Poslednja supruga HenrijaVIII

Keroli Erikson

Naslov originala: Carolly Erickson - The Last Wife of Henry VIII

Scan i obrada: GlitterBabywww.balkandownload.org

- 2 -

1.

Prvo ega se seam jeste vetrovita dolina u Flandriji po imenu Zlatna dolina. Imala samsedam godina, bila sam plavooka i svetlokosa devojica u pratnji kraljice Katarine i vozilasam se na teretnim kolima punim sanduka, korpi i kaveza s piliima i kretavim patkama.Rominjala je kia, seam se, i ja sam kapuljaom pokuala da zaklonim glavu.

Dok smo se kotrljali i kloparali niz brda, kia je iznenada prestala i sunce je granulo.Preda mnom se pruala itava dolina, s gradiem Ardrom na jednoj obali reke i manjimnaseljem Gin, na drugoj. Redovi i redovi atora bili su podignuti pored oba grada, aogroman ator od zlatnog platna sa sjajnom statuom na vrhu promaljao se iznad njih, kaomajka kvoka nad svojim piliima.

Bilo je kasno popodne i sunce je pretvaralo zlatni ator u vatru, prolivajui svoj zlatno-crveni sjaj po oblinjim krovovima, pozlaujui i vodu u reci. Posmatrala sam kako sviprozori oblinjeg kamenog paviljona poprimaju crveni sjaj, odbijajui zrake zalazeegsunca, i pomislila sam kako je to verovatno najlepi prizor koji sam ikada videla.

Ja sam ovo velianstveno paradiranje u Zlatnoj dolini smatrala potpuno udesnim, aliza moju majku, koja je bila tedljiva ena, to je bio samo izgovor za rasipanje.

- Drago mi je da tvoj otac nije doiveo da vidi ovo - rekla mi je sutradan, poto smo sesmestile u Ginu. - Ova dva kralja, Fransoa i Henri, troe itavo bogatstvo da bi zadivilijedan drugog. Tolika svila i brokat, toliko perje i parfimisane rukavice i kope s dragimkamenjem. Pa samo je na kralj Henri kupio pet stotina arina finog italijanskog zlatnogplatna kako bi mu njime opili ator. Toliko ga ima da su metani prozvali ovo mestoPoljem zlatnog platna.

- Otac bi, da je ovde, nosio svoj najbolji pliani kaput i zlatni lanac. - Moj otac je dosmrti, pre tri godine, bio upravnik finansija kraljevskog gazdinstva i bio je zaduen zapodmirivanje svih trokova i plata. Pamtim ga kao poletnog, snanog oveka koji je voleoda se doteruje i koristio svaku priliku za to.

- Da, ali bi istovremeno gunao zbog kraljevog preterivanja. Sada kad njega nema,jedino je kardinal Vulzi tu da obuzda kraljevo rasipanje. A svi znaju koliko je sam kardinaltedljiv.

Nasmeila sam se. ak sam i ja, sa svojih sedam godina, znala da kardinal bacazlatnike prosjacima kada bi i bakarni bili previe, i da nosi ogrtae sa hermelinom,otmenije ak i od kraljevih ogrtaa. Svi smo gajili strahopotovanje prema kardinaluVulziju.

- A sada, Ket, zapamti ta u ti rei. Predstaviu te kraljici Katarini, a ti e utke daklekne. Ona e te blagosloviti i nasmeiti se, kao to to uvek uini s decom. Ona voli decu.Ako bude morala da progovori, reci samo: Neka Gospod uva vae kraljevskovelianstvo. Jesi li zapamtila?

- Jesam, majko. Neka Gospod uva vae kraljevsko velianstvo.- A sada, zapamti. Bez obzira na ostale ljude, ja sam tebe dovela ovamo samo s jednim

ciljem: da ti naem mua i da ugovorimo tvoju veridbu. Kada kraljica bude zahtevalamoje prisustvo, ja u se odazvati. Ostatak vremena u posvetiti tebi.

Odmerila me je pa mi zagladila kosu i namestila mi krsti na zlatnoj ogrlici.- Okreni se.

- 3 -

Polako sam se okrenula.- Bie u redu. - Malo se razvedrila, nasmeila se i poljubila me u obraz. - Nai emo ti

dobru priliku. Takvu da bi tvoj otac bio ponosan. Bila si njegova mezimica, zna.Uzela me je za ruku i povela do konjuara, koji je ve ekao s konjima. Jak vetar nas je

ibao po obrazima dok smo jahale ka novom terenu za bitke kopljima, gde je ispod crvenenadstrenice obrubljene zlatom sedela kraljica Katarina sa svojim damama, svojski setrudei da izgleda zadovoljno i zainteresovano za prizor pred sobom, iako je bilo veomahladno i svi bismo vie voleli da smo negde u zatvorenom, kraj tople vatre. Ugalj je goreou otvorenim kotlovima, ali vatre nimalo nisu ublaavale hladnou. Dok smo prilazilikraljici Katarini, primetila sam da dri ruke ispod krznenog prekrivaa, a kada je podiglaruku da diskretno obrie usta, videla sam da su joj vrhovi prstiju poplaveli.

I ranije sam esto viala kraljicu Katarinu, ali nikada joj nisam bila zvaninopredstavljena. Moja majka je bila jedna od kraljiinih dvorskih dama. Iako je ona, po mommiljenju bila najlepa, s onom svojom bujnom riom kosom, svetlom puti i punimusnama, morala sam da priznam da je Marija de Salinas, markantna brineta, bila barempodjednako ljupka. Kraljica Katarina je bila sitne grae, a crvenkastoplava kosa poela jeve da joj sedi i oko oiju i usta su joj se pojavile sitne bore. Izgledala je veoma strogo iozbiljno - esto sam je takvu viala kada sam ila s majkom i kraljicom na misu ili kada bihje zatekla kako ita u sobi s dvorskim damama. Ipak, kada bi se nasmeila, ta strogost setopila i ona je izgledala sasvim veselo. Posmatrala sam sada tu promenu kada je spazilamene i moju majku.

- Dakle, to je tvoja devojica - rekla je krajnje neusiljeno, pruajui obe ruke ka menismeei se.

- Jeste, vae velianstvo.Klekla sam ispred nje i poklonila se onako kako mi je majka bila rekla i kraljica tad

spusti ruke na moja ramena.- Blagoslovena bila, dete. Kako se zove?- Ket. Katarina. Dobila sam ime po vama, vae velianstvo.- Dobro, mala imenjakinjo, ustani da te vidim.Iako ozbiljna, prema meni je bila ljubazna, za razliku od ostalih odraslih, koji su me

uvek sumnjiavo posmatrali. Navikla sam da zure u mene i da me prosuuju. Znala samvrlo dobro da moja devojaka vrednost poiva u mom izgledu. Ta- koe, znala sam da mesmatraju lepom devojicom.

- Ima li ikakav miraz? - upitala je kraljica Katarina moju majku.- Vrlo skroman. etiri stotine funti.- Ima lepotu, i majinu kraljevsku krv, i kraljiino pokroviteljstvo...Moja majka se duboko naklonila. - Hvala vam, vae velianstvo.To je bila istina. Ja sam kraljevskog porekla. Porodica majine majke, Fichjuovi, tvrdila

je da potiu od Dona od Gonta, sina kralja Edvarda III. Meutim, kada sam klekla ispredkraljice Katarine, vrlo jasno sam osetila razliku izmeu nas. Njena majka je bila velikakraljica Izabela od Kastilje, osvaja Mavara i zajedno s kraljem Fernandom od Aragonaujedinitelj cele panije. Kraljica Izabela je finansirala putovanja Italijana KristiforaKolumba, oveka koji je proglasio nove teritorije Amerike panskim posedom. Katarina jezaista kraljica plemenitog porekla i ukazivala mi je veliku ast svojom preporukom.

- Ah, vidim da je moj gospodar spreman da zapone viteku borbu. - Katarina jegledala ka borilitu, gde su se ve okupili ljudi kako bi gledali takmienje. Na pustopoljinije bio ograen irok prostor, a ograda je bila ukraena jarkim crvenim i plavim barjacima ititovima s grbovima Engleske i Francuske. Zastavice su leprale na vetru na vrhovima

- 4 -

visokih stubova. Nasred ograenog prostora pruala se dugaka drvena pregrada.Konjanici su ili jedan ka drugom sa suprotnih strana polja, sa suprotnih strana pregrade.Dugim drvenim kopljima tupih vrhova svaki od njih je pokuavao da obori onog drugog skonja. Sve to je zahtevalo mnogo snage i vetine i pobednik na borilitu uvek je biodvorski heroj.

Jeka truba i jo glasnija buka posmatraa oznaile su poetak borbe kopljima.Uz gromoglasan topot kopita, ogromni mrki pastuv, iji su se griva i rep vijorili,

galopirao je kraj drvene pregrade dok su posmatrai vikali i bodrili takmiare. Konjanik,ije je lice bilo skriveno iza vizira pozlaenog lema s perjem, bio je krupan i jak oveksnanih nogu. Uperio je koplje ka publici, koja je sve vreme bodrila, a onda odjahao natragna poetnu poziciju.

- To je kralj! To je kralj!Ja sam bila toliko uzbuena da sam skoro zaboravila gde se nalazim i poela sam da

skaem gore-dole. Onda mi se na rame spustila neija ruka i ula sam majku kako miapue: - Pogledaj princezu! Vidi kako se ona lepo ponaa!

Osvrnula sam se ka Mariji de Salinas, koja je u naruju drala plavokosu nenuetvorogodinju princezu Meri, vedru i uzbuenu. Ona je posmatrala svog velianstvenogoca, ali mirno i posluno. Umela je da sauva pribranost i njena smirenost me je posramila.

No, princeza Meri je naslednica prestola. Ako kraljica Katarina ne rodi sina - a ula sammajku i ostale dvorske dame kako tiho govore meu sobom da ga nee roditi - onda biMeri bila sledei vladar Engleske. Nije ni udo to je tako lepo vaspitana i dostojanstvena.Jednoga dana bie kraljica.

Drugi konjanik se sada bio pojavio i predstavljao se okupljenima. Bio je to velikifrancuski ampion ser De Satelero - sluala sam kako gledaoci apuu njegovo ime dok jejahao pored pregrade, kao i kralj malopre, terajui svog borbenog konja da korakne ustranu i ponosno zabaci glavu.

Odmah zatim je istupio glasnik i objavio prvu probu oruja. Sada su se posmatraiutiali i posmatrali oba konjanika kako zauzimaju mesta na suprotnim krajevima,podeavaju vizire i sputaju drvena koplja. Na znak, podboli su konje i uz prtanje blata idrobljenje zemlje konji pojurie a konjanici uperie svoja duga koplja.

Nastade strahovit tresak od lomljave kopalja pri udaru - a onda je sve bilo zavreno:francuski ampion u svom crnom i srebrnom oklopu leao je na zemlji, oamuen dok jenjegov konj zazirao i frktao.

Svetina je vikala: - Kralj Henri! Kralj Henri! - iznova i iznova, a kralj, koji nije bionimalo ugroen okrajem s Francuzom, podie svoj vizir i mahnu, smeei se itavomskupu pre povratka na svoje mesto nakraj polja.

Izveden je i sledei izaziva, a onda jo jedan. Svaki put mi je srce lupalo i plaila samse za bezbednost kralja Henrija. No, on bi svaki put stutnuo niz pregradu, sigurno dreikoplje, i izbacivao iz sedla svog protivnika, izbegavajui da sam bude zbaen.

Njegova snaga bila je udesna, a izdrljivost neprikosnovena. Sada ne mogu da sesetim koliko dugo sam stajala i posmatrala, otvorenih usta i zapanjena, ali inilo se kaovenost. Najzad je glasnik proglasio ampiona, treperei od uzbuenja: - Kralj Henri, osmis tim imenom, ampion!

Jo jednom se zagluujue klicanje prolomilo iz stotina grla, a ampion je kasao nasvom umornom konju du borilita poslednji put, dok su mu na put bacali cvee iuzvikivali pohvale. Skreui ka sredini borilita, usmerio je konja ka otmeno obuenojmladoj eni koja je stajala u jednom od kraljevskih paviljona pokraj onog koji je pripadaokraljici Katarini. Posmatrali smo tu enu kako prua maramicu od svetlucave plave svile i

- 5 -

kralja kako je posegnuo za njom i uzeo je, poljubio i zakaio za oklop, gde se ona prkosnozavijorila.

Videla sam da je kraljica bila pruila maramicu od crvene svile, nesumnjivo oekujuida e je kralj uzeti i poneti. Kada je videla da je uzeo znamenje druge ene, brzo je povuklaispruenu ruku i dala crvenu svilenu maramicu mojoj majci, koja ju je diskretno ugurala udep svoje haljine.

- Zato kralj nije poneo kraljiino znamenje? - upitala sam majku, ali ona samo staviprst na usta kako bi mi pokazala da uutim. Kasnije, na raskonom prijemu koji je kraljpriredio kako bi proslavio svoju pobedu, dobila sam odgovor.

U sali za gozbe, osvetljenoj bakljama, u svojoj novoj palati, kralj Henri je te veeri zafrancuskog kralja priredio gozbu koja je nadmaila sve kojima sam ikada ranijeprisustvovala. Dugaki trpezarijski stolovi bili su pretrpani posluavnicima s peenomgovedinom i svinjetinom, labudovima i fazanima, sonim pudinzima i visokimzamkovima od eerne vune punjenim marcipanom i kandiranim voem. Vino se toilobez prestanka i odrane su mnoge zdravice u ast vitezova i njihovih dama.

