3.1.3. Unakrsna elastinost tranje Unakrsna elastinost tranje pokazuje za koliko se menja traena koliina nekog dobra usled promene cene nekog drugog dobra. Formulu za izraunavanje unakrsne elastinosti tranje moemo izraziti u sledeem obliku:

Procentualn a promena traene koliine d obra 1 Unakrsna elastitnost traznje = -----------------------------------------------------------------------------------------

Procentualna promena cene dobra 2

Postojanje uzrono posledine veze izmeu tranje pojedinih dobara zavisi takodje od njihove prirode. U zavisnosti kako e se menjati tranja dobra 1 zbog promene cene dobra 2 moemo otkriti da li postoje uzrona posledina vezanost dobara. Ova injenica je bitna za proizvoaa jer utvruje postojanje supstituta i komplemenata Dobra 1 i 2 su komplementi kada promena cene dobra 2 (poveanje/smanjenje) izaziva promenu u suprotnom smeru kod tranje dobra 1 (smanjenje/poveanje) . Dobra 1 i 2 su supstituti u sluaju kada promena cene dobra 2 (poveanje/smanjenje) izaziva promenu u istom smeru kod tranje dobra 1 (smanjenje/poveanje).

3.2. Elastinost ponude Promena ponude autputa/dobra se moe menjati takoe usled brojnih faktora (cene, dohotka, prirode autputa i sl.). Elastinost ponude pokazuje za koliko se ponuena koliina nekog dobra menja usled promene odreenog faktora. Cenovna elastinost ponude pokazuje za koliko se ponuena koliina nekog dobra menja usled promene cene tog dobra. Kao to je reeno elastinost odgovara na pitanje za koliko i odnosi se na kvantitativno obeleje ponude i tranje, kvalitativno obeleje ponude i tranje odnosi se na njihovo poveanje ili smanjenje i ono odgovara na pitanje kalco se ponaa tranja i ponuda. Formulu za izraunavanje cenovne elastinosti ponude moemo izraziti u sledeem obliku:

Procentualnapromena ponuene kolicine Cenovna elastinost ponue = ------------------------- -- ---------------------- : ------------------------------------------------------------

Procentualna promena cene

Vrste elastinosti krive ponude moemo definisati u pet celina. Na osnovu izraunatih vrednosti pomou formule cenovne elastinosti ponude moemo razlikovati sledee krive ponude: 1. Kada je vrednost cenovne ponude nula (0), tada kaemo da je kriva ponude savreno neelastina i njen poloaj je vertikalan. Savreno neelastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da seponuena koliina dobara ne menja prilikom promene cene dobra. 2. Kada je vrednost cenovne elastinosti ponude manja od jedinice ( kree se u intervalo od 0 do 1), tada kaemo da je kriva ponude neelastina. Neelastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuda dobara menja proporcionalno manje u odnosu na promenu cene dobra. 3. Kadaje vrednost cenovne elastinosti ponude jednaka jedinici, tada kaemo da je kriva ponude jedinino elastina. Jedinino elastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuena koliina dobara menja proporcionalno u istom obimu kao i promena cene.

4. Kada je vrednost cenovne elastinosti ponude vea od nule (kree se u intervalo od 1 do plus beskonano +00), tada kaemo da je kriva ponude elastina. Elastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuena koliina dobara menja vie nego proporcionalno u odnosu na promenu cene dobra. 5. Kada je vrednost cenovne elastinosti ponude jednaka +co, tada kaemo da je kriva ponude savreno elastina i njen je poloaj horizontalan. Savreno elastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuena koliina dobara menja u ogromnom obimu pri bilo kojem menjanju cene Imajui u vidu da je kriva ponude rastua funkcija cene. U zavisnosti od oblika tranje moemo rei za odreene funkcije tranje da je ona elastina ili neelastina. Ukoliko je funkcija tranje veim svojim delom elastina (poloaj joj je horizontalniji) onda je oznaavamo kao elastina kriva tranje. Ukoliko je u svom veem delu neelastina onada e se rei da je takva kriva tranje neelastina. Kriva ponude kao i kriva tranje moe imati razliiti elastinosti koje variraju du krive ponude. Posledica variranja je element fiksnog faktora, najee osnovnih sredstava preduzea i vremenskog horizonta poslovanja. Na malim obimima proizvodnje elastinost ponude je velika jer je mogue organizovati poveani obim proizvodnje bez veih potekoa (neuposlen fiksni kapital i mogunost nabavke varijabilnih inputa proizvodnje). Pri visokom obimu proizvodnje, iskorienost fiksnog inputa je velika i nemogue je poveanje obima proizvodnje. Predhodne injenice odnose se na kratkoroni vremenski horizont. U dugoronom vremenskom horizontu svi faktori su varijabilni (nepostoji fiksni input preduzea) tako da ne postoji ogranienje organizovanja proizvodnje. U dugom vremenskom horizontu moe doi do opadanje proizvodnje zbog organizacione neefikasnosti preduzea i delovanja entropije sistema. Kako moe da se menja cenovna elastinost ponude

Poto su preduzea esto ograniena maksimalnmi proizvodnim kapacitetom, elastinost ponude moe da bude veoma visoka na niskom nivou ponudjene koiiine, a vrlo niska na visokom nivou ponuene koliine. U tom sluaju, porast cene sa j na 4 dolara poveava ponudenu koliinu sa 1oo na 200. Poto je poveanje ponudene koliine od 67 posto (izraunato metodom aritmetike sredine} vee nego porast cene od 29 posto, kriva ponude je elastina u ovom rasponu. Nasuprot tome, kada se cena povea sa 12 na 75 dolara, ponudena koliina poveava se samosa 500 na 525. Poto je poveanje ponudene koliine od 5 posto manje nego poveanje cene od 22 posto, u ovom rasponu je kriva ponude - neelastina.

Dohodna elastinost ponude pokazuje za koliko se menja ponuena koliina nekog dobra usled promene dohotka potroaa. U zavisnosti od prirode autputa proizvoaa poveanje dohotka moe izazvati poveanje ili smanjenje ponude (normaln i inferiorna dobra) Unakrsna elastinost ponude pokazuje za koliko se menja ponuena koliina nekog dobra usled promene cene nekog drugog dobra. Svako poveanje ponude jednog dobra usled poveanja cene drugog dobra je informacija za proizvoaa da je re o supstitutu (virla i kobasica, puter i margarin). Svako poveanje ponude jednog dobra usled smanjenja cene drugog dobra je informacija za proizvoaa da je re 0 komplementu (hardver i softver, auto i benzin, obua i arape isl.)

4. POTROAKII PROIZVOAKI VIAK 4.1. Potroaki viak U uslovima konkurencije kada postoji jednakost ponude i tranje, kae se da kupci maksimiziraju svoje koristi. Drugim reima, ravnoteno stanje moemo iskazati i na sledei nain pri ravnotenim cenama i koliinama maksimiziraju se blagostanje i proizvoaa i potroaa. Blagostanje kupaca se meri na osnovu ostvarene veliine njihove koristi prilikm ueu na tritu. Na osnovu svog vrednosnog sistema (ovekova psihologija racionalnog i iracionalnog ponaanja) koga je ovek tokom svog procesa individualizacije stvorio donosi sopsteni sud koliko mu neto vredi. Kada ovek utvrdi (na osnovu svog vrednosnog sisema) koliko neko dobro za njega vredi on u stvari odreuje maksimalni iznost novca koji hoe/eli da plati za odnosno dobro. Ova odluka oveka zove se spremnost plaanja potroaa.

Spremnost plaanja potroaa treba i mora se razlikovati od obaveze plaanja. Obaveza plaanja je definisana od strane trita tj. Od hiljada odluka kako potroaa tako i proizvoaa na tritu i ne zavisi od pojedinanog potroaa. Spremnost plaanja zavisi od pojedinanog potroaa i razlika spremnosti plaanja i onoga to potroac mora platiti za dobro na tritu predstavlja potroaki viak. Kriva tranje predstavlja spremnost kupca da kupi odreenu koliinu dobara pri odreenoj ceni. Tako da kriva tranje predstavlja spremnost kupca da plati odreenu cenu. Pri svakoj ceni postoji neki kupac (ili vie kupaca) koji je spreman (ili su spremni) da plat(i)e za odreeno dobro. Tog kupca ili kupce zovemo marginalni kupac. Marginalni kupac je onaj kupac koji bi prvi napust(io)ili odnosno trite da je cena iamo via. Poto kriva tranje pokazuje spremnost za plaanje odreenog dobra moemo je koristiti da izimerimo potroaev viak. Naime, povrina ispod krive tranje i iznad trine cene dobra predstavlja potroaki viak.

Ukoliko se potroaeva spremnost za plaanje izjednai sa trinom cenom (moranjem ili obavezom plaanja) tada taj potroa nema koristi od uestvovanja na tritu. U ovom sluaju kupac gubi korist (prilikom predaje novca proizvoau za dobro) i dobija istu koliinu koristi prilikom dobijanja odreenog dobra za novac). Kriva tranje koja predstavlja agregatnu tranju tj. tranju svih kupaca za odreenim dobrom. Po datoj analogiji povrina iznad trine cene i ispod krive trannje predstavlja potroaki viak svih kupaca na tritu.

ovekov sistem vrednosti (psiholoka kategorija koja zavisi od razvijenosti strukture linosti oveka) odreduje stepen/nivo korisnosti svake vrste dobara i usluga (autputa) na tritu. Nivo korisnosti od dobra odreuje ovekovu spremnsot da plati odreeni autput. ovekova spemnost plaanja defmie krivu tranje za autputima. Kriva tranje za autputima na osnovu svih injenica zavisi od dve grupe faktora (unutranjih i spoljanjih). Unutranji ili psiholoki povezani su sa motivima oveka (maslovljeva hijararhija potreba) kao i strukturuom linosti oveka (izgraenim sistemom vrednosti u oveku). Spoljanji faktori utiu na tranju potroaa a meu najznaajnije moemo navesti: cene, dohodak, mesto, vreme, fiskalna politika, oekivanja, nadnacionalno poslovno okruenje, organizovanost trita i sl. Ekonomija analizira iskljuivo spoljanje faktore koji su vezani za ekonomska kretanja u poslovnom okruenju.

4.1.1. Odnos cene i potroakog vika. Poto je cena jedna od odrednica potroakog vika logino je da e promena cene uticati na promenu potroakog vika. Indivindualne krive tranje potroaa. Poveanje cene uticae da potroa moe kupti manje jednog dobra to e imati za posledicu njegovu manju korist, a time i manji potroaki viak. Ukupne krive tranje potroaa za odreenim dobrom. Poveanjem cene na tritu za odnosno dobro smanuje se potroaki viak potroaa iz dva razloga. Prvi razlog odnosi se na smanjenje obima koristi onih potroaa koji koriste dobro i pre i posle poveanja cene dobra. Drugi razlog je zbog smanjenja koristi onih potroaa koji zbog poveanja cena ne koriste vie odnosno dobro. Pri smanjenju cene dobra potroa moe za istu koliinu svog dohotka kupiti vie dobra i ja je cena smanjena, na ovaj nain korist pojedinanog potroaa se poveava zbog mogunosti konzumiranja vee koliine odnosnog dobra, Usled snienja cene dobra na tritu se pojavljuju pored postojeih i novi potroai koji koriste dobra i time se uveava ukupni potroaki viak za njihov obim korisnosti. Proizvoaki viak Da bi se mogao proizvesti autput proizvoa nabavlja sve to mu je potrebno za njegovu proizvodnju. Inpuri predstavljaju ulazne elemente u proizvodnji nekog proizvoda. Najee su to radna snaga, sirovine,novac, zemlja i dr. Svi inputi u proizvodnji imaju odreenu vrednost. Zbir vrednosti svih inputa koji su neophodni da bi se autput(proizvod ili usluga) proizveo nazivamo troskovima. Visina troskova u proizvodnji autputa kod razliitih proizvoaa je razliita i zavisi od njihove efikasnosti u nabavci inputa, upotrebe inputa, organizaciji preduzea, drutvenoj odgovornosti i dr. Faktorima.

