2-3 ERP sistemi

Seminarski rad Analiza implementacije ERP reenja

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija Strana

2.7 TRENDOVI U ERP REENJIMA

Danas, u oblasti ERP se pojavljuju trendovi kao to su x-ERP reenja outsourcinga i usluga, itd., Koji e biti kasnije u ovom poglavlju prezentovani.

2.7.1 x-ERP

Prerastanje MRP reenja u MRP II nije poslednji korak u poboljanju lanca. Danas govorimo o ERP II, koji se takoe zove Proireni ERP (engl. extended, u daljem tekstu: x-ERP [106]). ERP je sistem koji se koristi u okviru kompanije i podrava sve poslovne procese. ERP II podrazumeva uee drugih kompanija - partnera, kao to su na primer dobavljai, kupci i drugi. Firma Aberdin Grupa strogo razlikuje modula ERP reenja i modula x-ERP reenja, koja ukljuuje, na primer module kao to su CRM, SCM, MES, itd. [6]. Moduli ERP reenja su oni koji koriste zajedniki model podataka (zajednika PB). Integracija je zavrena i ne postoji redundantnost izmeu elemenata podataka, osim tamo gde je posebno neophodno. Moduli su napravljeni sa istim razvojnim alatima i na istoj arhitekturi kao jezgro ERP reenja. Dok moduli mogu da se postepeno uvode, ciklusi verzije vezani su za verziju glavnih modula ERP reenja. Najjednostavnija definicija x-ERP je da su to poslovne aplikacije koje produavaju funkcionalnost ERP, ali su odvojeno, jer ona moe da se uvede kao samostalna aplikacija. Ako provajder ERP reenja nudi nove verzije, one se mogu uskladiti sa jezgrom ERP ali i ne moraju. Tabela 9 pokazuje procenat uvoenja pojedinih poslovnih aplikacija (x-ERP reenje) za kompanije koje su najbolje u klasi, i za ostale kompanije za 2008. godinu [6] i 2009 [8]. Poslednja kolona pokazuje porast implementacije x-ERP u 2009. u odnosu na 2008. za deset poslovnih aplikacija [10]. Prosean rast u donoenju reenja x-ERP je 29%, a nalazi se izmeu 558%, posebno za svaki sluaj (poslednja kolona u tabeli). Tabela 9: Procenat rasporeivanja x-ERP reenja u skladu sa najboljim kompanijama u klasi i svim drugim kompanijama za 2008 i 2009 [6,8]

Proirenje2008I 2009II Rast x-ERP u

preduzeima kao procenat u 2008 i 2009III

Najbolji u klasi Svi ostali


Business intelligence (BI) 41% 27% 46% 30% 18% Contact Center Management

25% 11%

Customer Relationship Management (CRM) 37%

25%

43%

31%

20% Document Management

35% 22%

Enterprise Asset Management (EAM) 19% 9% 25% 11% 30% Enterprise Manufacturing Intelligence (EMI)

19%

6%

Field Service Management

17% 8%

Financial Planning & Budgeting

35% 20%

Human Capital Management (HCM)

19% 13% 29%



Proirenje2008I 2009II Rast x-ERP u

preduzeima kao procenat u 2008 i 2009III



Manufacturing Execution Systems (MES) 28% 19% 26% 23% 15% Product Lifecycle/Data Management (PLM/PDM) 24%

11%

25%

20%

29% Project/Portfolio Management (PPM)

13% 12%

Quality Management System (QMS) 34% 22% 38% 27% 21% Supply Chain Planning (SCP) 26% 11% 28% 18% 44% Supplier Relationship Management (SRM) 20% 10% 30% 12% 29% Transportation Management System (TMS) 17%

7%

20%

12%

58% Warehouse Management System (WMS) 40% 20% 39% 19% 5%

Legenda: Aberdeen Group, The 2008 ERP i Manufacturing Benchmark Report, 2008a, str. 17 (I); Aberdeen Group, ERP i the Midmarket 2009, 2009a, str. 17 (II, III).