Posmatrala sam kako kraljica Katarina sedi sa francuskom kraljicom Klaudijom injenim damama, a ne sa kraljem Henrijem. On je sedeo za posebnim stolom, s francuskimkraljem na poasnom mestu s desne strane, ali s leve strane mu je bila mlada ena koja muje bila dala plavu svilenu maramicu.

Izgledala je veoma lepo u svojoj haljini od jarkocrvenog plia, s gustom kosom podeirom na kom je svetlucalo drago kamenje. Kao da nije ve imala dovoljno nakita, kraljjoj je dao i smaragdni prsten, na ta se ona nasmeila zahvalno ali umilno i zadovoljno,netremice ga gledajui. Bio je to osmeh ene koja je postigla ono to je elela i koja jeveoma zadovoljna time.

Videla sam kako neke od francuskih dama gledaju u Henrija i njegovu privlanuprijateljicu i razgovaraju o njoj. Poto sam zapoela kolovanje u etvrtoj godini, znala samfrancuski pa sam razumela dosta toga to su rekle. ena se zvala Besi Blaunt i ve nekolikogodina je bila ljubavnica kralja Henrija. Oigledno je kralj vie voleo njeno drutvo oddrutva svoje supruge.

Jedna od francuskih dama oduevljeno je zurila u Besi. Zainteresovala me je zato to jegovorila i francuski i engleski i jer sam uivala gledajui je kako plee. Bila je graciozna,sputala se i njihala uz muziku kao da joj je ples prirodan vid kretanja.

- To je Ana, erka ledi Elizabete Bolen - rekla mi je majka. - Ona ivi na francuskomdvoru. Jedna je od dvorskih dama kraljice Klaudije. Pretpostavljam da e se udati zaFrancuza.

- Ona ne izgleda kao ostale.- Ne. Ona ima divlji, ciganski izgled. Tako tamne koe i tih crnih oiju. Nezgodno,

zaista. Ipak, pretpostavljam da e je neki Francuz hteti ako joj je miraz dovoljno veliki.Kasnije te veeri moja majka je raspravljala o mom mirazu sa jednim visokim mravim

starijim ovekom, koji se oslanjao na tap i sve vreme me gledao paljivo, kao daprocenjuje sliku. Ja sam uzvratila pogled. Posle nekog vremena se nasmeio.

- Hrabra je vaa erka. U dvadeset devojaka ne bi se nala jedna koja bi starom ovekupoput mene tako nepokolebljivo uzvratila pogled.

- Ona je na svog oca, lorde Skrope. Moj pokojni suprug, Tomas Par, kao to se moda iseate, bio je hrabar borac. Borio se s kraljem protiv Francuza, ovde, u Flandriji, prenekoliko godina. A bio je i neustraiv konjanik i lovac.

- Zaista je bio takav. Ume li ona da jae?- Kau mi da jaem dobro za svoj uzrast - rekla sam. - A uim i da gaam. I da pleem.

- 6 -

Primetila sam da je lorda Skropa zadovoljio moj odgovor. Oi su mu svetlucale.- Moraemo jo da razgovaramo - rekao je mojoj majci. - Moda se neto moe

ugovoriti. Postoji mogunost... - A onda je otiao, hramljui i oslanjajui se na tap.Ostala su mi mnoga seanja na Zlatnu dolinu, na vetar koji je duvao tako jako da je

skretao konje s puta, nanosivi im prainu u oi; na kralja Fransou, koji je povreen utakmienju na vitekom borilitu pa je morao da nosi povez preko zakrvavljenog desnogoka. Seam se i kraljice Katarine, kad je mislila da je niko ne vidi pa je tiho plakala u svojumaramicu, i kako je brisala oi i krstila se. Ali najvie od svega seam se kralja Henrija,velianstvenog u svom zaslepljujue zlatnom odelu, sa zlatnom kapom na glavi i belimperom na njoj, kako se smejao i alio sa Besi Blaunt i prijateljima.

Jedne veeri je francuski kralj priredio prijem za engleske dvorane u svom ogromnomsvilenom atoru i kralj Henri je zakasnio, pravei silnu galamu, i upao usred okupljanja. Urukama je nosio bebu, snanog deaka, obuenog potpuno isto kao on, u malo odelo odzlatne tkanine i s perjanicom na glavi. Kralj je iao od jednog do drugog gosta, redom impokazivao bebu i pitao: - Nije li fin deak ovaj moj sin? Zaista, Engleska nikada nije imalatako zgodnog princa. - Beba, koju je njen ivahni otac podizao i sputao unaokolo suvieesto, od straha pred toliko nepoznatih ljudi iskrivi usta i zaplaka.

Gledala sam svoju majku upitno. Ali ja sam mislila da kraljica Katarina ima samoerku, princezu Meri.

- Da - odgovorila je moja majka kroz zube. - Ima.- Ko je onda ovaj deak?- On je sin Besi Blaunt. Sada se pokloni kralju Henriju i ne govori nita.Posluala sam. Duboko smo se poklonile kralju dok je prolazio smeei se i likujui

zbog svog sina. Nastavio je dalje i ja sam ga posmatrala kako odlazi, uzbuena to sambila tako blizu njega, poastvovana time to je pogledao u mom pravcu i iznad svegazbunjena to je pored tako divne supruge i lepo vaspitane erke tako jasno pokazivao dasu mu drai ljubavnica i vanbrani sin.

- 7 -

2.

Reena da me uda za lorda Skropa, moja majka se upustila u pregovore, no uzalud.Ostareli lord bio je vet pregovara, a moja majka je raspolagala malo ime izuzevkraljiinim pokroviteljstvom, s ono malo moje kraljevske krvi i mojim dobrim izgledom.Nisam imala zemlje niti imunih roaka s titulama, a nisam bila ni naslednica nekogbogatstva.

Majka se i dalje trudila. Bilo je jo sastanaka s mukarcima - i s nekoliko ena - koji sume odmeravali i razmatrali za buduu nevestu svojih sinova ili unuka. Davala sam sve odsebe da budem uljudna. No, godine su prolazile, a veridba nikako da bude ugovorena.Uvek bi se ispreilo to to nemam veliki miraz. Dok sam navrila etrnaest godina, majkaje ve bila van sebe od brige. Ali do tada je, naravno, ve bila nala drugi nain daobezbedi moju budunost, da zaista obezbedi budunost itave porodice Par.

Bilo nas je troje dece. Ja sam najstarija, moj brat Vil je godinu dana mlai od mene, amoja sestra Nen je godinu i po mlaa od njega. Moj brat, koji je s trinaest godina ve biovisok i pleat, i koji je lako sklapao prijateljstva, imao je retko umee da svakoga zasmeje.Kada ga je majka vodila na dvor, to je uvek bio pun pogodak. Uio je ale i trikove odpanskih pajaca kraljice Katarine, Dijega i Leona, a od budale Dejn, kraljevog glavnogzabavljaa, uio je kako da zaotri svoje dovitljive ale i bockanja tako da zabavi dvorane ada ih ne naljuti.

Svi su eleli Vila kraj sebe za veerom, da ih zabavlja svojim imitacijama i smenimpriama. Naravno, on je esto preterivao, hvatajui abe u kanalu i stavljajui ih ukraljiinu nonu posudu, kvarei kraljev oklop za viteke borbe tako da spadne im kraljpokua da ga obue, maui stepenice ka toaletu sapunom da bi ljudi padali pri pokuajuda se popnu uz njih i bacajui svinjske beike pune vode na plesae na kraljevskimprijemima. Mi smo bili naviknuti na te dosadne nestaluke i prihvatali smo ih pomirljivo iveselo jer nas je Vil uvek zasmejavao svojim priama a sve ispade smo mu opratali jer jebio tako blesav.

Meutim, sve nas je iznenadilo kako su Vilova prostoduna narav i stalno dobroraspoloenje osvojili jednu od bogatih naslednica s dvora kralja Henrija, En Bauer.

Ja sam upoznala En jednog popodneva u vrtu Hempton korta - palate koja je pripadalakardinalu Vulziju dok je kralj nije zatraio. Tada je En zahtevala od starog Skviba, jednogod batovana palate, da joj ubere rue.

- Hou one crvene - rekla je, nejasno pokazujui na neko rascvetalo grmlje. Starisedokosi Skvib se sagnu da joj ispuni elju, sporo se kreui, oigledno trpei bolove uoteenim zglobovima.

- Ne te, tupadijo, one tamo - zapitala je ljutito i mrzovoljno. Bio je to glas razmaenogderita, a ne zgodne mlade ene meke koe i svetle kose, ija je svilena haljina sa zlatnimvezom dovoljno govorila o njenom bogatstvu i poreklu.

Stari batovan, zbunjen, poe da bere rue s drugog grma, ali En prasnu kad ih joj jepruio.

Ona viknu i baci ih na zemlju.- Ove imaju trnje! Smesta ga odstrani! - Gurnula je raskrvavljen prst u usta.

- 8 -

Stari Skvib je slegnuo ramenima. - Sve rue imaju trnje, miledi. One takve rastu. -Sagnuo se da pokupi baeno cvee.

Ona ga je hladno pogledala. - Rei u svom ocu ta si mi kazao. On e srediti da teotpuste.

- Ili moe sama da ubere rue, zaboravi ta se dogodilo i pohvali starog Skviba zadivan vrt - rekla sam ja, prilazei iznenaenoj En i pruajui joj no za orezivanje, kojimsam brala lavandu.

Batovan mi je klimnuo glavom i ja sam mu uzvratila osmehom. - On je gajio rue ovdepre nego to smo se ti ili ja rodile. Nije li tako, Skvibe?

- Tako je, miledi. Kada sam bio deak, sluio sam starog kralja, dobrog kralja Edvarda.On je voleo svoje cvee, kralj Edvard. Pa, seam se...

- Dosta! Nastavi da radi i uti!En se okrenula ka meni i prezrivo me gledala. Iznenada sam shvatila da moja obina

haljina boje duda, napravljena od jedne stare haljine bake Fichju, u poreenju sa Eninomraskonom svilenom haljinom boje breskve izgleda otrcano.

- Ti si Ket Par, zar ne? Ona za koju, izgleda, ne mogu da nau mua. Koliko godinaima, etrnaest? Petnaest? teta. No, sigurno negde postoji neki manastir koji bi te primiokao asnu sestru.

- Ne vidim vereniki prsten na tvojoj ruci, a koliko se seam, ti si nekoliko godinastarija od mene.

Nasmejala se kiselo.- O, to je na izbor. Moj i mog oca. - Dobro sam znala ko je Enin otac - veoma bogat i

uticajan eri od Eseksa, jedna od dvorskih zvezda.En je uzdahnula. - Svi ele da se oene mnome. Ili, bolje rei, da se oene mojim

bogatstvom.- Misli, bogatstvom tvoga oca.Ona nemarno slegnu ramenima. - Kakve veze ima? Moj otac je bogat i ja u biti bogata

jednog dana, i to uskoro, jer je on star.Enina bezdunost me je zapanjila. Zar nimalo ne voli svog oca? Pomislila sam na svog

oca, koji je ve godinama mrtav. arko sam elela da ga vidim, da mogu da razgovaram sanjim i da od njega traim savete!

Krajikom oka videla sam starog Skviba kako mi prilazi nosei buket turskih karanfila.- Ovo nema trnje - rekao je i ponovo se sporo udaljio, ne obraajui panju na En.Zahvalila sam mu dok je odlazio.

- Kada se ja budem udavala - rekla sam - nadam se da e to biti iz ljubavi.Ona je zafrktala. - Ljubav! Kao kralj i gospoica Ana?- Tie! Ne smemo da priamo o tome. To se tie samo kralja i kraljice.- Kakva si ti mala cepidlaka! Svi priaju o kralju i njegovoj ljubavnici i pitaju se hoe li

se on razvesti od kraljice, i zato gospoica Ana Bolen nije trudna!Bio je to dvorski skandal 1527. godine. Na kralj Henri, na vojskovoa i veliki junak,

zaljubio se u neaku vojvode od Norfoka, Anu Bolen, crnooku devojku ciganske lepote,ija me je lepota zapanjila kad sam je videla onomad u Zlatnoj dolini u Flandriji. Ona jetada bila dvorska dama francuske kraljice, a sada je dvorska dama kraljice Katarine iljubimica kralja Henrija. Potukla je Besi Blaunt i sve ostale kraljeve simpatije, ak isopstvenu sestru, koja je, prialo se, kralju rodila maloumnog sina.

- Ona nije trudna - rekla sam tiho - jer je ona edna. Nije kao njena sestra.

- 9 -

- Nije ona nimalo ednija od mene. Ona samo radi ono to joj govori porodica. Nemojse predati kralju, govore joj. Saekaj dok ostavi kraljicu. Onda neka te krunie. To jojgovore. No, ti si premlada da bi razumela.

- E pa, kada se ja budem udavala - nastavila je En - bie to iz razonode. Iz zabave.Udau se za nekoga ko e rasterivati uasnu dosadu ivota.

