13. Koncept Vremena u Romantizmu (13. Novembar 2012. Godine)

7/24/2019 13. Koncept Vremena u Romantizmu (13. Novembar 2012. Godine)

1/18

K O N C E P T V R E M E N A U R O M A N T I Z M U

romantiarsko oseanje srednjeg veka

romantiari oseaju vreme kao takvo, ali, pre svega, srednji vek

generalni okviri vezuju romantizam za interesovanje za srednji vek, ali to ne podrazumevasamo interesovanje za umetnost i kulturu srednjeg veka, ve i za hriansku veru i celokupnutadanju paternistiku monarhiju

ovaj fenomen se pojavljuje svugde u Evropi, a mi emo obratiti panju na Englesku,Nemaku i Francusku

vrlo je vano razumeti potrebu da se, prilikom ispitivanja ovog fenomena, vratimo u !"vek zato to fenomeni koji sainjavaju romantizam #koji nominalno pripada $" veku% postoje irazvijaju se jo ranije


2/18

E N ! " E # K A

$ora%e &a'(o'e )*+*+,*+-+.

jedan od najvanijih faktora u romantiarskoj udnji jeste fenomen nostalgije, koji postoji,naravno, mnogo pre romantizma" nosilac ovog fenomena u Engleskoj jeste &orace 'alpole, autor

dela $istor/ o0 Eng'is1 taste in gardening#izdao je u periodu svog ivota kada je ve biolan parlamenta%, engleski plemi, velikog transgeneracijskog bogatstva i velike obrazovanosti

objavljuje novelu T1e %ast'e o0 Otran%e )*+23.koja je vrlo znaajna za romantizam zatoto se njome uspostavlja novi literarni anr ( got1i% nove''a, koja podrazumeva horor, ali iromansu" )tronski zamak je, na neki nain, osnova literature tog tipa i jedan od prvih proizvodaovakve ideje* radnja je smetena u jednu mranu opatiju u kojoj vladaju komplikovane porodineveze i romansa

pored +inkelmana, pored neoklasicizma i pored antike, postoji ovaj paralelni tok uknjievnosti, koji utie na interesovanje za srednjovekovnu nacionalnu prolost

to interesovanje se iskazuje, naravno, i u vizuelnom smislu

#tra45err/ $i'' )*+26.

tra-berr. &ill je kua &orace 'alpola #nedavno ove godine, zavrena je njenarestauracija, izvedena prema sauvanim crteima i grafikama%* ova vila predstavlja personalnimanifest ukusa 'alpola i njegovih ideja ( spoljanja arhitektura je reminescencija na gotiku, a uenterijeru moemo videti rekonstrukciju svoda +estminsterske opatije #prva gotika gra/evina uEngleskoj i srce engleske duhovnosti, koja je mogla da obnovi zainteresovanost za srednji vek uEngleskoj%

me/utim, nije u pitanju pravi mermer, ve papir0mae #(a(ier m7%1e1 papirna 2kaa2%


3/18

otkrie 8eks(ira

istovremeno sa &orace 'alpolom i interesovanjem za srednji vek, dolazi i do ponovnogotkria 3ekspira

Englezi su ga, naravno, sve vreme svesni, ali sada, nova generacija koja dolazi, ponovo ga

ita, reinterpretira i revrednuje" 3ekspir je tada cenjen i van Englesketada je u 4ondonu osnovana 3ekspirova galerija koja je vana zato to njoj najvanijiengleski umetnici daju svoja dela koja su bila inspirisana 3ekspirovim komadima

prethodna generacija cenila je klasinu notu 3ekspira, a sada, posebno u Nemakoj ipokretu turm und drang, cene njegovu kombinaciju pukog i knjievnog jezika, kao i otmeneplemie i obine ljude 5 to i jeste veliina 3ekspira i upravo to daje mogunost dag a novegeneracije obnove i reinterpretiraju


