Lav Nikolajevi Tolstoj ANA KARENJINA 1Sve srene porodice lie jedna na drugu, svaka nesrena porodica nesrena je na svoj nain . U kui Oblonskih prava je uzbuna. ena je doznala da joj je bio u intimnim odnosim a sa njihovom bivom , "nantom Francuskinjom, pa mu je kazala da ne moe iveti s njim pod jednim krovom. To stanje traje evo ve trei dan, i i i njih dvoje i sve lanove porodice, i svu eljad u kui. lanovi porodice i eljad oseaju da nema smiSla da i dalje : zajedno, i da meu ljudima koji se sluajno nau u kakvoj 1skoj mehani ima vie veze nego meu njima, lanovima | dice i ukuanima Oblonskih. ena ne izlazi iz svojih , a mua ve trei dan nema kod kue. Deca tumaraju po !oj kui kao izgubljena, Engleskinja se z avadila s ekonomkom iisala cedulju prijateljici molei da joj nae kakvo drugo o, ku var otiao od kue jo jue o ruku, kuvarica za mlae ;oija molili su da ih isplate. Trse a posle svae, knez Stepan Arkadijevi kski - Stiva, kako su ga obino zvali - probudio se u 1io vreme, to jest u 8 sati ujutru, ali ne u sobi za spavanje js sne, ve u sv ome kabinetu, na divanu od saktijana. On :nu svoje puno, iznegovano telo na opru gama divana, kao da JO dugo da spava, obgrli s druge strane uzglavlje i |Iti"|pte obraz uza nj, ali odjednom skoi, sede na divan i ri oi. "Da, da, kako ono bee? - m islio je, seajui se sna. - Da, o ono bee? Aha! Alabin je davao ruak u Darmtatu; ne, | JS u Darmtatu, ve neto amerikansko. Da, jer tamo je rmtat bio u Americi. Jeste, Alab in je davao ruak na Taklskim stolovima, a stolovi su pevali: II t 1ezogo , nije II C1o shogo, nego neho lepe; bili su i nekakvi mali Vkalii, "bokaliiene"", seao se on. Stepana Arkadijevia veselo zasijae, i on se zamisli " i se. "Jest, bilo je lepo, v rlo lepo. Bilo je jo mnogo V11IH stvari tamo, ali se ne mogu reima iskazati, ni mi slima P jaki oiveti." I spazivi prugu svetlosti koju je sa strane g11u|ptala jedna ohana zavesa, on veselo spusti noge s divana, |iipa papue oiviene zlaanim saktijano m, koje mu je ena 1NS"la kao poklon o roendanu, lane, i, po staroj devetogodinjoj n avici, ne ustajui, prui ruku prema mestu gde mu je u sobi za spavanje bio okaen hal at.2 I tada s" odjednom seti kako i zato ne spava u sobi za spavanje svoj" ene, ve u kabinetu; osmeha mu nestade s lica, elo mu s" nabra. "Ah, ah, ah! Ah..." zajauk a on, seajui se svega to j{ bilo. I opet mu izioe pred oi sve pojedinosti njegove sva a enom, sva bezizlaznost njegova poloaja, i, najmunije od svega, njegova vlastita k rivica. "Jest! ona nee, i ne moe oprostiti. I to je najstranije, svemu tome ja sam k riv kriv sam, ali ne krivac. U tome i jeste sva tragedija" - mislis je on. - "Ah , ah, ah!" ponavljao je oajno seajui se najtego utisaka iz te svae. Najneprijatniji b io mu je onaj prvi trenutak kada on vrativi se iz pozorita veseo i zadovoljan i sa velikok krukom za enu u ruci, ne nae enu u salonu, na svoj" iznenaenje ne nae je ni u kabinetu, i najzad je ugleda u sobi spavanje, sa onim nesrenim pisamcetom, koje ga je odalo, ruci. Ona uvek zabrinuta i uurbana, a po njegovu miljenju malo ogranie na Doli, sedela je nepomino s pisamcetom ruci, i s uasom, oajanjem i srdbom gledala u njega.- ta je ovo? Je li? - pitala je pokazujui pisamce. I pri seanju na to, kao to esto bi va, StepanJ Arkadijeviu bilo JS krivo ne toliko to se to desilo, koliks to je onako odgovorio eni na to pitanje. S njime se u taj mah desilo ono to se obino deava S lj udima kada ih iznenada uhvate u neem sramnom. On nije uspeo da podesi lice prema poloaju u kojem se naao kad se otkra ta njegova krivica. Mesto da se nae uvreen, da p orie, da s" pravda, da moli za oprotenje, da ostane ak i ravnoduan - sve bi to bilo bolje od onoga to je uradio - na licu mu "to su refleksi mozga", pomisli Stepan A rkadijevi, koji je voleo fiziologiju, na licu mu sasvim nehotice zaigra obian, dob roudan, i zato glup osmeh. Taj glupi osmeh nikako nije mogao sebi da oprosti. Kad vide taj osmeh, Doli zadrhta kao od fizikog bola, izli a uroenom joj prgavou potok oporih rei, i pobee iz sobe Otada nije htela da vidi mua. "Svemu je tome kriv onaj glupi osmeh", mislio Stepan Arkadijevi. "Ali ta da se radi? ta da se radi?" govorio je sebi J oajanju, i nije nalazio odgovora. II Stepan Arkadijevi bio je iskren pr ema samom sebi. Nij" mogao sebe varati i obmanjivati da se kaje za svoje ponaanje Nije mogao da se kaje to on, lep, zaljubljiv ovek od trideset I etiri godine, nije bio zaljubljen u enu, majku petoro ive I dvoje umrle dece, koja je bila samo godi nu dana mlaa od njega "o ss samo zato to nije umeo stvar bolje da sakrije od ene. j s oseao svu teinu svoga poloaja, i alio JS enu, decu s. Moe biti da bi umeo i bolje sa kriti svoj greh od ene ! nao kako e to na nju uticati. Jasno Je da nikad nije o tom e 1s razmiljao; ali mu se nejasno inilo da ena odavno crs da joj on nije veran, i d a na to gleda kroz prste. Njemu se inilo da ona, istroena, postarela, nimalo vie le pa, I iim privlana, ooina ena, koja je samo dobra mati - 9na iz oseanja pravinosti mor a biti popustljiva. Ispalo je |im drukije. "Ah, to je strano! oj, oj, oj! strano! ponavljao je an Arkadijevi i nije mogao nita da smisli. - I kako JS da sve bilo l epo, kako smo lepo iveli! Ona je bila oljna, srena sa decom, ja joj nisam ni u em s metao, 1ao sam joj da se brine o deci i o domazluku kako je htela. istina je, ni je lepo to to je ona bila guvernanta u naoj Nije lepo! Ima neeg odvratnog i gadnog u tome kad se in udvara svojoj guvernanti. Ali kakva guvernanta! On se seti crni h, avolastih oiju t-11e Ko1aps1, i njezina ejka. Meutim, dok je ona bila kod nas u kui, ja nisam s I nita imao. A najgore je to to ona ve... Samo je jo to alo, kao za p akost! Oj, OJ, oj! Ali ta da se radi, ta da se "" Odgovora nije bilo osim onoga opt eg odgovora koji daje na sva najzamrenija i najzagonetnija pitanja. Taj je vvor: i veti uz svakodnevni program, to jest zaboravljati. I nae zaborava u snu, bilo je nemoguno, bar do idupe noi; e ss mogao ni vratiti onoj muzici koju su pevale bokalii -cs; dakle, treba se predati ivotnom snu. "Videemo docnije", ree u sebi Stepan Arka dijevi, s, obue sivi hapat postavljen plavom svilom, stee oko gajtan s kiankama, i po vukavi dosta vazduha u iroki udni ko, uobiajenim bodrim korakom izbaenih stopala da s u tako lako nosila njegovo puno telo, prie prozoru, dis zavesu i jako zazvoni. im z vonce odjeknu, ue stari ijatelj kue, sobni sluga Matvej, nosei haljine, cipele i ps gram. Odmah za Matvejem ue i berberin sa svojim priborom. Ima li to iz kancelarije ? - upita Stepan kadijevi, uze telegram i sede pred ogledalo. Na stolu je - odgov ori Matvej, pogleda upitno i psivo gospodina, i poutavi malo dodade s lukavim 4sjko m: - Koija je opet slao oveka." gspan Arkadijevi nita ne odgovori i samo u ogledalu glsda Matveja; po pogledu ko jim su se u ogledalu sreli, 1LSLO se da se oni razumeju. Pogled Stepana Arkadije via kao I js govorio: zato mi to govori? zar ne zna? Matvej metnu ruke u depove kaput a, izbaci nogu, i smeei I onla i utei, dobroduno pogleda svoga gospodina. Kazao sam mu da doe u nedelju, a dotle da ne uznemiruje ud ni vas ni sebe izgovori on oevidno r anije tsmljenu reenicu. Stepan Arkadijevi razumede da je Matvej hteo da se ali |dp s krsne panju na sebe. Jtvorivi telegram, on ga proita, jojui se ta treba da znae izvrnu e, kao i uvek, rei, i lice mu se razvedri. - Matveje, moja sestra Ana Arkadijevna stie sutra - ree, zaustavivi za trenutak glatku do sijanja berberinov ruku koja je brijala rumenu putanju izmeu dugih kovrdasti zalizaka. - Hvala bogu - ree Matvej, pokazujui tim odgovorom d i on, kao i gospodin, razume znaaj toga dolaska, tj. da An Arkadijevna, ljubimica sestra Stepana Arkadijevia, mo pripomoi izmirenju mua i ene . - Sami ili s muem? - upitaMatvej. Stepan Arkadijevi nije mogao govoriti, jer mu j berberin ba u taj mah brijao gornju usnu, ve podie Jeda prst. Matvej u ogledalu k limnu glavom. - Sami. Da se spremi gore? - Javi Darji Aleksandrrvnoj, pa kako on a naredi. - Darji Aleksandrovnoj? - kao sumnjajui ponovi Matvej - Jest, javi. Evo uzmi i telegram, pa doi da mi kae su ti rekli. "Hoete da pokuate", razumede Matvej, ali ree sams - Razumem. Stepan Arkadijevi bee se ve umio i oeljao i htede d se oblai, ad se Matvej, oprezno stupajui u izmama koje s kripale, vrati u sobu s telegramom u ruci. - Darja Aleksandrovna, naredili su mi da kaem da on putuju. Neka radi kako mu je, tj. vama, volja - ree on, smee se samo oima, i metnuvi ruke u depove i oborivi glav upre pogled u Stepana Arkadijevia. Stepan Arkadijevi uup Dobroudan i malo tuan o smeh ukaza se na njegovu lepom licu, - A? Matveje? - ree on maui glavom. - Nita, gos podine, udesie se - ree Matvej. - Udesie se? - Dabogme. - Misli? Ko je to? - zapita Stepan Arkadijevi iza vrata u utanje enskog odela. - Ja sam - odgovori vrst i prijatan enski glas, i kro vrata se pomoli ozbiljno, boginjavo lice Matrjon Filimonovne, dadilje. - ta je, Matrjoa? - upita je Stepan Arkadijevi idui joj u susret. Iako je Stepan Arkadijevi bio kriv pred enom, i t oseao i sam, skoro svi u kui, ak i dadilja, najvei prijatel Darje Aleksandrovne, bili su na njegovoj strani. - ta je? - ree on snudeno. - Idite, gospodine, pokorite se jo jedanput. Moe dap bog. Mnogo joj je tek o, alost je i pogledati je, a i u kui o sve okrenulo tumoe. Treba se smilovati na decu. Pokorite s" gospodine. ta ete! Ko priznaje... - Ali nee me primiti... - Vi uin ite svoje. Bog je milostiv, molite se gospodine, molite se njemu. - Pa dobro, na pred, Stepane! - ree Stepan Arkadijevi" i odjednom pocrvene. Daj da se obuem - ree Matveju i bra skide halat. 10 Matvsj je ve drao rairenu, spremljenu koulju, " |vajui s njeneto nevidljivo, i sa oiglednim oljstvom obue je na iznegovano telo svoga gospodina . III I Poto se obue, Stepan Arkadijevi se namirisa sima, popravi rukave koulje, vini m pokretom razmesti vpovima cigarete, novanik, kutiju sa palidrvcima, sat sa ruki m lancem i drangulijama, i otresnuvi maramicom, Jui se ist, namirisan, zdrav i fizik i raspoloen i svoje nesree, izae, lako se odbijajupi nogama, u ziju, gde ga je ve eka la kafa, a pored kafe i pisma i I iz kancelarije. 