IЬraЬim Кеmша

KONGRES MUSLIMANA INTELEKTUALACA U SARAJEVU 1928. GODINE

U drugoj polovini 1928. godine proces vi.Sestrиke krize и Kralje­vini SHS, sa osobenim i izrazitim manifestacijan1a na роdrисји Bosne i Hercegovine, naglo se prodиЬljavao. Svi tadasnji vainiji dogadaji i ak­cije, иk1јисијисi i Kongres mиslimanske inteligencije и Sarajevи, nosili sи и vecoj ili manjoj mjeri pecat sav1·emene sitиacije и zemlji i odgova­rajиce atmosfere u dшstvи. Mada formalno nije imao politickи namjenи i karakter, taj skиp и Sarajevи se vec и fazi pгipreme, napose и tokи гаdа, ра i svojim rezиltatima i posljedicama indirektno иklapao и aktи­elna politicka stгttjaпja i odrazavao njihove tendencije. Ne samo и po­zadini, nego neposredno i na samoj trЉini Kongresa, do izraiaja sи dolazbla principijelna i proceduгalna neslaganja oko pitanja koja prak­ticno nisи stajala izvan sire oЬlasti politickog zivota. Pri tome se posve jasno ocrtavala podjela па prot'ivnike i pristalice Jиgoslavenske mиsli­manske organizacije koja se smatrala vodecom mttslimanskom bosan­skohercegovackom gradanskom partijom i и to doba pripadala vladinoj stranackoj koaliciji.

Jedan dio bosanskoћercegovacke inteligencije koja se politicki ve­zala za srpske gradanske stranke i zastиpala srpskи nacionalnи orijen­taciju djelovao је, иglavnom, mimo ра i protiv Jugoslavenske musli­manske organizacije. U borЬi za politicki uticaj i afiгmacijи medи mu­slimanskim masama »Gajret« је igrao znacajnu ulogu, jer stt razlicite muslimanske politicke struje nastojale da koriste to иgledno drustvo kao svoje sredstvo i transmisijи. Ovaj rivalitet i podvajanja и redovima mtts1imanske inteligencije, koja su se ispoljavala и razlicitim stanovi­stima ра i politickim opredjeljenjirna, dosla sи do izrafaja i ll vidu sporova konzervativne ·i netradicionalisticke frakcije na Kongresu mu­slimanskih intelektualaca i oko njega, s tim sto sи ti sukoЬi nastali mno­go ranije i protezali se tt narednim godinama. Medиtim, iz tih socijalno· -politickih krugova i koncepcija koje su опi zastиpali nikada nisu pro­izasla stvarna rjesenja sustinskih dгustvenih proЬlema Muslimana.

175

Dvadesetpetogodisnjica postojanja i djelatnosti kulturno-prosvjet­пog drustva »Gajret« Ьila је prilika da se na izuzetno svecan i pompezan nacin oblljezi ovaj znacajni јцЬilеј и istoriji »Gajreta« i reziшirajи po­stignuti rezultati. Jedan od znacajnijih dogadaja ove proslave pred­stavljao је Kongгes Mиsliman~ intelektнalaca, koji se odrzavao и Sara­jevн 6. i 7. septcmbra 1928. godine. Ideja о sazivanjи Kongresa potekla је iz redova >>Gajretovih« aktivnЉ radnika i njegovog Glavnog odbora. Odrzavanje Kongresa Ьilo је motivirano, kako se to i zvanicno od strane Glavnog odbora »Gajret<:t« isticalo, nastojanjem inteligencije koja se okиpljala oko dгustva >•Gajret«, da иkljиci и zajednicki rad i ostalи mи­slimansku inteligencijи, inace politicki podvojenи, јег ро priznanjtl sa­mog predsjednika »Gajreta«, dr Avde Hasanbegovica, to је »Ьiо zadnji potez kako Ьi vec jednom doslo medи наmа do bratske sloge i zajed­nickog rada na kLiltиmom i prosvjetnom polju«, posto је Glavni odbor "Gajreta« иvidio >>da и tom radu ne moze sam uspjeti«.1>

Osnovni zadatak Kongresa, prema koncepciji njegovih organizatora, sastojao se u tome da se razmotre i иstanove иzroci zaostalosti Mиsli­mana i nadu rjesenja za njihovo otklanjanje. Na dnevnom redи Kon­gresa nalazila sи se pitanja koja sи obuhvatala kиlturno, prosvjetno, ekonomsko i socijalno stanje Mиslimana. Sva ta pitanja imala su se rje­savati nevezano i odvojeno od rada >>Gajreta«. Тime se zeljela stvoгiti sira platforma okupljanja muslimanske inteligencije, bez obzira na njena politicka i nacionalna opredjeljenja. Tek na osnovи zakljиcaka koje Kongres donese, drust,•o >>Gajret« Ьi se, иkoliko oni odgovaraju njego­vom programи i ciljevima, moglo i trebalo angazovati na njihovoj rea­lizaciji i konkretnom sprovudcпjн и zivot.2!

U toku priprema za Kongгes, odrzano је nekoliko sirih konferen­cija, na kojima sи иzeli ucesca predstavnici vjerske organizacije, ulema medZlisa, vrhovnog i kotarskog serijatskog suda, predstavnici musli­manskih drustava »Merhameta«, »Hurijeta«, »Trezvenosti«, kao i druge istaknиte licnosti mиslimanskih gradanskih krugova.3

)

Na ovim sastancima pretresana sи sva vitalna pitanja od znacaja za buduCi rad medu bosanskohercegovackim Muslimanima, te istovre­meno data i analiza >>Gajretovog« dotadasnjeg rada. Konstatovano је da је teziste »Gajretove« djelatnosti Ьilo, иglavnom, иsmjereno na kul­tиmo-prosvjetnu aktivnost, premda је pravilima ovog drustva Ьilo pred­videno i podsticanje privrednog uzdizanja Muslimana. Tom prilikom date su sugestije о proЉ·enju »Gajretove« djelatnosti i intenziviranju njegovog rada na privrednom i ekonomskom polju. То se imalo postici stvaranjem jakih privrednih organizacija, koje Ьi Ьile nosilac ekonom­skog napretka.

U tim raspravama ponovo је aktuelizirano pitanje polo~aja i eman­cipacije mиslima11skih zena. Zadatak bиduceg »Gajretovog« rada, pre­ma datim sиgestijama, sastojao Ьi se i н tome da muslimanskи zenu

1> Zapisnik ~ire konferencije Ьiv~ih i sad~njih tlanova upravnog odbora odr· fane 19. maja 1927. godine.- Gajret, 11/1927, 11, 173--174.

2> Isto. ЗЈ Pripreme za proslavu Gajretove 25-godi.Jnjice, Gajret, 11/1927, 161-162.

176

i privredno osposoЬi, preko raznih privrednih institucija, u koju svrhu se zagovaralo, kao prva mjera, osnivanje zenskog ·segrtskog doma. Ove mjere, ро misljenju svih acesnika, imale su za cilj da Muslimanku ucine znacajnim privl·ednim faktorom, imajuC:i u vidu, da се se pozitivne po­sljedice njene nove uloge neposredno odt·aziti i na muslimansku poro­dicu, а preko nje i na drustveni polozaj Muslimana.4

>

Glavni odbor »Gajreta« podrzao је iznijeta misljenja о pravcima daljeg »Gajretovog« rada. Тај rad, medutim, ne Ьi smio doCi u koliziju sa njegovom utvrdenom ideolosko-programskom orijentacijom. Novo­izabrani predsjednik >>Gajreta« inz. Hajdar Cekro izjavio је povodom toga »da Gajret iша danas svoju izgradenu ideologiju i od te ideolo­gije nece odstupiti. Pravac Gajretovog rada predstojecom proslavom nece se prornijeniti. Mi u Gajretu hocemo da nacionalizujemo musli­mane Bosne i Heгcegovine. Mi hocemo da ova gruda bude muslimanima draza, nego ma koja druga na svijetu i u tom pravcu mi cemo nastaviti паs rad<<.5> Isticanje »Gajretove« nacionalne misije medu Mнs<limanima i posebno naglasa\•anje da drustvo nece odstupiti od tog kursa, doslo је kao odgovor па оdгеdепе tendencije koje su se osjetile na ovim pri­premnim konferencijama. Najme, tu su Ьila izrazena misljenja о po­treЬi fuzionisanja »Gajreta« i »Narodпe uzdanice«, sto Ьi prakticno mo­glo dovesti u pitanje »Gajretovu« nacionalnu politiku, s obzirom na drнgaCija staпoviSta i usmjerenja vodstva »Narodne uzdanice<< u tom pogledu. Zagovornici te fuzije isticali su da је kulturno podvajanje Mu­slimana kroz postojanje dva kulturno-prosvjetna drustva sa istom svr­hom suvisno i nepotrebno.

