2-2 ERP sistemi

8/12/2019 2-2 ERP sistemi

1/17

Seminarski rad Analiza implementacije ERP reenja

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija Strana

2.3 STRUKTURA ERP

ERP reenja su ista kao i sva ostala i sastoje se od hardvera (serveri i periferne opreme), softvera(operativni sistem i PB), informacija (organizovanje internih i eksternih izvora), procesa (poslovniprocesi, procedure i politike) i ljudi (korisnici i IT profesionalci) koji se pojavljuju u fazama ulaza,obrade i izlaza iz sistema [148]. Arhitektura ERP reenja moe se posmatrati iz dva ugla:

1) funkcionalna taka gledita, koja prua reenja ERP modula kojae podrati razliiteposlovne funkcije u organizaciji i

2) sistemska perspektiva, koja odreuje arhitekturu ERP reenja kroz hardver, softver i mreu.

2.3.1 Moduli ERP reenja

Osnovna uloga ERP je da prui podrku za poslovne funkcije kao to su raunovodstvo,proizvodnja, finansijsko upravljanje, ljudski resursi, proces prodaje i kupovine i procesi sarazliitim akterima unutar organizacije. Preduzee na osnovu uraene analize i bira module kojeele da uvedu. ERP obezbeuje istu funkcionalnost za sve integrisane korisnike na nivou podatakaime se oni se mogu koristiti u svim modulima ERP reenja. To znai da se podaci unose samo

jednom u sistemu, a u zavisnosti od organizacionih pravila, dostupni su korisnicima unutar i/iliizvan organizacije. Ovi moduli omoguavaju funkcionalnost uvoenja poslovne politike i procesa uoblasti raunovodstva, proizvodnje, finansija, itd. Uprkosinjenici da provajderi ERP reenjanaglaavaju da su njihova reenja dizajnirana po principu najbolje prakse, neka pravila poslovanjasu u sukobu sa organizacionim politikama, pa je potrebno prilagoditi ERP reenje konkretnojsituaciji. Svi vodei provajderi ERP reenja nude generike funkcionalnosti modula ERP reenja, sanomenklaturom kao to je prikazano u tabeli 4.

Tabela 4: Moduli ERP reenja [zvanini sajtovi SAP, Oracle, Microsoft 2010]Funkcija SAP1 Oracle2 Microsoft3

Proces ugovora Sales and Distribution(SD) Marketing Sales Sales & Marketing

Nabavka sirovina imaterijala

Materials Management(MM) Procurement Purchase

Planiranje proizvodnje Production Planning(PP) ManufacturingResource planning &

Manufacturing

Finansijsko raunovodstvo Financial Accounting(FI) Financials Financial Management

Upravljanje finansijama Controlling (CO)

Ljudski resursi Human Resources (HR) Human Resources Human Resources

Legenda:1 Zvanini sajt SAP 2010;2 Oracle zvanini sajt 2010;3 Microsoft zvanini sajt 2010


2/17



Danas, svi provajderi nude osnovnu funkcionalnost ERP modula ERP reenja. Konsalting firmaAberdin Grupa je zasnovana na razliitim ERP reenja identifikovanih 24 generikih modula ERPreenja [1]. Meu osnovnim modula su: glavna knjiga, obaveze, potraivanja, upravljanjeugovorima, nabavka, upravljanje zalihama i platu. Dodatak 2 prikazuje listu 24 generikih modulaERP reenja i procenat funkcionalnosti koja se uvodi u svakom modulu za godine 2006, 2007 i2008.

Koncept ERP reenja, ali takoe moe da se posmatra kroz sveobuhvatan proces predvianja iupravljanje potranju kupaca za proizvode/usluge i nabavku svih potrebnih resursa u okviruorganizacije (slika 3). ERP reenja pomou alatke sposobne za predvianje, planiranje, povezujuikupci i dobavljai u lancu snabdevanja je zavren, odluuje na osnovu dokazanih procesa, moduliprodaja, marketing, proizvodnja, distribucija (logistika),proces nabavke, finansija, razvoja

proizvoda i ljudskih resursa [234].

Slika 3: Grafini prikaz koncepta ERP reenja [234]

Pruaoci ERP reenja su osnovne module (proizvodnja, distribucija, finansije i ljudski resursi)razvijali koristei nove tehnologije (npr. Internet mrea) i dodavali module kao to su: SCM, CRMitd. kao to je prikazano na slici 4 [194].


3/17



Slika 4: Razvoj programskog okruenja organizacije [194]

2.3.2 Arhitektura ERP

Kao to je navedeno od strane [22], koncept ERP reenja se sastoji od osnovnih komponentiprikazanih na slici 5. Temelj koncepta ERP podataka je organizacija. Organizaciji je neophodnainformacija radi poslovanja. Podaci mogu da se obrauju iuvaju na jednom mestu u PB i prenoseizmeu razliitih programa, PB i eksternih ureaja kroz integraciju programa i PB. Kroz integracijuprograma i PB je garantovana funkcionalnost ERP reenja.