1 On proita pisma. Jedno, od tr govca koji je hteo da kupi na imanju njegove ene, bilo je vrlo neprijatno. Ta se neophodno morala prodati; ali sad, dok se ne pomiri sa zm, o tome nije moglo bit i ni rei. Najneprijatnije je to I se u njegovo izmirenje sa enom upliu, eto, i mate rijalni eresi. I misao da se on rukovodi tim interesom, da zbog caje ume eli da se izmiri sa enom - ta misao vreala I Kad je bio gotov s pismima, Stepan Arkadijevi p rimae cslarijska akta, prelista brzo dva predmeta, velikom 1kom pribelei nekoliko napomena sa strane, i oturivi v, poe piti kafu. Pijui kafu, otvori jutronje, jo vlane novine, i poe I itati. Stspan Arkadijevi primao je i itao liberalne novine, ne krajn je liberalne, nego one kojih se drala veina. I, ne !dajui na to to njega u stvari ni je zanimala ni nauka, ni stnost, ni politika, on se u tome vrsto drao onih pogleda |jih su se drale njegove novine i vepina, i menjao ih je samo kad ih je veina men jala, ili, bolje rei, nije ih on menjao, I su se oni u njemu neprimetno menjali. Stspan Arkadijevi nije birao ni pravac, ni poglede, ve pravci i pogledi sami dolaz ili k njemu, isto onako kao to cjs birao oblik eira i kaputa, nego je uzimao one to se s. Kako je iveo u izvesnom drutvenom krugu, oseao je i trebu izvesne misaone del atnosti, koja se ooino razvija u slo doba, potrebu isto tako neophodnu kao i imat i eir. [ko js i bilo razloga zbog kojeg se drao liberalnog pravca, a koizervativnog , kojeg su se takoe mnogi iz njegova kruga rali, nije to bilo zato to bi on mislio da je liberalni mac pametniji, ve zato to se vie slagao s njegovim 1IIOM ivota. Libera lna je partija tvrdila da je u Rusiji sve VVO, i doista, Stepan Arkadijevi imao j e mnogo dugova, a vvaca mu nikad nije bilo dosta. Liberalnaje partija govorila j e brak preivela ustanova i da je potrebno udesiti ga 11 drukije; i doista, porodini ivot pruao je malo zadovoljstva Stepanu Arkadijeviu, primoravao ga da lae i da se p retvara, to se nije slagalo s njegovom prirodom Liberalna je partija govorila, il i bolje rei, podrazumevala da je religija samo uzda za varvarski deo stanovnitva, i doista, Stepan Arkadijevi NIJS mogar izdrati bez bola u nogama ak ni kratko molep stvije, niti je mogao razumeti nato su sve te strane i naduvene rei o onom svetu, k ad se i na ovom moe veselo iveti. Pored toga, Stepan Arkadijevi, koji je voleo vese lu alu, uivao je katkad da dovede u zabunu nekog dobriinu govorei mu: kad se ve ponos i svojim poreklom, ne treba da se zaustavlja na Ruriku, a da se odrie svog prvog pretka - majmuna. Dakle, liberalni pravac postao je navika Stepana Arkadijevia, i on je voleo svoje novine, kao to je voleo n cigaru posle ruka, zbog lakog zanosa koji mu je stvarala u glavi. Prvo je proitao uvodni lanak u kscem se govorilo kako se u nae vreme sasvim bez razloga die tolika povika na radikalizam, koji tobo pret i da e progutati sve konzervativne elemente, i da bi vlada trebalo da preduzme me re i da stane na glavu hidri revolucije; naprotiv, "po naem miljenju, opasnost ne lei u hidri revolucije, ve u otporu tradicionalnosti koja koi progres", itd. On proi ta i drugi lanak, iz oblasti finansija, ukojem su pominjani Bentam i Mil, i bilo peckano ministarstvo. Sa uroenom mu bistr inom Stepai Arkadijevi je razumevao znaaj svakog peckanja: od kop dolazi, kome je i zato upravljeno; i tomu je i sad, kao i uvek inilo neko zadovoljstvo. Ali danas mu je to zadovoljstvo kvarila pomisao na ono to mu je savetovala Matrjona Filimon ovna, i seanje da u kui ide sve naopako. Proitao je takoe da je grof Bajst, kako se u je otputovao u Vizbaden, i da nema vie sede kose; i da se prodaju neke lake karuc e; i da neka mlada osoba nudi svoje usluge; ali svi ti izvetaji nisu mu kao nekad , priinjavali tiho, ironino zadovoljstvo. Poto JS proitao novine, popio drugu olju ka fe i pojeo zemiku s maslom, on ustade, otrese mrve s prsnika, isturivi iroke grudi radosno se rsmehnu, ali ne zato to je u dui rseao neto osobito prijatno - radostan o smejak izazvalr je dobro varenje. Taj ga radostan osmejak odmah podseti na sve, i on se zamisli. Dva detinja glasa Stepan Arkadijevi poznade glas Grie mlaeg sinia, i Tanje, starije devojice zaue se vratima. Oni su neto vukli i izvrnuli. - Ja sam ti govorila da putnike ne treba namestiti na krov - vikala je devojica engleski. - S ad ih skupljaj! "Sve ide tumbe" - pomisli Stepan Arkadijevi, - "eto i deca tre po kui sama." Prie vratima i zovnu decu Deca bacie kutiju KOJZ im je bila mesto eleznic e, i uoe. Devojica, tatina ljuoimica, utra smelo, zagrli ga, smejui se obisnu mu se o ko vrata, kao to je uvek radila, uivajui u poznatom mirisu koji je zapahivao od nje gov zalizaka. Poto ga najzad poljubi u lice koje se sijalo od nenosti, i pocrvenelo zato to se bio sagao, devoji 12 puke i htede da istri napolje, ali je otac zadra. A t a radi mama? - upita on milujui je po glatkom, vratiu. - Zdravo! - ree deaku, koji p rie da se vi. ssao je da mukaria manje voli, i trudio se uvek da gi i prema jednom i prema drugom, ali dete je to osealo, I ns osmehnu na hladan oev osmejak. Mama? Ust ala je - odgovori devojica. gspan Arkadijevi uzdahnu. akle, i noas nije cele noi spa vala", pomisli. A kako je mama, JS li vesela? evojica je znala da su se otac i ma ti svaali, i da mati ke biti vesela, i da otac to mora znati, i da se samo ra kad je tako lako pita o tome. I ona pocrvene mesto oca. I oseti, pa i sam pocrvene. Ne znam -ree. - Nije nam kazala da uimo, kazala nam cemo sa mis Gul kod babe. E p a onda idi, Tanuroka moja. Ah da, ekaj malo - dravajui je i milujui joj ruicu. e s kam na kutiju bombona koju je jue doneo, i dade joj vmbone, izabravi one koje ona najv ie voli, jednu od Pads, i jednu sa kremom. Za Griu? - ree devojica pokazujui onu od p ade. I- Jest, jest. - I poto je pomilova po ramenu, poljubi je dsljak i u vrat, p a je pusti da ide. [-- Kola su spremna - ree Matvej. - A eka i jedna ena, rnsto da v as moli. - ska li odavno? - upita Stepan Arkadijevi. - Oko pola sata. - Koliko ti je puta nareeno da odmah prijavi! - Ta treba valjda na miru kafu da popijete - ree 1S| onim prijateljski nabusitim tonom na koji se nije Po l.utiti. Hajde, neka ue odmah - ree Oblonski mrtei se. Moliteljka, gospra Kalinjina, ena tabnog kapetana klase , traila je neto nemoguno i besmisleno, ali je 1ai Arkadijevi, po obiaju, ponudi da s edne, pa JS ||Ivo,ne upadajui joj u re, saslua i potanko posavetrva p kako da se obrati; ak JOJ brzo i smiljeno napisa svojim cnim, razvuenim, lepim i itkim rukopisom pisamce za "; kojs JOJ je moglo pomoi. Kad isprati kapetanicu, Stepan 1DNJSVI uze eir i zastade seajui s e da li nije neto gkio. Ne, nita nije zaboravio, osim onoga to je hteo da "rani - enu . "Ah, da!" Obori glavu, i njegovo lepo lice dobi tuan "I. "Da li da idem ili da ne idem?" govorio je u sebi. Neki tranji glas govorio mu je da ne treba da ide, d a osim lai 1sga drugoga ne moe biti, da se odnosi izmeu njega i ene JM|u popraviti n i postati bolji, jer je nemoguno uiniti oisg tako primamljivom da bi mogla izazvat i lubav u njemu, I n.ega uiniti starcem, nesposobnim za ljubav. Osim prevare |i nit a drugo nije moglo tu izii, a prevara i la bile [provne njegovoj prirodi. 13 "Pa ip ak, jedanput se mora jer ovako ne moe ostati" -ree, trudei se da bude hrabar. Isprs i se, izvadi cigaret zapali je, povue dva-tri dima, baci JS u sedefnu koljku : pep eo, orzim koracima proe kroz mrani salon, i otvori dru! vrata KOJZ su vodila u enin u sobu za spavanje. IV Darja Aleksandrovna, u domaem aketiu i pridenutim potiljku p letenicama od retke, nekad guste i divne koa ispijena, mrava lica i krupnih, uplae nih oiju koje su zbog mravosti inile jo vee, stajala je izmeu razbacanv po sobi stvari pred otvorenim ormarom, odakle je neip odabirala. Kad u muevljeve korake, ona zas tade gledajui vrata, i uzalud se trudei da svome licu da izraz strogosti preziranj a. Oseala Je da ga se boji, da se boji i ovoga sastank Ona je i sad pokuala da ura di ono tr je pokuavala ve des puta za ova tri dana: da odabere deje i svoje stvari k oje I poneti k materi, a ipak nije mogla da se na to odlui; ali je sad, kao i pre , govorila sama sebi kako to ne moe tako ostap kako ona mora neto preduzeti, kazni ti ga, postideti, osvetit mu se ma i najmanje za bs koji joj je zadao. Jednako je jo: govorila da e ga ostaviti, ali JS oseala da je to nemoguno; bilo je nemoguno za to to se ona nije mogla odviknuti da I smatra svojim muem i da ga voli. Osim toga, oseala je da 1 njenoj deci biti gore tamo kuda se spremala da ode s njk petoro, kad eto u SVOJOJ kui jedva uspeva da ih gaji i neguje. ovako, za ova tri dana, na Jmlai sini se razboleo zato to s ga nahranili supom koja nije bila dobra; a druga de ca ostala s jue skoro bez ruka. Ona je oseala da je nemoguno otputovap pa ipak, vara jui sebe samu, odabirala je stvari i pretvarala o kao da e otii. Kad ugleda mua, zav ue ruke u fioku ormara trae tobo neto, i osvrte se tek onda kad joj on sasvim prie. Nj eg lice, kojem je htela dati strog i odluan izraz, izraavalo _ zbunjenost i patnju . - Doli! - ree on tihim, poniznim glasom. I uvue vra u ramena, elei da izgleda jada n i pokoran, meutim, lice m JS sijalo od sveine i zdravlja. Brzim pogledom ona obu hvati o glave do pete njegovu priliku koja je sijala od sveine zdravlja. "Jest, o n je srean i zadovoljan! - pomisli - a ja?, I ta njegova odvratna dobrota, zbog k oje ga svi vole i hvale: mrzim tu njegovu dobrotu", pomisli ona. Usta joj se ste goe, a mii na desnoj strani bledo nervoznog lica zadrhta. - ta elite? - ree brzo, dubo ko iz grudi, kako obin nije govorila. - Doli! - ponovi on drhuim glasom. - Ana dola z danas. - A ta se to mene tie? Ja je ne mogu primiti! - uzvikn Doli. - Pa ipak, t rebalo bi, Doli... - Odlazite, odlazite, oddazite! - povika ona ne gledaju ga, ka o da joj taj uzvik izazivae fiziki bol. 14 1S"tspan Arkadijevi mogao je biti miran kad je mislio r , mogao se nadati dae se sve udesiti, kao to ree Matvej, ao js mirno itati novine i piti kafu; ali kad j e video izmueno, paeniko lice, kad je uo zvuk toga glasa JN sudbini i oajan, disanje mu zastade, neto ga stee u I oi mu se zasijae od suza. Boe moj, ta sam uinio! Doli! Za ime boje!... Ta... - logao da nastavi, jecanje mu zastade u grlu. na zatvori orma r i pogleda ga. - Doli, ta bih ti mogao rei?... Jedino: oprosti, oprosti Seti se, zar devet godina ivota ne mogu iskupiti ke, trenutke... na ooori oi i sluae, oekujui t e on rei, i I molei ga da je nekako razuveri. Trenutke zanosa... - ree on i htede d a nastavi, ali pri i njene se usne opet skupie kao od fizikog bola, i I na desnom o brazu opet zaigra. Odlazite, odlazite odavde! - povika ona jojae - i orite mi vie o vaim zanosima i vaim gnusobama! Ona da ode, ali posrnu i pridra se za naslon od st olice. njegovo se razvue, usne nabrekoe, oi se napunie Doli! - ree on ve jecajui. - Za ime boje, pomisli , ona nisu kriva! Ja sam kriv, pa mene i kazni; naredi mi Jkaje m svoj greh. Gotov sam na sve to mogu. Kriv sam, ne I ti rei koliko sam kriv. Ali oprosti mi, Doli! Ona sede. uo njeno duboko, glasno disanje, i bilo mu je neiskaz ano s. Ona nekoliko puta pokua da govori, ali nije mogla. Iskao. Ti se sea dece da b i se zabavljao s njima, a ja ih se uvek, i znam da su sad propala - izgovori ona oigledno od onih reenica koje je, za ova tri dana, vie puta Vvmla. Oia mu je kazal a "ti", i on je zahvalno pogleda i pomae se ums za ruku, ali se ona s gnuanjem odmae od njega. - Ja mislim na decu, i sve bih na svetu uinila da ih sm; ali sama ne z nam kako da ih spasem: da li tako to u ih cuti od oca, ili tako to u ih ostaviti raz vratnom ocu , ravratnom ocu... Recite, posle onoga... toje bilo, zar je io da mi ivi mo zajedno? Zar je to moguno? Recite, zarje ioguno? - ponavljala je podiui glas. - P osle toga, kad mu, otac moje dece, provodi ljubav s guvernantom svoje Vi ste mi g adni, odvratni! - povika ona ljutei se sve 11S. Vae su suze - voda. Vi me nikad ni ste ni voleli; vi ns ni srca ni plemenitosti. Mrski ste mi, gadni, tui, G, sasvim tui! - s bolom i mrnjom izgovori ona tu za nju cinu re tui. Pa ta da radim? ta da rad im? - govorio je on 10SNIM glasom ne znajui sam ta govori, i sputajui glavu Ks p nie. i js pogleda, i mrnja koja se izrazi na njenu licu uplai |I audi. Nije uviao da nju njegovo aljenje drai. Ona je 15 kod njega videla saaljenje, a ne ljubav. "Ne, - pom isli on ona me mrzi, nee mi oprostiti." - Ah, to je strano, strano! - ree on. U