Kada proizvoa iznese svoj proizvod na trite on dobija trinu cenu za njega. Trina cena autputa je novana vrednost koju prodavac dobija za svoj proizvod na odreenim tritima (konkurentskom, oligopolskom ili monopolskom). Razliku izmeu trine cene i trokova autputa nazivamo proizvodjackim viskom Proizvodjacki visak predstavlja korist koju proizvodai imaju time to uestvuju na tritu. Naravno da je za proizvoaa kao i za potroaa pozitivno da imaju to vee vikove. Proizvoaki viak indirektno nam saoptava efikasnost i efektivnost proizvoaa. Sto je nii nivo troka u proizvodnji autputa to je odnosni proizvoa efikasnije tj. Konkurentniji i moe

oekivati i vee iznose dobiti u odnosu na ostale.

Zbir individualnih ponuda prikazan je na krivoj ponude za odreeni autput. Zapravo kriva ponude izvodi se iz pojedinanih trokova svih proizvoaa iste vrste proizvoda za odnosno trite. ' Kriva ponude prikazuje cenu kao troak marginalnog proizvoaa. Proizvoa dobija naziv marginalni/granini jer je on prvi koji e napustiti proizvodnju autputa ukoliko je cena imalo nia. U tom graninom sluaju proizvoa nee moi nadoknaditi trokove svoje proizvodnje i ostvarie gubitak, pa iz tih razloga on mora napustiti trite. Ako kriva ponude prikazuje trokove proizvoaa onda moemo govoriti i o spremnosti proizvoaa da proda. Spremnost proizvoaa da proda povezana je sa njegovim trokovim u proizvodnji sopstvenog autputa. Kriva ponude je vana, izmeu ostalog to meri proizvoaki viak. Grafiki i algebarski proizvoaki viak je povrina ispod date trine cene i iznad krive ponude za autput. 4.2.1. Odnos cene i proizvoakog vika U zavisnosti od visine date trine cene autputa zavisie i veliina proizvoakog vika. Sto je cena via ona utie na poveanje proizvoakog vika. Poveanjem cene autputa poveava se i korist proizvoaa od uestvovanja na tritu. Poveanje proizvoakog vika usled poveanja cene zapravo jednako je zbiru poveanja proizvoakog vika onih proizvoaa koji su bili prisutni na tritu i pre poveanja cene i prooizvoakog vika onih proizvoaa koji su se pojavili na tritu nakon poveanja cena aututa. Po istoj analobiji, smanjenje proizvoakog vika, pri smanjenju cene aututa, jednako je smanjenju proizvoakog vika onih proizvoaa koji su bili na tritu i pre smanjenja cene kao i proizvoakog vika onih proizvoaa koji vie ne uestvuju na tritu.

4.2. Nivo drutvenog blagostanja zavisi od obima ostvarenih interesa lanova jednog drutva. Ineresi su povezani sa koristima, pa nivo drutvenog blagostanja moemo definisati kao zbir koristi svih lanova jednog drutva. Merenje ukupne koristi je veoma teko, jer se odreene koristi mogu utvrditi na egzaktno i objektivno, a postoje koristi koje su vie vezane za subjektivnost i teko ih je tano izmeriti(na primer koliko vredni pozitinov oseanje potroaa uzrokovano neim lepim, dobrim, koliko vredi zadovoljstvo, srea, nada i sl. emocije.) Za sada, zadraemo se samo na koristima koje moemo objektivno i egzaktno utvrditi (potroaki i proizvoaki viak). Na osnovu pomenutog moemo izraunati nivo blagostanja u drutvu na osnovu zbira proizvoakog i potroakog vika. U zavisnosti kolika je veliina ukpunih koristi na tritu zavisi i efikasnost odreenog ekonomskog sistema. Ekonomski sistem je efikasan ukoliko se maksimizira ukupni viak za dato poslovno okruenje. Vrlo esto efiksasnost se dovodi u vezu sa pravinou. Efikasnost se odnosi na stvaranje ukupnog vika u jednom drutvu, dok pravinost se odnosi na raspodelu vika izmeu lanova drutva. Efikasnost i pavinost su u praksi vrlo esto suprostavljeni. Zbog pomenute injenice postojala u dva naina/koncepta u voenju ekonomije, a sve sa ciljem da se rei sukob efikasnosti i pravinosti. Mozemo govoriti o osnovi dva naina voenja ekonomije u jednom drutvu i to: planski i trini model ekonomije. U planskom modelu, cene odredjuju centralni planer, dok u trinom to radi trite.

Centralno planski model podrazumeva administrativno telo u dravi koja odreuje cene dobara, obim i strukturu tranje, time i potronje.

U ovakvom modelu nedostaci su u sledeem: - Centralni planer mora poznavati potrebe miliona kupaca kako bi se maksimizirala korisnost potroaa. Ukoliko potroai za svoj dohodak ne dobijaju dobara i usluge koje ele tada i ne ostvaruju maksimalnu korisnost. Centralni planer alocira resurse za proizvodnju autputa na osnovu administrativne odluke, a ne na osnovu meusobnog takmienja proizvoaa, pa postoji realna opasnost od veih trokova proizvodnje autputa u odnosu na potencijalno mogu iznos. U ovakim uslovima cena autputa je produkt administrativne odluke, a ne proizvodnog takmienja u smanjenju trokova proizvodnje, tj. u efikasnosti. Imaui u vidu da je veoma teko u uslovima administrativnog odluivanja odrediti obim i strukturu porizvodnje (uz minimalne trokove) sa obimom i strukturom tranje upitna je i ostvarena veliina potroakog i proizvoakog vika tj. da li je ona efikasna tj. da li je nivo ukupnogv ika onoliki koliko je potencijalno mogu ili ne.

Ukoliko je trite u neravnotei tada se deavaju vikovi i manjkovi. Viak postoji onog trenutka kada se odredi vea cena u odnosu na ravnotenu cenu. U takvim uslovima postoji jedan obim autputa koji se ne moe prodati tj .nema kupca za proizvedenu koliinu autputa i pojavljuje se viak autputa na tritu. U ovim uslovima prodata koliina autputa na tritu je manja u odnosu na ravnotenu koliinu i smanjuje se ukupni viak u odnosu na ukupni viak u ravnotenom stanju. U ovakvom poslovnom okruenju postoji neracionalnost u alociranju sredstava jer su na ovaj nain usmereni resursi u proizvodnju proizovoda koji ne

mogu nai kupca. Manjak postoji kada je cena manja od ravnitene cene. U takvim uslovima vea je tranja od ponuene koliine autputa i pojavljuje se manjak autputa na tritu. U ovim uslovima prodaje se ona koliina koju proizvoai samo proizvode i ta koliina je manja u odnosu na ravnotenu koliinu to utie na formiranje manjeg ukupnog vika u odnosu na veliinu ukupnog vika u ravnotenim uslovima.

U trinom modelu ekonomije trite na osnovu odluka miliona kupaca i prodavaca na objektivan i nepristrasan nain odreuje cenu na tritu a ime i koliinu proizvoda koji e se proizvoditi i prodavati. U uslovima trine ravnotee izjednaava se spremnost potroaa da plati autput, sa spremnou proizvoaa da proizvede autput. U trinim uslovima maksimizira se potroaki i proizvoaki viak tj. Maksimizira se ukdpan nivo blagostanja u jednom drutvu. Ta maksimizacija se postie tako to kupci koji pripisuju veu vrednost autputu nego to je ravnotena trina cena oni e kupovati odnosni autput, obratno oni koji pripisuju autputu manju vrednost u odnosu na cenu nee kupovati autput. U proizvodnji proizvodie oni proizvoai koji imaju manje trokove u odnosu na ravotenu trinu cenu, a ne proizvoditi oni proizvoai koji imaju vee trokove od odnosne cene autputa. Na ovaj nain postizanjem efikasnosti u razmeni i proizvodnji, ostvarie se jednakost ponude i tranje po obimu i strukturi autputa i maksimizirati nivo drutvenog blagostanja u jednom drutvu. Za ravnoteo stanje kaemo da je jo i Paretno efikasno tj. da se postigao Paretov optimum.

5. Trokovi proizvodnje 5.1. Trokovi Ljudi kao ekonomski racionalna bia nastoje da maksimiziraju svoju ciljnu funkciju, a to je korist tj. interes. Interesi su razliiti, ali ono to je zajedniki interes za sva preduzea je maksimiziranje dobiti, i nastojanje vlasnika preduzea da u dugom vremenskom horizontu kontinuirano uveavaju funkciju dobit. Zbog prirode oveka u smislu racionalno-ekonomskog bia usled poveanja cene autputa proizvoai e biti motivisani da organizuju vei obim proizvodnje zbog poveanja dobiti. Zbog pomenutih injenica tj. zakona ponude kriva ponude je rastua funkcija.

Ukoliko se cena poveava ponuda autputa e se poveavati i obratno, ukoliko se cena smanjuje ponuda odnosnog autputa e se smanjivati (pri emu sve ostalo to utie na tranju ostaje nepromenjeno). Ova zakonitost se zove zakonpunude.

Da bi preduzee moglo organizovati proizvodnju nekog autputa ono mora uloiti odrene inpute u porizvodnju. Zbir svih trinih vrednosti inputa, koji se koriste u proizvodnji autputa nazivamo trokovima. Proizvoa kada proizvede proizvodi iznosi ga na trite i prodaje na osnovu ega ostvaruje prihod. Prihod je iznost koji preduzee dobija prilikom prodaje svog autputa i jednak je proizvodu trine cene i prodate koliine autputa. Cilj kod maksimiziranja dobiti je u sutini da se maksimiziraju prihodi i minimiziraju trokovi. Na osnovu sveg moemo zakljuiti da je dobit (Do) jednaka razlici izmeu ukupnih prihoda (TR) i

ukupnih trokova (TC). ________ ____________________________ U vezi dobiti moraju se razlikovati dva pojma ekonomska i raunovodstvena dobit.

5.2. Proizvonja i trokovi Pretpostavke analizie:

- Kratak vremenski horizont. - Fiksni troak je konstantan. - Poveanje proizvodnje mogue je samo usled promene broja radnika.

Da bi se organizovala proizvodnja autputa potrebno je uloiti odreenu koliinu/vrednost inputa. Odnos izmeu koliine inputa i koliine autputa u nekoj proizvodnji zovemo proizvodnom funkcijom.

Razlikovanje ekonomske i raunovodstvene dobiti je u veliini oportunitetnih trokova. Oportunitetni trokovi su jednaki vrednosti onoga ega se odriite zarad dobijanja neke druge vrednosti. Na primer kada svoju uteevinu uloite u sopstveni posao, vi ste se odrekli dobiti od bakarske kamate zarad dobiti od sopstvenog posla. Raunovodstvena dobit (RDo) jednaka je razlici prihoda i trokova.

Ekonomska dobit (EDo) jednaka je razlici prihoda i zbira ukupnih i oportunitetnih trokova (OTC).

Jedno od osnovnih pitanja svakog proizvoaa je koliko treba da angauje inputa kako bi maksimizirao svoju ciljnu funkciju. Da bi proizvoa moga doneti delotvornu odlkuku potrebno je ispitati prirodu marginalnog proizvoda. Marginalni proizvod predstavlja poveanje obima autputa usled angaovanja dodatne jednice inputa. Algebarski marginalni proizvod (MY) se dobija kao kolinik promene autputa (Ay) i promene inputa (Aq).

Priroda marginalnog proizvoda je takva da ima opadajui karakter. Razlog za opadajui marginalni proizvod je u postojanju druge pretpostavke tj. konstantnosti fiksnog troka (zgrada, opreme i sl.). Kako se poveava broj radnika postoje sve vea guva u proizvodnim halama i radnici smetaju sve vie jedni drugima. Zbog pomenute injenice doprinos/produktivnost radnika proizvodnji je sve manji tako da je to razlog opadajueg marginalnog proizvoda.

Proizvodna funkcija nekog preduzea povezana je sa tehnologijom i resursima (nabavke resursa, upotrebe resursa) preduzea. Posledica proizvodne funkcije, izmeu ostalog, su njeni ukupni trokovi. Ukupni trokovi grafiki se mogu prikazati kroz krivu ukupnog troka. Kriva ukupnog troka pokazuje odnos izmeu koliine autputa i visine trokova njegove proizvodnje i ona pokazuje koliko kota proizvodnja dodatne jedinice autputa. Priroda ukupnog troka je rastua s tim to pri veim obimima proizvodnje odnosna kriva je sve strmija. Razlog za pomenutu injenici je u postojanju zakonitosti opadajueg marginalnog proizvoda. Pri velikom obimu proizvodnje sve vie je potrebnog dodatnog inputa kako bi se proizvela dodatna jedinica autputa.

