-
www.dereta .rs
-
Biblioteka SAVREMENA SRPSKA KNJIŽEVNOST
Urednik Zoran Bognar
Copyright © ovog izdanja DERETA
-
Vladislav Bajac
Sabrane priče
Beograd 2017
DERETA
-
I
EVRO PA NA LEĐI MA BIKA
-
– 7 –
PRI ČA O PUTO VA NJU SA OBIČ NIM LJU DI MA
Grč ka je ono što oče ku je te od zemlje da bi bila kad bi joj
dali pra vu pri li ku.
H. M.
Posle toli kih godi na Maka ris je pono vo pro la zio kroz nepre
gled ne masli nja ke. Koli ko je samo puta zamiš ljao ovu sli ku
sede ći u fote lji u sta nu, u Uli ci Regra ti je. Pred gra nicom,
u Đev đe li ji, opro stio se od svog pra ti o ca, šofe ra kojeg mu
je dode li la pari ska Cen tra la. Iako su bile pred u ze te sve
moguć ne mere pre do stro žno sti, kao uosta lom i pret hod na dva
puta kada su nje go vi dru go vi po istom zadat ku odla zi li na
isti ova kav put i već na prvom kora ku u domo vi ni biva li uhap
še ni, posto ja le su vrlo male šan se da se sada uspe. No, prva
pre pre ka je bila savla da na. Pra ti lac je bio oba veš ten da je
Maka ris pro šao kroz Solun, pa je mogao da se, za sada, sa dobrim
vesti ma vra ti u Fran cu sku.
Masli nja ci su se sme nji va li sa krše vi tim pej za ži ma, a
od njih otrg nu ti pono sno su se uvis uzdi za li čoko ti budu ćeg
crnog grož đa, pa opet oštri kame nja ri, i tako redom. Vozio
je
-
– 8 –
Vl adisl av Bajac
putem na istok ka Alek san dro po li su, gde ga je čeka la prva
veza. Sećao se Hen ri ja Mile ra koji je, pro la ze ći ovu da pred
sam poče tak Dru gog rata, bio prvi Ame ri ka nac koji je zapisao
da Grč ka nije veli ka zemlja zbog svo je kilo me tra že, već
zemlja koja u čove ku jed no stav no budi uti sak veli či ne. Maka
ris je znao zaš to: bila je krca ta doga đa ji ma u ono malo veko
va ljud ske civi li za ci je i isto ri je, i o nji ma osta vi la
mno go kame nih, pisa nih i ponaj vi še onih neo pi plji vih spo me
ni ka. Znao je i kako su uče ni stran ci često u raz go vo ru sa
njim biva li iskre no zbu nje ni koli či nom ono ga što je Grč ka
ima la kao poda tak. Naža lost, u nje noj današ nji ci bilo je više
rđa vih nego dobrih poda ta ka. Ono što ga je uve ra va lo u činje
ni cu da neke stva ri opsta ju, neza vi sno od svih namet nu tih
prome na, bilo je upra vo ovo tlo kojim je sada jurio, maj sko već
jako sun ce i so koja ga je goli ca la u nozdr va ma. Bio je sam
sebi poma lo komi čan što se ose ća pono sit i kočo pe ran kao
jelen pred vod nik kad se šepu ri pred muž ja ci ma koji mu prizna
ju vođ stvo kraj upra vo pobe đe nog supar ni ka. Hun ta nije mogla
da pro me ni oblik kame nu, izme ni ukus voću, ohladi more. Niko
nije mogao da mu slo mi ponos. Nisu ni oni, muče njem pred posled
nje bek stvo iz zatvo ra. Nije više imao čak ni onaj lič ni, pri
vat ni, ljud ski strah.
Čim je sti gao u Alek san dro po lis, zapu tio se na adre su svo
je prve veze. Kada se poja vio na malom trgu na kojem je ugle dao
nat pis rad nje u koju je tre ba lo da uđe, stao je kao uko pan:
ispred rad nje su bila par ki ra na poli cij ska kola. Još nije sti
gao ni da se okre ne, a neko ga čvr sto uhva ti podruku i povu če u
ulaz zgra de kraj koje je stao. Sto ti deo sekun de mu je bio dovo
ljan da pred sobom vidi ceo svoj pro te kli život i, kao cen tral
nu sli ku unu tar nje ga, svo je pret hod no hap šenje. Vra ta se
za njim zatvo ri še, i glas mu reče: „Pra vi te se
-
– 9 –
SABRANE PRIČE
da pije te!“ Maka ris pogle da oko sebe. Sedeo je za sto lom u
maloj taver ni. Pred njim je sta ja la fla ša uza i on mahi nal no
ispi punu čašu. Zatre se gla vom od žesti ne pića. „Pra va je“,
pomi sli, pa se trže vra ćen u real nost ono ga što mu se zbi va. U
kafa ni je bilo tek neko li ko lju di i niko na nje ga nije obraćao
pažnju. Za šan kom je debe ljuš ka sti pede se to go diš njak prao
prlja ve čaše. Kada je na sebi ose tio Maka ri sov pogled, namig nu
mu. Ovaj tek sada shva ti da je bio sklo njen, a ne uhva ćen. S
mirom popi dru gu čašu.
Usko ro mu šan ker done se bokal vode, tiho mu se obra tivši:
„Vašeg čove ka su juče uhap si li. Reče no mi je da vam prene sem
da oni zna ju i za vaš dola zak. Ovo vam je osta vlje no“, sta vi
mu na sto zatvo ren kove rat, okre te se i nesta de u vrati ma kuhi
nje. Maka ris gur nu kove rat u džep i iza đe iz gostio ni ce.
Hodao je spo ro kako ne bi iza zvao sum nju, upu tiv ši se bez osvr
ta nja svom auto mo bi lu. Iza šao je iz gra da, voze ći putem
kojim je i došao. Neko li ko kilo me ta ra dalje zau stavio se na
par kin gu našav ši hlad pod jed nim drve tom. Sada je mogao smi re
ni je da raz miš lja. Poče lo je ono što je i očeki vao: pro ble mi
i vidlji va opa snost. Stva ri su posta ja le vrlo odre đe ne. I
kove rat koji je dobio spa dao je u taj red. Otvo ri ga. U nje mu
je sta ja la adre sa dru ge veze u selu Agi ja Tri ja da, u bli zi
ni Solu na. Poš to je spa lio papir, Maka ris kre nu dalje. U ovoj
eta pi ga nije čekao dug put, pa se ose ćao malo lak še. Bio mu je
potre ban pre dah na nekom sigur nom mestu.