taj mah se u drugoj sobi zaplaka dete koje verovatno bep palo; Darja Aleksandrovna o slunu, i lice joj se odjedns ublai. Ona se oigledno pribirala nekoliko trenutaka, k ao nije znala gde je i ta treba da radi; zatim brzo ustade i po vratima. "Eto, on a voli moje dete - pomisli on opazivc promenu na njenu licu kad je dete poelo da plae - moje det kako onda moe da mrzi mene?" - Doli, samo jo jednu re - ree on idui za njom. - Ako poete za mnom, pozvau poslugu i decu. Neka s] znaju da ste nevaljalac !Ja odlazim danas, a vi ivite ovde svojom ljubaznicom! I ona izie zalupivi vrata. St epan Arkadijevi uzdahnu, obrisa lice i laga korakom poe iz sobe. "Matvej kae: sve e se udesiti; ali k Ja ne vidim ak ni mogunosti. Ah, ah, kako je to strano!, kako je prostaki vikala - govorio je u sebi seajui se vike i rei: nevaljalac i ljubaznica. Moda su i sluavke strano!" Stepan Arkadijevi uzdahnu, i isprsivi se izie iz sobe Bio je petak, i u trpezariji je asovniar Nemac navijj sat. Stepan Arkadijevi seti se sv oje ale o tom tano] elavom asovniaru: da je Nemac i "sam bio navijen da celoga veka n avijao satove , i nasmei se. Stepan Arkadijev! voleo je tu alu. "A moda e se sve ude siti! Zgodna re udesiti pomisli on. - To bi trebalo ispriati." - Matveje! - viknu . - Spremi, dakle, sa Marijom s: to treba za Anu Arkadijevnu, u sobi do trpezarij e - re1 Matveju koji ue. - Razumem. Stepan Arkadijevi obue bundu i izie na verandu. - Neete kod kue ruati? - upita Matvej ispraajui p - Videu. Evo ti za troak - ree, vad z novan deset rubalja. - Hoe li biti dosta? - Dosta, ili ne, moraemo se zadovoljiti - ree Matvej zalupi vrata na kolima i odstupi na verandu. Meutim, Darja Aleksandro vna, poto umiri dete i I zvrjanju kola poznade da je on otiao, vrati se opet u sob u spavanje. To je bilo njeno jedino utoite od domaih brig koje bi je opkolile im oi odatle izila. Eto i sad, za ] kratko vreme dok je bila u dejoj sobi, Engleskinja i Matrjo! Filimonovna ve su je pitale za neke stvari koje se nisu mogj odlagati, i na koje je jedino ona mogla odgovoriti: ta da " obue deci za etnju? Treba li im da ti mleka? Treba li poslat po drugog kuvara? - Ah, ostavite me, ostavite! - ree on a, i vrativi se sobu za spavanje sede na isto mesto gde je razgovarala s mua stisn u mrave ruke s prstenjem koje JS spadalo s nje kotunjavih prstiju, i poe u pameti pr elaziti sav s razgovor s njime. "Otiao je! Ali kako je s njom svrio?" ule! Strano pr ostac postoja malo, obrisa o" 16 __ I js. - "Da li se jo sastaje s njom? Zato ga nis am |? Ns, ne, tu nema izmirenja. Ako i ostanemo pod jednim - mi smo tui jedno dru gom. Zanavek tui" - ponovi g, sa naroitim naglaskom, tu za nju stranu re. - "A ga vo lela, boe moj, kako sam ga volela! Kako sam I A zar ga sad ne volim? ga ne volim vie nego pre? Uglavnom je strano to..." i ne dovri misao, jer Matrjona Filimonovna I na vrata. Dopustite bar da poaljem po moga brata - ree ona " skuvati ruak; a ako bude kao jue, deca nee ruati do gi. Dobro, idem evo odmah da naredim. Je li ko otiao po peko? ", Darja Aleksandrovna se izgubi u brigama svakidavdnjeg 1 i u njima u topi svoj jad, bar za neko vreme. vhvaljujui svojim lepim sposobnostima Stepan [i jsvi uio je dobro u koli, samoje bio lenj i nestaan, JS ostajao meu poslednjima. Ali bez obzira na svoj uvek san ivot, skroman rang i mlade godine, on je zauzimao ,no i dobro plaeno mesto naelnika jednog sudskog vtva u Moskvi. To mu je mesto izradio zet Aleksije sapdrovi Karenjin, mu njegove sestre Ane, koji JS |mao JSDNO od najv anijih mesta u ministarstvu u IJSM JS uju bilo ono sudsko nadletvo; ali i da Karenji n NIJS ,"vio svoga uraka na to mesto, stotina drugih osoba |ca i neroena braa i ses tre, strievi, ujaci i tetke, dmli bi Stivi Oblonskom to, ili drugo slino mesto sa s st hiljada rubalja gate, koliko muje trebalo, jer su Vvs finansijske prilike, i pored eninog prilinog N,a, bile tral jave. 11olovina Moskve i Petrograda bili su roaci i prijatelji pana Arkadijevia. O n se rodio meu ljudima koji su bili koji su postali ljudi od velikog uticaja. Jed na treina nniika, sad ve starih ljudi, bili su prijatelji njegova oca, npavali su Stivu jo od malena; druga treina bila je s pa "ti"; a trea - njegovi dobri poznanic i; prema tom, svi su delili zemaljska blaga u obliku dobrih mesta, zakupa, |cssi ja, i tome slinog, bili su mu prijatel.i, i nisu mogld J1"i svoga oveka. Oblonski se dakle ne morao bogzna Jiko truditi da dobije dobro mesto; trebalo JS samo ne jati kad ga ponude, ne zavideti nikom, ne svaati se ni s , ms vreati se, to on po uroeno j mu dobroti nikad nije ni no. 1emu bi bilo smeno da su mu kazali da nee dobiti K1 sa platom koja mu je potrebna, utoliko pre to on nije ni kio nita izvanredno; on Je hteo samo ono to su dobijali i Goii vrnjaci; a vriti takvu dunost umeo je on isto kao i 17 svaki drugi. Stepana Arkadijevia, zbog njegove dobre i vesele naravi be sprekornog potenja, ne samo to su voleli svi koji su I poznavali, nego je u njemu, u njegovoj lepoj, vedroj spoljanosp sjajnim oima, crnim obrvama, kosi, belom i ru menom lic bilo neega to je fiziki uticalo na ljude da prema njem budu prijateljski raspoloeni i veseli kad ga sretnu. "AJ Stiva! Oblonski! Evo ga!", govorili su lju di skoro uvek radosnim osmejkom kad bi ga videli. Ako bi se katkad desilo posle razgovora s njim neko opazi da tu nije bilo nie naroito radosnog, ipak, drugog ili treeg dana, svi bi se o radovali kad bi se sreli s njim. Sluei skoro tri godine ka o naelnik jednog sudskj nadletva u Moskvi, Stepan Arkadijevi je osim ljubavi stekj i potovanje svojih drugova, potinjenih mu inovnck stareina i sviju koji su s njim im ali posla. Glavne osob Stepana Arkadijevia, koje su mu pribavile tr op: potovanje u slubi, leale su, prvo, u neobinoj njegov snishodljivosti prema ljudima, koja je dol azila otuda to bio svestan svojih nedostataka; drugo, u potpunoj liberalnoeg ne o noj liberalnosti o kojoj je itao u novinama, ve onoj mu je bila u krvi, i s kojom se on potpuno jednako pona prema svima ljudima, bez obzira na njihovo stanje i po loaj;" tree - najglavnije - u potpunoj ravnodunosti prema posl kojim se bavio, usle d ega se nije nikad zanosio i nije greio. Kad stie u svoje nadletvo, Stepan Arkadije vi, pratnji vratara koji je ponizno nosio za njim portfelj, ue svoj mali kabinet, obue uniformu i pree u zasedanje. Pisar i ostali inovnici ustadoe, klanjajui se vesel o i potovanjem. Stepan Arkadijevi, kao i uvek, brzo proe I svoje mesto, rukova se s a lanovima i sede. Naali se porazgovara taman onoliko koliko je trebalo, i poe da r ad| Niko nije umeo bolje od Stepana Arkadijevia nai o granicu slobode, neizvetaenost i i zvaninosti, koja potrebna da se posao prijatno radi. Sekretar, veselo i potova njem, kao i svi koji su radili u kancelariji Stepan Arkadijevia, prie s aktima i p rogovori prijateljsm slobodnim tonom KOJI bee uveo Stepan Arkadijevi. - Ipak smo u speli da dobijemo izvetaj iz penzens okrunog naelstva. Evo, izvolite... - Dobili smo ga najzad? - ree Stepan Arkadijevi" metnuvi prst izmeu akata. - Dakle, gospodo... - I sednic otpoe. "Kad bi oni znali - mislio je on, nagnuv dostojanstveno glavu i sluajui referat - kako im predsednik, pre pola sata, izgledao kao dete kad neto skr ivi Oi su mu se smekale dok se referat itao. Do dva sat trebalo je da se radi, bez prekida, a u dva odmor i doruak. Jo nije bilo dva sata, kad se velika staklena vra t nadletva otvorie i nekoue. Svi inovnici, i oni to sedeli ispod careve slike, i oni iza zercala, obradovavi sluaju da se malo razonode, osvrnue se prema vratima; al posluitelj koji je stajao pred vratima, istera onoga to je bi uao i zatvori staklena vrata. 18 iao bez pitan ja, zao sam mu: kad , js iredmet bio proitan, Stepan Arkadijevi ustade, I ss, i po vodei se za slobodoumnijim miljenjem, koje je preteno, izvadi jo u zasedanju cigaret u, pa ode u 5inst. Dvojica njegovih drugova, stari inovnik _1 i kamerjunker3 Grin jevi izioe za njim. Zavriemo valjda posle doruka - ree Stepan "evi. vko da neemo! ikitin. A taj Fomin mora da je strana varalica - ree | o oveku pominjanom u predmetu koji su ggoetresali. vn Arkadijevi se namrti kad u te Grinjevieve Jui time na znanje kako je nepristojno pre vremena I ocenu - i ne odgovori nita. _o je to ulazio? u pita posluitelja. JNekakav ovek, vae prevashodstvo, u: ["dok sam se okrenuo. Traio j e vas. K; vnovi, tada... .deje? Mora da je izaao u predsoblje, dosad je ovuda etao . - ree posluitelj pokazujui rukom snanog, pleatog |"KOVrdave brade, koji se, ne skida jui jagnjeu ubaru, brzo peo po izlizanim stepenicama od kamena. Nekakav ""I zvaninik , koji je s portfeljom silazio, zastade, popreko u noge oveka koji se brzo peo, z atim, isto i, pogleda u Oblonskog. pan Arkadijevi stajao je gore na stepenicama. N jegovo uno vedro lice, uokvireno vezenom jakom uniforme, ri se jo vie kad poznade o noga koji se peo. Dabogme! Ljevin! Jedva jednom! - ree s prijateljskim iikim osmeh om, zagledajui Ljevina koji mu prie. - rgi nije bilo odvratno da me trai u ovoj jazo ini? - tspan Arkadijevi, i ne zadovolji se rukovanjem, ve i i svog prijatelja. Jss i li odavno doao? Tsk to sam stigao. Mnogo sam eleo da te vidim - ori Ljevin osvrui s e oko sebe stidljivo i u isti mah i uznemireno. Hajdemo u kabinet - ree Stepan Ar kadijevi, koji je vao istoljubivu i rasrdljivu stidljivost svoga tsl.a, i uhvativi ga za ruku povede ga za sobom kao da ga odi kroz neku opasnost. GSteian Arkadije vi bio je na "ti" skoro sa svima svojim icima: sa ezdesetogodinjim starcima, sa ssto godinjim mladiima, s glumcima, ministrima, 1I11ma i general-autantima, tako da su s e mnogi od onih s li js bio na "ti" esto nalazili na dvema krajnjim takama ggisnog poloaja, i veoma bi se zaudili kad bi doznali da !o Oblonskog imaju neeg zajednikog . On je bio na "ti" sa m s kim je pio ampanj, a ampanj je pio sa svima, i zato, [ bi ss pred svojim potinjenima susreo sa nekim od svojih idnih "ti", kako je u ali nazivao mnoge svoje prijatelje, V, sa uroenim mu taktom, umeo da umanji neprijata n utisak "mG kod potinjenih. Ljevin nije bio od postidnih "ti", [ js Oblonski svs uim taktom osetio da Ljevin misli kako on 19 moda ne eli da pred potinjenima pokae s voju bliskost njim, i zato pohita da ga uvede u kabinet. Ljevin je bio gotovo is tih godina s Oblonskim, i nije s njim na "ti" samo po ampanjcu. Ljevin je bio nje gov drug; prijatelj iz rane mladosti. Oni su se voleli, bez obzira razne naravi i ukuse, kao to se vole drugovi koji su sprijateljili jo u prvoj mladosti. Ali, ka o to esto biva ljudi koji su izabrali razliita zanimanja, svaki od premda je posle zrelog razmiljanja pravdao rad s: prijatelja, u dui je onog drugog prezirao. Svako me se od inilo da Je onaj ivot kojim on ivi, jedini pravi ivotj onaj kojim iviprijatelj - samo opsena. Oblonski se tako "" mogao uzdrati od lakog, ironinog osme jka kad je v _g Ljevina. Mnogo ga je puta ve video kako dolazi u Moskvu | sela, g de je neto radio, ali ta je radio, to Steg Arkadijevi nije mogao dobro da razume, a nvde se za to interesovao. Ljevin je dolazio u Moskvu uvek uzbuen, uur malo snebi vljiv i ljutit zbog te snebivljivosti, i naje" potpuno novim i neoekivanim pogledima na stvari. Ste: Arkadijevi smejao se tome, i voleo je to. Tako isto, Ljevin j dui prezirao varoki nain ivota svoga prijatelja i NjSJ slubu, kogu je smatrao za bespos licu i podsmevao joj Razlika je bila u tome to se Oblonski, radei ono to rade, smej ao dooroudno i samopouzdano; a Ljevin, bez samopouzdanja i ljutito. - Odavno smo ti se nadali - ree Stepan Arkadijev: ulazei u kabinet; pustio je ruku Ljevinovu, k ao da je time ht rei daje tu sad prestala opasnost. Veoma, veoma se raduj to te vi dim - nastavi on. - ta mi radi? Kako si? Kad doao? Ljevin je utao pogledajui u nepozn ata lica dvoji pomonika Oblonskog, a naroito u ruku elegantnog Grinjevi sa tako du gakim belim prstima, sa tako dugim, utim, kraju savijenim noktima, i tako velikim i SJZJNIM dugmetima koulji, da su te ruke oigledno privlaile svu njegovu pa: i nisu mu davale da slobodno misli. Oblonski to odmah opazi i osmehnu se. - Ah, da, dop ustite da vas upoznam - ree. - M pomonici: Filip Ivanovi Njikitin, Mihailo Stanisla v; Grinjevi - i okrenuvi se Ljevinu: - lan zemstva4, no! saradnik u zemstvu, atleta koji jednom rukom die osamdes kilograma, stoar i lovac, i moj prijatelj Konstanti n Dmitr; Ljevin, brat Sergija Ivanovia Kozniova. - Drago mi je - ree starac. - Imao sam ast da upoznam vaeg brata, Ser Ivanovia - ree Grinjevi pruajui mu svoju tanku ruk dugim noktima. Ljevin se namrti, rukova se hladno i odmah se okr Oblonskom. Mada je veoma potovao svoga brata po majci, knjievni koga je znala sva Rusija, trpeti nije mogao kad mu se neko obr! ne kao Konstantinu Ljevinu, ve kao bratu uvenoga Ko znio] - Nisam vie lan zemstva. Sa svima sam se posvaao vie ne idem na skupove ree Oblo nskom. 