Poslovna aplikacija (x-ERP modul) kompanija moe se nadograditi od svog provajdera ERP reenja, drugog provajdera ERP reenja ili drugih usluga (BoB). [217] istie da kompanije vie vole da biraju i sprovode jedan modul ERP nego da se uvedu razliite module razliitih provajdera ERP reenja, to je takoe vidljivo iz slici 13. Kompanije vole da produe saradnju sa njihovim ERP provajderom sa moguim ukljuenjem drugog nezavisnog provajdera (BoB). Pored toga, umesto uvoenja ERP reenja x-ERP modula se nameu kao posebna aplikacija [6].

Slika 13: Postotak uvedenih modula x-ERP reenja u odnosu na provajdera [6]

Organizacije koje su najbolje u klasi, radije uvode poslovne aplikacije proizvoaa standardnih modula ERP reenja (Tabela 10). Ako je integracija izmeu ERP i posebnih aplikacija dovoljno transparentna, izgleda kao odvojena aplikacija modula kao to su ERP [8]. Meutim, organizacije ne mogu da izbegnu dodatne trokove odravanja integracije kroz cikluse nadogradnje i uvoenja novih funkcionalnosti i modula.

% $ $ % %

" $

% % %

&

$ " &

"

13=>23=@(3;*0=-(* 4*3:-)*;/+:**@2/4*C/0* (>./@(3;*0=-(/



Tabela 10: Procenat rasporeivanja poslovnih aplikacija (ERP proirenje) u odnosu na pruaoce ERP reenja [8]

Proirenje Najbolji u klasi Svi ostali Business intelligence (BI) 66% 42% Contact Center Management 76% 35% Customer Relationship Management (CRM) 77% 42% Document Management 47% 31% Enterprise Asset Management (EAM) 73% 67% Enterprise Manufacturing Intelligence (EMI) 92% 64% Field Service Management 82% 43% Financial Planning & Budgeting 68% 39% Human Capital Management (HCM) 61% 54% Manufacturing Execution Systems (MES) 83% 51% Product Lifecycle/Data Management (PLM/PDM) 53% 36% Project/Portfolio Management (PPM) 88% 36% Quality Management System (QMS) 70% 50% Supply Chain Planning (SCP) 94% 58% Supplier Relationship Management (SRM) 83% 59% Transportation Management System (TMS) 63% 42% Warehouse Management System (WMS) 95% 59%

2.7.2 Outsorsing ERP

U stalnoj borbi da se maksimizira efikasnost pokazano je da organizacija ne moe biti najbolja u svim oblastima svog poslovanja. Moda insourcing aktivnosti postaju skuplji od outsorsing (engl. outsourcing). Outsorsing pomae organizacijama da smanje visoke trokove vlasnitva i odravanja softvera, pojednostave i/ili eliminiu uobiajene probleme sa uvoenjem i izbegnu probleme sa zapoljavanjem i obukom IT profesionalaca koji su veti u kreiranju aplikacija. Ako preduzee odluiti da umesto zapoljavanja ljudi (ili obuku ljudi), potpie sporazum sa drugim preduzeem (engl. outsourcer), koji e izvriti zadatke (engl. outsourcing) iz potpisanog ugovora po odreenoj ceni i u odreenom roku govorimo o outsourcing usluzi [148]. Moete prepustiti razliite aktivnosti podrke to moe da ublai trokove, pa mnoge organizacije koriste outsourcing kao IT uslugu. Outsourcing je rasprostranjena u oblasti podrke (engl. back office), migraciju na podruje objekta (engl. front office), kao to su u oblasti korisnikog servisa, call centri, upravljanje odnosima sa klijentima, itd. Meutim, poto oblast obuhvata IT reenja i podrku, to ima direktan uticaj na kupce, organizacija u ovoj oblasti je previe rizina, jer mnoge organizacije smatraju da su kupci suvie vani da budu predati spoljnim provajderima, najee iz druge zemlje (engl. offshore), koje imaju drugaiju kulturu. Outsorsing se javlja takoe u oblasti ERP reenja. [148] tvrde da su glavne prednosti outsourcinga ERP reenja kao to sledi:



Nii trokovi. Poljni provajder je deo fiksnih trokova. Ovo je posebno prednost u sluaju sezonskih varijacija ili ciklinih priroda poslovanja. U ovom sluaju postoje trokovi koji su stvarno i nastali.

