BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

14. maj 2015.broj 1271

NA LICU MESTA: KUMANOVSKA BITKA

INTERVJU:INTERVJU: SLOBODAN ANTONI SLOBODAN ANTONI

POSLE VUIA SRBIJA E BITI OLUPINA

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

NA LICU MESTA: KUMANOVSKA BITKANA LICU MESTA: KUMANOVSKA BITKA

14. maj 2015.broj 1271

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 17. aprila do 22. maja 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleks KapiLEON I LUIZ

Pria koja poinje u Prvom svetskom ratu a zavrava se osamdesetih godina XX veka, o ljubavi u veku ratova, o jednom paru koji se na bajkovit nain suprotstavlja vremenu

Markus OrtsKATALINA

Intrigantna pria o devojci Katalini de Erauzo iz XVII veka koja da bi putovala i istraila svet poinje da se oblai i predstavlja kao mukarac. Pustolovni roman koji opisuje epohu evropske kolonijalizacije Latinske Amerike

Mark Levi SVE TO SMO PREUTALI

Roman najitanijeg savremenog francuskog autora u svetu, uzbudljiva, nena i humorna pria o prvoj ljubavi i iskupljenju jednog oca koji je na vreme shvatio da se ogreio o erku

Stela Dafi TEODORA

Istorijski roman o bludnici koja je postala

supruga vizantijskog cara Justinijana. Izvrsno

rekonstruisani ivot carice Teodore, neobine

ene i vladarke, njena epoha i prilike na

vizantijskom dvoru

Toni ParsonsODLASCI

Sedam kratkih pria Tonija Parsonsa,

zasnovanih na njegovom

sedmodnevnom boravku na

aerodromu Hitrou u svojstvu zvaninog

aerodromskog pisca

Vule uri NARODNJAKOVA SMRT

Pria o Sokolu, pevau setnih narodnjakih refrena koji se poistoveuje sa Ivom Lolom Ribarom. Urnebesan i uzbudljiv roman-narodnjak, tarantinovski groteskna, duhovita i opora studija lokalnih naravi

Lisa Marklund RAJ

Najbolji roman najpopularnije savremene evropske autorke krimia, vedske spisateljice Lise Marklund, preveden na preko trideset jezika. Napeta atmosfera, precizan zaplet, kompleksni likovi i jedinstvena mesta radnje

Sergej Grizunov, Genadij SisojevBALKANSKI PROROK

Knjiga dvojice poznatih ruskih novinara, koji su dugo izvetavali i slubovali na Balkanu, baca novo svetlo na politiko delovanje Milana Pania u vreme jugoslovenskih sukoba i izolacije Srbije 90-ih godina prolog veka

Semjuel BlekZEMLJA GORI

Istorijski triler ija se radnja odigrava

1502. godine u jednom italijanskom zamku gde se sreu ezare Bordija,

Nikolo Makijaveli i Leonardo da Vini.

Roman o moi, politici, umetnosti i strasti

Kendas Bunel KERINI DNEVNICI

Knjiga autorke romana po kojima je snimljena popularna televizijska

serija Seks i grad. Roman pria o mladosti

Keri Bredo i njenom ivotu pre Seksa i

grada, pre nego to je dola u Njujork

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

fi nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaAleksandar Ani (foto),

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev, Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,

Teofi l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza,

Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi,

Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ulafi , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotografi ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Slobodan AntoniFoto: M. Milenkovi

BROJ 1271

14. maj 2015.

04 Zoom: Zakletve

06 Makedonija: Kumanovska bitka

12 Intervju: Slobodan Antoni

18 Nasilje i politka:

Jezik batine, tangle i pesnice

21 Nuspojave: u e u sosu od fraza

22 Vojna bezbednost: Pozadina jedne hajke

24 Tribina: 70 godina

od kraja Drugog svetskog rata

33 Lisica i dral: Stvarno i mogue

34 Prenos Parade na Trgu Republike:

Nigde Malog, nigde Velikog

36 Dobra vladavina i korupcija:

iri plan, jasnija slika

38 Lini stav: Miroslav Milenkovi

KULTURA

40 Urbanizam: U Ulici Zulfi kara Dumhura

45 Izloba: Umetnost kao otpor faizmu

46 Strip: Porodica Tarana

48 Monografija:

O pozorinoj muzici Predraga Vraneevia

49 Koncert: Viva Vox

51 TV manijak: 1000 i jedan ika

SVET

52 Velika Britanija posle izbora:

Pobeda u senci referenduma

MOZAIK

56 Tenis kao posao: Novak okovi

59 Navigator: Postizborna tugovanka

60 Strip: estitka

62 Vreme uivanja: Zaljubljivanje

Rezultat je iznenadio sve, ukljuujui i premijera Dejvida Kamerona, koji je osvojio apsolutnu veinu. Sa druge strane, kotska nacionalna partija je oborila sve rekorde. Tako i u novom mandatu starog premijera ostaju otvorena dva kljuna pitanja ostanak kotske u Velikoj Britaniji i ostanak Britanije u Evropskoj unijipie: petra ivi

Suoavanje sa prolou, nesuglasice oko uloge partizana i etnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofaizma u Evropi, primena nemakog modela prevazilaenja prolosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zloina neke su od tema o kojima je bilo rei na tribini koju su organizovali forum ZFD i nedeljnik Vremepiu: sanja oji i katarina stevanovi

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Beograd tridesetih godina prolog veka je obeleio Dumhurovo detinjstvo, a odmah nakon Drugog svetskog rata Zuko e da postane jedan od simbola grada koji je upravo postajao svetska metropolapie: muharem bazdulj

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Zakletve: Ne dam Gazivode i druge prie kao uvod u ustavnu raspravu koja nema mnogo smisla ako ne stigne do Kosova

krupna karta: evo mene, evo preambuleAmerikanci, temeljno uivljeni u ulogu najvee sile, ali i zbog svog jada i svog interesa, imaju izotrene radare za svaku vr-stu ekstremizma koji oni sami nisu izazvali i fi nansirali. To ih moe nagnati da podupru reenja koja bi pacifi kovala balkan-ske prilike i, ako politika Amerike krene u tom pravcu, Alek-sandar Vui postaje ozbiljan sagovornik Bele kue.

Naravno, ovde se, po obiaju, u svakom plemenskom rato-vanju vide ameriki prsti, pa i u ovom najnovijem kumanov-skom ratovanju, ali niko jo nije ponudio ubedljivu tezu, o do-kazima i da ne govorimo, da su to zbilja neke amerike slube organizovale i fi nansirale.

Ako je osnovni geostrateki cilj stabilizovanje i proiriva-nje junog krila nato snaga, nije jasno kako bi nemiri tome doprineli, tim pre to sve zapadne balkanske drave, neke jav-no, neke u pola glasa, neke u potaji, optiraju ka tom vojnom savezu koji bi, ma ta mislili o njemu, cementirao jednu bez-bednosnu strukturu univerzalnih standarda koji bi ograniili viak suverenosti, obino obrnuto srazmeran veliini i zna-aju pojedinih zemalja.

Otuda Vuieva najava da e traiti od Amerikanaca podr-ku oko ubrzanja srpskih evropskih integracija ima ovaj put dobre izglede, a Brisel, to je dokazano vie puta, na nagovor velikog saveznika ume kandidatima da progleda kroz prste i nee da sitniari oko nekakvih manjkavosti koje se, uostalom, s druge strane Atlantika slabije vide nego iz evropskog dvorita.

Pred susret s Dozefom Bajdenom, potpredsednikom sad, srpski premijer je odigrao i krupnu kartu. U razgovoru za Vol-strit urnal, izjavio je da ne bi odbacio mogunost da zatrai od srpskih glasaa da se izjasne o preambuli Ustava, usvojenog 2006. godine, u kojoj se kae da je Kosovo integralni deo Srbije.

Vui, koji je rekao da bi ustavne promene bilo neophodno sprovesti pre kraja 2017. godine, izjavio je da pokree to pita-nje iako zna da to nije mnogo popularno ovde u naoj zemlji.

Najava ustavnih promena poela je od kozmetike smanje-nje broja poslanika sa 250 na 125 do 150 i opte konstatacije

da ustavna reenja u nekim oblastima zaostaju za stvarnou. A onda se grudva pokrenula i odjednom je ustavna materija izbila u prvi plan rasprava srpske politike javnosti. Tome je u prolonedeljnom intervjuu za Vreme doprinos dao i To-mislav Nikoli, predsednik Srbije, ukazujui na najmanje dve vane stvari; kao prvo, predsednika ovlaenja nisu skladna s nainom izbora predsednika i, drugo, da vlada koja ne pro-e na referendumu mora da padne.

kooperni premijer: tehnika ublaavanja padaDa promena preambule koja se tie bolne rane srpskog po-litikog bia, dakle Kosova, nije popularna, vidi se i po tome to Vuievi trbuhozborci to i ne pominju, ve su ostavili da ta Vuieva opaska za amerike novine nekako lebdi u vazduhu. Niko to ne uzima u usta, sve ekajui da neko drugi proba ka-kvog je ukusa, tvrdoe i moe li se to uopte svariti.

Volstrit urnal, kome je Vui dao intervjuu uoi svoje prve posete Vaingtonu u svojstvu srpskog premijera, navo-di kako je on u velikom naporu da svoju dravu priblii lan-stvu u Evropskoj uniji. Ovaj sastanak Vui vidi kao priliku da konano ubedi sad da pomognu Srbiji u njenom putu ka lanstvu u eu.

List istie da je Vui odigrao kljunu ulogu u pribliavanju Srbije ispunjenju jednog od glavnih zahteva koje je postavio Brisel normalizaciji odnosa sa Kosovom, pokrajinom koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, a koju zvanini Beo-grad ne priznaje.

Ukoliko uspe u tome, Vuieva dostignua mogla bi da obli-kuju Srbiju u narednih nekoliko decenija, napominje list.

Ako Vaington proceni da bi to moglo stabilizovati i bal-kanske prilike, Vui e dobiti masivnu podrku. Drugo je pi-tanje koliko bi bila masivna podrka na ustavnom referendu-mu u Srbiji. Ali, kao u onom olinjalom vicu: uti i plivaj, dale-ko je 2017. godina.

I dok na sto velikih igraa stavlja preambulu, taj smokvin

Aleksandar Vui u oima glasaa ostaje borac za nau stvar, to je udogledno vreme dovoljno da se dobiju izbori, ali teko da bi proao nareferendumu, ma koliko velika argarepa visila na kraju tapa

14. maj 2015. VREMEREME

list kosovskog zaveta, na domai teren izlazi kao neka goro-pad i grmi: Ne dam Gazivode! Podravanje te vrste kooper-nosti vie je mentalitetska stvar, nego predmet neke objektiv-ne analize i sa dovoljnim brojem ponavljanja te izjave o Gazi-vodama kao i o svemu drugom to nee da d Vui u oi-ma glasaa ostaje borac za nau stvar, to je u dogledno vre-me dovoljno da se dobiju izbori, ali teko da bi proao na re-ferendumu, ma koliko velika argarepa visila na kraju tapa.

kome je bilo neprijatno: glupa, a dobra idejaTa matrica goropaenja vidljiva je bila i u pregovorima sa mmf-om. Ministar privrede eljko Serti, ovlaen je bio da nam protumai kako je Vui estoko branio, gotovo do gra-nice incidenta, srpski zahtev da struja ne poskupi. Na taj na-in maskirao je da se o gromoglasnoj najavi poveanja plata u javnom sektoru i penzija nije ni razgovaralo.

MMF- u nije bilo neprijatno to nam ovako dobro ide i re-kao bih da su ostali pri tvrdim stavovima iz postignutog aran-mana, sve traei dlaku u jajetu kao, na primer, tvrdnjom da je fi nansijska konsolidacija postignuta znatnim delom i jedno-kratnom uplatom oekivanih profi ta javnih preduzea. Pret-postavljam da i oni znaju da je taj novac obezbeen tako to su javna preduzea podizala komercijalne kredite da bi bla-govremeno ispunila ovaj budetski zahtev.

Kako pie Mia Brki u Peaniku, za neto vie od dve ne-delje, 31. maja, prestaje da vai zatita od poverilaca vie od 150 preduzea u restrukturiranju, koje je prole godine izme-njeni Zakon o privatizaciji titio kao dunike.