Do sela je sti gao bez ika kvih pro ble ma. Putem su tut nja li
voj ni kon vo ji. Uz sam autoput viđao je voj ne aero dro me i neus
kla diš te ne avi on ske bom be, slo že ne uz žiča ne ogra de. Čini
lo mu se da sve što vidi i nije toli ko neo p hod no da bude viđe
no. Bile su to sli ke za zastra ši va nje.
-
– 10 –
Vl adisl av Bajac
Nije mu bilo teš ko da nađe adre su: kilo me tri ma ispred sela,
kao i u samom mestu, zapa žao je reklam ne panoe automeha ni čar
ske radi o ni ce sa „nje go vom“ adre som. Ušao je kolima u veli ko
dvo riš te i zapi tao za vla sni ka. Mla dić u umaš ćenom kom bi ne
zo nu pozva čove ka koji se nala zio u radi o ni ci, i ovaj iza đe.
Maka ris vide kako, pri la ze ći, neu pa dlji vo pogle da u nje go
ve tabli ce. Rekav ši mu šifru susre ta, i dobiv ši odgovor, Maka
ris mu pru ži ruku. Poš to mu se pred sta vi kao Jor go, dovik nu
dru gom mom ku da sme sti gospo di nov auto mo bil u jed nu od gara
ža.
„Uzmi te iz kola sve što ima te. Kola vam više neće biti potreb
na.“ Maka ris poslu ša bez pogo vo ra i gazda ga uve de u kuću.
Pope še se ste pe ni ca ma na sprat i vla snik ga uve de u sobu,
poka za mu kupa ti lo i zamo li ga da se odmo ri dok on ne zavr ši
poslo ve u radi o ni ci.
Voda mu je pri ja la: kao da je njom sprao neu god ne današnje
doga đa je. Pre svu kao se i obu čen legao na veli ki, udo ban kre
vet. Sva nape tost u miši ći ma, kosti ma, ner vi ma, čile la mu je
iz tela. Kao da je bio pri kop čan za neku maši nu koja ga je isce
li telj ski oslo ba đa la nega tiv no utro še ne ener gi je. Pomi
slio je kako bi bilo kori sno ima ti jedan apa rat i za sti ca nje
nove ener gi je, koji bi se auto mat ski uklju či vao u kri znim
momenti ma. Znao je da on sam mora posta ti takva maši na, koja će
samu sebe kon tro li sa ti i koja će mora ti da ima sop stve ni
nepre su šan izvor. Zbog sve ga što ga je tek čeka lo. A čeka la ga
je, na dru ga či ji način, i nje go va poro di ca. Zbog važno sti
zadat ka koji mu je pove ren, za nje gov dola zak nisu sme li da
zna ju ni nje go vi naj bli ži. Nije smeo da im se javi. Sve vre me
su bili pod pri smo trom. Mogao se teši ti pret po stav kom da zbog
sigur no poja ča ne kon tro le nad nji ma, zna ju da je tu, ili da
se neš to zbi va. Mogli su barem u sebi da se radu ju neče mu
-
– 11 –
SABRANE PRIČE
za šta nisu zna li šta je, ali što su mogli da ose ća ju. Za
poslednjih pet godi na nije ih video nijed nom.
Iz misli ga pre nu kuca nje na vra ti ma. Nije ni pri me tio da
se već spu sti lo veče i da je pre sta lo lup ka nje iz dvo riš ta.
Jorgo ga zamo li da siđu u trpe za ri ju. Tu upo zna doma ći no vu
ženu koja je svo jim poma lo zbu nje nim pona ša njem otkri vala
kako zna da je on važna lič nost, ali da narav no neće niš ta pita
ti. Samo mu reče kako su, zna ju ći za nje gov dola zak, juče posla
li decu kod rođa ka u dru go mesto.
„Spre mi la sam vam musa ku. Sigur no pra vu dugo niste jeli.“
Dok su njih dvo ji ca pro ba li jelo, str plji vo je, ali sa uzbu
đe njem, čeka la da pohva le nje no ume će. Ne iz taš ti ne, već
zbog sigur no sti isku snog maj sto ra. Na iskre nu pohva lu sva se
zaru me ne la, pro sto sale ću ći gosta novim doda ci ma. Kad su
zavr ši li, smer no se i bez reči povu kla iz trpe za ri je. Kako
je Maka ri su pri ja la ta nje na tem pe ra ment na pono sitost!
Krv mu je jur nu la u gla vu pri pomi sli kako neko pokuša va da
ova kve obič ne oso bi ne koje čine ljud sku sva ko dnevi cu isti
sne iz živo ta. Nika da vlast nije mogla da shva ti, ne samo zaš to
ne uspe va da slo mi otpor u lju di ma već ni zaš to se taj otpor
javlja. Nije mogla da raz u me vezu izme đu policij skog časa i
dobrog jela. A kako bi i mogla? Tada bi to bila dru ga vlast.
„Noćas ćete se odmo ri ti, a sutra nasta vlja mo put zajedno“,
reče Jor go. „Vas ne sme mo izgu bi ti. Dovolj no smo drugo va osta
vi li iza sebe. Zato vas molim da ne pita te pre vi še i da se ne
čudi te gru bo sti ma s naše stra ne, ako ih bude. Svi smo opre
zni, ali nika da dovolj no. Nestr plji vi smo, ali ne i ner vo zni.
Svi smo dobro nau či li svoj posao.“
Maka ris ga je pažlji vo saslu šao i klim nuo na kra ju gla vom
u znak odo bra va nja. Dopao mu se ovaj čovek. Iza stro go sti
-
– 12 –
Vl adisl av Bajac
koju je upra vo poka zi vao, sta ja lo je čvr sto ube đe nje. To
je bio čovek koji ne pita i koji ne govo ri niš ta suviš no. Tra
žio je od Maka ri sa samo ono što je i sam mogao.