Struno znanje. Poljni izvoa radova vie investira u obrazovanje i obuku kadrova, prati nove tehnologije, poseduje alate i opremu.

Fokus na posao. Organizacije su sve vie svesne da sprovoenje sporednih delatnosti uzima previe vremena. Eliminisanjem sporednih delatnosti, organizacije mogu da se fokusiraju na strateki vane oblasti, odnosno ono to najbolje znaju. Poboljanje produktivnosti i performansi, kao i spoljni osoblje imaju tendenciju da budu vie motivisani ime se izbegava problem nedostatka unutranjeg osoblja.

Pronalaenje kvalifikovanog osoblja. Organizacija se trudi da izbegne neprijatnosti i tekoe u pronalaenju specijalizovane kvalifikovane radne snagu. Sa druge strane, takoe je ugovorni odnos mnogo lake da pone i okona nego da zaposli i otpusti radnike.

Fleksibilnost. Organizacija poboljava odziv poslovnim zahtevima (osoblje zapoljavaju ako je potrebno). Potreba za donoenje odluke o outsourcing uslugama se javlja gde organizacija vodi nekoliko projekata odjednom, poveanog obima posla, sezonske varijacije, praznici ili bolesti.

Autori dodaju da postoje nedostaci outsourcinga ERP reenja kao to su: Nedostatak strunosti. Model outsourcing ERP reenja fokusira se na aplikaciju koja treba

da se integrie sa drugim aplikacijama i sistemima u preduzeu. Poljna organizacija nije svesna ili nemaju znanja o razvoju aplikacija do kojih je dolo u okviru organizacije.

nekonzistentna oekivanja. Outsourcing kompanije esto ne mogu da predvide promene u poslovnom okruenju ili u tehnologiji to moe uticaj na dodatne izdatke, kanjenja u isporuci ili pogrenu isporuku proizvoda i usluga.

Razlike u kulturi. Poslovni procesi i organizaciona kultura jedne organizacije koja prua outsourcing moe biti veoma razliita od organizacione kulture u okviru organizacije (radne navike, komunikacija, izvetavanje).

skriveni trokovi - kao to su putni trokovi, trokovi monitoringa, nia produktivnost, gubitak dugoronog odnosa sa klijentima, itd.

Gubitak vizije. esto dolazi do gubitka institucionalnog znanja (npr. odziv kupca, sposobnost reavanja problema, stvaranje novih ideja, itd.).

Bezbednost i kontrola. Outsorsing zahteva od organizacije da dele svoje tajne, to moe biti rizino u konkurentnom okruenju. Organizacija ima veoma malo kontrole nad zaposlenima kompanije koji realizuje outsorce.

Ako organizacija eli da uspeno zavri projekat outsorsing ERP reenja mora biti posebno oprezna pri izboru provajdera. U proceni kompaniju koja prua outsourcing, projektni tim mora da proveri finansijsko stanje, tehnike kvalifikacije (sertifikate), licence, kvalifikacije i iskustvo u vezi projekta (poznavanje poslovanja).



2.7.3 Reenje ERP kao usluga (SaaS ERP)

Danas, kompanija moe da instalira softver na serverima u svom preduzeu (engl. on-premise), kod hosting provajdera (engl. hosted), ili unajmi kao usluga softvera (engl. Software as a Service, SaaS). Organizacija Aberdin Grupa razlikuje tri modela usvajanja ERP reenja [9]:

Tradicionalna ERP reenja licenciranja na sajtu (engl. on-premise ERP), gde kompanija ima licencu za korienje softvera koji je instaliran u kompaniji. Licenca moe na taj nain biti povezana sa odreenim brojem raunara ili korisnika, ili koristiti neki drugi kriterijum (npr. vreme). U tradicionalnom pristupu licenciranja ERP instalacije ERP reenja na licu mesta (u preduzeu) kompanija poseduje ERP [122]. U ovom sluaju, kompanija ima vie mogunosti da parametrizira i prilagoava ERP reenje za svoje potrebe.