Analitiari ocenjuju da e taj prvi dan juna kad e sva ta pre-duzea biti izloena prinudnoj naplati biti vei test reform-skog opredeljenja Vlade nego pregovori s mmf-om. Ukoliko se Zakon bude potovao i ako padne zatita, dravni i komerci-jalni poverioci navalie da naplate svoja viegodinja potra-ivanja. To su sume u milijardama evra (samo za struju i gas, a gde su komunalne usluge, sirovine, repromaterijal, usluge)

i taj stampedo nestrpljivih poverilaca mogao bi ve u prvom naletu da zbrie s lica zemlje sve te fi rme u kojima radi pe-desetak hiljada ljudi.

Iz straha da bi to loe uticalo na rejting vlasti, Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju predloili su pre dva me-seca da se 25 preduzea na dve godine izuzme iz odredbi o za-titi od poverilaca zbog vieg dravnog interesa. Teko je, go-tovo nemogue, zamisliti da su Ministarstvo i Agencija takav predlog za Misiju Meunarodnog monetarnog fonda napravili na svoju ruku, bez saglasnosti premijera, i jo o tom predlogu razgovarali s predstavnicima beogradske kancelarije Fonda.

A kad je Misija mmf-a stigla u Beograd, premijer je ve na prvom sastanku rekao (Tanjug, 6. maj) da je dalja zatita 25 preduzea od poverilaca glupa ideja. I da nee da moli mmf za tu dozvolu.

A onda je promenio miljenje i odluio da rtb Bor i rudnik uglja Resavica stavi na spisak fi rmi koje e godinu dana biti zatiene od naplate poverilaca (Tanjug, 11. maj).

Ministar privrede potvrdio je (Tanjug, 11. maj) da je od mmf-a ipak traeno da Srbija dobije razumne rokove kada je re o odlaganju roka za godinu dana za 16-17 preduzea kojima isti-e rok zatite od naplate potraivanja poverilaca i otkrio za-to su pregovori s mmf-om bili incidentni: mmf smatra da je privatizacija sporija nego to se oekivalo.

Sva busanja u grudi imaju jasan politiki cilj: odranje rej-tinga Aleksandra Vuia. Rekao bih da mu to uspeva bez ob-zira na neka istraivanja koja ukazuju na blagi pad. Ali, pro-tivrenosti se umnoavaju. Ovde se, na primer, kao dokaz us-penosti uzima mogunost da rast drutvenog proizvoda na kraju godine bude nula, dakle drutveni proizvod bio bi jed-nak prologodinjem koji je bio osakaen grdnom poplavom. Prevedeno na normalan jezik to znai da smo u godini bez poplave jednako nadrljali. Jo prevedenije da smo radili lo-ije nego lani.

I meni je neprijatno to nam tako ide.

Foto: FoNet

5

VREMEREME 14. maj 2015.

6

14. maj 2015. VREMEREME

Za Vreme iz Skoplja

Grad u kojem je 1941. pukla prva partizanska puka probudili su 9. maja, kada je trebalo da se proslavlja sedamdeseto-godinjica pobede nad faizmom, deto-nacije i rafali. I nekada crveno Kuma-novo, danas, trei po veliini grad u dr-avi, i cela Makedonija bili su iznenae-ni i okirani prvim vestima iz grada da

brojne policijske snage, uz korienje bornih vozila, napadaju grupu naorua-nih lica, uglavnom nekadanjih gerilaca uk sa Kosova, koji su se zabarikadirali u delu multietnikog grada zvanom Div-lje naselje.

A moda i nije bilo mesta tolikom izne-naenju, jer najlabilnija zemlja Evrope (kako su pisale neke nemake novine)

mesecima preivljava najdublju politi-ku krizu u makedonskom politikom bloku od sticanja nezavisnosti. Jo od cr-nog ponedeljka, 24. decembra 2012. i izba-civanja novinara iz parlamenta da ne bi videli kako skuptinsko obezbeenje, po nareenju predsednika parlamenta Traj-ka Veljanovskog i uz osmehe ministra finansija Zorana Stavreskog, brutalno

Makedonija: Kumanovska bitka

Obraun u Divljem Ubijeni policajci su

sahranjeni, njihove

porodice e dobiti

fi nansijsku pomo,

a njihove kolege

koje su preivele

visoke novane

nagrade. Stanovnici

Divljeg naselja,

kojima domovi nisu

oteeni vratili

su se kuama.

Kumanovska

bitka je zavrena,

ali se o njenoj

pozadini malo

toga zna. Sada

Makedonija

sa zebnjom

iekuje veliki

miting narodnog

nezadovoljstva

zakazan za nedelju

u Skoplju

7

VREMEREME 14. maj 2015.

naselju

odstranjuje iz sale opozicione poslanike da bi se obezbedila jednoglasna podrka novom, jo rasipnikijem budetu, Make-donija propada u sve dublji antagonizam dve najjae makedonske stranke: vlada-jueg vmro-dpmne-a premijera Nikole Gruevskog i opozicionog sdsm-a Zorana Zaeva. I dok se albanske partije u tom su-kobu uglavnom dre po strani (vladajua

dui, nekadanjeg lidera ona, Alija Ahme-tija je i dalje vrst stub tender-koalicije sa vmro-dpmne-om, a opozicioni dpa Men-duha Taija, permanentno kritikujui dui i sve branei interese Albanaca, neprekidno namiguje makedonskom delu vlasti da je spreman da uskoi, ako dui napusti vladu ili ako Gruevski poeli da smanji pritisak politikih ucena dugogodinjeg partnera),

Makedonija mesecima ivi na ulici gde se odvijaju multietniki marevi i protesti.

ulini protestiMirne demonstracije desetak hiljada

studenata su se iz Skoplja proirile i na ostale gradove. Protestuju steajci, ali i nezaposleni graani koji preivljavaju od honorara, a kojima je novim zakonom

KUMANOVO: Dan posle obrauna makedonske policije i naoruane albanske grupefotografi je AP Photo

8

14. maj 2015. VREMEREME

dodeljena uloga da pune sve prazniji budet visokim dabinama Srednjokolci bojkotuju nastavu i ve dve nedelje kam-puju pred zgradom Ministarstva obrazo-vanja i nauke, jer ne ele da budu rtve lo-ih reformi. Na ulicama su demonstranti protiv policijske brutalnosti (posle otkriva-nja pokuaja zatakavanja ubistva dvade-setdvogodinjeg mladia Martina Nekov-skog od strane policijskog specijalca i za-baurene istrage o krajnje kontroverznoj saobraajki u kojoj je ivot izgubio jedan od najpoznatijih makedonskih novinara Nikola Mladenov), ali i graani koji prote-stuju zbog sadrine takozvanih bombi tajno snimljenih razgovora dravnih elni-ka koji pored vulgarnog renika neprime-renog narodnim predstavnicima, nipoda-tavanja i pretnji politikim neistomilje-nicima (komunjare koje trebaju zavriti u jendeku), obiluju i dokazima o korupciji, o zloupotrebama vlasti i moi, o drasti-nom nametanju izbora, o partizaciji dr-avnih institucija

U takvoj situaciji, samo nekoliko dana posle razbijanja demonstracija ispred

Vlade u kojima je bilo tridesetak povree-nih policajaca (uesnici protesta tvrde da su kamenje i metalne cevi ka policajcima bacali maskirani vandali ubaeni u masu) i jo toliko uhapenih demonstranata, de-sio se Divlji zapad u kumanovskom Div-ljem naselju. Samo nedelju dana pre zaka-zanog velikog protesta opozicije u nede-lju 17. maja, koji prema sdsm-u, ali i prema desetinama graanskih organizacija koje su se pridruile protestu, treba da oznai konaan pad vlade Gruevskog.

najava kumanovskog scenarijaScenario za dogaaj slian kumanov-

skom najavio je jo 4. aprila bivi policij-ski general Stojane Angelov, veteran iz konfl ikta 2001. i lider partije Dostojan-stvo, ije je lanstvo i jedan deo aktuel-nih i bivih pripadnika bezbednosnih snaga, (strpljivo i uporno gradei kraj-nje polarizovanu emu makedonskog drutva, aktuelna vlast je pored kon-tra-mitingaa, koji se za pivo&sendvi i dnevnicu od po 3,5 evra organizovano dovoze u Skoplje autobusima, stvarala i

paralelna udruenja novinara, sindika-laca, pa i branitelja iz 2001). Na jednom od mitinga za oslobaanje nacionalne makedonske televizije od partijskih ste-ga, on je izjavio da ima informacije da je iz Makedonije plaeno dva miliona evra kriminalcima sa Kosova, etnikim Alban-cima, koji nisu pripadnici uk, ali treba to da odglume i da poine ubistva policaja-ca i vojnika, da bi izazvali meuetniki sukob u Makedoniji. Sline informacije je u medijima tada plasirao i bivi obave-tajac i profesor, dr Ivan Babanovski. De-mantija i reakcija nije bilo.

Samo jedan mesec kasnije, posle dva dana ispunjena eksplozijama i rafalima, koje je premijer Gruevski nazvao najte-im u njegovom ivotu, posle vikenda tokom kojeg je zbunjena makedonska javnost traila odgovore od privremeno iezlih predstavnika vlasti, razbijena je naoruana grupa koju su vlasti nazvale teroristikom. Ali, plaena je previsoka cena. Osmorica pripadnika bezbedno-snih snaga, mladih ljudi, oeva porodica, ubijeno je u pukaranju. U akciji je prema

DAN ALOSTI: Zastave na pola koplja u Skoplju; sahrana makedonskog policajca u selu Zubovci kraj Gostivara

9

VREMEREME 14. maj 2015.

dosadanjim podacima poginulo i 14 pri-padnika grupe, uhapeno je 28 etnikih Albanaca (16 sa Kosova, po jedan sa ne-makim i sa albanskim dravljanstvom i makedonski dravljani iz Kumanova, Te-tova i Arainova). Do utorka, kada ovaj broj Vremena odlazi u tampu, iako nije bilo vesti o civilnim rtvama, nije bilo ni zvanine potvrde da nema kolateralne tete meu stanovnicima naselja, koji su tokom akcije bili evakuisani policijskim vozilima. Deo Divljeg naselja na fotogra-fi jama i video-snimcima brojnih ekipa iz Makedonije i iz celog regiona nalikuje na onaj Vukovar.

optube na raun zapadaI dok se makedonska javnost oporav-

lja od oka, zdravstveno stanje ranjenih policajaca se stabilizuje, a uhapenim li-cima je odreen pritvor, ini se da je naj-manje iznenaen bio predsednik Make-donije ore Ivanov. On je prekinuo de-vetomajsku posetu Moskvi, sazvao naci-onalni savet bezbednosti u proirenom sastavu, na kojem su, pored premijera,

predsednika Sobranja i ministara odbra-ne, spoljnih i unutranjih poslova, ovoga puta prisustvovali i lider opozicije Zaev, (koga vlasti optuuju za zaveru, saradnju sa stranim slubama i pokuaj pua), kao i predstavnici lidera i vladajue i opozici-one albanske partije, koji ne priznaju le-gitimitet Ivanova.

Legitiman ili ne, inae utljivi Ivanov, koji ve drugi mandat odrauje nepri-metno u debeloj senci vlade i optuuju-i s vremena na vreme opoziciju, posle sednice Saveta obratio se makedonskoj javnosti i osuo drvlje i kamenje po meu-narodnoj zajednici, eu i nato-u, jer nema-ju sluha za makedonske probleme sa blo-kiranim evroatlantskim integracijama. I to netom, po to se vratio iz Moskve A, sluajno ili ne, rusko ministarstvo ino-stranih poslova je jo u prvom saoptenju u subotu, kada se zbog utanja makedon-skih zvaninika jo nije znalo ni ko pije, ni ko plaa u Kumanovu, pruilo podr-ku vlastima u Makedoniji, pozivajui sve politike snage na konstruktivni dijalog. Ruski mip je izrazio i zabrinutost zbog

antivladinih protesta minulih dana, iju su eskalaciju spreile bezbednosne snage i kompetentne vlasti u zemlji.

