P O S E B N O I Z D A N J E P O V O D O M [ K O L S K E S L A V E S V E T I S A V A

Skolska slava

RAZGOVOR Milan Stan~i}, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

NE MO@EMOO^EKIVATI PRAVEDNOOCENJIVANJE U DRU[TVU KOJE TO NIJE

Strane VI-VII

Ima li osnova za sumnju da bi rezultati studija u oblastiobrazovanja mogli da se „{teluju“

Me|unarodnaistra`ivanja „podkapom“ dr`ave

Dve decenije gra|anskogvaspitanja u Srbiji

Stidljivi pomaci ka demokratizaciji{kole i dru{tva

Strane IV-V

Strane VIII-IX-X

d`benici su izuzetno va-`an ~inilac uspeha uobrazovanju. Situacija sakoronom je samo pove-}ala njihov zna~aj. A u toj

oblasti postoji veliki broj problema.Najpre, tu je klju~ni problem kvalitetaud`benika i faktora koji uti~u na taj kva-litet. A tu su i problemi neregulisanogtr`i{ta ud`benika, previ{e izdava~a, pro-blem ocenjivanja kvaliteta ponu|enihrukopisa, cene ud`benika, korupcijakod biranja ud`benika... – sumira tre-nutno stanje u ovoj oblasti Ivan Ivi},profesor Filozofskog fakulteta u Beogra-du u penziji.

Da li sve to {to ste nabrojali zna~i danam je potreban novi Zakon o ud`be-nicima?

– Apsolutno je potreban. Jer, svakizakon o ud`benicima treba da reguli{edva osnovna problema: da stvori uslo-ve da se obezbede ud`benici za sve ka-tegorije korisnika (za osnovnu popula-ciju u~enika, za u~enike nacionalnihmanjina, za u~enike sa hendikepima iinvaliditetom, za one koji koriste malo-tira`ne ud`benike, za osnovno obrazo-vanje odraslih) i da obezbedi sigurneuslove za kvalitet ud`benika. Postoje}izakon nije re{io nijedan od ovih proble-ma. Na to su unapred ukazivali stru~-njaci koji dobro poznaju ove probleme i~ak predlagali dobra re{enja. Obezbe|i-vanje ud`benika za sve kategorije u~e-nika se traljavo ostvaruje po postoje}emzakonu.

Smatrate da je klju~ni problem {tou zakonu postoje izuzetno lo{a re{e-nja za obezbe|ivanje kvaliteta ud`be-nika. [ta je sporno?

– Prvi problem se ti~e definicije izda-va~a ud`benika. Po va`e}em zakonu nepostoje posebni izdava~i ud`-benika jer tim poslommo`e da se bavi svakopravno lice koje jeregistrovano za iz-dava~ku delatnost.A zakon bi moraoda defini{e dostastroge i jasne uslo-ve da izdava~ ud`-benika mora biti spe-cijalizovan za tu delat-nost i da predvidi akredita-ciju izdava~a. Takvim zakonskimodredbama izdava~i bi bili stavljeni upoziciju da u razvoju svoje delatnosti vi-de svoj dugoro~ni profitni interes, bili biobavezni da ula`u finansijska sredstvau formiranje kvalifikovanih kadrova

(autora, urednika, recenzenata, konsul-tanata), da ~ak razviju svoje male istra-`iva~ke centre za unapre|ivanje ud`be-nika. Bili bi obavezani i da stvore svojinterni sistem kontrole kvaliteta, da sa-mi prate primenu i vrednost svojihud`benika. U drugim zemljamanajbolji su upravo takvi spe-cijalizovani izdava~i. Iz-dava~i ud`benika moguda se registruju za izdava-nje svih ud`benika, ili samoza ud`benike za osnovnu {kolu,ili samo za razrednu nastavu, ili samoza neke predmete. Na primer, u Ne-

ma~koj postoji izuzetno dobar izda-va~ specijalizovan za izdavanje

samo ud`benika iz istorije.Da li je konkurencijadoprinela kvalitetu i

postoji li bilo ka-kva analiza ko-ja bi dala odgo-

vor na ovo pitanje?– Nije i nije mogla jer

zakon nije predvideo nu`neuslove za to: da se konkurenci-

ja odvija u precizno definisanimuslovima gde se tr`i{no nadme}u samooni izdava~i koji zadovoljavaju usloveakreditacije i koji pod tim uslovima po-nude kvalitetnije ud`benike. Nema ni-kakvih dokaza o dobrom kvalitetu po-stoje}ih ud`benika. Tvrdnja Udru`enja

privatnih izdava~a da je konkurencijapove}ala kvalitet i da su oni dali velikidoprinos unapre|ivanju obrazovanja uSrbiji nema nikakvog pokri}a. Iako nepostoje nove analize sada{njih ud`beni-

ka, mnogo je objektivnih razlogaza sumnju u njihov kvalitet.

Krupan argument u prilog ovetvrdnje nalazi se u samomjavnom nastupu privatnih iz-dava~a. Naspram tvrdnje o

dobrom kvalitetu, u njihovomsaop{tenju se navodi da 15 izda-

va~a izdaje dobre ud`benike. Zar ikoko iole poznaje ovu oblast mo`e da tvrdida u Srbiji postoji kadrovski potencijal(autori, urednici, recenzenti) koji omo-gu}ava stvaranje dobrih ud`benika odstrane tolikog broja izdava~a!? Da ima15 grupa stru~njaka koji znaju kako dase izradi dobar bukvar!

Na ~emu jo{ zasnivate svoj stav dakonkurencija nije donela kvalitet?

– I druge ~vrste ~injenice dovode usumnju tvrdnju o kvalitetu ud`benika.Zakonski rokovi za izradu ud`benikaposle usvajanja novih programa su takokratki da je isklju~ena mogu}nost do-brog kvaliteta. Udru`enje privatnih iz-dava~a tvrdi da su oni svi zadovoljili va-`e}e standarde kvaliteta. Ti va`e}i stan-dardi su katastofalni. Neprimenjivi su

Nastavak na strani II

Ima mnogoosnova zatvrdnju o

korupciji pribiranju

ud`benika:Ivan Ivi}

Zar iko ko iole poznaje ovu oblastmo`e da tvrdi da

u Srbiji postojikadrovski potencijal

koji omogu}avastvaranje dobrih

ud`benika od strane 15 izdava~a

sreda, 27. januar 2021.

Ivan Ivi}, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji

NEMA DOKAZA ODOBROM KVALITETUPOSTOJE]IH UD@BENIKA

UINTERVJU

Va`e}i standardi kvaliteta

ud`benika suizuzetno

lo{i

SVET

ISAV

A(cr

te` N

ikole

Miho

vilov

i}a, IV

-5, O

[ „So

nja M

arink

ovi}“

, Zem

un)

II sreda, 27. januar 2021. sreda, 27. januar 2021. III

jer su magloviti, neoperacionalni, ne po-stoji jasna procedura njihove primene.Lista mogu}ih recenzenata, uglavnomnekompetentnih, napravljena je na ko-mi~an na~in po principima javnih na-bavki, a ne na osnovu kompe-tencija i to u situaciji kadaimamo veoma ograni-~en broj kompetentnihrecenzenata. Vr{iosam prakti~nu prove-ru primene tih stan-darda. Isti ud`beni~kitekst su ocenjivale dvenezavisne kompetentnegrupe recenzenata, a da ni-su znale jedna za drugu. Oce-ne su bile potpuno razli~ite. To poka-zuje da ocena na osnovu tih standarda nemo`e biti objektivna, ve} zavisi od stavarecenzenata, {to daje mogu}nost za ma-nipulaciju pri odre|ivanju recenzenata iza korupciju.

SANU se zala`e da se Zavodu za ud`-benike vrati status izdava~a od nacio-nalnog zna~aja. Da li bi takvo re{enjebilo dobro?

– Zavod je nekad bio sna`na instituci-ja, imao je istra`iva~ko odeljenje koje jeradilo na pobolj{anju kvaliteta ud`benika.To stanje u dana{njem dru{tvenom kon-tekstu nije mogu}e vratiti. Ali po{to je Za-vod javno preduze}e, dr`ava je du`na daga podr`ava kao {to se podr`avaju javnapreduze}a u drugim resorima. Mladen[ar~evi} ka`e da je Zavod sam kriv {to jedospeo u sada{nju situaciju, a sam kaoministar nije u~inio ni{ta da se odr`i i raz-vije Zavod. ^ak je u~inio nedopustivustvar da u situaciji konkurencije javno re-klamira jedan ud`benik izdava~a Klet.

Malo ko veruje u tezu da nastavniciknjige biraju po kvalitetu i prate}i po-trebe svojih u~enika, posebno ako smosvesni da nisu obu~eni za to. Kako sta-ti na put tome da se {kole opredeljujuza izdava~e po li~nom naho|enju, a iz-bor prati sumnja u korupciju?

– Zakonski rok koji je ostavljen {kola-ma za biranje ud`benika je tako kratak daonemogu}ava da se oni upoznaju sa pro-dukcijom tolikog broja izdava~a i da do-nose odluke na osnovu poznavanja. Ima

mnogo osnova za tvrdnju o korupciji pritom biranju.

Digitalna revolucija pokrenula jeprocese digitalizacije u obrazovanju,pored ostalog i izrade i kori{}enja digi-talnih ud`benika. Pojedine zemlje su urazli~itim fazama re{avanja tog proble-

ma. I u Srbiji se zapo~elo sa izra-dom digitalnih ud`benika.

– Dr`ava izdvaja zna-~ajna sredstva za pri-

premu i {tampanjetih ud`benika, alibez jasnog sagle-

davanja velikih pro-blema koji postoje u ovoj

oblasti. Bez ikakve sumnje,proces ispitivanja i isprobava-

nja digitalnih ud`benika treba za-po~eti u saradnji sa izdava~ima: trebaformirati stru~njake u ovoj oblasti, prou-~avati iskustva drugih zemalja, pravitiprobne digitalne ud`benike, isprobavatinjihovu primenu i analizirati rezultate,definisati zahteve koje takvi ud`benicitreba da ispunjavaju. Ali u Srbiji danasne postoje stru~njaci koji su kompetent-ni da defini{u specifi~ne standarde kvali-teta za digitalne ud`benike. ^injenica jeda me|u mladima danas postoji poma-

ma u kori{}enju digitalnih ure|aja i da sedubinski formiraju neke intelektualneve{tine koje uveliko uti~u na proces u~e-nja i na kori{}enje digitalnih ud`benika.Postoji ve} prili~an broj ozbiljnih istra`i-vanja koja ukazuju na rizike koje donosidigitalni medij i to ne slu~ajno, negozbog njegove prirode.

[ta su ta istra`ivanja pokazala?– Kod onih koji se ~esto slu`e digital-

nim medijima konstatovane su slede}ekarakteristike: te{ko}e u koncentrisanju,stalno skakanje s jednih informacija nadruge, nesposobnost da se ~ita sa razume-vanjem nekoliko kontinuiranih stranica,ometanje procesa dugoro~nog pam}enja(jedinog na~ina da se formiraju trajna iupotrebljiva znanja) i zbog toga su kodnjih mogu}nosti dubljih nivoa razumeva-nja gradiva skoro nepostoje}e... Zaklju~ciiz ovakvih istra`ivanja idu ~ak dotle da segovori o dekoncentrisanom (rasture-nom) umu. Dugoro~an i ozbiljan pro-blem koji treba re{avati pri stvaranju di-gitalnih ud`benika sastoji se u tome kakoiskoristiti sve prednosti digitalnog medijakao {to su multimedijalnost (mogu}nostkori{}enja verbalnih, video i audio sred-stava), mogu}nost animacija i simulacija,brzog povezivanja sa drugim izvorima in-formacija, a izbe}i sve pomenute rizike.Kada bi na{i u~enici u~ili iz postoje}ih di-gitalnih ud`benika i njihova znanja bilaispitivana pomo}u testova kakvi su PISA,rezultati bi bili katastrofalni.

ve je po~elo jesenas, spekula-cijama da na prole}e 2021.Zavod za ud`benike o~ekujeprivatizacija, {to je menad`-

ment tog javnog preduze}a demantovao.Potom je krajem pro{le godine stigaoapel Odeljenja istorijskih nauka SANU(uz podr{ku Izvr{nog odbora Akademi-je) da se o Zavodu kao ustanovi od po-sebnog zna~aja za dr`avu donese nov za-kon, sli~an onom koji je bio na snazi od1973. do 1993. godine.

Paralelno s tim, profesor AleksandarKav~i} je obelodanio svoju nameru da zasve osnovce u Srbiji preko svoje fondaci-je obezbedi besplatno ud`benike koji }ebiti dostupni na internetu i svaki u~enik}e mo}i da ih od{tampa i koristi. Usledi-la je reakcija Udru`enja (privatnih) izda-va~a ud`benika koji su Kav~i}eve izjaveocenili kao floskule i izneli neslaganje saocenama Istorijskog odeljenja SANU, uzpitanje za{to se neprestano iznose neisti-ne o vrednosti tr`i{ta ud`benika i da li jecilj odre}i se kvalitetnih izdanja privatnihizdava~a kako bi se vratio monopol dr-`avnom izdava~u i svi problemi koje bitakav postupak sa sobom nosio.

IZOSTALA ANALIZA

Liberalizacija ud`beni~kog tr`i{ta po-stepeno je uvo|ena od 2003. sa ciljem dase pove}a kvalitet ud`benika. Do tada jeZavod za ud`benike bio jedini izdava~.Ministarstvo prosvete nikada nije uradi-lo analizu {ta nam je donelo otvaranje tr-`i{ta, a zakoni o ud`benicima su menja-ni bez uva`avanja mi{ljenja struke. Zbog

Besplatni ud`benici[ta mislite o ideji profesora Alek-

sandra Kav~i}a?– Ideje o jeftinijim ili besplatnim ud`be-nicima su sasvim opravdane, ali nisam zavarijantu besplatnih ud`benika koji sevra}aju. Ali i za takvu izradu ud`benikava`e svi pomenuti zahtevi za osiguranjekvaliteta. Krajnje je vreme da se u Srbijidefini{e {ta je ud`benik i obavezni ud`be-ni~ki komplet, koliko to ko{ta i da li dr`a-va koja u obrazovanju vidi (treba da vidi!)razvojni resurs treba da preuzme na sebetro{kove ud`benika. Ili bar da defini{e so-cijalne kategorije porodica za ~iju decu }esnositi cenu ud`benika.

Foto:

Med

ija ce

ntar

Ivan Ivi}NEMA DOKAZA O DOBROM KVALITETUPOSTOJE]IH UD@BENIKA

Nastavak sa strane I

toga je pitanje kvaliteta {kolskih knjiga dodanas ostalo u senci borbe za profit, ~e-stih sukoba izdava~a sa prosvetnim vla-stima, ali i tenzija izme|u privatnih i dr-`avnog izdava~a.

