostranim aktom na neki nain pokuala da oslobodi preduzee okova koji mu stavljaju poverioci, stva-rajui na taj nain uslove novoj upravi kompanije da lake radi i posluje.

Iako je Vlada prolog leta bila primo-rana da objavi deo ugovora koji je potpi-sala sa Etihadom i Al Ravafedom i obe-ala da e se sa takvom praksom nasta-viti, vidimo da to za sada nije istina i da se nastavlja sa prikrivanjem od javnosti vanih informacija koje se tiu korienja javnih fondova i dravne imovine. Kada se ovome dodaju i ugovori koji su potpi-sani za izgradnju onoga to se zove Be-ograd na vodi, za koji se takoe tvrdi da e svakoga asa biti objavljen, ini se da se uspostavlja loa praksa preskakanja procedura u nainu izbora najboljih par-tnera za neki posao i da se dogovori pra-ve iza zatvorenih vrata, u etiri oka. To nije na tragu demokratske prakse i te-ko moe da bude objanjeno nekim viim javnim interesom.

Pritom, oni koji u javnosti trae da budu objavljeni ugovori poput ugovora sa Etihadom ili da nadlena ministarstva odgovore na nepoznanice iz tih ugovora, nisu protiv dovoenja odreenih kompa-nija, nego se trude da pomenuti javni in-teres brane. Mediji i javnost uskraeni su za niz informacija, ovoga puta o eleza-ri Smederevo, a ini se da je najnormal-nije da Vlada koja za sebe tvrdi da je de-mokratska odgovori na pitanja koja su joj postavljena.

Kao i u drugim oblastima, Vuiev ka-binet je nasledio razliite prakse uprav-ljanja dravom iz perioda pre 2012. Se-amo se da je tajnih ugovora bilo i ra-nije: sa Fijatom, Gaspromom ili onaj o izgradnji auto-puta HorgoPoega. Izgleda da je Vui razumeo da je ba taj princip dobar i da nita vano ni veli-ko ne moe da se sprovede na regula-ran i transparentan nain, mada je lino vie puta ponavljao kako e njegova vla-da raditi u javnom interesu i kako nee ponavljati greke prethodnika, koje su skupo kotale Srbiju.

SLOBODAN GEORGIJEV

foto A. Dimitrijevi

Druga sahrana Ise Boljetinca

Od mita do provokacijeIsa Boljetini je za Albance simbol borbe protiv Turske, Srbije i Crne Gore i, kao takav, heroj Kosova, dok srpski mediji navode da je re o istorijskom neprijatelju. Ko je zapravo bio taj ovek i kakvo je bilo njegovo vreme

Politika hemija ovih prostora je takva da je izmetanje posmrt-nih ostataka albanskog nacional-nog borca Ise Boljetinija u njegovo rod-no selo na severu Kosova, ba sada, kako kau nai mediji, i to tik uz srpski mana-stir Sokolica odjeknulo kao jo jedna dr-ska provokacija albansko-kosovskih vla-sti. Posle one beogradske sa dronom i za-stavom na kojoj je takoe bio njegov lik.

Isa Boljetini (na srpskom Boljetinac) tako je skoro sto godina posle svoje smr-ti, uz najvie vojne poasti, sahranjen po drugi put, sada u dvoritu svoje kue. In-teresantno je da je sa srpske strane ovog puta sve prolo mirno, bez incidenata, iako je re o optini sa ubedljivo vein-skim srpskim stanovnitvom Zvean. Li-sta Srpska je ceo dogaaj ocenila kao pro-vokaciju prema Srbima koji ive na seve-ru Kosova. Najvie su pojedini ovdanji mediji polivali hladnom vodom usnule srpske duhove nazivajui Boljetinca ko-ljaem i zakletim neprijateljem Srba, te najveim borcem za Veliku Albaniju. No, istorija se dalje od toga nije mnogo pitala.

vojvoda i gerilac

Isa Boljetini je simbol gerilske borbe protiv Turske, Srbije, Crne Gore, odmet-

nik, u staroj engleskoj tampi albanski Robin Hud, za Albance heroj Kosova, po srpskim medijima uglavnom istorijski neprijatelj. Roen 1864. u selu Boljetin, na severu Kosova, po poreklu pripadao al-banskom plemenu alja. iveo 52 godi-ne, imao devet sinova i pet keri, a po-datak kojim se danas veri kuje njegovo neprijateljstvo jeste taj da se sa samo 14 godina pridruio Prizrenskoj ligi, alban-skoj politikoj organizaciji koja se bori-la za albansku autonomiju i ujedinjenje svih Albanaca.

Ono o emu se ne govori jeste da je Isa Boljetinac bio vojvoda manastira Soko-lica, jer se njegova rodna kua, u ijem dvoritu je nedavno sahranjen, nalazi u neposrednoj blizini. O tome kakav je po-loaj i ugled Boljetinac imao u to vreme kazuju mnogi zapisi. Tako u knjizi Srbi i Albanci kroz vekove (Samizdat B92, 2000) autora Petrita Imamija, profesora na fdu i istraivaa politikih i kulturnih odnosa izmeu ova dva naroda u prolosti, stoji beleka: Kada su 1894. u Pritinu dopu-tovali istoriar Ljuba Kovaevi i arhitek-ta Andra Stefanovi, lanovi Srpske kra-ljevske akademije nauka, radi prouava-nja srpskih crkava i manastira na Koso-vu i Metohiji, Branislav Nui se s njima

uputio pravo kod Ise Boljetinca, koji je kao odmetnik gospodario tim krajevima, poto turska vlast nije mogla da im ga-rantuje sigurnost. S njim su se sastali u manastiru Sokolica, kod Mitrovice, koju je od svake napasti branila njegova po-rodica, jer je Isa bio vojvoda tog manasti-ra. Polaskan dolaskom tih gostiju, obe-ao im je da im nee dlaka s glave pasti.