20 "Zar vs! - osmehnu se Oblonski. - Ali kako? Zato? G Duga je to pria. Ispr iau ti jednom - ree Ljevin, pa da pria. - Ukratko reeno, uverio sam se da 9G rada u z emstvu nema i ne moe biti - poe vatreno, |ga js neko maloas uvredio. - S jedne stra ne, igraka, S parlamenta, a ja nisam ni odve mlad, ni odve star, da [zabavljao igraka ma; a s druge strane on zape, to JS za sresku so!epe5 da dou do novca. Nekad su t o radili | i sudije, a sada zemstvo; ne kaem da uzimaju mito, nego plate koje nis u zasluili - govorio je tako vatreno 5 neko od prisutnih pobijao njegovo miljenje. - Aha! Ti si kao to vidim, opet u novoj fazi, u vtivnoj - ree Stepan Arkadijevi. Uostalom, aemo DOCNIJS o tome. "Da, docnije. Ali potrebno je da budem s tobom ree | Gledajui s mrnjom Grinjevievu ruku. [vpan Arkadijevi se lako osmehnu. Govorio s i da vie nikad nee obui evropsko odelo? , merei oima Ljevinovo novo odelo koje je sigu rno io ancuz kroja. - Dakle, vidim: nova faza. vin najedanput pocrvene, ali ne ona ko kao to crvene ljudi - tako da sami tone osete, ve onako kao to deaci, i osete da su smeni sa svojom stidljivou, JGZ se stid e i crvene jo vie, gotovo do suza. Tako JS no bilo videti to umno, muko lice u takvo m stom stanju, da ga Oblonski prestade gledati. Gde emo se videti? Vrlo, vrlo je potrebno da s tobom zvaram - ree Ljevin. blonski kao da se zamisli. Zna ta: hajdemo na doruak kod Gurina, tamo emo ovarati. Ja sam slobodan do tri sata. I- Ns mogu odgovori Ljevin, razmislivi - imam da |tim jo na jedno mesto. - Pa dobro, onda emo zajedno ruati. - Ruati? Nemam ja nita naroito, tek da ti kaem dve I, da te neto pitam , a posle emo razgovarati. Pa reci mi odmah te dve rei, a razgovaraemo za Kom. Hteo bih, zna - poe Ljevin - uostalom nije nita io. Lics mu odjednom posta pakosno zbog toga to se trudio da Pkda SVOJU stidljivost. ta rade erbacki? Je li sve po starom? - ree. an Arkadijevi odavno zna da je Ljevin zaljubljen u njegovu stiku Kiti, pa se neprimetno osmehnu, a oi mu veselo |us. Ti si mi kazao dve rei, a ja ti ne mogu na to odgovoriti 1dns rsi, jer... Oprosti, molim te, samo za trenutak... Ugs sekret ar, s potovanjem u kojem se ogledala i neka C1NOST i neko opte svima sekretarima sk romno saznanje o joj iadmonosti u poznavanju posla nad SVOJIM stareinom, s Oblonskom s aktima, i tobo traei uputstva poe "njavati neko zapleteno mesto. Stepan Arkadijevi ga ne ua, metnu neno svoju ruku na njegov rukav. 21 - Ne, uradite onako kao to sam v am kazao - ree, i tom se osmehnu da bi ublaio svoju primedbu; objasnivi ukratko kak o on razume tu stvar, odmae akta i ponovi: Uradite tako, molim vas, Zahare Njikit iu. Zbunjeni sekretar ode. Dok se Oblonski objanjavao | sekretarom, Ljevin se potp uno pribrao. Stajao je naslok obema rukama na stolicu, a lice mu je izraavalo pod rugljn panju. - Ne razumem, ne razumem, - ree. - ta ne razume? - ree Oblonski, osmejk ujui se io onako veselo i vadei cigaretu. Oekivao je od Ljevina nv neobian ispad. Ne razumem ta vi radite - ree Ljevin sle ramenima. - Kako moe to tako ozbiljno radit i? - Zato? - Pa zato to tu nema ta da se radi. - To se tebi tako ini, mi smo pretrpa ni poslom. - Na hartiji. Ali, jest, ti ima dara za to - Ljevin. - To jest, ti mis li da meni neto nedostaje? - Moz je i tako - ree Ljevin. Pa ipak ja uivam u velianstv enosti i ponosim se to mi je prijatelj tako ve ovek. Ali, nisi mi odgovorio na pit anje - dodade gledaju oajnim naprezanjem pravo u oi Oblonskom. - Dobro; dobro. Poeka j malo, doi e i ti do ov Lako je tebi kad ima tri hiljade lanaca u karazinskom srezu J takve miice, i sveinu dvanaestogodinje devojice - doi e i ti k nama. A to se tie o o si pitao: sveC isto, teta samo to nisi tako dugo bio kod njih. - A zato? - upita Ljevin uplaeno. - Nita - odgovori Oblonski. - Razgovaraemo. zato si upravo doao? - Ah , i o tome emo docnije govoriti - ree Ljev" pocrvenevi opet do uiju. - Lepo. Razumel i smo se - ree Stepan AJadijevi. Vidi, ja bih te pozvao svojoj kui, ali ena mi JS neto sla Nego zna ta, ako hoe da se s njimavidi, one e danas etiri do pet sigurno biti u Zoolokoj bati. Kiti ide klizanje. Ti ot idi tamo, ja u doi po tebe, pa emo nekud ruak. - Vrlo dobro! Dakle, db vienja! - Samo pazi, znam, zaboravie, ili e iznenada ot na selo! - viknu smejui se Stepan Arkadijev i. - Neu, zacelo. I Ljevin izie iz kabineta, setivi se tek kad je ve na vratima da je zaboravio da se oprosti s pomonici Oblonskog. - Mora da je to neki veoma energian gospodar - Grinjevi kad Ljevin izie. - Jeste, bauka - odgovori Stepan Arkadijevi, ma g _ glavom - i ima sree! Tri hiljade lanaca u karazinskom sre budunost pred njim, i gledajte kako je sve! A ne kao mi. - A na ta se vi apite, Stepane Arkadijeviu? - P a, zlo je, ne valja - ree Stepan Arkadijevi i , 22 1ihnu. VI Kad je Oblonski zapit ao Ljevina zato je upravo doao, vin je pocrveneo i naljutio se na sebe to je pocrve neo, jer NIJS mogao odgovoriti: "Doao sam da prosim tvoju ;tiku", iako je samo za to doao. Ljevin i erbacki behu stare moskovske plemike kue, ! su uvek bile u bliskim i prijateljskim odnosima. Ti su se osi JO jae uvrstili u vreme kad je Ljevin bio st udent. On |bio zajedno spremao i upisao na univerzitet sa mladim vom erbackim, bra tom gospoica Doli i Kiti. U to vreme |in je esto odlazio u kuu erbackima, i zaljubio se u tu u. Ma koliko to izgledano udnovato, ali Konstantin Ljevin js zaljubljen b a u kuu, u porodicu, a naroito u ensku Kvinu porodice erbackih. Svoju majku Ljevin nij e ni |mtio, a njegova jedina sestra bila je starija od njega, tako da kui erbackih prvi put video stari plemiki ivot vzovane i estite porodice, kojim on NIJS iveo, jer je ostao oca i majke. Svi lanovi te porodice, naroito enska zvina, inili su mu se k ao zaklonjeni nekim tajanstvenim skim zastorom, i on ne samo da u njima nije vid eo nikakvih nego je bio uveren da se iza toga zastora, koji ih je injao, kriju s amo uzvieni oseaji i svemogupa rsnstva. Zato su te tri gospoice govorile jednog dana Psski, a drugog francuski; zato su odreeno vreme zmsnce svirale na klaviru, a zvuc i se uli i gore kod brata, I su njih dvojica, kao studenti, uili; zato su dolazili ti tel,i francuske knjievnosti, muzike, crtanja, igranja; to su se tri gospoice, u odreeno vreme, u pratnji t-11e "p izvozile u koijama do Tverskrg bulevara, u atla snim cicama - Doli u dugakoj, Natalija u poludugakoj, a Kiti svim kratkoj, tako da sujoj se dobro videle lepe noice u egnutim crvenim arapama; zato su etale po Tversk om snaru u pratnji lakeja sa zlatnom kokardom na eiru - sve i mnogo ta to se zbivalo u tom njihrvom tajanstvenom u, JBevin nije razumevao, ali JS znao da je sve to s e tamo a divno, i bio JS zaljubljen ba u tajanstvenost toga to se lo. Kao student u malo se nije zaljubio u najstariju, Doli; nju 1o udadoe za Oblonskog. Zatim se poe zaljubljivati u u ssstru. Nekako je oseao da treba da se zaljubi u jednu od ira, samo nije bio naisto u koju; ali, i Natalija se udade, iplomatu Ljvova, im je poel a da izlazi u drutvo. Kiti je jo dete kad je Ljevin svrio univerzitet. Mladi roacki stupi u mornaricu i udavi se u Baltikom moru, in, iako je bio prijatelj Oblonsko m, poe ree dolaziti | ackima. Ali kada je poetkom ove zime, posle godinu doao sa sel a u Moskvu i video se sa erbackima, ieo js u koju mu je od njih triju bilo sueno da se zaljubi. 23 Nita prostije, reklo bi se, ve da on sa svojih trvdeo dve godine, o vek oddobra roda, pre bogat nego siro! zaprosi kneginjicu erbacku; na svu priliku, svi b i rekli je on dobra prilika. Ali Ljevin je bio zaljubljen, pa mu inilo da je Kiti savrena u svakom pogledu, da je stvore koje je uzdignuto iznad svega zemaljskog, a on tako ni: zemaljski stvor, da se nije moglo ni misliti da e ma ko, ona sama, smatrati njega dostojnim nje. Poto je kao u nekom bunilu proveo u Moskvi dva mes e: viajui se s Kiti skoro svakog dana na razliitim sastancn u velikom svetu, koji J e poeo pohaati samo da bi se sreta njom, on iznenada odlui da od toga ne moe biti nit a vrati se u svoje selo. Ljevinovo uverenje da od toga ne moe biti ni osnivalr se na tom: da je on u oima njenih roaka bio ra nedostojna prilika za divnu Kiti, i da ga ni sama Kiti ne voleti. U oima njenih roaka on nema nikakvo uobiaje odreeno zanim anje i poloaj u drutvu; dok su drugovi, sad, kad je njemu trideset i dve godine, p ostali: i pukovnik i carev autant, neko profesor, neko direktor G ili eleznike dire kcije, ili predsednik itavog je, dravnog nadletva, kao na primer Oblonski; a on on je : dobro znao kakav mora izgledati u oima sveta, on Je ple: spahija koji gleda da zapati to vie krava, koji ide u lov ljuke, podie zgrade na svom imanju, to e rei: k ikakva talenta, od koga nita ne moe biti, i koji, drutvenim pojmovima, radi ono to rade ljudi koji ni: nisu sposobni. Tajanstvena i divna Kiti nije mogla voleti t ako oveka za kakvog je on sebe smatrao, i, to je glavno, oveka"t; obinog, koji se nii m nije istakao. Osim toga, njeg preanji odnosi prema Kiti - odnosi odraslog oveka p ; detetu, to je poticalo od njegova drugovanja s njenim bratom inili su mu se kao nova prepreka njegovoj ljubavi. Runog dobrog oveka, u kakve je on sebe ubrajao, mo gli su, mislio je O1 voleti kao dobrog prijatelja, ali da takav ovek bude vol lju bavlju kojom je on voleo Kiti, za to bi trebalo biti lep, to je glavno, neobian ove k. Ljevin je sluao da ene esto vole i rune, obine lju, ali tome nije verovao, jer je sudio po sebi: on je mogao vol samo lepe, tajanstvene i neobine ene. Meutim, posle dvomesene usamljenosti na selu, on uverio da ovo nije bila jedna od onih zaljublj enosti kakve, oseao u ranoj mladosti; da mu ovo oseanje ni za trenutak ! daje mira ; da on ne moe iveti dok se ne rei pitanje: hoe l ona biti njegova ena ili ne, i da n jegovo oajanje dolazi sam od uobraenja, jer on nema nikakvih dokaza da e ga tamo od bit I sad je eto doao u Moskvu sa vrstom namerom da Kt zaprosi i da se oeni, ako ga prime. Ili... nije mogao ni misli ta e biti s njim, ako ga odbiju. 