Glavni оdЬог »Gajгeta«, шedutim, nije pokazao spremnosti ni volje da razmatra pitanje spajanja ova dva drustva. Stanoviste Glavnog od­bora iznio је pгedsjednik inz. Cekro i dao kratak presjek odnosa »Gaj­reta<< i Jugoslavenske muslimanske organizacije u proMosti. Тај osvrt predsjednika »Gajгeta<< Cekre i argumentacija njegovog stava jasno su pokazivali da ·su neslaganja izшedu vodstva »Gajreta« i Jugoslavenske muslimanske organizacije i u proslosti а i tada imala u znatnoj mjeri politicke motive i podlogu. Poznato је da su prvaci Jugoslavenske mu­slimanske organizacije gledali u >>Gajretovim<< radnicima svoje polШcke protivnike i u nastojanju da suzЬiju njilюv uticaj koji su vrsili pomoctl "Gajreta<< 1 vec 1923/24. godine osnovali novo muslimansko kulturno­prosvjetno drustvo »Narodnu uzdanicU<< 1 koje је trebalo da potisne i zamijeni drustvo »Gajret«. Та namjeral i pored svesrdnog nast<?janja vrhova Jugoslavenske muslimanske organizacijel nije postignuta. Dru­stvo »Narodna uzdanica<< nije uhvatilo Ьilo duЬljeg korijena niti је moglo ozЬiljnije ugroziti pozicije »Gajreta«, koji је vec stekao tradiciju i po­pularnost и muslimanskim masama. ImajuCi н vidtl te okolnosti i cinje­nice1 Cekro је u ime Glavnog odbora »Gajreta« istakao spremnost па saradnju sa svima, ali је odЬio da prihvati diskusiju о spajanju sa >>Na-

4) Isto. S> Konferencija muslimanske inteligencije u »Gajretu«. - Gajretl 11/19271

24, 384.

177

rodnom uzdaпicom«. Ро njcgovom misljenjи to се sc pitanje samo гije­siti, jer се slabljc afirшisюю dгиstvo podleCi јасеш, tj. >>Gajretи«.6>

Prijedloge о fиzionisanjи ova dva drustva iskljиcivao је i sam program »Gajretovog« пacionalnog гаdа, koji је vodstvo Jиgoslavenske mиslimanske organizacije ostro kritikuvalo i иzimalo kao povud da dru­stvo »Gajret« okarakterise kao antimиslimansktt иstanovи. U polemici sa Jиgoslavenskom mиslimanskom organizacijom, Cekro је tumaceci i zastиpajиCi »Gajretova« opredjeljenja izjavio: » ••. mi hocemo da nacio­nalno osvjescиjemo mиslimane, mi hocemo istodobno da oni budи ujed­no dobri mиslimani, jer jedno drиgo nc iskljиcиje, nego ih иpotpunjиje. Ovim nacionaliziranjeш hocemo da aplaniramo postojece razlike izmedи mиslimana i brace nasih dшgih vjera. Kako vidite mi se stavljamo na пajsire polje rada, ne samo kao nacionalisti, nego i kao mt~slimani .«7) Ova Cekrina formиlacija, шаdа nije pusve precizno izvedena, ирисије na zakljиcak da se и koncepciji »Gajreta« jasno razlucиjи vjerska i na­cionalna odredenja i da to drustvo zastllpa i sprovudi politikи koja od­govara zvanicnoj nacionalnoj doktrini lt Kraljevini SHS. Sta vise, iz konteksta ove i prcthodno citiгane Cekrine izjave pгoizilazi saglasnost sa tadanjom sav1·emenom nacionalistickom tezum da је bosanskoherce­govacko mиslimansko stanoYnistvo, и stvari, >>anaciunalno«.

U tokи pretkongresnih diskиsija izraieno је i misljenje da se dru­stvo »Gajгet« vise angazuje па pomaganjи teoloskog оЬ1Ћzоvапја mи­slimanske omladine и stvaгanjи kvalifikovanog vjeпkog kadra. Ovo sta­noviste zastиpao је vrhovni poglavar muslimana reis иl иlema Dzema­lиdin CauseviC, koji је иzruke nezadovoljavajttceg pгosvjetnog nivoa mиslimanskog stanovnistva vidio i u пedostatku savremeпo obrazovanog vjerskog kadra. S drиge strane, pomaganjem teoloskog pra,rca и kre­iranjи »Gajretove« politike stipendiraпja onemogиcili Ьi se >>Gajretovi« protivnici, kojima је glavni razlog apstiniranja od >>Gajreta« Ьiо upravo taj, da drиstvo ne poklanja duvoljno paznje vjerskom obrazovanjи omla­dine.>8

Na ovim pripremnim konferencijama, iskristalisalo se је misljenje da na Kongresи treba da se raspravlja i о vakufskim pitanjima, posto ona zasijecajи u drustveпi zivot Mиslimana. Na otpore i suprotstavljanja koja su se javljala и vezi s potrebom savгemene organizacije vakufa, а koji sи poticali iz konzervativnih krugova иleme i podrzavani od strane politicara Jиgoslavenske mиslimanske organizacije, reis ul иlema је dao izjavu, koja је kasnije izazvala velikи polemiku, а и kojoj је naglasio da se bez odlиcnijih zahvata ne moze >>krciti риt nasem napretku i neko mora da otpocne s radom. Mi mttslimani ne mozemo krociti naprijed

6> UZ.urbane pripreme za Gajretovzt p1·oslavu 11 Sarajevu. - Gajret, 9/ 1928, 184-186.

7> Isto. 8> Pripreme za proslavu Gajretove 25 godisnjice. - Gajret, 11/1927, 11,

161-162. PrihvatajuCi date sugestije о potrebl jaceg »Gajretovog« angafovanja па stvaгanja savremeno obrazovanog vjerskog kadra, Glavni odbor >>Gajreta« donio је odluku, ро kojoj su vec od 1. oktobra 1928. godine dodijeljene dvije stipendije za studije na Kairskom teolo~kom fakultetu El-Azharu. Prva dvojica stipendista bili su Muhamed Focak i Besim Korkut. - lstorijski arћiv Sarajevo (U daljem tekstu: IAS), Кnjiga zapisnika sjednica Glavnog odbora Gajreta.

178

ako ne budemo temeljito pretresli sva nasa aktuelna pitanja. Jer ako nece intelektualci da raspravljaju о nasiш najva.Znijim pitanjima - za sto su oni i pozvani - i ako se ја ne budem trudio, onda је sve uza-1l1dno.«9>

Reis ul ulema Causevic se zalozio da se ogromna bogatstva vakufa iskoriste i upotrijebe za savremene potrebe muslimanskog drustva, а sto nije protuslovilo p1·opisima islama. Takva nastojanja nailazila su na osta1· otpor konzervativnЉ vjerskih krugova koji su и svakom pokusaju osavreшenjivanja vakufskih institucija vidjeli opasnost ро islam i nje­govc odredbe. Iako је пeosporno uzivao veliki autoritet, Causevic је u tim svojim naporima ostajao bez podrske najveceg dijela vjerskih kru­gova, koji stt iшali dominantan uticaj i па sire muslimaџske mase.