5.3. Vrste trokova Ukupni trokovi preduzea se u najirem smislu dele na fiksne i varijabilne. Fiksni trokovi se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje i njihov iznos je konstantan (amortizacija zgrada i opreme, zakup prostora, administrativni trokovi isl.). Varijabilni trokovi se manjaju sa promenom obima proizvodnje i odnose se na trokove inputa (sirovine, energija, radna snaga i sl.). Da bi proizvoa mogao doneti ispravne poslovne odluke on mora pratiti trokove to analitinije. Zbog pomenutog, vrlo je korisno pratiti trokove po jedinici autputa pa se izraunavaju proseni ukupni, fiksni i varijabilni trokovi. Prosene vrste trokova se dobijaju kada se promena vrste troka podeli sa promenom koliine autputa.

Kod inferiorrih dobara (poveava/smanjuje se tranja kada se cene poveavaju ili smanjuju) dohodna elastinost je negativa jer se dohodak i tranja kreu u razliitim smerovima, a sam stepen dohodne elastinosti je razliit u zavisnosti od stepena inferiornosti. 3.1.3. Unakrsna elastinost tranje Unakrsna elastinost tranje pokazuje zci koliko se menja traena koliina nekog dobra usled promene cene nekog drugog dobra. Formulu za izraunavanje unakrsne elastinosti tranje moemo izraziti u sledeem obliku:

Procentualn a promena traene koliine d obra 1 Unakrsna elastitnost traznje = -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Procejvtuamapt'o-jnena cene dobra 2

Postojanje uzrono posledine veze izmeu tranje pojedinih dobara zavisi takode od njihove prirode. U zavisnosti kako e se menjati tranja dobra 1 zbog promene cene dobra 2 moemo otkriti da li postoje uzrona posledina vezanost dobara. Ova injenica je bitna za proizvoaa jer utvruje postojanje supstituta i komplemenata Dobra 1 i 2 su komplementi kada promena cene dobra 2 (poveanje/smanjenje) izaziva promenu u suprotnom smeru kod tranje dobra 1 (smanjenje/poveanje) . Dobra 1 i 2 su supstituti u sluaju kada promena cene dobra 2 (poveanje/smanjenje) izaziva promenu u istom smeru kod tranje dobra 1 (smanjenje/poveanje).

3.2. Elastinost ponude Promena ponude autputa/dobra se moe menjati takoe usled brojnih faktora (cene, dohotka, prirode autputa i sl.). Elastinost ponude pokazuje za koliko se ponuena koliina nekog dobra menja usled promene odreenog faktora. Cenovna elastinost ponude pokazuje za koliko se ponuena koliina nekog dobra menja usled promene cene tog dobra. Kao to je reeno elastinost odgovara na pitanje za koliko i odnosi se na kvantitativno obeleje ponude i tranje, kvalitativno obeleje ponude i tranje odnosi se na njihovo poveanje ili smanjenje i ono odgovara na pitanje kalco se ponaa tranja i ponuda. Formulu za izraunavanje cenovne elastinosti ponude moemo izraziti u sledeem obliku:

Procentualnapromena ponuene kolicine Cenovna elastinost ponue = ------------------------- -- ---------------------- : ------------------------------------------------------------

Procen tuaina pro mena cene

Vrste elastinosti krive ponude moemo definisati u pet celina. Na osnovu izraunatih vrednosti pomou formule cenovne elastinosti ponude moemo razlikovati sledee krive ponude: 1. Kada je vrednost cenovne ponude nula (0), tada kaemo da je kriva ponude savreno neelastina i njen poloaj je vertikalan. Savreno neelastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da seponuena koliina dobara ne menja prilikom promene cene dobra. 2. Kada je vrednost cenovne elastinosti ponude manja od jedinice ( kree se u intervalo od 0 do 1), tada kaemo da je kriva ponude neelastina. Neelastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuda dobara menja proporcionalno manje u odnosu na promenu cene dobra. 3. Kadaje vrednost cenovne elastinosti ponude jednaka jedinici, tada kaemo da je kriva ponude jedinino elastina. Jedi'nino elastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuena koliina dobara menja proporcionalno u istom obimu kao i promena cene.

4. Kada je vrednost cenovne elastinosti ponude vea od nule (kree se u intervalo od 1 do plus beskonano +00), tada kaemo da je kriva ponude elastina. Elastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuena koliina dobara menja vie nego proporcionalno u odnosu na promenu cene dobra. 5. Kada je vrednost cenovne elastinosti ponude jednaka +co, tada kaemo da je kriva ponude savreno elastina i njen je poloaj horizontalan. Savreno elastina kriva ponude izaziva takvu posledicu da se ponuena koliina dobara menja u ogromnom obimu pri bilo kojem menjanju cene Ponucfci

Imajui u vidu da je kriva ponude rastua funkcija cene. U zavisnosti od oblika tranje moemo rei za odreene funkcije tranje da je ona elastina ili neelastina. Ukoliko je funkcija tranje veim svojim delom elastina (poloaj joj je horizontalniji) onda je oznaavamo kao elastina kriva tranje. Ukoliko je u svom veem delu neelastina onada e se rei da je takva kriva tranje neelastina. Kriva ponude kao i kriva tranje moe imati razliiti elastinosti koje variraju du krive ponude. Posledica variranja je element fiksnog faktora, najee osnovnih sredstava preduzea i vremenskog horizonta poslovanja. Na malim obimima proizvodnje elastinost ponude je velika jer je mogue organizovati poveani obim proizvodnje bez veih potekoa (neuposlen fiksni kapital i mogunost nabavke varijabilnih inputa proizvodnje). Pri visokom obimu proizvodnje, iskorienost fiksnog inputa je velika i nemogue je poveanje obima proizvodnje. Predhodne injenice odnose se na kratkoroni vremenski horizont. U dugoronom vremenskom horizontu svi faktori su varijabilni (nepostoji fiksni input preduzea) tako da ne postoji ogranienje organizovanja proizvodnje. U dugom vremenskom horizontu moe doi do opadanje proizvodnje zbog organizacione neefikasnosti preduzea i delovanja entropije sistema. Kako moe da se menja cenovna elastinost ponude Poto $u preduzea esto ograniena maksimalnmi proizvodnim kapacitetom, elastinost ponude moe da bude veoma visoka na niskom nivou ponvere koiiine, a vrlo niska na visokom nivou ponudene koliine. U tom sluaju, Grast cene sa j na 4 dolara poveava ponudenu koliinu sa roo na 200. Potoje poveanje ponudene koliine od 67 posto (izraunato metodom aritmetike sredine} vee nego porast cene od 29 posto, kriva ponude je elastina u ovom rasponu. Nasuprot tome, kada se cena povea sa 12 na 75 dolara, ponudena koliina poveava se samosa 500 na 525. Poto je poveanje ponudene koltine od 5 posto manje nego poveanje cene od 22 posto, u ovom rasponu je kriva ponude - neelasiina.

Dohodna elastinost ponude pokazuje za koliko se menja ponuena koliina nekog dobra usled promene dohotka potroaa. U zavisnosti od prirode autputa proizvoaa poveanje dohotka moe izazvati poveanje ili smanjenje ponude (normaln i inferiorna dobra) Unakrsna elastinost ponude pokazuje ZCL koliko se menja ponuena koliina nekog dobra usled promene cene nekog drugog dobra. Svako poveanje ponude jednog dobra usled poveanja cene drugog dobra je informacija za proizvoaa da je re o supstitutu (virla i kobasica, puter i margarin). Svako poveanje ponude jednog dobra usled smanjenja cene drugog dobra je informacija za proizvoaa da je re 0 komplementu (hardver i softver, auto i benzin, obua i arape isl.)

4. POTROAKII PROIZVOAKI VIAK 4.1. Potroaki viak U uslovima konkurencije kada postoji jednakost ponude i tranje, kae se da kupci maksimiziraju svoje koristi. Drugim reima, ravnoteno stanje moemo iskazati i na sledei nain pri ravnotenim cenama i koliinama maksimiziraju se blagostanje i proizvoaa i potroaa. Blagostanje kupaca se meri na osnovu ostvarene veliine njihove koristi prilikm ueu na tritu. Na osnovu svog vrednosnog sistema (ovekova psihologija racionalnog i iracionalnog ponaanja) koga je ovek tokom svog procesa individualizacije stvorio donosi sopsteni sud koliko mu neto vredi. Kada ovek utvrdi (na osnovu svog vrednosnog sisema) koliko neko dobro za njega vredi on u stvari odreuje maksimalni iznost novca koji hoe/eli da plati za odnosno dobro. Ova odluka oveka zove se spremnost ptaanja potroaa.

Spremnost plaanja potroaa treba i mora se razlikovati od obaveze plaanja. Obaveza plaanja je definisana od strane trita tj. Od hiljada odluka kako potroaa tako i proizvoaa na tritu i ne zavisi od pojedinanog potroaa. Spremnost plaanja zavisi od pojednanQ_g_potroaa i razlika spremnosti plaanja i onoga to potroac mora platiti za dobro na tr_itu predstavlja potroaki viak. Kriva tranje predstavlja spremnost kupca da kupi odreenu koliinu dobara pri odreenoj ceni. Tako da kriva tranje predstavlja spremnost kupca da plati odredenu cenu. Pri svakoj ceni postoji neki kupac (ili vie kupaca) koji je spreman (ili su spremni) da plat(i)e za odreeno dobro. Tog kupca ili kupce zovemo marginalni kupac. Marginalni kupac je onaj kupac koji bi prvi napust(io)ili odnosno trite da je cena iamo via. Poto kriva tranje pokazuje spremnost za plaanje odreenog dobra moemo je koristiti da izimerimo potroaev viak. Naime, povrina ispod krive tranje i iznad trine cene dobra predstavlja potroaki viak.

Ukoliko se potroaeva spremnost za plaanje izjednai sa trinom cenom (moranjem ili obavezom plaanja) tada taj potroa nema koristi od uestvovanja na tritu. U ovom sluaju kupac gubi korist (prilikom predaje novca proizvoau za dobro) i dobija istu koliinu koristi prilikom dobijanja odreenog dobra za novac). Kriva tranje koja predstavljaagregatnu tranju tj. tranju svih kupaca za odreenim dobrom. Po datoj analogiji povrina iznad trine cene i ispod krive trannje predstavlja potroaki viak svih kupaca na tritu.

ovekov sistem vrednosti (psiholoka kategorija koja zavisi od razvijenosti strukture linosti oveka) odreduje stepen/nivo korisnosti svake vrste dobara i usluga (autputa) na tritu. Nivo korisnosti od dobra odreuje ovekovu spremnsot da plati odreeni autput. ovekova spemnost plaanja defmie krivu tranje za autputima. Kriva tranje za autputima na osnovu svih injenica zavisi od dve grupe faktora (unutranjih i spoljanjih). Unutranji ili psiholoki povezani su sa motivima oveka (maslovljeva hijararhija potreba) kao i strukturuom linosti oveka (izgraenim sistemom vrednosti u oveku). Spoljanji faktori utiu na tranju potroaa a meu najznaajnije moemo navesti: cene, dohodak, mesto, vreme, fiskalna politika, oekivanja, nadnacionalno poslovno okruenje, organizovanost trita i sl. Ekonomija analizira iskljuivo spoljanje faktore koji su vezani za ekonomska kretanja u poslovnom okruenju.

4.1.1. Odnos cene i potroakog vika. Poto je cenajedna od odrednica potroakog vika logino je da e promena cene uticati na promenu potroakog vika. Indivindualne krive tranje potroaa. Poveanje cene uticae da potroa moe kupti manje jednog dobra to e imati za posledicu njegovu manju korist, a time i manji potroaki viak. Ukupne krive tranje potroaa za odreenim dobrom. Poveanjem cene na tritu za odnosno dobro smanuje se potroaki viak potroaa iz dva razloga. Prvi razlog odnosi se na smanjenje obima koristi onih potroaa koji koriste dobro i pre i posle poveanja cene dobra. Drugi razlog je zbog smanjenja koristi onih potroaa koji zbog poveanja cena ne koriste vie odnosno dobro. Pri smanjenju cene dobra potroa moe za istu koliinu svog dohotka kupiti vie dobra ija je cena smanjena, na ovaj nain korist pojedinanog potroaa se poveava zbog mogunosti konzumiranja vee koliine odnosnog dobra, Usled snienja cene dobra na tritu se pojavljuju pored postojeih i novi potroai koji koriste dobra i time se uveava ukupni potroaki viak za njihov obim korisnosti. 4.2. Proizvoaki viak Da bi se mogao proizvesti autput proizvoa nabavlja sve to mu je potrebno za njegovu proizvodnju.Jr^uti^predstavljaju ulazne elemente u proizvodnji nekog proizvoda. Najee su to radna snaga, sirovine^novac^ zemlj& i dr. Svi inputi u proizvodnji imaju odreenu_vrednost. Zbir vredrToti svihjnputa kojLsu-Jieophedni-da bi_se_autput fproizvod ili usluga) proizveo nazivamo troFovima! "VismaT"trotova u proizvodnji autputa kod razliitih proizvoaa je razliita i zavisi od njihove efikasnosti u nabavci inputa, upotrebe inputa, organizaciji preduzea, drutvenoj odgovornosti i dr. Faktorima.