hosting ERP reenja (engl. hosted ERP), gde aplikacija i licenca se nalazi kod hosting provajdera softvera. To moe biti poseban komad hardvera ili na posebnoj virtuelnoj instanci gde aplikacija deli hardver na kom radi sa nekoliko kompanija. Provajder poslovne aplikacije (engl. Application Service Provider, u daljem tekstu ASP) iznajmljuje prostor i kopiju softvera na svojim serverima, kao i aplikativni softver (obino softver za iroku upotrebu npr. Microsoft Office), koji nudi kupcima [148]. U ovom sluaju, kompanija plaa trokove licenciranja proizvoau softvera i roming (meseni najam) aplikacije provajderu.

Model ERP reenja kao usluge, ili na drugi nain poznat kao softver na zahtev (engl. Software On Demand, u daljem tekstu SOD), znai da preduzee (korisnik) nema licencu ili nije vlasnik softvera, ali je eli da koristi softver u odreenom trenutku. U SaaS modelu provajder moe nudi kompanijama softver po SaaS modelu, to znai da je mogue kopiranje istog softvera od strane nekoliko kompanija [148]. U sluaju SaaS modela postoji granica izmeu trokova licenciranja i trokova hostinga, gde firma plaa punu cenu za provajdera u SaaS modela. [122] dodaje da je od ERP SaaS model baziran na osnovu pretplate, kompanija ima manju fleksibilnost za prilagoavanje ERP (princip je slian principu lizinga, kupovine automobila).

[148] kau da su hosting softver sa softverom provajdera (ASP) i iznajmljivanja softvera kao usluge na zahtev (SOD), samo dve vrste SaaS modela. [48] dodaje da SaaS model se odnosi na model upravljanja softverom i podatcima preko Interneta. SaaS model omoguava upravljanje i implementaciju poslovnih procesa pristupanjem uslugama sa mree, umesto da izvravaju aplikacije na lokalnim raunarima. Glavna prednost ovog poslovnog modela je u tome to nema trokova instalacije i odravanja (npr. nadgradnje). Dakle, nii trokovi po serveru kao i na strani klijenta, a serverski softver i PB domaina provajderu SaaS modela, korisniku aplikacije su dostupni putem web pretraivaa. Glavni nedostatak korienja SaaS modela, u zavisnosti od kompanije je provajder SaaS modela, koji se pre svega odnosi na: loe mrene veze ili kvar servera, postizanje niih performansi nego sa lokalnim PB, smanjena sigurnost, SaaS program obino radi na istom serveru za vie preduzea, umesto da svako preduzee ima svoju instancu aplikacije i/ili PB. Glavna razlika izmeu SaaS modela i modela hostovanja je u tome da li kupac je kupio softversku licencu i platio odravanje tehnikoj podrki i realizovao nadogradnju (hosting model) ili jednostavno plaa naknadu za licencu za softver (obuhvata sve) koji je dostupan na zahtev ili je dostupan kao usluga (SaaS model) [9]. Jo jedna bitna razlika lei u razlici izmeu viestrukih



instanci (engl. multi-instance) i vie korisnika (engl. multi-tenant). Ako je softver kod korisnika, kompanija dobija svoju instancu softvera, moete da deli uobiajene usluge, kao to su integracija platforme, bezbednost, prava pristupa, itd. U SaaS modelu ili softveru na zahtev to je viekorisnika i odnosi se na vie instanci. U okruenju vie korisnika vie kompanija koristi istu instancu za hosting. Dok su modeli hostinga dugo vremena dostupni preko ERP reenje provajdera, njihovim partnerima tako da su im mogunosti prilino ograniene. Istraivaka organizacija IDC kae da vie od tri etvrtine firmi u Americi koriste model SaaS za ne-kritine aplikacije do kraja 2009 [233]. Meutim, bilo je takoe ideja da se integriu SaaS model u poslovnim aplikacijama kao to su raunovodstvo i ERP reenja. Organizacija Aberdin grupa u istraivanju ERP reenja koja pokriva vie od 840 organizacija, utvrdio je da je prosena starost SaaS ERP reenja 4,3 godina, to je mnogo manje nego kod hostinga kod korisnika (7,1 godina). Organizacija Panorama Grupa predvia da e u 2008/2009 biti blagi rast prihoda od tradicionalnog licenciranje na sajtu [122], iako organizacija IDC predvia rast od 40% za SaaS model u 2009. Tabela 11 daje liste potencijalnih prednosti ERP SaaS modela reenja u odnosu na ERP reenja koja su realizovana na tradicionalni nain.

