171-180 Sirak Za Zrno ... Vladimir Sikora

SIRAK ZA ZRNO I SIRAK METLAŠ KAO ALTERNATIVNE KULTURE

Vladimir Sikora, Janoš Berenji

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sade-mail: [email protected]

Izvod: Sirkovi su u ratarskoj proizvodnji zastupljeni sa nekoliko agronomskih formi od kojih poseban značaj imaju sirak za zrno i sirak metlaš. Sirak za zrno se po površinama i proizvodnji ubraja među pet najvažnijih gajenih biljaka na svetu. Tole-rantnost prema suši i visokim temperaturama, kao i manja probirljivost u pogledu tipa zemljišta u kombinaciji sa skromnijim zahtevima u pogledu biljnih hraniva jesu najče-šće isticane prednosti sirka za zrno u odnosu na druge gajene biljke. Ekonomski značaj sirka metlaša proizilazi iz značaja metlarstva. Naime, više od 90% ukupne proizvodnje sirkovih metli se izvozi na zapadnoevropsko tržište. Stoga su gajenje sirka metlaša i metlarstvo od velikog značaja sa stanovišta izvoza i ostvarivanja deviznog priliva. Pri tome je važno napomenuti da su skoro sve sirovine u proizvodnji metle domaćeg po-rekla. Finalni proizvod, sirkova metla je u pravom smislu reči biorazgradivi, ekološki artikal, koji se u potpunosti uklapa u moderne trendove upotrebe prirodnih sirovina umesto veštačkih.

Ključne reči: ratarska proizvodnja, sirak metlaš, sirak za zrno

Uvod

Po botaničkoj klasifikaciji zbirnim nazivom sirkovi (engl. sorghums) ozna-čava se više biljnih vrsta koje pripadaju rodu Sorghum (Clayton & Renvoize 1986). Jedna od tih vrsta je S. bicolor koja po autoru de Wet (1978) obuhvata jednogodišnje i višegodišnje gajene i divlje forme. Prema savremenoj klasi-fikaciji, svi sirkovi koje se gaje na našim prostorima spadaju u biljnu vrstu S. bicolor (Dahlberg 2000).

Po agronomskoj klasifikaciji baziranoj na načinu gajenja i upotrebe vrsta S. bicolor se deli na tzv. agronomske forme: sirak za zrno, sirak metlaš, sirak šećerac i sudansku travu.

Divlji sirak se iz neznanja često dovodi u pogrešnu vezu sa gajenim sirko-vima. U širem smislu reči i divlji sirak je “sirak”, ali kad se konkretno misli na ovu vrstu, neophodno je da se upotrebi pun naziv “divlji sirak”. Između divljeg sirka i gajenih sirkova postoji stvarna genetička srodnost, ali su razlike ipak mnogo izraženije od sličnosti. Najuočljivija razlika je da su gajeni sirkovi na našim prostorima jednogodišnje biljke, a divlji sirak je višegodišnji korov. Po-grešan je stav prema kom je divlji sirak nastao i još uvek može nastati podiv-ljanjem gajenih.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad172

Na kraju treba spomenuti “spontani sirak” koji se za sada ne navodi ni u jednoj klasifikaciji, s obzirom da se radi o realtivno novoj pojavi jedne korovske biljke koja je najverovatnije nastala spontanom međuvrsnom hibridizacijom gajenog i divljeg sirka. Ovaj novi korov na našim prostorima najčešće se javlja u usevima gajenog sirka, kukuruza, suncokreta i slično, a širi se spontanim osipanjem semena odakle potiče naziv “spontani sirak”.

Sirak i uslovi spoljne sredine

Generalno se može reći da je sirak biljka tropskog porekla dobro adapti-rana uslovima umerenog klimata.

Temperatura

Sirak je termofilna biljka. Na našim prostorima najkritičniji period u po-gledu zadovoljavanja zahteva prema toploti je proleće. Dobro poznata pojava sporog početnog rasta i razvića sirka, koja traje oko mesec dana posle setve, najvećim delom se objašnjava upravo time da je temperatura u tom periodu redovno ispod optimuma za sirak. Iz tog razloga tehnologija proizvodnje ima za cilj da se u početnom delu vegetacije sirku obezbede što bolji uslovi za rast i razviće. Tek po prolasku početnog zastoja u punoj meri dolazi do izražaja telerantnost sirka prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine.