4/17



Slika 5: Koncept ERP reenja u obliku trougla [22]

Podaci iz ERP aplikacija se najee razmenjuju izmeu prodavaca i kupaca. Serveri sucentralizovani, a korisnicima je omoguen pristup serverima na vie lokacija u okviru organizacije.Arhitektura ERP je organizovana u nivoe radi lakeg upravljanja koje obuhvata razuenost ifleksibilnost pomou plug-n-play mogunosti. ERP sistemi se sastoje od dva ili tri nivoa (engl.layers ) gde je svaki sloj odgovoran za odreeni deo funkcionalnosti sistema, odnosno [148]:

1)

Data nivo (engl.data tier ) je odgovoran za upravljanje podacima. Ukljuuje centralnoskladitenje za sve podatke koji se koriste u svim modulima i odrava integritet prenosapodataka izmeu servera i klijenata. Sistemske komponente na ovom nivou obuhvatajuupravljanje SQL i ostalim komponentama DBMS interfejsa.

2) Operativni nivo (engl.business tier ) sadri komponente koje se koriste od strane poslovnelogike funkcijskih modula. Deluje kao interfejs izmeu klijentske aplikacije i PB.

3) Prezentacijski sloj (engl. presentation tier ) je odgovoran za korisniki interfejs. Brine se zakorisniki interfejs, unos podataka i prosleivanje zahteva za informacijama. U sadanjegeneracije ERP reenja ovaj nivo se obino zasniva na Webu, to znai da korisnici mogu dapristupe aplikacijama preko Interneta.

IT infrastruktura u organizacijama je migrirala sa centralizovanih sistema klijent/server nadistribuirane sisteme. Sa distribuiranom arhitekturom je bila i prva generacija ERP reenja jekoristila dvoslojnu arhitekturu (prezentacioni i aplikacioni sloj), ali je kasnije unapreena na tri-nivojsku arhitekturu (prezentacioni, aplikacioni i sloj podataka; Slika 6). Sa uvoenjem svesloenijih ERP reenja, koji su rasuti po svim oblastima poslovanja, prelazi se na N-nivojskuarhitekturu. Trenutna IT infrastruktura fokusirana je na integraciju korporativnr arhitektureInterneta i proirenja koja se odnose na dobavljae, kupce i klijente putem usluga koje suorijentisane na servisnu arhitekturu (engl.Service-Oriented Architechture , u daljem tekstu SOA).


5/17



Slika 6: Tronivojska arhitektura ERP reenja [37]

SOA predstavlja tehniku arhitekturu koja se koristi za izgradnju web usluga [48]. Ona omoguavasoftveru da komunicira preko agenata i tako sprovode poslovne zahteve. Glavni zadatak SOA je daobezbeuju funkcionalnost to je definisano u sledeim karakteristikama: platformska nezavisnost(ne zavisi od hardvera i softvera), redosled usluga je dinamiki prilagoena (usluge mogu da buduispitane od strane druge usluge, npr. e-prodaja moe traiti kao uslugu autorizaciju kreditne kartice).Usluge su funkcije koje su dobro definisane, nezavisne i razliitog sadraja. Kolekciju uslugazovemo SOA. S take posmatranja ERP, SOA razbija servise na manje i odvojene servisne zahteve,koji zajedno podravaju pojedine module ERP reenja. SOA ne treba izjednaavati sa web

servisima jer Web servisi implementriraju SOA aplikacije putem web tehnologija kao to su SOAPi XML.

Nedavno su se pojavila ERP reenja koje provajderi nude na onlajn (ili internet) zasnovanojarhitekturi svojih sistema, koji sebe opisuje kaoetvrti nivo, gde je prezentacioni sloj podeljen univoe web servisa (engl.web services ) i nivoe pretraivaa (engl. web browser ). Upotrebaarhitekture Interneta je osnova gde korisnici imaju pristup ERP aplikacijama preko Webpretraivaa.

U literaturi, postoji iizraz potpune integracije aplikacija (engl. Enterprise Application Integration ,EAI), koji kombinuje tradicionalna reenja (ERP podrku poslovnim procesima u kompaniji) i svedruge aplikacije koje zajedno sa drugim organizationim sistemimaine lanac vrednosti od kupca do


6/17



dobavljaa [192]. EAI softver omoguava komunikaciju izmeu poslovnih aplikacija, ukljuujuiprenos i kontrolu podataka [48], koji je takoe prikazan na slici 7.