4/18

9eri: Kra'j "ir o('ak;je Korde'ij;

upravo se kroz 3ekspira obnavlja interesovanje za srednji vek i englesku slavnu istorijuovo delo moemo svrstati u neoklasicizam, ali je za romantiare vrlo vana strast koja je

prikazana, posebno u 4irovom likuu pozadini vidimo tounhend, to e kasnije mnogo koristiti 6arner i 7onstebl, na primer

# tu je primetan fokus interesovanja za neto izvorno, vreme izvan istorije%

ondanji istorijski koncepti su drukiji i oni su i gurnuli srednji vek u zapeak* me/utim, saromantizmom, Evropa se ponovo susree sa svojom srednjovekovnom istorijom

N E M A < K A

;e=e nemaki1 teoretiara ; 0ormiranj; Romanti>ma

srednjovekovna obnova je, zaista, povezana sa programskim romantizmomre romanti8ue se, prvi put, koristi u umetnikom kontekstu 9!$" godine u :eni, u

asopisu ;theneum #asopis koji je osnova 3iler%

znaajno nemako ime iz oblasti filozofije ovog perioda jeste i &erder, koji se danasprouava i u kontekstu istorije" njegovo delo Filozofija istorije #99


5/18

u ovom periodu su svi pod velikim uticajem +inkelmana i potuju njegove naunekoncepte, ali se &erder suprotstavlja ideji da je antika civilizacija temelj i standard umetnosti ikulture

&erderovo delo predstavlja veliki pomak u nauci zato to stvara svest o drugim delovimasveta, drugim narodima, drukijim kulturama i vremenima

Nemcima je i bio potreban neko kao &erder zbog uspostavljanja sopstvenih vrednosti&erder naroito voli balkanske narode koji njemu moraju biti zahvalni za drukije

programsko posmatranje istorije i on, tako/e, veoma utie na mladog =etea

katedra'a ; #tra>5;r;

ovu katedralu koja se danas nalazi u Francuskoj, u oblasti ;lzasa, a nekada se nalazila u>ruskoj, =ete je oboavao

=ete pie o umetnosti ( Esej o nemakoj ar1itekt;ri )*++?.i tu proslavlja strazburkukatedralu #koja se gradi vekovima% kao istu nemaku organsku formu pretvorenu u stubove i

zvonike* kasnije se odrie svega vezanog za romantizam, koji je prezreo, kao i katedralu utrazburu

=ete i jeste jedna vrsta ?prelaznog@ sluaja, formiranog po klasinim obrascimavajmarskog klasicizma" voleo je viteke manire i utivost plemenite due #upravo je njegovointeresovanje za vitetvo srednjeg veka podstaklo romantiare%, ali je odbijao srednjovekovniklerikalizam #u svom Eseju je i pisao o jakoj i surovoj nemakoj dui na tekoj, tunoj,popovsko0vojnikoj istorijskoj sceni srednjeg veka%

vie ga moemo okarakterisati kao oveka prosvetiteljstva i oveka sa drukijom vizijomNemake, nego kao romantiara


6/18

@o1ann ";d4ig Tie%k i &i'1e'm $einri%1 &a%kenroder

jako vani predstavnici i osnivai nemakog romantizma u knjievnosti

6ieck je pisao pozorine drame i literarno je veoma znaajan za vizuelnu kultururomantizma, a 'ackenroder je bio njegov prijatelj koji je napisao vrlo znaajno delo, I>'ivi i>sr%a mona1a >a'j;5'jenog ; ;metnost )*+-+. ovaj esej je zaista izuzetno uticao nanemaku umetnost i skree panju na ;lbrehta Airera , koji je postao nacionalni ponos nemakog

romantizma #isto ini i 6ieck u jednoj prii%glavni junak prie gradi se na osnovu zamisli o Airerovom imaginarnom uenju, to utie

da se nemaka umetnost vrati, takozvanom, nacionalnom stilu nemakog srednjeg veka #iakobismo mi danas Airera smestili u renesansu, a ne srednji vek, za njih to jeste srednji vek zato stodrukije koncipiraju vreme%