Ove principijelпe rasprave su se prenijele i na Kongres, cija pri­prema i organizacija је povjerena sekciji u sastavu: reis ul ulema Cause­vic, dr Hamdija Karamehmedovic, dr Jusuf Tanovic, Sukrija Kurtovic, Dervis Korkнt, Hamdija Mulic, inz. Ha~dar Cekro, Ajni Bustalic, Drevad Sulejmanpasic i dr Omer Bahtijarevic.1 1

Od clanova ove sekcije konstituisano је predsjednistvo Kongresa koje sи S<:lcinjavali: predsjednik Dzemaludin Causevic, potpredsjed.nici: Sиkrija Kиrtovic i Н. А. Bиsatlic i tajnik H<1mdija Мнliс.щ

U dnevni red Kongresa иnijeta su:

1. opsta kиlturna pitanja- vjerska prosvjeta, analfabetizam, ostali prosvjetni rad i zensko pitanje;

2. vakufsko pitanje. Osim toga, predvideno је da se na Kong1·esи podnesи i referati bez

diskusije: Trgovina i obrt medи Muslimanima; Poljoprivreda; Djecje pi­tanje; Serijatski sttdovi; Zdravstvo medu MиslimanimaY>

.,. . *

Kongres Mиslimana intelektиalaca otpoceo је sa radom 6. sep­tembra i trajao dva dana.

Uvodni referat о vjersko-prosvjetnim prilikama Mиslimana и Bosni i Hercegovini oddao је reis иl иlema Caиsevic. U referatи је iscrpno data analiza vjerske оЬиkе, brojno stanje vjerskih zavoda i njihov polo­Zзj и vrijeme aиstroиgarske okupacije i и Кraljevini SHS, od 1918. do 1928. godine. Causevic је zahvatio i siru p1·osvjetnи proЬlematiku, kon­statиjuci da Muslimani и tom pogledи znatno zaostajи, prvenstveno iz slijedecЉ razloga:

1. U vecini muslimanskih sela nije Ьilo osnovnih skola jer ih ni sami Mиslimani пisu trafili, а иkoliko su se otvarale, oni sи apstinirali od njih;

9) Konferencija muslima11ske it1telige11Cije tl Gajretu. - Gajret, 11/ 1927, 24, 384.

1о> IAS, Fond Gajreta (FG), Kutija (К) - 34, br. 1077 od 18. VI 1928. щ Isto. 12 Konferencija muslimanske inteligencije и Gajretu. - Gajret, 11/ 1927,

24, 384.

!2• 179

2. Zbog jednostranosti и sluZЬenoj skolskoj politici i neobjektivnog tumacenja ројеdiпЊ istorijskЉ dogac1aja, koji odbojno dјеlији na mu­slimanskн dјесн i njihove roditelje, lttoliko ''iSe StO Sll i neke skolske svecanosti (Sv. Sava, Vidovdaп) bilc оЬојеnе pravosla\'ПOm vjerskom tradici ј om.

Posto sи te Caнseviceve konstatacije i ocjene prihvacene, Kongres је иsvojio dvije rezolиcije. U prvoj, koja se odnosila па vjerskи пastavu i aиtonomne skole, postavljeni sн slijedeCi zahtjevi: otvaraпje пюdеr­nЉ шedresa i prilagodavanje postojecЉ tadasnjem vreшena i pгili­kama, koje се Ьiti kvalifikovane za оЬгаzоvапје vjerskih nastavпika i drugih vjerskih ·slиZЬenika; podizanje Serijatske sudacke skole na rang visoke skole, koja Ьi obrazovala osim serijatskih sиdija i drиge kvalifikovaпe vje1·ske slиZЬenike; reformisanjc siЬjan-mekteba (stari tip nereforшisanog mekteba) i prelvaraпje iptidaija (1·efo1·шisa11i mekteЬi) u osnovne skole u mjestiшa gdje nema osпo,;пih skola; izdavanje vjer­skih udZ.Ьenika na srpskoћrvatskom jezikн; ot\'IOЋnje vakufskih auto­nomnih skola u mjcstima gdje nema osnovпih skola; иvodenje savre­menog nastavnog plana и siЬjan-mekteblma; иvоdепје vjeronaиcne na­stave, Ьilo и drzavnim bllo и aиtonomnim sko}ama ро S3\1Гemenim peda­goskim principima, kako Ьi se izbjeglo da п:::~stava budc: шehanicka. U tи nastavu trebalo је ипijeti glavne principe is1aшa iz oЬlasti vjero­vanja, poslovanja i islaшskog m01·ala; zabranн drzaпja nesavreшenih vazova (predavanja) ро dzamijama; obavezno tl\'Odenje lшtbe (propo,тijed petkom) na srpskohrvatskom jeziku, priЬgodene sa\тemenin1 i aktuel­пim potrebama Musliшaпa; zahtjev Kraljevskoj vladi о donosenju za­kona о jedinstvenoш uredeпju Islamske vjcrske zajednice, te da se na taj nacin4>tkloni postojeca podvojenost u vjerskoj иpravi Muslimana.'3J

U rezoluciji о naгodnoj prosvjcti, Kongres је konstatovao vidпu prosvjetnu zaostalost Musliшan~ i istakao obavezи intelektualaca i dг­zave na tош роlји, а zatim postavio slijedece zahtjeve: da drzava podize sto vise osnovnih skola u шjestima gdje zive Mиslimani; da se zakon о obaveznoj nastavi pгotegne i па musliшanskн zensku djecu; da se u osnovnim skolama organizиju prodнzni tecajevi u kojima се Ьiti zastup­ljeл pгakticno-privredni progгam; od drzavnih prosvjetnЉ vlasti se ener­gicno zahtijeva da se iz skolskЉ progгama i nastave iskljuce svi oni eleшenti i postиpci koji povredиju muslimanska vjerska osjecanja i koji nastavniш ustanovama daju oЬiljezja koja nisu prihvatljiva za gradane svih vjera i nacija. S tiш и vezi trazi se da tt Prosvjetnom savjetu pri Ministaгstvн prosvjete Ьиdе bar jedan Mиsliman.14i

U zavrsnoш dijelи rezolucije istaknнta је potrebna zajednicke ak­cije svЉ kнltипю-prosvjetnih clrиstava н Bosni i Hercegovini, na liniji narodпog prosvjeCivanja koja treba da se izгazi н: osnivanjи narodnЊ javnih knjiznica i njihovoш udшzivanju u savez; osnivanjи naroclлog univeгziteta i odrzavanju pгedavanja za naгod; organizovanju analfa­betskih tecajeva i izdavanjн popиlarnog lista za narod, prosvjetnog i privrednog karaktera. Drustvo »Gajret« Ьi trebalo da и zajednici sa osta-

180

13) Zavrsetak kongresa Mu~·Zimana inteleklltalaca. - Gajret, 9/1928, str. 348. 14> Isto.

liш kulturno-prosvjetnim drllstvima u Bosni i Hercegovini preнzme rea­lizacijн o;rog pгograma.15J

Tema koja је dominiгala па Kongгesu i pobнdila najzivlje intere­sovanje njegovih ucesnika i sire, ne samo mнslimanske javnosti, odno­sila se na Muslima11Sko i.ensko pitanje, о kome је referat podnio prof. Husein Brkic, direktor gimnazije u Stocli. Pitanje emancipacije шusli­шanske zспе i njenog ukljнCivanja u sav1·eшeni zivot Ьilo је па ovom kongresu predшet izuzetnog interesovanja i zнcnih polemika, sto је i 1·azнmljivo jer se radilo о vrlo slozeпoj i delikatnoj proЬlematici, koja је rezultirala jz istorijskЉ i saнemenih drustveno-ekonomskih, socijal­пЉ ј vjerskih prilika i odnosa. Raspravaшa о оvош pitanju, koje је pokгenuo referat prof. BгkiCa pгethodile Sll dнgotrajne i ostre diskusije ј ЬогЬе izmcd:u zastupnika izrazito konzervativnih shvatanja i zagovor­пika tolerantпijih i modernijih stanovista.161 Predstavnik ovih posljed­njih, reis ul ulema Cause,ric i пjegovi istomisljenici su skoro dvije dece­пije, а narocito u godinaшa рп.:Ј Kongres, svojim istupanjima i zahtje­vima ciji је osnovni smisao Ьiо tretman muslimanske zene u skladu sa procesom шijenjanja drustvenih lislova, dolazili в sвkob sa tvrdokornim bi·aniteljima tгadicionalistickЉ gledista i anaЬronih оЬiсаја.17)