Sutra dan uju tro kre nu li su Jor go vim auto mo bi lom. Kao da
je znao šta bi ga Maka ris pitao, Jor go mu reče: „Vaš auto je već
pre tvo ren u delo ve i tako će biti pro dat na raz li či tim mesti
ma. Što se nas tiče, on nika da nije ni posto jao.“
Na južnom izla zu iz Solu na naiš li su na prvu voj nu kontro
lu. Bila je rutin ska. Proš li su uz pro ve ru doku me na ta. Jorgo
je vozio bez reči. Maka ris je imao uti sak da išče ku je njego va
pita nja. Želeo je da mno go štoš ta o zemlji sazna upra vo od nje
ga. Izgle da lo je da ovaj želi da ga upu ti u situ a ci ju prisi
lja va ju ći ga da sam posma tra i sam dono si zaključ ke.
Kad god se u toku vožnje osvr nuo, Maka ris je opa žao jednu
crnu limu zi nu na sto ti nak meta ra iza njih. Kada su ušli u unu
traš njost Tesa li je, kola su ih, Maka ris je sada bio sigu ran, i
dalje pra ti la. Lede no Jor go vo lice nije oda va lo nika kve
znake zabri nu to sti. Maka ris je iz dva raz lo ga rešio da saput
ni ku ne saopšta va svo ju sum nju: ako je on sum njao, sigur no je
i Jor go posum njao pre nje ga; dru go, možda je gre šio, pa bi
bilo neu me sno pre no si ti svo ju boja zan čove ku koji je morao
bolje od nje ga zapa ža ti ste pe ne opa sno sti. Rešio je da se
prepu sti pove re nju koje je imao pre ma ovom čove ku.
Proš li su Lari su ne sila ze ći sa autoputa. Negde na polovi ni
puta do Lami je, spa zi še poli cij sku kon tro lu. Dok je Jorgo
hlad no krv no zau sta vljao kola, Maka ris pogle da una zad. Crna
limu zi na se laga no zau sta vlja la iza njih. Bili su u klop ci.
Dva poli caj ca, koja su odmah priš la koli ma otvo ri še im vrata
i zatra ži še od njih da iza đu napo lje. Još dvo ji ca su sta ja
la po stra ni posma tra ju ći oči tu name ru svo jih kole ga da
detaljno pre gle da ju unu traš njost auto mo bi la. Maka ri so va
tor ba
-
– 13 –
SABRANE PRIČE
sa doku men ti ma i nov cem, koja niko me nije sme la da padne u
ruke, leža la je ispod pred njeg sediš ta. Uhva tiv ši Jor gov
pogled sa dru ge stra ne kola, Maka ris mu oči ma poka za na auto
mo bil iza njih. Dok se pre miš ljao da li odmah da izvu če revol
ver, ugle da četvo ri cu lju di kako izla ze iz kola iza nji hovih.
Sve se odi gra lo izu zet no brzo. Video je munje vi to raspo re đi
va nje ove četvo ri ce, pote za nje revol ve ra, i čuo četi ri puc
nja. Ose tio je reza nje vazdu ha kraj svog uva. Na putu su leža la
sva četi ri poli caj ca.
„Ula zi te!“ povra ti ga iz zapre paš će nja Jor gov glas, i on
ule te u auto mo bil. Uz straš nu škri pu, poju ri še napred.
Makaris se osvr nu i vide kako nji ho vi pra ti o ci pre no se
mrtve u šuma rak kraj puta.
„Ne bri ni te. Uklo ni će i kola negde na skri ve no mesto. Zna
ju šta tre ba da rade“, poku ša da ga umi ri Jor go. Maka ris odah
nu. A on je mislio da su to hun ti ni lju di! Ne reče niš ta već
zatvo ri oči.
Na prvom skre ta nju siđo še s autoputa i upu ti še se dalje
lokal nim dru mom.
„Znam da želi te da čuje te neš to o zemlji i od mene“, iznena
di Jor go Maka ri sa. „Mogu da vam kažem poneš to od onoga što ne
vidi te. Niste vide li moju decu, a važno je bilo da ona ne vide
vas. Što manje vide, bolje za njih. Pri si lje ni smo da se i mi
sta ri ji pona ša mo isto. I u ovoj ope ra ci ji sva ko ima deo oba
ve za i ne zna šta je pret ho di lo, a šta sle di iz nje govog dela
akci je. Ja znam dokle vas pra tim – vi ne zna te. Vi jedi ni zna
te kraj nji cilj, ali do nje ga – tako re ći niš ta. Zato ste vi
važni ji od nas. Mom ci koji su nam pomo gli zna ju samo ono što su
i uči ni li. I tako svi. Bolje je da vam to kažem jer je pred vama
još veli ki deo puta. Pogo to vo sada, posle ovog inci den ta. To
je bila gru bost na koju sam vas upo zo ra vao.
-
– 14 –
Vl adisl av Bajac
Dakle, zato sam vas zamo lio da ne pita te pre vi še. Ko bude uz
vas neće vam odgo va ra ti na pita nja, ne zato što ne želi, već
zato što neće zna ti odgo vo re. Sve to čini mo iz, nikad suviš ne,
opre zno sti. Hun ta nam hap si mno ge lju de, i naj bo lje. I
takvi pro go vo re. Preš li smo na metod sit ne i iscep ka ne infor
ma cije. Uvek mini ma lan broj lju di zna celi nu. A pre sta li smo
da nepra vič no osu đu je mo dru go ve koji pod fizič kim i dru gim
muka ma popu ste. Ima li smo dru go ve, naj bo lje među nama, koji
u zatvo ru nisu mogli da izdr že neku čud no va tu psi hološ ku sit
ni cu. Sva ko ima sla bost za koju ne mora ni da zna. Uglav nom za
nju i ne zna mo. Ali struč nja ci hun te često otkriva ju te sla be
tač ke. Sko ro da su savr še ni u dijag no sti ci. Oni ne shva ta
ju da smo ovaj metod pri hva ti li da bismo se zaš ti ti li, a ne
zato što smo nepo ver lji vi jed ni pre ma dru gi ma. Oni su sigur
ni da među nama posto ji dubok jaz. Dobro je što su u zablu
di.“
Jor go je ovo ispri čao u jed nom dahu, kao da je pro či tao
rani je pri pre mljen govor. Bio je pono san što je neko me važnom,
ko mu je pove ren, mogao neš to da obja sni. Pono sno je sedeo za
vola nom oče ku ju ći reak ci ju svog saput ni ka. Makaris mu je
bio zahva lan. Tre ba lo mu je da ova kvo neš to čuje. Koli ko god
da su dobro i pro fe si o nal no orga ni zo va ni, ipak su to lju
di, nje go vi lju di. Ovaj Jor gov ponos bio je pra va mera ono ga
što je Maka ris toli ko voleo u svom naro du.