Slika 7: Inegracija aplikacija u sistemu EAI

Organizacija Ittoolbox je definisala sisteme organizacije gde EAI sistemi omoguavaju integracijuposlovnih procesa, integraciju aplikacija, integraciju podataka, integraciju standarda i integracijuplatformama [90]. Integracija poslovnih procesa ukljuuje procese i regulie razmenu informacijaizmeu poslovnih sistema razliitih organizacija. Ovo omoguava traenje prirodnih tokovaoperacije, smanje trokove i obezbeuje bolje uslove kupaca. Cilj je integracije aplikacija i funkcijaprenosa podataka iz jedne u drugu aplikaciju u realnom vremenu. Koristi se da se integriu B2B,CRM, web, itd. U sluaju da je integracija aplikacija i poslovnih procesa uspena, to moerezultirati integracijom podataka i PB. Da bi se postigla integracija podataka, podaci moraju dabudu organizovani u grupe u meta modelu podataka. Po zavretku ovih koraka, podaci se mogu

distribuirati preko PB. Puna integracija podataka se postie sa odreenim standardnim formatima zadistribuciju i distribuiraju informacija i poslovnih podataka. Ovi standardi ukljuujuCOM+/DCOM, CORBA, EDI, Java RMI i XML. Integracija platformi obuhvata procese i alate kojisu potrebni da drugaiji hardver i softver komuniciraju jedni sa drugima optimalno i bezbedno. Nataj nain podaci mogu da putuju kroz razliite aplikacije bez ikakvih problema.

2.4 PREDNOSTI I OGRANIENJA ERP REENJA

Dananja ERP reenja su rezultat tri stvari: napredka u hardveru i softveru (procesorska snaga,memorija i komunikacioja), razvoja vizije integrisanog IS i promena organizacije iz funkcionalnihka procesno orijentisanim preduzeima [147]. Integrisani IS ili ERP moe da dovede do efikasnijihposlovnih procesa koji kotaju manje a pored toga imaju sledee prednosti:

ERP reenje omoguava laku globalnu integraciju: jezike i kulturoloke prepreke se moguautomatski prevazii.

ERP reenje ne samo da omoguava integraciju izmeu ljudi i informacija ve i eliminieprobleme sa nadogradnjama.

SAP

SCM & FI

PeopleSoft

HR

Oracle

Data Warehouse

SiebelCRM

Customer Portal Employee Portal

Vodi EAI


7/17



ERP reenje omoguava upravljanje radom a ne samo nadgledanje. Ono sve informacijeinidostupnim menaderima omoguavajui im da se fokusiraju na poboljanje procesa.

Scott i Vessey [192] naglaavaju da je mogunost integracije svih aspekata ERP od stratekog

uticaja na organizaciju. U pogledu ubrzavanja restrukturiranja poslovnih procesa treba raditiglobalno, prilagodi se brzo konkurentnim promenama i tako omoguiti integraciju podataka u celojorganizaciji. U tehnolokom smislu treba ubrzati instalaciju arhitekture koja je flskibilna iskalabilna i omoguiti smanjenje trokova u smislu najma a ne gradnje IS.

[148] kau da moemo da pogledamo prednosti i ogranienja sistema i sa poslovne take gledita,gde rezultati mogu biti merljivi (engl.tangible ) ili neprimetni (engl.intangible ), kao i kratkoroni ilidugoroni.

Prednosti sistema i ogranienja ERP reenja su:

Integracija podataka i aplikacija izmeu funkcionalnih oblasti organizacije (jedan unospodataka i sposobnost da se koriste podaci u svim aplikacijama poboljava tanost i kvalitetpodataka).

Lake odravanje i bolji sistem podrke, IT profesionalci su fokusirani na samo jednoreenje, a samim tim pruaju bolju podrku potrebama korisnika.

Jedinstven korisniki interfejs izmeu razliitih aplikacija znai manje obuke za zaposlene,poveanu produktivnost i lake kretanje radnika izmeu poslovnih funkcija.

Obezbeuje bolju sigurnost podataka i aplikacija preko centralnog hardvera, softvera imrea.

Kompleksnost montiranja, podeavanja i odravanja sistema se poveava, to zahtevaspecijalizovane IT profesionalce za hardver, softver i mree.

Standardizaciju hardvera i softvera je teko postii. Prenos i konverzija podataka sa starih sistema na novi sistem moe biti dugotrajan i

kompleksan proces. Obuka zaposlenih u IT ERP sistema moe da izazove otpor i smanjenu produktivnost u

poetnom periodu.

Poslovne prednosti i ogranienja ERP reenja su:

Fleksibilnost organizacija koje mogu da brzo reaguje na promene u okruenju (tj. rast

prometaime se odrava trini udeo u industriji). Laka saradnja i timski rad za pristup informacijama iz razliitih funkcionalnih odeljenja. Olakavanje povezivanje i razmenu podataka u realnom vremenu izmeu partnera u lancu

snabdevanja mogu da poboljaju efikasnost i smanje trokove proizvoda i usluga. Vii kvalitet usluge kupcima zbog breg i boljeg protoka informacija unutar organizacije. Poboljanje poslovnih procesa Reinenjeringom poslovnih procesa. Obuka osoblja na novom sistemu dovodi do dodatnih trokova. Izmenjene poslovne aplikacije i granice odeljenja mogu izazvati otpornost i otpornost na

ERP. Smanjenje vremena ciklusa u lancu snabdevanja od sirovine do prodaje proizvoda.

[116] kao glavne prednosti uvoenja ERP u proizvodnji istiu:

Skraeno vreme planiranje (95%)


8/17



skraeno vreme isporuke (10% 40%), skraeno vreme proizvodnje (10% 50%), nii nivo zaliha (10% 25%),

smanjiti kanjenja u isporuci (25% 50%) poveanje produktivnosti (2% 5%).