U Srbiji nema mnogo stru~njaka kojise bave pitanjem kvaliteta ud`benika.Najve}i broj njih je okupljen u organiza-ciji Obrazovni forum i oni godinamaunazad daju konkretna re{enja koja ni-jedna prosvetna vlast nije uva`ila. Jo{2015. godine, kada je pri~a o tada{njemZakonu o ud`benicima u javnosti bilapreba~ena na teren uticaja nema~kogKleta, stru~njaci su ukazivali na niz pro-blemati~nih zakonskih re{enja koja, bilisu uvereni, ne samo da ne}e dovesti dopove}anja kvaliteta ve} }e proizvesti noveprobleme. Jo{ tada je profesor Filozof-skog fakulteta Ivan Ivi}, jedan od najve-}ih poznavalaca ove oblasti, ukazao dacilj zakonskih re{enja ne treba da bude dase ograni~i profit, ve} da nateraju izdava-~e da, tr~e}i trku za profitom, u~estvujuu trci za kvalitet.

Odgovor na pitanje da li nam je libera-lizacija izdava~kog tr`i{ta donela kvalitetzavisi od toga koga pitate.

– Stav Zavoda za ud`benike po tompitanju je jasan: nerazumno je izvr{ena li-beralizacija tr`i{ta ud`benika i prodorprivatnih, pa i stranih izdava~a, iza kojihstoje interesi koji nisu u skladu sa na~eli-ma obrazovne, nau~ne i kulturne politi-ke na{eg dru{tva. Apsolutno smo sagla-sni sa saop{tenjem SANU s obzirom da jena{a najzna~ajnija nau~na institucija ja-sno istakla su{tinu problema sa kojim seZavod suo~ava od 2003. godine do danas– ka`e za Danas Milorad Marjanovi}, di-rektor Zavoda za ud`benike.

Na pitanje da li im se sprema privati-zacija, on odgovara da ta informacija ni-je bila zasnovana ni na kakvoj zvani~nojanalizi stanja i pozicije Zavoda.

– Zavod jeste u nezavidnoj finansij-skoj situaciji, ali nema govora o takozva-nom ga{enju. Pretpostavljamo da suzbog polo`aja u kome se godinama una-zad Zavod nalazi pojedinci, institucije i

mediji izrazili zebnju i brigu da se ne do-godi da jednog dana dr`avni izdava~ bu-de iscrpljen u borbi za dalji opstanak natr`i{tu ud`benika koje je i dovelo do da-na{njeg stanja – smatra Marjanovi}.

On se zala`e za dono{enje posebnogzakona o Zavodu, posle koga bi trebalo sanjim usaglasiti Zakon o ud`benicima.

– Konkretno, kada zakonom o Zavo-du bude jasno definisan status dr`avnogizdava~a i precizno bude odre|en njegovobim i delokrug rada i odgovornosti, tadabi ti elementi bili uneti u Zakon o ud`be-nicima i svima bi bilo jasno ko je za kojeud`benike zadu`en i obavezan – navodiMarjanovi}.

KO GUBI, A KO DOBIJA

Od otvaranja tr`i{ta jedna od glavnihta~aka sporenja dr`avnog i privatnih iz-dava~a je {tampanje niskotira`nih izda-nja. Va`e}i zakon predvi|a da izdava~ima pravo da sam odlu~i da li }e da izda-je te ud`benike ili }e uplatiti dva odstoostvarenih neto prihoda od prodatihud`benika u prethodnoj kalendarskoj go-dini na ra~un javnog izdava~a.

Na pitanje da li je obaveza da {tampa-ju niskotira`nih izdanja najve}i problem

u poslovanju koji Zavodu stvara gubitke,Marjanovi} ka`e:

– Zakon o ud`benicima kojim je Zavo-du nalo`eno formiranje Centra za nisko-tira`ne ud`benike donet je 6. aprila 2018.Zavod je u najkra}em mogu}em roku 3.jula 2018. formirao Centar. Dva odsto odprihoda privatnih izdava~a Zavodu nika-da nije upla}eno – ka`e Marjanovi}.

S druge strane, iz Udru`enja izdava~atvrde da Zavod nije na vreme ispuniosvoju zakonsku obavezu i formirao Cen-tar za niskotira`ne ud`benike, zbog ~egasu ~lanovi Udru`enja obavezu objavljiva-nja niskotira`nih ud`benika preuzeli nasebe i preveli vi{e od 300 svojih ud`beni-ka na jezike nacionalnih manjina. „Poredtoga, izdava~ke ku}e ~lanice Udru`enjapriredile su preko 1.000 prilago|enih iz-danja svojih ud`benika za u~enike sa raz-li~itim posebnim potrebama. Sva ta izda-nja predstavljaju niskotira`ne ud`benike,te je neta~na tvrdnja da privatni izdava~ine stvaraju ud`benike koji ne donoseprofit“, isti~u u Udru`enju.

– Privatni izdava~i koji pozivaju nasvoje objavljivanje „300 novih naslova ioko 1.000 prilago|enih“ ne iznose poda-tak da su izabrali da {tampaju isklju~ivoza njih finansijski isplative ud`benike. Zaone finansijski neisplative dr`ava je zako-nom obavezala Zavod. Zaklju~ak izvuci-te sami – poru~uje Milorad Marjanovi}.

Udru`enje izdava~a ud`benika, kojeokuplja 15 privatnih izdava~kih ku}a, sa-glasno je da je konkurencija na tr`i{tu do-prinela boljem kvalitetu ud`benika svihizdava~a, pa i samog Zavoda za ud`beni-ke. Na pitanje da li je potrebno donetinov Zakon o ud`benicima, direktorka iz-dava~ke ku}e Klet Gordana Kne`evi} Or-li} smatra da je ranije bilo mnogo vi{eproblema, te da je postoje}i zakon re{io„uska grla“ koja su se u procedurama ja-vljala.

– Ukoliko neko ima primedbe, po-trebno je da na adresu Ministarstva pro-svete po{alje argumentovan zahtev za iz-mene zakona. Izuzetno je va`no da se prebilo kakve promene formira radna grupa

koja }e analizirati svaki deo sprovo|enjapostoje}eg zakona i u kom delu se javlja-ju problemi. Tek tada to stru~no telo, sa-stavljeno od predstavnika razli~itih gru-pacija, mo`e da predlo`i da li su i koje iz-mene potrebne. Sve ostalo je neozbiljno– smatra Kne`evi} Orli}.

Na kritike da grupacija Klet koja obu-hvata izdava~ke ku}e Klet, Logos i Freskuima dominantan polo`aj na tr`i{tu onaka`e:

– Nikada nas niko nije tu`io za domi-nantan polo`aj na tr`i{tu zato {to svi zna-ju da to nije ta~no i da je to samo na~inkako konkurencija poku{ava da umanjiono {to su na{i autorski timovi postigli.Mi nikada nikog nismo kritikovali niti la-`no optu`ivali, radimo na tome da mibudemo najbolji i u tome uspevamo. Tajput preporu~ujemo i drugima – isti~eKne`evi} Orli}.

POSEBAN STATUS ZA ZAVOD

Odeljenje istorijskih nauka SANU oce-njuje da u izdava~koj delatnosti privatnihizdava~a ud`benika nema prave kontro-le ni u oblasti tira`a, niti u oblasti proda-je, a upitan je i kvalitet provere sadr`ajaud`benika. „Tr`i{te ud`benika je izvandr`avne kontrole, {to je neshvatljivo i izvi{e razloga {tetno i neprihvatljivo za bi-lo koju pravno ure|enu, slobodnu i neza-visnu dr`avu. Na~in izbora ud`benikauzrokovao je pojavu korupcije i kr{i Za-kon o monopolu. Na slobodnom tr`i{tuizdava~i ud`benika nisu ravnopravni, jerje Zavod za ud`benike jedini obavezan da{tampa niskotira`na izdanja, raspisujetendere i sli~no. To je nacionalni Zavodza ud`benike dovelo do ruba propasti“,smatra SANU.

Komentari{u}i predlog Istorijskogodeljenja SANU Gordana Kne`evi} Orli}ka`e da „nije sigurna da je u redu da bi-lo ko, pa ni SANU objavljuje stavove bezistra`ivanja i prezentacije rezultata tih is-tra`ivanja“.

– Ni u jednoj evropskoj zemlji ~iji u~e-nici imaju izuzetna postignu}a ne posto-ji monopol jednog obrazovnog izdava~a.U svim oblastima pa i u obrazovnom iz-dava{tvu izuzetno je va`no da postojikonkurencija. Konkurencija u metodi~-kom pristupu, konceptu autora, dizajnu,osmi{ljavanju dodatnih materijala. Ciljobrazovanja je da omogu}i u~enicimanajnovije koncepte u~enja i pristupe raz-li~itim izvorima informacija – ka`e Kne-`evi} Orli}.

Stavove Akademije podr`ava Aleksan-dar Kav~i}, koji ka`e da SANU nije pred-lo`ila da se vrati monopol Zavodu (madaje u vreme koje se pominje Zavod bio jed-ni izdava~), ve} da on dobije status “usta-nove od nacionalnog zna~aja”.

– Svaka promena zakona traje dugo.Rasprave, usagla{avanje, izmene, dopu-ne. Stara praksa politi~ara koji ni{ta ne`ele da urade je da pokrenu proceduru zapromenu zakona, a onda se procedurazaglavi u mulju. Mo`e se problem re{itibez promene zakona. Jednostavno, efika-sno i inventivno. Prosto, Zavod za ud`be-nike treba da dobije status „javnog servi-sa“ kao {to ga ima RTS, jer su ud`benicinacionalni resurs. Tada bi Zavod bio fi-nansiran iz bud`eta i mogao bi svoj sadr-`aj, dakle ud`benike, besplatno da {alje uetar, u ovom slu~aju veb-sajt. Na tomprincipu funkcioni{e i RTS. Ako je javniinteres da gra|ani imaju besplatno infor-misanje, onda je javni interes i da imajubesplatne ud`benike. Pri tom bi rad Za-voda ko{tao neuporedivo manje od RTS-a. Nije mi jasno za{to ljudi tra`e re{enjeisklju~ivo u promeni zakona o ud`beni-cima. Mo`e i jednostavnije – uveren jeKav~i}, koji se u realizaciji svoje zamisli o

Rizik za korupcijuPri~u o liberalizaciji tr`i{ta od starta pra-te sumnje u korupciju i razli~ite vrste uti-caja kojima izdava~i poku{avaju da na-stavnici biraju ba{ njihova izdanja. Da lidr`ava nije htela ili nije mogla da se s timuhvati uko{tac ({to su tvrdili neki ministriprosvete) ostaje otvoreno pitanje, ali je~injenica da poku{aji ranije prosvetnevlasti nisu urodili plodom. Simptomati~-no je da prilikom menjanja zakona pre-poruke Agencije za borbu protiv korupci-je nikada nisu u potpunosti ispo{tovane,pa i neka od va`e}ih zakonskih re{enjapredstavljaju rizik za korupciju.

Dr`ava }utiNa burna de{avanja Ministarstvo prosve-te }uti. Ministar Branko Ru`i} je opreznokomentarisao Kav~i}evu ideju, uz podse-}anje na zakonska ograni~enja, dok je nje-gov prethodnih Mladen [ar~evi} otvorenoporu~io menad`mentu Zavoda za ud`be-nike da je „jedini lek da po~nu uljudno dase pona{aju, ula`u sredstva u razvoj na tr-`i{tu i bolje recenzente, ali i kona~no se za-pitaju za{to najkvalitetniji autori ne}e dapi{u za njih”. [ar~evi} je, u svojstvu savet-nika predsednika Srbije i premijerke, zaPolitiku izjavio da je Zavod kao javno pred-uze}e van doma{aja Ministarstva prosve-te, da ne treba nikakvu pomo} u njemu datra`i i da mora da se izbori za svoje mestou slobodnoj tr`i{noj utakmici.

MiloradMarjanovi}:

Zavod za ud`benike jeste

u nezavidnoj finansijskoj situaciji, ali

nema govora o takozvanom

ga{enju

AleksandarKav~i}:

Zavod za ud`benike trebada dobije status„javnog servisa“

kao {to ga imaRTS. Tada bi

Zavod bio finansiran iz

bud`eta i mogaobi svoj sadr`aj,

dakle ud`benike,besplatno da {alje

u etar, u ovomslu~aju veb-sajt

GordanaKne`evi}

Orli}:Ni u jednoj

evropskoj zemlji~iji u~enici

imaju izuzetnapostignu}a

ne postoji monopol jednog

obrazovnog izdava~a

O sagovornikuProfesor Ivan Ivi} bavi se istra`ivanjimaud`benika jo{ od 1978. godine. Vodio jedva istra`iva~ka projekta o ud`benicima ukojima je u~estvovalo dvadesetak istra`i-va~a iz Instituta za psihologiju i Institutaza pedago{ka istra`ivanja. Sa saradnicimaje objavio nekoliko knjiga, ve}i broj ~lana-ka (pored ostalog i o upore|ivanju {tam-panih i digitalnih ud`benika), a ura|eno jei nekoliko magistarskih i doktorskih diser-tacija. Krunu svega ~ini knjiga koju je Ivi}uradio sa Anom Pe{ikan i SlobodankomAnti} „Vodi~ za dobar ud`benik“. Ta knjigaje imala vi{e izdanja i dobila je aprilsku na-gradu Grada Beograda. Kuriozitet je ~inje-nica da je tu knjigu pod naslovom „Text-book quality“ objavio na svoju inicijativu iInstitut za ud`benike u Braun{vajgu, kojije referentni institut Uneska za ud`benike.Ivi} je još u bivšoj Jugoslaviji za rad u obla-sti ud`benika dobio od Predsedništva SFRJOrden rada sa zlatnim vencem.

Kada bi na{i u~enici u~ili iz

postoje}ih digitalnihud`benika i njihova

znanja bila ispitivanapomo}u testova kakvi su PISA, rezultati bi bili katastrofalni

Da li nam je potreban nov Zakon oud`benicimaTE

MA

TR@I[TE BEZ KONTROLE, REZULTATI LIBERALIZACIJE UPITNI

S

Foto:

Alek

sand

ar Ro

kni}

Nastavak na strani IV

IV sreda, 27. januar 2021. sreda, 27. januar 2021. V

Fondacije „Alek Kav~i}“ na}i od naslovaza ~etvrti i osmi razred, kada bude obja-vljen katalog odobrenih ud`benika za terazrede.

Kako je Danas ve} pisao, narednihmeseci sledi odabir ud`benika za idu}u{kolsku godinu za tre}i, ~etvrti, sedmi iosmi razred osnovne {kole. Ud`benici za~etvrti i osmi razred su novi i biraju se nagodinu dana po{to se u tim razredima pr-vi put radi po novom programu nastave iu~enja, a ud`benici za tre}i i sedmi se bi-raju na ~etiri godine. Dakle, ko sada „pro-|e“ ima}e obezbe|eno tr`i{te naredne~etiri {kolske godine.