Pro la zi li su kroz oni ske pla nin ske ven ce sred nje Grč ke
i ušli u doli nu, zele nu od drve ća i divlje tra ve. Maka ris nije
mogao da veru je da u okol nom kršu može posto ja ti ova kva oaza.
Put ga nika da nije naveo ova mo. Ispred sebe vide naselje kojem su
se pri bli ža va li. Napo lju nije bilo niko ga. Kad su sti gli u
cen tar i zau sta vi li se ispred vra ta jed ne krč me, Makaris
shva ti da zapra vo nisu vide li ni žive duše. Mesto je bilo
-
– 15 –
SABRANE PRIČE
pusto. Po daska ma zaku ca nim pre ko vra ta i pro zo ra pro
davni ca i nekih kuća, vide da je bilo i napuš te no.
Pogle da u Jor ga. Ovaj, oče ku ju ći upit ni pogled, reče:
„Ovde je zimus voj ska ušla ten ko vi ma i pobi la polo vi nu
stanov niš tva. Svu da su obja vi li, kada se za sve pro ču lo, da
je ovde bilo leglo Pokre ta i da su sna ge reda bile napad nu te. A
pobi li su nedu žno sta nov niš tvo. Mno gim poro di ca ma je zamet
nut koren. Pre ži ve li su se rase li li u dru ga mesta.“
Maka ris se nepri met no trže. „Zove li se ovo selo Nastis?“ upi
ta.
„Da. Kako zna te?“„Čuo sam“, odgo vo ri Maka ris bez daljeg
objaš nja va nja.Zbog tog mesta, to jest tog poko lja je i došao u
zemlju.
Sko ro niko od dru go va, osim naj u žeg ruko vod stva u
inostran stvu, nije znao kriv ca ni poza di nu tog krvo pro li ća.
U mestu je tog dana zase dao Komi tet Par ti je, ali je hun ta to
sazna la i, u još neraz jaš nje nim okol no sti ma, pobi la čla no
ve ruko vod stva sve do jed nog, a usput i neko li ko sto ti na
stanov ni ka. Maka ris i dru go vi iz ruko vod stva sum nja li su
da će ika da sazna ti poje di no sti tra ge di je, jer niko ga od
dru go va nije više bilo među živi ma da bi im o tome refe ri sao.
Par ti ja je od tada delo va la bez pra vog ruko vod stva. Nje nom
poli tikom je ruko vo đe no iz ino stran stva. Ali to se mora lo
izme niti. Maka ri sov zada tak je bio da osnu je novi komi tet u
zemlji.
Jor go ski de daske pri ku ca ne na vra ta krč me, pa zajed no
uđo še unu tra.
„Ovde ćemo sače ka ti dalja uput stva.“ Rekav ši to ode iza šan
ka i otvo ri vra ta na podu. Siđo še u podrum. Jor go osve tli pro
sto ri ju. Podrum je bio čist i ure đen za nor ma lan život: imao
je kom ple tan nameš taj, bibli o te ku, radiosta ni cu, agregat za
stru ju, pum pu za vodu, maga cin sa hra nom.
-
– 16 –
Vl adisl av Bajac
„Ova kvih mesta ima mo dovolj no da u njih sme sti mo čita vu
armi ju. Odmo ri te se i sku pi te sna gu. Put će nam se sigur no
malo odu ži ti. Ne bri ni te ako mene nema. Biću uvek u bli zi ni.“
Potom iza đe i osta vi Maka ri sa da raz gle da svo je pri vre me
no uto čiš te.
I da je hteo, nije više mogao da sum nja u Jor go vo prisu stvo.
Vera u uspeh oči gled no je bila prva uzda ni ca ovog skrom nog i
jakog čove ka. Maka ris je pozna vao lju de iz Parti je kojoj je
pri pa dao toli ke godi ne, ali se posle peto go diš njeg odsu stva
pri bo ja vao kakve će ih zate ći posle toli ko vre me na. Pla šio
se neće li im upor nost i sila vla sti otu pe ti nadu, akci ju, a
samim tim i sigur nost u dela nju, oba zri vo sti i mudro sti. Nije
bio sigu ran jesu li svi sve sni da posle više go diš nje bor be
pobe đu je onaj ko poka že ube dlji vi ju istraj nost.
Ležao je u kre ve tu kada se Jor go vra tio.„Sve je u redu. Osta
će te ovde samo neko li ko dana, dok se
put ne raš či sti. Napra vi li smo pri lič nu pomet nju u ovom
kraju. Da biste ima li uvid u doga đa je, name sti ću vam zajed
ničku sluš nu fre kven ci ju na radiosta ni ci. Može te da je uklju
čuje te kad god zaže li te. Ovde gore je jedan momak. Ako vam šta
zatre ba, samo lup ni te po otvo ru.“
Niš ta mu nije bilo potreb no. Iako je bio kao na bure tu baru
ta, Maka ris se počeo opuš ta ti. U ovom zatvo re nom prosto ru ose
ćao se kao u jed nom zavr še nom živo tu, u celi ni koja je bila
ispu nje na onom vrstom mira koju čovek ima u sebi kada je, pro sto
reče no – sre ćan. Tako je zamiš ljao zadovolj stvo slo bod nog
živo ta. Bilo mu je dra go što je tako neš to mogao da ose ti i u
za to nepo god noj situ a ci ji. To je zna či lo da se vra tio onom
pozna tom sebi, koji ume da pre va zi la zi pro ble me i opa sne
tre nut ke i da se uzdig ne u svo je taj ne vizije i doži vi ih i
kada ih nema. Lepa laž, ali ostva ri va na tren.