Kompanija Aberdin Grupa (2006) kae da je neophodno da se uspeh ERP implementacije meri uvezi sa poslovnom koristi. Tabela 5 pokazuje poslovne koristi za mala, srednja i velika preduzea.

Tabela 5: Trokovi poboljanja performansi [1]Mala preduzea

(< $50 m) Srednja preduzea($50 m-%1 mrd)

Velika preduzea(> 1 mrd)

Smanjenje trokova zaliha 13,9% 14,5% 18,1%Smanjenje operativnih trokovaproizvodnje 12,8% 12,8% 15,4%Smanjenje administrativnihtrokova 13,4% 16,4% 11,4%Potpuno poboljanje iblagovremena otprema 20,2% 21,0% 13,0%Poboljana konzistentnostrasporeda proizvodnje 19,3% 17,3% 12,1%

Prosek 15,9% 16,4% 14,0%Trokovi u odnosu na procenatpoboljanja $389 $347 $130

2.5 PROVAJDERI ERP REENJA

Na tritu danas, mnogi nuude ERP reenja, ali kako je navedeo [22], jedan od vie od hiljaduprovajdera ERP reenja kontrolie veinu trita (izmeu 60 i 70%) dok ostatak kolaa veinomzauzima oko 10 provajdera. Kao to smo pomenuli u prethodnim poglavljima, sva ERP reenja nisupogodna za razliite veliine i grane organizacija. Tako, delimo ERP reenja u zavisnosti odveliine organizacije na reenja prve klase (engl.Tier I , u daljem tekstu Tier I), na drugu klasu(engl.Tier II , u daljem tekstu Tier II), treu klasu (engl.Tier III , u daljem tekstu Tier III) i ostalareenja (Panorama Consulting Group 2010). Pored toga, postoje i specifina ERP reenjaprilagoena specifinim aktivnostima ili orijentaciji organizacije u odnosu na proizvode, usluge ilidistribuciju i tako moemo podeliti ERP bez obzira da li je organizacija fokusirana na proizvodnju,usluge ili distribuciju [104,220].

Trite ERP reenja na osnovu broja korisnika u okviru organizacije je podeljen u tri grupe [37]:


9/17



Grupa Tier I kojoj pripadaju organizacije sa vie od 1000 zaposlenih. To su organizacijeFortune 500 i drugih organizacijaiji je prodaja vea od 250 miliona dolara, ukljuujui iglavne nacionalne administracije i druge javne agencije.

Grupa Tier II ukljuuje srednje organizacije izmeu 100 i 999 zaposlenih, a prodaja jeizmeu 2 i 250 miliona dolara.

Grupa Tier III ukljuuje one organizacije koje su imale promet do 2 miliona dolara izapoljavaju manje od 100 ljudi.

Prema istim kriterijuma savetodavnih organizacija koje se bave ERP reenjima, mnogi pisci deleERP u grupe Tier I, Tier II i Tier III reenja. [104] smatra da klasifikacija samo u zavisnosti odveliine organizacije se ne preferira jer Tier II ERP reenja su uvedena na nivou postrojenja ilizavisnih preduzea. Zahtevi za Tier II ERP reenja su veoma slini Tier I ERP reenjima, jer oniomoguavaju integraciju sa Tier I i dozvoljavaju mogunost zamene delova funkcionalnosti bezznaajnog uticaja na integritet ERP procesa. On dodaje da su mnogi ljudi pogreno pretpostavljalida trite ERP reenja za srednja preduzea znai jednostavnije ERP u odnosu na Tier I. Veinasrednjih organizacija ili odeljenja osnovnih poslovnih procesa su istih iliak viih zahteva odvelikih organizacija, s druge strane, nemaju tako sofisticirane procese podrke i zahteve zaautomatizaciju reenja u podrci. Treba da se tei jednostavnou organizacije takvih ERP reenja,omoguavajui im da adekvatno podre u dobijanju potrebnih informacija (funkcionalnost koja jedobro podrana od glavnih stratekih poslovnih procesa i funkcionalnosti koje dovoljno podravajumanje strateke ali ipak vane procese za dobijanje informacija, koje ograniavaju ukupnusloenost). Trite ERP reenja za MSV je veoma fragmentirano sa stotinama usluga koje suprisutne u razliitim zemljama ili u razliitim industrijama [104].

Prema istraivanju organizacije Gartner trini udeo 5 najveih provajdera ERP reenja u 2007(104) je sledei: SAP (28%), Oracle (14%), Saga (7%), Infor (6%) i Microsoft (4%). Tri provajdera(Saga, Infor i Microsoft) su usmereni na trite MSV organizacija, dok su SAP i Oracle reenja zavelike organizacije. Ostali trini udeo u srednjim organizacijama dele Epicor, IFS, Lawson, QAD,Exact Software, itd. koji se fokusiraju na odreeni region ili granu.