Kada proizvoa iznese svoj proizvod na trite on dobija trinu cenu za njega. Trina cena autputa je novana vrednost koju prodavac dobija za svoj proizvod na odreenim tritima (konkurentskom, oligopolskom ili monopolskom). Razliku izmeu trine cene i trokova autputa nazivamo proizvodaJkJnLVLkorn. l^roizvo^acki viak~predstavlja korist koju proizvodai imaju time to uestvuju na tritu. Naravno da je za proizvoaa kao i za potroaa pozitivno da imaju to vee vikove. Proizvoaki viak indirektno nam saoptava efikasnost i efektivnost proizvoaa. Sto je nii nivo troka u proizvodnji autputa to je odnosni proizvoa efikasnije tj. Konkurentniji i moe oekivati i vee iznose dobiti u odnosu na ostale.

Zbir individualnih ponuda prikazan je na krivoj ponude za odreeni autput. Zapravo kriva ponude izvodi se iz pojedinanih trokova svih proizvoaa iste vrste proizvoda za odnosno trite. ' Kriva ponude prikazuje cenu kao troak marginalnog proizvoaa. Proizvoa dobija naziv marginalni/granini jer je on prvi koji e napustiti proizvodnju autputa ukoliko je cena imalo nia. U tom graninom sluaju proizvoa nee moi nadoknaditi trokove svoje proizvodnje i ostvarie gubitak, pa iz tih razloga on mora napustiti trite. Ako kriva ponude prikazuje trokove proizvoaa onda moemo govoriti i o spremnosti proizvoaa da proda. Spremnost proizvoaa da proda povezana je sa njegovim trokovim u proizvodnji sopstvenog autputa. Kriva ponude je vana, izmeu ostalog to meri proizvoaki viak. Grafiki i algebarski proizvoaki viak je povrina ispod date trine cene i iznad krive ponude za autput. 4.2.1. Odnos cene i proizvoakog vika U zavisnosti od visine date trine cene autputa zavisie i veliina proizvoakog vika. Sto je cena via ona utie na poveanje proizvoakog vika. Poveanjem cene autputa poveava se i korist proizvoaa od uestvovanja na tritu. Poveanje proizvoakog vika usled poveanja cene zapravo jednako je zbiru poveanja proizvoakog vika onih proizvoaa koji su bili prisutni na tritu i pre poveanja cene i prooizvoakog vika onih proizvoaa koji su se pojavili na tritu nakon poveanja cena aututa. Po istoj analobiji, smanjenje proizvoakog vika, pri smanjenju cene aututa, jednako je smanjenju proizvoakog vika onih proizvoaa koji su bili na tritu i pre smanjenja cene kao i proizvoakog vika onih proizvoaa koji vie ne uestvuju na tritu.

Nivo drutvenog blagostanja zavisi od obima ostvarenih interesa lanova jednog drutva. Ineresi su povezani sa koristima, pa nivo drutvenog blagostanja moemo definisati kao zbir koristi svih lanova jednog drutva. Merenje ukupne koristi je veoma teko, jer se odreene koristi mogu utvrditi na egzaktno i objektivno, a postoje koristi koje su vie vezane za subjektivnost i teko ih je tano izmeriti(na primer koliko vredni pozitinov oseanje potroaa uzrokovano neim lepim, dobrim, koliko vredi zadovoljstvo, srea, nada i sl. emocije.) Za sada, zadraemo se samo na koristima koje moemo objektivno i egzaktno utvrditi (potroaki i proizvoaki viak). Na osnovu pomenutog moemo izraunati nivo blagostanja u drutvu na osnovu zbira proizvoakog i potroakog vika. U zavisnosti kolika je veliina ukpunih koristi na tritu zavisi i efikasnost odreenog ekonomskog sistema. Ekonomski sistem je efikasan ukoliko se maksimizira ukupni viak za dato poslovno okruenje. Vrlo esto efiksasnost se dovodi u vezu sa pravinou. Efikasnost se odnosi na stvaranje ukupnog vika u jednom drutvu, dok pravinost se odnosi na raspodelu vika izmeu lanova drutva. Efikasnost i pavinost su u praksi vrlo esto suprostavljeni. Zbog pomenute injenice postojala u dva naina/koncepta u voenju ekonomije, a sve sa ciljem da se rei sukob efikasnosti i pravinosti. Mpemo govoriti u osnovi o dva naina voenja ekonomije u jednom drutvu i to: planski i trini model ekonomije. U planskom modelu, cenej>dreu)e centralni planer, dok u trinom to radi trite. Kako cena utie na proizvoaev viak

U (a), cena je Pi, traena koliina Qh a proizvoaev viak je povrina irougla A8C. Kad se cena povea sa Pi ni P2, kao u (b), ponuena koliina raste sa Qi na Qz, a proizvodaev visak se poveava do povrine trougla AOf Do porasia proizvoaevog vika (povrina BCDF) dolazi delimino zato to postojeiproizvodai sada primaju vie (povrina BCD), a defimino zato to novi prorzvodai ulaze na trite pri vioj ceni (povrina CEF).

Centralno planski model podrazumeva administrativno telo u drave koje odreuje cene dobara, obim i strukturu tranje, time i potronje.

U ovakvom modelu nedostaci su u sledeem: - Centralni planer mora poznavati potrebe miliona kupaca kako bi se maksimizirala korisnost potroaa. Ukoliko potroai za svoj dohodak ne dobijaju dobara i usluge koje ele tada i ne ostvaruju maksimalnu korisnost. Centralni planer alocira resurse za proizvodnju autputa na osnovu administrativne odluke, a ne na osnovu meusobnog takmienja proizvoaa, pa postoji realna opasnost od veih trokova proizvodnje autputa u odnosu na potencijalno mogu iznos. U ovakim uslovima cena autputa je produkt administrativne odluke, a ne proizvodnog takmienja u smanjenju trokova proizvodnje, tj. u efikasnosti. Imaui u vidu da je veoma teko u uslovima administrativnog odluivanja odrediti obim i strukturu porizvodnje (uz minimalne trokove) sa obimom i strukturom tranje upitna je i ostvarena veliina potroakog i proizvoakog vika tj. da li je ona efikasna tj. da li je nivo ukupnogv ika onoliki koliko je potencijalno mogu ili ne.

Ukoliko je trite u neravnotei tada se deavaju vikovi i manjkovi. Viak postoji onog trenutka kada se odredi vea cena u odnosu na ravnotenu cenu. U takvim uslovima postoji jedan obim autputa koji se ne moe prodati tj .nema kupca za proizvedenu koliinu autputa i pojavljuje se viak autputa na tritu. U ovim uslovima prodata koliina autputa na tritu je manja u odnosu na ravnotenu koliinu i smanjuje se ukupni viak u odnosu na ukupni viak u ravnotenom stanju. U ovakvom poslovnom okruenju postoji neracionalnost u alociranju sredstava jer su na ovaj nain usmereni resursi u proizvodnju proizovoda koji ne mogu

nai kupca. Manjak postoji kada je cena manja od ravnitene cene. U takvim uslovima vea je tranja od ponuene koliine autputa i pojavljuje se manjak autputa na tritu. U ovim uslovima prodaje se ona koliina koju proizvoai samo proizvode i ta koliina je manja u odnosu na ravnotenu koliinu to utie na formiranje manjeg ukupnog vika u odnosu na veliinu ukupnog vika u ravnotenim uslovima

U trinom modelu ekonomije trite na osnovu odluka miliona kupaca i prodavaca na objektivan i nepristrasan nain odreuje cenu na tritu a ime i koliinu proizvoda koji e se proizvoditi i prodavati. U uslovima trine ravnotee izjednaava se spremnost potroaa da plati autput, sa spremnou proizvoaa da proizvede autput. U trinim uslovima maksimizira se potroaki i proizvoaki viak tj. Maksimizira se ukdpan nivo blagostanja u jednom drutvu. Ta maksimizacija se postie tako to kupci koji pripisuju veu vrednost autputu nego to je ravnotena trina cena oni e kupovati odnosni autput, obratno oni koji pripisuju autputu manju vrednost u odnosu na cenu nee kupovati autput. U proizvodnji proizvodie oni proizvoai koji imaju manje trokove u odnosu na ravotenu trinu cenu, a ne proizvoditi oni proizvoai koji imaju vee trokove od odnosne cene autputa. Na ovaj nain'postizanjem efikasnosti u razmeni i proizvodnji, ostvarie se jednakost ponude i tranje po obimu i strukturi autputa i maksimizirati nivo drutvenog blagostanja u jednom drutvu. Za ravnoteo stanje kaemo da je jo i Paretno efikasno tj. da se postigao Paretov optimum.

5. Trokovi proizvodnje 5.1. Trokovi Ljudi kao ekonomski racionalna bia nastoje da maksimiziraju svoju ciljnu funkciju, a to je korist tj. interes. Interesi su razliiti, ali ono to je zajedniki interes za sva preduzea je maksimiziranje dobiti, i nastojanje vlasnika preduzea da u dugom vremenskom horizontu kontinuirano uveavaju funkciju dobit. Zbog prirode oveka u smislu racionalno-ekonomskog bia usled poveanja cene autputa proizvoai e biti motivisani da organizuju vei obim proizvodnje zbog poveanja dobiti. Zbog pomenutih injenica tj. zakona ponude kriva ponude je rastua funkcija.

Ukoliko se cena poveava ponuda autputa e se poveavati i obratno, ukoliko se cena smanjuje ponuda odnosnog autputa e se smanjivati (pri emu sve ostalo to utie na tranju ostaje nepromenjeno). Ova zakonitost se zove zakonpunude.

Da bi preduzee moglo organizovati proizvodnju nekog autputa ono mora uloiti odrene inpute u porizvodnju. Zbir svih trinih vrednosti inputa, koji se koriste u proizvodnji autputa nazivamo trokovima. Proizvoa kada proizvede proizvodi iznosi ga na trite i prodaje na osnovu ega ostvaruje prihod. Prihod je iznost koji preduzee dobija prilikom prodaje svog autputa i jednak je proizvodu trine cene i prodate koliine autputa. Cilj kod maksimiziranja dobiti je u sutini da se maksimiziraju prihodi i minimiziraju trokovi. Na osnovu sveg moemo zakljuiti da je dobit (Do) jednaka razlici izmeu ukupnih prihoda (TR) i

ukupnih trokova (TC). ________ ____________________________ U vezi dobiti moraju se razlikovati dva pojma ekonomska i raunovodstvena dobit.

5.2. Proizvonja i trokovi Pretpostavke analizie:

- Kratak vremenski horizont. - Fiksni troak je konstantan. - Poveanje proizvodnje mogue je samo usled promene broja radnika.

Da bi se organizovala proizvodnja autputa potrebno je uloiti odreenu koliinu/vrednost inputa. Odnos izmeu koliine inputa i koliine autputa u nekoj proizvodnji zovemo proizvodnom funkcijom.

Razlikovanje ekonomske i raunovodstvene dobiti je u veliini oportunitetnih trokova. Oportunitetni trokovi su jednaki vrednosti onoga ega se odriite zarad dobijanja neke druge vrednosti. Na primer kada svoju uteevinu uloite u sopstveni posao, vi ste se odrekli dobiti od bakarske kamate zarad dobiti od sopstvenog posla. Raunovodstvena dobit (RDo) jednaka je razlici prihoda i trokova.

Ekonomska dobit (EDo) jednaka je razlici prihoda i zbira ukupnih i oportunitetnih trokova (OTC).