I dok su se Rusi odmah izjasnili, osim kratke konferencije za medije portparola mup-a, na kojoj je samo saopteno da se u Kumanovu odvija policijska akcija, ma-kedonske vlasti su prvih osamnaest sati akcije utale kao zalivene, a nacionalni tv servis i provladine privatne televizije su emitovale turske serije i Zvezde Granda. To je samo pojaalo tenzije na terenu i na drutvenim mreama, na kojima se speku-lisalo o rtvama i ranjenima, dok nikakvih zvaninih informacija nije bilo. A kada je i Ambasada sad izrazila u saoptenju du-boko aljenje zbog izgubljenih ljudskih i-vota u vezi s akcijama u i oko Kumanova i izrazila sauee porodicama poginulih policajaca i graana, postalo je jasno da se na terenu u Divljem naselju odvija do-gaaj koji prevazilazi makedonske okvire.

herojska akcijaNa konferenciji za novinare u subotu

uvee ministarka unutranjih poslova

1010

14. maj 2015. VREMEREME

Gordana Jankulovska je obelodanila po-datke o petorici (do tada) ubijenih poli-cajaca, koje je nazvala herojima i ista-kla njihov patriotizam i hrabrost. Na pitanje o njenoj odgovornosti za akci-ju u kojoj je bilo rtava meu policajci-ma, ona je odgovorila da je najlake da ovek izbegne odgovornost, umesto da se s njome suoi, da je policijska akcija bila dobro planirana i izvedena, da nije mogla da bude odloena zbog procena o eskalaciji situacije i da su teroristi ko-ristili bombe, rune bacae, automatsko oruje i snajpere.

Sutradan se u javnosti konano po-javio i premijer Gruevski, koji je izjavio da je makedonska policija organizovala do sada najsloeniju, najteu i najkom-plikovaniju herojsku i patriotsku ak-ciju, koja je bila profesionalno izvede-na i voena. Gruevski je izrazio aljenje zbog osam izgubljenih ivota, ali je ista-kao da su njihovom hrabrou spreena ubistva moda 8000 ljudi. Premijer je u obraanju javnosti, u svom stilu, ponovo prozivao i politiare i samozvane novi-nare da ne zloupotrebljavaju aktuelnu tragediju u politike svrhe, ali i zapretio svima koji ele zlo Makedoniji, da e za-vriti kao ova grupacija.

pitanja bez odgovoraIpak, ostala su brojna neodgovorena

pitanja, o licu i naliju kumanovske bit-ke. Makedonski mup je saoptio da su

Odteta i novane nagradeVlada je u ponedeljak uvee odluila da se stoprocentno obetete graa-ni iji su domovi oteeni ili uniteni, da se porodicama ubijenih policajaca isplati po 70.000, a ranjenim policajci-ma izmeu 15.000 i 40.000 evra. Sa po jednom mesenom platom bie nagra-eni i svi lekari i medicinsko osoblje iz Skoplja i Kumanova koji su zbrinja-vali i leili ranjenike, kao i ekipe hitne pomoi iz jo tri grada. Ipak, svojevr-stan presedan je odluka vlade da se sa po 10.000 evra nagrade svi pripadni-ci Jedinice za specijalne operacije, Je-dinice za brze intervencije i helikop-terske jedinice, a sa po 5000 evra svi pripadnici Posebne jedinice mup-a koji su uestvovali u akciji.

VANREDNO STANJE: Makedonski specijalci u Kumanovu

1111

VREMEREME 14. maj 2015.

teroristiku grupu predvodili uhapeni Muhamed Krasnii Komandant Mali-eva, Sami Ukini Sokoli, Beg Riza Voj-niku, Dem ehu i Mirsad Ndrecaj Ko-mandant nato, za koga jo nije zvanino objavljeno da li je meu poginulima. Svi su poznati policiji kao osnivai paravoj-nih struktura, neki od njih su bili pripad-nici 113. brigade uk. Istaknuto je i da deo terorista ima i ratna iskustva iz Sirije, a da je njihov plan navodno bio napad na institucije u Makedoniji, na Kameni most u Skoplju i na policijske stanice u etni-ki meovitim sredinama u Makedoniji

Predsednik Ivanov je pak saoptio da je sa aktivnostima naoruane grupe bio upoznat jo poetkom godine, posle ega je pismeno obavestio partnerske slube bezbednosti ak sedamnaest drava eu i nato-a, ali da to nije imalo nikakvog efekta. I pored sveg razoaranja u par-tnerske slube ako se znalo da je deo iste grupe napao i nekadanju karaulu u Goincima, gde su zarobljena, tuena pa putena etvorica policajaca i odakle je ukradeno vie komada oruja, ostaje ne-jasno ta je proteklih meseci radila ma-kedonska tajna sluba i zato policijski specijalci nisu reagovali ranije? Kako je pedesetak dobro naoruanih i uniformi-sanih lica prelo granicu, iznajmilo kue i utvrdilo se u centru Kumanova? Zato su makedonski i kosovski ministri unu-tranjih poslova davali izjave o uspenoj saradnji, kada se naoruana banda tako

lako uetala preko makedonsko-kosov-ske granice? Zato nisu prihvaene infor-macije i upozorenja srpske vojne obave-tajne slube? Zato je dozvoljeno utvr-ivanje grupe u gusto naseljeni deo gra-da sa tesnim ulicama i visokim zidovima oko kua, uz mogunost dranja talaca?

Zbog mnogih nejasnoa, dok general-ni sekretar nato-a Jens Stoltenberg po-ziva Makedoniju da se smiri, nisu ret-ki ni oni koji smatraju da je napad u Ku-manovu pokuaj da se inscenira meu-etniki sukob kojim bi vlada skrenula panju javnosti sa politikih i socijalnih protesta koji su je doveli u teku situa-ciju. Profesor Stevo Pendarovski, kan-didat opozicije na poslednjim predsed-nikim izborima, izjavio je jednoj bugar-skoj agenciji da je incident u Kumanovu fabrikovala vlast, konkretno makedon-ska partija u vladajuoj koaliciji premi-jera Gruevskog. On smatra da je insce-nirani incident trebalo da sprei najav-ljeni miting opozicije 17. maja u Skoplju i da nije optimista u pogledu bliske bu-dunosti: Naalost, Makedonija je jo da-leko od kraja krize, Gruevski ni u jednoj varijanti nee podneti ostavku, jer nema oseaja za odgovornost. To je jasno svim graanima Makedonije.

Slino o Makedoniji pie Noje cirher cajtung: Tajna sluba, na ijem elu se nalazi jedan roak premijera Gruev-skog, (Sao Mijalkov prim. aut.), u sta-nju je da uini tako neto. A i u regionu ne

nedostaje mladih ljudi koji se na to mogu podstai sa neto novca Vlada premije-ra Gruevskog je priterana leima uza zid. Opozicija ve mesecima objavljuje pro-tokole prislukivanih razgovora koji po-kazuju koliko je korumpirana i cinina devetogodinja vladavina vmro-dpmne i njenih albanskih partnera. U Skoplju se odravaju protesti koji su prvi put u isto-riji ove zemlje multietniki.

I bivi ambasador eu u Makedoniji Ervan Fuere je u izjavi za portal Faktor istakao da se makedonska vlada pona-a krajnje neodgovorno i potcenjuje si-tuaciju u zemlji. Prema Fuereu, vlada se igra vatrom, umesto da postavi in-terese zemlje i svog naroda iznad par-tijskih interesa. To isto je mnogo jed-nostavnijim renikom jedan Albanac iz Divljeg naselja u Kumanovu saoptio direktno u kameru skopske tv 24 Ve-sti. Dok je pozivao i albanske i make-donske politiare da dou u Kumanovo da vide kako se zlopati obian narod, zagrlio ga je stariji komija, Makedo-nac. Video koji je na svoj Fejsbuk pro-fi l postavio jedan makedonski novinar, za samo 24 asa je imao preko 500.000 pregleda i 28.000 lajkova.

Nema pravde nema mira!, Dosta je bilo utanja!, Zajedno smo jai! odje-kuje ve mesecima na makedonskim uli-cama. Valjda e taj odjek nadjaati zvuk rafala i detonacija.

SINIA STANKOVI

EVAKUACIJA: Divlje naselje u Kumanovu

Srbija je zemlja najava. Uz Beo-grad na vodi, rekonstrukciju vla-de, najvee plate i penzije ikad, bolji ivot koliko krajem godi-ne, stiglo se i do promjene Ustava. Pro-pitivanja o realizaciji prethodnih najava kao i kritike i trezvene ocjene stvarnih rezultata trogodinje vlasti Aleksandra Vuia, gurnute su na medijsku i dru-tvenu marginu. ini se da je aktualni pre-mijer potpuno ispunio cjelokupnu poli-tiku scenu tako da intervju sa profeso-rom na Filozofskom fakultetu i uredni-kom Nove srpske politike misli Slobo-danom Antoniem mora zapoeti pita-njem to, u stvari, stoji iza najavljivanja ustavnih promjena?

Imid, propaganda. On je sav od imi-da, cela njegova politika je izborna kuli-sa i politiki marketing, a u njoj je najva-niji privid akcije. Vuieva pria je: Ra-dim, ali mi ne daju. Ti koji ne daju su ili uta hobotnica, ili tajkuni, ili mentalitet, ili desnica. Na taj nain objanjavaju se neuspesi, pa se posle svakog neuspeha prelazi na neto novo da bi to novo zatr-palo staro i neuspeno. U ovom trenut-ku, promenom Ustava verovatno treba zatrpati neuspeh u otvaranju poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, kae za Vreme Slobodan Antoni.

VREME: Kakve se ustavne promje-ne mogu oekivati?SLOBODAN ANTONI: Vui je direk-

tno pomenuo da e se menjati preambula i broj poslanika. Najavljuje ak i ustavni referendum, to znai da e da se menja

samo jezgro Ustava. Praktino je sve u igri i jedini problem za Vuia je to zbog opsesivne elje za sveukupnom kontrolom nema dovoljno vremena da se njime ozbiljno pozabavi. Sve je, da-kle, potpuno otvoreno: to to je za prome-nu Ustava trenutno zaduen Zoran Ba-bi, kao Vuiev relej, pokazuje da ideje i uputstva ta treba menjati u Ustavu tek treba da dou.

Za Srpsku naprednu stranku pitanje je samo kako marketinki upakovati ono to treba da proe, da se referendum ne bi nekako okrenuo protiv njih... Mada, re-ferendum za sns uopte nije straan: za promenu Ustava treba da glasa veina biraa koji su izali na izbore, a ne vei-na upisanih, kao proli put, 2006. godi-ne. Ipak, svaki rezultat ispod 80 odsto u odnosu na 20 odsto za promenu Ustava, bie udarac za sns i njenog vou.

to e biti sr tih uputstava?Mislim da e glavna marketinka pri-

a biti realizam i po elji naroda. Sr-bija ne kontrolie Kosovo dakle, dajte da u Ustav stavimo kako jeste; Srbija, da-lje, hoe u Evropsku uniju hajde i to u Ustav; takoe, narod eli je inu Skupti-nu neka onda bude 125 poslanika.

Sve to ne bude moglo da se podve-de pod ove dve formule realizma i po elji naroda najverovatnije nee ni biti predloeno. Recimo, smatram da se nee menjati nain promene Ustava, da se nee izbaciti referendum. Jer, nije lako rei: Narod eli da se vie nita ne pita u vezi s promenom Ustava, mada i to moe

da se podvede pod: Narod hoe tednju, a referendum je skup. Ali, takvih, proble-matinih stvari ne sme da bude mnogo.

Da li se moe oekivati da se promje-ni preambula?Obavezno, to je gotova stvar.Zato?Stvar je gotova u tehnikom smislu

kad postoje politika volja i reenost. Imajui u vidu da su promenjena pravila referenduma za uspeh vam treba pro-sta veina biraa koji su izali na izbore oni lako mogu da promene bilo ta, uk-ljuujui i preambulu. Vui je, uostalom, najavio i njenu promenu. Njemu, narav-no, ne treba mnogo verovati, ali je mogu-e da u vezi s tim govori istinu, poto je to rekao u Vaingtonu. Takoe, Vui gotovo da moe da rauna na konsenzus kada je re o parlamentarnim strankama, pa je sasvim sigurno da e imati dvotreinsku veinu u Skuptini za promenu pream-bule. Posle toga ne vidim zato im refe-rendum sa argumentom realizma ne bi uspeo. sns je preiveo Briselski sporazum i, za sada, smanjenje plata i penzija, tako da nema razloga da ne preivi i prome-nu preambule.