13) Isto. 16) Prve polemike о polozajи шиslimaпske zепе javile sи se vec 1911. go­

cliпe, а Ьile sи potaknllte izjavama dr Hamdije Kaгamehmedovica о poraznom obгazovпom nivoи Mиslima:Пki . U »odbranи« mиslimaпske zene istиpila је izvje­sna Safija-11anиma, za kоји se kasnije ispostavilo da је Sofija Pletikosic, zena di­rektora Trgovacke skole и Saraje\rи Glige PletikosiCa, koja је и nizи pisama ospoгavala vrijednost savremenog obrazovanja kao pogиbnog i stetnog ро Mu­sliтaпe. Ova иltrakoпzervativш1 sћvatanja bila sн podrzana aнtoritetom jednog organa musliшaпskih svesteпika, koji је prist.ao cla ih objavljиje, sto na ilustra­tivaп nacin oslikava shYacaпja te sredine и naшjeri da se ukoce, makar i slaЬi poceci jednog prucesa savгemeпijeg sagledavanja potrebe skolovanja. Эire о tome: S а f i ј ј е- h а n и т, Pisma и odb1·anu muslimanskog zenskiпja. Izdanje ured­пistva Muallima, Saгajevo; dr Н а т d i ј а К а r а т е 11 m е d о v i с, Odgovor па pisma Safijje 1-шпите, Naklada Zemana; . S а f i .i а 11 а в и т- S о f i ј а Р 1 е t i­kosic, Polemika о emmtcipaciji zene. Opatija 1911; Dzevadbeg Sulej man­p а s i с, Muslimansko zeпsko pita;1je. Saraje\10 1918. Pisac ove brosure ttkazivao је, da је pokrivanje Muslimanki kao spoljni izraz konzervativizma zena pred­stavljalo znас.ајпи preprekн пјепош prilagodavaпju novom vremenu, te је zaћti­jevao da se Musliтanka otkгije. Меёlиtiт, konzeпrativna s11vatanja о polozaju zene, Ьila sн tako duboko uvrijezena, da је pojava ove brosнre izazvala tako burнe reakcije da је Ьila јаvпо spaijena и dvoristt1 Begove dzaтije и Saтajevu.

t?) U dokazivanjи роtгеЬе otkгivanja odпosno pokrivanja muslimanske zene, osim polemike koja se vodila u пovinama, pojavilo se i vise brosнra istaknutih tadasnjЉ vjerskЉ teoreticara н kojima se tгetiralo ovo pitaвje. I inteligencija se LlkljuCila н ov-u polemiku. Od пajvaznijЉ rasprava navodimo slijedece: М и­s t а f а F о г t о, Otkrivanje muslimanskog t,eщkiпja. Sarajevo 1925; А Ь d u 1 а h А ј 11 i В н s а t 1 i с, Pitcmje muslimar1skog napretka и Bosпi i Hercegoviпi. Sara­jevo 1928; А 1 i · R i z а К а r а Ь е g, Rasprava о hidt.abu (lcri1Jenju muslimaпki). Mostar· 1928; Э а с i r L u t v i с а D е d i с, Medusobпa vjerska borba. Banja Luka 1928; I Ь r а 11 i т Н а k k ~ С о k i с, О tesetturu (pokrivaпju muslimaпki). Tuzla 1928; М е !1111 е d В е g о v i с, О polot.ajll i dut.nosti muslimanki prema islamskoj ,щuci. Beograd 1931; А h т е d L u t f i С о k i с, Prikaz i осјепа rada g. dr. Meh­meda Begovica о пjcgovu паziгапји па islamsku Z.emt i пјеп polozaj ро islamskoj nauci. Tиzla 1931; I Ь г а h i т М е !1 i n а g i с, Osvrt па brosuru g. dr. Mehmeda Begovica О polot.aju i duznostima muslimanke prema islamskoj nauci i duhu da-1zasпjeg vremena. Saгajevo 1933; А 1 i R i z а Р r о h i с, Sta hoce nasa muslimaп-

181

Та polarizacija ulazila је povremeno u faze krajnjeg zaostravanja. Tom prilikom u sukob su se neposredno ukljucivale i pojedine politicke organizacije. Pocetkom 1928. godine zaЬiljezen је i slш':aj, koji .nije Ьiо sasvim usamljen, da је mjesni odbor Jugoslavenske mus1Imaп1ske organizacije u Sarajevu donio rezoluciju direktno uperenu protiv vjer­skog poglavaгa Causevica, odnosno njegovih stavova u vezi sa oktriva­njem muslimaпskih zena i sl.18>

Referent prof. Brkic је zagovarao neophodnu potrebu emancipacije zena, dokazujuCi da osnovna smetnja njenom osavremenjivanju, pokri­vanje, nije vjerski pгopis, пеgо оЬiсај . Osim toga, autor se zalozio i za izmjenu bracnog prava, koje se 11ije smjelo ро serijatskim propisima primjenjivati na stetu zene. Refeгat је izazvao zivu diskusiju i podijelio ucesnike na pristalice i pгotivnike otkrivanja zena. U diskusiji stt uzeli ucesca Н. А. Busatlic, Hazim Muftic, Ahmed Ljubuncic, DumrukCic, Ah­med Вогiс, Joka Siljak, SakiЬ Korkut, Sukrija Kurtovic, DervB Korkut, Serif BuЬic, Mara TrifkoviC, гeis ul ulema Causevic i Jusuf Zija Smail­agic.19)

Na kraju diskusije iskristalisalo se stanoviste da pokrivanje zene nije vjerska dogma. Znacaj i vrijednost ove konstatacije lezala је u tome sto је она konacno prihvacena i priznata od svih vjerskih pred­stavnika koji su prisustvovali Kongresu. Medutim, dalje od toga se nije otislo. Definitivna solucija imala је karakter komproшisa, koji se svo­dio na stanoviste da ... »ne treba forsirati otkrivanje zena, nego treba forsirati pohadanje skole, obrazovanje, ра ako muslimanki konveniгa da ide pokrivena, neka ide, ali ako n10ra da ide otkrivena neka se ot­krije.«20>

U гezolнciji о zenskom pitanju koju је Kongres usvojio, konsta­tovano је da, pored ostalih razloga kultшпe i privredne zaostalosti Mu­slimana, jedan od najvaznijih uzroka је i taj sto је muslimanska zena u Jugoslaviji, zbog pogresnog shvatanja islamskЉ nacela, u velikoj kul­turnoj, privrednoj i socijalnoj zaostalosti i da је гjesenje muslimanskog zenskog pitanja Ьitan uslov opsteg napretka Muslimana. Stoga је Kon­gres zakljucio: da Muslimanki ро misljenju najautoritativnijih vjerskih teoretiCara nije zabranjeno skolovanje, privгedivanje i ucesce LL kultш--110ffi i socijalnom napretku; apeluje se па dшstvo »Gajret« da ројаса svoju akciju na skolskom i privrednoш obrazovanju Muslimanki; da se poduzme akcija na oneшogucavanju zlonamjernog iskoristavanja seri-

ska inteligencija? Sarajevo 1931; А Ь d u l а t· i f D i z d а г е v i с, О muslimanskoj zeni i пјепој emancipaciji. Odgovor gospodinu dr Me/1meclzt Begovicu. Sarajevo 1933; М а k s i ш S v а г а, Emancipacija muslimanke. Zagгeb 1931; S u k г i ј а А 1 а g i с, Pokrivanje muslimanke ро islamu. Kalendar Naroclne uzdanice za 1934, str. 41-53. Sarajevski dzematski meclZlis i Reisove izjave. Sarajevo 1928.