stanje ras%e(kane Nemake

postoji nemaki koncept burg ( ideal ujedinjene Nemake iz prethodnih vremena #potpunorazumljiv iz konteksta ondanje razjedinjene Nemake sa rasutim, malenim gradovima%

ekonomska mo se postepeno stvara, ali tek romantiari pokreu nacionalni kult unemakim gradovima

vrlo vano je posmatrati to iz konteksta Napoleonovih osvajanja Nemake, otporafrancuskom klerikalizmu i otpora Napoleonovoj imperiji u kombinaciji sa nostalgijom za dobomkada je Nemaka bila manje razjedinjena i kada je pripradala srednjovekovnom carstvu 7arla+elikog koje je okonao Napoleon, !BC" godine

+olter pie o vetom Dimskom carstvu i govori da niti je sveto, niti je rimsko, niti jecarstvo, ali je ipak bilo okvir nemakim zemljama

9er'isingen: gra0ika (o Ti=5ajn;

vano je uoiti poetke vizuelizacije u duhuobnove istorizovane medijavelne slike

erlisingen je =eteova drama iz 99


7/18

Kas(ar Bavid ridri1: O(atija ; 1rastovoj =;mi

al za srednjovekovnom, pre svega gotikom arhitekturomova tema utkiva se u druge teme, na primer pejzadolazi do fenomena grand toure, ali ne po taliji, ve po srednjovekovnim gradovima

Nemake poput Nirnberga ili amberga ( u tim gradovima je atmosfera takva da se uvek moesresti neki vitez ili odre/ena srednjovekovna gra/evina to, svakako, skree panju na srednjivek, podjednako kao i filozofi i teoretiari

Kas(ar Bavid ridri1: Veernji (ej>aD sa dva oveka

karakteristino je da ljudi poinju da se oblae u stare nemake kostimeAirer je na svojim slikama predstavljao internacionalnu renesansnu odeu za humaniste

koja je bila ista i u taliji, i u Engleskoj, i u Francuskoj i sastojala se iz crnog plata i karakteristinekape" za romantiare, Airer je predstavnik nacionalne srednjovekovne umetnosti i zatodoivljavaju ovaj kostim kao nacionalni i nosie ga kao znak otpora francuskog okupatora


8/18

R A N C U # K A

neomedivija'i>am ; ran%;skoj

postoji opta evropska al za dobom kada je aristokratija bila neprikosnovena i kada jenjen kontinuitet bio neizazvan* vreme kada je imala dominantno mesto u okviru feudalnogsistema

srednjovekovna obnova u Francuskoj je potekla iz istih izvora odakle je doaoneoklasicizam

prva investicija u neoklasicistike forme stigla je od dvora i urbonske dinastije, koja jeklasinom formom elela da iskae svoju starinu

iz istog korpusa, u vreme francuskog kralja 4uja C, dolaze prve neomedivijalneporudbine, sa istom eljom da se iskae autentina starina i pravo te dinastije koje proistie iz

nje ( stvara se moni ciklus slika o vetom 4uju Francuskomdakle, neomedivijalizam poinje poslednje decenije starog reima u Francuskojnakon toga, dolazi Devolucija koja je radikalni otklon od istorije i proslosti* i republikanski

kalendar jasno odbacuje istoriju, dolazi do promene naziva crkava, ikonoklastikih napada idevastacije en Aenija

vrlo brzo, ipak, dolazi do obnove gotike

sam naziv gotika nastao je kao peorativno ime, dobijeno po =otima koji su unitavaliEvropu

sutinski, taj stil se nazivao opus francigenum* upravo to pokazuje da je taj stil zaista

stvoren u Francuskoj G" veka i da su romantiari u pravu to ga doivljavaju i predstavljaju kaonacionalni stil