-
– 17 –
SABRANE PRIČE
Jor go se nije poja vlji vao puna dva dana, a Maka ris, bez
nekih poseb nih potre ba, nije kon tak ti rao ni sa kim spo lja.
Vre me je pro veo u pot pu noj samo ći i tiši ni. Čitao je knji ge
iz dobro pro bra ne bibli o te ke i upot pu nja vao svo ju sli ku o
stanju u zemlji pra će njem aktiv no sti par tij skih ogra na ka
pre ko radioveza.
Čim je Jor go sti gao, pri pre mi li su se i kre nu li. Napo lju
ih je čekao novi auto mo bil.
„Ovaj deo puta biće vrlo kra tak.“I zai sta, posle vožnje od
nepu nih pola časa, autoputem,
obre li su se na nekom seo skom dru mu obra slom gustim rasti
njem. Duž nje ga je tekla buč na brd ska reči ca. Neko li ko kilo
me ta ra su peša či li šum skom sta zom dok nisu naiš li na mali
drve ni vise ći most. Pre ska ču ći kame nje, reka je huča la, kao
da daje do zna nja kako joj takve pre pre ke nisu po volji. Maka ri
su se čini lo da ova reka teče brže no bilo koja što ju je do tada
video. Pitao se da li uopšte posto je brže i spori je vode? Odgo
vor je osta vio za mir ni je tre nut ke: most se dovolj no lju ljao
da ga opo me ne na šta tre ba da misli. Kla nac je bio vrlo dubo ko
use čen. Pre deo je bio pre pun divljeg, vrlo gustog i čak nepo zna
tog mu rasti nja. Kako to da nije poznavao ova ko zabi ta mesta,
pitao se.
Izbi li su na oma nji pro pla nak. Ka nji ma je tekao potok,
isti ču ći iz naspram nih ste na. Na jed noj od njih sta jao je
drve ni krst, a ispod nje ga otvor u ste ni. Iz otvo ra iza đe
čovek sede bra de i ove ćeg sto ma ka koji mu je zate zao sveš te
nič ku man ti ju. Na prsi ma mu se sijao krst. U sklo plje nim ruka
ma držao je bro ja ni ce. Pri đe im i pru ži Maka ri su ruku.
„Dobro došao, sine.“„Hva la, oče.“
-
– 18 –
Vl adisl av Bajac
„Da“, ne sače ka Maka ri so vo pita nje, „biće te moj gost. Ja
sam otac Justin. Ovo je ispo snič ka ćeli ja Eni pe us, nazva na po
reci koju ste preš li. Neće mo biti sami. Ovde dola zi mnogo sve
ta, jer se ovaj izvor sma tra sve tim. Zale čio je mno gi ma rane.
Tako i mene sma tra ju isce li te ljem. Nepo želj ni ovde ne dola
ze, a poželj ni vas neće pita ti niš ta što vi ne želi te.“
Maka ris ga je pažlji vo saslu šao. Impo no va la mu je
sigurnost kojom je ovaj čovek napro sto zra čio.
„Osta vljam vas u dobrim ruka ma“, obra ti mu se Jor go. „Doći
ću po vas kada za to bude vre me. Mora će te ovde osta ti jer su
vla sti posta le raz dra žlji ve zbog svo je nemo ći. Oči gled no
im je mno go važno da vas pro na đu. Sače ka će mo da se malo umi
re.“
Pozdra vi še se i Jor go nesta de među drve ćem.Dani koji su sle
di li bili su Maka ri so vi naj be zbri žni ji dani
koje je imao u živo tu. Upo zna vao je oko li nu ne raz go va ra
ju ći sko ro ni sa kim. Otac Justin mu je poka zao unu traš njost
pećine u kojoj je bio smeš ten oltar sa svim pra te ćim reli kvi ja
ma. Bila je to naj lep ša mini ja tur na crkva za koju je Maka ris
znao. U šumi do pro plan ka nala zi la se skrom na brv na ra u
kojoj je, osim nje ga, živeo otac Justin i nje gov pomoć nik – mla
dić koji se bri nuo o sve mu: od hra ne, čiš će nja i pra nja, do
nji ho ve lič ne sigur no sti. Brv na ra je odi sa la pot pu nom
čisto ćom, bez iče ga suviš nog. Maka ris je bio smeš ten u gostin
skoj sobi. Bilo mu je čud no što nig de nije video ni jed nu jedi
nu knji gu.
Vre me je pro vo dio šeta ju ći šumom, ili sila ze ći na oba lu
reke. Umeo je da sati ma odse di na nekom kame nu gle daju ći u bes
ko nač ni tok, bez ika kvih kon kret nih misli, buđen iz tog čud
nog sta nja jedi no pozi vom Justi no vog mom ka da dođe na obed.
Uopšte nije pri me ći vao pro la že nje vre me na. Kada bi jeli,
otac Justin ga niš ta nije pitao. Upu ći vao mu je
-
– 19 –
SABRANE PRIČE
gosto lju bi ve pogle de sa jedva pri met nim smeš kom na kra ju
usa na.
Maka ri su se čini lo da je postao zača ran. Kada bi sede ći na
tra vi pro plan ka ispred peći ne posma trao lju de koji su dola
zili na isce lje nje, imao je uti sak da ih vidi kroz neko nepro
bojno sta klo koje nije pro puš ta lo nji ho ve reči uzbu đe nja,
uzdahe išče ki va nja ili olak ša nja.
Video ih je kao lju de kroz koje pro ti če sva ka misao koju on
ima. Pred nji ma nije bio skri ven: čini lo mu se da sve o nje mu
zna ju i da to niš ta ne menja. Da je mogao, sve bi ih zadr žao na
ovom mestu da ne bi odla skom stva ra li sebi novi raz log za ponov
no dola že nje. Tim sta rim lici ma pat nja je bila odre đe nje.