O manastiru Sokolica pisao je i Todor Stankovi, srpski konzul u Pritini. U Putnim belekama po Staroj Srbiji 18711898. (1910), on kae: Kako se ovaj mana-stir nalazio izmeu arnautskih sela (...) to bi se on muno mogao odrati da, po kazivanju mnogih, nisu kako manastir tako i manastirske goste uvali i od sva-ke napasti branili Ahmed i Isa braa Ade-movii Arnautai iz Boljetina (uveni Isa Boljetinac), ije su kue prvog na 800, a drugog na 100 metara daljine od samog manastira. U svojoj depei iz 1899. srpski konzul u Pritini Svetislav Simi takoe govori o Boljetincu: Nijedan Srbin nije pao od njegove puke, a dokle je zaseza-la vlast njegove martine, raja je bila pot-puno slobodna od zuluma. Pisac Rastko Petrovi je 1924. zabeleio ta je uo o Isi dok je ovaj gospodario Kosovom: Pria se da su u to doba nai seljani, u vreme

BOLJETINAC NA ZASTAVI VELIKE ALBANIJE: Fudbalska utakmica Srbija AlbanijaFoto: Betaphoto

1414


manastirske slave, mogli ii njoj u pono-i, nenaoruani, sa tepsijama zlatnih du-kata na glavi, a da ih niko ne napadne.

pobunjenik i diplomata

Period posle 1900. sve vie je bio marki-ran nacionalnim tenzijama, teritorijalnim irenjima, meunarodnim uticajima. Na vest da se tamonjem srpskom stanov-nitvu tajno dotura oruje iz Srbije, Al-banci su samoinicijativno poeli da pre-tresaju srpske kue. Takav jedan pretres organizovao je i Isa Boljetini 1901. u Ibar-skom Kolainu. Iako je meu Srbima ui-vao ugled zatitnika, kada su njegovi lju-di pronali izvesnu koliinu oruja, izba-tinali su Srbe i od tog trenutka, smatra se, srpska tampa o njemu poinje da pie kao o srpskom zlotvoru.

Ime Boljetinca upleteno je i u ubistvo ruskog konzula erbina u Mitrovici, 1903,

to je doivljeno kao nacionalna nesrea za sve Srbe na Kosmetu. Po tekstu iz Po-litike, iz 2013, od samog dolaska erbina u Kosovsku Mitrovicu, u Rusiju su odlazili izvetaji o neprekidnom arbanakom te-roru, o stradanju Srba, ubistvima, silova-njima, pljakama i paljevini srpske imovi-ne uz naglasak da bez nasilja ne mogu da prou ni pogrebne srpske povorke. Zbog toga je na sebe navukao veliku mrnju Ar-banasa. Albanski pobunjenici, prema dru-gim izvorima, hteli su silom da proteraju tog jo jednog ruskog konzula i da sau-vaju teritoriju. Pri zavoenju reda tokom pobune, turska vojska je ubila preko 200 Albanaca. Sutradan je erbin bio smrt-no ranjen, a ubica poslat na izdravanje doivotne robije u Tripolis. Poto je ubici prethodno brat stradao od turskog topov-skog uleta, na osvetu ga je navodno na-govorio Isa Boljetini, jer je upravo erbin

zahtevao od emsi-pae da se protiv al-banskih pobunjenika upotrebe topovi.

Isa je deportovan 1903. u Carigrad i bio primoran da tamo ostane sve do 1906. go-dine, kada mu je dozvoljeno da se vrati na Kosovo. Crnogorski eneral-autant, Mitar Martinovi, u knjizi Ratne godine 19121916. ovako je opisao tadanje doga-aje: U dva vilajeta: Kosovskom i Ska-darskom, izmeu Arnauta i mladotura-ka nastao je pravi rat. (...) Nakon juna-kog otpora Arnauta protiv mladoturaka od nekoliko mjeseci, pod pritiskom jae sile, veliki broj Arnauta i muslimana, mo-rao je emigrirati u Crnu Goru. Navodi se brojka od 20.000 emigranata i izbeglica, meu kojima su bili i voe Isa Boljetini i Bajram Curi. U to vreme albanski pobu-njenici su uivali punu podrku crnogor-skog kralja Nikole.

Kada je 1911. pozorina trupa iz Bea

Osnivanje drave AlbanijeKada je predsedavajui Londonske konferencije, 1913, i ujedno ministar spoljnih poslova Velike Britanije Ed-vard Grej ispratio Isu do garderobe, gde je ovaj morao da ostavi kubu-ru koju je drao zadenutu o pojas, naalio se: Generale, sutra novine mogu da piu da je Isa, koga Mahmur efet-paa nije mogao da razorua, poloio oruje u Londonu. Na to mu je Isa uzvratio: Ne, ni u Londonu!, i iz jednog depa izvukao pitolj koji je sve vreme imao kod sebe.

NA OKUPU: Isa Boljetinac (prvi zdesna) sa albanskim saborcima i Aleksandar Vui sa

Iljirom Metom, predsednikom albanskog parlamenta, ispred slike na kojoj je Boljetinac

Foto: FoNet

1515


dola na Kosovo da na livadi, pored ele-znike stanice u Ferizoviu (kasnije Uro-evac), izvede operetu Vesela udovica, u kojoj se na otvoren nain ismevaju Crno-gorci, posebno knjaz Danilo, njeno izvo-enje spreio je ko drugi nego Isa Bolje-tini. Cetinjski vjesnik je tada pisao da je on poznat kao zatitnik hrianske raje, koju je svakom prilikom branio kako pro-tivu nasilja turskih vlasti, tako i protivu svojih jednovjernika. S toga uzroka je mnogima trn u oku.

pop, apis i drugi

U knjizi ivot Srba na Kosovu 18121912, Vientije Popovi pie da je Vlada Srbije poetkom 1912. naloila svom konzulu u Pritini Milanu Milojeviu da kako zna Isu Boljetinca smakne. Ovaj se obratio ruskom konzulu u Mitrovici, Tuholki, s molbom da on preuzme stvar, jer bi bilo nezgodno da Isu ubiju njegovi prijatelji Srbi. Taj posao Tuholka je poverio popu Anelku, koji je bio avo ovek, vian svemu. Pop Anelko, pak, nae nekog Arnautina iz Drenice i pogodi se s njim... da ubije Isu. Ali, iz Srbije ubrzo stigne

depea da se Isa ne ubija. Sad je pop An-elko morao bre bolje da odjuri do Ise i da ga upozori da je austrijski konzul pot-platio tog Albanca da ga ubije. Kada su plaenika Isini ljudi ubrzo ubili, pop Anelku je tad laknulo na dui.

U duem lanku Na izvianju meu Arnautima, koji je M. Zavail objavio u Politici 22. oktobra 1922, navodi se da je sa Isom, onda monog i sultanu nepo-slunog, razgovarala srpska delegacija na platou ispred njegove kue u selu Bolje-tin. Isa Boljetinac, ovek srednjih godina, lepo razvijen, jakih kostiju, suvonjav, mrke masti doekao nas je ljubazno i prijatelj-ski. inio je utisak oveka jake volje, koji

je svesan svojih vrednosti. Posle pozdrava i saoptenja da mu donosimo pozdrav od srpskih glavara, razgovor je ubrzo preao na predmet, koji nas je tu doveo. To je ilo u toliko lake, to je Bogdan Radenkovi bio stari poznanik i komija Isin. On je s njim najvie i razgovarao, navodei da Ca-rigrad optuuje da smo mi Arnaute nao-ruali i za svu muku, to je sa vama ima-ju, oni nas krive. Pa, eto, Iso, doosmo do tebe da se vidimo, da ujemo ta ti o tome misli? Jer, posle ljutnje oni iz Carigrada, mogu i udariti na Srbiju. Apis je dodao: Mi smo vas Arnaute a posebno tebe, po-teno pomogli u vaoj borbi protivu Tu-raka, pa eto doekasmo da nam sad Turci prete. Isa im je odgovorio: Mislim da Tur-ci na vas nee udariti. Ali moe ono drugo biti, da vi na Turke navalite. Ali svejedno, kako bilo da bilo, hou vam ovo rei: uda-re li Turci na Srbiju, ni ja ni moji Arnauti uz Turke biti neemo a da li emo biti sa vama, e, to vam ne umem rei.