iako Devolucija odbacuje ove ideje, Francuska ih neguje i veoma brzo nakon terora, nastajurazni vizuelni i literarni orimeri ovih koncepata, kao u Nemakoj

ransoa Rene de #ato5rijan

znaajan knjievnik i politiarpie veoma vano delo B;1 )genije. 1ri=anstva )*6?., gde insistira, kao i Nemci,na

duhu hrianskog jedinstva koji je drao Evropu na okupu


9/18

M;see des Mon;ments ran%ais

najvee ohrabrenje za obnovu srednjeg veka stie od Napoleona

Huzej francuskih spomenika otvara arheolog ;leksandar 4enoar, koji je ovde smestio svojuveliku zbirku umetnina koja je nastajala na razne naine #nakon rasturanja prouzrokovanogrevolucionarnim besom, on je pokupio delove sarkofaga i kapitela na ruevinama en Aenija i

drugih crkvi i sauvao ih%mnoga dela su rekonstruisana, neka restaurirana i to ne kako treba, ali, tada se o tome

nije vodilo rauna zato to nisu posedovali dovoljno znanja za uspenu restauracijumoemo nai odlivke portala najznaajnijih francuskih katedrala, koje jesu od gipsa, ali su

originalne veliine i doaravaju autentino oseanje prostora i onoga to je srednjovekovno uFrancuskoj

romantiari su najvaniji za kreiranje koncepta muzeja" nisu prvi u tome, ali jesu imaliogromnu strast prema prolosti i bili skloni prosvetiteljskoj ulozi katalogiziranja #renici,enciklopedije%* oni su prikupljai #naravno, uvek je bilo sakupljanja i kolekcija 5 posebno od

renesanse 5 ali ovi predmeti iz Huzeja francuskih spomenika nisu samo trofeji, ve sredstvaimaginarnih i stvarnih prolih vremena i njihove revitalizacijeovo je osnovni kostur savrenog muzejadananji Nacionalni muzej francuske srednjovekovne umetnosti u osnovi proistie iz

romantiarske ideje

M;see des Mon;ments ran%ais


10/18

A'eFandar "enoir: #a'a *G: M;see des Mon;ments ran%ais

najslavnija soba ovog muzeja je soba I" veka koja podsea na en apel i en Jermen de>re* sa zvezdanim nebom, grobovima francuskih kraljeva i vitrazima nalik onima u en Jermende >re, ovo je neverovatno uspela rekonstrukcija prolosti, za ondanji nivo obrazovanja

mnogi istoriari i istoriari umetnosti stoje ispred te romantiarske ideje kontakta samrtvima i spajanjem sa istorijom kao delom vlastitog identiteta, a ne samo pisanim izvorom

ovaj muzej je veoma poseen

dananji Huzej francuskih spomenika nije ovaj #nalazi se na 6rokaderu%, ali jeste u pitanjuideja koju je 4eonar uspostavio prvobitnim muzejem, zahvaljujui oficijalnoj podrci drave iNapoleona

Bes%ri(tion de' Eg/(te

u isto vreme, Napoleon vodi kampanju zaosvajanje severne ;frike* tamo vodi ogromnu vojsku,od


11/18

Va>a i> #evra: Triij;m0a'ni doek ;metnina i> RimaVa>a i> #evra: A(o'on 9e'vederski )deta'j.

isto vreme i isti patron, Napoleon, koji gaji interesovanje i za antiku umetnost i kulturuvaza iz evra #koja nas vezuje za rokoko% prikazuje trijumf boga Harsa i efemerni spektakl

odran u >arizu, kada su preneti opljakani predmeti iz Dima, +enecije i irom talijeNapoleon je pokuao da uzme i 7anovu, velikog italijanskog neoklasicistikog skulptora,

pod svoje* 7anovin odgovor na konstataciju da nisu svi Francuzi lopovi bio jeK ?de bona parte, si@Lvrlo je vano posmatrati sve ove doga/aje i predmete u kontekstu Napoleona, novog