Ona ga je jedi na nakrat ko vra ća la u real nost. Najdu blji deo
onih skri ve nih, tana nih i zabo ra vlje nih niti koje je pose do
vao, bio je pro bu đen. Nije li to bila kopre na iza koje bi ostao
zasvag da? Iza nje je caro va la jedi na nje mu pozna ta nesvrg nu
ta kra lji ca – mudrost.
Otac Justin je pro go vo rio sa Maka ri som posle neko li ko
dana, taman kada je to i ovaj pože leo.
„Neka da su nas pose ći va li i poli ti ča ri, voj na svi ta i
slič ni. Kada su shva ti li da im, slu že ći ih obič nom raki jom,
ne prida jem izu zet nu pažnju, pre sta li su da dola ze. Pro ne li
su glas o mojoj nego sto lju bi vo sti. Bizar nog li raz lo ga za
vašu sigurnost ovde! A to je ujed no i taj na moje nedo dir lji vo
sti.“
Maka ris se vrlo krat ko dvo u mio. Upu ti mu direkt no pita
nje:
„Zaš to poma že te Par ti ji?“„Ne poma žem Par ti ji. Činim neš
to za ovaj narod koji i vi
odne dav no gle da te. Kada biste vi, i ne samo vi, više vre
mena pro vo di li posma tra ju ći ga kao sada, možda bi vam cilje
vi osta li isti, ali bi vam se ugao posma tra nja pome rio. Ne
biste
-
– 20 –
Vl adisl av Bajac
pro me ni li sta vo ve, ali biste izme ni li pri stup nji ma.
Kako – nije na meni da objaš nja vam. Tada bih postao apo lo get,
ili kako biste vi rekli – ide o log.“
„Pa zar niste to svo jim slu že njem ovom mestu?“ „Slu čaj no
ste se pogreš no izra zi li. Ja slu žim ovom mestu,
ne ono me što ste hte li reći. Lju di ova mo dola ze veru ju ći
da je ovo mesto isce li telj sko, a ne ja ili Sve viš nji. Možda je
crkva kri va što je toli ke veko ve utro ši la u doka zi va nje
posto ja nja neče ga. Svi pada mo u istu greš ku izne ve ra va nja
cilje va od ono ga tre na kada ih doseg ne mo.“
Zato je Maka ri su pri jao pri vid nepo sto ja nja vre me na!
Kada posto ji pre na gla šen uglav nom isklju čiv cilj – tada posto
ji i vre me.
„Moj sve ti zada tak, sve ti zato što je obi čan, sva ko dne van
i vrlo pri ze man, jeste da svo jim pri su stvom obez be dim traja
nje ovog mesta. Kada bih ga ovo ga časa pro gla sio i lažnim, neis
ce li telj skim, niš ta ne bih posti gao. Lju di bi i dalje dola
zili, bio ja ovde ili ne, vero vao ja ili ne. Dola ze odu vek. Tako
će biti i ubu du će. Ja to nazi vam pri rod nom rav no te žom.“
„Govo ri te o širim zako ni to sti ma?“„Pri me ni te ovo moje
raz miš lja nje i na lju de koji veru ju
u vašu bor bu. Rezul ta ti su slič ni, ako ne i isti. I vi lič
no ste ovde, pret po sta vljam, da obez be di te tra ja nje, zar
ne?“
„A šta biste sa oni ma koji ova mo dola ze, a pri klo nje ni su
i našem Pokre tu?“
„Niš ta. Vi i ja ne posto ji mo da jedan dru go me odu zi mamo
pri sta li ce. Mi smo neva žni. Intim no veru jem da bi nam naj bo
lji bor ci za mogu će ide a le bili upra vo lju di koji veru ju i
vama i meni.“
-
– 21 –
SABRANE PRIČE
„Možda. Ali sigu ran sam da kada bi ovo vaše miš lje nje pri hva
ti li vaši i moji pret po sta vlje ni, da bi ono s vre me nom posta
lo samo još jed na ide o lo gi ja više.“
„Da. Barem vi nemoj te naš raz go vor shva ti ti kao nad meta
nje dve ide o lo gi je. Sa tim ću biti zado vo ljan, a to će mi
biti dovolj no da veru jem u svo ju lič nu ide o lo gi ju.
Maka ris je odav no bio sve stan dvoj no sti sagle da va nja
stva ri. Čim bi se čovek pri klo nio grup nom gle da nju na
problem, koli ko god osta jao ono što jeste – poje di nac, nemi
novno bi morao da pri sta je na pod re đi va nje lič nog opšti jem.
Sukob koji mu je bio dovolj no poznat i iz dale ke proš lo sti. Ali
poku ša vao je da pro na đe i izu či tu tana nu nit koja je ujed no
i spa ja la i raz dva ja la lič no i kolek tiv no. Gra nič na nit
je bila toli ko tan ka da je bila isu vi še nežna za opsta ja nje.
Mogao ju je u sebi ose ti ti samo u naj in tim ni jim tre nu ci ma
ili u raz govo ru sa lju di ma poput oca Justi na. Upra vo ta nje
na neprimen lji vost u prak si poja ča va la mu je veru u nje no
posto ja nje.
Sva ko dnev ni slič ni krat ki raz go vo ri sle de ćih dana zbli
ži li su ovu dvo ji cu lju di. Maka ris je voleo i da se nađe u bli
zi ni kada bi otac Justin, nena me tlji vo a ube dlji vo, bez zlo u
po trebe svo je uče no sti, save to vao pri doš le. Čini lo mu se
zna čajnim da posma tra čove ka koji je pri pa dao jed nom kano nu
miš lje nja, ali koji je govo rom i postup ci ma, iako neo slo
bođen slu že nja neče mu nau če nom, izgra dio i otvo re no izno
sio lič nu dora du tog uče nja. Maka ris nije mogao da ga pri ma
dru ga či je do kao kom plet nu lič nost, sko ro savr šen spoj
privat nog i slu žbe nog, ili bolje – ide al nog i real nog.
Već je zavla da lo pra vo leto kada se, posle goto vo mesec
dana, Jor go vra tio u Eni pe us. Nje gov dola zak zna čio je Maka
ri sov odla zak. Po prvi put mu se, od kada je znao svoj zada tak,
nije na nje ga žuri lo. Znao je da će ga sled stva ri
-
– 22 –
Vl adisl av Bajac
pono vo vra ti ti akci ji u kojoj nema vre me na za dile me. A
ovde se ose tio kao čovek koji pot pu ni je neče mu pri pa da. Taj
ose ćaj odav no nije imao.