Voda

Za razliku od temperature, zahtevi sirka prema vodi su mnogo skromniji. Odnos sirka prema vodi se u suštini svodi na njegovu tolerantnost prema suši

Slika 1. Sirak za zrno (levo) i sirak metlaš (desno)

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 173

(Boyer 1987). Glavni faktori tolerantnosti sirka za zrno prema suši su sledeći: (i) moćno razvijen korenov sistem koji usvaja vlagu i biljna hraniva nepristu-pačna za druge biljke; (ii) u poređenju sa kukuruzom sirak je manje robustna biljka, te je njegov indeks lisne površine (LAI) manji od kukuruza, a samim tim je i transpiracija svedena na minimum; (iii) sirak se odlikuje manjim brojem sitnijih stoma te je sposoban da za vreme suše transpiraciju svede na minimum, ali da se protok vode kroz biljku ipak ne zaustavi potpuno; (iv) deblji epidermis (kutikula) i voštana navlaka na listovima utiču na smanjenu transpiraciju; (v) sirak se odlikuje niskim transpiracionim koeficijentom; (vi) u periodu najveće suše sirak savijanjem listova prelazi u dormantno stanje sa mogućnošću pot-pune regeneracije nakon prolaska sušnog perioda.

Zemljište i biljna hraniva

Sirak bolje podnosi marginalna zemljišta nepovoljne mehaničke struktu-re (slatine i peskovita zemljišta) od drugih biljnih vrsta. Zahvaljujući efikasnom korenovom sistemu usvaja i manje dostupna hraniva, te se zadovoljava i redu-kovanom ishranom. Biljna hraniva efikasnije iskorišćava od kukuruza, što se naročito odnosi na azot.

Mesto i uloga sirka za zrno u ratarskoj proizvodnji

Iz zahteva sirka za zrno prema uslovima spoljne sredine proizilazi defi-nicija njegovog mesta u ratarskoj proizvodnji, kao i specifičnosti u tehnologiji gajenja (Berenji 1982, 1991).

Tolerantnost prema suši i visokim temperaturama, kao i manja probirlji-vost u pogledu tipa zemljišta u kombinaciji sa skromnijim zahtevi u pogledu biljnih hraniva jesu najčešće isticane pozitivne osobine sirka za zrno. Naravno, ni sirak za zrno nije „čudotvorna biljka“ i na nepovoljne uslove spoljne sredine

Slika 2. U povoljnim uslovima spoljne sredine sirak za zrno i kukuruz daju sličan prinos. U nepovoljnim uslovima spoljne sredine dolazi do smanjenja prinosa kod ku-kruza i kod sirka za zrno, ali je smanjenje kod sirka za zrno manje izraženo zbog bolje

tolerantnosti ove biljke u odnosu na adverzne uslove spoljne sredine.


reaguje smanjenjem prinosa, baš kao i kukuruz. Ipak, ovo smanjenje je kod sirka manje izraženo nego kod kukuruza, zbog čega je gajenje sirka za zrno u nepovoljnim uslovima spoljne sredine stabilnije i ekonomičnije u poređenju sa kukuruzom

y = 25,748x - 369,9R2 = 0,1653

90

120

150

180

18 18,5 19 19,5 20

Temperatura (oC)

ASM

(g b

iljka-

1)

y = 0,0953x + 81,784R2 = 0,0622

90

120

150

180

200 250 300 350 400 450 500

Padavine (mm)AS

M (g

biljk

a-1)

y = -162,1x + 3441,6R2 = 0,4343

300

350

400

450

500

550

600

650

18 18,5 19 19,5 20

Temperatura (oC)

ASM

(g b

iljka-

1)

y = 0,5583x + 168,04R2 = 0,1414

300

350400

450

500

550600

650

200 250 300 350 400 450 500

Padavine (mm)

ASM

(g b

iljka-

1)

Slika 3. Uticaj srednjih dnevnih temperatura i padavina tokom vegetacije na prinos apsolutno suve mase (ASM) sirka za zrno (gornji red) i kukuruza (donji red)

Sirak za zrno stoga može biti dobra alternativa u situacijama, kada je podbačaj u prinosu kukuruza posledica slabijeg zemljišta lošije obezbeđenog biljnim hranivima ili aridne klime suviše tople i sušne za kukuruz. Po pravilu, kukuruz bi trebalo da ustupi mesto sirku za zrno svuda gde ostvaruje prinose manje od 5 t ha-1 do 5,5 t ha-1 (Berenji 1993, 1994, Starčević & Berenji 1994).

