Upravljanje rizikom preduzea(Enterprise Risk Management ERM)

Sistem upravljanja rizikom preduzea

Sistem upravljanja rizicima je proces je kojim organizacije metodoloki vode rauna o rizicima povezanim s njihovim aktivnostima radi postizanja kontinuirane dobiti, kako unutar svake aktivnosti, tako i u celokupnom portfelju aktivnosti.

Cilj sistema upravljanja rizicima u preduzeima je stvaranje vrednosti i smanjenje posledica rizika.

proces, koji se odvija i tee unutar preduzea1

upravljan od strane ljudi na svim nivoima organizacije2

primenjen u postavljanju strategije3

primenjen irom preduzea, na svakom nivou i u okviru svake poslovne jedinice4

dizajniran da identifikuje potencijalne dogaaje koji, ukoliko se dogode, utiu na preduzee5

obezbeuje prihvatljivu garanciju menadmentu i upravi preduzea6

sposoban za postizanje ciljeva u jednoj ili vie odvojenih ali preklapajuih kategorija7

Okvirna naela upravljanja rizikom preduzea:

Trodimenzionalni model sistema upravljanja rizicima u preduzeu

Komponente upravljanja rizikom preduzea:

Komponente upravljanja rizikom preduzea:

Analiza poslovne aktivnosti

Identifikacija rizika

Analiza rizika

Odreivanje reakcije na rizik

Praenje rizika

Fazeupravljanja rizikompreduzea

FazeFazeupravljanja upravljanja rizikomrizikompreduzepreduzeaa

Izvetavanje o riziku

Prema Chapman-u, proces upravljanja rizikom preduzea sastoji se iz est faza:

Analiza poslovne aktivnosti je prvi korak u ukupnom procesu upravljanja rizikom preduzea.

Analiza poslovne aktivnosti

Osnova je za sve naredne faze koje slede.Osnovni cilj je razumevanje poslovnih procesa, te informisanje ostalih faza procesa upravljanja rizikom.

Neophodna je zbog razumevanja pozadine posla, specifinih poslovnih aktivnosti, procesa ili projekata koji predstavljaju predmet razmatranja rizika.

1. Analiza poslovne aktivnosti

2. Identifikacija i opis rizikaIdentifikacija rizika je proces kojim se identifikuju i dokumentuju potencijalni rizici.

To zahteva temeljno poznavanje organizacije preduzea, trita na kojem ono posluje, pravnog, drutvenog, politikog i kulturnog okruenja u kojem egzistira, kao i zdravo razumevanje njegovih stratekih i operativnih ciljeva, opasnosti i pretnji povezanih s postizanjem tih ciljeva.

Da bi se rizici prepoznali i da bi se pripremilo iznalaenje odluka, potrebne su odgovarajue strukture i metode identifikovanja rizika.

Prema Metodu 123, jednom od najprihvaenijih metoda za upravljanje rizicima, rizici nekog projekta se mogu kategorisati na sledei nain:

Zahtevi nisu jasno specifikovaniSpecifikovani zahtevi ne zadovoljavaju potrebe klijenata

Zahtevi nisu merljivi

Nisu identifikovana poslovna oekivanjaPoslovne korisnosti nisu merljiveKonano doneeno reenje ne ispunjava poslovna oekivanja

Planirani rok projekta je prekratak Nisu isplanirane sve potrebne aktivnosti i zadaciNisu tano isplanirane meuzavisne aktivnosti

Nisu jasno definisani zahtevi isporukaNisu jasno definisani zahtevi u vezi kvalitetaIsporueni proizvodi ne odgovaraju traenom kvalitetu

Obim projekta nije jasno odreen Projekat se ne sprovodi u okviru planiranih granica

Promene u projektu negativno utiu na projekat

Problemi tokom projekta nisu na vreme reavaniSlini problemi se kontinuirano javljaju u projektu, nereeni problemi pretenduju da postanu novi rizik projekta