Rasta nak Maka ri sa i oca Justi na bio je kra tak: pozdra vi li
su se i požu ri li sva ko na svo ju stra nu. Mada nije dan nije bio
sigu ran da stra ne, u nji ho vom slu ča ju, posto je.
Maka ri sa je, kada je sti gao do kola koja su ga čeka la,
zatekla još jed na nepri jat nost. Jor go ga je upo znao sa novim
pra ti o cem, na brzi nu ga zagr lio, i ušao u dru ga kola. Već su
se vozi li autoputem kada je shva tio da su ga oba rastan ka zabo
le la. To mu se nije dopa lo: počeo je da se vezu je za lju de, što
na ovom zadat ku nije smeo sebi da dozvo li.
Palo je veče kada su sti gli u Ati nu. Cen tar gra da bio je oba
sjan jakim sve tli ma. Uli ce žive i pre pu ne gla so va, buke moto
ra i užur ba nih kel ne ra koji su veš to mane vri sa li izme đu
sto lo va resto ra na rasu tih po tro to a ri ma. Nije oče ki vao
ovako non ša lan tan izgled Sin tag me i osta lih trgo va u bli zi
ni. Sa Pla ke je dopi ra la sve opšta nera zu mlji va buka dese ti
na orkesta ra i peva ča. Zau sta vi li su se, posle neko li ko minu
ta, pred kućom na čija su zad nja vra ta zazvo ni li. Otvo rio im
je postari ji gospo din u kuć nom ogr ta ču, čvr stog drža nja i
nemir nih oči ju. Pra ti lac ga pred sta vi Maka ri su kao gospo di
na Sefri disa. Pre zi me mu se uči ni lo pozna tim: ali, posle toli
ko godi na, koje mu ime nije zvu ča lo pozna to! Doma ćin ga je
vrlo lepo ugo stio u svo joj ras koš noj kući. Sko ro da nisu raz
me ni li ni jed nu reč.
Uju tro su već bili u pirej skoj luci. Dok su stu pa li na
palubu veli kog Posej do na, kape tan bro da im pri đe i vrlo
srdačno pozdra vi Maka ri so vog pra ti o ca. Na puči ni su doži ve
li izne nad nu pro ve ru iden ti te ta. Sefri di so vih neko li ko
reči upu će nih poli ci ji opet je umi ri lo Maka ri sa, jer je
otklo ni lo
-
– 23 –
SABRANE PRIČE
moguć nu opa snost. Maka ris je korio sebe zbog jutroš njeg čuđe
nja što mu je ovaj star čić dode ljen za vodi ča. Sa njim u druš
tvu oči gled no nije imao raz lo ga za bri gu.
Uve če su sti gli u Hani ju, pro šav ši nove kon tro le. Posle
mir no pro spa va ne noći, kre nu li su lokal nim, sta rim, buč nim
auto bu som pre pu nim selja ka iz okol nih mesta. Pro me ni li su
tri takva pre vo za penju ći se u unu traš njost ostr va. Maka ris
je, na Sefri di so vo čuđe nje, pri hva tio sva ki zapo de nu ti
razgo vor sa zna ti želj nim saput ni ci ma. Morao je sebi da dozvo
li slo bo du i rizik neo pre znog upuš ta nja u pri ču, jer je samo
tako mogao da oda gna strah od dubi ne ambi sa iznad kojih su auto
bu si juri li sa svo jim neo b u zda nim voza či ma i vese lim tere
tom.
Kad su sti gli na odre diš te, morao je Sefri di su da obja sni
raz lo ge svo je izne nad ne žive zain te re so va no sti za saput
ni ke. Koli ku je neu god nost suro va pla ni na Krit u nje mu iza
zva la, govo ri la je činje ni ca da je od svih više ča sov nih pri
ča zapamtio samo jed nu: o dvo ji ci čuda ka koji se u ovim brdi ma
još od zavr šet ka Dru gog svet skog rata bore pro tiv oku pa to
ra.
Bili su u selu Agi ja Galji ni, na cen tral nom delu južne obale
Kri ta. Za Maka ri sa – kao na kra ju sve ta. Sve što je sle de ćih
dana video i slu šao, kao da nije ima lo nika kve veze sa onim što
je sma trao Grč kom. Čak je i kame nje na pla ža ma izgleda lo dru
ga či je. Bilo mu je jasno da se pri bli žio dan izvr še nja zadat
ka. Odav de se nije moglo dalje. Već je postao nestr pljiv, kad se
posle neko li ko dana jed nog pred ve čer ja celo mesto uzne mi ri
lo zbog užur ba nih pokre ta poli cij skih i voj nih jedini ca,
koje su izne na da izmi le le ko zna oda kle. Pomi slio je da je
sve otkri ve no. A tada su svi nesta li.
Tra žio je objaš nje nje od Sefri di sa.
-
– 24 –
Vl adisl av Bajac
„Oba veš te ni su da su neki turi sti, hipi ci, u sused noj
Matali napra vi li pokolj među lokal nim sta nov niš tvom. Kad
stignu tamo, otkri će da je oba veš te nje lažno, ali se noćas neće
vra ća ti. Ina če, svi lju di sa vašeg spi ska su pri sti gli. Čeka
ju samo na vas. Kre će mo odmah. Narav no, iako znam više od dru
gih, ne znam ko je na spi sku. Znam broj. Dru ga je stvar što pri
vat no i slu čaj no znam ko ste. Barem sam to nau čio iz svog
posla.“
Na izla zu iz sela, na oba li, sače ka lo ih je neko li ko naoru
ža nih lju di. Među nji ma, sav u rede ni ci ma, pono sno i sa osme
hom dečač ke važno sti, sta jao je Jor go. Zagr li še se i krenu še
za osta li ma.