18} lstup Jugoslavenske muslimanske orgшzizacije protiv Reis-ul-uleme. Jugo­slavenski list, 24, 27. janua1-a 1928, 4. Na pomenutom sastanku Mjesni odbor Jugoslavenske muslimanske o1·ganizacije zauzeo је krajnje konzervativno glediste, te proglasio da stavovi koje zastupa Reis-ul-ulema ugrozavaju i dovode »vjeru и opasnost«. Usvajanje navedene 1·ezolucije Ьilo је popraceno i uzvicima: »Dolje Reis«.

19} Kongres muslimana intelektualaca. Gajret, 9/1928, str. 325-333. 20) Muslimansko zensko pitanje. Gnjret, 9/ 1928, str. 329.

182

jatskog prava na stetu zene, te da polozaj Muslimanke u braku bude postavljen na princip pravde i humaпosti, kako је to propisima islama regulisaпo.21>

Usvojeпi priпcip postepeпosti u otkrivanju Muslimaпki pokazao se suvise spor i neefikasaп. То pitanje је koпacno rijeseno tek nakoп pobjede ·socijalisticke revolиcije, kada је и sklopu ostvarenja ravno­pravпosti zепа, doпijet 1950. godine i poseban zakon о obaveznom otkri­vaпju Mиslimaпki i odbacivanju nјепе dotadasпje nesavremene nosnje, zara i feredze.

* ;'t

* Рогеd лavedenЉ, па Kongгesu su poclпeseni i referati slijedecih

autura: SakiЬ Korkut, О \mkufsko-mtXlrifskoj upravi; Husein Kadic, 11akufsko pitanje; Hamdija Mttlic, Analfabetiza11'z medu Muslimanima; Наsап Hodzic, Gajretova populan1.a p1'edavanja; Dervis Korkиt, Alko­lzolizam medu Muslimanima; Serif BuЬic, Poljoprivreda medu Musli-111ar1ima i Sefkija Bubic, Zadrllgarsl\ю medu Muslima11ima и Bosni i Н acego1li11i.

Na osnovи роdпеsепЉ 1·eferata Koпgt·es је usvojio vise rezolиcija koje su tгebale da sluze kao svojevrsne smjernice za rad svim musli­шanskim kulturnim, vjerskim i privrednim oгganizacijama.22>

S obzirom na nezadovoljavajuci naciп upravljanja i raspolaganja г~~~tivno velikim vakufskim imanjima i sredstvima, tt posebnoj Rezolu­Ct]z о ''akufu se zahtije\тala revizija aиtonomnog statuta, napose odre­denЉ njegovih pгopisa i to u slijedecem smislu: da se u vakufsku up­IЋVLI (Sabor, saborski odbor, dzematski medzlisi) Ьirајн kvalifikovane licnosti; da se ukine dvojпi sistem uprave, te vjerska иprava spoji sa vakufsko-шearifskoш pod vrhovnorn upravпom i nadzornom vlascu Va­kufsko-meaгifskog sаЬога; izvгsi depolitizacija vakufa kao osnovпi uslov pravitnog i nesmetanog razvoja vakufske uprave, а od dr:Zavпih vlasti tгazi da respektuju vakufsko-шearifsku autonomiju.23>

Intencije ove rezolиcije нkazиju da је па Kongresu prevladala strиja zagovшnika osavremenjivanja rada u vakufu, koja је istovremeпo Ьila i za potiskivanje dominantnog uticaja pristalica Jugoslavenske mu­slimanske orgaпizacije u vakufskim иpravama i institнcijama. ·

U rezoluciji о zadrugarstvu medu Muslimanima и Bosni i Herce­goviнi postavljeni sн slijedeCi zalltjevi: da se orgaпizovanje zadruga me­du Mиsliшanima u Bosni i Hercegovini vrsi ро opste usvojenirn princi­pima organizovaпja zadruga posebno za selo i grad; da incijativu osni­vanja zadruga preuzшe na sebe drustvo »Gajret« preko svojЉ privred­nih sekcija; da se pristupi orgaпizovanju sljivarskЉ kooperativa, s obzi­I·oш na razvijeпo vocarstvo kod Muslirnana; preporucuje se Muslima­пima u щjestima gdje пemaju svojih zadruga, da se aktivпo ukljucuju и postojece ыpske ili Ьrvatske zadгиge; da se u gradanskim skolama i medгesaшa kao obavezni predmet Ltvede i zadrиgarstvo; trazi se od Di-

21) Isto, str. 351. 22> Isto, str. 348. 23) Isto, str. 348-349.

183

rekcije za poljoprivredni kredit tt Beogradtt1 da se iz prakticnih razloga mjesne zadrиge za poljoprivredлi kredit iz Hercegovine odvoje od OЬla­sne zaclruge и Splitи i pripoje OЬlasnoj zadruzi и Sarajevи; stavlja se и zadatak privrednoj sekciji »Gajreta« da odmah pristиpi radи, kako Ьi se i mиslimanski seljaci mogli koristiti zakonom о poljoprivrednom kre­ditи.241

* * *

U sklopu nastojanja koja sи dosla do izrazaja na Kongresи1 vidno mjesto је pripalo teznjama da se izvrsi koncentracija snaga musliman­ske inteligencije и ciljи izvrsavanja postavljenog programa, pri сети Ьi drustvo »Gajret« Ьilo stozer tog okиpljanja. U raspravama и vezi s tim oglasila se i grupa iz redova »Gajretovih« radnika, koja је иpиtila kri­tiku clanovima иprave svoga drиstva1 pripisиjuCi im politicko stranca­renje na иstrb misije »Gajreta«. Predstavnik te grupe, prof. Sefkija BuЬic predlozio је da se Glavnom odborи Gajreta иputi predstavka и kojoj је trazeno da »iz svoje sredine odstrani svи опи gospodи kojim је sanю do politickog reklamisanja i kod kojih је nacionalizam samo jedna pro­fesijal а drustvo »Gajret« samo sredstvo za odriavanjem cinovnicke eg­zistencije«.2S} Kongres је usvojio to glediste i donio zakljиcak ро kојеш је izabrani Egzekиtivni odbor Kongresa261 dиzan da odmah stupi и vezu s drustvom >>Gajret« >>radi provodenja zakljиeaka Kongresa i da apeluje na nj 1 da svoj odbor prosiri i okиpi svu nasи inteligenciju bez obzira na politicka opredjeljenja, jer program koji је iznio Kongres iziskuje saradnjи cjelokupne inteligencije« _щ

Egzekutivni odbor Kongresa trebalo је da funkcioniSe pod okri­ljeш >>Gajreta« -kao aиtonomno tijelo i nosi naziv >>kulturno-privredni odbor Kongresa шuslimana intelektualaca«. Sve tekuce poslove sa naj-sirim ovlastenjima obavljao Ьi prof. Sefkija ВиЬlс.28> •

Jedan od prvih koraka Egzekutivnog odbora Ьilo је pokretanje inicijative oko spajooja ili na:jиZe saradnje izmedu drustava >>Gajreta« i »Narodne uzdanice«. Svako suprotstavljanje ovom 'Spajanjи, ро ocjeni clanova Egzekutivnog odbora, Ьilo је zigosano kao protivljenje kultиr­nom i privrednom napretku Muslimana, posto bez »bratskog i sloznog rada nema ni opceg napretka«.29>

24> Isto1 str. 350. 2S} Burne diskusije о muslimanskom ienskom pitщzju. Vecernja Po~ta, br.

2161 1 9. septembar 1928, str. 3. • •

26> Egzekutivni odbor Koнgresa konstituisao s~ је u sastavu: Pocasni pred-SJedn!k Reis. u1 ulen:t.a Causevic, Pl'edsjednik: inz. Hajdar Cekr·o, Potpredsjednici: Huseш. Каdн.~ •. 8uk_пJa. Kurtoyic. Tajnici: Sef~ija Bublc i Hamdija Mulic. U siri o~bor tzabraru su JOS 1: Derv1s Korkut, dr Zatm Sarac, serif Bublc, Mustafa Buk­vtca, Abdulaћ Busatlicl Hasnija Berberovic1 Sadija Niksic Sakib Korkut Joka siljak i Biser Jalovcic. Vecernja Posta, br. 2162 10. IX 1928 5· GaJ·ret 9;1928 str. 351.