Za sve ostale razrede osnovne {kolenema novog odabira, jer je izborni cikluskoji va`i ~etiri godine ve} po~eo da te~e,

besplatnim ud`benicima za po~etak ob-ratio Zavodu i otkupljivanjem jednogbroja njihovih {tampanih ud`benika do-bio pravo da ih u pdf formatu objavi nasajtu, kako bi u~enici mogli da ih o{tam-paju za svoje potrebe.

Roditelje u celoj pri~i „`ulja“ {to su{kolske knjige za prose~nu porodicu pre-skupe i to se najbolje videlo po reakcija-ma javnosti koja je sa odu{evljenjem do-~ekala ideju Aleksandra Kav~i}a. Za koju}e vreme pokazati da li je uspela. Jer Kav-~i} je i sam svestan da je potrebno vremeda bi se {kolske knjige (~ije izdavanje na-merava da finansira) uradile i odobrile,pre nego {to ih „oka~i“ na internet. Zatoje njegov prvi korak bila saradnja sa Za-vodom, ~iji je deo ud`benika za tre}i isedmi razred u pdf formatu dostupan ko-risnicima.

Uo~ljivo je da trenutno nisu objavlje-ni svi ud`benici za sedmi razred poputistorije, geografije i stranih jezika (dostu-pan je samo engleski). Da li je razlog to{to su ova izdanja tra`ena po {kolama pase Zavodu vi{e isplati da ih ponudi na tr-`i{tu ili su u toku pregovori o autorskimpravima, vide}emo u narednom periodu.Tako|e }emo videti i {ta }e se na sajtu

pa zbog zakonskih ograni~enja {kole nemogu da ove godine menjaju odabraneud`benike za prvi, drugi, peti i {esti raz-red, taman i da se na internetu pojavebesplatna pdf izdanja. Ipak, u Zakonu oud`benicima postoji odredba da „izuzet-no, odluku o promeni ud`benika mo`edoneti nastavni~ko ve}e na obrazlo`enipredlog stru~nih ve}a za oblast predme-ta, odnosno stru~nog ve}a za razrednunastavu, o ~emu {kola obave{tava Mini-starstvo prosvete“. Da li }e se to de{avatite{ko je re}i, ali je lopta preba~ena na na-stavnike koji ud`benike biraju. Roditeljiu toj proceduri u stvarnosti nemaju uti-caj, iako krovni zakon o obrazovanjupropisuje da savet roditelja u~estvuje upostupku izbora ud`benika.

delu istra`iva~ke zajednicepostoji bojazan da bi izme-{tanje realizacije istra`ivanjaiz nezavisnih istra`iva~kih

institucija, kakve su Institut za psihologi-ju Filozofskog fakulteta u Beogradu (kojije do sada sprovodio PISA studiju) i In-stitut za pedago{ka istra`ivanja (bio je za-du`en za TIMSS) i njihovo prebacivanjepod okrilje dr`ave moglo da uti~e na „{te-lovanje“ rezultata. Me|utim, iz Zavodaza vrednovanje kvaliteta obrazovanja ivaspitanja, koji }e ubudu}e realizovatisva me|unarodna istra`ivanja, uveravajuda razloga za nepoverenja nema.

Zasad su, bar {to se javnosti ti~e, na ni-vou spekulacija ostale pri~e da je mogu-}e „name{tanje“ uzorka tako {to bi se iz-begli lo{i u~enici, te da nije isklju~eno danastavnici koji de`uraju kada se radi is-tra`ivanje poma`u |acima.

Kada su objavljeni rezultati PISA2015, jedan od tada{njih hrvatskih zva-ni~nika je, komentari{u}i lo{ rezultatu~enika iz te zemlje, izjavio da su u uzo-rak u{li svi u~enici, a ne samo najbolji.

„U nekim evropskim zemljama ka`ulo{ijim u~enicima da na dan testiranja nedo|u na nastavu. Kod nas su u statistikuu{la i deca s posebnim potrebama i naci-onalne manjine“, rekao je on, ali je njego-vu izjavu demantovala tada{nja koordi-natorka PISA istra`ivanja u Hrvatskoj.

Tokom vremena velike me|unarodnestudije u oblasti obrazovanja kao {to suPISA i TIMSS izgradile su mre`u institu-cionalne podr{ke koja propisuje standar-de kvaliteta istra`iva~kog procesa, uspo-stavlja procedure, instance i na~ine doku-mentovanja izvedenih procedura.

– Jednostavno re~eno, sve aktivnostisu standardizovane i, na~elno, nema raz-

U

loga za brigu da rezultati ne}e biti pou-zdani. Kada stignu rezultati narednihstudija, mo`emo mirno da ih analizira-mo znaju}i da nam daju realisti~nu slikui, nadam se, da ih pametno koristimo zaunapre|ivanje obrazovanja. To je na~el-no, ali od svake zemlje u~esnice o~ekujese da, osim po{tovanja standarda, predu-zme i sve druge mere osiguranja pouzda-nosti, jer su odstupanja mogu}a na svimnivoima. Do toga mogu da dovedu, naprimer, nepouzdani ili nekompletni po-daci, nea`urirane baze, ka{njenja... kojamogu da daju efekte na mikro planu (naprimer, na nivou {kole), ali i da se agregi-raju na vi{im nivoima – ka`e Dragica Pa-vlovi} Babi}, dugogodi{nja nacionalnakoordinatorka PISA istra`ivanja u Srbiji.

Za poverenje u rezultate, dodaje, va-`na okolnost je i interesovanje i atmosfe-

ra koja se formira oko studija i njihovihrezultata.

– Svedoci smo da se javnost, {iromsveta pa i kod nas, interesuje za rezultate,a prosvetne vlasti obe}avaju bolja postig-nu}a i tra`e „odgovorne“. Setite se samoepizode posle objavljivanja rezultata ci-klusa PISA 2015. kada je jedan hrvatskizvani~nik izjavio da su u~enici pripadni-ci manjinskih zajednica najvi{e doprine-li rezultatima ni`im od o~ekivanih. Nijebez razloga praksa koja se primenjuje uve}ini zemalja da se ove i ovakve istra`i-va~ke studije poveravaju autonomniminstitucijama koje, po definiciji, imajuve}u otpornost na razli~ite vrste pritisa-ka, direktnih i indirektnih – navodi Pa-vlovi} Babi}.

Ona misli da je praksa diversifikacijeistra`iva~kih aktivnosti u proceni obra-zovnih postignu}a koju smo imali bila ja-ko dobra, pametna i dalekovida. Time seprevashodno umno`avaju i izgra|uju is-tra`iva~ki i analiti~ki kapaciteti u zemlji,ali i demonstrira dobra praksa decentra-lizacije aktivnosti, {to je posebno va`no ujednom obrazovnom sistemu koji je, kaona{, visoko centralizovan, isti~e Pavlovi}Babi}.

– Prema na{im saznanjima na prime-ru TIMSS istra`ivanja u okviru Institutaza pedago{ka istra`ivanja, nikad se nisudogodile bilo kakve malverzacije. ^ak se

ne mogu birati odeljenja i u~enici koji }eda u~estvuju u istra`ivanju, to ne ~ini{kola ni druge institucije, ve} specijalizo-vani softver kojem imaju pristup nacio-nalni koordinator i data menad`er, a sva-ko odeljenje ima i dobre, prose~ne i lo{eu~enike. Svaka vrsta malverzacija u IEAstudijama (TIMSS, PIRLS, LANA, ICCS)svedena je na minimum i ne mo`e bitnouticati na kona~an rezultat. Ovo je obez-be|eno kroz veoma stroge procedure ikontrole na me|unarodnom nivou. Zatomo`emo da tvrdimo da svaka zemlja do-bija validne i korisne podatke o svomobrazovom sistemu – isti~e Ivana \eri},nacionalna koordinatorka TIMSS 2019istra`ivanja, sa Instituta za pedago{ka is-tra`ivanja.

Na pitanje da li je mogu}e izbegavanje„lo{ih“ {kola pri formiraju uzorka, onaka`e da je eventualna zamena {kola kojesu odabrane u uzorku strogo kontrolisa-na i potrebno je jako opravdanje za takavpostupak.

– Dodatno zamena velikog broja {ko-la uti~e direktno na ocenu reprezentativ-nosti uzorka. U slu~aju da se zemlja od-lu~i za odre|ene zamenske {kole u vi{eod 10 odsto slu~aja, u internacionalnomizve{taju }e se rezultati za tu zemlju treti-rati kao nereprezentativni za populaciju.^ak i da vam padne na pamet ideja daustupite „ograni~en“ spisak {kola, tolikobaza podataka je dostupno javno na do-ma}i i inostranim obrazovno-nau~nim istru~nim portalima koji vrlo transpa-rentno iznose podatke o obrazovnim si-stemima i {kolama. Promena {kole ne bizna~ajno mogla da uti~e na kona~ne sko-rove, a na taj na~in bi se rizikovalo da sedobije oznaka u internacionalnom izve-{taju da uzorak nije reprezentativan, ~i-me bismo doveli u pitanje celo istra`iva-nje. [to se ti~e „fingiranja“ podataka, is-tra`iva~ka etika nala`e odgovorno i eks-pertsko pona{anje svakog nau~nika i is-tra`iva~a – navodi \eri}.

Branislav Ran|elovi}, direktor Zavo-da za vrednovanje kvaliteta obrazovanja ivaspitanja, obja{njava da uzorke za sva-ko od me|unarodnih testiranja koja serealizuju u saradnji sa Me|unarodnomasocijacijom za evaluacije u obrazovanjuIEA (a to su PIRLS, TIMSS, ICCS i ICILS)bira i selektuje IEA, koriste}i identi~anpostupak i algoritam koji se primenjuje usvim zemljama u~esnicama. Uzorak zaPISA istra`ivanje prirpemaju organiOECD.

– Ni Zavod, niti dr`ava Srbija, ni nakoji na~in ne mogu da uti~u na uzorak{kola koje }e biti uklju~ene u ova testira-nja. Kompletnu bazu {kola iz Srbije naci-onalni tim dostavlja internacionalnimpartnerima koji po principu trostruke

Nastavak na strani VI

Svedoci smo da sejavnost, {irom

sveta pa i kod nas,interesuje za

rezultate, a prosvetne vlastiobe}avaju bolja

postignu}a i tra`e„odgovorne“.

Nije bez razlogapraksa koja se

primenjuje u ve}ini zemalja

da se ove i ovakveistra`iva~ke

studije poveravaju

autonomnim institucijama kojepo definiciji imaju

ve}u otpornost na razli~ite

vrste pritisaka, direktnih i

indirektnih Zasad su, bar {tose javnosti ti~e,

na nivou spekulacija ostale

pri~e da je mogu}e

„name{tanje“uzorka tako {to bi se izbegli lo{i

u~enici, te da nijeisklju~eno da

nastavnici koji de`uraju kada seradi istra`ivanjepoma`u |acima

Nastavak sa strane III

TR@I[TE BEZ KONTROLE, REZULTATI LIBERALIZACIJEUPITNI

Ima li osnova za sumnju da bi rezultati studija u oblasti obrazovanja mogli da se „{teluju“

ME\UNARODNAISTRA@IVANJA „PODKAPOM“ DR@AVE

PoverenjeBranislav Ran|elovi} ka`e da Zavod imakapacitete da sprovede istra`ivanja ka-kva su TIMSS i PISA, i da u svom okviruima posebnu organizacionu jedinicu kojase bavi ovim poslovima.– Za razliku od nekih drugih institucija,Zavod kao dr`avna institucija predstavljaozbiljan autoritet {kolama koje se uklju-~uju u istra`ivanja. Kada se tokom reali-zacije uka`e potreba za anga`ovanjemnekih kapaciteta kojima se trenutno neraspola`e, Zavod anga`uje privremenospoljne saradnike ili uspostavlja saradnjusa odgovaraju}im ustanovama ili fakul-tetima. Na primer, tokom pripreme PIRLSistra`ivanja, Zavod je privremeno uklju-~io odre|eni broj stru~njaka jednog odpomenutih instituta – isti~e Ran|elovi}. Dodaje da se ovakvim na~inom realizaci-je dobija i na ozbiljnosti pristupa {kolaovim istra`ivanjima, jer obrazovne usta-nove prepoznaju da iza istra`ivanja stoji iMinistarstvo prosvete i dr`ava, po{to ihsprovodi dr`avni zavod. Kao benefit ova-kvog pristupa navodi i to {to }e se u{te-deti sredstva namenjena za me|unarod-na istra`ivanja, jer }e ve}inu poslova oba-vljati slu`benici Zavoda u okviru svojih re-dovnih poslova.

Nije cilj da dobijemo la`ne podatke samo da bismo bili bolje plasirani na svetskoj listi:

Branislav Ran|elovi}

Sveti Sava, prvi srpski arhiepi-skop i pisac, oduvek je sma-tran i za srpskog „prosvetite-lja“, za{titnika {kolstva, osni-va~a „srpske {kole“.

Istorija ka`e da je, putuju}ipo zemlji i prosve}uju}i narod,zabele io da ne mo`e biti mo-derne i jake Srbije bez ulaganjau obrazovanje. Te misli ostajuta~ne i danas, te je zato Evrop-ska unija, u saradnji sa Srbijomve} preko dve decenije posve-}ena ulaganju u obrazovni si-stem, a poslednjih godina inten-zivno u reformu obrazovanja.

Evropska unija najve}i jepartner Republike Srbije umodernizaciji sistema ob-razovanja. Od 2003. godine,Evropska unija donirala je oko100 miliona evra za reformusektora obrazovanja na svimnivoima, sa ciljem ja~anja nje-gove uloge kao temelja dru-{tvenog i ekonomskog razvo-ja. Od pred{kolskog i osnov-nog vaspitanja i obrazovanja,preko srednjeg stru~nog i vi-

sokog obrazovanja i obrazo-vanja odraslih – EU je najva-`niji partner Srbije kada je re~o uvo|enju novih standarda,razvoju programa nastave iu~enja, stru~nom usavr{ava-nju nastavnika i finansiranjunove {kolske opreme.

Srbija je posve}ena proce-su modernizacije obrazov-nog sektora u skladu saevropskim i svetskim tenden-cijama. Savremeni procesu~enja, baziran na potrebamaekonomije i uva`avanju razli-~itosti, ali i na potrebama u~e-nika – jedan je od prioritetaEU podr{ke Srbiji. Do sada jevi{e od 40.000 prosvetnihradnika steklo nove ve{tine iznanja kroz stru~ne obuke.Modernizovano je 175 sred-njih stru~nih {kola i razvijenisu savremeni nastavni planoviza nove obrazovne profile, uskladu sa potrebama tr`i{tarada. Revidirani su nastavniprogrami u preko 40 odstosrednjih stru~nih {kola.