pogibija

Isa Boljetini je do kraja ivota ratovao. Uestvovao je i u odbrani Skadra od crno-gorske vojske, grada koji je pripao Alba-niji, i tu se teko razboleo, a da ne bi pao u ruke osvajaima zatraio je zatitu kod francuskog konzula. Zajedno su krenuli na Cetinje, ali je tamo ubrzo bio uhapen u hotelu i odmah interniran prvo u Nik-i, a zatim u Podgoricu. Uoi samog ula-ska austrougarske vojske i usred rasula u Podgorici, ubijen je sa dva svoja sina, dva unuka, zetom, bratancem i dva odana sa-borca na mostu reke Morae 23. januara 1916. od strane crnogorskih andarma, jer se posumnjalo da je navodno poao u su-sret austrougarskoj vojsci. Istoriar Bo-gumil Hrabak navodi da se njegovo ubi-stvo desilo u guvi koju je izazvao svojim pretnjama da e u gradu preuzeti vlast.

Isa je sahranjen 1916. u Podgorici, ali poto je njegov grob oskrnavljen 1998, aktivisti Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove su u tajnosti preneli posmrtne ostatke u Kosovsku Mitrovi-cu. Namera je bila da posle 1999, uz sve poasti, bude sahranjen u selu Boljetin, ali zbog straha od reakcije veinskog srp-skog stanovnitva meunarodne mirov-ne snage to nisu dozvoljavale. Tako je bilo sve do ove godine.

IVANA MILANOVI HRAOVEC

Odlomak iz romana Milovana ilasa Besudna zemlja

Ubistvo Ise BoljetincaDakle, za neke sve najbolje, za neke druge sve najgore, sredine kako doliku-je nema, albanski prvak, pripada nekom drugom vremenu, jueranjem svetu. Agent srpske vlade, miljenik kralja Nikole, pa kralja Aleksandra, pljakao i od pljake se branio u vreme kada je pljaka bila privredna grana. (...) I u tom asu opteg sloma (Crna Gora je kapitulirala, Prvi svetski rat, kralj Nikola napustio zemlju, vlada izdala deklaraciju da vojska vie ne postoji, da postoji samo narod, kako to ve vlade rade), oaja i rasula, na Podgoricu je nasrnuo glasoviti arba-naki junak Iso Boljetinac. (...) U trenutku sloma, njega je ostavilo prijateljstvo prema knjazu i Crnoj Gori i htio je da iskoristi smutnju za sebe. (...) Iso nije mo-gao ni slutiti za etu mog oca, koja se nije rasturila kao ostala vojska. (...) Borba s ljudima iz Isovog baibozuka nije dugo trajala, uprkos divlje hrabrosti koju su Arbanasi ispoljili. Udar je pogodio i njegove najodanije sljedbenike. Bili su po-bijeni svi iz neposredne Isove pratnje, a ostali su se razbjeali. Poginuo je i sam Iso Boljetinac. Ali se borio uporno i dugo, kad je preostao sam, na goloj cesti. Ra-njen, podigao se na koljena i mada ve slab da dri puku, pucao je iz pitolja, da se bar zamijeni. Otac je pojurio ka njemu, a divlji Arbanas je naslonio pitolj na lijevu ruku. Ali nije stigao da okine, ve ga je bio uzeo na nian neki krila i on je pao. Otac je dotrao. Iso ga je pogledao velikim i krvavim oima, rekao neto na svom jeziku to otac nije razumio i izdahnuo. Otac je uzeo njegov veliki pitolj mauzer, drke izlivene u srmu, uvajui ga kao najdrau uspomenu. Nije udno to smo mi, djeca, alili Isa Boljetinca. alio ga je i otac, iako se ponosio to ga je ba on pogubio, nekom posebnom alou, koja je vie bila divljenje prema neu-straivom junaku divlje Arbanije koji se bori sam do kraja, na pustom polju i na praznom drumu, ni molei ni pratajui, uspravno i bez zaklona. I u naoj alo-sti bilo je ba toga divljenja. Vie no ieg drugog.

U PODGORICI OD 1916. DO 1998: Razbijena grobna

ploa Ise Boljetinca

1616


NUSPOJAVE

TEOFIL PANI


1717

Ljua, poslednji uvar klancaPoslednje veeri Sterijinog pozorja, naravno, dodeljivane su nagrade. Meu ostalima, i Sterijina nagrada za ivotno delo. Dobio ju je, medu proim, Ljubia Risti. Sedeo sam u publi-ci, trei red otprilike; tzv. Ljua najedared je izronio negde s desne strane, popeo se na pozornicu i krenuo ka uruivau nagrada, direktoru sp Mikiju Radonjiu, praen frenetinim aplauzom. Levo, desno i ispred mene: bezbroj pari ruku, ener-gino klap-klap-klap, bez primeenog izuzetka. Pogledao sam onda u svoje ruke: mirovale su, razdvojene, na naslonima mog sedita. Aplauz je trajao i trajao, bilo je i cilika oduevljenja, sreni dobitnik rekao je nekoliko dirljivih prigodnih rei, ak vrlo lepih, o odsutnom i bolesnom uzi. Pomislio sam da bih moda ipak trebalo da klapnem poneki put, red je, ali ruka-ma nije padalo na pamet sa se pokrenu okej, da ne misti -kujemo: meni (ipak) nije padalo na pamet da ih pokrenem.

Da stvar bude udnija, drim da je Risti nagradu za i-votno delo dobio sasvim zaslueno. Kako bi to moglo biti

sporno? Pa ipak, neka nagradu dobije, zasluio je, ali moj aplauz nee. Nije da je to neka bitna stvar (mislim, moj aplauz), ali kakva je da je, i to se mora zaraditi. No, ono to mi je odavanje poasti znaajnom reditelju posve onemoguilo najverovatnije nije toliko on njim samim, koliko stanovi-ta prenaglaenost, izvestan simboliki viak koji se u onom aplauzu dao osetiti, viak koji bi bio jo za jedan mikron izra-eniji da sam komandovao svojim akama da ga podre.

Hou rei ovo: nemogue je, neukusno je, nedopustivo je na bilo koji nain sudelovati u daljem irenju arijske be-smislice kako je ova javnost, ova zemlja, ova kultura, ili ko i ta ve, neto duna Ljubii Ristiu, kako se o njega neto sil-no ogreila, pa sad ovim pomalo okasnelim slavljenjem po-kuava da oplati bar deo tog moralnog duga. Taj viak, lako itljiv u onakvom aplauzu, bio je nepodnoljiv, jer je baziran na odvratnoj, podloj, huljskoj lai; i to ne izolovanoj, nego delu jednog ireg revizionistikog paketa.