24 VII vvii je stigao jutarnjim vozom uMoskvu i odseo kod svoga |G brata po MZJCI, Kozniova. Pot o se presvukao, uao u u kabinet, u nameri da mu odmah ispria zato je , i da ga upit a za savet; ali brat nije bio sam. Kod njega se poznati profesor filozofije, koj i je iz Harkova vao da izgladi nekakav nesporazum ponikao meu njima u vanom filozo fskom pitanju. Profesor se vatreno [protiv materijalista, a Sergije Kozniov paljiv o je tu polemiku, i kad je proitao poslednji profesorov , saoptio mu je u pismu ne ke zamerke, prebacuJui mu da 10 odve popustljiv prema materijalistima. I prrfesor oputova da se objasne. Govorilo se o temi koja je onda modi: ima li granice izmeu psihikih i fiziolokih " ljudskoj delatnosti, i gde JS ta granica? [gije Ivanovi doe ka brata sa svojim ljubaznim i osmejkom sa kojim jedoekivao svakoga, predstavi ga vru i nastavi razgovor. aalen ovek u naoarima, ut u l icu, niska ela, prekide |utak razgovor da se pozdravi, i nastavi onda govor ne jui panju na Ljevina. Ljevin sede, oekujui da or ode, ali ga ubrzo zainteresova predme t o kojem su I. vvin je nailazio u asopisima na lanke o kojima se sad glo, itao ih i interesovao se njima, jer su pisci u raijali osnove prirodnih nauka, ksue su Lje vinu, ci.aku po struci, bile poznate; samo to on naune ks o ovekovu poreklu od ivotin je, o refleksima, o iji i sociologiji nikad nije dovodio u vezu s pitanjima aju koji ivot i smrt imaju za njega samoga, pitanja koja su Joslednje vreme ee dolazila na pamet. puajui njihov razgovor, zapazio je da oni vezuju nauna a sa intimno ovenim pitanjima, i nekoliko puta su se tovo dotakli bili tih pitanja, ali uvek, im bi, kako se iiilo, doli blizu najvanijem, odmah bi se opet li i ponovo se udubljivali u oblast finih podela, nih pogodaba, citata, nagovetaja, pozivanja na Itste, tako d a je on, Ljevin, jedva razumevao o emu govore. - 11s mogu dopustiti - ree Sergije Ivanovi sa om mu jasnou i razgovetnou u izraavanju i sa ccnjom dikcije - ni u kom slu se ne mogu sloiti s m, da sve MOJS predstave o spoljanjem svetu dolaze od ka. Naj osnovniji pojam o bitisanju nisam dobio putem a; i nemamo ni naroitog organa pomou kojeg bismo I do goga pojma. Jsst, ali oni - Vurst i Knaust, i Pripasov - oni e [ odgovoriti da vae saznanje o bitisanju potie iz 1OSTI svih oseanja, da je to saznan je, dakle, rezultat .a. Vurst ak otvoreno govori: im nema oseanja, nema ni 25 pojma o bitisanju. - Naprotiv, ja kaem - poe Sergije Ivanovi. JBevinu se u taj mah uini d a se oni, doavi najglavnijeg, opet udaljuju, i odlui da profesora upita: - Prema to me, kad se moja ula ugase, kad telo umre, 01| ne moe vie biti ni bia? Jetko, i kao s nekim intelektualnim bolom to je preki u mislima, profesor pogleda toga udnovatog pitaa KOJI vi lii na onoga to vue lau nego na filozofa, pa skrenu pogjj na Sergija I vanovia, kao da ga pita: vredi li tu govoriti? Sergije Ivanovi, koji nije govorio ni blizu s ov napregnutou i jednrstranou s kojima je to radio pro i u IJOJ je glavi o stajalo mesta i da profesoru odgovori, i, isto vreme razume to prosto i prirodno gledite sa kojer pitanje bilo postavljeno, osmehnu se i ree: - Jo nemamo prava da reavamo to pitanje - Nemamo podataka - potvrdi profesor, i nastavi sv dokazivanje . - Ne - govorio je - ja samo istiem: | oseanju, kao to veli Pripasov, slui kao podl oga utis onda moramo strogo razlikovati ta dva pojma. Ljevin nije vie sluao, ekao j e samo da profesor ode. VIII Kad profesor ode, Sergije Ivanovi se okrete bratu. Milo mi je to si doao. Hoe li se zadrav; Kako gazdinstvo? Ljevin je znao da gazdinst vo nimalo ne zanima star] brata, i da je tim pitanjem on hteo jedino da mu u zado voljstvo, i zato odgovori samo o prodaji penice i o nov: Ljevin je hteo da kae bra tu kako je naumio da se eni, i ga zamoli za savet; ak se vrsto bio odluio na to; ali kad sastao s bratom, kad je uo njegov razgovor s profesorom, kad zatim uo kako br at i nehotice, kao s neke visine, pita gazdinstvo imanje njihove majke nije bilo podeljeno, i Ljevin upravljao i svojim i bratovljevim delom, Ljevin oseti nekak o ne moe zapodenuti razgovor sbratom o svojoj odluci se eni. Oseao je da brat to nee onako shvatiti kako bi eleo. - A ta se radi kod vas u zemstvu? - zapita Ser Ivanovi, koga je zemstvo neobino zani malo; on mu pripisivao veliki znaaj. - Pravo da ti kaem, ne znam... - Kako to?... Pa ti si lan uprave? - Nisam vie; istupio sam, i ne idem vie na sednice odgovori Lj evin. - teta! - ree Sergije Ivanovi namrtivi ee. Da se opravdao, Jevin poe priati ta adi na sednicac njegovom srezu. 26 Uvek ti je to tako! - prekide ga Sergije Ivan ovi. - lo, Rusi, uvek takvi. Moda nam je to i dobra strana, ta Vnost da vidimo svo je mane, ali preterujemo, teimo se |jom koja nam je uvek na jeziku. Rei u ti samo t oliko: daj I prava, kao to je vaa ustanova zemstva, drugom narodu pi, Nemcima i En glezima, oni bi s njima izvojevali ; a mi se samo podsmevamo. ta u? - ree Ljevin po kunjeno. - To je bio moj 1i pokuaj. Ja sam iskreno pokuavao. Ne mogu, nisam za ren . Nije istina da nisi za to stvoren - ree Sergije Ji - ve ravo shvata stvar. Moe biti - ree Ljevin tuno. A zna li da je brat Nikolaj opet ovde? at Nikolaj bio JS roeni i stariji brat Konstantina V, a brat po majci Sergiju Ivanoviu, propao ovek koji "gr dao vei deo svoga imanja u najsumnjivijem i ravom IV, a s braom bio u svai. ta kae? zviknu Ljevin zaprepaeno. - Otkud Video ga Prokofije na ulici. Ovde u Moskvi? Zna l i gde je? - Ljevin ustade, kao da Odmah otii. Kajem se to sam ti kazao - ree Sergij e Ivanovi, glavom i posmatrajui uzbuenje mlaeg brata. - Slao doznam gde ivi, i poslao mu menicu koju sam za njega io Trubinu. Evo ta mi je odgovorio. Ssrgije Ivanovi i zvue ispod pritiskivaa pisamce i I bratu. svin proita pisamce napisano neobinim, nje mu rukopisom: "Molim vas, ostavite me na miru; to je to traim od svoje drage brae. Nikolaj Ljevin." proita, i ne diui glave stajae s pisamcetom u ruci sr! ijem Ivanovie m. njegovoj se dui borila elja da zaboravi nesrenog | i saznanje da to nije lepo. O n oigledno hoe da me uvredi - nastavi Sergije "i - ali on me ne moe uvrediti, i ja b ih od sveg srca da mu pomognem, samo, znam daje to nemoguno. Jsst, jest - ponovi Ljevin. - Ja razumem i cenim tvoje ! irsma njemu, ali ja u ga ipak potraiti. Ako b a hoe, potrai ga, ali ja ti ne savetujem - jSsrgije Ivanovi. - To jest, to se mene tie Ja se ne da pe on tebe posvaati sa mnom; ali tebe radi ti ujsm da ne ide. Tu nema pomoi. Uostalom, radi kako Moda i nema pomoi, samo, ja oseam, naroito sada - js drug o - oseam da ne bih mogao biti miran. To ja ne razumem - ree Sergije Ivanovi. - Ali jedno |- dodade - ovo nam Je nauk da oudemo smerni. Poeo sam ijs i snishodljivo da gledam na ono to se zove podlost, |JS ia brat Nikolaj postao ovo to je... Ti zna t a je Lh, to je strano, strano! - ponovi Ljevin. 27Doznavi bratovljevu adresu od lakeja Sergija Ivanovi Ljevin htede odmah da ide, a li promislivi malo, ostavi uvee. Da bi stekao duevni mir, trebalo je pre svega da ; . ono pitanje zbog kojeg je doao u Moskvu. Od brata Ljevi otiao u kancelariju Oblo nskom, i doznavi gde e I erbacke, ode tamo gde mu rekoe da e moi da nae Kiti.J IX Ose kako mu lupa srce, Ljevin se u etiri sata sa fijakera pred Zoolokom batom i poe staz om", klizalitu znajui nasigurno da e tamo nai Kiti, jer j ulazu video koije erbackih. io je vedar i hladan dan. Napolju je stajao itav niz saonica i andarma. Gomile lep o obuena sveta, sa e; koji su se prelivali na suncu, vrvele su na ulazu i raienim staz ma, izmeu kuica nainjenih u r stilu, sa rezbarijom na krovu; stare kitnjaste breze, ije grane povijale pod snegom, izgledale su kao obuene u sveano ruho. On JS iao sta zom ka klizalitu i govorio u sebi: treba se uzrujavati, treba se stiati. ta ti je? t a ho puti, budalo!" govorio je svome srcu. I to se vema trudi se umiri, sve vema ga je neto guilo. Neki poznanik ga SJ i viknu ga po imenu, ali Ljevin ga i ne poznad e. Pope se brdo; tu su zveali lanci sportskih saonica koje su se dizad sputale niz breg, tutnjale i prevrtale se uz pratnju vese smeha. On proe jo nekoliko koraka i doe do glav klizalita, i odmah izmeu sviju klizaa poznade nju. Saziao je da je ona tu po radosti i strahu koji mu obuz srce. Ona je stajala i razgovarala s jednom gospoom suprotnom kraju klizalita. inilo se da nema nieg osobi ni u njenom odelu ni u njenom dranju; ali Ljevin je nju t lako poznao u gomili, kao to oi se lako pozna la rua m koprivama. Kiti je osvetljavala sve. Ona je bila osmejak koj! obasjavao sve unaokolo. "Je li moguno da u sii dole na da joj mogu prii?" pomisli on. Mesto gd e je ona stajala i mu se kao nepristupana svetinja, i u jednom trenutku zamal nije otiao, toliko ga bee spopao strah. Morao se savlada1 rei sam sebi kako oko nje pro laze i drugi svakovrsni ljud! i on moe otii tamo da se kliza. Sie dole, izbegavaju: dugo gleda u nju, kao u sunce, ali ju je video, kao i sunce, i| gledajui je. U is ti dan u nedelji, i u isto vreme, skupljala su se na lica koja su se poznavala i pripadala istom drutvu. T; bili majstori u klizanju, koji su se razmetali SVOJOM veti: i oni koji su tek uili gurajui pred sobom naslo neveti i plaljivi; i deca i st arci koji su se klizal: higijenskih potreba. Svi su se Ljevinu inili kao s izabra nici, zato to su bili u njenoj blizini. Svi kl 28 hladnokrvno pored nje, as sustiui je a as 1 js; ak su .i razgovarali s njom, i nezavisno od nje Jdivnom ledu i lepom vremenu. erbacki, Kitin brat od strica, u kratkom m pantalonama, sedeo je na klupi sa klizaljkama 1m kad ugleda Ljevina, viknu: " " najboljeg klizaa u Rusiji! Kad ste doli? Led je ge klizaljke. L ih - odgovori Ljevin udei se toj smelosti i nenom p risustvu, i ne gubei je ni za trenutak iz " nije u nju gledao. Oseao je da mu se s unce , Ona se nalazila na uglu; iskrenuvi malo svoje ce u visokim cipelama, oigled no bojaljivo se k njemu. Nekakav deko u ruskom odelu, oajno ama i saginjui se do zem nje, projuri mimo nje. ! klizala nesigurno; izvadivi ruke iz mufa koji joj |0 vra tu, drala ih je u pripravnosti; gledajui u oga JS poznala, smeila se na njega u svo me strahu. Kad ukruenom nogom se odupre i doklizi do zg, pa, uhvativi se za njega i osmehujui se, klimnu vinu. Bila je lepa nego to je on zamiljao. [ god je o njoj mi slio, ivo ju je umeo sebi predstaviti, " lepotu male plavokose glave koja je tako slobodno gavljena na lepo razvijenimdevojakim ramenima i v detinjske vedrine i dobrote. Detinjski izraz njena itak, le p stas davali su joj naroitu lepotu i toga se on "ao; ali ono to ga je uvek iznenai valo, to je bio izraz Krotkih, mirnih i providnih riju koje nisu umele a osobito njen osmejak, koji je Ljevina prenosio u I svet, u kojem se oseao mek i ganut, ka kav je bivao, seao gke dane svoga ranoga detinjstva. Kad ste drli? - ree ona pruajui mu ruku. -Hvala! 