Evropska unija ula`e u ob-razovnu infrastrukturu inabavku opreme, bez kojemodernizacija obrazovanja nebi bila mogu}a. Vi{e od 300osnovnih i srednjih {kola re-novirano je, opremljeno i mo-dernizovano sredstvima EU.Brojne pred{kolske ustanoveopremljene su igra~kama, na-me{tajem i nastavnom opre-

mom. Kada je re~ o visokomobrazovanju, ~ak 27 fakultetai istra`iva~kih centara opre-mljeno je modernom opre-mom. Vi{e desetina hiljadamladih nau~nika sada radi uznajsavremeniju nastavnu i is-tra`iva~ku opremu koja od-govara standardima EU.

Kako bi doprinela da kvali-tetno obrazovanje bude

dostupno svakom detetu,EU omogu}ila je anga`ovanjepreko 250 novih pedago{kihasistenata za rad sa decomkojima je potrebna dodatnapomo} u obrazovanju. Poredtoga, preko 1.000 srednjo{ko-laca romske nacionalne manji-ne dobilo je stipendije i kvali-tetnije uslove za obrazovanje.

Evropska unija poma`e to-

kom izazova pandemijekovida 19. Preko dva milio-na evra donirano je za potre-be u~enja na daljinu, ~ime jeobezbe|en pristup obrazova-nju za svakog u~enika. Uz 65miliona evra Evropske investi-cione banke (EIB), do krajaove godine svaka {kola u Srbi-ji ima}e stabilnu internet vezui modernu opremu.

Srbija ima pristup razli~itimfinansijskim mehanizmima Uni-je. Uz strate{ko partnerstvo saEIBom, do sada je u obrazova-nje ulo`eno preko 275 milionaevra kroz dugoro~ne kreditekoji podr`avaju izgradnju i re-konstrukciju, modernizaciju idigitalizaciju 160 osnovnih isrednjih {kola {irom Srbije. Za-hvaljuju}i ulaganju EIB-a u obra-zovni sektor u Srbiji, vi{e od100.000 dece dobilo je pristupIT opremi, ~ime mogu da stek-nu ve{tine koje }e im omogu}i-ti da u budu}nosti prona|u po-sao u najkonkurentnijim indu-strijama.

Va`nost ulaganja u obrazovanje, od 12. do 21. veka

Predškolska ustanova „Crvenkapa“ Mali Zvornik

da su mnogi nastavnici, polaze}i od togakako je izgledao ~itav proces i u kakvimokolnostima se radilo, smatrali da }e ti-me {to }e biti bla`i u ocenjivanju biti ipravedniji. Ako su uz to organizovali oce-njivanje tako da su u~enici mogli da uvi-de ~ime su ovladali i na ~emu treba jo{ darade, onda je ono i te kako imalo smisla.

Godinama smo svedoci ~injenice dase ocene poklanjaju i da ne odra`avajuznanje koje |aci pokazuju na zavr-{nom i prijemnom ispitu. I sami na-stavnici su protiv toga, ali u tome u~e-stvuju.

– U okviru istra`ivanja koje sam reali-zovao nastavnici su dosta otvoreno govo-rili o problemu poklanjanja ocena kao ojednoj od klju~nih prepreka ka pravedni-jem ocenjivanju. Ovaj problem, koji imastatus „javne tajne“, dosta je kompleksanjer uklju~uje razli~ite aktere i interese. Raz-li~iti su i razlozi zbog kojih nastavnici,uslovno re~eno, pristaju da u~estvuju u ta-kvoj praksi. Nastavnici navode da ~esto neuspevaju da prona|u na~in da se za{tite odpritisaka koji dolaze od roditelja, direkto-

ra, stru~nih saradnika, kolega... Ponekadje u to uklju~en i strah od mogu}ih posle-dica, a nekada se nastavnici rukovode po-litikom nezameranja kako bi izbegli nepri-jatnosti. Neretko se ocene poklanjaju izbog popustljivosti prema u~enicima, akatkad nastavnici poklone ocene nesamo u~enicima za koje se „urgi-ra“ ve} i ostalim u~enicima, ka-ko bi bili pravedni.

Za{to se sa takvom prak-som ne prekine?

– Vi{e je razloga za{toovaj fenomen uporno opsta-je. Najpre, jasno je da se ta-kva praksa ne sankcioni{e, aistovremeno pojedine zakon-ske odredbe olak{avaju zloupo-trebe. Procedura prema kojoj na-stavnik samo predla`e zaklju~nu ocenu, aodeljenjsko ve}e je usvaja ili pak menja,bez potrebe da nastavnik da saglasnost zanovi predlog ocene, „otvorena je kapija“ zaurgencije. Na kraju, sve prethodno ve} do-voljno govori o poziciji nastavnika u siste-mu i u dru{tvu, ali i o odnosu prema obra-

– Mislim da je pogre{no koristiti rezul-tate zavr{nog ispita kao ultimativnu me-ru objektivnosti i pravednosti ocenjivanja.Zavr{ni ispit i {kolsko ocenjivanje se raz-likuju po mnogo ~emu i nisu uporedivi.Zavr{ni ispit je jednokratno testiranje nakraju {kolovanja i usmeren je isklju~ivona merenje znanja (ostvarenosti ishoda),dok se {kolsko ocenjivanje realizuje to-kom ~itavog procesa {kolovanja, uklju~u-je razli~ite na~ine ocenjivanja, a u ocenesu, pored ishoda, uklju~eni i drugi aspek-ti rada u~enika. Dakle, ta pore|enja trebauzeti vrlo sa rezervom. Naravno, ne bihmogao da tvrdim ni da su kriterijumi oce-njivanja ujedna~eni izme|u nastavnika.Vrlo je verovatno da nisu, a to su navodi-li i sami nastavnici koji su u~estvovali u is-tra`ivanju. Razloge za to mo`emo, izme-|u ostalog, tra`iti i u tome {to su odredbepravilnika nedovoljno jasne nastavnicimaili ih oni prosto razumeju na razli~ite na-~ine. Prema mom mi{ljenju, iako obu-hvataju razli~ite aspekte rada u~enika, kri-terijumi su definisani tako da je zaista te-{ko razumeti kako je zami{ljeno da se onikoriste u konkretnoj praksi. Moje gledi{teje da bi, kao vid minimalnog ujedna~ava-nja, trebalo dati op{te smernice za defini-sanje kriterijuma ocenjivanja, a da krite-rijume ipak treba da defini{u sami nastav-nici zajedno sa svojim u~enicima.

Da li je ocenjivanje u na{im {kolamapravedno ili ne?

– Slika definitivno nije crno-bela. Po-daci do kojih sam do{ao pokazuju da na-stavnici razli~ito razumeju pravednost uocenjivanju, razli~ito pristupaju ocenji-vanju, ali i da razli~ito vide u kojoj merije ocenjivanje u praksi pravedno. Imadosta prostora za pobolj{anje, {to i na-stavnici prepoznaju, s tim da se vi|enjepravca `eljene promene razlikuje – nekismatraju da je potrebno jo{ preciznijezakonski urediti ocenjivanje i uvesti kon-trolu ocenjivanja koje obavljaju nastav-nici, dok se drugi zala`u za ve}u autono-miju nastavnika u ocenjivanju. Moje gle-di{te je blisko ovoj drugoj grupi, te bih is-takao da, ako elimo da ocenjivanje budepravedno, moramo da osiguramo da seono prepozna kao deo profesionalnogdelovanja nastavnika, {to zna~i da na-stavnici treba da odlu~uju o ocenjivanju,ali i da budu kompetentni da to ~ine, {topodrazumeva i da im je neophodnoobezbediti adekvatno obrazovanje istru~nu podr{ku. To ne isklju~uje potre-bu da se oblast ocenjivanja zakonski ure-di, ali je jasno da aktuelna re{enja, kojasu usmerena na to da se sva va`na pita-nja ocenjivanja unapred uniformno de-fini{u, ne daju `eljene efekte. Na kraju,ne mo`emo o~ekivati pravedno ocenji-vanje unutar obrazovanja i dru{tva kojenije pravedno. Nepravedno bi bilo pod-razumevati da je pravednost ocenjivanjaisklju~ivo u rukama nastavnika.

zovanju. Zbog toga su i nastavnici u istra-`ivanju kao promene koje su potrebne dabi se re{io problem poklanjanja ocena pre-poznali zakonsku za{titu od ovakvih priti-saka i obezbe|ivanje ve}e autonomije. Jabih na to dodao i potrebu da se razvije {iradru{tvena svest da takve prakse nisu do-

pu{tene i da se razbije „kultura }utanja“u {kolama. Za tako ne{to je, pored

svesti nastavnika da poklanjanjeocena uni`ava njihovu profe-

siju, potrebna i svest o to-me da samo ujedinjenimogu da pru`e otpor i da

{tite jedni druge od pritisaka.U Va{oj knjizi koja se bavi pra-

vedno{}u u ocenjivanju nastavnicismatraju da se ona prevashodno po-

sti`e jednakim kriterijumom ocenjiva-nja. Ako, me|utim, u izve{taju u reali-zaciji zavr{nog ispita godinama una-zad ~itamo da se kriterijumi ocenjiva-nja razlikuju i me|u {kolama i me|unastavnicima u istoj {koli, da li je pro-blem u Pravilniku o ocenjivanju i na~i-nu na koji su ti kriterijumi opisani?

VI

|anskih obaveza i aktivnog u~e{}a u dru-{tvu pod nazivom ICCS 2022. U njemuu~estvuju |aci osmog razreda. Probno is-tra`ivanje je bilo krajem pro{le godine u32 {kole. Preostala dva istra`ivanja koja}e pripremati Zavod su ICILS 2023 (Me-|unarodno istra`ivanje informati~ke pi-smenosti kod petnaestogodi{njaka ) iTIMSS 2023 (istra`ivanje u oblasti mate-matike i prirodnih nauke za desetogodi-{njake), a o~ekuju nas u 2022. (probna te-stiranja) i 2023. (glavna testiranja).

– Tek nakon zaokru`ivanja komplet-nog ciklusa svih ovih istra`ivanja ima}e-mo pravu sliku stanja na{eg obrazovnogsistema, koja ne mora da bude ba{ ona-kva kakva nam deluje nakon prikaza re-zultata samo jedne od ovih studija. Na-ravno, sve ovo }e se realizovati samo uko-liko nam epidemiolo{ka situacija dozvo-li da sprovedemo planirane aktivnosti –isti~e \uki}.

stratifikacije uzorkuju {kole koje }e se na-}i u istra`ivanju. Dalje su uslovi za izosta-vljanje bilo kog u~enika iz istra`ivanjastrogo propisani i tu niko od nas nemainstrumente, niti mogu}nost da bilo {ta“namesti”. S druge strane, nema ni razlo-ga za to. Cilj u~e{}a Srbije u istra`ivanji-ma nije da dobijemo la`ne podatke samoda bismo bili bolje plasirani na svetskoj

skali, ve} da dobijemo realne i prave re-zultate koji bi nam pomogli u daljim ko-racima ka pobolj{anju kvaliteta na{egobrazovanja – poru~uje Ran|elovi}.

U narednom periodu Zavod }e pripre-miti i realizovati vi{e va`nih me|unarod-nih istra`ivanja u obrazovanju.

– Po~etkom marta nas o~ekuje istra`i-vanje ~itala~ke pismenosti desetogodi-{njaka (4. razred) PIRLS 2021, u kome }eu~estvovati preko 5.000 u~enika, iz sko-ro 240 odeljenja, u 170 {kola {irom Srbi-je. Krajem marta i u aprilu bi}e probnoistra`ivanje PISA 2022, koje je pomerenoza godinu dana zbog situacije sa kovidom19 u celom svetu. Probna PISA realizova-}e se na uzorku od oko 2.000 u~enika pr-vih razreda iz 43 srednje {kole – obja{nja-va Danijela \uki}, rukovoditeljka Centraza me|unarodna istra`ivanja u Zavodu.

U drugoj polovini godine po~inju pri-preme za istra`ivanje poznavanja gra-

e treba se zavaravati da oce-njivanje mo`e biti potpunoobjektivno. ^ak i kada seocenjuje uz pomo} testova,koji su tobo objektivni, na-

stavnik je zapravo merni instrument, a netest, jer je nastavnik test sastavio ili oda-brao, te time odredio {ta }e biti vrednova-no. Ipak, opasno bi bilo shvatiti ovo odu-stajanje od objektivnosti kao umanjivanjezna~aja i vrednosti ocenjivanja. Zapravonas ono vra}a na su{tinsko pitanje: ~emuonda ocenjivanje – ka`e za Danas MilanStan~i}, vanredni profesor na Odeljenju zapedagogiju i andragogiju Filozofskog fa-kulteta u Beogradu, autor knjige „Lica inali~ja pravednosti u ocenjivanju“.

Praksa pokazuje da su u uslovimaonlajn nastave i trenutnog na~ina radaocene vi{e nego ina~e. Insistiranje naobjektivnom ocenjivanju u situaciji ka-da su se mnogi u~enici i njihove poro-dice suo~ili sa virusom korona se ~inisuvi{nim, a s druge strane, nastavnicimoraju da daju ocene. Kako pomiriti tedve stvari a da ocenjivanje ima smisla?

– U aktuelnim uslovima naro~ito jeva`no imati u vidu i kvalitet nastave kojaje obezbe|ena u~enicima, resurse za rad iu~enje koje su u~enici imali na raspola-ganju kod ku}e, kao i situaciju u porodi-ci. Nasuprot ustaljenoj orijentaciji na me-renje ishoda i na pisane provere znanja,Ministarstvo prosvete je u uputstvima uvezi sa ocenjivanjem u~enika u ovim iz-menjenim uslovima naglasak stavljalo napra}enje rada u~enika uz pomo} razli~i-tih aktivnosti. Me|utim, ne mo`emoo~ekivati da se ~itav pristup ocenjivanjupromeni preko no}i. Nastavnicima je bi-lo potrebno dosta vremena da se prilago-de na nove okolnosti, a i sama uputstvasu se vremenom umno`avala. Mogu}e je

sreda, 27. januar 2021. sreda, 27. januar 2021. VII

Reforme i efektiSvedoci smo brojnih reformi u obrazovanju, ali se po pi-

tanju ocenjivanja praksa nije promenila, a svi se sla`emoda je ocenjivanje jedan od velikih problema na{eg obra-zovnog sistema. Za{to nema volje da se taj problem re{i?– Ocenjivanje je, ne samo kod nas, element sistema obrazovanjakoji se najsporije menja. Ujedno to je i deo sistema koji nosi velikipotencijal jer se ~esto sve drugo u obrazovanju organizuje u odno-su na to {ta }e se na kraju ocenjivati i meriti. Ne bi bilo fer re}i da sudosada{nje reforme zaobilazile probleme u domenu ocenjivanja.Zapravo je dosta sistemskih promena bilo usmereno upravo na oce-njivanje, na primer definisanje standarda postignu}a u~enika, uvo-|enje opisnog ocenjivanja, ja~anje formativnog ocenjivanja.