Scenario globalne promene klime predviđa da će klima postati sušnija i toplija, što će se nepovoljno odraziti na mnoge ratarske biljke. Sirak za zrno je već sada adaptiran takvim očekivanim promenama, što govori o velikoj per-spektivi ove biljne vrste u strukturi buduće ratarske proizvodnje.

Od posebnog značaja za sadašnju ratarsku proizvodnju je da kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera LeConte) ne napada sirak, te se sirak za zrno nameće kao efikasno rešenje za zamenu kukuruza u proizvodnji i ishrani stoke tamo gde kukuruzna zlatica ograničava gajenje kukuruza.


Najvažniji elementi tehnologije gajenja sirka za zrno

Plodored

Za ozime kulture sirak nije najbolji predusev zbog jakog isušivanja i in-tenzivnog iskorišćavanja rezerve azota iz zemljišta. Uz kvalitetno izvedeno zao-ravanje biljnih ostataka sirak za zrno može biti dobar predusev za jare kulture. Povoljna je okolnost da sirak za zrno dobro podnosi monokulturu, što se ne može reći za kukuruz, naročito ne u uslovima gde kukuruzna zlatica onemogu-ćava gajenje kukuruza u monokulturi.

Obrada zemljišta

Dobro pripremljeno zemljište za setvu sirka za zrno je sitno-mrvičaste strukture i dovoljno zbijeno. Ovo je posebno važno iz razloga što je seme sirka za zrno znatno sitnije od semena kukuruza, te zahteva i bolje pripremljen se-tveni sloj.

Izbor sorti

Pored nedovoljnog poznavanja same biljke i njenog načina gajenja i kori-šćenja, jedna od prepreka širem gajenju ove biljke u prošlosti je bio i nedosta-tak kvalitetnog sortnog semena. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvoreni su visokoprinosni niskotaninski F1 hibridi Alba i Gold čime je pitanje sortimenta za početak širenja proizvodnje sirka za zrno može smatrati rešenim na zadovoljavajući način (Berenji & Divić 2000). U toku je intezivan oplemenjivački rad na novim hibridima sirka za zrno sa naročitim osvrtom na ranozrele hibride pogodne za zakasnelu pa i za postrnu setvu.

Setva

Sirak za zrno je jari usev srednjeranog roka setve. Redovna setva se obav-lja u drugoj dekadi aprila, tj. nešto kasnije u odnosu na optimalno vreme setve kukuruza. Jedna od prednosti sirka za zrno u odnosu na kukuruz je da se bez velikog rizika od značajnijeg smanjenja prinosa može sejati i u zakasneloj setvi čak do sredine maja.

U pogledu sklopa useva velika prednost sirka za zrno u odnosu na kukuruz je sposobnost efikasne kompenzacije eventualnog gubitka prinosa u uslovima proređenog sklopa. Kompenzacija se ostvaruje formiranjem produktivnih za-peraka čiji broj u zavisnosti od stepena proređenosti sklopa može biti i do 4-5. Problem je što su zaperci drugačije visine i kasnije sazrevaju u odnosu na glav-no stablo, što donekle otežava žetvu.


Nega i zaštita useva

Uz najmanje dve međuredne obrade najčešće je neophodno i hemijsko suzbijanje korova. Međutim, izbor herbicida za sirak za zrno je znatno manji u odnosu na kukuruz (Maćko & Berenji 1989). Veoma je važno da korovi ne ugroze sirak u kritičnoj fazi njegovog usporenog porasta, u periodu oko mesec dana od nicanja. Suzbijanje korova u usevu sirka metlaša vrši se mehanički (redovnom međurednom obradom i eventualnim okopavanjem) i herbicidima. Izbor selektivnih herbicida za sirak znatno je uži u odnosu na izbor herbicida za druge useve, npr. za kukuruz. Naročito je izražen problem hemijskog suzbi-janja travnih (uskolisnih) korova. Iz ovih razloga je potrebno posvetiti posebnu pažnju izboru parcele, mestu u plodoredu, suzbijanju problematičnih korova u predusevu i na strnjištu, kao i agrotehničkim merama koje će redukovati masovniju pojavu i negativan uticaj korova.