ERP reenja imaju razliite trino uee u smislu veliine organizacije. Istraivaka organizacijaPanorama Consulting Group, koja je obuhvatila 670 organizacije iz celog sveta poredila je uvoenjeERP u MSV organizacije sa uvoenjem u velikim organizacijama [163]. MSV preduzea se

definiu kao organizacije sa manje od 500 zaposlenih i manje od 500 miliona dolara godinjegprihoda. Trino uee ERP reenja takoe varira u zavisnosti od veliine preduzea (slika 8). Poovoj studiji organizacije Panorama Consulting Group 43% udela na tritu meu velikimpreduzeimaini SAP i 30% kod MSV kompanija. SAP je najvei provajder ERP reenja u oblastiMSV preduzea, a za njim sledi Oracle. SAP i Oracle zauzimaju preko 75% trita velikihkompanija i 54% trita MSV preduzea [163].


10/17



Slika 8: Trini udeo ERP provajdera u odnosu na veliinu organizacije [163]

Organizacija Gartner dalje definie Tier II ERP reenja, kao to su ERP reenja posebnoprilagoena odreenoj vrsti proizvoda (proizvodnja, usluge, distribucija) za srednje organizacijeizmeu 100 i 999 zaposlenih i godinjim prometom izmeu 50 miliona i 1 milijarde dolara [104].Ove organizacije imaju ograniene IT resurse i trae ERP reenja koja podravaju diferenciranjeposlovnih procesa, a ne zahtevaju znaajan porast reijskih trokova (sistem mora da minimiziraukupan troak i sloenost). Organizacija Gartner je na osnovu navedenih pretpostavki proveoistraivanje nakonega su doli do zakljuka da je jedan od vodeih ERP reenja u Tier IIsegmentu je samo Microsoft Dinamics AX, sledi reenje SAP Business All-in-One i Epicor 9, koji je vidi naslici 9.

24%

24%22%

30%

II

O

M

SAP

17%6%

33%

44%

II

O

M

SAP


11/17



Slika 9: Magini kvadrat za ERP reenja druge grupe (Tier II) [104]

Predraviemo prvih pet provajdera ERP reenja.

SAP. SAP je najvei provajder ERP reenje sa najveim trinim ueem, koji je osnovan 1972.godine sa seditem u Nemakoj u Walldorffu. Bio je pionir u konceptu ERP reenja (106). Nudivertikalna reenja u svim podru jima industrije i glavnim tritima. Njihovo reenje SAP koristivie od 12 miliona korisnika u vie od 88700 instalacija. Zapoljava vie od 32 hiljada ljudi u vieod 50 zemalja. SAP predstavlj vie od 1500 partnera. Za velike organizacije nudi se SAP BusinessSuite i SAP NetWeaver, dok za MSV organizacije tu je SAP Business One i SAP All-in-One (SAP2010).

ORACLE. Oracle je najpoznatiji po relacionoj PB, tavie, nudi ERP reenja, na osnovu svoje bazepodataka pod nazivom Oracle E-Business Suite. Oracle je preuzeo konkurente kao to su Siebel,PeopleSoft i JD Edvards, a sada nudi svoje ERP reenja. Zapoljava preko 40 hiljade ljudi u vie od100 zemalja. Sedite mu je u Redwoodu u Kaliforniji (Oracle 2010).

Infor Global Solutions. Infor kompanija nudi reenja Baan za masovne i preraivake proizvodnje.Reenje Baan postalo je poznato devedesetih godina zbog uvoenja u giganta avijacije Boing.Kompanija Infor je preuzela mnoge konkurente i sada ima trei najvei trini udeo ERP reenja. Saseditem u Alpharetti, Dordija zapoljava vie od 8000 ljudi, ima preko 70000 kupaca i prisutan je u vie od 100 zemalja (2010).

SAGE GRUPA. Kompanija Sage je osnovana 1981. u Velikoj Britaniji, a usmerena je na MSVorganizacije. Kompanija ima vie od 6,1 miliona klijenata i zapoljava 13400 ljudi. Firma plasira tri

s p o s o b

n o s

t z a

i z v r e n

j e


12/17



linije reenja, odnosno Sage ACCPAC ERP, Sage Pro ERP i Sage Business Vision (Sage Group2010).

Microsft DYNAMICS. Microsoft je kasnije od drugih provajdera uao na trite ERP reenja. Ima

irok spektar reenja i veinu je stekao kroz akvizicije malih razvojnih timova. Portfolio se sastojiod: Dynamics NAV (ranije poznat kao Navision), Dynamics AX (ranije poznat kao Axapta),Dynamics GP (ranije poznat kao Great Plains), Dynamics SL (ranije poznat kao Solomon) iDynamics CRM. GP i SL se koristi u Americi. NAV i AX se koristi u Evropi, priemu je AXnamenjen za vee organizacije. Glavna prednost Microsoft Dynamics reenja su korisnikiinterfejsa koji je korisnicima poznat iz drugih aplikacija (kao to su Microsoft Office paket)(Microsoft Dynamics 2010).