1vds, kad joj on podie maramicu to bee ispala iz Ja? SkoroJue... to jest, danas... sam doao, - odgovori koji od uzbuenja u prvi mah nije ni razumeo ta ga ona Hteo sam da doem k vama - ree, i setivi se s kojom "m ju je traio, zbuni se i pocrvene. - Nisam ni znao da zate, i to tako lepo. na ga paljivo pogleda, kao d a je htela da dokui zato je I. Maa pohvala mnogo vredi. Ovde, vas su ljudi zadrali J MSII kao najboljeg klizaa - ree stresajui ruicom u rukavici inje koje joj bee palo na muf. Jsst, nekad sam se sa strau klizao - ree on - hteo I postanem savren vetak. Vi, ini mi se, sve radite sa strau - ree ona sMm se. - Ja bih tako rado posmatrala kako se klizate. ts. pamestite klizaljke, pa emo se ZZJSDNO klizati. "Klizati se zaje dno! Je li moguno?" pomisli Ljevin 1Ju1je. Odmah u ih namestiti - ree. I ode da name sti 1L.KS. 29 - Niste nam odavno dolazili, gospodine - posluitelj, pridravajui mu n ogu i nametajui kl" - Posle vas nije bilo vie majstora meu gospodom. dobro? - zapita , priteui kai. - Dobro, dobro, samo bre, molim te - odgovori Ljen mukom zadravajupi o smejak sree to mu se i nehotice na licu. "Jeste, mislio je on, eto to je ivot, eto to je Zajedno, ree ona, hajde da se klizamo zajedno. Kako bi bi JOJ sad kaem? Ali se ba zato i bojim da joj sad kaem, t sad srean, srean makar samo u nadi... A onda?.. . Ali m Moram, moram! Dalje od mene, slabosti!" Ljevin ustade, zimski kaput, i r astravi se po hrapavome ledu oko podignute na klizalitu, izlete na gladak led i poe I lako klizati kao da je samo svojom voljom ubrzavao i uspo kretanje. On joj prie plaljivo, ali ga njen osmejak umiri.1 Ona mu prui ruku, i pooe zajedno, ubrzavajui to su bre jurili, ona mu je sve jae stezala ruku. - S vama bih bre nauila; ne znam zato , ali poverenje prema vama - ree mu ona. - I ja verujem u seoe kad se vi oslonite na mene -, on, ali se odmah uplai onoga to je rekao i pocrve zbilja, im izgovori te rei, odjednom, kao kad sunce zg oblake, njeno lice izgubi svu svoju umiljatost, i Ljevin onu poznatu mu ivu promenu na njenu licu koja je pokazv napregnutost mis li: na njenu glatkom elu pojavi se bora. - Vi imate neku neprijatnost? Uostalom, ja nemam da pitam - brzo progovori on. - Po emu to mislite?... Ne, nije mi nita ne prijat odgovori ona hladno, i odmah dodade: - Jeste li videli 1lpop? - Jo nisam. - Priite joj, ona vas mnogo voli. "ta li Je to? Uvredio sam je. Boe, pomozi mi!1 po misli Ljevin i pojuri staroj Francuskinji sa s" uvojcima, koja je sedela na klup i. Smeei se i pokazujui svoje vetake zube, on predusrete kao staroga prijatelja. - Da , eto rastemo - ree ona pokazujui oima na K- starimo. Ttu eag6 ve je veliki! - nastavi Francusn. smejui se i podseti ga na nje govu alu o trima gospo! koje je on poreivao sa tri medveda iz jedne engleske Seate li se, tako ste esto govorili? On se toga apsolutno nije seao, a ona se deset godina I toj njegovoj ali koja joj je bila po volji. - Nego, idite, idite, klizajte se. Je l" te da se naa sad lepo kliza? Kad je Ljevin ponovo priao Kiti, lice njeno vie bilo strogo, oi su gledale isto onako iskreno i ljupko; Ljevinu se inilo da u nje noj ljubaznosti ima izveta1 mirnope. I bi mu teko. Poto su porazgovarali o st guver nanti i njenim nastranim navikama, Kiti zapita kam ivi. - Zar vam nije dosadno na selu? - Nije, nije mi dosadno, jer sam uvek u poslu - re 30 I di I a ona potinjav a svome mirnom tonu, iz kojeg nee : da se otrgne, kao to je bivalo s poetka zime. " sts li dugo ostati? - upita ga Kiti. I znam odgovori on, ne mislei o onom to govor i. I Na to, da e, ako se upusti u taj ton mirnog opet otputovati ne uinivi nita, doe mu u I odlui da se bori. "da ne znate? znam. To zavisi od vas - ree, i odmah se up lai Kiti nije ula njegove rei, ili nije htela da ih da se spotae, udari dvaput nogom o led, i brzo njega. Otkliza se do t-11e Glpop, ree joj neto i "Iici gde su dame skidale klizaljke. ve, ta sam uradio! Gospode boe, pomozi mi, govorio je Ljevin mol ei se Bogu i istovremeno potrebu silnog kretanja: razleteo se opisujui i unutranje krugove. mah jedan od mlaih ljudi, najbolji od novih klizaa, u ustima i sa klizalj kama na nogama, izie iz ra se, polete s klizaljkama niz stepenice lupajui i Slete d ole, i ne promenivi ak ni slobodan ku poe se klizati po ledu. K, to je neto novo! ree Ljevin i odmah otra gore trooa. zite da se ne ugruvate, treba se navii! - dovik nu 1J erbacki. nn se pope gore, zalete se koliko je mogao i polete dole rukama rav noteu u tom za njega neobinom Jposlsdnjoj stepenici zape, ali, dodirnuvi samo malo [I, uini snaan pokret, povrati ravnoteu i smejui I se dalje. "Divan ovek - pomisli u taj mah Kiti, izlazei iz [s p1-11e 1lpop i gledajui ga s osmejkom nene milote, 1 a b rata. [jssam li ja kriva, da li sam uinila neto ravo? Vele: ija. Ja znam da njega n e volim, ali mi je ipak prijatno s I JS tako krasan. 40, ato mi je ono kazao?..." mislila je. nids Kiti da odlazi, i njenu mater koja ju je ekala na "cama, Ljevin, sav rumen od brzog kretanja, zastade i I ss. |ids klizaljke, i na izlasku iz bat e stie majku i erku. Milo mi je to vas vidim - ree kneginja. - Mi , kao i uvek, etvrtk om. Dakls danas? Milo e nam biti da vas vidimo - ree kneginja hladnoa oalosti Kiti, i ona poto-poto htede da I ma gerinu hladnou. Okrenu glavu i ree smeei se: Dovienja! U taj mah Stepan Arkadijevi, sa 1J1,snim eirom, vedra lica i pogleda, ue u batu kao po bedilac. Ali kad prie tati, on JOJ, tuna lica, i 31 kao krivac, odgovori na njeno p itanje kako je Doli sa zdra Poto porazgovara s tatom tiho i setno, isprsi se Ljevi na pod ruku. - Hoemo li? - upita. - Neprestano sam mislio o" i vrlo, vrlo mi je m ilo to si doao - ree, znaajk gledajui u oi. - Hajdemo, hajdemo - odgovori sreni Ljevin jer j ur zvuk glasa koji mu jekazao "dovienja", i gledao oe kojim su bile propraene te rei. - Hoemo li u "Ermi lit a" ili kod "Engleske"?7 - Meni je svejedno. - Onda hajdemo kod "Engleske" - ree Ar kadijevi, izabravi "Englesku", zato to je tamo bio I duan nego u "Ermitau", pa je sma trao da nije lepo da ob|| tu gostionicu. - Ima li kola? Divota, Jer ja sam svoja poslao kui. Celoga puta prijatelji su utali. JBevin je mislio: znaila ona promena n a licu Kiti, i as je uveravao sebe, nade, as je oajavao uviajui da je ludo nadati se; a mej! oseao je da je sad sasvim drugi ovek, ni nalik na onog njenog osmeha i rei " dovienja". Stepan Arkadijevi je uz put sastavljao meni za ruak.: - Ti, ini mi se, vo li igoN9 - ree on JBeviJ stigoe. - ta? - upita Ljevin. - Tirbo? Da, strano tirbo. Kad Ljevin sa Oblonskim ue u gostionicu, nije mop primetiti na licu i u CSLOJ pojavi Stepana Arkadije naroiti izraz KOJI je liio na neko uzdrano zadovolj Oblonski skide kaput, i sa eirom na uho proe u trpeza i poe izdavati naredbe kelnerima Tatarima ko ji, obuei frakove, i sa ubrusima, obletahu oko njega. PozdravljajuJ desno i levo s poznanicima kojih je bilo i ovde, kao i svuD koji su ga radosno doekivali, on pr ie bifeu, pojede pG ribe, ispi rakiju, i ree neto nabeljenoj Francuskinji ed sedela za kasom sva u pantljikama, ipkama i kovrdicama," se ak i ta Francuskinja iskreno nasmejala. Ljevin samo zat uze aicu rakije to ga je vreala ta ena koja mu se sva sazd na od lane kose, roiLge de pg I ta1ge Le oNeNe. pohita da se odmakne od nje, kao od neistog mesta. Dua : bila puna uspomena na Kiti, a u oima mu je sijao pobede i s ree. - Ovamo, vaa svetlosti, izvolte, ovde vaa svetlost I biti uznemiravana govorio je, lepei se za Oblonskog, I prosedi Tatarin, irokih kukova, iznad kojih se razd pole fraka. - Izvolte, svetlosti - govorio je i Ljevii potovanja prema Stepanu Ar kadijeviu udvarajui njegovom gostu. 32 _"svi zaas ist pokriva po okruglom stolu, KOJIJ S [zastrt, i na kojem je stajao bronzani svepnjak, on omotske stolice, i sa ubru som i jelovnikom u ruci I Stspana Arkadijevia, oekujui naredbe. | slite zasebnu sobu , vaa svetlosti, odmah e biti tamo je sad knez Galicin s jednom gospoom. Dobili ; o striga. ! ostrige? I Arkadijevi se zamisli. bi bilo, Ljevine, da promenimo plan ree on prst na jelovnik. Na licu mu se ogledala ozbiljna " li dobre ostrige? Paz i dobro! !Nsburke, vaa svetlosti, ostendskih nema. ensburke, flensburke, dobro, samo jesu li svee? "J smo ih dobili. I li da ponemo od ostriga, i zatim da izmenimo i ceo ii je svejedno. Ja najvie volim orbu sa kiselim I kau od heljde, ali ovde toga nema. lite li kau a 1a gihe1p - ree Tatarin, naginjui vinom kao dadilja nad detetom . ale, to god izabere, bie dobro. Klizao sam se, an. I ne misli - dodade, spazivi da Oblonski zljan - da neu ceniti tvoj izbor. Ja u sa vom i dobro jesti. I dabogme! M oe se rei ta se hoe, ali to je jedno od ava u ivotu - ree Stepan Arkadijevi. - Dakle, i, brate, ostrige, jedno dvadeset, ili bie malo, " komada; supu od zeleni... RgtG atge - prihvati Tatarin. Ali Stepan evi nije hteo da mu uini zadovoljstvo te da jel a incuskim imenom. "I sleni, zna? Zatim tirbo u gustom sosu, zatim... j, ali pazi da budedobar. Zatim donesi kopuna, ili tako kompota. se da Stepan Arkadijevi ne naziva j ela po skom Jelovniku, Tatarin ne ponavljae nazive za njim, ni i sebi zadovoljstv o da celu porucbinu ponovi prema . u: "sup prentanier, tirbo sos Bomare, pular a l" 111. masedoan de frui ... odmah, spustivi jednu ukorienu kartu, on, kao na 4i, dohvati drugu, u kojoj su bila pobrojana vina, i dade |iu Arkadijeviu. A ta emo pit i? Ja? to god hoe, samo najpre malo... ampanjca - snin. IIIta? Zar odmah? Uostalom, moemo. Ti voli onaj s |csatom? Kas blan prihvati Tatarin. Dakle, daj nam tu marku uz ostrige, a posle videemo. Raumem. A kakvo stolno vino elite? Donesi nui, ili, bolj e, klasii abli. Raumem. elite li vaega sira? 33 - Jest, jest, parmezana. Moda ti voli rugi koji? - Ne, meni je svejedno - odgovori Ljevin, ne mOga zadri osmeh. I Tatar in s razapetim polama fraka otra, i posle pet minuta s inijom osgriga u sedefskim k oljkama i s bocom izmeu prstiju. Stepan Arkadijevi malo izguva utirkani ubrus,: ga z a prsnik, i namestivi ruke zgodno, lati se ostriga. - A, dobre su - govorio je po duhvatajui viljukom ljigave ostrige sa sedefskih koljki, gutaj jednu za drugom. - D obre su - ponovi, podiui vlane i sjajne oi| Ljevina as na Tatarina. Ljevin je jeo i o strige, mada mu je beli hleb sa sirok prijao. Ali je sa uivanjem posmatrao Oblons kog. " Tatarin, poto je izvukao zapua iz boce i nalio pen vino u tanke bokaste ae, na mesti svoju belu map posmatrae Stepana Arkadijevia s oigledno zadov osmejkom. - A t i ba ne mari za ostrige? - ree Arkadijevi ispijajui au naiskap ili si neto br On je da Ljevin bude veseo. Ali Ljevin ne sa nije bio veseo nego se prosto oseao skuen. S onim toL lealo na dui, njemu je bilo teko i nelagodno u gosti sa zasebnim sobama g de se ruavalo sa enama, usred trkaranja i jurenja; bronza, ogledala, razno osvetlje nje, " - sve ga je to vrealo. Bojao se da ne uprlja ono to ispunjavalo duu. - Ja? J est, neto sam zabrinut; ali i osim toga, sv skuava me - ree on. - Ne moe zamisliti ka ko se KOJI ivim na selu, sve to ini udnovato, ba kao i onoga gospodina koga sam vide o kod tebe... - Jest, video sam da su te nokti jadnog GrinjeviaJ zanimali - ree St epan Arkadijevi smejui se. - Ne mogu to da gledam - odgovori Ljevin. - molim te, n a moje gledite, na gledite jednog stanovnika. Mi se na selu trudimo da nam ruke bu du takve! bismo njima to lake mogli raditi; zato opsecamo nm| ponekad zasukujemo r ukave. A ovde, ljudi namerno putaju 1: da im izrastu koliko god mogu, i, mesto du gmeta, pridec manete itave tanjirie, te ne mogu rukama nita da radvvj Stepan Arkadij evi se veselo osmejkivae. ] - E, to je dokaz da onome grub rad nije potreban. Kod radi um... - Moe biti, ipak, meni to izgleda udnovato, kao 1 se ini udno i ovo: mi, seoski stanovnici, urimo da pre najedemo, pa da radimo, a ja i ti se staramo da s e to, ne najedemo, i zato jedemo ostrige. " - Pa razume se - prihvati Stepan Arka dijevi. - U | i jeste cilj obrazovanja: da ovek od svega ume sebi uivanje. - E, ako je to cilj, onda bih ja voleo da sam divljak.