1 1 1 1 '

27} Burne diskusije о muslimanskom zenskom pitanju. Veternja PoS!a, br. 2161, 9. IX 1928, 5.

28) Za spajan;e Gajreta i Narodne uzda11ice. Vecernja Po~ta1 br. 2162, 10. IX 1928, 5.

29> Isto.

184

U brojnim javnim koшentariшa пakon zavrsetka Kongгesa zapa­zeni su prigovori da mnogi istaknuti »Gajretovi« funkcioneгi nisa uopce pгisustvovali Kongresll. S tim l1 vezi iznosene su i vijesti о ozЬilj­nijim neslaganjima >>medи onima koji su danas najЬlizi s1·edisnjoj иp­ravi Gajreta«, ра se govorilo i о nюgucnosti skore izmjene cjelokиpnog Glavnog odbo1-a »Gajreta<c30> Ove tvrdnje nisи Ьile bez osnova, jer је и шedиvremenи dao ostavka potpredsjeclnik »Gajreta« IЬraЬim Cengic,щ а slican postиpak najavljivali sи i drнgi Clanovi Glavnog odbora (dr Za­im Sarac, Mиstafa Spalю, Ahmed Boric).щ

Povodi, zapravo razlozi takvih oclnosa nisu lezali samo и licnom drzanjи пovog pгedsjed.nika Gajreta inz. Hajdara Cekre, пеgо i а izvjes­nim razlikama izmedu njegovih koncepcija i oгijentacije kоји је pro­vodio prethodni predsjednik »Gajreta«, dr Avdo Hasanbegovic. Те гa­zlike sи se, ро shvatanjima i izjav:.1ma neposrednЉ ucesnika и tim spo­rovima, ocitovale u vecem ili шanjem stepenu »mиsliшanskog karak­tera« »Gajretovog« rada, а ро svemu sиdeci и osnovi tadasnjЉ diferen­cijacija stajali sи lic.pi rivaliteti, ра i neki stranacko-politicki inteгesi.

Ova гazmimoilazenja i sнkoЬi clanova Glavnog оdЬога izazvali sи .i nepo,,oljna pisanja dnevпe stampe, te је iz tiћ razloga Glavni odbor »Gajreta« odrzao sjcdnicи 11. septembгa 1928. godiпe, da Ьi zauzeo sta­novistc о sиgestijama koje sи izгazene na Kongresu а odnosile su se па Gla\'ni odbor, kao i о anonimnim napisima koji sи se s tim и vezi poja­vili l1 dnevnim listovimD.. Glavni оdЬог »Gajгeta« jednoglasno је zakljи­cio da se Kongres Mиslimana iпtelekttшlaca odvijao izvan kontrole Glavnog odbora, koji nije imao nikakve ingeгencije па ргаvас njegovog rada kao ni na donosenje zakljиcaka Kongгesa. Pгedsjednik »Gajreta« inz. Cekro, koji је иjedno Ьiо izabran i za predsjednika Egzekиtivnog odbora Kongresa, distancirao se od опЉ izjava о >>Gajretн« koje sи iznescne na Kongгestt i objavljene и пovinama, а ciji stt aиtori Ьili, kako је naknadno иstanovljeno, prof. Sefkija ВиЬiс i Sиkrija KиrloviC. Oni sи bez znanja i odobrenja ostalih clanova Egzekиtivnog оdЬога da­v~li izjave о clepolitizaciji d1·иstva »Gajret« i Ьili ttjedno i pi.sci anonim­mh napisa и »Veceгnjoj Posti« i »Jugoslavenskom listи«.33> Glavni od­bor »Gajreta« jedпoglasno је zakljиCio da izda slи:l.Ьeno saopstenje tl kome се se ograditi od nabacenih insinuacija.34>

U svojoj izjavi objavljeпoj tl listн »Veceгnja Posta« (tt sastavljanjи izjave иcestvovali sи inz. Cekro, dr Zaim Sагас, dr Mel1med Zildzic, Dzevad Sиlejmanpasic, Fehim Musakadic i Hamid Kиkic) GlaYni odbor »Gajreta« је konstatovao da је ideja о drzanju Koncrresa 'миslimana in­telektиalaca ponikla u redovima »GajгetovЉ« r;dпika, а svesrdno

30> Kong1·es muslimana illtelektualaca . .f!LgoslщJe71Ski list, XI/ 1928, 215, 11. IX 1928, 6.

зо U obгazlozenju svog istupa iz Glavnog оdЬога 1. Cengic је naveo da »Gajгet пе mozc nil<ada da postaпe ono sto Ьi tгеЬао da bude: kulturno stjeciste musliшana i njilюv oslon, dok sc uprava пе depo!itizi1·a i tako dovede u sklad sa zeljama svih muslimana Bosne i Hercegovine bez razlike.« Pravda, 8/1928, 41, 2.

32) IAS, Zapisnik sjednice Glavnog оdЬога »Gaj1·eta« od 30. XII 1928. ЗЗ) IAS. Zapisnik sjednice Gla\'110g odbora od 11. IX 1928. 34> Isto.

185

podrzana od Glavnog odbora, posto se uviёtala potreba sazivanja jednog kongresa muslimanske inteligencije. Najbolja prilika za to bila је Gaj­retova proslava, s obzirom da se tih dana u Saraje,,u nalazio veliki bt·oj muslimanskih intelektualaca iz citave Bosne i HercegoYine. Organizacija kongresa bila је u nadleznosti posebnog оdЬога, koji nije nicim Ьiо ve­zan za Glavпi odbor »Gajreta«, jer је Ьila zelja i namjera GlaYnog od­bora, da to bude kongres intelektualaca, bez razlike da li su oni djelovali u »Gajretu« ili izvan njega. Glavni odbor је - kaze se dalje u toj izjavi - ocekivao, da се inteligencija izvan »Gajreta« podesiti SYOje dt·zanje na Kongresu tako »da Ьi cita'' njegov rad mogao uCi u danasnju liniju »Gajretovih« inteпcija«.351 Medutim, Glavni оdЬог шоrао је sa zaljenjeш da konstatuje da se u tош svoш ocekivanju prevario, posto su na Kon­gгesu uzele ucesca i licnosti koje se ne mogu smatrati intelektualcima i sto su tada davane izjave koje se nc nalaze na liniji »Gajretovih« smjernica, nego im se direktno supt·otstavljaju. Iz tih razloga, Glavni odbor »Gajreta« izjavio је da пiје niti moze Ьiti odgovoran za cjelo­kupaп 1·ad i stavove Kongresa. GJavni odbor se ogradio i od prejudici-1-anog stanovista da се Egzeklltivni odbor Kongresa raditi kao autono­mno tijelo pod firmom »Gajreta«. U vezi s tiш, Glavni odbor је zaklju­cio da се donijeti rjesenje tek kad mu se dostavi akt о konstituisanjll i programu tog odbora. Ujedno је naglaseno da се >>Gajгet« i ubuduce podupirati svaku akciju koja ima za cilj kulturno i privгedno podizanje Muslimana.361

Glavni odbor >>Gajre ta« је, takoёte, odbacio iznijete tvrdnje da podlijeze politizaoiji i pomafe stvaranju cinovnickih karijera svojih funk­cionera, dodajuCi da takve klevete p1-akticno onemogucavaju saradnjtt Glavnog odbora »Gajreta« sa Egzckutivnirn odborom Kongresa. Те nesu­glasice stt kasпije izgladene i saradnja Egzekutivnog odbora Kongresa i Glavnog odbora >>Gajreta« uspostavljena је пakon podneska Egzeku­tivnog odbora, koji је dostavljen kancelariji »Gajreta« 26. novembra 1928. godine, а odпosio se na komunikej Glavnog odbora >>Gajreta«, objavljen u >>Vесегпјој Posti«, kojim se odrec1ivao stav Glavnog odbora pt·ema Kongresu i njegovim metodama гаdа i rezolucijama. Egzekutivni оdЬог Kongresa se ogгadio od napisa nekЉ svojЉ clanova koji su istu­pali protiv Glavnog odbora >>Gajreta« .37'

Istovreшeno, Egzekutivпi odbo1· је clostavio Glavnoш odboгu >>Gaj­reta« svoj puijedlog za prakticno provodenje zakona о poljoprivt·ednom kreditu i zadrugarstvu medtt Muslimanima u Bosni i Hercegoviпi. Pred­loieno је Glavnom odboru da se osnuje pri »Gajretu(< >>Zadruzna sekcija drustva »Gajret«, koja Ьi imala dt1znos t da preko pododbora, stampc, predavanja kao i zadruznih tecaje,,a razvija ideju zadrugarstva medtt MLLslimanima. Kako је i u »Gajгetovim« pravilima pгedvideno ekonom­s~o i privгeclno podizanje Muslimana, Glavni оdЬог »Gajгeta« је prihva­ti? navedene sugestije, te је zakljucio da otpocne sa otvaranjem zadruz­DIIl tecajeva u konviktima i pripremama za osnivanje zadruga, posto

зs) Gajl'et i ka~zgres intelektualaca. Vecemja Posta, br. 2164, 12. septembat· 1928, 6.