Trokovi projekta premauju dodeljena sredstvaPostoje neplanirani izdaci na projektu

Nejasno su definisani kriteriji za isporuku projekta

Klijenti ne prihvataju isporuku projekta Kupac je nezadovoljan nainom isporuke

Nekontrolisana komunikacija stvara probleme u projektu

Kljune interesne grupe (stakeholder-i) nisu upoznate sa napredovanjem projekta

Osoblje koje radi na projektu nema odgovarajuu kvalifikaciju

Evidentan je nedostatak opreme neophodne za projekat i manjak neophodnog materijala

Nisu definisana oekivanja prema dobavljaimaDobavljai ne zadovoljavaju oekivanjaProblemi s dobavljaima negativno utiu na projekat

obrada svakog identifikovanog rizika, analiziraju se postojee kontrolne mere u sistemu, kvantifikacija rizika radi odabira najboljeg naina zatite, procenjuje se opravdanost uvoenja dodatnih protivmera.

3. Analiza rizika

Analiza rizika je esto sloen postupak, u okviru kojeg se vri:

Naelno, analiza se moe podeliti na kvalitativnu i kvantitativnu analizu, iako navedene etape variraju u detaljima, zavisno od odabranog metoda analize rizika.

Rizik se procenjuje na temelju verovatnoe nastanka

dogaaja i pretpostavljne visine gubitka tj. tete

Kvantitativna analiza

Kvalitativna analiza

Nepostojanje i nepouzdanost podataka o verovatnoi

nastanka dogaaja

Dogaaji koji se analiziraju esto su meusobno zavisni i

u odreenoj korelaciji

Najraireniji pristup analizi rizika

Nisu potrebni podaci o verovatnoi, ve se koristi

procena mogunosti gubitka (tete)

Ne uvaava apsolutne vrednosti parametara, nego kvalitativno uzima njihov

uticaj na rizik

Ocena verovatnoe i uticaja rizika predstavlja osnovu za rangiranje rizika i mogunosti preduzea.

Verovatnoa rizika predstavlja mogunost ostvarenja rizinog dogaaja, dok je uticaj rizika posledica nastanka rizinog dogaaja na ciljeve preduzea.

Efekti rizika:

negativni (opasnosti) i

pozitivni (mogunosti).

Matrica nivoa rizika

4. Odreivanje reakcije na rizik4. Odreivanje reakcije na rizik

Izbegavanje Smanjenje Prenos Prihvatanje

analizom odstupanja od planiranih veliinai trendova razvoja,

merenjem tehnikih performansi tokom izvoenja, kontinuiranim analiziranjem raspoloivih rezervi, odravanjem redovnih sastanka na kojima se

kontrolie stanje aktivnosti, druge tehnike.

5. Praenje rizika

U okviru procesa upravljanja rizikom obavlja se sistematsko praenje i evaluacija rezultata primenjenih strategija i njihovo poreenje sa postavljenim kriterijumima.

Sprovoenje postupka:

Registar rizika

6. Izvetavanje o riziku

Komunikacija

Izvetavanje Dokumentovanje

stvara okosnicu koja omoguuje organizaciji dosledno i kontrolisano odvijanje aktivnosti,

poboljava proces donoenja odluka, poveava transparentnost poslovanja, poboljava planiranje i

odreivanje prioriteta kroz svobuhvatno i strukturirano razumevanje poslovnih aktivnosti promenljivosti prilika,

pridonosi efikasnom korienju/raspodeli kapitala i sredstava u organizaciji, smanjujui promenljivost u manje vanim podrujima organizacije,

titi i uveava imovinu i imid preduzea, razvija i prua potporu ljudima na bazi znanja,

poveava mogunost privlaenja potrebnih kadrova, jer se preduzee percipira kao manje rizino te optimizira operativnu efikasnost.

ZakljuakSistem upravljanja rizicima titi preduzee i interesne grupe dodajui im vrednost na nain da:

Hvala na panji!