- Ti si i tako divljak. Svi ste vi Ljevini divljaci. 34 I udahnu. Seti se svoga b rata Nikolaja, i bi ga stid i VNjko, pa se namrti; ali Oblonski poe govoriti o Koj i Ljevina odmah otre od tih misli. hoe li ii veeras kod naih, to jest, kod "h? - ree, dmiupi prazne, hrapave koljke, I sir i znaajno sijajupi oima. G, svakako u otii - odgo vori Ljevin - mada mi se I ms je kneginja nerado pozvala. s tobom! Kojeta! To je njen nain... E, donesi nam en nain, gaps1e s1atep - ree Stepan Arkadijevi. Cu i ja, ali prvo moram ipi na probu pevanja kod Vnino. E, reci, zar nisi divljak? ime da se objasni canput iezao iz Moskve? acki su me neprestano pitali o tebi, kao da ja moram A ja znam samo toliko da ti uvek radi ono to I - ree Ljevin polako i uzbueno. - Ima pravo - ak. Samo, moje divljatvo nije u tome to sam onda I u tome to sam sad d oao. Sad sam doao... kako si ti srean ovek! - prihvati Stepan c, gledajui Ljevina u oi Ismu? znajem vatrene konje po nekim njihovim igovima, a mladie po oima odeklamova S tepan i. :js pred tobom. zar je kod tebe iza tebe? Ko i nije ba iza, tek pred tobo m je budunost, a kod danjost - i to ba preizdana. ko to? 1a, nije dobro. Uostalom, n eu o sebi da govorim, a sve [da objasniti - dodade Stepan Arkadijevi. - Dakle, doao u Moskvu?... Hej, dii ovo! - viknu on Gi nagaa? - odgovori Ljevin, ne skidajui sa I Arkadijevia oiju koje su iz dubine sijale. 1igaam, ali ne mogu ja poeti da o tom go vorim. Ve po smi videti da li JS moje nagaanje tano ili nije - Vpap Arkadijevi gledaj ui Ljevina s lakim osmehom. Pa. ta veli? - ree Ljevin druim glasom i |i kako mu na lic igraju miii. - Kako ti na to S1K1N Arkadijevi polako ispi au ablija, ne g 111 oiju s jevina. I J""."... - ree Stepan Arkadijevi - nita na svetu ne Lso kao to, nita! To J S neto najbolje to bi moglo L da se ti ne vara?.3na li o emu mi govorimo? - .enmi i u pre pogled u svoga sagovornika. - Misli li da Jguno? Mnslim da je moguno. A zato bi bilo nemoguno? | Lh, ti zbilja misli da je to moguno? Reci, reci mi misli! A ako me. .. ako me odbiju?... I ja sam ak 35 uveren... - Zato tako misli? - ree Stepan Arka s meei se kad ga vide onako uzbuena. - Tako mi se ponekad ini. A to e biti strano i: i z a nju. - U svakom sluaju, za devojku tu nema ta Strano. Svaka se devojka ponosi kad je prose. - Jest, svaka devojka, ali ne ona. Stepan Arkadijevi se osmehnu. Njemu je bilo poznato to Ljevinovo oseanje, znao je da Ljevin sve dev svetu deli u dve vrste: jedna vrsta - to su sve devojke i osim nje, i sve te devojke imaju ljuds ke slabosti, i sas obine; druga vrsta - to je ona jedina, bez ikakvih sla" uzviena iznad svega oveanskog. - Stani, uzmi sosa - ree, zadravajui Ljevinov kojajeguralasos . Ljevin posluno izvadi sosa, ali ne dade Arkadijeviu dajede. - Stani, ekaj! - ree o n. - Razumej da je to" pitanje ivota i smrti. Ja nikad ni s kim nisam govorio I n i s kim i ne bih mogao govoriti, osim s tobom. Da, smo po svemu razliiti: imamo r azliite ukuse, pogle ali ja znam da me ti voli i razume, i zato te strano 1 Za ime b oje, budi sasvim iskren.- Rekoh ti ono to ja mislim - ree Stepan Arka smekajui se. - Ali, rei u ti i vie: moja na, udesna ena... - Stepan Arkadijevi uzdahnu kad svojih odnosa prema eni, i poutavi m alo, nastavi: ima dar da sve predvidi. Ona skroz vidi oveka. Ali i sve - ona zna t a e se desiti, osobito u pitanjima bra je, na primer, prorekla da e se ahovskaja ud ati za Brei. Niko u to nije verovao, a to se dogodilo. I ona je na strani. - To jest, kako? - Tako to ne samo da te voli, nego tvrdi da e KitiJ zacelo tvoja ena. | Kad Ljevin to u, lice mu odjednom obasja osmejak,] osmejak koji granii sa suzama ganutosti. - To kae! - uzviknu Ljevin. - Ja sam uvek govorio tvoja ena prosto divn a. A sad dosta, dosta o tome - ustajui s mesta. - Dobro, ali sedi. Ljevin nije mo gao da sedi. Svojim sigurnim korakom dva puta po sobici, trepnu oima da sakrije s uze, i tekj ponovo sede za sto. - Razumej me - poe on. - Ovo nije ljubav. Ja sam i ]_ bivao zaljubljen, ali ovo je drugo. Ovo nije moje oseanje, I neka spoljanja s ila zavladala mnome. Otputovao sam, j doao do zakljuka da se to ne moe zbiti, razum e li, sree nema na zemlji; i borio sam se sa sobom, ali vidim , toga nema ivota. I treba odluiti... - Pa zato si onda otputovao? - Ah, stani! O, koliko misli! Koliko imam da te Sluaj. Ti ne moe ni zamisliti koliko si mi uinio j 36 go rekao. Toliko s am srean, da sam postao i , i ia sve drugo sam zaboravio. sam doznao da je moj br at Nikolaj... zna, on je ovde... I sam zaboravio. Meni se ini da je i on srean. Ovo je udilo. je uasno... ti si oenjen, ti zna to oseanje... I to to mi stari, ve sa prol .. ne ljubavi, ve odjednom dolazimo u najblii dodir sa istim, Jstvorenjem; to je od vratno, i ovek mora oseati da costojan. I bar nema mnogo grehova. , ipak - ree Ljevi n - ipak, "s gaenjem itam knjigu a, drem i proklinjem, i gorko se jadam..." Da! ta e, ako ti je to u svetu - ree Stepan . ina mi je jo uteha, kao to stoji u onoj molitvi koju voleo: oprosti mi ne po zaslugama mojim, ve po Jsvoms. 1samo moe mi i ona opr ostiti. XI ... I ispi au i obojica uutae. oram ti jo jedno repi. Poznaje li Vronskog? - pan Arkadijevi Ljevina. e, ne poznajem. Zato pita? Conssi drugu - ree Stepan Arkad ijevi Tatarinu, e sipao vino u ae i vrteo se oko njih ba onda kad Je [bio potreban. vto bi trebalo da poznajem Vronskog? to treba da poznaje Vronskog, jer ti je to je dan od GKo js to Vronski? - ree Ljevin, i njegovo dotle ushieno lice, u kojem je m aloas uivao Oblonski, I najsdanput pakrsno i neprijatno. "Jroiski, to je jedan od sinova grofa Kirila Ivanovia g, jsdan od najboljih predstavnika zlatne mladei "ske . Ja sam ga upoznao u Tveri, kad sam tamo bio sa 4, a on dolazio kao lan regrutne komisije. Strano je si js, ima velika poznanstva, autant je u dvoru, i uz to I pr ijatan i dobar. Jo vie nego dobar. A otkad sam ga olis upoznao, video sam da je obr azovan i veoma vntan: to je ovek koji e daleko otii. 1ii je utao i mrtio se. 1 Onamo je doao Vronski ubrzo posle tvoga odlaska, i, ss ini, do uiju se zaljubio u Kiti; a , ti e n, da njena mati... Ivini, ali ja ne razumem nita - ree Ljevin, sve gmuren. ti se svog brataNikolaja, i kako je on, Ljevin, gadan 37 to ga je mogao zaboraviti. - Stani malo, stani - ree Stepan Ark smekajui se i dodirujui Ljevinovu ruku. Rekao sam ov znam, a ponavljam ti: meni se ini da u tom delikatnom koliko se moe nagaati, pretee tvoja s trana. Ljevin se navali na stolicu; lice mu bee bledo. - .I ja bih ti savetovao d a to pre svrava - Oblonski dolivajui mu u au. - Nemoj, hvala! ne mogu vie - ree Ljevi d au. - Opiu se... A kako ti ivi? - nastavi, oevidno da promeni razgovor. - Samo JO je nu re: u svakom sluaju, savetuje to pre svri s tim. Danas ti ne bih savetovao da gov njom o tome - ree Stepan Arkadijevi. - Idi sutra uj po starinski, zaprosi je, i ne ka ti JS bog u pomoi. - A ta bi s onim: govorio si da e doi k meni J Doi na prolee - r Ljevin. Sad se od svega srca kajao to je poeo taj razgo Stepanom Arkadijeviem. Nje govo osobito oseanje oskvrnjeno tim razgovorom o suparnitvu ne petrogradskog ofici ra,, pretpostavkama i savetima Arkadijevia. Stepan Arkadijevi se osmehnu. On je zn ao ta se Ljevinovoj dui. - Doi u ti jednom - ree. - Tako ti je to, brat su stoer oko k ojeg se sve okree. Eto, kod mene je zlo, vr I sve zbog ena. Reci mi iskreno - nast avi on izvadivi cigaru i , jednom rukom au posavetuj me. - U emu? - Evo u emu. Recimo , ti si oenjen, i voli enu, je zanela druga ena... - Oprosti, ja to apsolutno ne raz umem, kao to... sve kao to ne razumem kako bih ja sad, ovako sit, proao pekara i uk rao kola. Oi Stepana Arkadijevia sijale su vie nego obino - Zato ne? Kola ponekad tako mirie da se ov moe uzdrati. tts 11 Mete 1gsIse Ve1eg; Aeg sJosI, mepp " ts1 e1ipe ais ges1 izs RGatgR Govorei to, Stepan Arkadijevi lako se smek Ljevin ne mogao da se smehne. - ala na stranu - nastavi Oblonski. - Raz pitanju je ena, milo, krotko stv orenje koje te voli, si nema nigde nikog, i sve ti je rtvovala. Sad kad je ve u1 ra zumee me, zar sad da je odgurnem? Recimo da se i rast njom, da ne bih razorio svoj porodini ivot, ali zar da| poalim, ne obezbedim, ne zagladim ono to sam uinio. 38 tu msne sad izvini. Ti zna da ja sve ene delim u . go jest, ne... bolje rei: ima ena, a ima... Ja jo so, niti u videti posrnula stvorenja koja bi bila vakva, kao ova na mazana Francuskinja na kasi, sa Sovrdicama, ta je za mene grdoba, kao to su i sve te rnule. v iz Jevanelja? J ostavi se toga. Hristos nikada ne bi kazao te rei, [kol iko e ih zloupotrebljavati. Iz celog Jevanelja |Su ljudi samo te rei. Uostalom, ja ne govorim ono m, nego ono to oseam. Ja oseam odvratnost prema ksnama. Ti se boji pa uka, a ja se bojim tih gadura. da nisi prouavao pauka i ne zna njihov moral; KO je tebi tako govoriti; to je kao onaj gospodin u romanu koji levom rukom prebacuje preko desnog zapletena pitanja. Ali odricanje injenica nije [Jta da se radi, rec i ti meni, ta da se radi? ena Gsi pun ivota. Nisi se jo ni osvrnuo, a ve osea ve vol ma koliko da je potuje. I tu se uriljubav, i onda si propao, propao! - ree ijevi s tugom i oajanjem. I ss osmehnu. 