Ali u praksi se rezultati reforme ne vide.– Razloge za nedovoljno vidljive efekte tih promena mo`emo tra-`iti u njihovoj neuskla|enosti sa ostatkom sistema, odnosno u to-me {to promene u jednom delu sistema nisu pratile promene udrugim segmentima. Na to bih dodao i neadekvatan na~in na ko-ji su pojedini koncepti iz domena ocenjivanja bili predstavljeni na-stavnicima kroz zakone, pravilnike i uputstva. Na primer, broj oce-na koje u~enik treba da ima u svakom polugodi{tu se opravdavapotrebom da se prati rad u~enika i da ocenjivanje bude formativ-no, iako je jasno da se ovde misli na ocene koje se unose u dnev-nik, odnosno ocene koje su dobijene sumativnim ocenjivanjem.Zato ne ~udi {to veliki broj nastavnika tuma~i da su praktikovaliformativno ocenjivanje onda kada daju ~etiri kontrolna u toku po-lugodi{ta i na osnovu njih upi{u ~etiri ocene u dnevnik, a to ipaknije formativno ocenjivanje. Ukratko – nastavnici su fokusirani nato da obezbede zahtevani broj ocena, a ne da prate rad u~enika.Na kraju, te u~enike sa~eka zavr{ni ispit koji meri isklju~ivo zna-nja i jasno im {alje poruku da je to ono {to je va`no, a ne trud, za-laganje, saradni~ki rad, samostalnost, odgovornost, itd., iako su ito proklamovani kriterijumi ocenjivanja.

Knjiga „Lice i nali~je

pravednosti uocenjivanju“

mo`e sebesplatnopreduzeti na adresi

http://zbornica.online/

Neretko se ocenepoklanjaju i zbog

popustljivostiprema

u~enicima, a katkad

nastavnici poklone ocene

ne samo u~enicima za

koje se „urgira“ve} i ostalim

u~enicima, kakobi bili pravedni

ME\UNARODNAISTRA@IVANJA„POD KAPOM“DR@AVE

Nastavak sa strane V RAZGOVOR

N

NE MO@EMO O^EKIVATIPRAVEDNO OCENJIVANJEU DRU[TVU KOJE TO NIJE

Pristup ocenjivanju ne mo`e se promeniti preko no}i: Milan Stan~i}

Procedura prema kojoj nastavnik samopredla`e zaklju~nu

ocenu, a odeljenjsko ve}eje usvaja ili pak menja,

bez potrebe da nastavnikda saglasnost za

novi predlog ocene,„otvorena je kapija“

za urgencije

Milan Stan~i}, vanredniprofesor na Odeljenju zapedagogiju i andragogijuFilozofskog fakulteta u Beogradu

VIII

une dve decenije gra|anskovaspitanje postoji kao nastavnipredmet u {kolama u Srbiji, aliga i danas prate sli~ni proble-

mi. Svih tih godina neraskidivo je vezan zaversku nastavu kao njena alternativa – u~e-nici biraju ili jedan ili drugi predmet. To-kom vremena se odnos dela javnosti premaovim predmetima promenio, pa to vi{e ni-je isklju~ivo izbor izme|u „konzervativne“i „moderne“ Srbije, ve} ~esto opredeljiva-nje za manje zahtevnog ili zanimljivijeg na-stavnika jer je ~injenica dase zbog statusa koji imajugra|ansko vaspitanje i ver-ska nastava ne smatraju„ozbiljnim“ predmetima.

Gra|ansko vaspitanje(GV) je uvedeno {kolske2001/2002. godine u prverazrede osnovnih i srednjih{kola kao fakultativan pred-met, {to je zna~ilo da suu~enici mogli da izaberugra|ansko vaspitanje, vero-nauku (koja je isto uvedenatada), oba ili nijedan od tihpredmeta. Pet godina ka-snije je doneta odluka da seovi predmeti uvedu u sverazrede osnovnih i srednjih{kola, kao obavezni izborni.To je zna~ilo da u~enici mo-raju da se odlu~e za jedanod ova dva predmeta.

Melita Ran|elovi}, pred-sednica Nacionalne asocija-cije nastavnika/ca gra|an-skog vaspitanja i saradni-ka/ca (NAGVIS), ka`e za Danas da je hen-dikep gra|anskog vaspitanja to {to je samonakon godinu dana od uvo|enja stavljen upoziciju da u~enici biraju jedan od dva oba-vezna izborna predmeta. Na taj na~in suve{ta~ki konfrontirani i predmeti, i nastav-nici, i u~enici... Ran|elovi} napominje da jeprva godina realizacije GV kao fakultativ-

nog predmeta pokazala da su u~enici zain-teresovani da prate oba predmeta.

– Pravilo po kome u~enici moraju da bi-raju izme|u gra|anskog vaspitanja i verskenastave samo podsti~e rivalitet izme|u dvapredmeta, koji bi zapravo trebalo da budukomplementarni, s obzirom na to da svi iz-borni programi treba da doprinesu ostva-rivanju ciljeva obrazovanja kao {to su raz-vijanje pozitivnih ljudskih vrednosti, nena-silnog pona{anja, po{tovanja ljudskih pra-va, re{avanja problema, samostalnog do-

no{enja odluka... – ocenjuje Ksenija Niki},koordinatorka na Programu za razvoj ci-vilnog dru{tva i gra|ansku participaciju uGra|anskim inicijativama.

Ona napominje da ve}ina problema iizazova kada je re~ o gra|anskom vaspita-nju proizilazi iz ~injenice da ovom predme-tu nedostaje ozbiljna sistemska i sveobu-

hvatna podr{ka. Sla`e se sa na{om ocenomda su mnogi problemi koji su postojali ka-da je predmet uveden 2001. godine, aktuel-ni i danas.

– Nastavnicima nedostaju nastavni ma-terijali, ve}ina nije pro{la kroz stru~ne obu-ke kako bi unapredili svoje kompetencije,koje su ~esto nezadovoljavaju}e, s obziromna to da u Srbiji ne postoji sistem inicijal-nog obrazovanja za profesore gra|anskogvaspitanja na fakultetima. S druge strane,u~enici uglavnom nisu motivisani jer se ra-di o izbornom programu, koji uglavnomvide kao nebitan, ne ocenjuje se numeri~kii ne uti~e na kona~an uspeh. Na taj na~in{alje se poruka da gra|ansko vaspitanje ni-je ravnopravno sa ostalim predmetima i sa-mim tim nije dovoljno va`no – isti~e Niki}.

NEPOVOLJAN STATUS PREDMETA

Melita Ran|elovi} smatra da je nepo-voljnoj poziciji predmeta doprinela op{taneinformisanost javnosti, uklju~uju}i i pro-svetnu, o tome {ta su sadr`aj programa i ci-ljevi gra|anskog vaspitanja.

– Kada pogledamo ciljeve i ishode pred-meta, vidi se da su predvi|eni sadr`aji i ak-tivnosti koji u velikoj meri vode ka stvara-nju bezbedne, inkluzivne {kolske sredinekoja je otvorena za razli~itosti. Naglasak jena aktivnom uklju~ivanju mladih u `ivot{kole, zajednice sa idejom da budu odgo-vorni, aktivni gra|ani, nosioci promena uzajednici. [kola se menjala za proteklih 20godina. Vidljive su promene. Da li je i koli-ko gra|ansko vaspitanje doprinelo proce-sima demokratizacije {kole i dru{tva nemata~nih podataka. injenica je da postoje na-stavnici koji veoma kvalitetno i posve}enorealizuju nastavu i na taj na~in zajedno sau~enicima ~ine zna~ajne korake u procesudemokratizacije {kole i dru{tva, tako {tostvaraju sredinu u kojoj postoji dijalog, me-|usobno uva`avanje, razumevanje. Da biovaj proces bio br`i i efikasnije neophodno

je da svi u~enici budu obuhva}eni nasta-vom GV u nekom segmentu svog {kolova-nja – smatra Ran|elovi}.

Prema njenim re~ima, veliki problempredstavlja ~injenica da je zbog statusapredmeta zna~ajan broj motivisanih i obu-~enih nastavnika iza{ao iz nastave prvom

sreda, 27. januar 2021. IX

prilikom kada se pojavila mogu}nost dapredaju neki drugi predmet. Svake {kolskegodine je sve vi{e „novih“ nastavnika kojiizvode nastavu GV a da se prethodno nisupripremali za njegovu realizaciju. Gra|an-sko ~esto predaju nastavnici koji nemajupotrebna znanja i ve{tine, a problem je i to{to godinama unazad nastavnicima nisuponu|ene obuke koje bi bile kvalitetna pri-prema za uspe{nu realizaciju predmeta.

– NAGVIS je mlado udru`enje, ali je ucentar svog delovanja stavio sva ova pitanja.Udru`enje radi na pove}anju vidljivosti pro-dukata, rezultata nastave GV, informisanjujavnosti o sadr`aju, ciljevima i zna~aju pred-meta. U izrada novih programa nastave iu~enja, izradi priru~nika, kreiranju i realiza-ciji obuka za nastavnike su u~estvovali ~la-novi na{e asocijacije – ka`e Ran|elovi}.

REFORMA U DOBROM SMERU

Analizom efekata nastave gra|anskogvaspitanja najvi{e su se bavile nevladine or-ganizacije, pre svih Gra|anske inicijative, aposlednje istra`ivanje koje je naru~ilo Mi-nistarstvo prosvete uradio je 2013. Zavodza vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vas-pitanja sa ciljem da se ispitaju kvalitet na-

stavnih programa i kompetencije nastavni-ka koji predaju ovaj predmet.

Uprkos preporukama u svim dosada-{njim istra`ivanjima, programi gra|anskogvaspitanja nisu menjani od uvo|enja pred-meta do 2018, kada je po~ela op{ta reformaprograma nastave i u~enja za osnovnu {ko-lu i gimnaziju.

Ksenija Niki} reformu ocenjuje kao „ko-rak u dobrom smeru“, obja{njavaju}i da sunovi programi fokusirani na ishode, a da seglavna promena ogleda u savremenijimmetodama rada sa u~enicima, koji podra-zumevaju istra`iva~ke aktivnosti i osmi{lja-vanje projekata. Uloga nastavnika je dausmerava |ake kroz ovaj proces, dok je nji-ma ostavljena velika sloboda u ostvarivanjuishoda u~enja.

– Me|utim nedostatak specijalizovanihobuka za nastavnike i dalje predstavlja zna-~ajan problem, a sa reformom programa,potrebe za profesionalnim usavr{avanjemsve su ve}e. Upravo je iz tog razloga jedanod glavnih fokusa u na{em radu pru`anjepodr{ke nastavnicima, kroz organizovanjerazli~itih obuka, sa ciljem da im pomognuu kreiranju kvalitetnih ~asova, da razvijuu~eni~ka znanja i ve{tine i njihovo razume-vanje fenomena savremenog dru{tva. Kva-litetni programi ne zna~e mnogo ukolikonemamo dovoljno obu~enih i kompetent-nih nastavnika da te programe realizuju.Zbog toga edukacija nastavni~kog kadra,kao i standardizacija kompetencija, odno-sno definisanje minimalnog stepena obu-ka i znanja za nastavnike GV moraju bitiprioriteti u narednom periodu – smatrana{a sagovornica.

Na pitanje da li je uvo|enje ovog pred-meta imalo efekte i koje, podse}a da je pr-vo istra`ivanje Gra|anskih inicijativa ura-|eno 2009, a druga studija 2019. godine.

– To istra`ivanje je komparativne priro-de, {to zna~i da su upore|eni novi podacisa prvobitnim rezultatima u~enika srednjih{kola koji poha|aju nastavu gra|anskogvaspitanja, sa razlikom od skoro ~itave jed-ne generacije kasnije. Radi dobijanja boljeguvida i kompletnijih zaklju~aka o efektimapredmeta, autori istra`ivanja sproveli su itre}u studiju sa u~enicima srednjih {kolakoji poha|aju versku nastavu. Dublji i pot-puniji zaklju~ci o efektima gra|anskog vas-pitanja nisu mogli da se izvedu bez kompa-

blemati~an i neizvestan status predmeta,mali fond ~asova, nedostatak mogu}nostiza profesionalno usavr{avanje nastavnika,velika fluktacija nastavni~kog kadra i gene-ralna neinformisanost o zna~aju ovogpredmeta. Logi~no je da jedan izbornipredmet, koji se ne ocenjuje i odr`ava jed-nom nedeljno, ne}e imati veliki uticaj nanivo gra|anske svesti kod u~enika. Imaju-}i u vidu sve navedeno, ne mo`e se o~eki-vati da ovako koncipirana nastava ostvarisvoj pun potencijal. Neophodno je daobrazovni sistem prepozna i po~ne da seodnosi prema gra|anskom vaspitanju kaobitnom predmetu, koji ima va`nu ulogu uobrazovanju mladih, da bi bili spremni naaktivno u~e{}e u demokratskom dru{tvu,uz po{tovanje razli~itosti i ljudskih prava.To i jeste su{tina nastave GV u celom sve-tu – nagla{ava Niki}.

Rezultati pomenute tre}e studije u ko-joj su upore|eni rezultati u~enika koji po-ha|aju gra|ansko vaspitanje sa onima ko-

racije sa rezultatima u~enika koji nisu oda-brali ovaj predmet tokom svog {kolovanja– isti~e Niki}.

U celini, rezultati istra`ivanja ukazujuna odre|en napredak po{to su u~enici te-stirani 2019. godine postigli bolje rezultateu odnosu na rezultate u~enika iz 2009. Po-zitivno je i to {to ve}ina ispitanih u~enikaprocenjuje da je u okviru predmeta GV sa-znala i nau~ila puno o temama kao {to sudemokratija i demokratske vrednosti, ljud-ska prava, odgovornosti u {koli, kao i da surazvili ve{tine saradnje, kriti~kog razmi{lja-nja i argumentovanog zastupanja stavova.