Mezara, novog avgusta, koji je pokorio Egipatosnovna ideja ovog efemernog spektakla jeste da Dim vie nije u Dimu, on je u >arizuovo je vreme kada se everna Evropa urbanizuje, industralizuje i ekonomski uzdie, dok je

talija siromana zemlja, puna bandita, bez puteva i mostovanaravno, Napoleonovo ponaanje nema opravdanja, ali moramo shvatiti kontekst ovog

doga/aja i ideju da oni, zapravo, spasavaju stvari od ruinirane i devastirane rimske civilizacije iodnose ih u novi svetski centar, >ariz

$o( 0ote'ja

Aenonova knjiga je izuzetno znaajna zaobnovu egipatske umetnosti

vrlo zanimljive posledice moemo videti,na primer, u nametaju i ovom britanskom

modelu fotelje sa jasnim referencama na crnu izlatu egipatsku kombinaciju boja


12/18

sve to je pokradeno, vraeno je kada je Napoleon pao

M;see Na(o'eon: Na(o'eon (osmatra "aokona

"e M;see Na(o'eon

u okviru 4uvra #koji se, jo za vremestarog reima, otvara kao nacionalnimuzej i prvi veliki muzej sveta%, otvara seNapoleonov muzej

on sadri, pored nekadanjekraljevske kolekcije, Napoleonovukolekciju iz Egipta, kao i kolekciju iz Dima italije

postoje mnoga dela na tu temu kojaslikaju Aenona kako prikazuje Napoleonuplan i raspored muzeja ili sveoptedivljenje 4aokonu

zato je ovde eomantizam zaodenutu oficijalno ruho

evokacija prolosti ovde imafunkciju, ona se sprovodi u imeproslavljanja dananjice i politikog inacionalnog delovanja

to je romantiarsko zavetanjemodernoj Evropi


13/18

;metnost na #a'onima

paralelno sa ovakvim delima, na istim alonima, cveta i trubadurska umetnost itrubadursko slikarstvo

na osnovu provansalske srednjovekovne poezije, stvara se koncept trubadura i obnove tevrste literarnog i vizuelnog anra kulture

najznaajniji patron je, opet, Napoleon sa enom, koji kupuje takve slike

!B


14/18

sve to romantizam eli, ova slika iskazuje

N A Z A R E N I

ran% or: U'a>ak R;do'0a $a5>5;r=kog R;do'0 I Nemaki ; 9a>e' *?+GH

jedna od prvih slika koje idu u namernu arhaizaciju i prihvata srednji vek, ne samofenomenalno, ve i u nainu crtanja i ornamentalizacije

namerno istorizovani nemir, sa neskrivenim divljenjem prema jednom habzburkomvladaru

obino se nazarenima pripisuje raskid sa tradicijom i oficijalnim #i ponekim Aavidovim

uenicima% ( kompaktnija i slavnija grupa, koja odlazi iz centra zbivanja i odbacuje nainkolovanja #e, !B$%

ova grupa broji estoricu lanova, a glavni predstavnici, koji su prvi odstupili od programa;kademije na kojoj su se kolovali, jesu prijatelji )verbek i For

oni su iskazali neposlunost prema stilu koji se neguje na ;kademiji, pre svega premaneoklasicizmu, i u vidu izbora tema i u vidu samog naina slikanja

oni osnivaju 9ratstvo #vetog ";ke* oko !9" godine dobijaju to ime bratovtije ilibratstva

me/utim, poinju da ih zovu i nazareni, podrugljivo, zbog dugih kosa i dugih haljina

privlaie tuce drugih umetnika, pa nazareni i bratovtija nisu ba potpuno istovrlo esto se srednjovekovne slikarske gilde tako nazivaju zato to se veti 4uka smatra

zatitnikom slikara, kao i ovekom koji je prvi naslikao ikonu ogorodice sa &ristom

kao Aavidovi otpadnici, strano e se muiti oko pitanja kako preiveti, kako iveti zaumetnost, kako biti posveen umetnosti kao vokaciji, kako stvarati iz dubine due

svi oni tee moralno prihvatljivom nainu prodaje slika i izbegavanju kupoprodaje to jevrlo teko