Jedno od osnovnih pitanja svakog proizvoaa je koliko treba da angauje inputa kako bi maksimizirao svoju ciljnu funkciju. Da bi proizvoa moga doneti delotvornu odlkuku potrebno je ispitati prirodu

marginalnog proizvoda. Marginalni proizvod predstavlja poveanje obima autputa usled angaovanja dodatne jednice inputa. Algebarski marginalni proizvod (MY) se dobija kao kolinik promene autputa (Ay) i promene inputa (Aq).

Priroda marginalnog proizvoda je takva da ima opadajui karakter. Razlog za opadajui marginalni proizvod je u postojanju druge pretpostavke tj. konstantnosti fiksnog troka (zgrada, opreme i sl.). Kako se poveava broj radnika postoje sve vea guva u proizvodnim halama i radnici smetaju sve vie jedni drugima. Zbog pomenute injenice doprinos/produktivnost radnika proizvodnji je sve manji tako da je to razlog opadajueg marginalnog proizvoda.

Proizvodna funkcija nekog preduzea povezana je sa tehnologijom i resursima (nabavke resursa, upotrebe resursa) preduzea. Posledica proizvodne funkcije, izmeu ostalog, su njeni ukupni trokovi. Ukupni trokovi grafiki se mogu prikazati kroz krivu ukupnog troka. Kriva ukupnog troka pokazuje odnos izmeu koliine autputa i visine trokova njegove proizvodnje i ona pokazuje koliko kota proizvodnja dodatne jedinice autputa. Priroda ukupnog troka je rastua s tim to pri veim obimima proizvodnje odnosna kriva je sve strmija. Razlog za pomenutu injenici je u postojanju zakonitosti opadajueg marginalnog proizvoda. Pri velikom obimu proizvodnje sve vie je potrebnog dodatnog inputa kako bi se proizvela dodatna jedinica autputa.

5.3. Vrste trokova Ukupni trokovi preduzea se u najirem smislu dele na fiksne i varijabilne. Fiksni trokovi se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje i njihov iznos je konstantan

(amortizacija zgrada i opreme, zakup prostora, administrativni trokovi isl.). Varijabilni trokovi se manjaju sa promenom obima proizvodnje i odnose se na trokove inputa (sirovine, energija, radna snaga i sl.). Da bi proizvoa mogao doneti ispravne poslovne odluke on mora pratiti trokove to analitinije. Zbog pomenutog, vrlo je korisno pratiti trokove po jedinici autputa pa se izraunavaju proseni ukupni, fiksni i varijabilni trokovi. Prosene vrste trokova se dobijaju kada se promena vrste troka podeli sa promenom koliine autputa.

o TC nknpni troak. o F C ukupni fiksni troak. o VC ukupni varijabilni trosak. O q - koliina autputa o ATC proseoni ukupni troak.

o MC marginalni troak. O ATCpromena ukupnog trosaka. o Aq

promena obima autputa. o TCt ukupni troak u periodu t. o TC (uV) ukupni troak u perioclu t -1.

O qt koliina autputa u periodu t.

O q(t_i) kolioina aututa u periodu t-1.

Marginalni troak moe imati dve vrste kretanja opadajue i rastue kretanje ili samo rastue kretanje. U zavisnosti od oblika tehnologije, obima proizvodnje i sl. Marginalni proizvod e rasti kako se poveava broj radnika (kod velikih fabrika potreban je vei broj radnika kako bi se postigla maksimizacija proizvodnje). U takvom poslovnom okruenju sa poveavanjem radnika u poetku marginalni trokovi opadaju, da bi tek kasnije dolo do poveavanja marginalnog troka. U ovom sluaju marginalni trokovi imaju svoj minimum. U onim oblicima proizvodnje koja su mali po svom obimu i relativno jednostavnim tehnologijama svako dodatno zapoljavanje uslovaljava rast marginalnog troka. Ovakav marginalni troak imae samo rastue kretanje.

Proseni ukupni trokovi imaju oblik slova U zato to predstavljaju zbir proseog fiksnog i prosenog varijabilnog troka, pa tako u zavisnosti od njihovih obeleja formira se i obleleje tj. kretanje ukupnih trokova. U poetku proizvodnje proseni ukupni trokovi su opadajui jer je vea opadajua vrednost promene prosenih fiksnih trokova, nego to je poveanje vrednosti promene prosenih varijabilnih trokova. Znai u poetnoj fazi proizvodnje vei je uticaj opadajuih prosenih

TC= FC+ VC

TC ATC = --------

ATC= TC{ - TC Aq =qt - q(M >

ATC

Aq

TC; - TC 9: ~

(t-D

MC =

MC =

fiksnih trokova u odnosu na uticaj rastuih varijabilnih trokova. U jednom trenutku dostie se minimum prosenih ukupnih trokova. Nakon odnosnog minimuma dolazi do rasta posenih ukupnih trokva jer je sada vei uticaj vrednosti promene varijabilnog troka u odnosu na vrednost promene fiksnog troka.

- Proseni fiksni trokovi opadaju sa poveavnjem obima proizvodnje ali intezitet opadanja je sve manji i manji sa poveanjem obima, -Proseni varijabilni trokovi rastu sa poveanjem obima proizvodnje s tim to je intezitet rasta sve vie izreen sa poveanjem obima proizvodnje. -Proseni ukupni trokovi imaju oblik slova U. -Marginalni trokovi rastu sa poveanjem obima proizvodnje. Marginalni trokovi u zoni rasta seku prosene varijabilne trokove u njihovom minimumu. Marginalni trokovi u zoni rasta seku prosene ukupne trokove u njihovom minimumu.

v

U kratkom vremenskom roku trokovi preduzea imaju obeleja fiksnosti i varijabilnosti. Neki trokovi u kratkom vremenskom roku su fiksnog karaktera ,a a neki su varijabilnog karaktera. Odreivanje vremenskog horizonta je razliito u zavisnosti od prirodne delatnosti samog preduzea. Dakle, kratak i dug vremenski horizont je razliit za razliita preduzea. Za teku industriju dug vremenski rok moe trajati nekoliko godina, za proizvoaa kokica dug vremenski rok traje nekoliko dana i sl. U dugom vremenskom roku svi inputi u proizvodnji, a time i njihovi trokovi su varijabilnog karaktera. Dakle. Preduzee u dugom vremenskom periodu moe prilagodit sve inpute svojim potrebama.

U dugom vremenskom horizontu postoji dva obeleja specijalizacija i koordinacija koji utiu na kretanje ukupnih prosenih trokova u dugom vremenskom horizontu. Oblik dugoronih prosenih trokova na niskom obimu autputa mogu koristiti prednosti specijalizacije i time uticati na smanjenje dugoroniih prosenih ukupnih trokova i tada kaemo da postoje uslovi za ekonomiju obima. Mali obimi proizvodnje imaju za posledicu i mali broj istih aktivnosti radnika. Veliki obim proizvodnje ima za posledicu veliki obim istih aktivnosti to utie na specijalizaciju (usavravanje istih aktivnosti) tj. postie se vea produktivnost koja za posledicu nima nie trokove to sve zajedno utie i na nie dugorone proslene trokove. U takvom poslovnom okruenju pozitivno deluje specijalizacija na trokove a kordinacija jo ne predstavlja problem.

Na srednjem nivo proizvodnje konstanti su prinosti tj. Konstantnost trokova. Dalje smanjenje trokova nije mogue zbog potroene prednosti specijalizacije i ne postojanja negatvnog efekta kordinacije. Pri velikom obimu proizvodnje dolazi do poveanja dugoronoh proslenih trokova jer deluje samo negativan efekat neadekvatne koordinacije (menadri su sve manje efikasni u kontroli trokova, dolazi do tzv. Menaderske miopije tj. Sukoba pojedinanih menaerskih ciljeva koji su surpostavljeni optem cilju.) U ovakovom poslovnom okruenju kaemo da postoji rast dugoronih prosenih trokova tj. Deluje dizekonomija obima zbog negativnog delovanja koordinacije tj. Delovanja pojave entropije kod velikih sistema.

Proseni ukupni troak na kratki i na dugi rok Poto fiksni trokovi variraju na dugi rok, krtva prosenog ukupnog troka na kratki rok razfikuje se od krive prosenog ukupnog troka na dugi rok.

kuprsi, prosen $ margtnalni prihod konkureotnog preduzea

6. PREDUZEA NA KONKURENTNIM TRITIMA

Preduzea posluju u razliitim poslovnim okruenjima. Najdominantniji vid poslovnog okruenja je konkurentno poslovno okruenje. Takoe znaajni obim privrednih aktivnosti se odvija u uslovima ogranine trine konkurencije. I jedan i drugi oblik poslovnog okruenja postoji u privredi odnosne zamlje. Takvo poslovno okruenje zajedno za javnim stktorom zove se meovita privreda. C. Dakle, meovita privreda znai da postoje razni oblici privredne aktivnosti, ali predet analize ove glave odnosi se pre svega na konuretno trite i odluke preduzea na njima i to u vezi cena, obima proizvodnje i njihovih trokova.

6.1. Konkurentno trite

Konkurentno trite ima pozitvno dejstvo na efikasnost u jednoj zemlji. Ukoliko postoji konkurencija ona e obezbediti efikasnu alokaciju ograninih resursa u jednoj zemlji to e imati za posledicu maksimizaciju autputa (proizvoda i usluga) uz minimizaciju trokova inputa.

Na ovaj nain u odnosnoj dravi proizvee se toliki obim i takva struktura autputa koja je jednaka obimu i strukutri tranje potroaa to e uticati na postizanje maksimizacije korisnoti potroaa u posmatranom poslovnom okruenju.

Da bi se pomenute efikasnsoti (razmenske proizvodne) ostvarili potrebno je da postoji konkuretno trite. Samo u konkurentnim tritima opisani scenario e se desiti. Konkurento trite ima i svoje preduslove. Da bi postojalo konkurento trite postojalo (po Mankjuu) potrebno je da postoje najmanje tri pretpostavke i to:

1. Porebno je postojanje mnotva kupaca i proizvoaa/prodavaca; 2. Autputi proizvoaa/prodavaca imaju ista obeleja i

3. Postoji sloboda ulaska i izlaska proizvoaa na odnosnom tritu.

Postojanje mnotva kupaca i prodavaca postie se objektivnost u odreivanju cena autputa. Dakle niko ni na strani ponude ni na strani tranje nema znaajnog uticaja na formiranje cene autputa pa se vrlo esto kae da uesnici natritu kupci i proizvoai takvu trinu cenu uzimaju kao datu. Autputi imaju ista obeleja tako da se ne mogu meusobno diferencirati (razlikovati) po bilo kom osnovu. Ne postojanje barijera ulaska na pojedina trita omoguavaju proizvoaima da ulaze u pojedine privredne grane kada za to imaju profitne interese. Profitni interesi postoje uvek kada je ekonomski profit u posmatranoj privrednoj grani iznad nultog ekonomskog profita.

6.2. Vrste prihoda konkurentnog preduzea Kao to su postajale razne vreste trokova tako u preduzeu postoje i razne vrste prihoda. Suaeljavanje raznih vrsta prihoda i trokovaje veoma vano za svako preduzee jer od njihovog poreenja zavisi ostvarivanje ciljeva preduzea. Ukoliko je cilj svakog poreduzea profit onda moramo znati i vrste i obeleja prihoda preduzea. Tokom privredne aktivnsoti preduzee ostvaruje ukupne prihode (TR) koji su jednaki proizvodu koliine autputa (q) i njegove cene (p).

Proseni prihod (AR) predstavlja kolinik ukupnog prihoda i koliine autputa za dati ukupni prihod.Proseni prihod se rauna zbog potrebe za poreewnjem trokoa i prihoda koji se odnose na

pojedinani autput. Obeleja prihoda konkurentnog preduzea su sledea:

-Proseni prihod jednak je trinoj ceni; -Marginalni prihodjednakje trinoj ceni; -Trina cena je data za sve uesnike na konkurentnom tritu; -Proizvoai e ostvariti prihode tako to e prodavati svoje autpute po datoj ceni, ukoliko poele prodati svoj autput po vioj ceni kupci e kovati od drugih. Poto mogu prodati koliko god ele (ukoliko su im trokovi autputa manji od trine cene) po datoj ceni oni nemaju razloga da prodaju po nioj ceni (ovek kao racionalno ekonomsko bie).