Zapitala sam se kako iko moe smatrati ivot dosadnim? Kako kada ima toliko toga dase vidi i uradi, toliko zanimljivih knjiga da se proita i ljudi s kojima se moe razgovarati;toliko odlazaka u etnje i prizora koje treba videti. A onda sam rekla: - Ja u svog muavoleti i bie mi zanimljiv. I zgodan, i inteligentan, i ljubazan, i privren...

- I bogat, i poznat, i nalik svecu...Obe smo se nasmejale. Po prvi put sam videla neto osim oholosti i prezrivosti u

njenom pogledu. Videla sam, na trenutak, ilost, pa ak i nagovetaj srdanosti. Onda je tajtrenutak proao.

- Pa, neka ti se ostvare svi tvoji romantini snovi. - Zamahnula je svojom haljinom inapustila vrt, ne obraajui panju na starog Skviba, koji je podigao pogled kad je onaprola pored njega i samo odmahnuo glavom.

Svega nekoliko nedelja kasnije majka mi je rekla, oigledno zadovoljna i spokojna, dase moj brat Vil verio, i to sa En Bauer!

Dakle, dobila je ono to je elela, pomislila sam. Pronala je svoju razbibrigu i zabavu -mog veoma zabavnog brata!

Ispriala sam majci o svom susretu s En i rekla joj kako mislim da je ona sebina isujetna.

- To je sasvim tano. Ali ne zaboravi, draga, da je ona erka jednog erla. Nju svi slue.Ona ne zna ni za ta drugo. Prevrnula sam nebo i zemlju da ugovorim tu veridbu. Moralasam da uzajmim novac od strica Vilijama, ak i od vae bake Fichju. Sav tvoj miraz dalasama kako bismo pridobili En za Vilijama... naravno, i miraz tvoje sestre. Ne brini, kadabudemo imali erku erla u porodici, vas dve ete imati mnogo bolje ponude.

Moja baka Fichju, ije je poreklo bilo jednako prestino kao i poreklo En Bauer, nijebila zadovoljna ovim izborom pa je dola sa sela u London, u nau kuu u Blekfrajarsu, dato kae mojoj majci.

- Meni se to ne dopada, Mod - rekla je otvoreno. - Znam tu devojku. Povrna je. Nikogne potuje. Porodica je ne zanima. Nimalo nije dostojanstvena. Pravi je snob. Verovatno ijeretik.

Morala sam da se nasmejem. Baka je svakoga ko joj je bio sumnjiv nazivala jeretikom.Ve neko vreme sluali smo o jereticima, buntovnim i opasnim sledbenicima nemakogsvetenika otpadnika Martina Lutera. Prialo se kako oni ire tetne ideje i da odbijajuposlunost svetom ocu u Rimu. Baka ih je krivila za sva zla ovoga sveta.

im je objavljena Vilova veridba, nai ivoti su poeli da se menjaju. Trgovci su elelida posluju sa nama. Italijanski bankari su dolazili kod majke i nudili joj novac na zajam,to joj je omoguilo da vrati novac baki i stricu Vilijamu i da nam obezbedi luksuz kakavnikada ranije nismo imali. itavo ovo izobilje poticalo je od Eninog budueg nasledstva.Znajui da e jednoga dana biti veoma bogata, trgovci i bankari bili su vie nego voljni dajoj pozajme novac sada uz visoke kamate, naravno.

Vilovo venanje bilo je velianstveno. Moja sestra Nen i ja nosile smo dugaak svilenilep svoje nove snahe, a kraljevska kapela bila je ukraena ljiljanima i utim ebojem,ruama i puzavicama. Venao ih je biskup u zlatnoj odori, a bili su prisutni i kraljica imnogi dvorski dostojanstvenici.

- 10 -

Porodica Par je postajala sve uglednija. Preselili smo se u drugu kuu, lepu, nedalekood nae stare kue u Blekfrajarsu. Stric Vilijam, koji je bio ambiciozan kao niko od nas ikoji je nekada sluio starog kralja Henrija VII, ubrzo je postao bogati zemljoposednik.Mnogo je zajmio, kako mi je majka govorila, od italijanskih bankara i kupovao imanja naseveru zemlje.

Jednog dana doao je kod majke i mene, zadovoljno trljajui ruke.- Pa, Mod, sve je sreeno - rekao je. - Dolaze danas po podne da je vide, ali sreeno je.- ta je sreeno? - pitala sam, pomalo nesigurna. Majka je odloila vez pa uzela da

mazi svoje utosmee kuence, kao to je obino inila kada je nervozna. Netremice jegledala strica Vilijama.

- Pa, Katarinina veridba, naravno. Krajnje je vreme da se uda.- Ali ti zna da pregovaram s lordom Abergavenijem da je udamo za njegovog sina.

Nadam se da e mi se ovoga puta trud isplatiti.Stric Vilijam je samo odmahnuo rukom.- Za onog mravka? Video sam ga na borilitu - on jedva da moe da dri koplje, a

kamoli da protivnika izbaci iz sedla. On je slabi, boleljivi slabi. Sumnjam da e izdratijo pet leta. Osim toga, lord Abergaveni nema mnogo novca.

- Ne moe da procenjuje svakog Katarininog udvaraa na osnovu njegovih vitekihsposobnosti. To to si ti bio ampion u esnaestoj, ili osamnaestoj, ne znai da onaj za kogae se ona udati mora da bude jednako vet.

Stric Vilijam se malo nasmeio na ove majine rei pa promrmljao: - To je istina.Upoznala sam sina lorda Abergavenija i nisam bila naroito oduevljena poto je bio

stidljiv i trapav, i uvek je imao neki blesavi polusmeak. Ipak, znala sam da majka eli dase udam za njega i da je naporno ugovarala nau veridbu. A sada je stric Vilijamponitavao sav majin trud - i sve moje nade.

- Ne, nai emo ti mi nekog mnogo boljeg od slabanog sina lorda Abergavenija,Katarina. Lord Burg lino mi je priao, poto smo poslovali zajedno, raspitujui se da li sislobodna da se uda u njegovu porodicu.

- Ah, Burgovi - ree moja majka, malo se opustivi. - Ima ih trojica, uvek su zajedno nadvoru. Samo starac ima titulu, naravno, ali u kraljiinim odajama mi ih zovemo stari Burg,srednji Burg i mladi Burg. - Nasmejala se. - Stari balavi, srednji tipka, a mladi je jo dete.

Sva trojica Burgovih dola su kod nas tog popodneva i dok sam se upoznavala sanjima, shvatila sam koliko im majin opis odgovara. Stari Burg, nosilac titule lorda,oslonjen na ruku svoga sina, bio je pognut i poguren, a seda kosa mu je visila u neurednimupercima oko duguljastog izboranog lica. Oi su mu, meutim, sijale dok me je gledao imada su mu tanke i vlane usne bile razdvojene, nije balavio. Srednji Burg, ivahan ikooperan ovek, obuen u fin pli, skoro enstveno lep, nije obraao naroitu panju namene, ali se vrlo srdano pozdravio s mojim stricem, koga je, ini se, dobro poznavao, ienjivo i s potovanjem gledao u moju majku, koja je, kao to sam ve rekla, bila veomalepa i armantna.

Mladi Burg, koji mi se neizmerno dopao na prvi pogled, bio je otprilike mojih godina iuputio mi je kez kojim kao da je rekao: Ti i ja nemamo nita s ovim matorcima. Imao jesmeu talasastu kosu i lepe smee oi, a obrazi su mu bili tako glatki da sam pomislilakako jo nije poeo da se brije. elela sam da sednem pored njega, ali znala sam da nesmem da budem previe srdana. Sela sam pored majke, no kada sam pogledala u mladogBurga, videla sam da me gleda i ponovo smo se jedno drugome nasmeili.

Srednji Burg je zapoeo na mali sastanak rekavi kako je srean to me je upoznao ikoliko mu zadovoljstvo priinjava to sam ja voljna da postanem deo njegove porodice.

- 11 -

- Da li vam se dopada Linkolnir? - zapitao je stari Burg, prekinuvi sina. - Movare?Pustare?

- Nikada nisam bila tamo - bila sam iskrena - ali sigurna sam da je to veoma lepomesto. Veoma... daleko.

- Mnogi su se udavili u zalivu Vo pri pokuaju da stignu tamo - dobacio je mladiBurg, zasmejavi me. Bila sam sigurna da je to namerno uradio. Srednji Burg ga jeprostrelio pogledom.

Setila sam se da mi je tutor priao kako je jednom davno kralj Don prelazio zaliv Vo iizgubio kraljevske dragulje poto je plima nadolazila toliko brzo da nikako ne bi uspeo dase izvue sa svime to je nosio sa sobom.

- Gejnsboro hol je izuzetno imanje, ovaj, kua - nastavio je srednji Burg.- Sa mnogo obradivog zemljita i kmetova, verujem - rekao je moj stric.- Sedamnaest farmi, i sve su potpuno naseljene. Repa, kukuruz, livade za ispau.

Dobro raaju, naravno.Mladi Burg i ja opet razmenismo poglede.- Mi imamo dobre zalihe na svojim imanjima na severu - rekla je moja majka, trudei

se da ne zaostaje u razgovoru. Mukarci se nisu obazreli na njenu upadicu.- A labudove? - upita stari Burg, gledajui u mene. - Volite li labudove?- Volim ih prene, naravno. Ili peene, s kandiranim slatkiima i pralinama.Izborani starac se uasnuo.- On uzgaja labudove kao ljubimce - objasnio mi je mladi Burg. - Ne bi ih nikad jeo.- Izvinite - rekla sam. - Da, oboavam da posmatram labudove na reci. - Naa kua bila

je odmah do nasipa. Kada voda nadoe, amci, labudovi i ubre promicali su nam podnoprozora. - A i ne jedem ih esto. Samo za praznike.

Mladi Burg ustade. - Hoemo li da vidimo ima li ih sada na reci? Voleo bih da vidimvae vrtove.

- Da, duo. Idite vas dvoje. Mi moemo da razgovaramo o poslu i bez vas - ohrabrivalanas je moja majka.

- Ali ja... - stari Burg poe, pokuavi da se osovi na noge.- Ne pomeraj se, oe. Ako pokua da ustane, pae.Mladi Burg mi prui ruku i ja je veselo prihvatih pa izaosmo napolje.Kad smo izali napolje na sunce i poli kraj reke, sva ula su mi se svela na dva oseaja:

prvo, na iroku toplu aku mladog Burga kojom me je drao, i drugo, na sunce, koje mi jegrejalo lice.

- Ja sam Ned - ree mladi Burg.- Ja sam Ket.- Ti si Vilova sestra. Ja sam pobedio Vila u rvanju.- On nije neki rva. Osim toga, ti si stariji.- To je tano. Ali i da smo vrnjaci, svejedno bih ga pobedio. Ja se vie trudim. Ja elim

da pobedim.Nisam imala ta da prigovorim na to. Zastali smo da pogledamo preko reke, i dalje se

drei za ruke. Crkvena zvona su oglaavala vreme, a amdija je uzviknuo: - Mooost! -spremajui se da proe brzim vodama pod kamenim lukom.

Pogledala sam u Neda i pomislila: Ovo je ovek za koga u se udati, ovek s kojim udobiti decu. Bila sam uzbuena i srena. Moglo je da bude mnogo gore. To je mogao dabude neko ruan, ili mrzovoljan, ili enskast, ili unakaen oiljcima od boginja. Umestotoga, bio je to Ned: visok, snaan, lepukast, sa smeom kosom, koja mu se kovrdala izauiju, smeih oiju i srdanog pogleda. ta bih drugo mogla da poelim?

- 12 -

Bila sam zahvalna stricu Vilijamu i s tim snanim oseanjem zahvalnosti sam pola satakasnije ponovo ula u kuu, i dalje drei Neda za ruku.

Istog trenutka shvatila sam da se neto promenilo.Moja majka je bila zabrinuta, a stric Vilijam je, kada sam pogledala ka njemu,

izbegavao moj pogled.- ta se dogodilo? - viknula sam, pustivi Nedovu ruku.Majka je ustala i prila mi. - Ket - rekla je staloeno - tvoj stric i lord Tomas - mislila je

na srednjeg Burga - sklopili su dogovor. Ti e biti supruga Dona, lorda Burga, glaveporodice, koji ti se divi i koji eli da provede svoj ivot sa tobom.

Tek posle nekoliko trenutaka sam shvatila da ona misli na starca, koji se smeio iroko ivlano, i koji je pruao ruku ka meni.

Zbunjena, pogledala sam u Neda, koji je takoe bio zapanjen.- Ali ja sam mislila...Majka me je hitro uutkala.- Ne! - viknula sam, alei se stricu Vilijamu. - To je nemogue!- Izvinite nas - majka ree ostalima i izgura me grubo u niu iza zavese, gde mi se

obratila veoma ozbiljno.- Ket, sluaj me. Mora bez pogovora da prihvati ono to je ugovoreno. Ovo je odlina

prilika. Lord Burg je gospodin u poznim godinama. On samo eli da mu mlada suprugaplemenitog roda greje postelju. Lepo e se ophoditi prema tebi... i naravno, brak neepotrajati. Uskoro e biti slobodna i imuna. Sada idemo natrag da im se pridruimo, a odtebe oekujem da bude razumna. I posluna.

Mrtei se od besa, pola sam za majkom natrag u sobu. Pogledala sam u Neda, koji jebio sumoran.