STARI PROBLEMI

– Dakle efekti, iako ne veliki, postoje.Kako bi bili vidljiviji, neophodno je da senastava GV unapredi u smislu odgovorana ve} pomenute probleme koji su prepo-znati i analizirani u svim na{im istra`iva-njima, a to su nedostatak nastavnih mate-rijala i literature, bolja korelacija sadr`ajasa kurikulumima srodnih predmeta, pro-

Obavezno za sveNa pitanje da li je nu`no da se gra|anskovaspitanje izu~ava 12 godina, Ksenija Ni-ki} ka`e da je potrebno prona}i i uvestimodel u okviru koga }e ga svi u~enici ima-ti kao obavezan predmet u odre|enimrazredima tokom osnovnog i srednjegobrazovanja. – Ovakvi modeli se primenjuju u drugimzemljama u Evropi, i ne postoji razlog za-{to to ne bi moglo da funkcioni{e u na{emobrazovnom sistemu. To bi u praksi, naprimer, zna~ilo da u~enici GV imaju kaoobavezan predmet u zavr{nim razredimaosnovne i srednje {kole. Na taj na~in bi seosiguralo da }e svi u~enici, bez izuzetaka,imati priliku da usvoje demokratske vred-nosti i formiraju stavove koje se ti~u aktiv-nog i odgovornog u~e{}a u gra|anskomdru{tvu. Sada imamo situaciju u kojoj ve-liki broj mladih pro|e kroz ~itavo {kolova-nje, a da se ne susretne sa temama kao{to su ljudska prava, po{tovanje razli~ito-sti, nenasilno re{avanje sukoba itd. Jo{jedna mogu}nost je integracija sadr`ajakoji se izu~ava u okviru GV u druge pred-mete. To bi zna~ilo uvo|enje gra|anskogobrazovanja kao obavezne kroskurikular-ne oblasti – isti~e Ksenija Niki}.

P

DVE DECENIJE GRA\ANSKOG VASPITANJA U SRBIJI Kvalitetni programi ne zna~e

mnogo ukoliko nemamo dovoljno

obu~enih i kompetentnih

nastavnika da teprograme realizuju

Da li je i koliko gra|ansko vaspitanje doprinelo

procesima demokratizacije

{kole i dru{tva nema ta~nih

podataka

STIDLJIVI POMACI KA DEMOKRATIZACIJI [KOLE I DRU[TVA

Nastavak na strani X

Visoka {kola socijalnog rada u Beogradu jeobrazovna ustanova sa ~etiri akreditovana i veo-ma atraktivna studijska programa – Psihologi-ja, Socijalni rad, Logopedija i Okupacionaterapija. Na osnovnim akademskim (240ESPB) i master studijama (60 ESPB), {koluju sebudu}i psiholozi, socijalni radnici, logopedi i oku-pacioni terapeuti za kojima postoji velika tra`njana tr i{tu rada u Srbiji i inostranstvu. Potrebe zaovim profilom kadrova postoje u ustanovamasocijalne za{tite, pred{kolskim i {kolskim usta-novama, privredi, dru{tvenim delatnostima, jav-noj upravi, zdravstvenim ustanovama i nevladi-nim organizacijama. U savremenim uslovima,ova zanimanja su potrebna velikom broju gra|a-na, pogotovo najmla|oj i najstarijoj populaciji.

Visoka {kola vr{i upis na prvu godinu studija,kao i prelazak sa studija na drugim fakultetima.Upisna kvota na prvoj godini akademskih stu-dija {kolske 2021/22 je 150 studenata, a na ma-ster programima je 75 studenata (po 25 na sva-kom smeru). Pla}anje {kolarine mo`e se izvr{i-ti u 9 mese~nih rata. Posebna pogodnost je {toza pla}anje studenti mogu koristiti i studentskekredite na 12 meseci, bez kamate i bilo kojih

drugih bankarskih tro{kova, na osnovu ugovo-ra koji Visoka {kola socijalnog rada ima sa Ko-mercijalnom bankom.

Osim osnovnih akademskih i master studi-ja, Visoka {kola socijalnog rada sprovodi i Krat-ke programe radi stru~nog osposobljavanja zauklju~ivanje u radni proces. Kratki programi(30 ESPB) akreditovani od strane Nacional-nog saveta za visoko obrazovanje namenjeni susticanju u`ih i funkcionalno povezanih znanja uslede}im oblastima: Negovatelj za stara i bole-sna lica, Procena i tretman senzorne integraci-je, Podsticanje razvoja predve{tina pisanja i ~i-tanja – Prevencija disleksije, Aktivnosti svako-dnevnog `ivota osoba sa invaliditetom, Kogni-tivna rehabilitaciona terapija, Savetovanje po-rodice i Procena i tretman aktivnosti svako-dnevnog ivota.

Visoka {kola se nalazi u samom centru Beo-grada, na adresi Terazije br. 34. Zainteresovanistudenti dobrodo{li su svakog radnog dana od9 do 15 sati, a mogu i pozvati na kontakt brojtelefona 011/4040 838, poslati upit na imejlkontakt@asp.edu.rs, ili se informisati na sajtuwww.asp.edu.rs

Budu}i studenti,

X sreda, 27. januar 2021. sreda, 27. januar 2021. XI

rogrami gra|anskog vaspitanjanisu menjani od uvo|enjapredmeta do 2018, kada je po-~ela op{ta reforma programa

nastave i u~enja za osnovnu {kolu i gimna-ziju. Zavod za unapre|ivanje obrazovanja ivaspitanja (ZUOV) je sa ve}im brojemstru~njaka i prakti~ara pripremio 12 novihprograma za gra|ansko vaspitanje koji susukcesivno uvo|eni, a u septembru 2021.godine svi razredi u osnovnoj {koli i gim-naziji radi}e po njima. Pripremljeni progra-mi su u skladu sa zakonom, orijentisani naishode i razvoj kompetencija. U odnosu naprethodne programe, oni donose promenekako u pogledu sadr`aja, tako i na~ina ra-da, posebno u gimnaziji, ka`e za Danas Ele-onora Vlahovi}, savetnica za gra|anskovaspitanje u ZUOV-u.

Ona poja{njava da su tema u programi-ma gra|anskog vaspitanja za osnovnu

{kolu raznovrsne, u skladu sa shvatanjemda gra|anska svest treba da pro`ima svesegmente ivota. Sadr`aji su organizovaniu ~etiri celine: ljudska prava; demokratskodru{tvo; procesi u savremenom svetu igra|anski aktivizam. U okviru njih u~eni-ci koji izaberu ovaj izborni program }e ko-ri{}enjem razli~itih oblika rada (prezenta-cije, diskusije, debate, studije slu~aja, ra-dionice, igranje uloga...) imati priliku dase, u zavisnosti od razreda, upoznaju saproblematikom kao {to su na primer pra-va i funkcionisanje zajednice, prava i od-govornosti, zajednica kulturno razli~itihgrupa, stereotipi, predrasude, dikrimina-cija, sukobi i nasilje (razli~ite vrste - vr-{nja~ko, virtuelno, rodno...), rodna per-spektiva, mediji, prava potro{a~a, pravona zdravu `ivotnu sredinu, solidarnost ivolontiranje, bezbednost u~enika, vr{nja~-ki pritisak, konfrontiranje, za{tita privat- nosti, dostupnost informacija od javnog

zna~aja i mnogim drugim. - Programi su pripremljeni tako da se

klju~ni sadr`aji vi{e puta u toku osnovne{kole obra|uju, primereno uzrastu u~eni-ka. Takav pristup se naziva model spiral-nog kurikuluma koji uva`ava u~eni~kovan{kolsko iskustvo i proces sazrevanja,odnosno mogu}nost da se i sa sasvim mla-dim |acima mogu osmisliti aktivnosti ko-jima se obra|uju teme va`ne za demokrat-sko funkcionisanje dru{tva. Na primer, ve}na uzrastu od devet godina (tre}i razred)nastavnik treba da osmisli kako }e sa u~e-nicima raditi na temu osetljive dru{tvenegrupe – ka`e Vlahovi}.

Novina za osnovnu {kolu je i to {to pro-grami predvi|aju da se aktivnosti u svakomrazredu zavr{avaju nekim vidom akcije,odnosno primene nau~enog.

- U savremenoj pedagogiji rad na projek-tima je posebno po`eljan jer doprinosi raz-voju ve}eg broja vrednih ve{tina kao {to suuo~avanje problema, saradnja, dono{enjeodluka. Te akcije mogu biti vrlo razli~ite, odsasvim malih na nivou odeljenja, preko pra-

vljenja mini-istra`ivanja, demonstracije ra-da Narodne skup{tine ili snimanja kratkogfilma mobilnim telefonom o vrednostimademokratskog dru{tva – isti~e Vlahovi}.

I programi gra|an-skog vaspitanja u gim-naziji su tako|e orijen-tisani na ishode i razvojkompetencija, ali sudruga~ije koncipirani.

- Kao i svi drugi iz-borni programi u gim-naziji ostvaruju se pro-jektno i istra`iva~ki,{to stavlja nastavnikau druga~iju ulogu odklasi~nog predava~a, aod u~enika zahteva ak-tivno u~e{}e u procesuprikupljanja podataka,kriti~kog promi{ljanja,grupnog rada, sarad-nje, komunikacije, do-no{enja odluka, pred-stavljanja dobijenih re-zultata. Na taj na~inu~enici se pripremajuza zahteve koji ih ~eka-ju i u njihovom profe-sionalnom i privat-nom ivotu – navodi Vlahovi}.

Programi predvi|aju da se u svakomrazredu u~enici istra`iva~ki i projektno ba-ve pitanjima u okviru dve tematske celine.Ponu|ene teme po razredima su: Bezbed-

nost i Globalizacija (prvi razred), Svi razli~i-ti, a svi jednaki i Mediji za gra|ane, gra|a-ni za medije (drugi razred), Ljudska prava,gra|ani i demokratija i Mir i pretnje miru(tre}i razred), Ekonomska i socijalna pravai Odr`ivi razvoj (~etvrti razred).

- Glavna novina ovih programa je {to suoni polustruktuirani, interdisciplinarni, i,kao {to je ve} navedeno, istra`iva~ki i pro-jektni. U~enicima se pru`a sloboda da uzpomo} nastavnika, a prema sopstvenim in-teresovanjima, kreiraju aktivnosti unutarokvira koji je dat vode}i ra~una o ishodimakoje treba ostvariti i kompetencijama kojetreba razviti. To podrazumeva da }e svakagrupa u~enika na druga~iji na~in istu temat-sku celinu obra|ivati, ali da }e svi napredo-vati u sticanju relevantnih znanja, stavova ivrednosti u toj oblasti, {to je programomdefinisano – poja{njava na{a sagovornica.

Pored novih programa „vetar u le|a“gra|anskom vaspitanju, kako ka`e, dajujo{ dve novine na{eg obrazovnog sistema,a to su me|upredmetne kompetencije i iz-borni programi u gimnaziji. Kako je jednaod me|upredmetnih kompetencija odgo-vorno u~e{}e u demokratskom dru{tvu,novi programi mnogih obaveznih pred-meta i u osnovnoj {koli i u gimnaziji, uskladu sa svojim sadr`ajem, imaju ishodekoji odgovaraju gra|anskom vaspitanju.To zna~i da i nastavnici drugih predmetaimaju odgovornost za ja~anje kompetenci-je u~enika za odgovoran ivot u demokrat-skom dru{tvu.

ji idu na versku nastavu ni-su zadovoljavaju}i, iako su|aci koji idu na gra|anskobili ne{to bolji u pogleduznanja, stavova i obrazacaparticipacije.

– Na osnovu podataka satesta znanja mo`e se zaklju-~iti da u~enici u prosekuimaju manje od 50 odsto ta~-nih odgovora. Kada je re~ o stavovima i demokrat-skim vrednostima u~enika, rezultati ukazuju dau~enici iz obe grupe uglavnom nisu zainteresova-ni za politi~ka zbivanja, iako u~enici koji poha|a-ju GV, ocenjuju svoj nivo informisanosti znatnovi{im. Rezultati ukazuju i na generalno nizak nivoparticipacije, ali su u~enici koji poha|aju gra|an-sko ne{to aktivniji u razli~itim oblicima dru{tveneparticipacije. Dakle, razlike u vezi sa znanjima,vrednostima i stavovima postoje u korist u~enikakoji poha|aju GV, ali posmatraju}i celokupnu sli-ku postoje neki generalni i zajedni~ki trendovi.Neophodno je napomenuti i ograni~enja istra`iva-nja, prvenstveno u smislu toga da ne mo`emo zna-ti da li su ove razlike posledica nastave GV ili afi-niteta i stavova u~enika i njihovih roditelja, koji sumo`da i uticali da se oni odlu~e da poha|aju na-stavu ovog predmeta. Me|utim, da bismo moglidublje da razumemo efekte nastave GV potrebnoje da se uradi analiza koja }e uporediti rezultateu~enika na po~etku slu{anja predmeta i posle od-re|enog perioda, kako bi se utvrdile razlike. To bitrebalo da bude predmet nekih budu}ih studija –ka`e Ksenija Niki}.

Novi priru~nici za nastavnikeUz podr{ku OEBS-a i Unicef-a u ZUOV-u su pripremljene obuke i priru~nici za nastavnike. Do sada je obuke pro{looko 200 nastavnika, a tri priru~nika, za prvi i drugi ciklus osnovne {kole i gimnaziju, nastavnici mogu da preuzmusa sajta ZUOV-a ili iz biblioteke u svojoj {koli.

Nastavnici kao partneri |acima- Uspeh novih programa u velikoj merizavisi i od toga koliko nastavnici delevrednosti gra|anskog vaspitanja i kolikoveruju u aktivne na~ine rada sa u~enici-ma. A {to se ti~e samih sadr`aja, nije neo-phodno da budu eksperti, dovoljno je dase pripreme uz pomo} priru~nika i da vla-daju aktivnim metodama u~enja. Va`noje da budu partneri svojih u~enika u pro-cesu saznavanja brojnih tema koje ~ineodgovoran `ivot u demokratskom dru-{tvu i da sopstvenim pona{anjem de-monstriraju vrednosti dru{tva u komesmo svi razli~iti, a svi imamo jednaka pra-va – smatra Eleonora Vlahovi}.