6.3. Maksimizacija profita konkurentnog prduzea Cilj svakog konkurentnog preduzea je maksimizacija svoje ciljne funkcije. Ciljna funkcija je

Marginalni prihod (MT)je kolinik promene ukupnog prihoda i promne autputa za dati ukupnih prihod. Marginalni prihod zapravo pokazuje koliki je prihod od prodaje nove

profit kao razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova preduzea. Maksimizacija proftia mogue je utvriti na onsovu ukupnih prihoda iukupnih trokova kada je razlika najvea tada kaemo da je suma profita najvea pri datoj koliini autputa. Maksimizaciju profita moemo utvrditi i na drugi nain kada poredimo marginalni prihod i marginalni troak. Kada se ove dve marginalne veliine izjednae kaemo da preduzee ostvaruje najveu sumu profita pri datoj koliini autputa. Kada je marginalni troak autputa manji od marginalog piihoda autputa tada se isplati proizvoau da nastavi da proizvodi docfatne/marginaIne jednici autputa tako da ce svaa dodatna jednica autputa davati doprinos u poveavanju ukupne sume profita. Kada je marginalni troak autputa yei od marginalnog prihoda autputa tada se isplaati proizvoau da smanji obim pcoizvodnje jer e na taj nain doprineti poveanju sume profita preduzea.

Kada su marginalni prihodi autputa i marginalni troskovi autputa jednaki tada proizvoa treba da odrzava takav (nepromenjen) obim proizvodnje. U odnosu na obim proizvodnje koji maksimizira profit, u koliko se povea obim proizvonje tada e svaka dodatna jednica autputa uticati na smanjenje profita u odnosu na potencijalno moguci nivo takoeukoliko smanji obim proizvodnje nee se ostvariti maksimalno mogui nivo profita (bie manji od potencijalno mogueg' nivoa).

Mafcsimizadja profita konkurentnog preduzeca

Dakle, da bi preduzee maksimiziralo profit mora postii jednakost marginalnog prihoda i marginalnog troka za svoj autput. Ako se zna da je marginalni prihod preduzea jednak prosenom prihodu tj. Datoj trinoj ceni to znai po definiciji da proizvoa ne moe uticaati na'cenu za svoj autput na. konkurentnom tritu. Data cena (p) jednakaje u vidu horizontalne poluprave. U zavisnosti od marginalnih trokova koji zavise od preduzea zavisie i maksimizacija profita tj. I njegova ponuda autputa. Proizvoa e nuditi onoliko auatputa koji mu omoguavaju maksimizaciju profita za svaku datu cenu. Dakle, pri svakoj datoj ceni postoji jedna taka koja maksimizira rezultate poslvoanja preduzea i nalzi se u taki preseka marginalnog prihoda i marginalonog troka.

Ako se zna pretpostavka konkurentnog trita da e trite prihvati svaku koliinu autputa proizvoaa ukoliko je on,spreman da je proizvede za datu cenu onda krivu marginalnog troka moemo oznaiti kao krivu ponude konkurentnog preuzea. Poto je kriva marginalnog troka kriva na koju proizvoa moe uticati i pomou krive marginalnog troka on moe pratiti uspenost svog poslovanja u poreenju sa marginalnim prihodom (datom trinom cenom) onda su to dva dovoljna razloga zbog kojih je marginalni troak veoma vaan za svako preduzee jer posmatrajui njega preduzee odluuje ta e proizvoditi. Kriva marginalnog troka je rastua funkcija, to znai da pri svakom poveanju cene aututa konkurentno preduzee reaguje tako to e poveati koliinu autputa.

Kada se govori 0 krivoj ponude preduzea definisali smo da je odreuje kriva marginalnog troka. Ono to moramo znati u vezi krve ponude konkurentnog preduzea je njeno posmatranje u razliitim vremenskim horizontima i to:

1. Kriva ponude preduzea u kratkom roku i 2. Kriva ponude preduzea u dugom roku.

Kriva ponude preduzea u kratkom roku je veoma bitnajer daje informacije preduzeu u smislu kakve poslovne odluke preduzee treba da donese u kratkom vremenskom horizontu. Poslovne odluke koje preduzee mora doneti odnosi se na koliina koja maksimizira profit i kada treba u potpunosti da obustavi proizvodnju (posmatrano sa kratkoronog vremenskog horizonta).

U kratkoronom vremenskom horizontu razlikujemo fiksne i varijabilne trokove. Fiksni trokovi postoje bilo da proizvodimo ili ne, dok varijabilni trokovi zavise od obima proizvodnje autputa. Ukoliko preduzee ne pokriva fiksne trokove i deo vrijabilnih trokova tada ono ostvaruje dve tete. Prva teta jer ne pokriva fiksne sve trokove i sve ili deo varijabilnih trokova. Da bi bolje razumeli problem donoenja poslvonih odluka preduzea potrebno je prihode i trokove posmatrati na nivo pojedinanog autputa tj. kao prosene veliine (tj. proseni ukupni trokovi, proseni varijabilni trokovi, proseni fiksni trokovi, proseni prihod).

Sledei sluajevi u kojima se moe nai preduzee u kratkom roku: l. Zona gubitka u kratkom periodu. Cena autputa je vea od prosenih varijabilnih trokova a manja od prosenih ukupnih trokova. U ovakvom sluaju preduzee nadoknauje sve varijabilne trokove i deo fiksnih trokova. U ovakvom poslovnom okruenju preduzee treba da donese odluku da nastavi da proizvodi jer nadoknauje sve varijabilne trokove i deo fiksnih trokova. Preduzee u ovakvim uslovima ostvaruje gubitak, a razlog zato treba nastaviti proizvoditi u uslovima gubitka je u injenici da je gubitak manji nego to bi bio u uslovima kada bi preduzee obustavilo proizvodnju. Kada bi preduzee obustavilo proizvodnju fiksni trokovi bi morali da se nadoknade iako preduzee ne radi to uslovljava vei gubitak.

nego kada se ne radi. Dakle preuzee u ovakvom poslovonom okruenju ne nadoknauje sve fiksne trokove i deo varijabilnih trokova. I ba za iznos ne pokrivenih varijabilnih trokova poveava se gubitak preduzea u uslovima kada radi u odnosu na uslove kada ne radi. Obustava proizvodnje treba da pomogne preduzeu da saeka nove povoljnije uslovie vee cene autputa, nie cena inputa, bolju organizaciju i sl. 3. Kada je cena jednaka minimalnom prosenom troku autputa. Preduzee ostvaruje nulti profit. Dakle, u takvim uslovima preduzee nadoknauje sve trokove proizvodnje autputa (fiksnih i varijabilnih). Preduzee treba da analizira opravdanost svog poslovanja i da pokua da oceni da li je u mogunosti da ostvari vee profite i da svoju delatnost prebaci u neku drugu privrednu granu. 4. U uslovima kada je cena iznad minimalnih prosenih trokova autputa. Preduzee treba da vidi da donese odluku da li maksimizira profit ili ne tj. Svoju koliinu autputa proizvede na nivou jedakosti graninih prihoda i graninih trokova.

ta je to kratak vremenski period za donoenje poslovnih odluka. Kratak vremenski period zavisi od veliine kapitala preduzea tj. Od mogunosti preduzea da pokriva svoje gubitke poslvoanja. to je vei kapital (i sopstveni kapital u strukturi kapitala) to kratkorni vremenski horizont due traje tj. Rastegljivija je kategorija. U svakom sluaju preduzee pre svega u zoni gubitka mora porceniti da li ima realne anse da izae iz zone gubitka ili ne. Ukoliko je procena da ne postoji mogunost izlaska iz zone gubitka treba to pre napustiti granu i ne ekati da se celokupni kapital istopi. Neto je slino i u situaciji kada je jednka cena i minimalni proseni trokovi tada proceniti koliko je gubitak u izostanku prinosa nasopstveni kapital. Ukoliko se moe ostavriti vei prinos (profit) na sopstveni kapital u nekom drugom poslu potrebno je jo jednom proceniti sve rizike i doneti poslvonu odluku u tom smeru.

7.monopoI

Mopolska preduzea nemaju konkurenciju, a time cenu odreuju sami. Mo monopola da sam odreuje cenu proizilazi iz njegove trine snage tj. zato to je proizvoa sam na tritu niko ga ne ugroava po pitanju konkurencije. Proflt monopola nije neogranien jer on zavisi od nivoa cene i kupovne moi stanovnitva. Previsoka odreena cena moe izazvati veliki pad profita monopoliste tako da oni vodi rauna kolika e biti monopolska cena. Cilj monopola je maksimiziranj profita. Razlika izmeu preduzea koja su konkurentna i monopola je u tome to konkurentna preduzea ostvaruju profit prilikom konkurencije tj. Takmienja sa drugim proizvoaima tako da ko je efikasniji ostvarivae i vii iznos profita. Kod monopola situacija je drugaija, profit se ne ostvaruje u uslovima konkurenicje (jer ona i ne postoji) nego na osnovu ogranienja tj. postojanja barijera za ulazak drugih proizvoaa na monopolsko trite.

Razlog zato nastaju monopoli nalaze se u postojanju ogranienja/barijera za ulazak drugih proizvoaa u proizvodnju autputa koji se kvalifikuje kao monopolski autput. Po Mankjuu postoje u osnovi tri glavne barijere koje uzrokuju nastanak monopola i to: - kada su je odreeni resurs koji je neophodan za porizvodnju autputa u rukama samo jednog proizvoaa (izvor vode, elektromrea u prenosu elektrine energije, rudnik dijamanata i sl.) - zakonska regulativa moe biti barijera tako to drava odreuje ko e obavljati odreenu delatnost te na osnovu toga daje ekskluzinov pravu da proizvodi odreeni autput - barijera moe biti i u obliku ekonomije obima kada samo jedno preduzee ima takve trokove da je efikasniji u odnosu na druga preduzea.

Imajui u vidu globalizaciju u svetu svojim pojavnim oblicima, pa izmeu ostalog i kod trgovine veoma je teko tvrditi da neko poseduje ograniene resurse. Posedovanje ogranienih resursa moe biti samo u saradnji sa dravom kada svojim regulama nastoji ograniiti trgovinu na nadnacionalnom nivou. Dakle, posedovanje retkih resursa postoji ali u malom obimu. Monopole koje svesno stvara drava nastaju zbog optedrutvneog interesa. Kada drava iz nacionalnih razloga (podizanja drutvneog blagostanja, nacionalne bezbednosti, i sl) stvara monopole ona to ine kako bi ostvarila optedrutveni cilj, rede zbog ostvarivanja profita (duvanska industrija u rukama drave). Monopol koji nastaje na osnovama ekonomije obima zovemo prirodnim monopolom. Prirodni monopol je monopol koji nastaje kada pojedinano preduzee moe da snabde celo trite nekim dobrom ili uslugom, iz manje trokove nego to bi to mogla dva ili vie preduzea .

Jo jedna karakteristika prirodnog monopola je da visoki proseni trokovi ne znae i visoke marginalne trokove. Naprotiv, marginalni trokovi novog korisnika tj. novog autputa su veoma mali u donosu na prosene trokove. Proseni ukupni trokovi autputa (ATC) su najnii ako samo jedno preduzee opsluuje celo trite. Dobar primer, prirodnog monopola je mrea za snabdevanje vodom. Kod monopola autputi imaju obeleje iskljuivosti ali ne i rivaliteta. Iskljuivost se ostvaruje putem cene, ko ne plati cenu autputa nee ga ni koristiti. RivaUtefiDd autputa prirodnog monopola ne postoji jer korienje autputa od strane jednog korisnika ne umanjuje mogunost korienja za druge korisnike. Ne postojanje rivaliteta ostvaruje se sve do trenutka kada svaki korisnik ukoliko plati cenu moe koristiti autput prirodnog monopola. Kada tranja postane toliko velika da pone delovati i obleje rivaliteta pored iskljuivosti potrebno je proirrivati kapacitet prirodnog monopola pa prirodni monopol mo prerasti u konkurentno trite.

Kod konkurentnog preduzea maksimizacija profita ostvaruje se na nivou jednakosti marginalnog (MR) prihoda i marginalnog troka (MC). Marginalni prihod u uslovima konkurencije je cena koja se uzima kao data tj. niko nema trinu mo da utie na njenu visinu (ni kupci ni proizvoai). Dakle, u uslovima konkurencije marginalni prihod jednak je ceni tj. prosenom prihodu (MR=P=AR), tako da tranju u uslovima konkurencije moemo prikazati kao horizontalnu liniju. Izna ravotene cene ko nudi svoj autput niko ga nee kupiti jer ima jeftiniji, a ukoliko proiizvoa dobija ravnotenu cenu nee prodavati po nioj ceni (jer kao racionalno ekonomsko bie, zato bi zaradi manje kada moe zaraditi vie) jer je ekonomski neracionalno.