- Katarina - ree stric Vilijam da je tvoj otac danas ovde, bio bi veoma zadovoljan.Postae ledi Burg, gospodarica Gejnsboro hola.

Hrabro sam prila Nedu i epala ga za ruku.- Mladi gospodin je zatraio moju ruku i ja sam prihvatila.Ostali su iznenaeno uzdahnuli.Stric Vilijam nam je priao, i silovito nam razdvojio ruke.- Poto jo nisi punoletna, Katarina, i tvoja majka je tvoj staratelj, odluka je njena. A ona

je ve odluila.Ned je kleknuo pred moju majku, kao to uvek ine deca pred svojim roditeljima kada

trae neku posebnu uslugu ili blagoslov.- Miledi - rekao je - biu izuzetno poastvovan ako mi dozvolite da se oenim vaom

ljupkom i hrabrom erkom. Naa sudbina je u vaim rukama.Kleknula sam pored Neda. - Molim te, majko. Posluaj Neda. Znam da se mlade

devojke esto udaju za stariju gospodu. Ali ne za mukarce koji su na samrti!- Ko je na samrti? - uzviknuo je stari Burg. - Neko koga poznajem?Majci su oi bile pune suza. Zanemarivi rei uzrujanog starog Burga, ustala je.- Katarina, ja sam ve odluila. Moram se prikloniti sudu tvog strica. Bie supruga

lorda Burga. Venanje e biti na Poklade. - Razneila se gledajui u mladia koji je kleaopored mene.

- Mladi Nede, hvala vam na odanosti. Veoma mi je drago to e nae porodice bitipovezane brakom.

- Da - ree stric Vilijam, pravei se da je ve zaboravio na buntovni in. - Svi emo bitina dobitku zbog ovog braka. - Otiao je do starog lorda Burga i estitao mu.

- 13 -

Odjednom se sve u prostoriju utialo i do maloas napeta atmosfera je malo popustila.Srce mi je tutnjalo, a obrazi su mi goreli.

Kad su nai gosti krenuli, ustala sam i uspela da izgovorim kratko i uljudnodovienja lordu Tomasu i starom lordu Burgu, koji je radosno epao moju ruku ipoljubio je.

Ned me je gledao tuno, zabrinuto.- Hvala to ste mi pokazali vrt, Ket - rekao je. - Bie divan sutra, ak i ako padne kia.inilo se udnim to to je rekao, a onda sam shvatila da je to poruka kojom mi poruuje

da se sastanem sa njim u vrtu sledeeg dana.- Da, bie. - Nedova poruka mi je dala traak nade. Nai emo se. Pokuaemo da

smislimo kako da promenimo dogovor o veridbi. Ned je to eleo koliko i ja.Poto su njih trojica otila, ula sam strica Vilijama kako razgovara s majkom.- Morae da poslua, Mod.- Ja to razumem. Ona je dobra devojka. Urazumie se.- Bolje bi joj bilo. Neu dozvoliti da mi jedna neposluna balavica pokvari sve planove.

Ako ne poslua, tako mi svega, udarau joj glavu o zid sve dok ne smeka kao skuvanajabuka.

- 14 -

3.

Tad sam poelela da pobegnem od kue.Palo mi ja na pamet da odem u manastir, ali znala sam da me nijedan manastir nee

prihvatiti za iskuenicu ako me majka ne odvede kod njih i upozna sa asnim sestrama... ipreda im pozamaan miraz.

A onda sam pomislila da bih moda mogla da se obratim kralju.Kralju Henriju, koji je znao ta znai biti u braku s nekim koga ne voli i koji nije

mogao da se oeni onom koju voli. Sigurno bi mi kralj Henri pomogao.Nala sam ga na vitekom borilitu sledeeg jutra. Jahao je u areni. Prepoznala sam ga

po grai - bio je vii i krupniji od svih protivnika - i po tome to je osvajao svaku borbu,mrvei suparnikovo drveno koplje i uvek likujui zbog toga.

Stajala sam po strani, pod nadstrenicom, i ekala da se veba zavri. Sluge su dolazilei odlazile, brinui se o konjima, nosei kofe vode, vree zobi i kou za amove. Niko me nijepitao ta traim tu mada su me neki naas pogledali s divljenjem i odmah se vratili poslu.

Nakon jednog sata, a moda i vie, nisu se uli teki udarci kopita i za nekolikotrenutaka dva krupna oveka dooe do tala, bez oruja, obueni samo u tanke lanenekoulje i u pantalone od grubog smeeg platna. Pete njihovih izama drobile su kameniedok su hodali.

- Poslao sam Niveta u Lil po borbene konje - rekao je kralj svom saputniku, kog samupravo bila prepoznala - bio je to njegov crnokosi i vragolasto zgodni zet, arls Brendon,vojvoda od Safoka. - Uopte ih nema kod nas.

- Irska, to je mesto za konje - odgovorio je Brendon; tada me njih dvojica ugledae ikralj uuta.

- Ti si Parova erka - rekao je pomno me posmatrajui. - ta radi ovde?- ekam vas, vae velianstvo - rekla sam, duboko se klanjajui.- Mene?- Molim vas, pomozite mi. Jedino mi vi moete pomoi - progovorila sam glasnije, ali

glas mi je pukao i gornja usna poe da mi podrhtava.- Brendone, ini se da je ovo lino - rekao je kralj Henri svome prijatelju i namignuo

mu. Vojvoda se iscerio i okrenuo se da ode uzvikujui slugama naredbu da mu donesukriglu piva.

Kralj me je poveo u prostoriju s opremom, u kojoj se oseao jak miris koe za sedla.Cepanice su bile naslagane na ognjitu, ali nije bilo vatre poto je bilo leto i bilo je toplo.Jedan mali prozor proputao je samo traak svetlosti. Kralj vrsto zatvori vrata.

- Ovde nas niko nee uznemiravati - rekao je, a oi su mu se caklile.- A sada, devojice draga, ta to treba da uradim?Primakao mi se za korak i mada sam mislila samo na svoju nepriliku, nisam ostala

ravnoduna na njegovu pojavu. Nadvio se nada mnom, onako pleat, plavokos i sran,pucajui od zdravlja i snage. Kroz koulju natopljenu znojem videla sam kako mu seglatka koa crvenkasto presijava.

- Nemoj se plaiti. Moji podanici slobodno mogu da zatrae pomo od svog kralja.- Gospodaru, ja treba da se udam.- Je li?

- 15 -

- Ali za pogrenog oveka! - prasnula sam, rei su same izale. Moj stric Vilijam meje obeao lordu Burgu, koji je uasno star i ne moe ak ni da stoji bez pomoi. Ja elim dase udam za njegovog unuka Neda, koji je mlad i jak i koji e biti dobar suprug.

- I koji nema ni titulu ni prihode.- Ali imae ih, kasnije.- Ah, veita dilema! Starac moe da priuti suprugu, ali mu nedostaje snage da uiva u

njoj, dok mlad ovek moe da uiva u supruzi, ali mu nedostaju sredstva da je priuti. Upravednom svetu starac bi dostojanstveno ostao po strani, ustupio svoju titulu i sva dobrasvom unuku i odlutao negde u divljinu da umre. Meutim, svet je nepravedan i starci sevrsto dre svojih titula i svojih poseda.

Poeo je da eta tamo-amo, zamiljen. ula sam kako mrmlja sebi u bradu neto ostarateljstvu, a onda je, trenutak kasnije, rekao: - Koplja Kalea1, Koplja Kalea, pitam se...

A onda je stao ispred mene.- Tvoj stric Vilijam, on je bio vojnik u vreme moga oca, zar ne?- On se stalno hvali svojom slubom.- U redu. Ponudiu mu mesto porunika u Kopljima Kalea, a u zamenu u traiti da

preispita tvoju veridbu. On e pristati jer to mesto donosi pedeset funti godinje. Ja upredloiti veridbu tebe i mladog Neda. On e rei da Ned nema zemlje ni prihoda. Ondau morati da naem imanje i mesto za Neda, takoe. Dakle, poto smo sagledali u kakve sime sve nevolje smestila, ta u ja dobiti zauzvrat?

Glas mu se promenio dok je izgovarao poslednje rei - bila je to suptilna pretnja, aliistovremeno i ushienje dok mu je pogled arao od mog skromnog belog eira, prekomojih usana, pa sve do golog vrata i dubokog dekoltea moje nove zelene haljine oddamasta.

- Imaete moju najdublju zahvalnost, gospodaru - rekla sam promuklo. Zaista sam bilazahvalna i laknulo mi je. Verovala sam kralju da e uiniti ono to je rekao i da e sve biti uredu. A onda me je zapanjila njegova naredna reenica.

- Ti si devica - mrmljao je. Device me uzbuuju.Izmakla sam se, preplaena, setivi se da smo sami i da su vrata vrsto zakljuana.

Nikome nisam rekla kuda idem kada sam tog jutra pola od kue. ak ni majka nije znalagde sam.

Kralj me je uzeo za ruku pa polako i paljivo svojim ruiastim prstom ispratio linijumog obraza, sve vreme me netremice gledajui. Njegove oi, primetila sam, bile suprozirnoplave i zlataste.

- Znai, bie nevesta. Nesumnjivo ti je poznato pravo prve brane noi.To je stari izraz iz feudalnog doba. Kada se ovek eni, njegov gospodar ima pravo da

mu razdevii nevestu.- Kao kralj, ja sam Nedov feudalni gospodar. Ako ja to poelim, njegova nevesta e

prvo biti moja, a tek onda njegova.Odjednom sam se sledila.- Bila sam na mnogim venanjima, gospodaru. Nikada nisam videla da se taj stari

otrcani obiaj primenjuje.- Moda u ga ja oiveti... u tvom sluaju.Poela sam da se tresem. On je jai od mene i njegova elja je zapovest. On nije obian

ovek. On je kralj.

1 The Calais Spears (engl.) - elitna jedinica engleske vojske; Calais - Kale, grad u Francuskoj; spear (engl.) -koplje. (Prim. prev.)

- 16 -

Pogledala sam ga i uvidela, na svoje neizrecivo olakanje, da se samo alio, uivajui umom strahu. Naslaivao se svojom moi nada mnom mada je pretnja razdevienjadovoljno stvarna. On je moj vladar. Nala sam se u zamci. To je njemu, izgleda, bilodovoljno.

Nakon nekog vremena, poto sam u sebi izgovorila svaku molitvu koju sam znala,kralj Henri je otvorio vrata i poslao me napolje. Zatreptala sam i spotiui se izala udvorite, oamuena dogaajima i toplim, tekim mirisom konja i sena. Bila sam slobodna.

- Ne zaboravi, devojice - doviknuo mi je dok sam odlazila - da mi duguje.

- 17 -

4.

Nema rei kojima bih mogla da opiem najsreniju godinu svog ivota.Svoj brani ivot sa Nedom u velikoj vili po imenu Gejnsboro hol, koju mu je njegov

deda ustupio na zahtev kralja.Ogromno drvo kestena u parku gde smo esto ili na izlet kada je lepo vreme i gde su

jeleni silazili da jedu jabuke iz naih ruku.Ako kaem da nijedna ena nikada nije bila srenija, to i dalje zvui prazno, samo to je

u mom sluaju istinito.Imala sam svega sedamnaest godina kada smo se Ned i ja venali, a on je bio samo dve

godine stariji. Kralj Henri ga je postavio za pomonika uvara graninih oblasti i dao munekoliko dobrih poseda pa smo imali od ega pristojno da ivimo, a uz to smo imali iuseve i stoku na imanju, to nam je obezbeivalo hranu i to je upravnik naeg imanjaprodavao uz dobru zaradu.

Za svoj prvi zajedniki Boi priredili smo gozbu za sve itelje naeg imanja. Visokistolovi bili su postavljeni u velikoj dvorani, koja se zelenela od brljana. Nai kuvariispekli su est volova i nebrojeno mnogo prasia i pilia, a bilo je i pudinga od ljiva,jabukovae i slatkih boinih kolaa. Nai kmetovi su doli u svojim najboljim odelima,trupkajui nogama i duvajui u prste poto je no bila veoma hladna. Donosili su ivezeeve i patke, korpe s jajima i sve sir umotan u krpe. Ned mi je objasnio da je razmenapoklona uobiajena u seoskim predelima Linkolnira, pa sam ja delila kape i podsuknjeenama, dok je Ned mukarcima davao motike i upakovano seme. Za decu smo imalizaeerene bademe, kandirano voe i drvene igrake, koje su kloparale na jakomdecembarskom vetru.

- Sreni praznici, mladi gospodaru - govorili su nam kmetovi kad su prilazili da naspozdrave, mukarci s potovanjem skidajui eire, a ene uz duboki naklon - vama i vaojsupruzi.

Trudila sam se da svima zapamtim imena, ali bilo ih je previe i najvie to sam moglana kraju da uinim bilo je da im se pridruim u njihovim seoskim igrama dok su violinistisvirali, a sneg zavejavao velike prozore i vrata.

Nedovi otac i deda su takoe doli, kao poasni gosti, i sedeli su s nama za posebnimstolom. Lord Burg je bio tako slab da su morali da ga nose na stolici, ali je raskalanomahao supenom kaikom u ritmu muzike violina i izgledalo je da uiva u potpunosti.Nedov otac Tomas, ne mislei o Boiu, provodio je vreme ispitujui zemljoradnike ojesenjoj etvi i prihodima ostvarenim na okolnim imanjima, dok je odmeravao punakeseoske devojke i povremeno zavlaio ruku ispod poneke iroke podsuknje.