U stvarnosti, naime, te se veeri deavalo neto sasvim drugaije: pred nama je na sceni stajao ovek koji nam je oprostio to nas je tukao. I bio je s razlogom presrean, vi-devi nas u ta smo se pretvorili, videvi koliko smo sre-ni zbog te njegove dobrote, koju bezbeli nismo ni zasluili. E, tome ja nisam mogao da aplaudiram. A Misi u A-molu ili Osloboenju Skoplja aplaudirao sam za vakta, i taj aplauz nikada nije utihnuo.

Elem, delom stvarni, delom tek tobonji ostrakizam (ta-nije reeno: umerena drutvena marginalizacija) kojem je Risti bio podvrgnut nakon 2000. godine bio je prilino pri-rodna posledica onoga to je, i kako, i s kim radio, i niko drugi

na njegovom mestu ne bi proao bitno bolje. E sad, je li bilo nekih manje darovitih umetnika koji su na tome kolateral-no pro tirali? Moda, ak verovatno, toga uvek ima. Ali to ne ukida poetnu situaciju koja je do toga dovela. Ljubia Risti se sam, sopstvenom voljom i ponaanjem odraslog oveka, iskljuio iz svakog boljeg drutva, i to je tako, tu ni-kakvo retroaktivno ironisanje ne pomae. Njegovo je pra-vo bilo da tako uini, ali isto tako: pravo onih kojima se to gadilo bilo je da njegov javni angaman proglase za nehigi-jensku stvar. Pa, jo nisu ni po Srbiji ni po regiji ljudski ni sahranjene i popisane rtve njegovih parteigenossen! Da je bar bio poteni nacionalist, ovek bi jo i razumeo njegov angaman iz devedesetih bio bi nakaradan, ali bar dosle-dan, ne bi vreao nau inteligenciju. Kako, meutim, neko ko je dojadio bogu i narodu pozivanjem na to da je leviar i Jugosloven moe da objasni svoju prilino doslednu utnju iz ranih devedesetih, a onda angaman u tzv. Julu? Pa, nije

valjda da postoji iko ko uistinu misli da jedan vrhunski in-telektualac nije bio u stanju da za sve te godine shvati ta je ta Miloevi-markovievska kamarila, u bilo kojoj svojoj in-karnaciji? Pa nismo ga valjda vani Duan Jovanovi ili ne-vani ja tukli po uima da se bruka, i da u bruci istrajava? Pri tome, sudelovanje u takvim sutinski zloinakim organiza-cijama nije neka privatna bruka, nego je neto to direktno povreuje, poniava i simboliki ponitava druge ljude. I sad jo valjda svi treba da stanemo u palir da mu se puvinja-vamo ako smo ga popreko pogledali? Hvala, ali ne, hvala.

I nakon svega, u nedeljnoj se Politici tzv. Ljua ibreti i prenemae preko cele strane, nabraja sve prijatelje koji su ga ko biva izneverili tako to ga nisu podrali u besramnoj ludoriji ili su se usudili da uopte javno primete tu besra-mnu ludoriju, i nabraja silne druge stvari kojima smo se ma-nje vie svi mi ogreili o Njegovo Isprazno Velianstvo. U pauzama narcisitikog vajkanja, podastire nam svoje anali-tike dosege o svetu i kosmosu dostojne mudrovanja nekog taksiste koji ekanje na muterije prekrauje itanjem vr-hunskih ekspertiza iz Treeg uva. Najvie me se dojmilo ono da se sve ovo kroz ta ova nesrena zemlja prolazi zapra-vo deava zato to zli Ameri hoe da ostvare kontrolu nad Bagrdanskim klancem. Nad im?! Nije mogue da ne zna-te. Nedavno sam, inae, proao onuda, na putu za Skoplje. Naizgled, sve je u redu s tim Bagrdanskim m. f. klancem, ali tzv. Ljua sigurno vidi dalje i dublje. Taj bivi umetnik, ta pa-tetina, isprazna gura, taj ekavski Kusturica. Sam pao, sam se razbio, i iza toga nema ba niega, tek nutrina praznine za koju mu niko, niko, niko drugi nije ni mrvicu kriv.

Javno prenemaganje oko neke misteriozne nepravde koju je drutvo uinilo prema Ljubii Ristiu naprosto je drska, besramna, huljska la

ivot bez vode

Nepresuni izvor sa grekomNe tako davno, u prethodnoj deceniji, voda je u Srbiji smatrana nesumnjivim resursom. Strunjaci sa instituta kao to je Jaroslav erni i dalje kau da je Srbija relativno bogata vodom, ali da su problem obrada voda i cena njihove prerade

1818


Voda je od 10 do 14 asova otrov-na u Panevu i upriji, a od 17 do 22 sata u Uicu i Zrenja-ninu. Ova uzgredna servisna vest nali-kuje na detalj iz atmosfere kakvog saj-ber-pank romana sa lokalnom kompo-nentom, ali smetenog u mranu budu-nost gde su prirodni resursi potpuno is-crpljeni ili upropateni. Ipak, poslednjih nekoliko nedelja u Srbiji nagovestilo je da za ovakve vesti vie nije neophodno puno mate, niti da je pomenuta katas-tro na budunost daleko. Naime, nakon

Panevo

Hlorisani gradPanevo, prijatni junobanatski grad na Tamiu, otrovan je u svim agregatnim stanjima pored tla, vazduh je tradicionalno zagaen zbog petrohemijske in-dustrije, a odskora je postalo jasno da ni voda nije za pie, a ni za kuvanje. Drama sa vodom poela je sredinom aprila kad su lokalni mediji, Televzija Panevo i list Panevac, preneli obavetenje da voda iz gradskog vodovoda sadri previsoku koncentraciju hlora. Gradonaelnik Pavle Radanov je zatraio pomo republikih organa da se dobave cisterne sa vodom, a iz jkp-a Vodovod i kanalizacija su saop-tili da su koncentracije hlora poveane zbog pojave mikroorganizama.

Protivrene informacije o tome kad je i koliko dugo voda bila neispravna, da li je to skrivano od marta meseca i da li u vodi osim hlora ima i amonijaka, poljulja-le su poverenje u ponaanje elnika vodovoda i stvorile razne politike tenzije u gradu. No, direktorka Vodovoda, Milica Radovanovi, nije podnela ostavku. Vesti o vodi su otile u drugi plan, mrea je isprana, a hlor je navodno iezao. Ali veina Panevaca nije ponovo poela da pije vodu. U svim supermarketima su zadrane palete na kojima su izloeni baloni vode od 5 i vie litara u ogromnim koliinama, a airana voda je zabeleila istorijsku prodaju u Panevu.