36) Isto. 37) IAS, Zapisnik sjedni~e Glavnog odbot·a Gajreta od 30. XII 1928.

186

је zakon о poljoprivredпorn kreditи vec stиpio па sпagu. Dalje је pl·i­hvaceno da se tl listu »Gajret« otvori роsеЬпа »Privredпa rиbrika«. Izabrana је i zadruzпa sckcija и koju sи иsli: Ahrned Boric, dr Zairn Sarac, Mиstafa Spaho, dr Mehrned Zildzic, Ahrned Sefic i Hamid Kukic.38J

U pogledu izrazavaпih zahtjeva za sрајапје »Gajreta« sa »Narod­пom uzdaпicorn«, pomenиto saopstenje Glavnog odbora »Gajreta<< sa­drzi nacelni stav, da saradnju ovih dvajи drustava ovo tijelo prihYata, pod uslovom da se ona odvija и okyirirna »Gajretove» ideologije.39J Iп­terna stanovista veCine claпova Glavnog odbora »Gajreta« о odnosima sa »Naгodnorn uzdanicom« Ьila sи, rnedиtim, zпatno intransiпgeпtnija. Опi sи ·sшatrali »da је iskljuceпa rnogucпost postojanja kojeg drugog slic­nog drustva meau muslimaпima. Ako пеkо medu kongresistima nalazi da postoji i drugo kulturno dгustvo rnedu mиslirnanima taj prkosi »Gaj­retu« i mиslimaillima i prema tоше radi protiv mиslimana i »Gajreta«, а s druge straпe se tjeraju neki licпi motivi. Zato ako sи ljudi oko »Na­rodne иzdanice« uvidavпi, to опi treba da s tim drustvom lik\•idiraju.«40J

Evideпtпo је da је kod jednog dijela inteligenoije bliske drиstvu »Gajгet« prevladavalo misljenje, sto је doslo do izrazaja i па Koпgresи, о stetnosti kиltuшog podvajanja Muslimana kao posljedici politickog opt·edjeljeпja. Sve cesce sи se mogli cиti zahtjevi koji su tezili ka obje­dinjavaпju kиlturnog rada medи Mus1imanima i prevazilazenju kulturпe podvojenosti, koja se izгazavala и istovremenom egzistiranjи dva kul­turnu-prosvjetпa drustva, »Gajгeta« i »Narodпe uzdaпice«. Takve teп­dencije Ьile sи prisutne i kod jedпog dijela iпteligencije koja se okиp­ljala oko »Narodne uzdaпice«. Naime, konkretan prijedlog о ћ.tzionisaпju ova dva drustva potekao је i od Asirna Dugalica, Ьivseg predsjednika »Narodne uzdanice«, koji је zagovarao da drustvo »Gajret« potpomaze stipendiranje ucenika, а »Narodпa uzdaпica« segrta.41J Zanimljivo је da је Asim Dugaiic predsjedпik »Nю·odne uzdanice« od 1924/25 :istupio iz 11је 1927. godine i priSao grupi oko lista >>Reforma«. U obrazlo­zenju podnosenja svoje ostavke па polozaj predsjedпika »Narodпe uz­danice«, iako је i dalje ostao сlап drиstva i pristasa Jиgoslavenske mи­slimaпske orgaпizacije, Dugalic је naveo, da ga је na taj korak natjerao indoleпtan stav rllkovodeCih ljнdi u Jugoslavenskoj muslimanskoj orga­пizaciji ргеmа dгustvu »Nat·odпoj нzdanici«, kojima је ono sluzilo is­kljиcivo и propagandno-politicke ciljeve.42J

Na osnovu ovih i mnogih dntgiћ podataka moze se zakljиciti da se tada znatno aktivirala jedna strиja unutar nehomogene muslimanske iпteligeпcije koja је zagovarala depolitizaciju kиltшno-prosvjetnih dnt-

38Ј Isto. З9Ј Gajret i ko11gres i11telektualaca. Vecernja Po~ta, Ь1-. 2164, 12. septembar

1928, 6. 40) IAS, Zapisnik sjednice Glavпog odbora Gajreta od 11. IX 1928. 41) А s i ш D tt g а 1 i с, Nasa /щllllma podvojenost. Reforma, 1/1928, 8, 1. 42) А s i т D u g а 1 i с, Zasto sam napustio Nщodmt uzclanicu. Refoпna,

l/1928, 5, З. Mjesni оdЬог Jugoslavenske muslimэлske oгganizacije u Sarajevu jednoglasno је us,rojio odltrku о iskljucenju Dugalica iz svojih redova zbog, kako је navedeno, njegovih akcija koje sн se suprotstavljale stranackim interesima i pravilima statuta. Ј skljuceнje Dugalica iz Jugoslave11ske muslimanske organizacije. Jugoslavenski list, 300, 21. deceшbra 1928, 4.

187

stava, prvenstveпo и ciljи prevazilazenja podvojenosti гelativno malo­brojnih mиslimanskih javnih radnika kako Ы sve raspolozive sпage bile grиpisaпe i иsmjerene па zajedпicki rad и interesи kиltиrno-prosvjetпog i ekonoшskog podizanja Mиslimaпa. Uticaj ove пeformalne skнpine koji su kao pojedinci i1i и maпjim gпtpama istttpali па Kongresи, prije i poslije пјеgа, nije, medutim, blo dovoljпo jak da пeиtгalise drнge strиje i izmijeni postojece odnose medи nшslimanskom iпteligencijom.

Jedan od pokиsaja na toj blпiji blla је i akcija grиpe oko lista »Re­forma«, koji је izlazio tokom prve polovine 1928. godine. U prograrnu svog djelovanja ova grиpa iпtelektнalaca zagovarala је neophodnu re­formu muslimaпskog drustva, dok је и ideoloskom pogledu Ьila pod snazпim uticajem reformizшa Kemala Atatиrka. Aktivnost ove grupe zaslul.uje da se temeljitije proиci i posebno obradi.~3>