Sudei po njegovom ponaanju, inilo se da Tomas nije imao zamerki na Nedov i mojbrak, mada smo mi sada iveli u vili koja bi bila njegova posle smrti njegovog oca da sekralj nije umeao. Tomas je kupovao okolna imanja i ve je posedovao preko deset velikihfarmi koje su se graniile s imanjem Gejnsboro.

Zapravo, otkako smo se Ned i ja venali, moj svekar Tomas me je uvaavao. Znao je daimam uticaj na kralja, ali nije mogao da dokui kako sam to postigla. Nisam bila kraljevaljubavnica, kao to su to bile Ana Bolen i Besi Blaunt i ostale pre njih. Ja sam Nedu bilaodana i verna. Ipak, kraljeva milost kao da je bila meni na usluzi.

- 18 -

Tomasu nije promaklo da smo, nakon divnog Boia u Gejnsboru, otili na kraljev dvorna proslavu Nove godine. Tamo smo Ned i ja bili poastvovani naroitom kraljevskomprivilegijom: bili smo pozvani da uestvujemo u predstavi koja je izvoena pred itavimdvorom. Zvala se Fontana mladosti i uestvovao je i sam kralj. Ja sam igrala Nevinost ijahala sam konja sveg u zlatu. Ned je bio kameni patuljak to dri fontanu, koja jerasprivala vodu visoko u vazduh. Kralj je bio preruen u gospodara fontane, koji jeposmatrae prskao vodom mladosti.

Moj brat Vil i njegova ena En bili su takoe na novogodinjoj proslavi - Vil je iniogozbu ivljom i zasmejavao je goste. Primetila sam, meutim, da je En, koja se nekadanajvie smejala Vilovim alama, sada bila ravnoduna prema njemu. Okrenula se na drugustranu i posveivala panju drugima, naroito kraljevom razvratnom zetu arlsuBrendonu.

Retko sam viala En nakon svog venanja poto sam sve vreme provodila s Nedom uGejnsboro holu, dok su En i Vil bili s kraljem u prestonici ili okolini. En mi je izgledaladrugaije, stroa u ponaanju i razuzdanija u odevanju. Bila je naredila svojoj krojaici dajoj ije haljine po tadanjoj francuskoj modi, sa smelo dubokim dekolteima i suknjama kojesu se koketno podizale i otkrivale slojeve lepravih podsukanja. Izbeljivala je lice irumenila usne i obraze, a kada bi plesala, to nije bilo elegantno i graciozno poput AneBolen, ve razuzdano i raskalano.

Jednog dana, za vreme novogodinjeg slavlja, dok sam ila u posetu majci u kraljiinimodajama, prola sam hodnikom koji je retko korien. Jedna vrata su bila blago odkrinuta,a iza njih sam ula zvuke, nejasne apate, potisnut smeh i priguene uzdahe.

Radoznala, pola sam prema vratima i provirila unutra, ne obraajui panju namajine rei koje su mi odzvanjale u uima ponavljajui da nikada ne uhodim ljude.Uhoenje je u palati bilo uobiajeno, prisetila sam se. Sluge su prislukivale svojegospodare, ali i jedni druge. Muevi su uhodili ene, braa brau, ak i deca roditelje. To jebio nain ivota.

Ono to sam videla kroz uski prorez izmeu vrata nateralo me je da sa zaprepaenjemokrenem glavu.

Moju snahu, s korsetom sputenim do struka i suknjom podignutom do butina, pribioje uza zid snani bradati arls Brendon!

Potrala sam niz hodnik, urei do kraljiinih odaja, gde sam uvek nalazila mir ispokoj. Majka je bila tamo, s kraljicom, i kada me je videla, bilo joj je jasno da samuznemirena. Pokuala je da me utei, ali nisam joj rekla ta se desilo. Bila sam zabrinuta,pre svega za Vila, i elela sam da ga zatitim od skandala. Da li on zna za Eninoneverstvo? Da li sluti? I da li je arls Brendon Enin jedini ljubavnik ili je bilo i drugih?

Preljuba je bila velika preutna razbibriga na dvoru te godine, a kralj je bio glavnipreljubnik i sve nas je vodio na stranputicu. Kralj Henri se prema Ani Bolen ponaao kaoprema kraljici i sve nas primoravao da joj ukazujemo potovanje. Ipak, u oima crkve on jei dalje bio zvanino oenjen kraljicom Katarinom i koliko god se trudio, nije mogao daponiti taj brak. To je bilo poniavajue - mnogi od nas su saaljevali jadnu kraljicu, koja jebila dobra ena i neduna u svemu tome. Neki stanovnici Londona su toliko mrzeli AnuBolen da su se jednog popodneva okupili na obali reke, pratili je i pokuali da je ubiju.

Nije bilo udno to sam se uznemirila videvi svoju snahu i arlsa Brendona zajedno.Ipak, kada mi se En obratila tim povodom, trudila sam se da joj ne dozvolim da primetikoliko me to mui.

- Videla sam te kako viri i posmatra nas pre neki dan, Ket - rekla mi je kada me jenala samu. - Pretpostavljam da si odmah otrala kod svog bate i rekla mu ta si videla.

- 19 -

- Ono to radi tie se tebe i tvoje savesti, En. Ja nisam alapaa.- I dalje si lepo vaspitana devojka iako si udata.- I verna.- Nema sumnje da si srenije udata od mene.- Volela bih da je svaka ena srena kao ja.- O, ne glumi ednost i uzvienost, Ket! Sigurna sam da tvoj zgodni mu ima mane. Svi

ih imaju.Razmislila sam na trenutak. Kao suprug, Ned je bio besprekorno ljubazan i oseajan.

Ali to se voenja imanja tie, videla sam neto to me je malice zabrinulo. Zvala sam tonjegovom bolesnom uurbanou. Umeo je da se suvie upetlja u zadatke koje jeobavljao, mislei da se oni ne reavaju dovoljno brzo. Umesto da pusti kmetove na imanjuda anju, prave ograde ili muzu krave i koze po svom uobiajenom rasporedu, on biuskoio i radio zajedno s njima, terajui ih da rade bre i da se vie trude, sve dok ne bipao od iscrpljenosti. Te zime je istio sneg sve dok nije raskrvario ruke i morala sam da mustavljam lekovite obloge na rane.

- Ned se zaista mnogo unese u ono to radi. Ponekad se ini da ne moe da prestane.En se razrogaila. - Tvoj brat, s druge strane, izgleda, ne moe da pone. - Gledala me je

netremice dok sam ja pokuavala da shvatim. - Da, zna na ta mislim. Iskreno, mislim daon ba i ne voli ene.

Zastala je, putajui da shvatim smisao rei.To nije mogue. Sigurno Vil nije jedan od onih koje je Biblija proklela, koji upranjavaju

taj uas sodomije? To je bilo nezamislivo: nisam dozvolila sebi da pomislim na to ni natren.

- Da li si se ikada pitala zato mi nemamo dece? Hajde, priznaj.- Ve neko vreme oekujem da ujem lepu vest od vas.Odmahnula je glavom. - Nee je biti.- ao mi je, En. Moda e se promeniti...- Ne.- Znai - rekla sam posle nekog vremena - ti nalazi sebi zadovoljstvo gde moe.Nasmeila se eretski.- Ono nalazi mene.- Nisam spoznala zabranjeno zadovoljstvo odgovorila sam posle kraeg utanja,

znajui da e me moje rei uiniti jo veom cepidlakom nego to zapravo jesam - aliverujem kad kau da je ono primamljivije od ostalih.

En je znalaki klimnula glavom.- Ali ipak, mala Ket, postoji zabranjeno zadovoljstvo koje upranjavate i ti i tvoj mu.- Koje to?- itate zabranjene knjige, tanije, jednu zabranjenu knjigu.Odmah sam shvatila na ta misli. Ned je posedovao primerak Novog zaveta na

engleskom u prevodu Vilijama Tindejla, koji je spaljen na lomai zbog jeresi pre stogodina. Iako je to bilo nezakonito, on ju je proitao - zaista, zajedno smo je itali ponekad.Nismo videli nita loe u tome - zapravo, inilo nam se, iskreno, naravno, da nas je itanjeBoje rei na naem jeziku pribliavalo tajnama vere. Ipak, znali smo da su takvi stavoviosuivani kao reformistiki i mi smo tu dragocenu Bibliju uvali sakrivenu u ostavi zastarudiju. Ja sam naroito pazila da baka Fichju ne sazna da sam proitala jevanelja naengleskom. Da je saznala, prozvala bi me jeretikom.

Ali izgleda da je naa tajna otkrivena.- Kako si saznala?

- 20 -

- Nisi jedina koja uhodi ljude. Znam to ve neko vreme.- I upotrebila bi to to zna protiv mene.- Samo ako bih morala, da te spreim da iri prie o meni.Iako je ovo bila pretnja, znala sam da nije zlonamerna, ve da samo eli da se zatiti.- Mi nismo neprijatelji, En - rekla sam, susreui njen miran pogled.- Hajde onda da se nadamo da to neemo ni postati - rekla je i otila.Kada je dolo prolee i veliki kesten procvetao i rairio svoje olistale grane iznad

travnjaka i vrtova oko kue, ila sam u duge etnje po vlanoj travi i radovala seponovnom dolasku lepog vremena. Uputila sam sluge da iznose vealice i provetravajuperjane dueke, briu fleke od budi sa zidova i da kree. Prali su podove, brisali kredence ikaili svee granice lavande i rumarina u ormare da bi odea lepo mirisala.

Znala sam ta da radim jer sam mnogo puta posmatrala majku kako nadgleda prolenoraspremanje u staroj seoskoj kui i u naoj londonskoj rezidenciji u Blekfrajarsu, a ona jebila dobra i tedljiva domaica iako je bila otmena dama plave krvi.

Samo jedno mi je kvarilo sreu tog prolea: jo uvek nisam zatrudnela.A onda je u maju izbio skandal zbog moje snahe. En je izjavila kako e nadalje da ivi

sama, kao slobodna ena. Ostavila je Vila i otila - niko nije znao kuda. Enin otac, erl, bio jebesan i slao je ljude da je trae, ali vraali su se bez uspeha. Moja majka i stric Vilijam bilisu osramoeni i postieni mada je baka Fichju samo ponavljala reenice poput lepo samvam govorila i bezmalo bila radosna to se pokazalo da je bila u pravu.

Vil je bio tuan. Mislim da je voleo En na neki svoj nain i da mu je nedostajala. ta sestvarno deavalo izmeu njih - nisam znala, imala sam samo Eninu re da je njihov brakbio samo gluma i da je Vil nije voleo.

uvala sam Eninu tajnu i pitala se da li e se, posle nekog vremena, vratiti Vilu ilitraiti ponitenje braka. Jer iako crkva nije dozvoljavala razvod, bilo je mogue ponititibrak ako nije bilo odnosa. En nije uinila nita. Zasad je jednostavno nestala iz naihivota.

Ned se svim snagama bacio u proleno oranje i sejanje, nadgledajui pripremu polja ipridruujui se, po obiaju, svojim kmetovima i nadniarima u poslu. Kada je dolazio kuiuvee, koulja mu je bila sva mokra od znoja, izme kaljave, a nokti su mu uvek bili tolikocrni od zemlje da nije mogao da ih oriba.

Nekih dana sam odlazila da mu se pridruim u polju, uivajui u mirisu svee uzoranezemlje i u iekivanju prvih izdanaka iz blatnjavog tla. Pomagala sam u noenju rukaradnicima i pridruivala im se u tom obroku, koji su inili supa, tvrd crni hleb i krike sira.Nosila sam Nedu njegovu podnevnu bocu piva, koju bi rado ispio pre nego to bi legao samnom da odrema jedan sat.

Zbrinuti i sreni, leali bismo zagrljeni, dremajui u hladu, dok je dan odmicao. Ondaje Ned ponovo ustajao da radi, usredsreen i znojav, uvek podstiui ostale da se trude jovie.

Ponekad ga je bolest urbe nadvladavala i nastavljao bi da radi sam, uz lampu, kadadrugi odustanu od iscrpljenosti, skoro do ponoi. Onda bi se oteturao preko praga,mutnog pogleda i umoran, i spavao bi do podneva. Davala sam sve od sebe da gaurazumim, da uvidi da treba usporiti jer se tako najvie postie. Ali on je bio tvrdoglav.Sve moje objanjavanje bilo je uzaludno kada bi ga obuzela bolest urbe i drala ga u svomnezdravom stisku.

Kasno jednog popodneva ula sam sluge kako uurbano razgovaraju.- To je glasnik!- Ne, vojnici!

- 21 -

- Stotine njih, miledi, doite da vidite!Izala sam na travnjak i pogledala niz put ka Nederhemptonu, nama najbliem gradu.

Sasvim sigurno, stotine konjanika ilo je ka nama. Svi su bili u purpurnim odelima i svikonji su imali opremu iste boje.

Setila sam se gde sam ve videla takvu povorku konjanika u purpurnom: u Zlatnojdolini, kada sam bila devojica. To su bili uvari monog kardinala Vulzija, kraljevogglavnog svetenika.