Kada govorimo o ustavnim prome-nama, kako tu vidite odnos izmeu premijera i predsednika Srbije To-mislava Nikolia?Vui je Nikolia izolovao i neprekidno

ga gaa preko tabloida, ekajui da poli-tiki iskrvari. Na drugoj strani, Nikoli se trudi da ostane na nogama, vrebajui ansu recimo da Vui doivi nekakav

Intervju: Slobodan Antoni

Posle Vuia Srbija Imamo samo jednog vou i jednu partiju, sve ostalo samo su kulise. Ali, kad nestane

te jedne linosti, tog voe, pa stranka doivi raspad, u Srbiji nee ostati nita sem

zgarita i institucija i politikih linosti. To je ono to je najstranije kada gledamo

perspektivu Srbije. Moramo, dakle, da se pripremimo za jednu unitenu zemlju, kao

i na to da emo u velikom delu naeg politikog, drutvenog i ekonomskog sistema

morati da startujemo od nule. Jer, kada razorite institucije i jedan normativni

sistem pravila funkcionisanja javnosti, medija, meuljudskih odnosa u dravnoj

upravi, kulturi i tako dalje sve to ostaje jesu mo, arbitrarnost i nasilje

1212

14. maj 2015. VREMEREME

e biti olupina

Fotografi je: M. Milenkovi

1313

VREMEREME 14. maj 2015.

slom, zdravstveni ili politiki, svejedno. Da bi se Ustav efi kasno i to bezbolni-

je promenio, potreban je dogovor izme-u njih dvojice. Taj dogovor e naravno biti lian, a ne principijelan. Uostalom, i do sad su nai politiari Ustav krojili po svojoj meri tako je radio Miloevi, tako su radili Kotunica i Tadi, tako e uradi-ti i Vui i Nikoli.

Nikoli je najavio da e traiti vea ovlaenja za predsednika ili da se pred-sednik bira u parlamentu. Vea ovlae-nja za predsednika dobiemo samo ako sebe na tom mestu u budunosti vidi Vui. Ako se to mesto ostavi Nikoliu, lako je mogue da dobijemo kancelar-ski sistem, s jakim kancelarom i slabim predsednikom.

Kakva je tu uloga javnosti?Ubedljiva veina javnosti je za prome-

nu Ustava, tako da e referendum sigur-no da proe, osim ukoliko se ne upaku-ju dve ili vie problematinih stvari na primer istopolni brak, federalni regio-ni ili neto slino, to je teko da prose-ni sns bira proguta.

Kao o smanjenju broja poslanika, pekulira se i o eventualnoj kombi-naciji veinskog i proporcionalnog sistema. to to sve znai za nau po-litiku scenu?Postoji jedno pravilo koje glasi: u

veinskom izbornom sistemu, vie po-slanika vie demokratije; smanjiti broj poslanika ima smisla samo u proporci-onalnom sistemu gde se glasa za partij-ske liste. Meutim, istovremeno smanji-ti broj poslanika i uvesti u igru veinski sistem znai smanjiti uticaj biraa i dati dodatnu mo centrali najvee partije. A to zapravo znai Vuiu.

Promena ustava u propagandnom smi-slu je nova igraka za javnost dok se na drugoj strani odvija potpuno preuzimanje svih dravnih i drutvenih struktura. Sa-svim je jasno da e nova institucionalna reenja koja se tiu broja poslanika ako njihov broj bude 125 potpuno odgovarati najveoj stranci. Mogue je da e i te pro-mene Ustava da produe ostanak sns-a na vlasti to jest ostanak Aleksandra Vui-a. Ali, njihov kljuni problem je to se ita-va ta stranka bazira iskljuivo na Vuie-voj glavi, a ona teko moe da se nosi i psi-holoki i ideoloki i politiki sa svim onim to treba da radi i pritiskom koji to izazi-va. Eventualni slom u toj glavi sruio bi u potpunosti itavu tu piramidu koja stoji na svom vrhu, a zove se sns. Oni ne grade institucije, nego naprotiv rue ih i sto-je naspram institucija. sns bez Vuia ni-kakva institucionalna reenja ne mogu da spasu i zato ne treba strahovati od ustav-nih promena koje bi na nekoliko decenija

zapeatile sadanji reim; u samoj prirodi ove stranke jeste da ona poiva ne na insti-tucijama, nego na jednoj linosti.

Na kakav biste nain opisali sns?Obino se kae da su sve nae partije

liderske. sns ne samo da je takva partija nego je i rezultat itave negativne evolu-cije u svim ostalim liderskim partijama: ona je pokupila sve najgore od Srpske ra-dikalne stranke, Socijalistike partije Sr-bije, Demokratske stranke i drugih. S jed-ne strane, kod naprednjaka imate neogra-nienu vlast lidera; s druge strane, imate stalno insistiranje na imidu i politikom marketingu kao glavnoj ideologiji ija je svrha da partiju predstavi kao pravu stra-naku maineriju, te najvee i najuspe-nije politiko preduzee, poto se na taj nain najefi kasnije pridobijaju glasai i pristalice... I, s tree strane, ova partija uvek mae nekim izazovima: nekad su to neprijatelji, a nekad ekonomska kri-za ili poplave, kada se onda ona prikazu-je kao neko ko ih uspeno reava; uopte nije vano da li je to tano ili ne vano je da se tako prikae u javnosti. Ugrubo, sns je stranka u kojoj se kombinuju li-na vlast jednog voe i politiki marketing kao jedina istinska, stranaka ideologija.

Moemo li govoriti o ponovnom ob-navljanju sultanizma? Ne, nije to taj oblik autoritarizma

Poslunici poput Stefanovia izvravaju ono to im se kae, ali to nije nikakva predstava koja bi imala marketinki efekat; kod Vulina se poslunost manifestuje na marketinki atraktivan nani koji jaa taj sam Vuiev sistem

1414

14. maj 2015. VREMEREME

kod nas je re o autoritarnom populiz-mu baron-minahauzenovskog tipa. Re-im poiva na linoj vlasti koja se legiti-mie agresivnim, neurotinim i oamu-ujuim marketingom. Javnost se najpre neprestano zasipa preko najveih medija novim i sve neverovatnijim neistinama ili najavama to je taj element neuroti-nog. Istovremeno, s najveim besom se eliminie svaki pokuaj racionalne, kri-tike analize tih nastupa i obeanja, po-put autorke Utiska nedelje ili ustanove zatitnika graana to su elementi agre-sivnog i represivnog.

Poto je javnost stalno bombardovana svim tim fantastinim slikama, a budu-i da nema kritike protivtee, dobar deo javnost gubi orijentaciju, ostaje paralizo-van, oamuen, hipnotizovan brzim pro-menama slika, bujicom rei. To je politi-ka tehnologija ovog reima.

Kako ocenjujete upravljaki kapaci-tet sadanje vlade?Ovu vlast ine ljudi sa kupljenim di-

plomama, dakle lani strunjaci. Kad su takvi njihovi ministri, guverneri i gra-donaelnici, onda je lako zamisliti kakvi su tek njihovi direktori, efovi i slube-nici. Ponekad se ozbiljno zapitam kako ovde uopte i dalje funkcionie bilo ta, kako imamo struju, vodu, javni pre-voz... U tim sistemima oigledno ima jo

kompetentnih ljudi koji ih nekako odr-avaju. Ali, razmere dananjeg partijskog tetoinstva za nau dravu, od uprave do kulture, nesumnjivo su biblijske. Slu-aj Helikopter ili sluaj Poplava to uverljivo pokazuju.

Predsednik Nikoli je u prolom broju Vremena rekao da Vlada nije jedinstvena. Kako vama deluje da li jeste ili nije?Smatram da je potpuno nevano da li

je Vlada jedinstvena ili ne. Naravno, po-stoji unutar nje itav niz sukoba i linih i partijskih. Re je o razliitim partijama, ali i partijskim frakcijama, tako da se ne moe oekivati potpuna jedinstvenost. Ali, to nije vano jer ova vlada nee da padne tako to e je neko iznutra srui-ti. To je jedna od onih pria koje slue za odvraanje panje javnosti od ozbiljnih politikih pitanja.

Kao to je pria o rekonstrukciji?Mislim da rekonstrukcija vie nije omi-

ljena rezervna igraka za skretanje pa-nje javnosti sada smo dobili prome-nu Ustava. To e nam biti igraka bar do kraja godine.

to je za vas glavna karakteristi-ka aktualne vlade u odnosu na prethodne?Ako uporedimo sadanju s vladama

od 1990. godine, kada je obnovljen vie-stranaki sistem, videete da je ovo prva vlada u kojoj premijer potpuno domini-ra kao najjai politiki akter. Tako nije bilo nikada.

A prva vlada Vojislava Kotunice?To je trajalo svega tri meseca do izbo-

ra Borisa Tadia za predsednika Srbije, kada smo dobili kohabitaciju. Meutim, za razliku od prve Kotuniine vlade inae koalicione koju je kao manjinsku podravao sps sadanja vlada u potpu-nosti poiva na politikoj moi i dobroj volji Aleksandra Vuia. Zahvaljujui ko-motnoj veini u Skuptini, on moe bez ikakvog problema da smeni svakog mi-nistra bez obzira na njegovu stranaku pripadnost. Zato niko i ne dovodi u pita-nje potpuni Vuiev primat, niti bilo ta od onog ta on kae. To je Vuiu veoma bitno. On nema nikakvu potrebu da bilo ta menja ili da se posveti pravljenju efi -kasnog tima od vlade, pogotovo kada se uzme u obzir da troi mnogo energije da bi ispunio svoju ambiciju, da pokae da se

za sve pita, u sve mea i da je svaki uspeh postignut zahvaljujui njemu. Stvarno ne razumem nastojanja da se vide nekakvi procepi i unutranji sukobi u Vladi. Oni svakako postoje, ali su politiki pot-puno irelevantni za stanje stvari u Srbiji i predvianje buduih politikih procesa.

Jedan od simbola ove vlade je mi-nistar unutranjih poslova Neboj-a Stefanovi, a drugi ministar rada Aleksandar Vulin. Kakva je njihova uloga u mehanizmu vlasti?Neboja Stefanovi je simbol partij-

skog vojnika, odnosno vojnika koji slu-i voi. S jedne strane, on je posluan, a s druge iako pravi brojne gafove ui-va podrku tog voe. Na taj nain Vui pokazuje da e poslunost biti nagrae-na i da nee biti zaboravljena, iako Stefa-novi ne raspolae ni sposobnostima ni kompentencijama za mesto na koje je po-stavljen; on je ujedno i poruka koju voa alje svim svojim stranakim vojnicima i sledbenicima.

Sluaj s Vulinom je neto drugaiji zato to nije re o oveku iz Vuieve stranke. Meutim, Vulin je voin saveznik i sled-benik koji pokazuje izuzetan talenat u demonstraciji lojalnosti. Poslunici po-put Stefanovia izvravaju ono to im se kae, ali to nije nikakva predstava koja bi imala marketinki efekat; kod Vulina se poslunost manifestuje na marketinki atraktivan nani koji jaa taj sam Vuiev sistem. Ba zbog toga to ima veliki tale-nat za ispoljavanje divljenja voi vei nego to ima Zoran Babi mislim da je Vulin neophodan Vuiu.

A to je s ministrima poput Kori Udoviki ili Duana Vujovia koji ne dolaze iz stranakih struktura?Tu vidim odnos miroljubive politike

koegzistencije izmeu dva projekta. Je-dan je Vuiev, koji se tie njegove line vlasti i vlasti njegove partije; drugi je pro-jekat meunarodnih struktura iji je cilj da ekonomski preuzmu i pacifi kuju Srbi-ju. Oni smatraju da mi jo nismo dovolj-no pacifi kovani i da postoji opasnost da u jednom trenutku skliznemo prema Ru-siji ili nekom modelu otpadnike drave. Smatram da su to predrasude i neoprav-dani strah, a ne neto to ima uporite u realnosti. Kori Udoviki, Vujovi i neki drugi u Vuievoj vladi slue kao dodat-na kontrola neka vrsta osiguraa koji

Vui je Nikolia izolovao i neprekidno ga gaa preko tabloida, ekajui da politiki iskrvari. Na drugoj strani, Nikoli se trudi da ostane na nogama, vrebajui ansu recimo da Vui doivi nekakav slom, zdravstveni ili politiki, svejedno

1515

VREMEREME 14. maj 2015.

uvek mogu da iskoe ukoliko se neto u ovom projektu meunarodnih struktu-ra poremeti.