15/18

upravo ove nedoumice ih pomeraju sa ;kademije ii z >ariza i odvode ih u Dim, u naputeniavgustinski manastir an sidora gde se, prvo samo njih etvorica, posveuju strogom monakomivotu

aktivni su sve do !!" godine u eu i Dimu, a posle odlaze u Nemaku

or: 8;'amka i Marija

delo koje nastaje u vreme Forove bolesti i proslavlja njihov koncept okrenutosti srednjemveku i koncept njihovog prijateljstva

3ulamka je nevesta &ristova iz >esme nad pesmama, ekviparacija i hrianska alegorijaogorodice u tarom Javetu" For, na neki nain, stvara i portret )verbeka, u levom krilu ovog

Over5ek: ran% or )**6.

prijateljstvo )verbeka i Fora i njihovo slikarstvo jesdua nazarenskog pokreta

Forov portret je vrsta alegorije koja to predstavlja,kao i pravi manifest onoga o emu su zajedno razmiljali razgovarali ( For je predstavljen u srednjovekovnoj odena moru, u prostoru uokvirenom vinovom lozicom, to jealuzija na &ristovu rtvu* primetan je i krst na lobanji (personalni amblem grupe, kao i imaginacija idealne eneu pozadini

)verbek je koristio schemu kolorita o kojoj su sedogovarali zajedno

veoma brzo nakon nastanka ove slike, For umire uranim GBim godinama, usled ozbiljne bolesti, to ga jenainilo pravim romantiarskim herojem #razvijena jeideja romantiarskog heroja koji vrlo esto umire odtuberkuloze


16/18

?diptiha@ #okovi diptiha su naslikani, i jasno se izdvajaju celine, a opet ine jedno jedinstvo%" Forpie i priu o sestrama koje postaju neveste, a, u ovom delu, svoju nesu/enu, idealizovanunevestu smeta u neku vrstu varijante Airerovih grafika #na primer, veti :eronim u studiju%

ta melanholina izolovanost Forova je veoma line prirode i brzo nakon ovog dela on umirenamerno istorizirajui stil postaje okosnica svih lanova ovog bratstvai svih koji e mu prii

Korne'ij;s: 9raa (re(o>naj; @osi0a

7ornelijus je jedan, po energiji, sasvim drukiji umetnik koji je priao ovom bratstvu, sasvojim namerno rafaelovskim manirom

prikljuio im se !G" godine, ali sa njim nazareni postaju drukiji, vie didaktikaumetnost, sa manje naivnim figurama, sa vie amblematike, kao i kontakt sa javnou i brojnijom

publikombratovtina je to elela i ranije, samo ne toliko deklarativno7ornelijus je gotovo potpuno bio zapostavljenprepoznat je od strane 4udviga avarskog koji ga odvodi u Hinhen od kog eli da naini

centar* dakle, 7ornelijus tom prilikom postaje dravni slikarnazarenski stil postaje nacionalni stil u posleratnoj Napoleonovoj Nemakoj


17/18

#ink'e': #rednjovekovni grad na re%i

ideja imaginarne katedrale #sa sve dugom% koju slika arhitekta inklel, dovoljno obrazovan

da realizuje idealnu katedralu na slikama

Zamak Nojsvan=tajn


18/18

igra srednjovekovnih oblikaodavde Aizni crpi svoje matrice i pretvara srednji vek u bajkovito polje

Pj;dDin i 9eri: $o;ses o0 Par'iament

engleska medivijalna obnova dravotvornih gra/evina u duhu gotikog perpendikularnog

stila* namerni srednjovekovni imid ne bi bio mogu bez gotovo feudalne ideje o obnovi Engleske

Documents

13. Koncept Vremena u Romantizmu (13. Novembar 2012. Godine)