Veina danas prisutanih ERP reenja na tritu bi trebalo da bude usmerena na proizvode tipapreduzea (engl. product-centric companies ) i prema tome danas ERP reenja delimo na reenja za

proizvodna preduzea (engl. ERP for manufacturing companies ), ERP reenja za servisnapreduzea (engl. ERP for services companies ) i ERP reenja za distribuciju i logistiku (engl. ERP for distribution and logistics ) [220,104]. U zavisnosti od vrste proizvoda i poslovanja, kompanijedelimo na:

Proizvodne kompanije gde se osnovna delatnost vrti oko razvoja, proizvodnje, izgradnje iprodaje proizvoda i usluga vezanih za isporuku svih vrsta proizvoda (od jednostavnih donajsloenijih). ERP za proizvodnju stoga treba da podri serijsku proizvodnju (engl.discretemanufacturing ), koji treba da sadri funkcionalnosti planiranja proizvodnje, upravljanjaproizvodnjom i kontrolu trokova proizvodnje. Pored toga, on takoe treba da ukljui i

druge module (npr. finansije, prodaju, ljudske resurse, itd.). Distributivne kompanije koje se fokusiraju na kupovinu, skladitenje, rukovanje,

prepakivanje, prodaju i isporuku proizvoda i usluga. Tradicionalni procesi distribucije sufokusirani na kretanje robe du lanca snabdevanja. Tako, ERP reenja za distribucijuukljuuje funkcionalnost SCM, upravljanje procesima distribucija (engl. Distribution Process Management , u daljem tekstu DPM) i prodavnice.

ERP reenja za servisno orijentisane organizacije treba da sadri module za upravljanjeposlovima, uslugama i resursima u neproduktivnim organizacijama.

Tabela prikladnosti ERP reenja u zavisnosti od orijentacije preduzea i veliini kompanije za pet

vodeih ERP reenja data je u prilogu 3.Veina provajdera ERP reenja takoe nudi reenja za svaku granu - vrsta industrije (engl.industrysolutions ). SAP nudi velika industrijska reenje kao standardnu ponudu, a Microsoft je dodaoindustrijska reenja, ali tako da je svojim partnerima ostavio mogunost da sami prilagode osnovnareenja konkretnim problemima (tzv. vertikalna reenja; [106]). Pet najveih provajdera ERPreenja, koja nude reenja vertikalnih i postavljaju svoje ERP reenje su prikazani u tabeli 6.


13/17



Tabela 6: ERP reenja provajdera za srednja preduzea (8)Preduzee Fokusiranost na delatnost (tip industrije) ERP reenja

Infor

Obua i tekstil, automobilska,

hemijska i prehrambena industrija. IKT delatnost, industrijaopreme. Osiguranje, metal i plastika, brodogradnja, elektroindustrija, industrija papira, vodovod, grejanje,

komunikacije , upravljanjeobjektima, finansijske usluge, zdravstvo, ugostiteljstvo,

javna uprava, maloprodaja, prerada hrane.

COM, BPCS, ERP LN, ERP LX (BPCS),

MANMAN, MK Manufacturing, KBM,MAXCIM, CAS, PEMS, Masterpiesce,Infinium, Prism, Protean, BAAN, Visual,TRANS4M, Xpert, XA, Syteline, Adage,System 21, A+, FACTS, SX.e, Anael, Sun

Systems i Varial.

MicrosoftDynamics*

Automobilska, hemijska, visokotehnoloka i elektronika,nafta i gas, nabavka (engl.utilities ), proizvodnja,

prehrambena i obua.

Microsoft Dynamics AX, MicrosoftDynamics GP, Microsoft Dynamics NAV,

Microsoft Dynamics SL.

Oracle

Bankarstvo i finansijske usluge, komunikacije, zdravstvo,visoke tehnologije, javni sektor, obrazovanje, istraivanje,

maloprodaja, nabavka, vazduhoplovstvo i odbrana,automobilska, hemijska, mainstvo i graevinarstvo,

proizvodnja i prerada hrane i obue

E-Business Suite, Peoplesoft Enterprise,JD Edwards EnterpriseOne, JD Edwards

World.

SageSoftware

Distribucija i maloprodaja, automobilska industrija,graevinarstvo, distribucija, visoke tehnologije,

projektovanje, neprofitne organizacije i vlade, zdravstvo,ishrana i obua

Sage Accpac ERP, Sage MAS90/200/500, Sage Pro ERP, Sage PWFERP, Sage ERP X3 Process Suite, SageERP X3 Discrete Suite, Sage ERP X3

Distribution Suite.

SAP Vazduhoplovstvo, automobilska, hemijska, inenjering,

graevinarstvo, visoke tehnologije, maine i komponente,vojne proizvodi, rudarstvo, nafta i gas

R/3, SAP Business Suite (vkljuuje SAPERP), SAP Business One, SAP All-in-

One, SAP Business By Design.Legenda: * Reenja za privredu prodao partnerima. Meu najistaknutijim su: Fullscope (za AX), Tectura i Hitachi

Konsalting (za AX).U 2005/2006,lanovi Instituta za poslovnu informatiku na Ekonomskom fakultetu sproveli sustudiju pod nazivom Poslovna informatika u Sloveniji 2005/2006, u koji je uestvovalo vie od 150velikih i srednjih preduzea, koja imaju jednu od tematskih oblasti koje se odnose na ERP. Trinouee provajdera ERP reenja iz ankete je prikazano u tabeli 7.