Cela Vlada je Aleksandar Vui. I to ne samo u smislu da su svi ministri u njego-voj senci, nego i u injenici da u svim po-slovima koje Vlada reava on pokazuje da je glavni, da je on taj koji najvie radi, najvie doprinosi... Ta vrsta preuzima-nja odgovornosti i novih poslova delo-vala bi kao politiko samoubistvo kada se ne bi imao u vidu marketinki aspekt tog uvek novog aktivizma, to jest mo-gunosti da sebi uvek izabere nova po-

lja angaovanja.Kako ocenjujete odnos izvrne i za-konodavne vlasti?Dvestotinjak poslanika vladajue ve-

ine predstavlja samo kulisu za Vuieve istupe u Skuptini. Na ta lii na parla-mentarni ivot pokazuje i opozicija: kada imaju neto protiv predsednice Skupti-ne Maje Gojkovi, trae od Vuia da je smeni. Dakle, re je o jednoj potpuno ne-prirodnoj situaciji u kojoj zakonodavna vlast trai od izvrne da smeni predsedni-cu parlamenta. To najbolje pokazuje pra-vi karakter sistema. itav taj sistem zapo-et je jo 1990. godine. Evoluirao je i me-njao se, uvek se prilagoavajui nosioci-ma moi u Srbiji od Slobodana Miloevi-a, preko Zorana inia, Vojislava Kotu-nice i Borisa Tadia do Aleksandra Vuia, koji je do kraja sproveo tu nit da jedna linost reava sve, a ne institucije. Druga karakteristika sadanjeg reima je klju-na uloga vladajue partije u svemu i sva-emu, a trea je ono to je Boris Tadi do-veo do vrhunca da je politiki marketing vaniji i od ideologije i od same politike.

Nabrojali ste sve nosioce najvie po-litike moi u Srbiji u protekle dvi-je i po decenije. Ima li neto to ih spaja? Za sve njih zajednike su dve stva-

ri: prva svi oni mislili su da mogu da

nadmudre strance, pre svega Vaington, pa i Brisel; mislili su da je svaki njihov prethodnik bio nevet i naivan, da su oni mnogo sposobniji i lukaviji; druga svako od njih je svom nasledniku na elu dra-ve ostavljao zemlju slabiju u odnosu na Vaington i Brisel nego to je bila kada je doao na vlast. Srbija je sve slabija, sa sve manjim suverenitetom i sve vie lii na koloniju. Samo se postavlja pitanje do-kle e da stigne Vui sa svojim reimom. Evidentno je da on na sednice Vlade zove ambasadora Evropske unije ranije bar toga nije bilo. Ima i drugih manifestaci-

ja kolonijalne svesti: ameriki ambasa-dor Majkl Kirbi daje savete koga bi Sr-bija trebalo da postavi za ambasadora u Vaingtonu. Morate priznati da je to je-dinstven sluaj.

Nosioce najvie politike moi u Srbiji od 1990. godine spaja i ambivalentan od-nos prema demokratiji: uvek su, naravno, postojali izgovori zato se Srbija u pot-punosti ne dri demokratskih principa. Pod Miloeviem to je bila borba za dra-vu, kod Kotunice Kosovo, a kod Vui-a evropske integracije. Meutim, uvek je ostajao problem sa izgradnjom demo-kratskih institucija...

Ako ni po emu drugom, razlikovali su se po odnosu prema javnosti...Miloevi je u osnovi prezirao politi-

ki marketing kao politiar starog socija-listiko-komunistikog kova i smatrao je da je najvanije manifestovati snagu i pri-kazati se kao zastupnik ideja koje podr-ava narod. Tadi je politiki marketing stavio na prvo mesto, a ta tendencija je postojala i kod inia. Kotunica kada je u pitanju odnos prema javnosti bio je blii Miloeviu, s tim to je mislio da e istina i ideja da pobede bez obzira na me-dije i politiki marketing. Vui je sinte-za Miloevieve tenje da se demonstrira politika mo i Tadieve ideje o znaaju politikog marketinga. Ukratko hibrid

Miloevia i Tadia.Kako e izgledati Srbija poslije naprednjaka?Kada jednog dana naprednjaci odu sa

vlasti, Srbija e izgledati kao olupina. To se moe videti i po strankama na politi-koj sceni. Osim sns-a koji je jedina ozbilj-na partija, sve ostale su samo senke ono-ga to su bile. Kao to je sistematski raza-rao stranke, Vui sistematski razara i in-stitucije da njegova vlast ne bi bila ogra-niena bilo im. Sluaj zatitnika graa-na Sae Jankovia ogledni je primer ra-zaranja institucija, odnosno slike Srbije

pod sns-om. Dakle, imamo samo jednog vou i jednu partiju, sve ostalo samo su kulise. Ali, kad nestane te jedne linosti, tog voe, pa stranka doivi raspad, u Sr-biji nee ostati nita sem zgarita i olupi-na i institucija i politikih linosti. To je ono to je najstranije kada gledamo per-spektivu Srbije. Moramo, dakle da se pri-premimo za jednu unitenu zemlju, kao i na to da emo u velikom delu naeg poli-tikog, drutvenog i ekonomskog sistema morati da startujemo od nule. Jer, kada razorite institucije i jedan normativni si-stem pravila funkcionisanja javnosti, medija, meuljudskih odnosa u dravnoj upravi, kulturi i tako dalje sve to ostaje jesu mo, arbitrarnost i nasilje; kad ispra-znite drutvo od institucija i normi, ima-te samo autoritarnost, nasilje i teke su-kobe interesnih grupa od kojih nijedna nee moi da bude dominantna. Sve to u me potpunosti uasava.

Moemo li dananju Srbiju upo-rediti sa onom iz devedesetih pod Miloeviem?Glavna paralela je uzurpacija i lano

predstavljanje. Uzurpator dri vlast a da nema legitimitet, najee na osno-vu lanog predstavljanja. Supstancijal-no reeno, socijalisti su se devedesetih lano predstavljali kao nacionalisti, a na-prednjaci danas kao evroreformatori. No,

Ovu vlast ine ljudi sa kupljenim diplomama, dakle lani strunjaci. Kad su takvi njihovi ministri, guverneri i gradonaelnici, onda je lako zamisliti kakvi su tek njihovi direktori, efovi i slubenici. Ponekad se ozbiljno zapitam kako ovde uopte i dalje funkcionie bilo ta, kako imamo struju, vodu, javni prevoz...

1616

14. maj 2015. VREMEREME

uzurpator zna da njegova vlast poiva na neistini, pa zato zna i da je nesigur-na. Otuda je i on nervozan, pa stalno vie da ga narod voli, da mu je rejting visok, da je opozicija pokvarena, da se protivni-ci ujedinjuju, da se ne boji izbora i tako dalje. Ta agresivnost je, naalost, odlika naeg politikog ivota kako u devedese-tim tako i danas. Jedino to su onda zva-nine strukture u Vaingtonu i Briselu bile protiv vlasti, a danas je podravaju, pa je zbog toga ovu vlast tee kritikovati.

U tom kontekstu koliko i da li Vu-i zaista ima problema sa drutve-nom elitom?Odnos sa elitom je jedno od pitanja

koje je sam Vui pokrenuo. Da budemo realni: ako izuzmemo stotinjak najboga-tijih ljudi u Srbiji, svakog pripadnika eli-te sa i bez znakova navoda lako mo-ete kupiti za neku sinekuru od, recimo, hiljadu evra. Vui to i radi, na primer u nekim kadrovskim reenjima u kulturi. Ta pacifi kacija veoma se dobro vidi: kada imate nekog ko je bio poznat kao kriti-ar i pobunjenik, a onda je zautao ja-sno je da je usledilo imenovanje za neki upravni odbor ili na ambasadorsko me-sto... Mnogo je vei problem za Vuia to to ne moe da namiri svoju naprednja-ku vojsku jer nema dovoljno sinekura za sve. Taj odnos Vuia i drutvene elite za

mene je vihor od smea. Nita, dakle, oz-biljno, kada se ima u vidu da smo mi jed-no siromano drutvo i da onaj ko kon-trolie resurse, lako moe da pacifi kuje tu vrstu drutvene elite.

Ali, zar se premijer stalno ne ali da on radi praktino sve to su ti nje-govi kritiari iz elite, da tako ka-em, traili, a da ga oni i dalje ne vole, napadaju i bacaju mu klipove u tokove?Mislim da je to stvar koja se vie moe

objasniti njegovom psihologijom nego politikim interesom. Pravi Vuiev po-litiki interes jeste da zadri podrku bi-rakog tela i velikih igraa iz Vaingtona i Brisela. S druge strane, stiem utisak da je on jedan od onih ljudi koji od svojih kri-tiara vole da naprave saradnike i sled-benike zato to na taj nain opravdavaju svoje ideoloko i politiko konvertitstvo: tako sledi da se svi menjaju, a ne samo on. Najbolji primer i ogledni sluaj za to je Jelena Trivan. Ona je u Demokrat-skoj stranci bila najei kritiar Vuia, a sada je vidimo kao sastavni deo struk-ture te vlasti.

U tim strukturama participiraju i ljudi poput Vladimira Bebe Popovi-a, koji je pripadao dijelu one elite na ije se kritike Vui sada ali...S jedne strane, Vui amortizuje ne-

koga ko mu moe biti nezgodan protiv-nik tako to postaje njegov saveznik. S druge Vui je pokazao da ga privlai da sarauje sa opasnim i uspenim lju-dima. To je njegova psiholoka crta i on tako potvruje svoj primat i svoje mesto u hijerarhiji politikog predatorstva. Oni, naravno, nisu u istoj ligi, ali se simboli-ki uspostavlja veza politikih predatora ija je rtva celo drutvo. To e postati jasno tek kada na povrinu izau poslo-vi koje rade ti ljudi i njihovi instituti, od-nosno kada budu vidljivi rezultati svih tih angamana.

Ovdje se otvara i pitanje gdje se na-laze stvarni centri moi?Na ovu vlast utiu dva centra svo-

jim novcem, medijima i ljudima. Jedan su, simboliki reeno, ambasade sad i eu, ukljuujui i ambasade Nemake i Brita-nije, a donekle i Rusije. Taj uticaj se vidi i to vlast i ne krije. Drugi centar je skriven i odnosi se na ono to bih nazvao regio-nalnom mafi jom. To su opasne strukture

crne ekonomije, kriminala, koje se penju do vrha nekih susednih drava. Te struk-ture plaaju koga treba, od politiara i no-vinara do profesora univerziteta. Ali, ono zbog ega su opasne jeste ne samo spo-sobnost da organizuju medijski lin, ve i da fi ziki zastrae protivnike. Neki od sluajeva prebijanja javnih linosti, baca-nja molotovljevih koktela, pa i atentata, uveren sam da dolaze s te strane.

Da li je mogua efi kasna opozicija aktualnom reimu i kakva?Mi imamo partijsku pusto. Ako je

jedna velika partija poput Demokrat-ske stranke doivela degradaciju, onda je jasno kakva je tek situacija sa ostalim. Kada je re o formiranju opozicije Vui-evom reimu, tu bi, po mom miljenju, trebalo krenuti od poetka. Naalost, naj-vei deo postojeih stranakih struktu-ra moe se u to ukljuiti samo delimi-no, a ne u celini.

Da bi se formirala efi kasna opozicija, izuzetno je vano da se postigne neka vr-sta konsenzusa ili programskog dogovo-ra oko osnovnih vrednosti naspram Vu-ia. Prve od tih vrednosti jesu demokra-tija i demokratske ustanove: mi moemo da se ne slaemo oko spoljnje politike ili meunarodnih integracija, ali na najva-niji interes je da se o svemu tome rasprav-lja u demokratskim institucijama. Drugu vrednost predstavlja konsenzus oko ne-ega to se zove na nacionalni i dravni interes ako to postoji, onda se oko mno-gih drugih stvari moe uspostaviti sarad-nja koja e voditi ka tome da se uspostavi jasna alternativa sadanjem reimu. To nije tako teko. Ako na jednoj strani ima-te lini reim kapriciozne i sujetne osobe koja eli da o svemu odluuje, onda je al-ternativa skup normi i vrednosti koji is-kljuuju svaku vrstu takvog politikog ponaanja. Naravno da postoji problem i oko ideja i oko linosti koje bi bile njiho-vi nosioci i oko prisutnosti u medijima... Ali, imajui u vidu nae iskustvo iz deve-desetih i iskustvo 5. oktobra, nije nemo-gue da se u drutvu koje se progresiv-no uruava vrlo brzo formira jedna jaka drutvena i politika alternativa sada-njem reimu. Sporadini protesti i pobu-ne znak su da ima ljudi koji su svesni da se institucije ubrzano raspadaju. Ti ljudi imaju potrebu da neto preduzmu.

FILIP VARM

1717

VREMEREME 14. maj 2015.