I onda je, na Dan zatite ivotne sredine, 5. juna, stigla nova vest da je voda ne-ispravna. Zavod za javno zdravlje Paneva izmerio je prole nedelje izuzetno vi-soke koncentracije hemijskog jedinjenja trihalometana koje nastaju zbog prete-ranog hlorisanja vode. To je znailo da se voda mora zabraniti i za pie i za kuva-nje. Na ulicama su se pojavile nove cisterne. Za veinu Panevaca zabrana vode za pie nije predstavljala problem, budui da su se mnogi prestrojili na vodu iz pro-davnica, ali zabrana korienja vode za kuvanje se pokazala vrlo neugodnom za mnoge. Pred cisternama su se stvorili redovi, a ogorenje je poraslo u celom gradu.

Pokazae se da su tenzije na lokalnoj politikoj sceni postale tolike da im ni hlor nije mogao nita. Rezultati merenja trihalometana u beogradskom zavodu razli-kovali su se od onih u panevakom, a kad je superanaliza sa Instituta Batut po-kazala da ove supstance vie nema u gradskoj vodi, otvoreno se govorilo o politi-koj nametaljci sa idejom da se pokidaju odnosi izmeu ds i sns kadrova koji dele vlast u gradu, pa i u komunalnim preduzeima. Prva je ostavku podnela direktor-ka vodovoda. Nakon nje ostavku je podneo i gradonaelnik Pavle Radanov, a grad-ska vlast se praktino sruila sa ovom vodenom aferom. Panevo sada eka izbor novog gradonaelnika. S. BUBNJEVI

1919


prologodinje januarske drame sa kvali-tetom vode u Uicu, kada se u reavanje trovanja gradskog vodovoda cijanobak-terijama ukljuila i Vlada, a potom i Voj-ska Srbije, ovog prolea problemi sa vo-dosnabedvanjem su se proirili na vei broj gradova u zemlji. Vesti o otrovnoj vodi za pie jo uvek nisu postale servi-sne poput izvetaja o uv indeksu ili tem-peraturi, ali su preesto u udarnim na-slovima informativnih tv emisija i tam-pe. Gradovi sa vodom koja nije za pie, za

nuno snabdevanje koriste cisterne svo-jih komunalnih slubi, ali ih pozajmljuju i od mup-a, vatrogasnih brigada i vojske. Da li e nam uskoro na nacionalnom ni-vou manjkati cisterni za vodu?

U poslednjoj vesti, od ove nedelje, Za-vod za javno zdravlje u upriji pronaao je povean broj koliformnih bakterija u uzorcima vode iz gradskog vodovoda u Rekovcu. Na osnovu uzoraka uzetih u jednoj policijskoj stanici, zgradi javnog komunalnog preduzea i poljoprivrednoj

koli, voda je proglaena neispravnom. Rekovac je i prole godine u aprilu i de-cembru imao problema sa zdravstvenom ispravnou vode iz ovog vodovoda, kada je voda bila zabranjena za pie i pripre-manje hrane, ali tada zbog ziko-he-mijske neispravnosti, dok je sada re o napadu bakterija. To se tehniki reava takozvanom kontinuiranom dezinfekci-jom, odnosno pojaanim hlorisanjem. Na-kon toga se vodovodna mrea ispira i po-navlja se uzorkovanje.

Valjevo

Korektivne merePosle sedam dana vodosnabdevanje je stabilizovano, a od-mah zatim i normalizovano. Na to mu, plus korektivne mere, izae epilog viednevnih problema Valjeva sa vodom.

Valjevo, kao to poznato, nikada, ili skoro nikada, nije imalo problema sa vodosnabdevanjem, naroito sa kvalitetom vode. Otkad znaju, Valjevci piju najbolju i najkvalitetniju vodu. Ne bez zato, snabdevanje je iz prirodnog izvora Paklje i reke Gradac, za koju se veli da najistija u Evropi. Da se doda da je valjevski kraj poznat i po nekoliko fabrika vode: Vuji voda, rajkovaka Raj voda, mionika Gala, vrujaka Voda voda...

No, i meutim, tano 9. juna, dolo je do restrikcije uzro-kovane rekonstrukcijom mree. Vie delova grada, takorei iznenada i bez najave, naroito periferija i vie kote, ostalo je bez vode. To uzelo da bude i po 48 sati neprekidno, izrauna-to da bez vode 21.000 stanovnika, to je izazvalo javni revolt i nezadovoljstvo. Graanima ne bilo jasno, otkud sad to, a na-roito ne bilo jasno opozicionoj Srpskoj naprednoj stranci.

U Vodovodu, gde direktor ore Pavlovi, mladi sps gospo-din, kome to takorei prvo radno mesto, porueno da moralo je tako biti, izvorite sirove vode Paklje iskljueno sa mree zbog radova na rekonstrukciji. U nekoliko navrata podrob-nije objanjeno da su veliki gubici u mrei, negde i 50 posto, da rekonstrukcija nije raena 30 godina, da zamenjeno pet ventila, est vazdunih, cevi koje su popucale... Reeno i da je sve neminovno, kota 308.000 evra, pare iz evropskih fon-dova. Jo reeno da izvorite iz reke Gradac daje samo 260 li-tara u sekundi, potrebe grada 400 litara, te da ne bi bilo pro-blema, niti e ih biti, da je zavrena akumulacija Rovni, koja bi davala 1900 litara u sekundi.

Kako graani i sns bili mnogo nezadovoljni bez vode osta-la i Istraivaka stanica Petnica, stara gradska arija Tenjar na desnoj obali Kolubare iz gradske uprave poruili da e, ako je bilo propusta, biti preduzete korektivne mere, te da graani nisu adekvatno obaveteni pre poetka radova, pa javnost i gradsko rukovodstvo nisu dobili jasnu sliku o raz-merama restrikcije. Podvueno da radovi na rekonstrukciji nisu proizvod zle namere, kako bi se dokazala neophodnost akumulacije Rovni, kao to pojedini tvrde...

I to trajalo, sedam dana, dok se nije stabilizovalo i norma-lizovalo. Da bi sve bilo odgovorno, smenjen tehniki direktor

vodovoda Slobodan ivanovi. Direktor ore Pavlovi, koji otio na zaslueni odmor, kako javnost obavestio Prvi va so-cijalista, nee biti smenjen, on e snositi konsekvence.

Kad se kod vode, da se kae da akumulacija Rovni, koja uzvodno od Valjeva, na reci Jablanici preko 20 godina pri-mer neimarstva, potroeno preko 80 miliona dolara treba da pone sa punjenjem. Time e, kako kazuje elaborat, dobi-ti vodu svi od Valjeva do Obrenovca.