Tabela 7: Trino uee ERP reenje provajdera u Sloveniji u 2005 [91]

Preduzee Vrednost (u milijonima eura) Udeo u % SAP 12,89 42,40Microsoft Dynamics 3,24 10,60Datalab 2,24 7,4Perftech 2,21 7,2SSA Global Technologies13 1,73 5,7Kopa 1,09 3,6MIT Ineniring 1,01 3,3IS.Edico 0,97 3,2SAOP 0,63 2,1Epicor Scala 0,62 2TronInter Center 0,47 1,6QAD 0,36 1,2Oracle 0,22 0,7

Drugi 2,75 9,0Ukupno 30,43 100


14/17



Prema podacima organizacije IDC, u 2007. zastupljenost 5 najveih prualaca ERP reenja naslovenakom tritu je sledee: SAP (23%), Microsoft Dynamics (17%), Kopa (8%), DataLab (7%),Infor (7%) i ostatak (38%) (A. Zajec, Microsoft Slovenija 2008).

Trino uee ERP reenja provajdera u Sloveniji razlikuje od trinog uea ERP proizvoaa usvetu. U oba sluaja, prvi je SAP a na drugom mestu Microsoft Dynamics. Meu prvih petprovajdera ERP reenja u Sloveniji se takoe moe nai Infor reenja sa slinim trinim udelomkao na globalnom nivou. Meu liderima se ne mogu nai reenja Oracle i Sage. Moe se videti dasu se na slovenakom tritu predstavili i domai autori ERP reenja.

2.6 STATUS ERP REENJA

Na osnovu atraktivnosti trita i izgleda za realizaciju poslovnih procesa aktivnosti kompanije semogu podeliti uetiri segmenta u zavisnosti gde je najvei naglasak ERP reenja. Ove grupe su:kompanija nije fokusirana na ERP, ERP je poslovna podrka, ERP reenje poboljava unutranjefunkcionisanje biznisa i poslovanja [190]. Slika 10 pokazuje naglasak na aktivnostima ERP:proizvodnja, maloprodaja, distribucija, prodaja na veliko i profesionalne usluge. Jo su prisutne ifinansijske institucije, transport i logistika, zdravstvena zatita, izgradnja i telekomunikacije. Skoronema prisutnosti u ovom trenutku u obrazovanju, medijima i zabavi, uslugama, elektrinoj energiji,neprofitnim organizacijama, iznajmljivanju i drugim uslugama.

Studija Organizacija AMR Research, koja je obuhvatila preko 550 organizacija, otkrila je da samo

27% malih organizacija (manje od 500 zaposlenih) koristi ERP reenje, 57% od srednjihorganizacija (izmeu 500 i 2499 zaposlenih) i 70% velikih organizacija (2.500 ili vie zaposlenih;[47]).

Slika 10: Upotreba ERP u odnosu na poslovanje kompanije [190]

ne istie se taktika podrka

poboljanje unutranjegfunkcionisanja isticanje

Zdravstvo

mogunost realizacije

Graevinarstvo

Telekomunikacije

Trasport i logistika

Finansijskeusluge

Neprofitneorganizacije

Hosting

Usluedelatnosti

Obrazovanje

Mediji i zabava

Druge usluge

Profesionalneusluge

Trgovina naveliko Proizvodnja

Distribucija iprodaja na veliko

0 15 30105 20 25

ERP

0

15

30

25

20

10

5


15/17



Istraivanje Evropske komisije u Evropskom izvetaju o poslovanju, koji godinje sprovodi e-Business Watch, potvruje da ERP reenja nisu isto zastupljena u svim sektorima i veliinamaorganizacije u okviru EU [64]. Za proizvodne firme je tipino vanovorite ERP reenje za e-commerce aktivnosti sa drugim firmama (npr., razmenu podataka B2B, planiranje i kontrolusloenih procesa na osnovu funkcionalnosti koje prua ERP). ERP reenja su iroko rasprostranjenameu velikim preduzeima, naroito u IKT industriji i industriji papira. Oni nisu u velikoj upotrebiu graevinarstvu i turizmu. Tabela 8 pokazuje procenat kompanija koje koriste ERP za desetzemalja EU u pogledu veliine i bez obzira na sektor.