Vesti se u Srbiji smenjuju brzinom svetlosti, protre, dignu halabuku, pa jo bre padnu u duboki zabo-rav. Na dan kad ovaj broj Vremena sti-gne na kioske, teko da e vie ikome biti vano to to je savetnik ministra prosve-te za visoko obrazovanje Milovan uva-kov napadnut i pretuen u etvrtak uju-tru, 30. aprila, ispred svoje zgrade. Vest da je kragujevaki profesor fi lozofi je i neka-danji narodni poslanik Saa Mileni ta-koe pretuen ispred Prve kragujevake gimnazije 20. aprila ve je pala u zaborav. Prebijanje ministra kulture Ivana Tasovca na Dorolu, zatvoren je sluaj, jer ga je na-pao komija s kojim je ve godinama u su-kobu. Do ostatka Srbije nije ni doprla vest da je poslanik Zajedno za Srbiju Blagoje Bradi pretuen u Niu, 23. marta, nakon to je na proslavi Pokreta socijalista raz-govarao sa liderom ove stranke Aleksan-drom Vulinom. Bradia su napala trojica mladia, zavrio je sa vie od 30 povreda na telu, licu i glavi. Ni mesec dana od napa-da, oni koji su ga pretukli nisu pronaeni.

nemoj po glaviMilovan uvakov krenuo je u etvrtak

u 7.15 asova na posao. Ispred zgrade u

kojoj ivi, dok je pakovao stvari u auto, presrela su ga dvojica napadaa, izmlati-li ga metalnim ipkama po glavi i pobegli kolima. Mogunost da je re o pljaki je iskljuena jer je uvakov imao kod sebe novanik, dva telefona i laptop. Ostali su netaknuti. Zavrio je sa dve kope, potre-som mozga i nekoliko hematoma i proveo etiri dana u bolnici. Puten je na kuno leenje u ponedeljak 11. maja. Napadai su i dalje nepoznati.

Saa Mileni je jo u bolnici. Smrska-na mu je jagodina kost i eka ga neko-liko rekonstruktivnih operacija. Njegov napada je odmah uhapen, poto ga je Mileni prepoznao. U javnosti je bilo po-kuaja da se ovaj dogaaj predstavi kao napad lokalne lude. Sve i da je tako, na-pada se Mileniu, bivem predsedniku Skuptine Kragujevca, obratio reima: Dok ste ti i tvoji bili na vlasti... Svedoci kau da je Mileni pokuao da ga umiri i da razgovara s njim. Dolepotpisana li-no poznaje Milenia i taj scenario je vie nego uverljiv. I pristalice i protivnici Mi-lenieve politike opcije (Zajedno za Kra-gujevac) sloie se da je taj ovek pre sve-ga miroljubiv, pa onda sve ostalo. Otu-da su uznemiravajui pokuaji da se ovaj

dogaaj predstavi kao tua starih pozna-nika. Nema tue ako jedan sve vreme lei na zemlji, a drugi ga nemilice utira.

Hajde da na trenutak zanemarimo po-litike biografi je Ivana Tasovca, Sae Mi-lenia i Milovana uvakova. U ovoj zem-lji, za petnaest dana napadnuti su jedan pijanista, jedan profesor fi lozofi je i jedan vrhunski, svetski priznat fi ziar. A onda, hajde da ukljuimo i njihove politike bi-ografi je pretueni su ministar kulture, bivi narodni poslanik kog, za razliku od veine u svim sastavima parlamenta u istoriji srpskog viestranaja, krasi visok nivo pristojnosti i kulture, politike i sva-ke druge. Pretuen je savetnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. Kao to vidimo, re je o ljudima koji svojim profe-sionalnim i politikim delovanjem teko da mogu da se svrstaju meu mutne li-kove, ko zna s kim se drue, sklapaju di-love, imaju kockarske dugove, kradu tue ene ili se petljaju sa kriminalcima pre-ruenim u investitore. Takoe, malo je verovatno da postoji neka fi lharmonij-ska, fi lozofska ili nauna mafi ja koja bi poslala batinae na Tasovca, Milenia ili uvakova.

Nasilje i politika

Jezik batine, tangle i pSvakodnevno smo zapljusnuti

vikom i drekom premijera

Srbije koji ikanira ministre,

novinare i sluajne

prolaznike na javnoj sceni.

Na drutvenim mreama, bar

200-300 ljudi, sa zatitnikom

graana Saom Jankoviem

na elu, svakodnevno dobija

jezive pretnje, uvrede, kletve

i ponienja. Pre ili kasnije,

verbalno, medijsko i virtuelno

nasilje materijalizuju se u

metalnu palicu, a psovka se

pretvori u dve kope na glavi

ili smrskanu jagodinu kost

1818

14. maj 2015. VREMEREME

nesnaeniSluajevi Tasovca i Milenia su rasvet-

ljeni i sad je sve u rukama organa gonje-nja. Od ova tri sluaja, najinteresantni-je je, zapravo, prebijanje Milovana uva-kova. I simboliki i doslovno, ovaj napad govori mnogo o taki na kojoj se Srbija danas nalazi civilizacijski, ali, iznenau-jue, ovaj sluaj jo vie govori o stanju u domaem obrazovanju, to jest o onoj njegovoj pozadini koja retko kad zani-ma javnost.

Milovan uvakov nema pojma zato je pretuen i ko je nalogodavac, ali, po sop-stvenom priznanju, ima dvocifren broj teorija. Pre godinu dana doao je u Vla-du Srbije zajedno sa ministrom prosvete Sranom Verbiem, sa, kako kae, iskre-nom verom i ambicijom da neto u siste-mu obrazovanja moe da se promeni na-bolje. Godinu dana kasnije, opti je utisak da se kabinet ministra Verbia nalazi u situaciji koja se najbolje moe opisati kao nala se vila u em nije bila. Resor obra-zovanja u Srbiji vode ljudi koji su cenjeni i priznati naunici, eksperti za obrazovne prakse, ali ujedno i vanstranake linosti. I tu moda lei najvei problem i najve-a opasnost za kabinet ministra Verbia.

Ta ekipa ne samo da je vanstranaka ve je toliko izvan bilo kakvog dodira sa re-alnom, prljavom i mutnom politikom u Srbiji da u ovakvom sistemu moe samo da se praaka i udi da li je mogue da iznutra sve to funkcionie onako kako funkcionie. I da nespretno i nesmotre-no reaguje na probleme koji je snau, pa da prosvetare u trajku kanjava sma-njenjem plata, ili da na Tviteru podsea kako je Ronald Regan reio problem traj-ka kontrolora leta masovnim otputa-njem. Da ne bude zabune, govorimo o po-tenim i dobrim ljudima koji su zagrizli vie nego to mogu da progutaju, koji se dobro snalaze meu matematikim, fi zi-kim i hemijskim formulama, ak i u obra-zovnim strategijama, kad bi uslovi za to bili idealni, ali na teritoriji praktine po-litike nemaju pojma. Da sve bude jo gore po njih, krase ih iskrena vera i en-tuzijazam da neto stvarno mogu da pro-mene. Zato i jesu laka meta. Otud, i ona fl aa vode koja je zavrila na odelu mini-stra prosvete Srana Verbia uopte nije bila upuena njemu, ve onom na kog se ne sme, jer on ima ekskluzivno pravo da vie, komanduje i napada.

dvocifren broj teorijaU autorskom tekstu za Politiku od

11. maja, napisanom odmah po izlasku iz bolnice, uvakov je nabrojao probleme kojima se Ministarstvo prosvete trenut-no bavi. U kvalitet njihovih reenja ovom prilikom neemo ulaziti jer je neumesno, s obzirom na batine koje je dobio uva-kov. Elem, na jelovniku Ministarstva prosvete, onog koje ve pomenusmo kao dobronamerno, ali nesnaeno, trenutno se nalazi Zakon o udbenicima, koji se bavi jednim visoko korumpiranim tri-tem, to zna svako ko obrazovanje pra-ti makar malo dublje od onoga to pro-ita u medijima. Na tom korumpiranom tritu nije u igri samo Srbija ve i okolne zemlje, pre svega Republika Srpska i, do-nekle, Crna Gora. Zamislimo, teorijski, da postoji neto to se zove udbenika ma-fi ja. Ako je ima, ona nije lokalnog, ve re-gionalnog karaktera i mnogi bi se obrta love od tampanja i trgovine udbenici-ma naao u sosu kad bi ovu oblast neko ozbiljno uredio. No, uvakov se udbeni-cima ne bavi, njegov resor je visoko obra-zovanje i pokuaj reforme procedure za licenciranje visokoobrazovnih ustanova, dravnih i privatnih.

PRESRETNUTI I PREBIJENI: Milovan uvakov, Ivan Tasovac, Saa MileniFotografi je:

FoNet, FoNet, Blic

i pesnice1919

VREMEREME 14. maj 2015.

Privatni univerziteti, ta rak-rana si-stema visokog obrazovanja, bili su ak-tuelni u vreme afere lani doktorati. A kako veliki deo javnosti pati od ko-lektivne amnezije, brzo je zaboravljeno prebijanje profesora Ilije Vujaia i pro-fesora Dejana Popovia. Prvi je u emisi-ji Utisak nedelje izneo ozbiljne kritike na raun Univerziteta Megatrend (Don Nezbit), drugi je profesionalno povezan sa ljudima koji su raskrinkavali sumnji-ve doktorate sa ovog univerziteta. Dakle, praksa mlaenja po glavi onih kojima u glavi lei najvea snaga poela je jo pre ove, trenutno aktuelne serije prebijanja intelektualaca.

Kad se sve uzme u obzir, nije udo to uvakov ima dvocifren broj teorija o tome ko ga je napao.

nema aliOsim duboko zabrinjavajue inje-

nice da ljudi neskloni tui malo-malo pa budu presretnuti i pretueni ispred kue ili posla, uznemirava i prijem na koji ove vesti nailaze u javnosti. U ko-mentarima na vesti, na drutvenim mre-ama, pa ak i u medijima, svaki od ovih

sluajeva dobio je svoju porciju relativi-zacije, od toga da je moda re o linom sukobu sa nekim, do frapantne krajno-sti tako mu i treba. Opet smo zaplju-snuti talasom kvaziargumenata osuu-jem svako nasilje, ali.... Ne postoji ali kad doe do metalne tangle po glavi ili dok neko lei u bolnici i eka nekoli-ko rekonstruktivnih hirurkih zahvata. Zastraujue je ali u situaciji kad nekog pretuku ispred kue, one iste u kojoj mu ivi i porodica.

U tom smislu, relativizatorski je i od-govor Rastislava Dinia na tekst Milja-ne Radivojevi na portalu Peanik. Di-ni se poziva na reganovski tvit Milo-vana uvakova, na veze krupnog kapi-tala i politike, pa napad na njega tuma-i kao odgovor potlaenih i ponienih. Dini previa da u Srbiji batina odavno nije u rukama obespravljenih, ve upra-vo onih drugih. Njegov tekst se zove Na ijoj si strani. Paradoksalno, to je poe-tak jedne pesme Boidara Mandia, a na-stavak glasi: Na strani onih koji biju, ili onih koji batine dobijaju? I zaista, mo-da svako od nas treba sebi da postavi pi-tanje na ijoj je strani. Mogao bi se Dini

od ovoga odbraniti argumentom da su graani Srbije oni koji svakodnevno do-bijaju metaforike batine od vladajuih struktura. Ali, izmeu metafore i stvar-ne razbijene glave razlika je velika, bez obzira na to kojoj politikoj opciji pri-pada ta glava.

Metafora o sindromu kuvane abe do-sadila je i bogu i narodu, ali u ovoj prii je sasvim umesna. Svakodnevno smo za-pljusnuti vikom i drekom premijera Srbi-je koji ikanira ministre, novinare i slu-ajne prolaznike na javnoj sceni. Verbal-no nasilje nas zaskae iz televizora, sa radija, sa naslovnih strana tabloida. Na drutvenim mreama, bar 200-300 ljudi, sa zatitnikom graana Saom Jankovi-em na elu, svakodnevno dobija jezive pretnje, uvrede, kletve i ponienja. Te ga-dosti ita na hiljade ljudi. Ta vrsta nasilja se formalno zove virtuelno ili onlajn na-silje, ali ono je vrlo realno i teko je, go-tovo nemogue, zatititi se od njega. Pre ili kasnije, verbalno, medijsko i virtuelno nasilje materijalizuju se u metalnu tan-glu, a psovka se pretvori u dve kope na glavi ili smrskanu jagodinu kost.

JOVANA GLIGORIJEVI

Od 4. maja Vreme moete itati i na ios i Android ureajima. Vie detalja potraite na portalu

zoomkiosk.com, koji omoguava elektronsku kupovinu digitalnih izdanja vaih omiljenih novina,

magazina i asopisa. Proces registracije i kupovine izdanja je jednostavan, a portal prilagoen

pregledima sa mobilnih ureaja. Tu su i native aplikacije za ios i Android ureaje. Kupljena izdanja

moete itati i kada niste prikljueni na internet, snimanjem na mobilnom ureaju ili raunaru.

za Android i iOS

2020

14. maj 2015. VREMEREME

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

VREMEREME 14. maj 2015.