Tabela 11: Prednosti SaaS ERP reenja u odnosu na ERP reenja na lokaciji [122] ERP reenja na lokaciji SaaS ERP reenje

Uvoenje Produuje vreme uvoenja. Proseno vreme realizacije je 19,8 meseci (Panorama Report)

Uvoenje krae traje. Proces uvoenja je krai za 6 meseca (Aberdeen).

Inicijalni trokovi Trokovi hardvera. Cena softvera. Trokovi licenci. Trokovi angaovanja.

Na osnovu pretplate. Nema unapred trokova licenciranja. Manje zahtevan za obuku.

TCO Vii TCO . Odravanje hardvera. Odravanje softvera. Osoblje kao IT resurs.

Nii TCO. Ne zahteva odravanje hardvera. Nema trokova nadogradnje hardvera. Nema odravanja softvera. Manje IT osoblja. Garantovana operativnost (engl. uptime).

ROI (povraaj trokova)

Dugorona ROI zbog viih poetnih trokova

Ubrzan ROI - niska poetna cena za klijente

Realizacija i odravanje Klijent diktira tempo realizacije

Odravanje hardvera i softvera je na teret provajdera.

Auriranje Zahteva gaenje sistema i plan odravanja

Regulisano je da provajder ima obavezu odravanja

Uprkos prednosti ERP SaaS modela potrebno je obratiti panju na sledee izazove [122]: Personalizacija - reenja omoguavaju ogranien softver za podeavanje. Integracija - Integracija u postojei IS moe biti izazov. Sigurnost podataka - klijent mora verovati provajderovom sistemu bezbednosti. Transparentnost rada - kupac nema jasan uvid u funkcionisanje sistema. Dugoroni trokovi - dodatne takse za dodatni propusni opseg i skladitenje, godinji

trokovi pretplate SaaS su vei od trokova odravanja sistema na lokaciji.



Kompleksnost poslovanja - u mnogim odeljenjima u velikim korporacijama, korienje SaaS modela ERP je upitna sa stanovita utede jer SaaS ERP modela nije vidljiv u sloenim instalacijama.

organizacione promene - softver je retko teak deo uvoda, menjaju se organizacioni poslovni procesi ali je ljude teko teko promeniti tako da uvek imamo reenje ili SaaS ERP ili ERP reenja na lokaciji. Zbog relativne nefleksibilnost ERP SaaS model moe biti veliki izazov u upravljanju promenama.

Tabela 12 prikazuje kada ima smisla da se izabere SaaS reenje ili uvoenje ERP reenja na lokaciji.

Tabela 12: Model SaaS ERP vs. ERP reenja na lokaciji [122] SaaS ERP reenje ERP reenje na lokaciji

Poslovni procesi Enostavni ili vanila poslovni procesi. Nezreli ili razliiti poslovni procesi. Kompleksni ali jedinstveni poslovni

procesi. Dobro uspostavljeni poslovni procesi. Poslovni model Stabilan, malo promena Privremeno ili se stalno razvija

Veliina preduzea MSV preduzea Srednje velika, velika i multinacionalna

IT znanje Malo ili nita. Sofisticirano znanje.

IT infrastruktura Malo ili nita. Dobro uspostavljena Integracija sa drugim sistemima Malo ili nita.

Potreba integracije sa drugim aplikacijama.