Kao to sam i pretpostavila, i sam kardinal se uskoro pojavio usred svoje velike pratnje,onako glomazan, ogrnut crvenom pelerinom i sa zaobljenom crvenom kardinalskomkapom na glavi.

Posmatrali smo kako su mu pomogli da sjae sa mazge i onda je u pratnji dvaju uvarapoao ka meni, okruenoj glavnim slugama i nekolicinom kuvarica, batovana i konjuara.

Bio je veoma star i veoma debeo. Njegovo runo lice sa sitnim primaknutimvodnjikavim oima i mesnatim usnama bilo je sivo i oigledno je bio umoran, a koraao jesporo.

Kleknula sam kad se pribliio, a on mi je pruio ruku. Poljubila sam mu prsten.- Miledi Burg, poslao me je Njegovo velianstvo kralj da vam prenesem radosnu vest

da e vas uskoro posetiti. On putuje na sever i stii e u Gejnsboro za est nedelja.est nedelja! Kako, zaboga, da se pripremimo da primimo kralja za est nedelja?!- On sa sobom vodi malu pratnju. Sedamdeset svojih slugu i pedeset slugu gospoice

Ane Bolen, koja e doi s njim.Ali mi nemamo mesta za tako mnogo ljudi, elela sam da kaem. Gejnsboro hol nije

palata, ve samo jedna velika seoska kua. Gde emo ih sve smestiti? Kako da ih svenahranimo? Zahvaljujui majinoj dugogodinjoj slubi kod kraljice znala sam da svakikraljevski sluga ima svoje sluge, da ne pominjem konje i konjuare i ostale.

- Milorde kardinale, smem li da pitam koliko dugo e Njegovo velianstvo ostati kodnas?

- Moda dan-dva, moda celu nedelju. Zavisi od lova. Sastavio sam listu potreptina -rekao je kardinal pruajui ruku ka vojniku, koji mu je predao savijen pergament. On ga jeodmotao, kratko pregledao, a onda mi ga predao.

- Hoete li da se osveite, vaa milosti?- Ne, hvala. Oekuju nas u Etingholu veeras.Sa olakanjem, ponovo sam kleknula dok je kardinal odlazio i povorka konjanika za

njim pranjavim putem.Ned, koji je bio u obilasku polja s upravnikom naeg imanja kada je kardinal stigao,

primio je vest o kraljevoj nameri da nas poseti s radou koja me je iznenadila.- Zar ne vidi, Ket, ovo je velika ast. O tome e se priati godinama. - Oi su mu

blistale dok je govorio, zagrlivi me dok smo etali pored potoka u vrtu ispred kue.- Seam se, kada sam bio vrlo mali, deda mi je priao o vremenu kada je stari kralj

Henri, otac sadanjeg kralja, odseo u lovakoj kolibi nedaleko odavde. Bilo je na stotineatora, priao je, sa slugama koje su spremale hranu, prale odeu, brinule o konjima ipsima. To je bila ludnica!

- Gde su svi oni spavali? Lovaka koliba nije mogla biti mnogo velika.- Priao je da su spavali na zemlji. Ispod teretnih kola, drvea, gde god su mogli. Sluge

se naviknu da spavaju bilo gde.- Sigurno ne i ene.- One koje okreu ranjeve, pralje i sobarice - da. One su vrste. Pratilje spavaju s

mukarcima. Bez sumnje, dvorske dame zahtevaju krevet i krov nad glavom.

- 22 -

Nedova pria me je malo umirila. Imali smo est nedelja da se pripremimo za kraljevdolazak. Daemo sve od sebe. Kralj i njegovi pratioci bie zadovoljni posetom Gejnsboroholu.

- 23 -

5.

Treba imati na umu da je to bio zaista neverovatan poduhvat.to smo vie Ned i ja razmiljali o tome, sve smo vie shvatali da e priprema za

kraljevsku posetu zahtevati daleko vie sredstava nego to bismo ikada mogli daobezbedimo.

Ovo nee biti poput posete pokojnog kralja Henrija ovdanjoj lovakoj kolibi, o emu jeNedu priao njegov deda. Tada su kraljeve sluge obavile sav posao i niko iz kraljevepratnje nije oekivao nekakve pogodnosti. Dnevni ulov je obezbeivao hranu. A i kraljevapratnja nije bila mnogo velika - moda je ukupno bilo sto ljudi.

Kraljevska poseta koju smo mi oekivali bila je barem triput vea, a svu hranu bismomorali da obezbedimo iz sopstvenih zaliha i da je spremamo u svojim kuhinjama. Vino ipivo bi moralo da bude obezbeeno iz naeg podruma, a sva posteljina iz naih kredenacai krinja.

Kardinal Vulzi mi je predao spisak stvari koje e kralj i gospoica Ana Bolen zahtevati.Moj gospodar, kralj, voli iznutrice, napisao je na spisku, i jesetrinu digericu.

- Iznutrice moemo da obezbedimo - rekla sam Nedu dok smo sedeli s naomkuvaricom, gospoom Molzi, i upraviteljem, Danijelom Fritom, pregledajui kardinalovspisak. - Imamo dosta teletine. Ali jesetrinu digericu? U Linkolniru?

- Ja nikada nisam videla jesetru - umea se gospoa Molzi. - A kamoli jesetrinudigericu.

- Rajnsko vino, biskvit-torta, eve... kralj voli peeni jezik eve...- Naravno, moraemo da sagradimo novu pivaru - primetio je Danijel. - Pomislite

samo koliko e buradi piva eleti svi ti junjaci. Trebae nam jo jedan bavar i jo jarakaza uvanje buradi od vruine. Nikako ne bi valjalo da kralju posluimo prokislo pivo.

- Gospoica Bolen zahteva sedamnaest kofa toplog sveeg mleka dnevno - proitalasam naglas, nedvosmisleno prezrivo.

Ned se nasmejao od zaprepaenja. - Sedamnaest kofa! Ali mi imamo samo dvadeset ietiri krave muzare, a pola njih jo doji telad!

- itala sam o enama rimskih imperatora koje su se kupale u mleku. Moda uzvienai mona gospoica Bolen umilja da je imperatorka.

- Ne znam kako moete da dozvolite da takva ena bude pod vaim krovom - ree gaMolzi. - To je uvreda za nau dobru kraljicu.

Savladala sam se i outala mada sam bila saglasna s njom.- Mi postupamo kako kralj zahteva - ree Ned blago, ali odluno. - Mi ne dovodimo u

pitanje njegove odluke.- Ja sam videla gospoicu Bolen jedanput - rekla sam posle krae pauze. - Bila sam jo

devojica. Ona je bila veoma tamnoputa, kao Ciganka. Ali divno je plesala.- Ona je vetica, kau.- Tiina! Kada bi te kralj uo da to govori, sve bi nas obesio! - bio je to upravitelj,

oprezan i razborit.Gospoa Molzi poe da apue: - Pa, ta treba da mislimo kada ima est prstiju! To je

udovino! Mora da je vetica!

- 24 -

Ned se glasno nakalja. - Dok je pod naim krovom, gospoica Bolen je naa goa,nita vie i nita manje od toga. I ja sam mnogo razmiljao o njenoj udobnosti. Reio samda preuredim istono krilo Gejnsboro hola kako bismo tu smestili nju i njene dame.

To je bio najstariji deo stare kue, sagraen nekoliko stotina godina ranije, u kome segeneracijama nije ivelo. To je bilo leglo slepih mieva, visoki i uski stari prozori zjapili suotvoreni pred stihijom prirode, a krov je imao ulegnua i prokinjavao je. Godinama nikonije proveravao stanje starog hrastovog poda. Ali ako bi bilo obnovljeno, u istono krilo bimogla da se smesti kraljeva ljubimica sa svim svojim damama i slugama, jer je onoprostrano i ima sopstvene kuhinje, perionice i veliku dvoranu. Kralj i njegova pratnjazauzeli bi glavni deo kue, onaj u kome mi ivimo i odakle bismo morali da se iselimokada kraljevski gost bude stigao.

Bacila sam se na posao koji me je ekao, i to najpoletnije to sam mogla, pokuavajuida ne mislim o koliini posla koji treba obaviti, ve se trudei da prosto zavravam jedanpo jedan zadatak. Zaposlila sam desetine slugu iz okoline Nederhemptona i Etinghola, kaoi bavara i dvojicu pekara iz Linkolna. Radnici sa ovdanjeg vaara dovedeni su da gradenovu pivaru, da seku rogoz za podove i da zatvaraju stoku i ovce u torove za klanje.Troak je bio veliki i zato sam poslala pismo svom bratu Vilu, traei pozajmicu. Vil jeuvek bio dareljiv, naroito prema meni; sada kada je upravljao posedima svoje ene En(iako nije imao samu En), i on je bio imuan. Poslao mi je ono to nam treba i ak obeaoda e se potruditi da doe i pomogne u pripremama ako bude mogao.

Jednog jutra bila sam u kokoinjcu, gde je stotinu tek kupljenih kokoaka lealo najajima. Pozlilo mi je od smrada. Trenutak kasnije povratila sam u slamu. Vratila sam se ukuu da prilegnem i mada nisam ponovo povratila, celo jutro mi je bilo zlo i nisam bila ustanju da zavrim sve predviene poslove.

Sledeeg jutra me je ponovo obuzela ista iznenadna munina, ovoga puta u ostavi, gdesam nadgledala istovarivanje bavi s branom i medom. urno sam se izvinila i otrala doskladita, gde sam povratila. Onda sam izala na sve vazduh i otila do jezerca sapatkama, gde sam mogla da budem sama. Morala sam da razmislim; da li sam se razbolelaod sve muke zbog kraljeve posete Gejnsboru?

Bila sam veoma zabrinuta za Neda, koji je pomagao stolarima i zidarima narenoviranju soba u istonom krilu. Oni su od jutra do mraka razbijali stare zidove iodvlaili trule grede i drevne kamene radove, a ak su i po mraku radili pri svetlosti baklji,dostiui granice izdrljivosti Nedovim neumornim podsticanjem. Svake noi Ned seiscrpljeno teturao do nae spavae sobe, sav u skoreloj prljavtini i guei se od prainekoje se nagutao prilikom ruenja zidova. Gadno je kaljao, ali uprkos tome nastavljao je daradi; kada ga je uhvatila groznica, on se nije obazirao iako sam ga videla kako drhti usredpodnevne vreline.

Iako sam brinula zbog Neda, dok sam sedela kraj jezerca za patke, shvatila sam dabriga nije bila uzrok moje munine.

S uzbuenjem sam spoznala istinu: nosila sam Nedovo dete.Poslednji ciklus imala sam davno pre dolaska kardinala Vulzija i najave kraljeve

posete. Grudi su mi bile osetljive i bolne i nisam mogla da se oduprem popodnevnojpospanosti. esto sam sluala kako ene priaju da je sve to, uz muninu, znak da je detena putu.

arko sam elela da razgovaram sa svojom majkom o tome, ali ona je bila daleko, upratnji kraljice, u Vajtholu. Nedovu majku nikada nisam upoznala jer je ona odavnoumrla. Bilo je babica u oblinjim selima, naravno, ali nikada nisam imala razloga da seposavetujem sa njima. Nekako me je pomisao da razgovaram s nekim nepoznatim, s bilo

- 25 -

kim, o svom stanju ispunjavala zebnjom i nelagodom. Ipak, eznula sam za enom u kojubih imala poverenja. Poto je nisam imala, zadrala sam svoje radosno otkrie za sebe,zavetovavi se da u rei Nedu im se bude odmorio i oporavio i im zavrimorenoviranje.

Palo mi je na pamet da smo, u svoj toj jurnjavi za hranom i smetajem, zaboravili narazonodu kralja Henrija. urili smo da obezbedimo smetaj za njegove konje, ali ta ako jeponeo sokolove i lasice u kavezima? Koliko e gonia imati? Pa onda njegova razonoda.On voli iznenaenja, spontane izlete, pirove i sveane povorke. Da li e oekivati da mupriredimo takve zabave? To prosto nije bilo izvodljivo.

Jednog jutra, dok sam leala poto mi je bilo veoma loe, ula je gospoa Molzi,uurbana i ljuta, s dvema slukinjama iz kuhinje, koje su se posramljeno vukle za njom.

- Ove devojke e me u grob oterati, gospodarice! Pokuavam da ih obuim, ali oneodlutaju i zapostave svoje dunosti. ta mislite, ta se desilo s tovarom vezanih urki kojije upravo stigao iz Nederhemptona? Doli su psi i odvukli ih, sve do jedne, dok devojkenisu gledale!

Jedva sam zadrala suze. Uili su me da nikada ne pokazujem oseanja pred poslugom- osim besa, naravno, kada ne bi uradila ono to treba. Odmahnula sam rukom i poslalakuvaricu i kuhinjsku poslugu napolje.

- Kupite jo urki! - rekla sam. - I zatvorite pse!im su ene otile, oseanja su me savladala i zajecala sam. Bilo mi je loe, oseala sam

se skrhano, bila sam zabrinuta za svog mua i nisam imala nikoga kome sam mogla daverujem. Oseala sam se jadno - a tada nisam znala ono to sada znam: da ena koja ekabebu moe biti previe osetljiva.