Ali, i ovde ima meutim, ima onih koji vele da je Akumula-cija drugo ime za propast. Na tu temu, uz druge, proslavio se i sns vd direktora Zavoda za zatitu spomenika Valjevo, ime-na Nemanja Radojii, koji pre godinicu-dve struno izjavio da nee dati saglasnost na projekat zatite i konzervacije cr-kva Valjevska Graanica, koju akumulacija treba potopi, jer ako crkva bude potopljena, on nee piti tu vodu, jerbo e ona biti sainjena od cei iz grobova naih predaka i dva sloja fre-saka iz 15. veka...

Tano za utorak 23. jun, na ovu temu, u Valjevu zakazan Veli-ki protest i etnja naroda, koji predvodi rainjeni monah An-tonije. Organizatori, preko letka, pitaju: Da li nam je zafalilo ustajale vode sa Rovni, koja potapa Crkvu svetinju i unita-va sve izvorske vode? Govornici tampani, prota arko Ga-vrilovi, knjievnici i publicisti Vladimir Dimitrijevi, Rajko urevi i Milan Milinkovi, predsednik Ekolokog pokre-ta Srbije Nikola Aleksi, kozaki ataman Vojislav Miloevi...

D. TODOROVI

Foto: wikipedia.org

2020


Ovakav scenario u prethodnim nede-ljama iskusili su i drugi gradovi u Srbiji. U Panevu je pojaano hlorisanje dovelo do opasno visoke koncentracije hlora u vodovodu, pa je pre mesec dana voda bila zabranjena za pie. Sluaj se brzo pretvo-rio u muno, lokalno politiko rasplitanje odgovornosti, graani su izgubili svako poverenje u gradsku vlast i vodovod, a uz zagaeni vazduh Panevci su postali prepoznatljivi i po hlorisanoj vodi. Voda je proiena, mrea isprana i taman

se poelo sve zaboravljati, kad je stigla nova vest o neispravnosti vode ne samo za pie ve i za kuvanje. Pria je dobila otrovni epilog pre nedelju dana, kada je gradski Zavod za javno zdravlje u vodi uoio jedinjenje koje nastaje zbog prete-ranog hlorsanja (videti okvir).

ta se dogaa sa vodom u Srbiji? Ne tako davno, zapravo u prethodnoj deceni-ji, voda je smatrana nesumnjivim resur-som. Njen kvalitet, osim u par gradova, gotovo da nije dovoen u pitanje. Samo

su graani preterano zabrinuti za zdrav-lje i borci protiv hlora nabavljali urea-je za kuno ienje vode. Polako je po-verenje u domau vodu splaslo, ali nije bilo sumnje da je Srbija bogata izvoriti-ma i vodom, koja bi kao resurs mogla biti prednost na globalnom tritu. Produk-cija i potronja airane vode je rasla i to je praeno optim uverenjem da kad jed-nog dana stignu Arapi ili pak neki Evro-pljani sa manje sree sa vodom, morae mnogo da plaaju nae vodno blago. Kao

Smederevska Palanka

Na vodi, a bez vode

Stanovnici Smederevske Palanke, optine koja se nalazi 80 km juno od Beograda i kroz koju protiu dve reke Jase-nica i Kubrnica, godinama su suoeni sa problemom vodo-snabdevanja. Tokom leta, zbog poveane potronje, vode ima samo po nekoliko sati u toku dana, kau metani. Trenutno su na snazi dnevne restrikcije (od 11 do 14 asova) i nona is-kljuenja (od ponoi do 5 asova), uz napomenu da je usled vee potronje mogue da esme i ranije budu suve. Razlog za to je smanjen dotok vode u rezervoare zbog radova na bu-narima u Trnovu, selu u okolini Velike Plane, u kome se na-laze bunari za vodosnabdevanje Smederevske Palanke i Ve-like Plane. Iako se snabdevaju sa istih izv ora, Velikoplanjani nemaju problema sa vodom.

Pre dve godine, kada je poela izgradnja nove fabrike vode u Trnovu, reeno je da e do kraja 2015. godine dve optine zajednikim naporima reiti viedecenijski problem redovnog snabdevanja vodom. Na konkursu, koji je u okviru ipa progra-ma raspisala Evropska unija, Smederevska Palanka dobila je 11,5 miliona evra. To je bio najvei investicioni projekat ove vrste u 2013. godini. Iako je planirano da sve bude gotovo do kraja ove godine, radovi e biti produeni do maja 2016, kae za Vreme Radoslav Milojii Kena, predsednik optine Sme-derevska Palanka: Palanka ima problema sa vodom posled-njih trideset godina. Mi se snabdevamo vodom iz Trnova, ali i iz sopstvenih kapaciteta. Kada ovaj projekat bude gotov, nee biti problema ni u gradu, a ni po selima.

Termini iskljuivanja vode poklapaju se sa jeftinom

strujom, pa se metani ale i na to to ne mogu da je koriste za bojlere i ve-maine. Uz to, iako su iskljuenja svakodnev-na, dobijaju visoke raune za vodu: Doe mi raun po tri-e-tiri hiljade, a dnevno ne potroim ni dva balona vode. Zna kad u da im platim, kae jedan od metana Palanke, dok drugi dodaje: Nema vode, a vodomer samo obre. Ako osta-vim uvee prazan vodokotli, po celu no samo gruva. Lopo-vi, samo alju raune. Kad vode ima, pritisak je slab, pa boj-ler teko moe da radi.

Graani su, kau, na ovakve situacije navikli: Toimo vodu u burie, kofe, grejemo ae na suncu da se tuiramo, snala-zimo se. Problem je i voda za pie, ko zna da li je, i kad je ima, ova sa esme ispravna.

Ovakva situacija sa svakodnevnim restrikcijama traje ve nekoliko meseci. Predsednik optine Milojii 21. maja javno se izvinio metanima zbog problema sa vodom i rekao da undp sumom od devet miliona dinara nansira izgradnju i revita-lizaciju 10 novih bunara i pumpi. Siguran sam da od 15. juna Smederevska Palanka vie nee imati probleme u vodosnab-devanju. Ve sada se rade bunari u Trnovu, i oekujem da za nekoliko dana imamo konstantno vodosnabdevanje, rekao je tada Milojii medijima. Danas, 16. juna, kada se ovaj broj Vremena zavrava, restrikcije su nastavljene, a Milojii za Vreme kae da e revitalizacija biti zavrena za petnaestak dana i da restrikcija vie nee biti.

Tokom prologodinjih poplava, voda za pie dopremana je cisternama. Ove godine cisterni nema. K. STEVANOVI

Foto: Marko Rupena

2121


i sve neproverene prie, i ova se rastvori-la u hlorisanoj vodi.