Kontrola Mala potreba ili poeljna Zahteva kontrolu

Hibridni model SaaS ERP reenja omoguava kompaniji da ima instancu ERP, hostovanu na spoljnom sajtu (tj. jednokorisniki SaaS ; [122]). Ova prilika kombinuje ERP reenja preduzea sa modelom outsourcing i SaaS dozvoljava mogunost kasnijeg preseljenja instance kompanije ili obrnuto. Mnogi od tradicionalnih provajdera ERP reenja omoguavaju ovu vrstu reenja kao odgovor na kompanije koje nude SaaS model ERP. Istraivaka organizacija Panorama Consulting Group (2010) je pokazala da je za uvoenje ERP reenja SaaS potrebno manje vremena nego kod uvoenja na lokaciji, ali i donosi manje merljive poslovne koristi. Istraivanje je u 6,9% pokazalo da SaaS ERP reenje, u proseku, namee krae vreme (11.6 meseci za SaaS ERP i 18.4 meseci za montau kod klijenta), nie trokove (6,2% naspram 6,9% respektivno prihoda) i sa neznatno viim nivoom zadovoljstva (52,6% i 50%) u odnosu na tradicionalna ERP reenja. Kao i svi ERP, SaaS ERP takoe ima svoje nedostatke, kao to je sutinska razlika u oekivanim poslovnim koristima (23,5% - 42,9% respektivno). Kod uvoenje SaaS ERP reenja je vie verovatno da e premaiti budet (70,6% - 59%. respektivno). Organizacija Panorama Konsalting Grupa stoga preporuuje da je SaaS ERP pogodna za MSV reenja za preduzea i x-ERP (kao to su CRM, upravljanje ljudskim resursima, itd.). Organizacija Gartner vidi poveanje dostupnosti SaaS ERP reenja u MSV preduzeima gde e ovaj model igrati izuzetno vanu ulogu za male kancelarije i nee se koristiti za velika preduzea, gde je



upotreba ERP SaaS modela ograniena [104]. Smanjenje trokova razmetanja i rad su jedan od najvanijih kljueva za korienje SaaS ERP reenja. Pored ovog ERP SaaS model omoguava izbegavanje poetnih trokova, jer se oni mogu finansirati kao operativni trokovi. Ako analiziramo ukupne trokove vlasnitva SaaS ERP reenja za poslednjih 5 godina, organizacija Gartner je utvrdila da SaaS ERP model reenja nije nuno jeftiniji od modela ERP reenja sa hostom. ERP reenja koja podravaju SaaS model su: NetSuite (www.netsuite.com), koji je najvei provajder SaaS ERP reenja, Plex Online (www.plex.com) i Glovia (www.glovia.com). Kompanija SAP ima reenje za ERP na zahtev koji se zove SAP Business ByDesign. Godinje istraivanje organizacije Aberdin grupa [9] ispitivao je kompanije o tomo o kojoj opciji razmiljaju kod uvoenja ERP sada i u budunosti. Odgovori su prikazani na slici 14.

Slika 14: Trendovi spremnosti uvoenja razliitih mogunosti implementacije [9]

esto je SaaS ERP model povezan sa MSV kompanijama. Meutim, istraivanje Aberdin Group [9] nije pokazalo nikakvu znaajnu razliku izmeu veliine firme i ERP SaaS modela (slika 15).

$

$

$

$

$

$

%$

$

&$

"$

*)*.3.@(3;*0=-(*67

(*=/C/3:*2:32/C-:C/(*:0-:*

234*C/0/

%

&

%

&

&

&$

$$

$$&

$$"



Slika 15: Spremnost kompanija da ispitaju razliite mogunosti ERP implementacija u zavisnosti od veliine preduzea [9]

Ako uporedimo SaaS model u drugim kategorijama poslovnih aplikacija, organizacija Aberdin grupa u istraivanju, koje je obuhvatilo vie od 1200 kompanija je dolo do zakljuka da je SaaS ERP uveden uglavnom u manjim preduzeima, ali da e SaaS modeli da igraju znaajniju ulogu u drugim oblastima poslovnih aplikacija, a ne u oblasti ERP, to je vidljivo iz tabele 13 [114]. Tabela 13: Procenat aplikacija uvedenih po SaaS modelu [114]