1 p ropao - nastavi Oblonski. - Ali ta da radim? I kradi kolae. ,N Arkadijevi se nasmej a. gmoralisto! Ali, razumej, ima dve ene: jedna trai L, a to pravo to je tvoja lju bav, koju joj ne moe dati: [rtvuje sve, a nita ne trai. ta da radi? Na ta i? To je rama. hoe da ti iskreno kaem ta ja o tome mislim, I da ns verujem da tu ima drame. A evo zato. Po mome ljubav... upravo ooe ljubavi, koje, sea se, Platon I u svojoj Go zbi, obe te ljubavi slue kao probni kamen edni razumeju samo jednu, a drugi samo drugu ljubav. I ! znaju samo za neplatonsku ljubav, uzalud priaju o I takvoj ljub avi ne moe biti drame. "Hvala vam lepo _. zbogom , eto ti dele drame. A pri plato nskoj 1S1 110 moe biti drame, jer Je pri takvoj ljubavi sve to, jsrje... greiutku Ljevin se seti svojih grehova i unutarnje I js irsiveo. I iznenada dodade: Uosta lom, moda i ima pravo. Vrlo lako moe I ja ne znam, apsolutno ne znam. 1LI1I li - ree Stegtan Arkadijevi - ti si vrlo sk. tvoja vrlina i tvoja mana. Tvoj je karakter sreen, i | da ss i ceo ivot sastoji iz tako sreenih prjava, a . Ti prezire dravnu slub u, jer bi hteo da posao cri cilju, a to ne biva. Ti bi tako isto hteo da ovek, sk ima pred sobom cilj, da ljubav i porodini ivot isto - a toga nema. Sva raznolikos t, sva dra, sva [ovom ivotu ba se i sastoji u odmeni svetlosti i 39 Ljevin uzdahnu i nita ne odgovori. On je mislio oj stvarima i nije ni sluao Oblonskog. I najedanp ut obojica osetie: iako su prijatelji, zajedno ruali i pili vino koje je trebalo d a ih jop zblii, ipak svaki od njih misli samo o sebi, i jednv stalo za drugog. Ob lonski, koji je ve toliko puta| ovakvih rukova, osetio razdvojenost mesto zblienja, ! ta u takvim prilikama treba raditi. - Da platim! - viknu i izie u susednu dvor o dmah nae poznanika autanta i poe s njim da ra nekoj glumici i njenom ljubavniku. I odmah, u tom ra autantom, Oblonski oseti da mu je lake i da se od razgovora s Ljev inom, koji ga JS uvek navodio da napree i umno i duevno. Kad Tatarin doe s raunom od dvadeset i est _ nekoliko kopJejaka i s dodatkom za napojnicu, Ljevin, ks inae, k ao stanrvnik sa sela, zgranuo kad bi video!! raun, po kojem je trebalo da on plat i etrnaest rubal " i ne osvrnu na to, ve plati i ode kui da se presvue,; erbackima, gd e e se reiti njegova sudbina. XII Kneginjica Kiti erbacka imala je osamnaest Ovo je bila prva zima kad je poela da izlazi u drutvoJ je vie uspeha u velikom svetu nego obe njene starije vie negr to je oekivala kneginja. Ne samo da su 1 koji igraju na moskovskim balovima, skoro svi bili zaljj u Kiti, nego je ve prve zime imala dve ozbiljne prilik uda: Ljevina i, odmah posle njegova odlaska, grofa Vronsi Ljevin ov dolazak na poetku zime, njegove este p otvorena ljubav prema Kiti, bili su povo d da se poved ozbiljan razgovor izmeu njenih roditelja o njenoj budui u isto vreme oili i razlog da se knez i kneginja prepirati. Knez je bio za Ljevina i govorio je da nita I eli za Kiti. Kneginja pak, naviknuta, kao i sve okolii, govorila je d a je Kiti suvie mlada, da Ljevinjj ne pokazuje da ima ozbiljne namere, da Kiti ne mari mv1 njega, i vazdan drugo; a nije govorila ono to de glavno: I oekuje bolju priliku za ker, da joj Ljevin nije simpat da ga ona ne razume.I kad JBevin iznenada otputova, kneginja se obra likujui ree muu: "Vidi da sam imala pravo." A pojavi Vronski, ona se jo vie obradova, uverena miljenje da Kiti treba d a se uda ne samo dobro, nego sja Za mater, nije moglo biti nikakvog poreenja Vron skog i Ljevina. Majci se nije sviao kod Ljevina nij udnovat i odsean nain miljenja; n i njegova nespre drutvu, osnovana, kako se njoj inilo, na oholosti; ni , kako je o na mislila, poludivljaki ivot na selu gde s stokom i seljacima; nije JOJ se svialo ni to to on, zalju njenu ker i gost u kui mesec i po dana, kao da neto o 40 ckrajka, ba kao da se boji da e za njih biti odve [ko dsnojku zaprosi; i to, najzad, ne razum e da kad pii u kupu gde ima devojka na udaju, treba da se vnput otputovao bez obj anjenja. "Dobro je to primamljiv, te se Kiti nije zaljubila u njega", ti. js potpu no odgovarao svima eljama majke, bio intsligentan, uven, na putu da naini sjajnu ri jsru na dvoru, ovek koji moe da zanese. Nita se 9glo poeleti. I ss na balovima javno udvarao Kiti, igrao je s njom, u, dakle nije moglo biti sumnje da ima ozbiljne i pak, pored svega toga, mati je cele te zime bila emirsna i uzbuena. ieginja udala se pre trideset godina po tetkinu u. Mladoenja, o kome se sve unapred znalo, doao dsvojku, videli su i oni njega; tetka navodadika saoptila uzajamno nainjen utisak; utisak je bio su je u odreeni dan zaprosili od roditelja, koji istanak. Sve JS il o prosto i lako. Bar tako se 1nji. Ali, sa svojim kerima, osetila je ona kako to v, ni prosta, ni ooina stvar - udavati ker. ss samo nastrahovala, koliko joj je sa mo misli z glavu, ta JS novca prtroeno, koliko je puta sukob s muem - dok nije udala dve starije keri. vtaliju! Sad, kad je poela izvoditi u svet najmlau, la JS ista s trahovanja i sumnje i jo vee sukobe s kad je izvodila starije keri. Stari knez, kao i svi js nsobino osetljiv u pogledu asti i nevinosti sri; on je bio ludo ljubomora n prema kerima, a irsma Kiti, koja je bila njegova ljubimica, i na Koraku js prav io scene kneginji: zato kompromituje Nstinja je na to od njega bila navikla jo sa prvim ali sad je oseala da kneeva osetljivost ima vie Psla js da se u poslednje vre me mnogo ta promenilo u , i da su materinske dunosti postale jo tee. Videla nrnjakinj e njene Kiti stvarale nekakva drutva, ile kurseve, slobodno se ponaale prema mukarci ma, sams po ulicama, mnoge nisu htele da prave duboke s, i, to je glavno, sve su bile vrsto uverene da je izbor [I.phona stvar, a ne stvar njihovih roditelja. "Sa d se ]js ulajs, a ne kao pre", mislile su i govorile sve te mlade V, ma ak i star i ljudi. Ali kako se to sad udaje, kneginja koga nije mogla da dozna. Francuski obiaj - da Vl.p rsavaju deju sudbinu - bio je odbaen, osuivan. Ski obiaj - da devojka bude potpuno slobodna - takoe no usvojen, jer nije bio moguan u ruskom drutvu. Rusk i ianodadisanja smatrao se kao neto uasno; to su I1p svi, pa i sama kneginja. Ali k ako se to treba udavati, I udavati keri, to niko nije znao. Svi s kojima je knegi nja irilike da razgovara o tbme, govorili su uvek isto: "Ta nas, u dananje vreme treba ve jednom napustiti taj 41 starovremski obiaj. Ne udaju se i ne ene se rodite deca; zato treba ostaviti mlade neka radi kako zna." tako govoriti onima koji ne maju keri! Meutim, kne znala da joj se ker pri tim upoznavanjima moe zaljubi zaljubi ti u onoga koji nije za nju, ili u onoga koji se ne njom oeniti. I ma koliko da s u kneginji govrrili sadanje vreme mlade sama treba da reava o svojoj sudbn nije mo gla u to da veruje, kao to ne bi mogla verovati, petogodinju decunajbolja igraka bio napunjen ga zato se kneginja vie brinula za Kiti nego to se bri starije keri. Sada, bojala se da se Vronski ne zadri samo na ud njenoj keri. Videla je da joj je ker ve zaljubljena u a se teila: on je poten ovek, pa nee to uiniti. Ipa je kako je pri dananjoj slobodi u ponaanju lakr mozak devojci, i kako mukarci na to povrno gledaju. nedelje Kiti je ispriala materi ta je razgovarala s Vr za vreme ma zurke. Taj je razgovor unekoliko umirio I ipak nije mogla biti potpuno mirna. Vr onski je kazao i njegov brat tako su navikli da u svemu sluaju svoju nikad ne pre duzimaju nita vano dok se s njom ne ps "I sada oekujem, kao osobitu sreu, da mi doe P etrograda", rekao je Vronski. Kiti ispria to, ne prk nikakav znaaj tim reima. Ali m ati je to drukije J Ona je znala da staru oekuju svakog dana; znala je da e s4 obra dovati sinovljevom izboru, i bilo joj je udno | bojei se da ne uvredi majku, ne pro si devojku; meutim, j toliko elela TZJ brak, i, vie svega, da jedanput odazj briga, da je verovala u sve. Iako je kneginji bilo teko gl nesreu najstarije keri Doli, k oja se spremala da ostavij uzbuenje zbog najmlae keri, ija se sudbina sad re1 preovl aivalo je u njoj nad svim drugim oseanjima. Da dan, sa prjavom Ljevinrvom, dodao j e novu brigu: ona se boj Kiti, koja je, kao to joj se inilo, imala u jedan mah na prema Ljevinu, da Kiti ne odbije Vronskog iz pre savesnosti, i da, uopte, Ljevino v dolazak ne zadri"! zaplete stvar koja je tako blizu svretka. - Je li odavno doao? - upita kneginja o Ljevii stigoe kui. - Danas, tatap.i - Hou samo jedno da ti kaem. .. - poe knegik njenom ozbiljnom i ivahnom licu Kiti se seti o govoriti. - Mama ree Kiti, porumenevi i okreui materi - molim vas, molim vas, ne govorite nita o ts zn am,ja znam sve. Ona je elela isto to i mati, ali pobude iz kojih je| to elela, vreal e su je. - Hou samo da ti kaem da devojka, kad probudi jednom... . - Mama, draga, ako boga znate, ne govorite. Strah me j" tome govorimo. - Neu, neu - ree mati spazi vi joj suze u ok jedno samo, duo moja, ti si mi obeala da nee nita 42 LI da ise? 1L, , i nita - odgovori Kiti porumenevi i I majci pravo u lice. - Ali sad nemam ta da v am , ji... i kad bih htela, ne znam ta da vam kaem, i VM... is, ko ima ovakve oi, t aj ne moe lagati", gi i osmehnu se, gledajui ker uzbuenu i srenu. osmsjkivala videi ka ko se njoj, Kiti, sirotoj, nsto veliko i znaajno ono to joj se u taj mah ui. XIII po sle ruka i sve do poetka veernjeg posela to nalik na ono to osea mladi pre boja. Srce joj 1o, i nije mogla ni na em da zaustavi misli. Gda js dananje poselo, na kojem e se njih dvojica i, presudno za nju. I ona ih je neprestano as svakog za se, as obo jicu zajedno. Kad je mislila g, opa se sa zadovoljstvom i s nenou zaustavljala vma o svojim odnosima prema Ljevinu. Uspomene iz i uspomene na njegovo drugovanje s njenim pokojnim cinals su osobitu, poetinu dra njenim odnosima u. Njsgova ljubav p rema NjOJ, u koju je ona potpuno |laskala joj je i radovala je. I bilo JOJ je pr ijatno da se cna. A u seanja na Vronskog upletalo se neto , mada je on bio u velik oj meri svetski i sreen ovek; bilo iesg lanog, ne u njemu - on je bio veoma 1111 i m io - ve u njoj samoj; dok se sa JBevinom ksk, iskreno i otvoreno. Ali, im bi pomis lila na sa Vronskim, pred oi bi joj izlazila srena i sjajna na; Oudunost sa Ljevino m inila joj se maglovita. Jss pops gore da se obue zaposelo, i kad se pogleda u radosno opazi da je ovo jedan od onih dana koji su po |DGri, da potpuno vlada svom svojom snagom, a to joj je TrsGo radi onog to joj je predstojalo; oseala je u Il.a1mnu mirnou i slobodnu ljupkost u kretanju. sdam i p o, tek to sie u salon, lakej prijavi: gip Dmitri Ljevin." Kneginja je bila jo u svoj oj kio jo ne bee iziao. "Eto ti", pomisli Kiti, i rn pojuri k srcu. Ona se prestrai kad u ogledalu spazi psda. dapo je znala da je on zato i doao ranije da bi je |mu, i da je zaprosi. I tek sad i prvi put, pokaza joj se 1r sa sasvim druge, nove s trane. Tek sad razumede da se | ns I is same nje - s kim e ona biti srena i koga on a is da ovog trenutka mora uvrediti rveka koga voli. I II111 ga strano... Zato? Zato to je on, mili ovek, T" js aljubljen u nju. Ali, nema se kud, tako treba da Ko se mora. "1oe moj, zar ba ja treba to da mu kaem? - pomisli 43 ona. - Zar da mu kaem da ga ne volim? To bi bila la.," mu kaem? Da mu kaem da drugoga volim? Ne, to je nem Idem odavde, idem." Ve je bila prila vratima, kad u| korake. "Ne! to nije lepo! ega se bojim? Nisam nipl uinila. Bie to e biti. Rei u istinu. S njim ne teko. Evo ga!" - r u sebi ugledavi njegovu sv bojaljivu priliku, sa sjajnim, u nju uprtim oima. Ona m u pogleda pravo u lice kao da ga moli da je pb i prui mu ruku. - ini mi se, doao sa m u nevreme, suvie rano on obazrevi se po praznom salonu. Kad vide da suJ oekivanja ispunila, da mu eto nita ne smeta da se lice mu se namrai. - O, ne - ree Kiti i se de kraj stola. - A ja sam ba i eleo da vas zateknem samu - po sedajui i ne gledajui u nju, da ne bi izgubio hrabrost. - Mama e odmah doi. Ona se jue mnogo umorila., Kit i je govorila ne znajui sama ta joj usne govs skidajui s njega moleiv i umiljat pogl ed. Onje pogleda; ona porumene i uuta. - Rekao sam vam da ne znam koliko u u Moskv i to od vas zavisi... Ona je sve nie obarala glavu, ne znajui ta da od na ono to ima da doe. - To zavisi od vas - ponovi on. - hteo sam da hteo sam da kaem... Doao sam zato da... budete moja ree, ne znajui ta govori; ali oseajui da je ono toj najstranij ve rekao, zastade i pogleda je. Ona je duboko disala i nije ga gledala. Oseala je j Dua joj je bila prepuna sree. Nije se nadala da e izjava ljubavi uiniti na nju tak av utisak. Ali to je samo za trenutak. Ona se seti Vronskog. Podie na svoje sjajn e, iskrene oi, i ugledavi njegovo oajno licv odgovori: - To ne moe biti... Oprostite mi. Kako mu je pre jednrg trenutka bila bliska, kako njegov ivot! I kako mu je s ad postala tua i daleka! - Drukije nije ni moglo biti - ree on, ne gle je. Pokloni JOJ se i htede otii. XIV Ali ba u taj mah ue kneginja. Na licu joj se ocrta; kad ih spazi same i uzrujane. Ljevin joj se pokloni i nv nita. Kiti je