Mit o zdravoj vodi je uveliko raspren, ali je na stolu malo ozbiljnije pitanje: da li je dovedeno u pitanje snabdevanje vo-dom irom Srbije? Strunjaci sa institu-ta kao to je Jaroslav erni i dalje kau da je Srbija relativno bogata vodom, ali da je problem u obradi voda. Ponekad se kae da ne postoji voda koja nije za pie, samo da je to pitanje cene njene prerade. U Srbiji je za proizvodnju jednog kubnog metra vode proseno potrebno 1,5 evra. U ovu cenu je uraunato obezbeivanje svih uslova za odrivo funkcionisanje vo-dovodnih sistema, kao i odvoenje i pre-iavanje otpadnih voda. Slina situa-cija je u regionu, dok je u razvijenim ze-mljama ta suma znatno vea. Pokazuje se, meutim, da je cena koju graani u Sr-biji plaaju po kubnom metru nia, a ako vodu shvatimo kao proizvod, logino je da za manje novca dobijamo nii kvalitet. Problemi koji su kao lavina pogodili vie vodovoda u Srbiji izazvani su barem de-lom nainom nansiranja u sektoru voda u poslednjih 20 godina. Kad se to uzme u obzir, najvie zabrinjava to su svi vodo-vodni sistemi u Srbiji u slinoj situaciji po pitanju odravanja i razvojnih investicija.

No, pored manjka investicija, slabe ta-ke su i nain odravanja velikih sistema i njihova zatita. U veini sluajeva vodo-vod preventivno reaguje na pojavu mi-kroorganizama, a potom se vodi bitka sa hemijom, odnosno hlorom. Uz sve to, za-brinjavaju i oigledno nii standardi. Na vie instituta se moe uti da je Srbija svakako dorasla ovom tehnolokom za-datku, odnosno da ima znanja da proble-me ove vrste rei na odgovarajui i svr-sishodan nain. No, deo problema je i u manjku javne kontrole. Mada javni zavo-di za zdravlje beskompromisno obaveta-vaju o stanju vode u Srbiji, nadleni u vo-dovodima su povremeno uhvaeni u dvo-smislenim preutkivanjima. Vodu u me-uvremenu, napadaju i modrozelene alge i koliformne bakterije, ali najvei je pro-blem odnos prema zatiti voda. Reni to-kovi zagauju se iz industrijskih postro-jenja metalima. Naalost, mada postoji zakonska regulativa koja se ne sprovodi, trenutno su zatieni samo veliki toko-vi, zahvaljujui saradnji kroz dunavske inicijative, ali su male reke i podzemni tokovi ugroeni. Ovakvo stanje je odav-no istaknuto i u vie evropskih izvetaja.

Klimatske promene donose novo opte-reenje za vodoprivredu. Rast klimatskih

ekstrema, sue i ekstremne padavine snano optereuju vodosnabdevanje. Sa druge strane, prostorna i vremenska raspodela vodnih resursa nije najsrenija. U mnogim delovima Srbije, a pre svega u slivu June Morave, u Istonoj Srbiji, Po-moravlju i umadiji postoje veliki de citi za vodom i resursima pogodnim za vodo-snabdevanje. Ovi delovi Srbije se oprede-ljuju za regionalne sisteme koji, kako se inenjerski kae uravnoteuju lokalne anomalije u raspoloivim resursima. Pro-blemi postoje u pomenutom Uicu, ali i u Kruevcu. U ovom gradu su se, meutim, blagovremeno pripremili i prilagodili se rekonstrukcijom postrojenja. Pojava ci-janobakterija u akumulacijama Grua i elije uobiajena je pojava, a problemi se uglavnom reavaju na postrojenju. Za ra-zliku od naselja u junoj i centralnoj Srbi-ji, mesta u Vojvodini se snabdevaju iz du-bokih izdani. Ve niz godina, mnoga nase-lja imaju problem sa kvalitetom vode, kao u sluaju Zrenjanina gde voda sadri pre-vie arsena. Zapravo, nita novo. U sre-ditima gradova Srbije ovog juna uglav-nom je nestabilno, sa previe nezaposle-nih, premalo kiseonika i cisternama za vodu iza kojih se proteu dugi redovi.

SLOBODAN BUBNJEVI

BORBA DO POSLEDNJE KAPI: Red ispred cisterneFoto: Vreme

2222


Red i poredak

Parkiraj i okupirajAko popovi mogu da parkiraju automobile ispred Saborne crkve, zato narodno-partijski poslanici, imenovanici, postavljenici i zaposlenici ne mogu ispred Skuptine

Po zavretku redovnog prolenog zasedanja Narodne skuptine, Od-bor za administrativno-budetska i mandatno-imunitetska pitanja doneo je (novu) Odluku o unutranjem redu u zgradi Skuptine, s tim da se pod poj-mom zgrada podrazumevaju dve zgrade zgrada Narodne skuptine u Ulici kralja Milana i Dom Narodne skuptine na Pa-ievom trgu. Ni u emu bitnom se ova nova Odluka ne razlikuje od prethodnih, sem u jednoj takorei sitnici: prostor oko zgrade Narodne skuptine ne moe da se koristi za odravanje javnih skupova. Ta sitnica izazvala je zajedljive komentare tipa a gde sad da se sedi na stiroporu, ali i automobili mogu da se parkiraju, a graani ne mogu da se okupljaju.

Sa izvesnom docnjom, narodni posla-nici Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi podneli su Odboru predlog kojom bi ova sitnica bila izmenjena, da umesto pro-stor oko Doma Narodne skuptine ne moe da se koristi za odravanje javnih skupova u odluci treba da pie zabranje-no je parkiranje vozila na platou ispred Doma Narodne skuptine prema Buleva-ru kralja Aleksandra. U obrazloenju se navodi da se ovom odredbom ograniava ustavno pravo graana da slobodno izra-avaju svoju politiku volju, da je prostor oko Narodne skuptine najprimerenije mesto da graani odravaju javne skupo-ve, da je taj prostor i do sad korien za takve namene, da to nije imalo nikakve negativne posledice po rad parlamenta, a da je plato o kome je re deo ambijen-talne celine koja pripada ovom arhitek-tonskom dragulju i ne sme biti naruen parkiranim vozilima poslanika, gostiju i zaposlenih.

pismo bez odgovora

Inicijativu da se sa tim komunalnim neredom na najreprezentativnijem me-stu konano neto i uradi, pokrenula je jo pre nekoliko meseci grupa graana okupljena na Fejsbuk stranici bitka-zabeograd: identinim pismima su se

obratili predsednici Skuptine Maji Goj-kovi, svim efovima poslanikih grupa, gradonaelniku Sinii Malom i Agenciji za borbu protiv korupcije, e da ih privole da se po ovom pitanju angauju.

Potovana/i, za nepoverovati je da, kako vi tako i vai saradnici, iz dana u dan ne primeujete permanentno rue-nje Beograda koje sprovode poslanici koji divljaki svojim automobilima pokua-vaju da uu, pretpostavljamo, u hol Na-rodne skuptine. Uz napomenu da takve slike nije mogue videti ispred parlame-

nata zemalja Evropske unije u koju smo se zaputili, pretpostavljamo da ete pro-blem reiti na zadovoljstvo ne malog bro-ja Beograana i u najkraem roku, pie u pismu, uz natuknicu da poslanici moda ne znaju, ali u blizini parlamenta postoji vie javnih garaa vie nego dovoljno za civilizovano ponaanje.