Poslovna aplikacija Malo preduzee Srednje preduzee Veliko preduzee

ERP 9% 1% 3%

CRM za atomizaciju marketinga 39% 20% 7% CRM za avtomatizaciju ubrzanja prodaje 43%

23%

11% CRM za podrku kupcima 30% 14% 5% Centar za upravljanje kontaktima (engl. Contact Center Management)

17%

7%

8% Poslovna integracija 14% 7% 3% Sisetm za upravljanje talentima (engl. Talent Management)

30%

16%

11%

Upravljanje radnom snagom 23% 14% 5% HRM 14% 7% 4% Upravljanje potnim trokovima (engl. Travel&Expense Management)

17%

15%

10%

$

$

$

$

$

$

%$

$

&$

"$

*)*.3.

@(3;*0=-(*67

(*=/C/3:*2:32/C-:C/(*:0-:*234*C/0/

'

%

"

%

' '

*2*@(-=>)-I*

(-=:0*@(-=>)-I*

-2/4*@(-=>)-I*



Najei razlozi zato se kompanije ne odlue za ERP SaaS model bili su [114]: ERP je baza za operacije i strateki vane poslove, briga za bezbednost, ele da sami kontroliu proces nadogradnje, rizik od neuspeha (engl. downtime risk), verovanje da ERP na sajtu ne moe da ponudi vie funkcionalnosti, potreban za mnogo prilagoavanja, ve su uloili u IT resursa i ne ele da smanjuju osoblje.

2.7.4 Ostali trendovi u oblasti ERP

Hestermann sa koautorima (2009) kae da u poslednjih nekoliko godina sledei trendovi utiu na ERP sisteme (a posebno za srednja preduzea):

vertikalizacija sistema modernizacija kroz korienje servisno orijentisanih arhitektura (SOA) globalizacija, koja je ne samo karakteristika velikih kompanija konsolidacija trita sa velikim brojem spajanja i akvizicija ERP proizvoaa.

Vertikalizacija (engl. verticalization) predvia da provajderi koriste dve strategije: neki provajderi (npr. Lawson, IFC i QAD) se se fokusirali na odreene industrije, drugi (naroito Microsoft) su se okrenuli vertikalnim reenjima sa svojim partnerima. SAP ima meovit pristup: on se oslanja na strategiju vertikalnih reenja za bilo koju industriju, ali veina reenja za srednja preduzea razvijena i uvedena od strane partnera. Modernizacija (engl. modernization). Mnogi ERP sistemi imaju svoje korene u MRP sistemima koji su razvijeni u 80-tim godinama prolog veka. Dolazak SOA je preselio fokus od monolitnih, nefleksibilnih sistema ka kolekciji servisnih usluga koje pruaju veu fleksibilnost u aplikacijama i lako mogu da se prilagode promenljivom poslovnim zahtevima. Globalizacija nije vie tema smo velikih multinacionalnih kompanija. I MSV kompanije moraju da razmiljaju o globalizaciji. Kompanije e biti suoeni sa pitanjem da li je njihov ERP sistem daje adekvatnu podrku poslovnim procesima i u drugim zemljama. To ne znai da treba samo prevesti korisniki interfejs na druge jezike, ve da je ERP lokalizovan, to znai da obuhvata i pravne i zakonske uslove. Pruaoci ERP reenja moraju imati lokalizovane verzije ERP reenja (u tim zemljama) koje ima za svrhu da odri prisustvo konkretnog ERP-a u tim zemljama najmanje nekoliko godina.

Konsolidacija (engl. consolidation). etvrti glavni trend na tritu ERP reenja ima visok stepen spajanja i akvizicije (npr. Oracle, Infor i Sage). ak i ako je ERP provajder dostupan na globalnom nivou, nije neophodno da bude prisutan sa svim svojim ERP reenjima. to znai da mnogi takvi provajderi reenja ne planiraju ravnomerni razvoj funkcionalnosti za sve korisnike. Na osnovu istraivanja iz prethodnih godina konsalting firma Panorama je pripremila izvetaj, koji je identifikovao deset kljunih trendova koji e biti nastavljeni ili su se ve dogodili [165]:

1. Kompanije e se fokusirati na prednosti implementacije ERP reenja i postizanju profita u odnosu na investicije (engl. Return On Investment, ROI). Svaki evro investicije u ERP



reenja mora biti opravdan tako da stvori odgovarajuu ROI (npr. kupovina nove licence se sprovodi kada je potrebna; manje investicija u skupe napredne softverske module).