Za razliku od konkurentnog preduzea koji proizvodi autput koji ima supstitute oliene u autputima konkurencije, moemo rei da je krivatranje proizvoaa na konkurentnom tritu savreno elastina. Monopolista za razliku od konkurentog proizvoaa je sam na monopolskom tritu i njemu pripada celokupna tranja koja postoji za monopolskim autputima. Kriva tranje monopolskog autputa ima opadajui nagib tj. Ukoliko monopoiista povea koliinu autputa cena e padati ili ako smani koliinu autputa cena e porasti. Zagonetka za monopolistu je koju e taku na krivi tranje izabrati. Odgovor je taka koja

maksimizira profit monopoliste kao razlike izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova.

7.1. Vrste prihoda monopola Kod monopola kao i u uslovima konkurencije cena je jednaka prosenom prihodu od prodaje autputa, s tim to sa poveanjem obima prodaje dolazi do pada kak ocene tako i prosenog prihoda. Marginalni prihod je manji od prosenog prihoda tj. Od cene. Marginalni prihod je manji od cene jer je kriva tranje opadajua tako da bi svaku naredni autputa prodao monopolista mora snizite cenu autputa u periodu (t )u odnosu na period (t-1). Dakle, monopolista da bi prodao dodatnu jednicu autputa on mora sniziti cenu to e uticati na smanjenje prosenih prihoda od svih jedinicia autputa koje je prodava u predhodnom periodu. Na ovu injenicu monopolista mora paziti kada eli da odredi koliinu u kojoj maksimizira svoj profti. Monopolista mora voditi rauna kako o koliini tako i o ceni svojih autputa.

Marginalni prihod je zbog svega pomenutog ispod ukupnog tj. Prosenog prihoda .

Marginalni prihod moe postati i negaivan i to u uslovima kada je vei uticaja cene na smanjenje prihoda u odnosu na uticaj poveanja prihoda od poveanje prodate koliine autputa.

7.2. Maksimiiziranje profita monopola Kao i kod konkurentnog preduzea tako i monopolista maksimizira svoj profit kada se izjednae granini prihod i granini troak. U taki kada se kriva mrginalnog prihoda i marginalnog troka izjednae monopolista poto je sam na tritu bira cenu koja mu odgovara u skladu sa jednakou graninih veliina. Monopolska cena je vea od marginalnog prihoda to je i sutinska razlika u odnosu na odreivanje cene u uslovima konkurencije i u uslovima monopola. Zbog posedovanja trine snage monopolista odreuje cenu svog autputa i zbog toga ostvruje i tzv. monopolski profit koji je vei u odnosu na profit u konkurentskim uslovima. Monopolista moe odredit i i veu cenu meutim to mu ne bi doneo vei profit, i obratno (kod smanjenja cene).

7.3. Drutveni troak monopola

Poredei posledice monopolizovanog trita i konkurentnog trita moemo videti da su cene u konkurentnom poslovnom okruenju nie od monopolskih i da su monopolske koliine autputa manje od konkurentskih (efikasnih) koliina. Poto u uslovima monopola potroai dobijaju skuplje proizvode i manju koliinu autputa negu uuslovima konkurencije ne postie se potencijalno maksimalno mogui nivo dutvenog blagostanja olien u pogledu cena i koliine autputa. Tako da se kae da monopol ima za posledicu drutveni troak. Dakle, troak to se tie celokupnog drutva koji se ogleda u veliini proizvoakih i potroakih vikova. Proizvoaki i potroaki vikovi su u sutini koristi proizvoaa i potroaa od uestvovanja na tritu tako da moemo da kaemo da se smanjuje korist potroaa i drutva, uz poveanje koristi proizvoaa (monopoliste), ali s tim da je to poveanje koristi manje od gubitka ukupne koristi potroaa i drutva. Ovakva pojava u vezi odnosnih vikova u monopolskom okruenju nazivamo istim gubitkom.

Cist gubitak nastaje zbog toga to je smanjena proizvodnja pa ono to nije ni proizvedeno logino ne moe ni potroiti ni oporezovati od strane drave, takoe i one to se proizvelo prodaje se po veim cenama (u odnosu na konkurenciju) to dodatno utii na smanjenje potronje tj. Koristi potroaa. Kada bi preduzee koje je monopolista bilo nacionalizovano i prelo u vlasnitvo drave, dravna administracija bi (ukoliko joj je cilj podizanje drutvenog standarda) mogla da odredi regulisanu cenu za mopolski autput. U ovom sluaju efikasna koliina koja maksimizira ukupno drutvenog blagostanje bilo bi na preseku marginalnog troka i tranje to bi predstavljalo efikasnu koliinu. I pored vlasnitva nad monopolom, monopol po svojoj prirodi ima problem bez obzira da li se nalazio u privatnom ili druanom vlasnitvu. Taj problem se zove neefikasnost poslovanja, i taj problem je vie izraen kod dravnih preduzea nego kod privatnih. Poto ne postoji konkurencija (pretnja da se moe bankrotirati) monopolista (bilo privatni ili dravni) nema potrebu da unapreuju svoju efikasnost. Tako, se postavlja ispravno pitanje u pogledu monoplskih marginalnih trokova da li su stvarno to minimalni trokovi datog poslovnog okruenja ili ne. Ukoliko je mogue postii i manje trokove to znai da se ostvarujue gubitak blagostanja.

Ukoliko je mogue ostvariti manje marginalne trokove kod privatnog monopola to znai da se ostvaruje gubitak blagostanja po vie osnova (koliine, cene i ne racionalnosti). Ukoliko je re o dravnom monopolu i odredi se regulisana cena, a postoji vii nivo trokova u odnosu od potencijalno mogue tada se takoe ostvaruje gubitak blagostanja. Mogue je da zbog veeg broja faktora koji utiu na neracionalnost poslovanja kod dravnih u odnosu na privatne monopole, da se nivo marginalih trokova poveava ka nivou monopolske cene i na taj nain negativno utie na smanjenje drutvenog blagostanja. Postoji jo jedna negativna posledica usled postojanja monopola. Ona se odnosi na nivo tranje za inputima od strane monopola. Videli smo da je nivo proizvodnje manji u uslovima konkurencije u odnosu na uslovie monopola, za tu razliku izmeu ravnotene i monopolske koliine trai se manje inputa za proizvodnju autputa. Manja tranja za inputima utie smanjnje tranje radnika ( manji

7.5. Javna politika prema monopolima Na osnovu negativnih posledica usled postojanja monopola potrebno je da drava/Vlada uine sve kako bi se negativne posledice svele na najmanju moguu meru ili u potpunosti eleminisale. Pa Mankjuu Vlada odnosne drave moe reagovati na jedan od etiri naina: - Da pokuaju da monopolizovane industirije uini konkurentnijim;

- Da rguliu ponaanje monopola; - Da neka privatna monopolska preduzea pretvore u javna preduzea i -Da ne uine nita.

Odravanje ii pospeivanje konkurencije drava sprovodi putem antimonopolskih zakona kojima se nastoji poveati ekonomske slobode uesnika na tritu. Tako, drava svojim zakonima spreava stvaranje monopola i njihovog tetnog dejstva po blagostanje drutva. Prilikom odluka o zabrani spanjanja drava mora voditi rauna kakvi efekti proizilaze iz spajanja. Cilj spajanja moe biti postizanje snienja trokova, a ne monopolske pozicije. Tako da u zavinosti od adekvatne procene drutvenih trokova (smanjenja konkurencije spajanjem) i druvenih koristi (smanjenjem trokova administracije i sl.) drava treba da dozvoli spajanje samo kada je to u optem drutvenom interesu (vei drutvena korist od drutvnog troka).

Regulacija cene od strane drave je drugi nain za eliminisanja negativnih posledica monopolskog okruenja. Najbolji nain za odreivanje cene koja e ostvariti efikasnu koliinu tj. Ravnotenu je posedovanje informacije od strane drave u pogledu marginalnih trokova. Na ovaj nain odreivanje cene od strane drave u taki preseka marginalnih prihoda i marginalnih trokova drava bi obezbedila maksimizaciju drutvenog blagostanja (efikasan obim autputa uz ravnotenu cenu). Problem je da li je visina marinalnog troka zaista takva tj. Da li je mogue u datom poslovnom okruenju smanjiti marginalne trokove. Vrlo esto zbog svesne ili nesvesne namere monoplista moe namerno imati vee trokove od potencijalno moguih. Drugi problem koji se javlja jesu prirodni monopli. Kod prirodnih monopola zbog visokih proslenih ukupnih trokova i skor niskih konstantnih trokova korienja svakog marginalnog korisnika/potroaa, odreivanje cene autputa prirodnog monpoliste na nivou marginalnog troka dovodi do toga da je taka preseka izmeu marginalnog prihoda i marginalnog troka ispod prosenih ukupnih trokova to ima za posledicu ne pokrivanje ukupnih trokova pri proizvodnji autputa i ostvarivanja gubitka poslovanja prirodnog monopoliste. Ovaj problem se moe raiti subvencijama. Subvencije se prikupljaju putem fiskale politike pa je potrebno utvrditi kolika je korist a koliki su trokovi subvencionisanja odreene proizvodnje. Neke koristi je veoma teko izmeriti u materijalnom smislu to je dodatni problem pored i samih trokova prikupljanja fiskalnog prihoda i postojanja istog gubitka-prilikom voenja viskalne politike. Drugi prolem kod regulisanih cena je odsustvo motiva kod monopoliste da smanjuje trokove. Postavlja s pitanje pred monopolistu zato bi smanjivao trokove?

Drava moe preuzeti voenje javnog preduzea i na taj nain imati pravi uvid u pogiedu nivoa trokova. To je pozitivna strana, meutim imajui u vidu brojna ogranienja u pogledu efikasnosti upravljanja performansam preduzea od strane dravnih birokrata negativne posledice mogu biti vee od pozitivnih posledica. Ovo s toga to je kod privatnog monopola prisutan motiv sebinosti koji je dominantniji o dranog naina upravljanja javnim preduzeima. Na kraju moemo rei da postoji mogunost i da se ne uini nita. Ova opcija je posledica verovanja mnogih ekonomista da je meanje drave u voenje privrede loije od negativnih posledica koje izazivaju monopoli. Ovakvo miljenje se pravda birokratsko-politikim interesima koji su u suprotnosti ekonomskim interesima jednog drutva.

7.6. Cenovna diskriminacija Monopolsko preduzee poto ima monopolsku mo (sam je na tritu) moe razliitim kupcima nuditi autput po razliitm cenama i nataj nain vriti diskriminaciju kupaca. Cenovna diskriminacija se obavlja od strane monopoliste kako bi maksimizirao svoj profit. Drugim reima monopolista nastoji da zadovolji svaku izraenu tranju za svojim proizvodom pod uslovom da su ponuene prodajne cene autputa vea od trokova proizvodnje autputa monopoliste.

Pomou diskriminacione cene monopolista naplaaju cenu koja je jednaka spremnosti kupca da je plati to se ne moe postii ukoliko se primeni strategija iste cene za sve kupce (razliiti kupci razliito vrednuju monopolski autput).

Blagostanje sa i bez cenovne disknminacije

Deo (a) prikazuje monopolistu koji svim kupcima naplauje istu cenu. Ukupni visak na tritu jednsk je zbiru profita (proJzvocfaevog vika) i potroaevog vika. Deo (b) prikazuje monopolistu koji je u stanju da vri savrenu cenovnu disknminaciju. Poto je potroaev viak jednak nuli, ukupni viak sada je jednak profitu preduzea. Poreoenjem ova dva dela slfke, moete da vidite da se savrenom cenovnom diskrinvnacijom poveavaju pro fit i ukupni viak, a smanjuje potroaev viak.

Cenovna diskriminacija moe biti povezana sa razliitim marketinkim strategijama monopola. Osnova za diskriminaciju moe biti nivo dohotka kkupaca, godine starosti, geografska udaljenost, psiholoki doivljaj kupaca (razliiti nivoi pozitivnih emocija kod razliitih potroaa), koliinski popusti (cenovna diskriminacija putem koliinskih popusta ostvarujese zbog saznanja o opadajuoj marginalnoj korisnosti potroaa, spremnost da se plati autput opada sa poveanjem broja kupljenih jedinica) i sl.