Foto: zuov.gov.rs

Eleonora Vlahovi} iz Zavoda za unapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja o novim programima gra|anskog vaspitanja

UZ TEORIJU I PRIMENA NAU^ENOG

P

STIDLJIVI POMACI KADEMOKRATIZACIJI [KOLE I DRU[TVA

Nastavak sa strane IX

SPECIJALNO IZDANJE POVODOM [KOLSKE SLAVE SVETI SAVA

TEKSTOVI Vesna Andri}MARKETING Vesna La}arakKOREKTURA Ana Ron~evi}OBRADA FOTOGRAFIJA Stanislav Milojkovi}GRAFI^KO OBLIKOVANJESlobodan Srem~evi}, Zoran Spahi}

Skolska slava

Logi~no je da izborni predmet

koji se ne ocenjujei odr`ava jednom

nedeljno ne}e imati veliki uticaj

na nivo gra|anskesvesti kod u~enika

Novina u programima zaosnovnu {kolu jeste i to {to se

aktivnosti u svakom razredu

zavr{avaju nekimvidom akcije,

odnosno primenenau~enog

Programi za gimnazije

predvi|aju da se usvakom razredu

u~enici istra`iva~kii projektno

bave pitanjima u okviru dve

tematske celine

U~enje za odgovoran `ivot u demokratskom dru{tvu:Eleonora Vlahovi}

vesti PRIMERI DOBRE PRAKSEBiljana Uskokovi} Brkovi} iz O[ „Milica Pavlovi}“ u ^a~kuosvojila je prvu nagradu na konkursu „Saznali na seminarui primenili u praksi“ za rad „Nasle|ivanje osobina i nasled-ne bolesti“. Drugonagra|eni je rad „^uvari zdravlja“, koji jeprodukt timskog rada Radice Risti}, Sla|ane Zaharijevi} i Ta-nje Ivkov iz beogradske O[ „Vuk Karad`i}“. Tre}u nagradu jeosvojio projekat „Ure|enja dvori{ta“ autorki Ane Surle i Dra-gane Hemon Popadi} iz PU „Bo{ko Buha“ u In|iji.Na deseti konkurs Zavoda za unapre|ivanje obrazovanja ivaspitanja „Saznali na seminaru – primenili u praksi“ za 2020. godinu stigla su 54 rada. Uslove konkursa ispuni-lo je 39 radova, od kojih je 13 izabrano za bazu primera dobre prakse, a pet je predlo`eno za nagradu, od kojih sunakon glasanja Centralne komisije izabrana pomenuta tri.

KONKURS ZA STUDENTSKE STIPENDIJEMinistarstvo prosvete je uputilo javni poziv za dodelu stipendija stu-dentima doktorskih studija na visoko{kolskim ustanovama ~iji jeosniva~ Republika. Studenti doktorskih studija se mogu prijaviti do19. februara. Ministarstvo }e dodeliti do 200 stipendija za razli~itenau~ne oblasti, a dobitnici stipendija bi}e uklju~eni u rad akredito-vanih nau~noistra`iva~kih organizacija.Ministarstvo je uputilo i javni poziv studentima master i doktorskihstudija, istra`iva~ima i organizacijama koje se bave nau~noistra`iva~-kim radom da se prijave za stipendije i za finansijsku podr{ku kojuMinistarstvo pru`a u okviru pet programa. Za ovu namenu je iz bu-d`eta Ministarstva obezbe|eno skoro 818 miliona dinara.U okviru ovih programa Ministarstvo }e finansijski podr`ati 17 razli-~itih aktivnosti studenata, doktoranada i istra`iva~a me|u kojima sustipendiranje studenata doktorskih i master akademskih studija, mladih istra`iva~a, sufinansiranje u~e{}a na na-u~nim skupovima, studijskih boravaka u inostranstvu, tro{kove prijave i odbrane doktorskih disertacija istra`i-va~a i stipendista Ministarstva, postdoktorskog usavr{avanja istra`iva~a. Sredstva }e biti izdvojena i za nabavkunau~ne i stru~ne literature iz inostranstva, izdavanje nau~nih ~asopisa i monografija, odr`avanje nau~nih skupo-va i sufinansiranje kolektivnih ~lanarina u me|unarodnim nau~nim udru`enjima i organizacijama.

NOVI ROK ZA PROJEKTE IZ GRA\ANSKOG VASPITANJAKonkurs za primere uspe{nih projektnih aktivnosti ostvarenih u okviru gra|anskog vaspitanja u {kolama produ-`en je do 31. januara. Konkurs je raspisao Zavod za unapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru projekta „Po-dr{ka reforme gra|anskog vaspitanja“, a podrazumevaju razli~ite projektne aktivnosti koje su sprovedene u okvi-

ru ~asova gra|anskog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj {koli, a iz-dvajaju se po temi, na~inu rada, postignutim efektima ili nekomdrugom kriterijumu uspe{nosti. Pravo u~e{}a na konkurs imaju osnovne i srednje {kole, a ustano-va mo`e poslati vi{e primera na konkurs u odvojenim prijavama.Prijave treba poslati u elektronskom obliku putem onlajn formu-lara koji se nalazi na adresi: https://zavod.edu.rs/gradjansko/Izabrani radovi bi}e uvr{teni u bazu projekata gra|anskog vaspi-tanja. Najuspe{niji primeri bi}e javno predstavljeni u martu.

STALAN POSAO ZA VEROU^ITELJEUnija sindikata prosvetnih radnika apelovala je na ministra prosvete Branka Ru`i}a da pokrene zapo{ljavanje ve-rou~itelja na neodre|eno vreme. Iz tog sindikata podse}aju da verou~itelji od kada je verska nastava uvedena u{kole rade na odre|eno vreme, uprkos tome {to je {kolske 2003/2004. godine predmet postao obavezan izborni.„Znamo da je od januara ukinuta zabrana zapo{ljavanja, mada, ruku na srce, ni pre nje u~itelji vere nisu mogli dare{e svoj status. Prate}i ovaj problem, shvatili smo da je interesovanje za re{enje iznena|uju}e malo i da se dvedecenije tra`e samo dobri (ili lo{i) izgovori. Mo`da je vreme da bar jedan greh smanjimo“, poru~ili su iz Unije.

XII sreda, 27. januar 2021. sreda, 27. januar 2021. XIII

agdalena \or|evi}, nau~nasavetnica Instituta za fiziku,ve} drugu godinu zaredomse nalazi na rang-listi najbo-ljih svetskih istra`iva~a koji

objavljuje ameri~ki Univerzitet Stanford.Mlada po godinama, ali sa zavidnim istra-`iva~kim rezultatima, \or|evi} pariramnogo iskusnijim kolegama, od kojih suneki u penziji. U razgovoru za Danas obja-{njava kako je uspela da se na|e u dru{tvudva odsto najuticajnijih nau~nika na svetu:

– Mislim da je osnovni razlog zbog ko-jeg se nalazim na ovoj listi aktuelnost tememog ista`ivanja. Naime, bavim se prou~a-vanjem kvark-gluonske plazme (KGP), tojest stanja materije koje nastaje na eks-tremno visokim temperaturama i pritisci-ma. Smatra se da je ovo stanje postojalo uranom univerzumu, a danas se kreira umo}nim sudara~ima ~estica, kao {to jeLHC u CERN-u kod @eneve. Dakle, prou-~avanje kvark-gluonske plazme omogu}a-va da se razumeju osobine i poreklo mate-rije u njenom najelementarnijem obliku –ka`e \or|evi}.

Otkud interesovanje ba{ za tu oblast?– U ovu oblast istra`ivanja me je u prvoj

godini doktorskih studija na Kolumbijauniverzitetu uveo moj mentor MiklosGyulassy, koji se smatra jednim od najzna-~ajnijih nuklearnih fizi~ara dana{njice. Go-dine 2001. su krenula merenja na prvommo}nom sudara~u RHIC u Brukheven na-cionalnoj laboratoriji u SAD, u kojem jekvark-gluonska plazma i otkrivena. Upra-vo u tom periodu sam uvidela koliko je bit-no da eksperiment i teorija, iako nezavisni,budu usko povezani. To jest, da teorija bezeksperimentalne potvrde, kao ni eksperi-mentalni rezultati bez odgovaraju}eg teo-rijskog razumevanja, ne zna~e mnogo.KGP je, nakon eksperimentalnog otkri}a,u{la u veoma uzbudljivu fazu prou~avanjanjenih osobina, za {ta se trenutno ula`u mi-lijarde evra za eksperimente na velikim su-dara~ima ~estica. Na{ tim razvija matema-ti~ke/fizi~ke modele koji omogu}avaju dase iz tih podataka odrede osobine KGP, tojest da se {to optimalnije iskoriste podacigenerisani u ovim kolosalnim nau~nim in-vesticijama. Samim tim, kvalitetan rad naovako aktuelnoj tematici, mora biti i ogo-varaju}e prepoznat, {to je i dovelo do viso-ke citiranosti koje pominjete.

Zanimljivo je da se na listi za 2019. uprvih deset nau~nika iz Srbije nalazi i Va{kolega sa Instituta za fiziku Pasi Huovi-nen, koji je upravo ~lan Va{eg istra`iva~-kog tima. Zajedno radite upravo na po-menutom. Za to ste 2016. dobili grantEvropskog istra`iva~kog saveta u vred-nosti od 1,4 miliona evra kao prvi istra-`iva~ iz Srbije u oblasti prirodnih naukau projektu „Horizont“. Dokle se stiglo saistra`ivanjem?

– Ovo su najpresti`niji nau~ni projektiEvropske unije, koji se dodeljuju za istra`i-vanja sa visokim rizikom, odnosno koje jeveoma te{ko ostvariti, ali ~ija uspe{na rea-

lizacija nosi veliku dobit. Ovaj projekat zamene predstavlja veliku ~ast, ali istovreme-no i izazov. Sada, nakon tri godine od po-~etka, sre}na sam da je napredak projektaocenjen kao veoma uspe{an od Evropskekomisije, prvenstveno zato {to je objavljenzna~ajan broj uticajnih radova u uglednimme|unarodnim ~asopisima. Tako|e, pro-jekat je privukao (i kod nas zaposlio) dvavrhunska eksperta iz inostranstva, od ko-jih je jedan upravo dr Pasi Huovinen, za-dr`ao je u zemlji neke od na{ih najboljihstudenata, kao i omogu}io da se nabavi vr-hunska oprema. Mo`da najva`nije, na{idosada{nji rezultati su pokazali da je rizi~-na ideja za koju smo dobili fondove i vi{enego ostvariva.

Sa raspisivanjem konkursa za nau~no-istra`iva~ke projekte kasnilo se deset go-dina. Koliko je to ostavilo ili }e ostavitiuticaja na nauku u Srbiji? [ira javnostsnagu na{e nauke meri naj~e{}e preko

pozicije Univerzitetau Beogradu na [an-gajskoj listi.

– Moje li~no mi-{ljenje je da se srpskanauka ne ceni veomavisoko u me|unarod-nim nau~nim krugovima. Odnosno, i po-red toga {to postoje vrhunske istra`iva~kegrupe u Srbiji, njih na`alost nema mnogo.Ovo je problem koji je u kra}em vremen-skom periodu te{ko promeniti, odnosnoposledica je vi{edecenijskog zanemarivanjanauke. Jedino re{enje je zapravo konstant-na, ozbiljna i dugotrajna podr{ka dr`averazvoju nauke u Srbiji.

Fond za nauku je finansirao istra`iva-nja u vezi sa kovidom 19. Zanimljivo jeda projekat koji ste prijavili sa grupomizuzetnih stru~njaka nije pro{ao. Na tomprojektu ve} radite, ima li rezultata?

– Oformili smo multidisciplinarni tim,koji uklju~uje istra`iva~e sa Biolo{kog,Medicinskog fakulteta i Instituta za fiziku.Time smo povezali ekspertizu iz matema-

Da se razumemo na samom po~etku, oceneovakve kakve jesu treba ukinuti, ali po{to se tone}e desiti, valja o njima razgovarati.

[ta te ko{ta da da{ dvojku? – pitanje koje nijemimoi{lo gotovo nijednog nastavnika uobrazovnom sistemu Srbije. (Dvojku mo`emozameniti ma kojom ocenom, su{tina ostajenepromenjena.) Ovo naizgled izlizano pitanje nepostavljaju nastavnicima samo kom{ije, ro|aci,roditelji u~enika, ve}, na`alost, i kolege i direktori.Nastavnici, naravno, nisu du`ni da odgovaraju naovakvo i sli~na pitanje, jer ona otkrivajuizvanrednu plitkost i duboki nedostatak mi{ljenjai rasu|ivanja onih koji ga postavljaju. Dodu{e,onaj koji pita i ne o~ekuje odgovor, ve} o~ekujeocenu. Banalnost kulminira u vreme nastave nadaljinu. Ocene se dele kao da je neki asteroidkrenuo ka Zemlji. Me|utim, uzrok te banalnostinije nastava na daljinu, ona je samo posledicadugogodi{njeg ignorisanja problema iobesmi{ljavanja samog procesa vrednovanjapostignu}a u~enika – ocenjivanja.

Predmet propitivanja nadle`nih i roditelja suisklju~ivo nastavnici koji u~enike ocenjuju ni`imocenama od petice ili ~etvorke. Iako rezultati sazavr{nog ispita na kraju osmog razredagodinama unazad ukazuju da postoji velikarazlika izme|u postignu}a u~enika i ocena, sti~ese utisak da se to nikog ne ti~e; {alje senedvosmisleni poruka – pi{i petice i ~etvorke, ine brini, pogre{iti ne mo`e{.

Ljubitelji teorije zavere skloni su da veruju danam neko drugi, ko o~ito nema pametnijaposla, uni{tava obrazovanje. To bi otprilikeizgledalo ovako – zasednu vladari iz senke, idanima i no}ima dumaju kako da podrijusrpsko obrazovanje, ne bi li porobilislobodouman narod `eljan znanja. Oni u toduboko veruju ~ak i u trenucima kada ti usputpostave pitanje: [ta te ko{ta da da{ dvojku?

Problem bi bio nesumnjivo banalan daurotni~kim teorijama nisu sve ~e{}e skloni i onikoji su neposredni u~esnici u obrazovnomprocesu, isti oni nastavnici/razredne stare{inekoje na sednicama odeljenjskog ve}a preglasaju

ocene kolegama. Mimo pisanih zakona ipravilnika o ocenjivanju, a u duhu ove{taletradicije i nepisanih zakona, odeljenjska ve}a sebeovla{}uju i menjaju ili ne usvajaju ocenupredmetnog nastavnika. Zabluda je da nastavnikne zaklju~uje ocenu, ve} odeljenjsko ve}e –zabluda koja je prili~no iva u {kolama u Srbiji.Primera radi, u~enik je bio aktivan za vremejednog ~asa, predmetni nastavnik je aktivnostu~enika za vreme tog ~asa ocenio ocenom pet,nakon toga u~enik ne pokazuje nikakvointeresovanje, ne radi zadatke, ne u~estvuje uaktivnostima, na usmenim i pismenim proveramadobije jedinice. Do|e kraj {kolske godine, u~eniku rubrici ima jednu peticu i osam jedinica.Predmetni nastavnik zaklju~i jedinicu, a ~lanoviodeljenjskog ve}a, pozivaju}i se na Pravilnik oocenjivanju, mogu u~eniku kao zaklju~nu ocenuda usvoje i peticu prostim dizanjem ruku bezikakvog obrazlo`enja ili argumenata. Iako jeprimer prili~no ekstreman, on ilustruje svuapsurdnost i uzaludnost nastavni~kog napora da{to objektivnije vrednuje postignu}a u~enika.Kombinatorika je beskona~na.

Razlozi za popravljanje ocene mogu bitibrojni, a naj~e{}i je – fali mu jedna ocena: da nepola`e, da ne ponavlja, da bude odli~an,vrlodobar, dobar, da ima sve petice. Naravno,nikada ne fali samo jedna, iskustvo i praksapokazuju da uvek fali vi{e od jedne, ali sveostale se na vol{eban na~in poprave do samesednice, a na sednici do|emo do jedne.(Nekada su to i dve-tri, to zavisi naj~e{}e odtoga ~ime se bave roditelji u~enika.)