Kralj e stii za samo nekoliko nedelja, a opet, koliko god da smo se trudili dapripremimo sve za njegov dolazak, nailazili smo na prepreke sa svih strana. Izbila jezaraza meu naim kravama muzarama i polovina ih je uginula. Nismo mogli dapriutimo nove. Gospoica Bolen e morati da se odrekne svojih kupki u mleku. Psi sunam krali zalihe. Lovokradice su lovile jelene u naoj umi - upravo one jelene koje je kraljtrebalo da lovi. I osim toga, posvaali smo se sa Nedovim ocem.

Ser Tomas Burg, moj svekar, uopte nije uestvovao u svemu ovome. Najzad, kraljHenri je trebalo da bude na gost, i to samo na; iako je sada posedovao svu obradivuzemlju oko naeg imanja, ser Tomas Burg je imao svoju seosku kuu udaljenu tri danajahanja od Gejnsbora. On nije bio deo naeg svakodnevnog ivota.

Ned je pisao ocu, molei ga da nam pozajmi srebrno posue i pehare, kao i neto finogdamasta za kraljevu trpezu. Stigao je tur odgovor: - Avaj, sve nae posue i pehari su uupotrebi, kao i sve nae platno, jer nam je u gostima na roak Kadbert Tanstal, biskup odDarama.

Ned se zbog ovog pisma naljutio. - To je la - rekao je, mrtei se. - Sasvim sluajnoznam da je Tanstal u Rimu, u misiji za kralja Henrija. Moj otac je samo ljubomoran i ne elida nam pomogne.

Iako je moglo da se zavri na tome, Ned je bio suvie iskren. Ponovo je pisao ocu irekao mu, s potovanjem, ali odluno, da zna da je pria o biskupu la i da bi voleo damoe da rauna na oevu pomo. Nagovarala sam Neda da ne alje to pismo, ali on jerekao da bi to bilo nepoteno, pa poslao hitrog jahaa da ga odnese na ser Tomasovoimanje.

Uskoro je Nedu stigao odgovor, otar i drzak. Nijedan dobar sin se ne usuuje danazove oca laovom, pisao je ser Tomas. Nijedan savestan sin ne dovodi u pitanje odlukesvoga oca o tome ta e da radi sa svojim srebrnim posuem i peharima ili s bilo ime. Bilo

- 26 -

je toga jo - o mom pridobijanju kraljeve naklonosti na nepoten nain i postizanju mojihlinih ciljeva na raun porodice Burg. Ned je bio nezahvalan sin, a ja sam bila istinskizlikovac, sudei po ser Tomasu, ja sam bila guja u nedrima porodice. Ja sam bila kriva zasve.

Otrovne rei i sukob teko da su mogli stii u gorem trenutku. Iako ni ser Tomas niNed to nisu znali, ja sam nosila sledeeg naslednika Gejnsbora. Ned je ser Tomasovjedinac i moj sin e mu biti prvi unuk. To je razlog za porodino jedinstvo, a ne razdor.

Ali mi nismo imali vremena da uopte razmiljamo o svemu ovome, a kamoli dapokuamo da to ispravimo jer je naila jaka oluja sa severa i Gejnsboro se ve dva danadavio u kii koja je neprekidno lila.

Grad i kia koja je pljutala bez prestanka unitili su nam sve useve, a nismo mogli dasklonimo ni sve ivotinje. Potoci su nadolazili i izlivali se, plavei niske zgrade. Ambari iupe bili su do kolena u blatnjavoj vodi. Krmno bilje bilo je uniteno. Jo smo imali hranukoju smo uvali u podrumima i ostavama u glavnoj kui jer je ona bila sagraena na brdu ivoda nije stigla do njenih zidova. Ali mnogo toga bilo je izgubljeno dok su dan za danomcrni oblaci bili nisko nad nama, a jaki vetrovi i kia ibali ljutito i neprekidno.

Ned je, vrsto reen da pripremi Gejnsboro hol za kraljev dolazak, navaljivao da senastavi obnova istonog krila za gospoicu Bolen i njene dame. Iako je drvo bilopokvaeno, kao i malter, on je pourivao radnike da dovre prostrane sobe s visokimtavanicama i velikim prozorima. Preostao je jo samo duborez na velikim kaminima.

- Kamen je jo u Nederhemptonu - rekao mi je Ned ogrnuvi se debelim filcanimkaputom. - Zidari ga nisu isporuili. Moram da idem po njega.

- Ali kako? Putevi e biti u blatu posle sve te kie. Udavie se.- Neu ako budem oprezan.Nije vredelo odvraati ga. Po njegovom pogledu sam znala da je odluio i da ga nita

nee ubediti u suprotno. Plaila sam se za njega, ali znala sam da nema svrhe pokuavatida ga zadrim. Poljubila sam ga i ispratila, a onda ga gledala s prozora nae spavae sobekako jae nizbrdo i du blatnjavog puta ka Nederhemptonu, dok je pod kopitima njegovogkonja prtala voda iz dubokih bara.

Otiao je tmurnog sivog jutra ija je tama nagovetavala jo kie. Poto se nije vratio doveeri, krenula sam ka talama i naredila jednom konjuaru da mi osedla konja. Jaka kiaje prestala i sada je samo sumorno rominjala. No, klompe su mi tonule u tle talskogdvorita, a voda je ujednaeno curila niz strehe.

- Oprostite, miledi, ali ne moete jahati po ovakvoj noi - obratio mi se na upraviteljDanijel, brino me gledajui.

- Moj mu se nije vratio iz Nederhemptona. Trebalo je da bude kod kue jo prenekoliko sati. Moram da ga potraim.

- Onda u poi s vama. - Osedlao je svoga konja i zajedno smo krenuli kaNederhemptonu, Danijel s fenjerom u ruci, dok su nai konji paljivo gazili izmeudubokih useka i rupa u blatu. Ili smo polako. esto smo se spoticali, tanije, konji su namse spoticali, i vrsto smo se drali kako ne bismo pali u kaljugu.

Nakon pola sata nebo se razvedrilo i izaao je mesec, jasan, skoro pun. Obasjavao jemokar put, pretvarajui ga u stazu od srebra.

- Nema sumnje da je gospodar ostao da prenoi u selu - ree Danijel. - Krenue kuiujutru.

- Volela bih da je to istina. Ali znam da je bio u velikoj urbi da se vrati s jo kamena zanove kamine.

- 27 -

Danijel je utao, a mrak oko nas postajao je sve dublji. Nije bilo nikoga osim nas naputu i jedino se ulo neprekidno ljapkanje kopita. Posle nekog vremena poela sam damislim da je Danijel moda u pravu.

Pred nama je bio dugaak i prav deo puta kada smo zauli topot kopita i zveket ikloparanje kola, koja kao da su bila teko natovarena. Zastali smo da oslunemo. Topotkopita je postajao jai, brzo se pribliavajui. Onda smo, u daljini, ugledali teretna kolakoja su s naporom vukla dva konja, a voza ih je ibao biem. Ila su pravo na nas, mnogobre nego to bi bilo bezbedno s obzirom na opasno uzak put.

Odmah sam znala da je to Ned... i znala sam, istog trenutka, da e se neto uasnodesiti. Kola su se luaki zanosila na jednu pa na drugu stranu, a konji su zanjitali odstraha kada su nas ugledali kako im stojimo na putu.

- Brzo, silazite s puta! - doviknuo mi je Danijel i oboje smo podboli konje pokuavajuida ih okrenemo. No, nismo bili dovoljno brzi. Nai konji su se pomerili, ali ne pre nego tosu kola, skrenuvi u stranu da bi nas izbegla, utonula u dubok usek, polomila toak iosovinu i prevrnula se, zatrpavi vozaa svom svojom teinom.

Konji su njitali, a tokovi kola se vrteli u vazduhu. Ja sam uasnuto vrisnula.- Nede! Nede! - Sjahala sam sa konja, psujui ga jer nije hteo da bude miran, i otrala ka

kolima.Videla sam samo kr i lom. Ispod gomile beliastog kamenja virile su aka i ruka.

Nedova aka i ruka. Kleknula sam i zgrabila toplu aku - i osetila blag stisak. Bio je iv.Danijel je presekao uzde preplaenim konjima, koji su vukli kola borei se da stanu na

noge.- Danijele! Pomozite mi! On je iv!Iznenadnom nezamislivom snagom poela sam, uz upraviteljevu pomo, da

oslobaam Neda od tereta pod kojim je leao. Odgurnuli smo polomljenu osovinu i uspeli,stenjui i napreui se, da odbacimo u stranu izlomljena kola, koja su se raspala na delove.Ostala je gomila kamenja. Sreom, to nisu bili ogromni blokovi, ve komadi veliine cigle,koje smo podizali i bacali na put to smo bre mogli. uli smo Neda kako kalje i bori seza vazduh dok su mu ruka i rame postepeno izranjali na meseini. Zatim su se pojavile injegove utonule grudi i najzad njegovo lepo, ali krvavo lice, prekriveno finom belomprainom.

- Evo, gospodaru, oslobodiemo vas zaas - govorio je Danijel. - Odveemo vas kui ipozvati doktora Svetnama da vas pregleda i on e vas brzo izleiti!

Bila sam mokra od suza. Saginjala sam se da poljubim Neda iznova i iznova, sve vremepodiui kamen za kamenom i bacajui ga u stranu. Sve to vreme samo jedno mi je bilo napameti - samo da preivi, samo da preivi.

Ne znam koliko dugo smo Danijel i ja radili rame uz rame, ni kako smo uspeli dapodignemo Neda, koji je jeao, tada ve u nesvesti, na Danijelovog konja, i da gapriveemo za povratak u Gejnsboro. Mesec je skoro zaao kada smo najzad doli dotalskog dvorita, gde je Danijel dozvao konjuare i sluge iz kue, koji su dotrali safenjerima da nam pomognu. Mora da sam se onesvestila jer se ne seam da sam sila skonja i ula u kuu. Znam samo da sam te noi uasno spavala i sanjala njitanje konja iogromnu stranu gomilu kamenja koja je padala na mene, kao i sjajan srebrni put osvetljenmeseinom, koji je vodio dole, sve nie i nie u mranu provaliju.

- 28 -

6.

Dobro da je Ned ostao iv, mada u tekom stanju. Leao je u naem velikom krevetu sabaldahinom, zatvorenih, oteenih oiju, sav u modricama i posekotinama. Prala sam ga tosam nenije mogla i nanosila melem na najtee povrede. Jedva da sam ga ostavljala samog.Spavala sam na manjem krevetu pored Neda, a obroke su mi donosili u spavau sobu takoda nije bilo potrebe da budem odvojena od njega ni sata.

Doktor Svetnam, krupan lekar iz Jorka, spretnih ruku i saoseajan, dolazio je dapregleda Neda svakodnevno. inio je ta je mogao, to je zapravo bilo vrlo malo.

- Slomljene kosti mogu da privrstim tako da zarastu - govorio mi je doktor. - Ali doonoga to je slomljeno duboko u njemu ne mogu da doprem. A bez hrane... pa, mislim daznate kakav je ishod.

Ned nije bio sposoban da jede, uspevao je jedva da proguta malo tenosti koje je doktorSvetnam pripremao za njega - crveno vino u koje je dodavao praak da bi ga uspavao.

Doktor me je gladio po ruci. - Moramo mu olakati bol koliko god moemo.Istovremeno, vama je potrebna nega.

Leio mi je odrane bolne ake pune posekotina i naprslina od borbe sa drvnom graomi otrim kamenjem one noi kada smo nali Neda. Teak kamen mi je pao na levo stopalo iod bola sam hramala.

- Potrebni su vam hrana i odmor. Morate misliti na svoje dete.Zbunjeno sam pogledala doktora Svetnama. Niko nije znao za dete koje nosim. ak ni

Ned.- Da, draga moja. Vae stanje je meni oigledno ako ve nikom drugom nije. Neete jo

dugo moi da uvate svoju tajnu.Bila sam veoma umorna i eznula sam za snom, ali nastavila sam da pazim na Neda sat

za satom, sedei na krevetu, gledajui ga dok spava, stavljajui hladne obloge na njegovojadno lice kada bi se znojio od groznice i drhtao.

Jednom, kada sam zadremala, probudio me je njegov glas. Bila sam zbunjena. Nijeprogovorio od one noi kada su mu se kola prevrnula.

- Moja Ket - govorio je vrlo neno, promuklim glasom. - Moja slatka Ket. - Oi su mubile otvorene i inilo se da gleda u mene, samo na trenutak. Zatim mu se pogled zamuti ioi poee da mu se sklapaju.

- Nede, dragi, nemoj jo da zaspi. Imam jednu lepu vest.Kapci su mu podrhtavali. Nadala sam se da me uje.- Gospod je usliio nae molitve. Nae dete ivi u meni. Na sin.- Na sin - ponovio je veoma tiho. Na trenutak sam pomislila da se nasmeio. A onda je

zaspao, diui isprekidano.Zaplakala sam, nisam mogla da ne zaplaem. Znala sam da Ned nikada nee videti

bebu koju u roditi. Morau da priam naem sinu kakav mu je otac bio. Morau dazauzmem Nedovo mesto, da budem i majka i otac svom siroetu.

itave te noi sam ostala budna, leei kraj Neda u sobi osvetljenoj sveama, bdei nadnjim. Iako sam znala da me ne uje, dala sam sve od sebe da mu objasnim koliko ga volim.U zoru, kada vie nije imalo ta da se kae, rekla sam jednom slugi da dovede ocaAmbroza, monaha iz oblinje Opatije Svete Meri, koji je strpljivo ekao da ispovedi Neda i

- 29 -

da mu da poslednju priest. Otac Ambroz se pomolio i obavio obred. Opor miris tamjanaispunio je sobu. Uzela sam Nedovo slabo telo u naruje i drala ga tako, na krevetu, svedok vie nije bilo daha u njegovim grudima. Otac Ambroz mi je neno rekao da je Nedispustio duu.