8.0LIG0P0L

Kada ne postoji savena konkurencija, ve poslovno okruenje u kome se naiazi manji broj proizvoaa koji imaju, ali ne veliku trinu mo moemo da kaemo da je re o nesavrenoj konkurenciji. Postoje dva tima nesavrene konkurencije i to: oligopoli i monopolistika konkurencija. Oligopoli je takva trina strukutra gde postoji mali broj preduzea koje proizvode identine autpute. Monpolistika konkurencija podrazumeva takvu trinu strukturu gde postoji mnogo preduzea koja proizvode sline ali ne i identine autpute.

Karakteristike oligopola moemo definisati kao:

-postoji konkurencija kod oligopola, ali konkurencija nije toliko izraena,

-preduzea kao oligopoli imaju monopolsku mo jer nekoliko proizvoaa dele trite,

-oligopolska preduzea imaju za cilj maksimizaciju dobiti,

-oligopolska preduzea su meusobno zavisna u procesu odreivanja koliine i cene autputa, -

oligopolska preduzea imaju konstantnu tenziju izmeu saradnje i sopstvenih interesa.

8.1. Ravnotea oligopola

Da bi razumeli prirodu funkcionisanja oligopola razmotriemo najjednostavniji tim oligopola duopol (postojanje dva proizvoaa). Zbog poslovnog okruenja dva proizvoaa mogu meusobno da se dogovore o koliini koju e proizvesti i ceni po kojoj e prodavati autput. Ovakva pojava na tritu nazivamo KARTEL. Poto su se svi proizvoai udruili u organizaciju zvanu kartel sada zapravo kartel preuzima ulogu monopola na tritu.

Problem koji se javlja sastoji se kako da se podeli proizvodnja autputa. Vea proizvodja znai i vei profit i svako e poeleti da ima to vei profit to je i sutina sukoba.

Problemi oko podele trita mogu biti institucionalne prirode, jer zakon nastoji obezbediti konkurenciju, tj. Na bilo koji nain zakon nastoji spreiti ogranienje konkurencije. Drugi problem je u prirodi ovekove strukture linosti i odnosi se na sebinost i pohlepu lanova kartela. Zbog sukoba sebinosti pojedinaca kao lanova kartela moe doi do problema u pogledu maksimizacije profita. Ukoliko ne postoji meusobni dogovor oko proizvodnje koliine autputa, zbog svoje sebinosti velika je verovatnoa da e dva proizvoaa (oligopolisti) proizvoditi vie autputa nego to bi to bio sluaju u uslovima monopola, a samim tim naplaivali bi niu cenu. Ishod moemo nazvati kao Neova ravotea. Neova ravnoteza, kada preduzea u oligopolu pojedinano biraju proizvodnju koja maksimizira profit, proizvode koliinu autputa koja je vea od nivoa proizvodnje u uslovima monopola, a manja od nivoa proizvodnje u uslovima konkurencije. Oligopolska cena manja je od monoposlke, a veaod konkurentne cene (koja je jednaka marginalnom troku).

Neova ravnotea je posledica tenzije/nesklada izmeu saradnje i linog interesa. Da su oligopolisti saraivali postigli bi monopolski ishod. Meutim poto dolazi do sukoba sopstvenih interesa sebinosti oligopolista ne postiu monopolski ishod i ne maksimiziraju zajedniki profit. Svaki oligopolista motivisan sopstvnim intersom nastoji da zahati vei deo trlita poveava proizvodnju. Po istoj analogiji svi oligopolisti se ponaaju na identian nain i poveevaju proizvodnju dovodi do takve posledice da je ukupan obim autputa vei od monopolskog nivoa, a cene nie od monopolskih. Svaki oligopolista takoe motivisan sopstvenim interesom ne dovodi trzite do ravnotezog stanja (ravnotene koliine i ravnotene cene). Zbog svoje sebinosti oni u jednom trenutku ne ele poveavati obim proizvodnje kako bi nivo cene bio vii od marginalnog troka zbog motiva da ostvare vee profit nego to bi bio u uslovima konkurencije.

Oligopolisti zbog posedovanja svoje trine moi utiu kako na tenu tako i na autput. Na osnovu ova dva uticaja oligopolista odluuje koji obim autputa za njega maksimizira profit. Uticaj aututa i uticaj cene imaju suprotne efekte po profit. Ukoliko je cena vea od marginalnog troka oligopolista poveanjem proizvodnje poveava svoj profit. Zbog opadajue krive tranje poveavanjem obima autputa dolazi do smanjenja cene zbog poveanja koliine autputa na tritu, tako da cenovni uticaj (u uslovima poveanja proizvodnje autputa) smanjuje profit. Oligopolista e poveavati obim proizvodnje i to sve dok je pozitivan uticaj od prodaje dodatnog autputa na profit vei od negativnog uticaja smanjenja cenea autputa usled poveanja koliine. Onoga trenutka kada se izjednae ova dva efekta (pod pretpostavkom da je proizvodnja ostalih proizvoaa ne promenjena.

Ukoliko se poveava broj lanova oligopola njihov cenovni uticaj tj. Cenovna snaga opada i ostaje uticaj autputa. U uslovima konkurencije preduzee uzima cenu kao datu jer nema cenovni uticaj, ono razmatra samo koliinu autputa koju e proizvesti. Po istoj analogiji sa poveanjem broj proizvoaa u oligopolu oni sve vie gube svoj uticaj na cenu, tj. cena je sve vie nezavisno data tj pribliava se ravnotenoj ceni. Takoe, cena autputa (u uslovima znaajnog poveanja lanova oligopola) sve je blia _

marginalnog troku autputa, a proizvedena koliina pribliava se drutveno efikasnom nivou. Kada postoji odreeni oblik nesavrene konkurencije trgovina moe biti blagotvorno reenje. U uslovima kada u dravi postoje oligopoli ukidanjem trgovinskih ogranienja i uvoenjem stranih proizvoaa na domae trite blagotvorno deluje na drutvo blagostanje jer sniava cene i utie na poveanje ponuene koliine autputa.

Da bi lanovi oligopola dostigli maksimalno mogui profit (monopolski profit), oni moraju meusobno da sarauju. Saradnju meu lanovima oligopola nekada je ne mogue ostvariti. Nemogunost saradnje meu lanovima oligopola moe biti uzrokovana zabranom od strane drave ili zbog namere lanova oligipola da maksimiziraju svoju sebinost (sebinost u ovom sluaju je mana, jer ne doprinosi maksimalnoj korisnosti lanova oligopola). U uslovima oligopola lanovi su meusobno zavisni, jer donoenje poslovne odluke jednog lana oligopola izaziva reakciju drugih lanova oligopola. Po toj analogiji koliina/profit jednog lana oligopola zavisi od koliine/profita koju proizvodi ostvaruju drugi lanovi oligopola. Zbog ovih injenica potrebno je da lanovi oligopola imaju u vidu da su njihove poslovne odluke meusobnoa uzrono-posledino povezane.

8.2 Teorija igara i ekonomika saradnje Za razumevanje posledica oligoposlkog poslovnog okruenja moemo videti pomou teorije igara. Teorija igara objanjava zato je saradnja iako je na obostranu korist teko ostvariva. Najei razlog neuspeha, tj. nesaradnje -objanjava se nastojanjem lana oligopola da ostvari svoju dominantnu strategiju. Dominantna strategija predstavalja maksimiziranje svojih interesa bez uvaavanja interesa drugih igraa. Dakle, dominantna strategija se bazira u sutini na maksimiziranu sebinosti, pohlepe tj. Profita. Po logici stvari maksimiziranje sebinosti, u moralnom smislu znai maksimiziranje pohlepe (biti i imati) kao mane. Uveavanje mane kao neega negativnog ima za posledicu manji ishod/rezultat (profti, drutveno blagostanje) u odnosu na potencijalno mogu rezultat/ishod oligopolskog trita.

U zavinsnosti ta je dominantnije u interakcije meu lanovim oligopola zavisi e i blagostanje jednog drutva. Ako blagostanje jednog drutva shvatimo kao veliinu potroakog i proizvoakog vika moemo videti da ukoliko ne postoji saradnja nivo drutvnog blagostanja raste i obratno. Kadi ne postoji saradnja tada se proizvodi vie i postizu se nie cene to je blie ravnotenom stanju. U ravnotenom stanju postie se najvee blagostanje drutva pa iz tih razloga moemo akljuiti da je pomenuta ne saradnja boja za drutvo od saradnje. Predhodnu tvrdnju moemo opravdati i postojanjem injenice da su trita konkurentija samo ako na tritu ne postoji saradnja.

U zavisnosti od sutine atuputa kji je predmet oligoposlke dileme saradnje ili insistiranja na supstvenom sebinosti takoe zavisi nivo drutvneog blagostanja.

Na primer ukoliko je re o trci u naoruanju postojanje saradnje je poeljnijejer e se manje potroiti resursa na naoruavanje, a vie na potrona dobra (dilema izeu putera i puaka). Kod klasine zatvorenikove dileme takoe je sa stanovitabezbednosti drutva boje da ne postoj; saradnja, Kod kartela duvanske industrije poeljno je da ne postoji saradnja jer e prodavati manje cigareta to utie na zdravlje nacije. Kod ostalih uobiajenfh autputa koje slue na optu korist Ijudima poeljno je da ne postoji saradnja u pogledu oligoposlkog poslovnog okruenja.

Jo jednu vanu karakeristiku treba imati u vidu kada je re o blagostanju drutva, a to je da li postoji mognost saradnje meu lanovima oligopola u duem vremneskom horizontu. Dakle sradnja je teka ali ne i nemogua ukoliko se povee sa sebinou lanovao oligopola ali

na dui vremenski period. Naime, ukoliko e lanovi oligopola saraivati samo u kratkom vremenskom horizontu tada e njihova jednokratna sebinost motivisati da ne potuju dogovor. Ukoliko postoji velika verovatnoa da e lanovi oligopola da mogu saraivati u duem vremenskom perodu tada postoji ansa da postignu vii nivo sopstvene sebinost (profit) u duem vremenskom periodu u odnosu na manji nivo sopstvene sebinosti u kraem vremenskom periodu. Zbog ovih razloga lanvoi oligopola su motivisani da sarauju.

8.3. Javna politika prema oligopolima Drava nstoji da institucionalnim putem (zakonima) ogranii sklapanje stustovskih ugovora. Primer za predhodnu tvrdnju moe se vide i donoenjem antimonopolskog zakona iz 1890. godine :Nezakonitim e se smatrati svaki ugovor, udruenje u vidu trusta ili u nekom drugom obliku, ili zavera, u cilju ogranienja trgovine ili komercijalnih aktivnosti izmeu neko/iko drava, ili sa inostranim zemljama.... Svako lice koje monopolizuje, ili se udruuje ili sklapa zaveru sa bilo kojim licem ili vie lica adi monopolizovanja dela trgovine ili komercijcilnih aktivnosti izmeu nekoliko drava, ili sa inostranim zemljama, smatrae se krivim za aprekrsaj i nakon presudebie kanjeno novanom kaznom do pedeset hiljada dolara, ili kaznom zafvora u trajanju aod najv'ise godinu dana, ili obema navedenim kaznama, po nahoenju suda.

Sva institucionalna ogranienja nastoje da eliminiu negativne aktivnosti lanova oligopola na cene. Meutim postoje mnogo ekkonomista koji su skeptini u pogledu cena oligopola. Rasprave se vode o opravanosti visine proprodajne cene. Preprodajna cena je cena u trgovini koju je odredio proizvoa. Neko smatra da j e to ogranienje konkurencije nego smatra da nije ogranienje konkurencije. Odeivanje danping cena smatraju neom vrstsom zabrane ulaska drugih proizvoaa u odnosnu privrednu granu. Pojedini ekonomisti smaatraju da damping cene ne predstavljaju problem jer najvei teret snosi inicijator damning cene. Ukoliko je cena ispod cene kotanja tada on ostvaruje gubitak i u zavinosti od veliine kapitala moe snositi gubitke. Ukoliko damping cena nije ispod cene kotanja problem postoji. Tako da je veoma teko sudovima da utvrde koje su cene koje doprinose konkurenciji a koje su dampinke koje spreavaju konkurenciju.