Studije sluaja u razliitim sektorima u 2005. pokazuju da se broj ERP sistema je poveana, jer je toosnova za naredne projekte, uvoenje e-poslovnih modela [63]. ERP sistemi su prvi put razvijeni zavelike proizvodne kompanije i preduzea koja se bave veleprodajom i maloprodajom. Kasnije, onisu poeli da se uvode u srednja preduzea, a sada se proirio obim manjih kompanija. Pored toga,povean je broj industrijskih reenja. Uvoenje ERP reenja je znaajno porastao u veini sektorapreduzea u EU od 2002. pa nadalje. Kako je korienje ERP normalno i u velikim preduzeimaveine proizvodnih delatnosti, moemo videti da vie od 70% od velikih proizvodnih preduzeakoristi ERP reenje. Ovo je takoe oigledno sa slike 11, koja pokazuje preduzea sa ERPreenjima po industriji i veliini u procentima [65]. ERP implementacija u poslednjih nekolikogodina je porasla naroito u oblasti MSV preduzea (npr. broj ERP sistema u hemijskoj industriji jeskoro udvostruen od 2003. do 2007. u malim preduzeima i povean je za oko 20% u srednjim ivelikim preduzeima). Slika 12 ilustruje korienje ERP reenja u razliitim proizvodnim sektorimaza velika i srednja preduzea, posebno za 2005. do 2009. Slika pokazuje da je upotreba ERPreenja, u proseku, 72.43% kod velikih preduzea i 47.29% od srednjih preduzea svih proizvodnihdelatnosti u EU.Tabela 8: Korienje ERP reenja u okviru EU-10 [63]

Raunovodstveni softver*** ERP reenje

Procenatzaposlenih**

Procenatpreduzea

Procenatzaposlenih**

Procenatpreduzea

Ukupno (EU-10*) 70 57% 19 11% U zavisnosti od veliine preduzea: Mikro preduzea (1-9 zaposlenih) 50% 7%Mala ppreduzea (10-49 zaposlenih) 70% 16%Srednje velika ppreduzea (50-249 zaposlenih) 85% 25%Velika preduzea (250 i vie zaposlenih) 88% 45%U odnosu na sektor: Hrana i odea 75% 58% 32% 10%Obua 69% 58% 23% 7%Industrija papira 79% 66% 45% 16%IKT proizvodnja 79% 63% 61% 16%Potroaka elektronika 78% 53% 39% 12%Brodogradnja i rekonstrukcija 80% 78% 30% 17%Graevinarstvo 68% 58% 18% 11%Turizam 67% 46% 15% 7%Telekomunikacije 83% 61% 32% 11%


16/17



Zdravstvo 91% 77% 33% 21%

Osnova (100%) Kompanije koje NE koriste ERPreenjeKompanije koje koriste ERP

reenjeN (za sve u EU-10) 5555 7237

Legenda:* EU-10 se sastoji od zemalja u kojima je sprovedeno istraivanje u svih 10 sektora. To su zemlje:eka, Nemaka,panija, Francuska, Italija, Maarska, Holandija, Poljska, Finska i Velika Britanija. EU-10 zemalje predstavljaju vie od80% stanovnitva i BDP-a u EU.

** Predstavlja procenat zaposlenih koji rade u preduzeima koja su uvela ERP reenje.

*** U ovoj grupi su kompanije koje nemaju uspostavljena ERP reenja, ali koriste namenski softver za raunovodstvo(engl.accounting software ) koji ukljuuje tabele kao npr. Microsoft Ekcel. Rezultati pokazuju da jeveina preduzea u svim sektorima (oko 70% zaposlenih u ovim sektorima) koristila neku vrstu raunovodstvenog programa. Samo 50% odmikro- preduzea je odgovorilo da oni ne koriste ERP i raunovodstvene programe.

Legenda : Osnovu (100%) predstavljaju kompanije iz sedam drava lanica EU (Nemaka, Francuska, Italija,panija, Poljska, vedska, Velika Britanija) od 811 kompanija iz hemijske industrije, 349 preduzea izindustrije elika, 661 kompanija u industriji nametaja, 1026 kompanija iz maloprodaje i transportnihaktivnosti 997 kompanija.

Slika 11: Procenat preduzea sa utvrenim ERP reenja po sektorima i veliini za 2007[63]

I

D

0 0 010 6

2721

16

29

8

61

4741 37

23

8071 71

30

41

1 9 10 49 50 249 250+


17/17



(250+ )

(50 249 )

I (2005) 0 74

(2005)

33 66

I (2005) 45 70

D (2007) 41 71

I (2007) 47 71

I (2007) 61 80

I , (2009)

43 75

Slika 12: ERP sistemi u razliitim proizvodnim sektorima u god. 2005-2009 (u% preduzea)[66]

Konsalting firma Panorama Consulting Group [163], na osnovu istraivanja koje je sprovedeno nauzorku od 1322 organizacije koje su usvojile ERP reenja u protekle tri godine, dola je do sledeegzakljuka: u poslednjoj deceniji, trite MSV organizacije su postala jedna od najbre rastuihpodru ja u ERP industriji. Ovo je pod uticajem tri kljuna faktora: (1) veliki broj ERP provajdera sefokusira na MSV poslovno trite razvijajuiERP reenja koja ukljuuju funkcionalnost koja jepogodna za mali biznis i nie trokove implementacije, (2) na tritu je nekoliko provajdera Tier IIERP reenjima od kojih je mogue izabrati neko koje je prilagoeno MSV organizaciji, i (3) MSFsektora raste bre od ostalih, zrelijih organizacija koje su primorani da koriste postojee sisteme.

01020304050607080 74 66 70 71 71

8075

(250+ )

S (50 249 )

Documents

2-2 ERP sistemi