„Morao sam da vas osta vim dru gi ma po nare đe nju. Žena mi je
uhap še na. Deca su sklo nje na, a ja sam sada odmet nik, nisam
više ile ga lac. Nadam se da sa Sefri di som niste ima li pro ble
ma kao sa mnom. On ima pro laz svu da.“
„To sam video. Ko je on?“„Pen zi o ni sa ni šef turi stič ke
poli ci je. Lepo, zar ne?“ „Se
ćam ga se od pre svog odla ska iz zemlje. Važio je za čove ka
oda nog vla sti. Ne bih nika da pogo dio. Nego, vaša poro di
ca...“
„Neće mo o tome. Niste ovde zbog toga!“Hoda li su neko li ko
kilo me ta ra kroz šumu. Zau sta vi li su
se pred peći nom iz čijeg je otvo ra sija la pri gu še na sve
tlost. U bli zi ni puno nao ru ža nih lju di.
„Ovde vas svi vaši pra ti o ci osta vlja ju. Unu tra su oni koji
vas s nestr plje njem i dugo oče ku ju.“
Pre no što zako ra či unu tra, Maka ris sta de na tren. Ose tio
se neka ko zate čen. Pogle da u ove lju de oko sebe. Imao je utisak
da ih osta vlja na duže vre me.
Bio je na pra gu ostva re nja zadat ka zbog kojeg je došao. Ali
je ose ćao kao da to ne može biti osnov ni i jedi ni zada tak.
-
– 25 –
SABRANE PRIČE
Nije, jed no stav no, mogao da veru je da je sti gao do kra ja.
Jorgo je bio ube đen da nije došao u zemlju zbog nje go ve porodi
ce. A zbog čega, ako ne zbog njih? Ne, nije bio spre man da kao
posluš nik izvr ši samo ono zada to, mimo svih kon kretnih, sva ko
dnev nih usput nih doga đa ja koji su u nje mu rađali još jedan
para le lan uvid u opšta zbi va nja. Uvid koji nije bio supro tan
tada zna nom, ali koji je zah te vao dru gi ugao posma tra nja. Šta
je to tako nepri rod no odre đi va lo veću važnost jed ne situ a ci
je od dru ge? Ko je odlu či vao o pod re đeno sti i nad re đe no
sti među isti na ma? Ne bi bio poš ten kad bi sve pre ba ci vao na
neči ja tuđa leđa. One odlu ke koje je on dono sio, svo jom istin
skom, slo bod nom voljom, pro bu di le su ga i više ga nisu osta
vlja le na miru. Lič na isti na u odno su na rani je pozna tu, polo
ža jem namet nu tu, posta la je uver lji vi ja.
Bio je zado vo ljan što u peći nu ula zi sam.
-
S A D R Ž A J
I
EVRO PA NA LEĐI MA BIKA
Pri ča o puto va nju sa obič nim lju di ma . . . . . . . . . . .
. . . . . 7Pri ča o dže la tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . 26Pri ča o pre no ćiš tu na putu
za Toska nu . . . . . . . . . . . . . . . 41Pri ča o pro fe so ru
Haj le nu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
47Haus Lin de – Pri ča o Kući lipe . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 59Pri ča o pra o cu . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Pri ča o hodu i disa nju . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Pri ča iz
„Kra ljev ske gla ve“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . 91Pri ča o magi ji jed nog miša . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . 104Pri ča o Klu bu lju bi te lja slo bod nog
pada nja . . . . . . . . . . . 113Pri ča o Tar za nu . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
P. S.: Slo vo o biku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . 151
-
II
POD ME TA ČI ZA SNO VE
Drve ni i kame ni jastu ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . 161Para dajz Mige la de Sil ve . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Šum ski duh (Dži dži – pesme
posve će ne kame le o nu) . . . 178Opo me na . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184Ujed
embri o na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 191Zmaj iz Mastrih ta . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . 199Noj na sto nači na . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Mra vlja
kra lji ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 213Osva ja nje obla ka Ger har da fon Val se ra . . .
. . . . . . . . . . . . 220Crna udo vi ca . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Autoput 55 i Pri
med be . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
245Ribe kaš lju (u svim druš tve nim ure đe nji ma) . . . . . . . .
. . 255Reli „Sahar ska ruža“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 261Veli ki mali korak . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272Memo ri jal na sala
kak to bla sti saili Kako je čovek sanjao da je lep tir . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 281
Geo po e tič ke basne ili O inte lek tu al nom noma di zmu . . .
289
-
III
GASTRO NO MAD SKE PRI ČE
Pred je lo
S Verom u hra nu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . 299
Jela
„Kod Dva pro ždr ljiv ca“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . 303Bra ti sla va (Bratisla va) . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . 307Čovek koji je hodao una zad
ili Moj otac u Kini . . . . . . . 317Podrum s pogle dom . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Pri ča o pri či
(Noj na sto nači na) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
341Koptski nevi dlji vi dvoj ni ci . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . 347Breh to vi resto ra ni Kan ti na Ber tolt Breht
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 Ber za piva u
„Ber lin skoj Repu bli ci“ . . . . . . . . . . . . 355 Resto
ran(čić) Ber tolt Breht . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
359Konjič ki klub – Basna usred baj ke . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 361Sli ka ura mlje na u mer mer . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . 372Šofer gospo đe Berg man . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . 380
Desert
Jaji ći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 389
Beleš ka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . 391
-
Vladislav Bajac SABRANE PRIČE
Za izdavačaDijana Dereta
Lektura i korekturaMarija Lazović
Likovnografička opremaMarina Slavković
Prvo DERETINO izdanje
ISBN 9788664571142
Tiraž1000 primeraka
Beograd 2017.
Izdavač / Štampa / PlasmanDERETA doo
Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beogradtel./faks: 011/ 23 99 077;
23 99 078
www.dereta.rs
Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33
503
-
CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о
те ка Ср би је, Бе о град
821.163.4132
БАЈАЦ, Владислав, 1954–
Sabrane priče / Vladislav Bajac. – 1. Deretino izd. – Beograd :
Dereta, 2017 (Beograd : Dereta). – 395 str. ; 21 cm. – (Biblioteka
Savremena srpska književnost / [Dereta])
Tiraž 1.000. – Beleška o autoru: str. 391–392.
ISBN 9788664571142
COBISS.SRID 229410572