- Gospod daje i Gospod uzima - rekao je i rukom prekrstio mog jadnog umrlog mua. -Blagosloveno bilo ime Gospodnje. - Poznate rei nisu mi donele utehu. Ne postoje reikojima bih opisala bol koji sam tad oseala. Nikad me nita nije toliko bolelo, ni ranije, a niod tada.

Onda sam zaspala, snom dubokim od iscrpljenosti, a kada sam se probudila, obavilasam pripreme za Nedovu sahranu i misu u crkvi u Gejnsboru. Otac Ambroz i Danijel sumi pomogli. Svome bratu Vilu sam poslala pismo u kome sam mu saoptila ta sedogodilo. Nadala sam se da e doi da mi prui podrku. Meutim, dobila sam samopismo. Vil je bio sa majkom u Rimondu, daleko na jugu, i nije mogao da doe uGejnsboro. Majka je bila bolesna i on joj je bio potreban.

Ipak, Vil je uinio neto za mene. Preuzeo je na sebe obavezu da obavesti kardinalaVulzija o Nedovoj smrti, u nadi da e kraljevska poseta Gejnsboru biti otkazana ili makarodloena. No, kardinal je bio nepopustljiv: nita ne moe da poremeti kraljeve planove.

Onako iscrpljena, alei za svojim voljenim suprugom, usamljena i tuna bez njega,pokuavala sam da se trgnem i posvetim velikom zadatku zbog kojeg je Ned stradao:pripremanju Gejnsboro hola za prijem kralja Henrija i njegove pratnje.

Pokuavala sam, ali nisam bila dorasla zadatku. Nisam imala apetit. Bilo mi je loe.Razmiljala sam o svom detetu, koje e odrastati bez oca. I plakala sam, deset puta na dan,i vie. Nisam mogla da zaustavim suze. Kao da su tekle iz nekog dubokog izvoranepremostive patnje.

ak i tada, u toj stranoj usamljenosti zbog bolnog gubitka, nikome nisam rekla da samtrudna. Bilo je lako sakriti to. Doktor Svetnam je bio pogodio, ali niko drugi nije niposumnjao. Stomak mi se jo nije mnogo isticao, a haljine i bezobline kecelje koje samnosila preko njih sve su pokrivale. uvala sam svoju tajnu kao zmija noge. Ta beba bila jesve to imam. Jedino to je bilo samo moje. Jedino to mi je ostalo od Neda.

Dani su tekli sve dok nije dolo vreme za kraljev dolazak. Jednog popodneva ula samkomeanje u dvoritu i kroz prozor zaula Danijela kako neto dovikuje konjuarima.Prebacila sam al preko haljine i pola napolje.

Na otvorenim vratima pojavio se moj svekar, ser Tomas Burg, u dubletu od finogtamnoplavog brokata i svilenim pantalonama, a za pojasom je imao zlatom ukraen ma.Za njim je uao moj stric Vilijam, visok i zgodan, irokog, muevnog ela smrknutog odnezadovoljstva. Za njima je ulo est nepoznatih ljudi. Nosili su uniforme Kopalja Kalea.

Ni lord Tomas ni moj stric nisu mi ukazali potovanje, nego su, proguravi se poredmene, uetali u salon i poeli da izdaju nareenja slugama.

- Sklonite tu devojku - ree ser Tomas dvojici ljudi iz svoje pratnje kada sam se japobunila.

- Nisam ja nikakva devojka. Ja sam gospodarica ove kue.Niko nije stao u moju odbranu. Uzeli su me za ruke, grubo me odvukli u moju spavau

sobu i tamo zakljuali.Shvatila sam u tom trenutku da je Gejnsboro holom upravljao Ned, a ne ja, i da se ja tu

nita ne pitam - barem dok je ser Tomas prisutan i zapoveda. Skoro sva naa posluga bilaje ser Tomasova pre nego to je Ned postao gospodar; neki su sluili Nedovog dedu, lordaDona Burga, pre nego to se Ned rodio. Oni su bili vie odani ser Tomasu nego meni.

- 30 -

Sem toga, sluge u Gejnsboru su se plaile ser Tomasovih vojnika i zbog toga su bileposlune.

Nekoliko sati kasnije zaula sam okretanje kljua u bravi i utom moj svekar ue u sobu.Stala sam i suprotstavila mu se.

- Kako se usuujete da upadnete u moju kuu i zatvorite me!Ali on je samo odmahnuo.- Ja sam ovde u slubi kardinala Vulzija i po njegovom nareenju. Kua mora biti

spremna za Njegovo velianstvo. Ti i moj sin ste bili nesposobni.- Va pokojni sin.Ser Tomas se nije obazreo na moju upadicu.- Ti i moj sin ste se slabo pokazali. Ja u uraditi ono to vi niste mogli.Pogled mu je bio hladan. Gledajui ga, pomislila sam, i to ne prvi put, kako je Ned

malo liio na njega. Nedovo lepo lice bilo je iskreno i deaki ivahno, njegove smee oitople i ive, pune nenosti. Ser Tomasov pogled bio je maji, nepoverljiv, lukav i strog.Ned je liio na majku, iji je majuni portret visio u naoj spavaoj sobi.

- Ostae ovde, u svojoj sobi, sve dok kralj ne ode. Rei u da si bolesna. Ne znamkakav to uticaj ima na kralja niti kako si ga prevarila da ti da blagoslov da se uda za mogsina te da njega postavi za gospodara Gejnsbora. ivo me zanima kako si i ime zaaralakralja. Pametna si, to se vidi. I lepa si. Pa ipak, na dvoru i oko njega ima mnogo pametnih ilepih ena. Zbog ega je tebi naklonjen vie nego bilo kojoj drugoj eni?

Zastao je. Bio je toliko ozlojeen i besan da mu se jezik razvezao, to ne lii na njega.Morao je da se smiri. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio miran i ravnoduan.

- U svakom sluaju, ne smem da dozvolim da bude u kraljevom prisustvu niti blizunjega. Ostae u svojoj sobi.

- Ali kralj Henri dolazi u Gejnsboro hol najvie zbog mene.- Mislio sam da dolazi radi lova.- On moe da lovi bilo gde. Izabrao je Gejnsboro ukazujui ast meni... i Nedu,

naravno.Uoila sam da se ser Tomas malo namrtio na pomen Nedovog imena. Okrenuo se i

poao, a onda, doavi do vrata, osvrnuo se i pogledao me.- Nemoj ni na trenutak da pomisli da nisam svestan ta se dogodilo mome sinu.

Terala si ga da radi vie nego to je mogao. Iscrpla si ga. Poslala si ga u Nederhemptononoga dana kada je stradao. Ti si kriva za nesreu. - Zastao je, a onda tiho dodao: - Ti si gaubila.

- Ne, ne. Greite! Sam je sebe terao da radi. Nije znao kada treba da stane. Ja sam gaprisiljavala da se odmara. Molila sam ga da ne ide u Nederhempton tog dana, ali nije hteoda poslua. - Briznula sam u pla. Na trenutak se jedino moje jecanje ulo u sobi. Mojsvekar je ledeno zurio.

- Volela sam Neda. Nikada mu ne bih uinila nita naao. Morate mi verovati.- Verujem u jedno: ti, Katarina Par, donela si nam svima nesreu.- Moje ime je miledi Burg. Ljubazno vas molim da mi se obraate kako treba.Ser Tomas me je opsovao i otiao, zalupivi vratima i zakljuavi ih.Osetila sam vrtoglavicu i noge su mi zaklecale. Srce mi je tuklo i zabolela me je glava.

Legla sam u krevet i pokuala da zaspim, ali nemirne misli su me drale budnom. ta daradim? Bila sam u nemilosti Nedovog okrutnog oca, koji me toliko mrzi da je ubedio sebeda sam ja odgovorna za Nedovu smrt. Ta misao bila je tako udovina, tako uasnoneistinita. Da li bi ser Tomas postupao sa mnom imalo drugaije da zna za bebu?

- 31 -

Jedna nova, veoma uznemirujua misao pade mi na pamet. Kakva budunost me eka?Kako da izdravam svoje dete sada kada Neda vie nema? Moj sin bi sigurno nasledioGejnsboro hol i sva njegova imanja i zakupe. Ali ta ako rodim devojicu? Ona bi nasledilaimanje, ali bi ono bilo pod kontrolom najblieg mukog roaka. Da li bi to bio moj brat Vilili, to je verovatnije, njen deda, ser Tomas?

Poela sam da strahujem i da se tresem pa sam se pokrila toplom vunenom ebadi.Pokuala sam da zaspim, ali su me brige i strahovi drali budnom. inilo mi se da satimaleim tako nespokojna, tuna i zabrinuta.

Moja mrana razmiljanja prekinulo je lupanje na vratima moje spavae sobe.- Poruka od kralja. Za ledi Katarinu.Uspravila sam se, zbacila ebe u stranu i uzela kunu haljinu iz sanduka. urno sam je

vezala oko struka i zavrnula rukave, ne trudei se da ih privrstim. Uvukla sam kosu podfrancusku kapuljau najbolje to sam mogla i prila vratima.

- Spremna sam - rekoh. - Ne mogu da otvorim vrata iznutra.ula sam okretanje kljua u bravi. Vrata se otvorie.Preda mnom je stajao ovek u kraljevskoj livreji. Pruio mi je nekakav spis. Odmah

sam videla da ima zvanini peat.- Poslat sam da vam ovo uruim, miledi. Vama i nikom drugom.Nije bilo ni traga od ser Tomasa i strica Vilijama u hodniku. Gde li su?Uzela sam spis, slomila peat i proitala tih nekoliko rei.Kralj je, poto je obaveten da su nedavne kie omele lov u okolini Gejnsboro hola,

odluio da zasad lovi drugde.To je bilo sve. Tih nekoliko rei. Kralj ipak ne dolazi, nakon sveg naeg truda i

trokova, nakon svih Nedovih dana i noi tekog rada, nakon njegove nesree. Njegovepatnje. Njegove smrti.

Kolena mi popustie i ja posegnuh da se zadrim na onome to mije bilo najblie - zanogaru kreveta u duborezu.

- Gde mi je... upravitelj? - uspela sam da pitam. - Poaljite mi mog upravitelja.Poklonivi se, kraljev glasnik je otiao i za nekoliko trenutaka Danijel Frit se pojavio na

vratima.- Danijele, kralj ne dolazi. - Glas mi je bio vrlo tih. Jedva sam uspevala da izgovaram

rei.- Znam, gospodarice. Naredio sam da obustave sve pripreme za njegovu posetu.

Glasnik nas je obavestio.- Gde je ser Tomas?- Otiao je na svoje imanje, a va stric je otiao sa njim.- O, Danijele, sve je bilo uzalud! Sve to smo se trudili. Smrt jadnog Neda. Sve je bilo

uzalud!- Sigurno nije, miledi. Kralj je sigurno iskreno zahvalan...- Kralja nimalo nije briga za bilo koga od nas! Mi smo pioni na njegovoj ahovskoj

tabli, muve u njegovoj supi! Mi kralju ne znaimo ama ba nita!Osetila sam kako mi obrazi gore i videla da me Danijel zabrinuto posmatra.- Nemojte sebe muiti toliko, gospodarice! Molim vas, pokuajte da se smirite.Ali u meni se u tom trenutku uskovitlalo neto to se ni priblino ne moe nazvati

smirenou. Bila sam svesna gneva koji je narastao u meni, gneva zbog uzaludnosti svihnaih napora - i povrh svega, nepotrebnosti Nedove pogibije.

Stojei tako, izrekla sam groznu kletvu.

- 32 -

- Proklet bio kralj Henri, neka vrag nosi i njega i itav njegov dvor! - viknula sam izsveg glasa.

Onda sam se onesvestila.Kada sam se probudila, bila je no. Bila sam u svom krevetu, u svojoj spavaoj sobi

osvetljenjoj sveama, a doktor Svetnam je utke sedeo pored mene. Dve moje slukinjetakoe su bile u sobi, mrmljajui neto izmeu sebe i ukajui nekakvom posteljinom.

Boleo me je stomak.Doktor me je gledao. Pruio je ruku i spustio mi dlan na elo.- Morate da spavate - rekao je. - I morate da pijete ovo protiv bolova.Prislonio mi je pehar na usne i ja sam posluno otpila.- Jeste li to i Nedu davali da pije?- Da.- Hou li umreti?- Ne. Preiveete. Ali izgubili ste dete. ao mi je.Slukinje su zautale. Skrivale su pogled. Samo je pucketanje vatre u kaminu remetilo

tiinu u mranoj sobi. To i moji jecaji, suze koje sam prolivala za bebom koja nikada nijedobila priliku da ivi, za poslednjim tragom Neda to je umro sa njom, i za sobom, samomi ucveljenom, oajavajui sto i sama nisam umrla.

- 33 -

7.

Iznenadila sam se videvi majku kada ju je Vil doveo u Gejnsboro hol, tri mesecanakon Nedove smrti.