Od hemijskih mera borbe, omogućeno je suzbijanje širokolisnih korova, a specijalnom tehnologijom i suzbijanje travnih korova. Za suzbijanje širokoli-snih korova posle setve, a pre nicanja sirka, koriste se preparati na bazi atrazina (1,5-2 l ha-1 preparata sa 50% aktivne materije). Atrazin se odlikuje dobrom selektivnošću prema sirku i efikasnošću u suzbijanju korova, a sve to uz po-voljnu cenu. Ukoliko se zbog useva koji dolaze posle sirka mora voditi računa o rezidualnom dejstvu atrazina, pomenuta količina se smanjuje na najviše 1 l ha-1 preparata. Korišćenje ovog herbicida zvanično je zabranjeno, ali će u praksi za-lihe verovatno biti potrošene. Preparati na bazi 2,4-D DMA (1,5-2 l ha-1 prepa-rata Monosan herbi, Herbisan i dr.) ili 2,4-D 2-EHE (Esteron ili Lentemul D, u količini 0,8 l ha-1) mogu se primeniti posle nicanja sirka i korova, odnosno kada sirak ima 3-4 lista. Prerano ili zakasnelo tretiranje ovim preparatima može izazvati negativne posledice na biljkama gajenog sirka. Pomenuti preparati na bazi 2,4-D, mogu se kombinovati s preparatima na bazi atrazina (Monosan her-bi/Herbisan + Atrazin SC, 1+1 l ha-1 ili Esteron/Lentemul D + Atrazin SC, 0,6+1 l ha-1). Od novijih preparata za suzbijanje širokolisnih korova posle nicanja sir-ka, ističu se preparati Peak 75-WG na bazi prosulfurona (20 g ha-1) i Cambio (2 l ha-1). Ovi preparati se takođe mogu primeniti uz dodatak atrazina (1 l ha-1 pre-parata sa 50% atrazina) i u isto vreme kao i preparati na bazi 2,4-D. Prema na-šim ispitivanjima, ovi preparati pokazali su se bezbednijim prema gajenoj biljci sirka od preparata na bazi 2,4-D. Za suzbijanje travnih ili uskolisnih korova (uključujući i divlji sirak) u gajenom sirku za sada nažalost ne postoje efikasne hemijske mere borbe. Rešenje je tretiranje semena sirka za setvu specifičnim protektantom, koji omogućuje bezbednu primenu preparata Dual Gold 960-EC u cilju suzbijanja muhara, divljeg sirka iz semena i nekih drugih korova. Samo pomenuti specifični protektant prethodno nanesen na seme štiti sirak


od negativnog delovanja Dual Gold 960-EC, omogućujući njegovu bezbednu primenu. Najbolja je aplikacija preparata Dual Gold na površinu zemljišta ne-posredno posle setve, a pre nicanja sirka. Aktivacija preparata se vrši isključivo kišom. Ukoliko je posle setve suvo vreme, treba sačekati sa prskanjem do pred kišu, ali obavezno pre nicanja sirka. Predložena količina preparata zavisi od strukture zemljišta: na lakim, peskovitim zemljištima preporučena količina je 1,3 l ha-1; na srednjeteškim zemljištima je preporučena količina 1,4 l ha-1 a na teškim zemljišta preporučena količina preparata je 1,5 l ha-1.

Štetočine i bolesti za sada ne prouzrokuju ekonomski značajne štete u sirku za zrno te protiv njih u praksi nije neophodna nikakva zaštita. Treba na-pomenuti da kukuruzna zlatica može ozbiljno ugroziti proizvodnju kukuruza i onemogućiti njegovo gajenje u monokulturi (Čamprag 1995). Prednost sirka za zrno u odnosu na kukuruz je da ga ne napada kukuruzna zlatica i može se smatrati odličnom alternativom kako za gajenje tako i za zamenu zrna kukuru-za sirkovom svuda gde je proizvodnja kukuruza ugrožena.

Žetva

Karakteristika sirka za zrno je da sazreva na zelenom stablu, tj. listovi i sta-blo su još zeleni kada je zrno već zrelo za žetvu. Pogled na biljku dakle nije dobra metoda za utvrđivanje faze zrelosti sirka za zrno, već treba pratiti vlažnost zrna. Žetva može početi i sa 30% vlage u zrnu, ali se zrno trajno skladišti bez gubitaka samo ako sadržaj vlage ne prelazi 13%. U normalnim godinama zrno se prirodno osuši u polju do ove vlažnosti. Treba napomenuti da sirak za zrno uopšte nije sklon osipanju, čak ni u prezrelom stanju (Berenji & Sikora 2006).