Prema jo vaeoj Odluci o korienju prostora za parkiranje vozila oko zgra-de Narodne skuptine, koji je u februaru 2012. godine doneo ovaj isti odbor, dodue u drugom sastavu to i nije bitno, za par-kiranje vozila poslanika, imenovanih i po-stavljenih lica u Narodnoj skuptini kao i vozila vipovaca predvien je prostor ispred Doma Narodne skuptine do Ta-kovske ulice i deo uz ivu ogradu do po-etka parkinga u Vlajkovievoj ulici. Za zaposlenike je opredeljen prostor ispred

Doma Narodne skuptine do Vlajkovie-ve ulice. Za sve njih vai opte pravilo: vozila mogu da se parkiraju iskljuivo na vidno obeleenim mestima kojih, ruku na srce, nema, ne mesta, ve linija po ko-jima bi se videlo gde to moe da se par-kira, a gde ne.

Upitan ta sa tim, ne sa predlogom dvojice poslanika ili inicijative grupe gra-ana (od toga po ve ustaljenom redu i poretku nita nee ni da bude), ve ta sa u najmanju ruku nepristojnim par-kiranjem automobila gde god se kome

efne na peakim stazama, ispod bu-nja odmah pored stepenita glavnog ula-za Doma podno Konja vranih, pa i na travnjacima, Zoran Babi, ef poslani-ke grupe sns-a i predsednik pomenutog odbora, odgovorio je sa traimo najbo-lje reenje, jer nikome nije namera da se nepropisnim parkiranjem naruava pro-stor oko zgrade Skuptine, ali i dodao da treba nai reenje koje nee praviti do-datne trokove, poput parkiranja u jav-nim garaama. Njegov stranaki kolega Saa Maksimovi pak istim povodom je izjavio da (u stvari) parking okupiraju ljudi koji ne rade u Skuptini. Nije, da-kle, re o narodno-partijskim poslanici-ma, imenovanicima, postavljenicima i za-poslenicima, nego o okupatorima koji su, eto, nali pa zali.

ZORAN MAJDIN

GUSTO PAKOVANJE: Automobili ispred Doma Narodne skuptineFoto: Marko Rupena

2323


Intervju: Hans F. oder, ef predstavnitva UNHCR-a u Srbiji

Izbeglice u Evropi su vrh ledenog bregaNe moete jesti zakone. Postoje hitne potrebe u situacijama kada ljudi stignu iscrpljeni i potrebni su im voda, hrana, smetaj, dok ih policija ne registruje. Nekima je potrebna medicinska pomo, mnogima je potrebna psihosocijalna pomo, traumatizovani su

Svetski dan izbeglica 20. jun ove go-dine se obeleava u mnogo goroj situaciji nego 2014. godine. Naa-lost, u poslednjih 12 meseci broj izbegli-ca se strahovito poveao, kae za Vre-me Hans F. oder, ef predstavnitva unhcr-a (Visoki komesarijat Ujedinje-nih nacija za izbeglice) u Srbiji. Kada pogledamo trenutne brojke od 59,5 mili-ona prisilno raseljenih lica irom sveta, u odnosu na 51,2 miliona, koliko je bilo na poetku 2014, vidimo da je re o povea-nju za 16 odsto. Veliki deo toga je posledi-ca rata u Siriji i na drugim mestima. Ze-mlje susedi Sirije, poput Turske, Libana i Jordana, primile su veliki broj izbeglica i velikoduno im pruile zatitu i pomo. Sada mnogo njih nastavlja svoj put, jer su apsorpcioni kapaciteti u neposrednom susedstvu Sirije iskorieni do krajnjih granica. Sirija je postala najvei izvor i izbeglica i interno raseljenih lica (irl) u svetu. Vie od polovine stanovnitva Si-rije je pogoeno ratom, to je nezamisliva katastrofa. I ovde, u Evropi vidimo tu i-njenicu, odmah pored nas, u gradovima, selima. U isto vreme, broj arita se ne smanjuje Avganistan, Irak koji je pono-vo nestabilan, jo uvek postoji veliki broj izbeglica iz Somalije, Eritreje.

VREME: Ta situacija je vidljiva i u Beogradu i nekim drugim gradovi-ma u Srbiji, gde je u poslednjih ne-koliko meseci sve vie migranata na ulicama. Ko su oni, odakle dola-ze, kuda idu i na koji nain ih sistem meunarodne zatite prepoznaje?Hans F. oder: Da, u poslednje vreme

sve je vie izbeglica u Srbiji. Kaem izbe-glice jer oni to jesu u najveem delu. Vie od polovine njih dolazi iz Sirije, potom iz Avganistana, Iraka, Eritreje, Somalije i drugih zemalja koje jesu izvor izbeglica. Kad uu u proceduru, kada im je status

potvren, ustanovi se formalno da je re o izbeglicama. U zemljama eu, procenat migranata iz Sirije koji su priznati kao izbeglice je iznad 90 odsto, tako da mo-emo pretpostaviti da izbeglice ine naj-vei broj migranata koji se nalaze ovde. Izbeglice ne postaju izbeglice onda kada ih vlade ili unhcr priznaju kao takve, ve onda kada naputaju svoje zemlje i kad su ispunjeni kriterijumi sadrani u de -niciji. To su ljudi koji su pobegli iz uasne situacije u matinoj zemlji i preli dalek put pokuavajui da preive i nau zati-tu na nekom drugom mestu.

Svi smo takoe svedoci traginih doga-aja koji se deavaju na Mediteranu, a to je jedna od ruta kojom se izbeglice kreu ka Evropi. Srbija se nalazi na drugoj ruti, takozvanoj ruti Zapadnog Balkana, ko-jom izbeglice dolaze uglavnom iz Turske, i preko Grke, Makedonije, Srbije i Ma-arske idu dalje u zemlje eu, gde imaju lanove porodice i prijatelje koji ih eka-ju. Broj izbeglica koje na taj nain prola-ze kroz Srbiju se znatno poveao. Vlasti su, samo tokom maja meseca, registro-vale vie od 9000 ljudi koji su izrazili na-meru da trae azil u Srbiji. To nije sve, jer je moda isto toliko njih koji ne ele da se registruju u policiji. Ako pogledamo te brojke u Grkoj, Maarskoj i drugim ze-mljama, uoavamo trend u regionu.

Unhcr je radio istraivanja o pro -lima tih ljudi. Da li postoji razlika u odnosu na ranije talase izbeglica, da li je re o najsiromanijima ili sada migrira i srednji s

Documents

1276 Vreme