2. Mala preduzea su se ponovo pojavila kao pruaoci ERP reenja na tritu. Glavni provajderi ERP reenja (kao to su SAP ili Oracle) e se fokusirati na MSV kompanije i na taj nain pokuati da oporave smanjeni rast prihoda u prodaji softverskih licenci.

3. Poveana potranja za SaaS ERP za MSV kompanije. 4. Velike organizacije nee koristiti pristup SaaS za ERP reenja. On e se koristiti za manje

bitne funkcije kao to su DMS, HRM/HCM, PLM i HRM. 5. Poveanje fokusa na upravljanje promenama organizacione i poslovne implementaciju ERP

reenja. 6. Kupovina ERP reenje, gde istraivanja pokazuju da 56% kompanija razmatra zamenu ili

nadogradnju softvera. 7. Razvoj softvera za upravljanje poslovnim rizikom. 8. Nastavak integracija ERP reenja provajdera, jer ih je ERP kriza toliko oslabila da e trebati

odreene finansijske intervencije. 9. Fokusiranje na integraciju modula i postojeih reenja, umesto uvoenja novih modula ERP.

Kompanije se nee igrati sa uvoenjem potpuno novih proizvoda ili rizinim nadogradnjama. Kao rezultat, provajderi ERP reenja vole da ulau u jo jau integraciju izmeu modula, a ne u revolucionarne promene u njihovom softveru.

10. Javljaju se reenja koja brzo dovode do poslovne koristi. Prednost uvoenja e dobiti jednostanija reenja za oblasti koja e neposredno doneti i dodatnu vrednost.

U nastavku emo pomenuti neke od trendova koje smo videli u oblasti ERP reenja, kao to su open source ERP, Chemish, mobilni pristup ERP, itd.

Open source je dobro uspostavljena infrastruktura komponente, ali ima ogranien uticaj na ERP reenja. U poslednje dve godine bilo je nekoliko novih open source ERP reenja provajdera (engl. OSS ERP vendor) koja su se fokusirala na smanjenje ukupnih trokova vlasnitva poslovnih aplikacija. Ovi provajderi omoguavaju fino podeavanje samih kompanijskih ERP reenja, to je vrlo teko bez pristupa izvornom kodu [104]. Primer OSS ERP reenja su Compiere (www.compiere.com) i Openbravo (www.openbravo.com). Tradicionalna reenja CEMIS (engl. Corporate Environmental Management Information Systems) su izolovani IS (silosi), koji su sluili samo da bi se obezbedilo potovanje propisa o ivotnoj sredini. CEMIS 2.0 IS je sveobuhvatan pristup upravljanju: materijali i energetska efikasnost, miniziranje otpada i emisije, odlaganje otpada, podrka komintentima, usklaenost sa zakonodavstvom i potovanje stratekog upravljanja ivotnom sredinom [88]. Prema prof. Gomezu provajderi ERP reenja pripremaju verziju ERP reenja koja e takoe obuhvatiti CEMIS 2.0 [88]. Glavni donosioci odluka u preduzeu ne provode mnogo vremena u kompaniji, meutim, zahtevaju pun pristup podacima preko mobilnih ureaja ili pristup preko Interneta. Od ERP i CRM aplikacija se oekuje da budu mobiline zajedno sa poslovnim alatima i aplikacijama za upravljanje uinkom [2] kao to je prikazano na slici 16.



Slika 16: Mobilizacija poslovnih aplikacija [16]

$

$

$

$

/2/*2*,/)**:*2/)>

" "

$

$13.>I-:@(/+,>@@(-4313A/2:3.,-2-93:*

2*:/(*:@(/+,>@@(-4313A/2:3.,-2-93:*

Documents

2-3 ERP sistemi