Korišćenje sirka za zrno

Sirak za zrno se proizvodi zbog zrna bogatog belančevinama i skrobom. Zrno sirka je izrazito energetsko zrnasto hranivo sa više svarljivih proteina od zrna kukuruza.

U nerazvijenim zemljama Afrike, Azije i Centralne Amerike zrno sirka je osnovna ljudska hrana (Doggett 1988). U razvijenim zemljama sveta za sada ne postoje proizvodi za ljudsku hranu na bazi zrna sirka. Najnoviji pokušaji u tom pravcu se odnose na proizvode od sirka bez glutena i na proizvode namenjene zdravoj ishrani. Antioksidativne komponente zrna specijalnih sorti sirka pri-vlače posebnu pažnju istraživača koji rade na razvoju prehrambenih proizvoda na bazi sirka za zrno (Rooney & Waniska 2000).

U ishrani stoke zrno sirka ima sličnu upotrebu kao zrno kukuruza (Be-renji & Kunc 1995, Čobić et al. 1987). Veliki napredak u korišćenju zrna sirka u ishrani stoke ostvaren je uvođenjem visokoprinosnih niskotaninskih sorti u


proizvodnju, gde spadaju i domaći hibridi Alba i Gold. Iskustvo iz prakse govori da se zrno sirka za zrno ističe određenim specifičnostima u pogledu njegovog efikasnog korišćenja u ishrani stoke.

Tabela 1. Hemijski sastav zrna sirka za zrno

Pokazatelj Sadržaj (%)

Proteini 12,5

Masti 3,4

Vlakna 2,9

BEM 79,4

Pepeo 1,6

Tanini u tragovima

Najnovija praksa u SAD je da se zrno sirka za zrno pre upotrebe za stočnu hranu obradi tehnikom kokičenja ili tehnikom pripremanja pahuljica (flakes). Pahuljice se ističu višestruko povećanom aktivnom površinom zrna na koju momentalno mogu delovati enzimi u probavnom traktu životinja. Na taj način se vrši nesmetana i veoma efikasna probava zrna sirka za zrno. U nedostatku takve tehnologije bitno je da se zrno pre upotrebe što bolje mehanički usitni tj. zdrobi. Samo na taj način može u punoj meri da dođe do izražaja povoljna hranljiva vrednost zrna sirka za zrno kao stočne hrane bez bilo kakvih nepo-voljnih posledica u pogledu reakcije domaćih životinja na ovo hranivo, novo za njih i za stočare.

Sirak metlaš kao alternativna kultura

Sirak metlaš je industrijska biljka koja se prvenstveno gaji radi metlice sastavljene od dugačkih elastičnih peteljki na čijim se vrhovima nalazi seme. Tokom žetve metlice se sa drškom koju predstavlja gornja internodija stabla ručno odsecaju od ostatka stabla. Nakon sušenja metlica seme se vrši vršili-com, a ovršene peteljke se odsecaju čime se dobija sirkova slama koja služi kao sirovina za proizvodnju sirkovih metli (Berenji & Kišgeci 1996).

U svetskim razmerama se najveće površine pod sirkom metlašem kao i najobimnija proizvodnja sirkovih metli nalazi u Evropi, gde u tom pogledu po-red Srbije značajnije mesto zauzimaju Mađarska, Rumunija, Turska i Ukrajina (Berenji & Dahlberg 2004). Gajenje sirka metlaša i proizvodnja sirkovih metli u Srbiji ima veoma dugu tradiciju, a ova proizvodnja je najvećim delom skon-centrisana u Vojvodini (Sikora 2005).


Tehnološki proces proizvodnje sirka metlaša je najvećim delom identičan sa proizvodnjom sirka za zrno. Većina agrotehničkih operacija su iste, a razlika je u žetvi koja se kod sirka metlaša obavlja ručnim odsecanjem metlica pomo-ću noža ili srpa (Kišgeci & Mijavec 1980). Problemi sa bolestima sirka metlaša koje se u našim uslovima mogu sporadično pojaviti, poput virusa mozaične kržljavosti kukuruza (MDMV Maize Dwarf Mosaic Virus) ili antraknoze (Colle-totrichum graminicola (CES.) G.W.WILS) uspešno su rešeni otpornim sortama (Mijavec 1993, Maćko 1995).