Povodom pi-oslave 25. godisnjice >>'Gajreta«, Lt ciji vremenski okvir se вklapalo i odrzavanje Kongresa muslimanskЉ intelektиalaca, pole­filike izmedu veCine iz Glavnog odbora »Gajreta« i istaknutЉ licnosti Jugoslavenske musliшaпske organizacije doblle SLL poseban naglasak i intenzitet. Proklamovana nastojaпja »Gajreta« da и okvirtt svog jttblleja pokrene i povecle jednu sirи akciju na okttpljanju svih mнslimanskill snaga, а koja је trebala da se afirmise i putem Kongresa mнsHшanske intel.igeпcije, naiSla је na rezervisaп stav vrlюva Jиgoslavenske mнsli­manske organizacije, па sto је иkazivao i clanak objavljeп и »Pravdi«, povodom 25-godisnjice »Gajгeta«.44> U osvrtu па »Gajretov« 1-ad, u tom clanku је, н гekapitulaciji predeпog puta drustva »Gajret« koпstato­vaпo, da је glavnн smetnju »Gajretovom« radu па okнpljanju svih Muslimana па kulturno-prosvjetnom polju predstavljalo иnosenje po­litike i koriStenje drustva tt politickoj borbl za postizanje >>svojih poИ­tickih ciljeva, а u prvom redu da ga нpotrijebe kao sredstvo za popнla­rizovanje njЉovih пepoznatЉ imena u narodtt«. (Misli se па Claпo\re Glavnog оdЬога - prim. moja, 1. К.) Takva orijeпtacija vodstva »Gaj­reta«, Ciji politicki i partijski ciljevi пisн - prema pisanju »Pravde« -blli н skladu sa ciljevima siгokЉ muslimanskih slojeva, пeminovno su doveli do konfrontacije sa Jиgoslavenskom muslimaпskoш orgaпizaci­jom, koja је okupljala veCinu musliшaпskog staпovnistva. Рrеша ocjeni Jнgoslaveпske musliшaпske organizacije, vodstvo Gajreta« пiје ' 'odilo dovoljпo racuna о tome da jedno muslimaпsko drustvo sa kulturпiш ciljevima, ne moze tl-aziti i imati oslonac i podi-sku mиslimanskog пa­roda ako istovremeпo djeluje protiv politickЉ predstavnika toga naroda. Takve teпdenaije t1 ргаvсн гazdvajaпja Musliшaпa kroz >>Gajretovo« djelovaпje pretvorilo је >>Gajret« u >>drustvo ljudi, koji su preko »Gaj­reta«. tjeгali svoju prkos-politikи« koja se Sl1protstavljala volji veCiпe Muslн:nana, а Ciji su гezultati skodili i Jugoslaveпskoj musliшanskoj oгgaшzaciji i samom »Gajretu«. Optиzi,,alo se >>Gajretovo« ruko,юdstvo

43Ј List »Refoгma<< uredivao је Dzevad Sulejmaпpasic, а u sastavll Redakcio· поg оdЬога bili su: dr Hamid Н. Efendic, Hamid Kukic i Hamza Ht~mo. Pred­sjednjk privremenog Egzekutivnog оdЬога ove orgaпizacije Ьiо је Asim Dugalic, а clanovi: Dzevad Sulejmanpa~ic, sukrija Kurtovic, Edћem BicakCic, Hamid Ku­kiC, Hamza Ннmо i dг. Nasa prva rijec. Reforma, I/1928, 1, 1.

44> 2S-gotlisr1jica Gajr·eto11a. Pra11da, 8/ 1928, 35, 2. ·

188

da >>se пametlo silom policije« ла celo dгust va i da se koгistilo svim nedopнstenim sгedstvima da bi se odrzalo. lz tih razloga, navodilo se dalje Ll >>Pravdi<<, onemoguCivao se upis u >>GajretoVO« clanstvo i naj­нgledn1jiћ Mнs1imana, iz bojazni da oni svojom Ьгојсапоm snagom ne Ьi ugrozili pozicije vodstva i doveli па upravн svoje ljude. Vodstvu »Gajreta<< se predbacivalo da је radi јасапја svojih politickih pozicija »paradiгalo u partijske svrhe« sa povjerenom ти skolskom omladinom te pravilo >>najgгuЬlje ispade pгoti\' osjecaja muslimanskog elementa«, а da је i samo drнstvo cesto koгistcno kao paravan iza koga su se kгile trgovacke spekulacije. 0 »GajretoYim« skupstinama izrecen је ostar sud, jer su one- prema pisanjн »Pravde«- >>jedno vrijeme Hcile vise zboru policajaca, nego li skuptt kнltшnЉ гadnika.«45>

I pored ovih tesk1.11 optuZЬi na racun »Gajretovog« vodstva, izra­zeno је uvjerenje, da се te gгeske Ьiti eliminisane, а gaгancija је tome, kako se podvlacilo »da su stvari u пajnovije vrijeme kгenule drugim, boljim pravcem«, jer se osjecaju tendencije postepeпog нklanjanja po­litike iz dгustva, te da drнstvo ponovo stice simpatije >юnЉ od kojih su ih Ьili izgнЬili«. ZeleCi da se inaLtgщise novi kurs tt »Gajrettt<<, koji се omogнCiti da drustvo postane stjeciste 1i centar prosvjetno-kнltнrnog i ekonomskog podizanja Muslimaпa, vodstvo Jugosla,,enske muslimanske organizacije је ipak zadrzalo izvjcsnu 1·ezeгvu н pogledu njegovog daljeg razvoja, ostavljajнci vremenu da pokaze spremnost i zeljн vodstva »Gaj­reta« za izmjenom svoje orijentacije.~1

Navedene Cinjenice dovoljno ilustruju situacijн i atmosferu н mн­slirnanskim intelektнalnim i politickim krugovima и kojoj је pripreman i odгzan Kongres mнslimanskЉ intelektualaca. Mada su osnovne inici­jative za odrzavanje tog skupa oCigledno Ьile motivisane konstruktivnim namjerama о kojima је pretlюdпo Ьilo rijeбi i premda sн rasprave na Kongгesu pokrenule, ра i djelimicno pokusale odgovoriti па odredena najaktuelnija pitanja kultнrnog i ekonomskog zivota Muslimana, ipak је stvarni efekat ovog Kongresa, prvenstveno zbog гazlicitih politickih pozicija njegovih ucesnika, jakih spoljnih нticaja, а posebno usljed re­lativno ogranicenili vidokruga i dometa predlozenih rjesenja kao i lizo­lovanosti Citave akcije muslimanske inteligencije и tadasnjem visenacio­nalnom bosanskohercegovackom dпtstvн, ostao, uglavnom, na nivou ne­ostvaгeпih deklaracija.

45) Isto. -46) Jsto.

1-89

ZUSAMMENFASSUNG

DER KONGRESS DER MOHAA1.MEDANISCHEN INTELLEKTUEIJLEN VON 1928 IN SARAJEVO

Im Rahmen dет 25-Jal1resfeier det· Gt·iinc!ttng und des W~rkens de1· a!te­sten und •starksten mohammedaвischen Gesellschaft ftir Bildung und Kultur, »Gajret«, wur.de am 6. und 7. September 1928 in Sarajevo ei•n Kon<gress der mo­ћaпunedaniscћen Intellektuellen abgeћalten. Obgleich dieseг Kongress foтmal keinen politischen Cћarakter llnd keine tpolitische Bestimmung hatte, drtiokte er ·doch die Situatiм im Lande llnd die Atmospblire in der Gesellschaft alls, \Var von Љnen gepragt und fiigte sich indirekt so in die aktuellen politischen Stromtшgen. Dabei kаш besonders die Teilung in Anћanger und Gegneг der Jugoslawiscћen Mohammedan·ischeп Organisation, der fiihгenden mohamme­daniscћen Partei iп Bosnien und Herzegowina, Zlllll Ausdruck.

Nach der Koпzeption der Organisatoren bestand die Hauptaufgabe des Kongresses darin, cble Grtiпde fi.ir das ZurtickgeblieЬensein der Mohamme­daner aufzuzeigen uпd entsprecћeпde Losungeп zur Beseitigung ctieses Maa:t­gels zu finden. Auf der Tagesordnung des Kongresses standen Fragen der k<Ulturellen, wirtscћaftИchen und sozialen Lage der Moslems. Obgleicћ der Kongr·ess mi't konstruktiven Absicl1ten abgehalten Wllrde und mан in den Diskщsionen versuchte, \Veпigstens teilweise a'ltf ·bestimmte aktuelle Fragen der sozial-okonomischen und kulturellen Lage der Mohammedaner zu antwor­ten, blieb er "im Effekt auf einem Niveau von Deklarationen, die nicht verwir­klich't \Vurden. Der G.rund dafiir lag vor аЬlеш ~m Zwiespalt der mohammedani­scћen ImeШgenz, der 1in tVersch•iedene·n, haufig gegensatzldchen poHtischen Orientierungen und HaHunge.,, ;jn starkeл Einfliissen ·уоп aussen und in der Ta:tsache zum Ausdruck kam, dass diese ga•пze Aktioп •isoliert von der dama-1Jgen bosniscb-ћerzegowi·nischen Gesellschaft аЬИеf.

190