2121

u e u sosu od frazaMalo je ta tako nepodnoljivo kao ljudi koji se, bez ikakvog ironijskog odmaka, izraavaju u blokovima gotovih fraze-tina (to je neto kao verbalne u e iz konzerve, koje samo podgreje pre konzumacije!), obesmiljenih raubovanjem. Znate ve one smarae koji e vam, izraza umudrenog kao kakee dete, veleizjaviti neto tipa Na problem je to se ni-kada nije dogodio esti oktobar; nita bolji od njih nisu ni oni mudrijai koji e vam svu rasko svoje nepismenosti de-monstrirati izjavom kako su, eve upravo sad, pored telefo-na jer, boemoj, nisu valjda na telefonu, ta to je nepravil-no... Osim to ba nije, nego naprotiv.

E, negde meu te draesne kategorije spadaju i gnjava-tori, tupadije i lenjodusi koji e neku svoju bombastino pouitelnu priu poentirati zakljukom kako se tako i tako radi svugde u demokratskom (razvijenom, naprednom, ci-vilizovanom etc.) svetu, pa da zato tako mora i kod nas, ako neemo da bidnemo varvari. Nevolja je tek u tome da se za-

pravo jaaaako malo toga radi istovetno svugde u svetu, jer je svet, hvala bogu, i dalje mesto poprilino areno i hao-tino, tako da se politike, pravne, kulturoloke i sve dru-ge norme i prakse blaeno razlikuju od zemlje do zemlje, od grada do grada...

Otkud sad ova gunavina? Neposredan povod su nedav-ni britanski izbori. Kameron i torijevci su, znamo, razvalili, da sad ne ulazimo u sitna crevca zato i kako, i u kojoj je to meri posledica pomalo udnog izbornog sistema, a ne nekog spektakularnog broja glasova za konzervativce. Lideri labu-rista, liberalnih demokrata i nacionalista najavili su partij-ske ostavke. I onda je ta? Meu ovdanjim online i offl ine malograanima i neznavenim dramoserima nastupila prava euforija: E, tako se to, bre, radi svugde u demokratskom sve-tu! A ne ko ovi nai partijski lideri zaseli, brate, na doivot-no! Nema to, bratac, tamo napolju, nego se zna: a izgubi izbore, a u Kanosu anonimnosti, mani se ti, derane, politi-ke, nije to (vie) za tebe! Tek primera radi, Blic je ovih dana ak i pokarao neke ovdanje politiare zato to nisu nestali u vidu lastinog repa nakon izgubljenih izbora (seam se da je tekst ilustrovan fotografi jama Tadia, ede, Drakovia...).

Lino ne marim za postizbornu sudbinu bilo kojeg politi-ara, britanskog ili ovdanjeg. Ali, drim da ne moe biti zre-le demokratske javnosti, samim tim ni ozbiljne demokrati-je, tamo gde caruju neznanje, predrasude, gotove frazetine umesto miljenja, budalasta uoptavanja umesto racional-nog i iznijansiranog uvida u stvarnost. Elementarno je neta-no da je nekakav podrazumevajui demokratski standard u razvijenom svetu da svaki gubitak izbora znai i odlazak el-

nih ljudi stranaka. Ta stvar varira od prilike do prilike: odlazi se u sluaju izborne katastrofe, ili generalne besperspektiv-nosti odreene politike, ili hroninog uzajamnog zamora li-dera, partije i glasaa, etc. Kad stvari stoje drugaije, ne odlazi se: evo, samo koji dan kasnije jedan od one trojice sa Ostrva (Najdel Farad, ukip) ve je povukao ostavku, tj. stranka ga je lepo zamolila da ostane... A zato i ne bi? ukip je realno do-bio mnogo glasova, i ima potencijal daljeg rasta. Te stvari sa postizbornim ostavkama naprosto ne funkcioniu mehani-cistiki, po nekom automatizmu, nego zavise od milion okol-nosti. Uostalom, ko li je to nedavno bio apsolutni pobednik lokalnih izbora u Francuskoj? Gle, gle, bio je to izvesni Nikola Sarkozi, onaj isti koji je pre koju godinu izgubio predsednike izbore od Fransoa Olanda, pa bi, shodno velesavetima ovda-njih mudraca, trebalo odavno da je u politikoj penziji, kad, gle ti njega drznika, eto njega nazad, i dalje vodi svoju parti-ju, pa jo i pobeuje, ubre nevaspitano...

Politiki i partijski ivot u parlamentarnoj demokratiji je sloen organizam, politika je profesija kao i svaka druga, a broj iole kvalitetnih profesionalaca ni u jednoj delatnosti i ni u jednoj zemlji nije neogranien. Samo univerzalni dile-tant recimo, Mislilac sa drutvenih mrea... misli da sva-ko moe u svakom trenutku da radi bilo ta ili, pak, da pre-stane to da radi, i nikom nita... Ne ide to tako ni u novinar-stvu, ni u sudstvu, medicini ili industriji kotrljajuih leaje-va, pa bogme ne ide ni u politici. Ozbiljan politiar moe i te kako da gubi, i da tera dalje da nije tako, ne bismo mi sad gledali ba Nikolia i Vuia na elu ove drave: ako se neko nagutao poraza, oni su... A ovi drugi? Opet kaem, nema au-tomatizma, svaki je sluaj za sebe: na primer, ds se kardinal-no zeznuo to je 2012. utnuo Tadia pre nego to je iznedrio verodostojnu alternativu, a ldp se, naprotiv, kardinalno ze-znuo to nije imao snage da se Jovanoviu zahvali za dota-danje usluge; ali ne zato to je izgubio izbore, nego zato to je izgubio svaku verodostojnost, pa i elementarnu orijenta-ciju i oseaj za stvarnost. A imamo i trei, najbizarniji sluaj: Kotunica Vojislav je vrhunski zeznuo dss tako to je posle ispadanja iz parlamenta podneo neopozivu ostavku i otiao u Belanovicu. Zato? Zato to je samo s njim dss imao neke anse da se vrati, doim bez njega, to je tek nakupina jalovih treerazrednih uumiga, jo jedna mala putinovska agen-tura bez identiteta.

Tako vam je to u politici, kao i u svemu drugom: stvari su sloene, o njima bi valjalo misliti, ali zato bismo kad za sve imamo gotove frazetine? Uostalom, sve bi bilo drugai-je samo da je osvanuo taj esti oktobar...

Ne moe biti zrele demokratske javnosti tamo gde caruju neznanje, predrasude i gotove frazetine umesto miljenja

Vojna bezbednost

Pozadina jedne hajke Napadi na Sau Jankovia, zatitnika graana, sve su slaboumniji i srazmerno slaboumnosti sve bestidniji. To ve poinje da zbunjuje i nau javnost, ionako oguglalu na slaboumnost, bestidnost i jevtinou aktera hajke. Sada se ve izdvaja jedan od zajednikih imenitelja u skoro svim temama hajkaa: to je, zbog neega, vojska; neto oko vojske njih svrbi jae nego sve drugo. ta? Zato

Kad je ovaj tuni cirkus oko Sae Jankovia poeo prolog septem-bra, prvo su svi pomislili da pre-komerna pakost, zloba i pasjaluk potiu od neodoljive potrebe da se stane u od-sudnu odbranu premijera i njegove po-rodice, ljudi ivotno ugroenih. ta drugo zakljuiti iz premijerove tvrdnje da mu je brat Andrej popio batine samo zbog pre-zimena u linoj karti? Razmotrivi izjave tih osam nikih andarma, Saa Janko-vi pridruio se krivinom gonjenju pro-tiv njih zbog prekomerne upotrebe sile, ali je podneo i krivinu prijavu protiv An-dreja Vuia, Predraga Malog i ona dva nesrenika iz Kobri koji su se nali gde nisu smeli, a u pogrenom trenutku. Tada se jo nije moglo razdvojiti porodicu od vojske; kasnije se podela pojavila. Zbog neega su Sau Jankovia poeli da napa-daju sve manje zbog porodice, a sve vie zbog napada na vojsku. Onda je zatit-nik graana u svom izvetaju pomenuo i izvesne aktivnosti vba (Vojnobezbedno-sna agencija) koje da prevazilaze njena ovlaenja i sektor rada (razna prisluki-vanja i guranje nosa u stvari civilne). Vr-hunac je nastupio oko istrage o padu he-likoptera u martu: tada je potegnuta naj-tea artiljerija tv Pinka i Informera, uz terciranje tekokategornika uke i osta-lih analitiara u civilu.

Vie nikoga nisu zanimali ni helikop-ter, ni prislukivanja, ni porodica, ni an-darmi, ni Kobre. Saa Jankovi vie puta je sa najviih mesta proglaen za ubicu (premijer i bar dva ministra), a onda je bezoseajno, bestidno i bezduno u sve to upletena i porodica Gojkovi. Tako su

jedni problemi zatrpani drugim proble-mima, to je ve uobiajena taktika ove vlasti. Sve vreme, meutim, govori se o zatitniku graana kao o licu sumnjivom izmeu ostalog i za podrivanje borbene moi vojske, ruenje poverenja u vojsku, maltene izdajniku i ko zna ijem infi ltri-ranom agentu.

grupa graana

Ministar odbrane, kao nadleno lice, dozvolio je sebi da dvaput direktno optu-i Sau Jankovia za ubistvo kome ovaj nije ni bio prisutan; ministar Gai je po-sle objanjavao kako je, eto, neko izgubio ivot, pa bi to bilo to. Jedan ministar mo-rao bi da zna razliku izmeu ubistva, ne-hata, zadesa i samoubistva, ali mi moda previe zahtevamo. Isto se odnosi i na mi-nistra dr Stefanovia, ali i na premijera koji je za razliku barem pravnik. Kada je zatitnik graana otiao u vba da vidi neka dokumenta vezana za incident iz septembra, izgleda da je dolo do nepri-jatnih scena i razmene izvesnih rei, po-sle ega se on okrenuo i otiao.

Zanimljivo je da su svi hajkai na Sau Jankovia osetili potrebu da raz-dvoje svoje slubene i partijske poloa-je i funkcije od svojih graanskih lino-sti (ako moemo tako da kaemo): Vladi-mir ukanovi nastupa kao graanin, nikako kao lan Partije i narodni posla-nik; ministri takoe; oni na stvar gleda-ju nekako vie sa moralne, je li, strane. Istovremeno svi zajedno, od Vuia na-dole, razdvajaju linost Sae Jankovia od institucije Zatitnika graana. On je ne razdvaja jer su te stvari neodvojive:

za njega, ali i za njih. Kakvi ljudi takvi funkcioneri.

Nego, vratimo se mi temi. Postalo je vie nego upadljivo da vojska i njena sluba bezbednosti u svemu tome igra-ju ulogu mnogo veu nego to bi zaslu-ivale. Kao da neko pokuava da vojsku i naroito vba zatiti od nejasnih (ba-rem javnosti) pretnji i zadobije izvesnu naklonost od nje. Dobro: nije da vba nije brljala tu i tamo, ali to se dade srediti na diskretnije naine, a i brljotine nisu ta-kva pretnja osim ofi cirima koji su do-gurali do vrhunca svojih skromnih spo-sobnosti i ne umeju nita bolje. S druge strane, svaka vlast voli da ima i tu Slu-bu blizu sebe, pogotovo ako joj Dravna bezbednost nije sasvim u aci. Nema tu nieg novog.

generalska zadovoljtina

Molim: maral Tito drao je Upravu bezbednosti jna u aci i odvojenu od Dr-

KOME SMETA ZATITNIK GRAANA: S. Jankovi, B. Gai, N. Stefanovi i naelnik VBA P. CvetkoviFoto: Milovan Milenkovic

2222

14. maj 2015. VREMEREME

avne bezbednosti od samog poetka (iii odeljenje ozna, pa kos). Nije dobro da se svi bezbednosni poslovi stave u jednu ustanovu, kao to je pokazao iv plenum ckskj 1966. na Brionima. Tada je Uprava bezbednosti jna odigrala kljunu ulogu u neutralisanju Rankovia i njegovih ka-drova, ali i u ouvanju kontinuiteta Dr-avne bezbednosti. Do 1990. vojna Sluba gledala je svoja posla, njukajui i po ci-vilstvu i po inostranstvu, ali neprimetno.