Tokom dugogodišnjeg rada na programu oplemenjivanja i unapređenja proizvodnje sirka metlaša u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu razrađena je tehnologija proizvodnje i stvoreno je ukupno 11 sorti. Sadašnji sortiment čine sorte Prima, Tan Sava i Reform koje potpunosti zadovoljavaju potrebe proizvođača u pogledu prinosa, a i prerađivača (metlara) u pogledu kvaliteta sirkove slame (Sikora & Berenji 2010).

Tabela 2. Karakteristike NS sortimenta sirka metlaša

SortaNeovršena

metlica(t ha-1)

Ovršenametlica(t ha-1)

Prinos zrna

(t ha-1)

Dužinaslame(cm)

Finoćaslame(g m-1)

Dužinavegetacije

(dana)

Prima 10,9 4,4 6,5 82 0,71 107

Tan Sava 13,9 5,1 8,8 80 0,76 121

Reform 9,7 3,5 6,2 73 0,74 106

Literatura

Berenji J (1982): Proizvodnja sirka za zrno. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 14: 27-65Berenji J (1991): Sirak za zrno-perspektivna kultura. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i

povrtarstvo, Novi Sad 19: 519-528Berenji J (1993): Mesto sirka za zrno u ratarskoj proizvodnji. Zbornik radova Instituta za

ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 21: 427-438Berenji J (1994): Značaj i perspektive proizvodnje sirka i prosa. Savremena poljoprivreda 42:

32-36Berenji J, Dahlberg J (2004): Perspectives of sorghum in Europe. J. Agron. Crop Sci. 190:

332-338Berenji J, Divić S (2000): Nove sorte sirka za zrno. Zbornik izvoda “Treći Jugoslovenski nauč-

no-stručni simpozijum iz selekcije i semenarstva – III JUSEM”, Zlatibor174Berenji J, Kunc V (1995): Prinos i kvalitet sirka za zrno. Zbornik radova Instituta za ratarstvo

i povrtarstvo, Novi Sad 23: 309-318


Berenji J, Kišgeci J (1996): Broomcorn – classical example of industrial use of sorghum. 1. European seminar on sorghum for energy and industry, Touluse, 43-48

Berenji J, Sikora V (2006): Proizvodnja sirka za zrno. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Boyer J S (1987): Water and plant productivity. In: W. R. Jordan (ed.) Water and water policy in world food supplies. Texas A&M University, College Station, 233-239

Clayton W D, Renvoize S A (1986): Genera Graminum Grasses of the World. Kew Bulletin Additional Series XIII, Royal Botanic Gardens, Kew, 338–345

Čamprag D (1995): Diabrotica virgifera virgifera Le Conte. BeogradČobić T, Kunc V, Berenji J (1987): Ispitivanje hemijskog sastava i hranljive vrednosti zrna

sirka nemenjenog za ishranu preživara. Savremena poljoprivreda 35: 361-368Dahlberg J A (2000): Classification and characterization of sorghum. In C. W. Smith and R.

A. Frederiksen (eds.) Sorghum: origin, history, technology, and production, p. 99-130. John Wiley & Sons, Inc. New York

De Wet J M J (1978): Systematics and evolution of sorghum Sect. Sorghum (Gramineae). Amer. J. Bot. 65: 477-484

Doggett H (1988): Sorghum. John Wiley & Sons, Inc., New York Kišgeci J, Mijavec A (1980): Proizvodnja i prerada sirka metlaša u Vojvodini. Bilten za hmelj,

sirak i lekovito bilje 35: 13-26Maćko V (1995): Osetljivost sirka metlaša prema prouzrokovaču antraknoze. Bilten za hmelj,

sirak i lekovito bilje 27/28: 5-108Mijavec A (1993): proučavanje otpornosti genotipova sirka prema virusu mozaične kržljavo-

sti kukuruza. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 25/26: 5-112Rooney L W, Waniska R D (2000): Sorghum food and industrial utilization. In C. W. Smith

and R. A. Frederiksen (eds.) Sorghum: origin, history, technology, and production, p. 689-729. John Wiley & Sons, Inc. New York

Sikora V (2005): Varijabilnost germplazme sirka metlaša. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 37: 5-105

Sikora V, Berenji J (2010): Razvoj sortimenta sirka metlaša u Institutu za ratarstvo i povrtar-stvo Novi Sad. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 363-369

Starčević Lj, Berenji J (1994): Mesto i uloga prosolikih žita u proizvodnji hrane. Savremena poljoprivreda 42: 7-11

Documents

171-180 Sirak Za Zrno ... Vladimir Sikora