Kada se jna uruila u sebe 1991. u poku-aju da istovremeno spase i komunizam i

Jugoslaviju, Uprava bezbednosti nije mo-gla da se spase, iako je pokuavala. Slobo-danu Miloeviu vojna Sluba bila je pro-blem. Toliki problem da je dao uhapsiti naelnika, gen. Aleksandra Vasiljevia, i da je dopustio da se Sluba kompromitu-je: prvo onim promaenim fi lmom o pe-gelju, a zatim propau mrea Labrador i Opera. Tek sa dolaskom gen. Aleksan-dra Dimitrijevia, Miloevi je pomislio da je Sluba pod kontrolom. Sve do 1999. Uprava bezbednosti, sada kao deo Gene-raltaba, a ne vie Ministarstva odbrane, ostala je izolovana od mainstream hao-sa u dravi ili je tako izgledalo. Nepo-sredno pred sukob sa nato-om Miloevi

smenjuje gen. Dimitrijevia, a zatim re-aktivira gen. Vasiljevia (to je bila kobna greka, kao to e se videti). Sve do posle petooktobarskog prevrata generali Vasi-ljevi i Gaji praktino vode Slubu; na-elnik gen. Geza Farka tu je bio samo formalno. Izgleda da je Uprava bezbedno-sti odigrala izvesnu ulogu u prevratu i u kontrolisanju stanja u vojsci i u General-tabu. Tiho i diskretno, ali efi kasno. Gen. Vasiljevi dobio je zadovoljtinu.

ta skriva pasjaluk

Nova vlast odmah je podelila slube bezbednosti. Voji Kotunici bilo je jasno da je Radomir Markovi gotov i da ga

Foto: Milo Mikov

Foto: FoNet

Foto: FoNet

2323

VREMEREME 14. maj 2015.

UUUUUUUUUUIIIIIIIIIII

VVVVVVVVVVVVVVVOOOOOOOOOOOOOOO

NNNNNNNNNNNNNNOOOOOOOOOOOOOVVVVVVVVVVVAAAAAAAAAAAAA

EEEEEEEEEEEEEEEMMMMMMMMMMM

IIIIIIIIIISSSSSSSSSSSSSSIIIIIIIIIIIIIJJJJJJJJJJJJJAAAAAAAAAAAAA

WW

W.V

REM

E.CO

M/Z

UM

IRAN

JE

NNNNNNNNNNN

EEEEEEEEEEDDDDDDDDDDEEEEEEEEEEEELLLLLLLLLLLL

JJJJJJJJJJJAAAAAAAAAAAAA,,,,, 1111111

777777777777........ MMMMMMMMMMMM

AAAAAAAAAAAAAJJJJJJJJJJ,,,,, 222222222

00000000000hhhhhhhhhh

komentariite uivo na:www.twi er.com/NedeljnikVreme #Zumiranje

Otvoreno i bez cenzureKUDA IDE SRBIJA

socioekonomska situacija na osnovu istraivanja nspm-a

Razgovor odgovornog urednika Vremena Filipa varma

sa sociologom Jovom Bakiem, urednikom nspm orem Vukadinoviem i Branislavom Bugarskim, pokrajinskim

sekretarom za meunarodnu saradnju i lokalni razvoj

sauvati ne moe. Dos je uzeo mup, a za-tim i rdb, kad je Markovi uhapen. Ko-tunici je ostao gen. Aco Tomi na elu Uprave bezbednosti. Tu je bilo raznih ve-selih dogaaja, a najveselija je bila pijana junska no 2001, kada vojna Sluba uma-lo nije upala u prostorije vladinog Biroa za komunikacije u uvenoj aferi etvo-roilnog kabla. Stvari su se smirile to-kom dve vlade Vojislava Kotunice i ka-snije nije bilo trvenja, barem ne vidljivih. Tokom kohabitacije Tadia i Kotunice opstao je preutni model podele: pred-sednik dri vojnu, a premijer dravnu bezbednost.

Sada, meutim, imamo i predsednika i premijera iz iste stranke. Slau se ka-ko-tako, ali postoji uverenje da se slau sve manje. Takva se miljenja oslanjaju na potmula, ali i javna trvenja i varnice izmeu Kabineta predsednika i Vlade. Dolo je dotle da savetnica predsednika optuuje ministarku u Vladi za ambici-ju da postane srpska Kolinda, izmeu ostalih neslaganja.

Gde sada tu spada Saa Jankovi, za-titnik graana? Nigde osim to se pre-ko njegovih lea lome napori da se voj-ska usrei i privue na jednu stranu. Dru-ga strana alje gardiste na Crveni trg da pokau srpski strojevi korak, odlikuje Gardu i razna vojna lica, svako malo pri-ma naelnika Generaltaba Dikovia, pa neka crknu dumani. Nezahvalan posao da pljujui Sau Jankovia razveseli voj-sku zapao je pre svega ministra odbra-ne Gaia, koji tome oito nije dorastao, mada se jako trudi. Jednostavno nije uverljiv; naprotiv... Ni ovi drugi nisu mno-go bolji, uostalom. Kampanja je postala toliko histerina, laljiva, jevtina i klevet-nika da se ljudima sve vie gadi, a u Sau Jankovia raste poverenje u raznim oz-biljnim anketama. Ipak se ta svinjarija od kampanje nastavlja, uprkos oigled-noj teti po aktere. Znai da tu ima neki dublji uzrok. Da li se time skriva neka svi-njarija malo vea od okolnosti da su pri-padnici Kobri neovlaeno uvali koga ne bi smeli? Da je neko ipak imao ulogu u padu helikoptera? Da je vba ipak pri-slukivala gde nije smela; koga i zato? Ovakva histerija ne moe da ne pobudi sumnje: ta to nije u redu? Zloba i pasja-luk uvek skrivaju neto.

MILO VASI

2424

14. maj 2015. VREMEREME

Tribina: 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

ZAVET KOJI NIJE ISPUNJENSuoavanje sa prolou,

nesuglasice oko uloge partizana

i etnika u Drugom svetskom

ratu, opasnost neofaizma u

Evropi, primena nemakog

modela prevazilaenja prolosti

na druge narode koji sa sobom

nose teret ratnih zloina neke su

od tema o kojima je bilo rei na

tribini koju su povodom Dana

pobede u Drugom svetskom

ratu 9. maja organizovali forum

ZFD i nedeljnik Vreme. O ovim

i drugim pitanjima razgovarali

su Ivan Ivanji, pisac, logora

u koncentracionim logorima

Auvic i Buhenvald, Stjepan

Mesi, bivi predsednik Hrvatske,

prof. Dragoljub Miunovi, bivi

predsednik Skuptine Srbije i

Crne Gore, prof. Volkhard Knige,

istoriar i direktor Memorijalnog

centra Buhenvald, i dr Predrag

Markovi, istoriar. Tribinu je

moderirao Filip varm, odgovorni

urednik nedeljnika Vreme

1717

O ratu svih ratova, da li je zauvek otklonjena opasnost od faizma u Evropi, da li se oivljavanjem hladnoratovskih odnosa izmeu Zapada i Rusije toak istorije okree unazad, o sueljavanju sa prolou, o nesuglasicama oko istorijske uloge partizana i etnika, o tome da li je nemaki model prevazilaenja prolosti primenljiv na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zloina i kako su doiveli ili kako danas vide kraj Drugog svetskog rata govorie:

Forum ZFD

i nedeljnik

Vreme u petak,

8. maja 2015.

u Press centru

UNS-a, Knez

Mihailova 6/III,

u 15 asova

organizuju

tribinu70 GODINA OD KRAJA

DRUGOG SVETSKOG RATA

STJEPAN MESI, bivi predsednik Hrvatske

prof. DRAGOLJUB MIUNOVI, jedan od osnivaa Demokratske stranke i bii predsednik Skuptine Srbije i Crne Gore

IVAN IVANJI, pisac, Titov prevodilac, logora u koncentracionim logorima Auvic i Buhenvald

prof. VOLKHARD KNIGGE, istoriar, direktor Memorijalnog centra Buhenvald

dr PREDRAG MARKOVI, istoriar

VREME VVREMEREME 7. maj 2015.

2525

VREMEREME 14. maj 2015.

Preiveli logorai Buhenvalda, u kome je bio zatoen i Ivan Ivanji, po zavretku rata poloili su zakletvu na engle-skom, francuskom, ruskom, poljskom i nemakom je-ziku: Naa parola je unitavanje nacizma u korenu, na cilj je izgradnja novog sveta mira. To smo duni svojim drugovima i njihovim srodnicima. Kao znak spremnosti za borbu, podi-gnite ruke i zakunite se.

Ivanji kae da ovo obeanje nije ispunjeno, jer se od kraja Drugog svetskog rata irom sveta reaju novi sukobi, rat za ratom. Devedesetih je rat zahvatio i nas, u toku je sukob u Ukrajini. Nema mira nijednog trenutka. Jevreji su dobili dr-avu Izrael koju neki smatraju pretnjom i kojoj prete nepre-kidno. Amerikanci su imali koncentracione logore i muilita u Avganistanu, ali i u Rumuniji i Poljskoj, a Gvantanamo bej, uprkos obeanju predsednika sad Baraka Obame, nije zatvo-ren. Zavet buhenvaldovaca nije ispunjen, a moja generacija ne moe vie mnogo da uini. Nije dobar svet koji moja generacija naputa, a na mladima je da ga uine boljim, rekao je Ivanji.

Na Dan osloboenja na moskovskom Crvenom trgu odra-na je Parada pobednika. Njoj su prisustvovali dravnici 27 ze-malja, Srbiju je predstavljao predsednik Tomislav Nikoli, dok Hrvatska nije imala svog predstavnika. Stjepan Mesi smatra da je pitanje odlaska na paradu zavisilo iskljuivo od donosio-ca te odluke: Mi moramo znati ta u stvari sada slavimo. Sla-vimo pobjedu antifaizma nad najjaim zlom koje je zadesilo istoriju ove planete. Ako to tako shvatimo, onda se u Moskvi ne slavi nijedan reim. Faizam smo dakle pobijedili u Drugom

svjetskom ratu i dobro je da se na to podsjetimo. Jedni su to proslavili u Normandiji, a drugi u Moskvi. Moramo rei ta slavimo, koje uspomene evociramo. To su uspomene pobjede nad najveim zlom u svjetskoj istoriji. Neki toga nisu svjesni jer upravo ele falsifi kovati istoriju.

mit i stvarnost

Pobednici piu istoriju, politiari vre reviziju. Istorijski po-daci koji su danas dostupni ostali su sauvani zahvaljujui po-bednicima koji su ih i zapisivali, rekao je Dragoljub Miunovi. Iako se zbog toga moe initi da ima preterivanja, ipak se ta-no zna ko je pobedio i ko je ta uradio. S vremenom, a naroito od pada Berlinskog zida, nastupili su relativizacija i pokuaji revizije istorije. U Beogradu su, na primer, promenjena ime-na 900 ulica. Ko moe da oduzme ulicu Loli Ribaru, koga su Nemci ubili iz aviona? On nije nikome nita skrivio to je oti-ao da se bori, objasnio je Miunovi I rekao: Kao to je Or-vel govorio, kada ovladate sadanjou, morate vrlo brzo da ovladate i prolou i budunou. Za budunost je lako, ali prolost mora da se falsifi kuje, pa je stalno vreno nasilje da se modifi kuje istorija. Kasnije je postalo mnogo jasnije da po-litika hoe brzu i upornu reviziju istorije, ovladavanje njom. U normalnim civilizacijama prvo idu mitovi, onda epovi. Kod nas su poetkom xix veka, za vreme Prvog srpskog ustanka, najpre nastale narodne pesme u kojima su guslari hiperbolisa-li dogaaje, a onda je iz tih pesama epova nastao kosovski mit. Zatim su ti mitovi pretvoreni u politiki program. Tako je

UESNICI TRIBINE: Filip varm, Dragoljub Miunovi, Stjepan Mesi, Ivan Ivanji,

Volkhard Knige i Predrag MarkoviFotografi je: Milo Mikov

2626

14. maj 2015. VREMEREME

mitologija ula u politiku, a to je mitotvorstvo koje ivi u pri-mitivnim narodima. Lai nam ne pomau mnogo. Samo ono to moemo da proverimo vie puta moe se nazvati istinom. Pravi problem je stvaranje kritike javnosti i kritike istorije koja e stvari postaviti na stvarna mesta.

Miunovi je dodao i da je zloupotreba istorije vulgarizova-na i sa itavom priom oko Ravne gore, pa Drau Mihailovia danas proglaavaju herojem. injenica je da su etnici u po-etku oekiv