Kad bi se napravila valjana statistika u Srbiji,videli bismo da gotovo nema u~enika koji nakraju godine imaju samo jednu ~etvorku, iliu~enika koji su na granici da budu odli~ni,vrlodobri; dobrih i dovoljnih skoro i da nema.Kao argumenti, ako uop{te do|emo doargumenata, neretko se pote`u socijalni statusu~enika, zdravstveno stanje, dobrota, po{tenje,poslu{nost – u tom slu~aju kreativnost neizostaje, kao ni atak na empatiju nastavnika,njegovu ~ove~nost i razumevanje. Diza~i ruku

obi~no izgovore da su oni na strani deteta – {tagod to zna~ilo, iz ~ega nu`no proizilazi da onispasavaju dete od predmetnog nastavnika.

Iako se priroda i zna~aj {kolskog ocenjivanjaogledaju u njegovim funkcijama – pedago{koj,psiholo{koj i socijalnoj, jasno je dagorenavedeni „argumenti” nisu ni u kakvoj vezisa pomenutim funkcijama. Ocena nije nipoklon, nije nagrada – bar ne bi trebalo to dabude. Ocena je povratna informacija oostvarenom u~inku, njome se vrednujepomeranje prema zoni naprednog razvitka;me|utim, ona je i svedo~anstvo kojim sepotvr|uje da je u~enik savladao program, {tosamim tim direktno uti~e na reputaciju {kole. E,tu je ~vor! Taj ~vor nesumnjivo mo`e razre{itiresorno ministarstvo izmenom pravilnika oocenjivanju, eksternim vrednovanjem, ve}om ismislenijom kontrolom samog procesaocenjivanja, a ne samo uvidom u zaklju~neocene koje su naj~e}e pokri}e za brojnenepodop{tine. Spu{tanjem kriterijuma problemse ne re{ava, ve} se umno`ava. Hiperinflacijomvukovaca demotivi{emo u~enike, i {aljemopora`avaju}u poruku – svi ste isti.

Znam da }e ovo mnoge razo~arati, neke irasrditi, ali glavni podriva~i na{eg obrazovnogsistema ne sede ni u kakvim kongresnim izamra~enim salama duljem beloga sveta, onisede u {kolama {irom Srbije. Nekima je falila ba{ta jedna ocena iz metodike, a nekima izdokimologije. Kada se sutradan pitate {ta teko{ta da da{ dvojku, onda se setite dao~igledno ko{ta mnogo.

Autor je nastavnik srpskog jezika iknji`evnosti u Gimnaziji u Lebanu i

Medicinskoj {koli u Leskovcu

[TA TE KO[TA DA DA[ DVOJKU?

POGLED IZ U^IONICE Du{an Blagojevi}

Projektnou~enje – nastava za 21. vek„Mnogi danas smatraju da je projekt-no u~enje najbolji na~in da se razvijuve{tine re{avanja problema u svetu ukom gradivo zastareva odmah po{tampanju ud`benika. Zato bi bilo do-bro da nastavnici prihvate taj pristup iispitaju njegove mogu}nosti u nastavi.Svojim u~enicima dugujemo najboljemogu}e obrazovanje, a prema istra`i-vanjima projektno u~enje danas pred-stavlja najbolju nastavnu praksu. Usvakom pogledu to je nastava za 21.vek“, poru~uje Vilijam N. Bender usvojoj knjizi „Projektno u~enje“, kojuje objavila izdava~ka ku}a Klio u okvi-ru biblioteke Didacta.

Bender je me|unarodni autoritet udomenu prakti~nog pristupa nastavikoji u svojoj knjizi opisuje kako projekt-na nastava neguje ve{tine i podsti~einovativno razmi{ljanje 21. veka. Svakopoglavlje pru`a obilje informacija o to-me kako projektno u~enje funkcioni{eu nastavi, kao i mno{tvo primera proje-kata koji su zaista sprovedeni u {kola-ma. Mnoge informacije istaknute su uposebnim poljima, poput saveta za rea-lizaciju nekog zadatka u projektnomu~enju, koraka u procesu nastave nabazi ovog u~enja, nalaza istra`ivanja oprojektnom u~enju, mogu}nosti oce-njivanja u projektnom u~enju i drugihva`nih podataka. Iscrpno se opisuju po-jedine tehnike, kao i njihove teorijskepostavke, ali akcenat je prvenstveno nasamom odvijanju projektnog u~enja.

U~enje zasnovano na projektu poka-zalo se kao jedna od najefikasnijih na-stavnih praksi danas. U projektnoj na-stavi u~enici se suo~avaju sa realnimproblemima i zadacima, me|usobno sa-ra|uju u pronala`enju i kreiranju re{e-nja i zatim predstavljaju rezultate rada.

Rade}i zajedno na re{avanju proble-ma, u~enici u isti mah savladavaju {kol-sko gradivo. Projektno u~enje ima pri-menu doslovno u svakoj oblasti i sva-kom razredu, pa ~ak i u nastavi za odra-sle. Ipak, prisutnije je u nastavi prirod-nih nauka, ukazuje autor ove knjige.

Knjiga je namenjena nastavnicima,upravama {kola, pedago{kim stru~nja-cima, ali i svima koji na lokalnom ili dr-`avnom nivou odlu~uju o obrazovanju,donose bud`ete za {kole i zakonske ipodzakonske akte.

Magdalena \or|evi}, nau~na savetnica Instituta za fiziku, ve} drugu godinu zaredom plasirana me|u dva odsto najboljih svetskih istra`iva~a

SRPSKA NAUKA SE NE CENI VEOMA VISOKO U ME\UNARODNIM KRUGOVIMA

Kad bi se napravila valjana statistika u Srbiji, videli bismo da gotovo nemau~enika koji na kraju godine imaju samo jednu ~etvorku, ili u~enika koji su na granici da budu odli~ni, vrlodobri; dobrih i dovoljnih skoro i da nema

RAZGOVOR

M

Nedovoljno iskustvaKako ocenjujete rad Fonda za nauku?

– Smatram da je u pitanju su{tinski pozitivna ini-cijativa, koja je zami{ljena sa ciljem da se sa zna-~ajnijim finansijskim sredstvima podr`e kvalitet-nije nau~ne grupe i istra`ivanje u Srbiji. Naime, ra-niji princip je bio da se ionako mali fondovi ravno-merno raspodele na gotovo sve istra`iva~ke gru-pe, {to u praksi elimini{e kompetativnost nau~nograda, a cilj formiranja fonda je da se to promeni.Ostaje, me|utim, otvoreno kako }e u praksi ovo bi-ti realizovano, a {to sa sobom nosi veliku odgovor-nost za budu}nost nauke u Srbiji. Na osnovu mogdosada{njeg iskustva sa Fondom, utisak je da setrude i da im je stalo da Fond bude uspe{an. Me-|utim, tako|e se sti~e utisak i preteranog insisti-ranja na formalnostima, {to optere}uje nau~nukreativnost, kao i po mom mi{ljenju manjka isku-stva i kapaciteta za objektivnu ocenu kvalitetapredlo`enih nau~nih projekata. Ovo je neophodnoda se {to pre ispravi.

Uz motivaciju i radmogu se posti}izna~ajni rezultati i uuslovima koji sudaleko od optimalnih:Magdalena \or|evi}

I pored toga {to u na{oj zemlji

postoje vrhunskeistra`iva~ke grupe,njih nema mnogo.

Ovo je problem koji je u kra}em

vremenskom periodu te{ko

promeniti, odnosno posledicaje vi{edecenijskog

zanemarivanja nauke. Jedino

re{enje je zapravokonstantna,

ozbiljna i dugotrajna

podr{ka dr`averazvoju nauke

u Srbiji

Nastavak na strani XIV

XIV sreda, 27. januar 2021. sreda, 27. januar 2021. XV

ti~kog modelovanja i analize kompleksnihpodataka, sa kvantitativnom biologijom imedicinom. Na{ osnovni cilj je da razu-memo faktore koji odre|uju progresijuinfekcije u populaciji: kako efekte socijal-nog distanciranja, tako i meteorolo{ke idemografske faktore koji odre|uju preno-sivost virusa. Ovo razumevanje je va`no

ne samo za analizu rizika tokom pande-mije, ve} i za dugoro~no predvi|anje po-na{anja virusa u populaciji u slu~aju dakovid 19 ostane trajno prisutan. Do sadasu nam prihva}ena dva rada iz ove tema-tike u uglednim me|unarodnim ~asopisi-ma, jedan je u razmatranju, jo{ dva su upripremi, a ~ime kroz fundamentalnu na-uku doprinosimo globalnom razumeva-nju kovid 19. Zato je ceo na{ tim veoma

ponosan na uspeh koji smo ostvarili! Mo-gli smo i dosta bolje da smo dobili fondo-ve koje ste pomenuli, ali na`alost nismopro{li ni prvi krug selekcije zbog procenekomisije o nerealnom i neizvodljivompredlogu istra`ivanja. Ovo me|utim po-kazuje da mogu da se postignu zna~ajnirezultati i u uslovima koji su daleko od op-timalnih, naravno uz veliku motivaciju,rad i zalaganje.

Magdalena \or|evi}SRPSKA NAUKA SE NE CENI VEOMA VISOKO UME\UNARODNIM KRUGOVIMA

Nastavak sa strane XIII

Foto:

Cent

ar za

prom

ociju

nauk

e

„Ja~anje lokalnih glasova za pravi~an razvoj“ jeprojekat koji se sprovodi u tri op{tine u Srbiji –Vranje, Lebane i Bujanovac, u mestima gde suop{tinska uprava i civilno dru{tvo pokazalispremnost da rade na pobolj{anju ivota svihgra|ana. Oni }e zapo~eti proces zajedni~kogplaniranja socijalne za{tite, u koji }e bitiuklju~eni predstavnici ranjivih grupa i pru`aociusluga socijalne za{tite. Socijalna za{titapredstavlja jako va`an instrument zaubla`avanje siroma{tva i spre~avanje socijalne

isklju~enosti. Koriste}i participativan pristup,koji treba da okupi sve lokalne aktere, vodi}ese ra~una da najugro`eniji ljudi nisu prepu{tenisami sebi. Osnovna ideja je, da se na ovajna~in, doprinese boljem kvalitetu socijalnihusluga, koje treba da budu dopstupne svima.

Pored rada na ve}oj inkluzivnosti iefikasnosti u pru`anju socijalnih usluga, va`nukomponentu projekta ~ine mladi ljudi.Posebna pa`nja bi}e posve}ena njihovimbrigama i potrebama, kroz ulaganje u znanja ive{tine kako bi mogli da u~estvuju nadigitalnom tr`i{tu. Cilj je mladi ljudi razvijuposlovne ve{tine i postanu aktivniji u svojimzajednicama.

Gra|anske inicijative dugi niz godina radenastavnicima gra|anskog

vaspitanja i pru`aju im podr{ku u njihovomprofesionalnom usavr{avanju. U okviru ovogprojekta, nastavnici gra|anskog vaspitanja uop{tinama Lebane, Bujanovac i Vranje mo}i }eda u~estvuju u obuci o novim pristupimakori{}enja dokuemntarnog filma u nastavi.

Posebno je zanimljivo to {to }e nastavnici mo}ida saznaju kako da koriste dokumentarni film uobradi aktuelnih tema, kako da predajukontroverzne teme, uz kori{}enje interaktivnihmetoda. Tema obuke bi}e i u~enje krozprojekte, {to se sjajno nadovezuje na noveprograme gra|anskog vaspitanja u na{im{kolama, koji podsti~u istra iva~ke aktivnosti iosmi{ljavanje projekata.

U Srbiji, projekat sprovodi konzorcijum vo|en Peaceful Change Initiative (PCi),

dobrotvornom organizacijom registrovanom u Velikoj Britaniji, u bliskoj saradnji sa People in Need (PiN), me|unarodnom nevladinom

organizacijom registrovanom u e{koj Republici, i u partnerstvu sa Gra|anskim

inicijativama (GI), nevladinom organizacijom sa sedi{tem u Srbiji

U Pre{evu, jednom od najsiroma{nijih gradova u Srbiji, mladi nemaju mnogo razlogada veruju u sre}niju budu}nost. Neki odlaze na Kosovo, neki za zapadnu Evropu. Zave}inu, to je put u jednom smeru. Oni koji ostanu suo~avaju se sa nedostatkomperspektive i bilo kakve podr{ke u zajednici. Grupa mladih ljudi iz Livrit-a topoku{ava da promeni. Fotografija je deo serijala PROMAJA, kroz koji `elimo daprika`emo pri~e iz ivota zajednica na Kosovu i u Srbiji.

Projekat Ja~anjelokalnih glasova za pravi~an razvoj

Najugro`eniji ne smeju da budu prepu{teni sami sebi

Foto: Marko Risovi}

Uru~eneSvetosavskenagradeBeograd // Ministar prosveteBranko Ru`i} izjavio jeju~e na dodeli Svetosavskih nagada da su dobitniciovogodi{njeg priznanja dokaz da „Sveti Sava `ivi i biti{eu svima nama“.On je dodelio ukupno 29 Svetosavskihnagrada pojedincima i organizacijama za postignuteizuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja,unapre|ivanje obrazovno-vaspitne prakse i razvojnau~nih i umetni~kih dostignu}a u 2020. godini.

Ru`i} je rekao da nas je upravo Sveti Sava nau~io daje ljubav prema knjizi koja je temelj velikih dela. Ru`i} jerekao da je Sveti Sava bio „i u~enik i nastavnik, sin iotac“ srpskog naroda i dodao da je on u obe uloge bio„neporeciv uzor svima nama“.

Dobitnici priznanja su:

Nata{a Adamovi} i Jelena Jovanovi}, vaspita~i uPred{kolskoj ustanovi „Milica No`ica“, Valjevo

Osnovna {kola „Ivan Goran Kova~i}“, Beograd

Osnovna {kola „Bo{ko \uri~i}“, Jagodina

Osnovna {kola „U~itelj Tasa“, Ni{

Vesna Milenkovi}, nastavnica razredne nastave u O[ „17. oktobar“, Jagodina

Ivana Kova~evi}, nastavnica srpskog jezika iknji`evnosti u O[ „Dr Dragan Hercog“, Beograd

Emilija Grubanov Martinek, nastavniva razrednenastave u O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Subotica

Katarina Radosavljevi}, nastavnica razrednenastave u O[ „Veljko Dugo{evi}“, Beograd

Vasilije Panteli}, maturant prirodno-matemati~kogsmera u ^etrnaestoj beogradskoj gimnaziji

Jovana Udovi}, maturantkinja [kole za muzi~ketalente u ]upriji

Jana Dragovi}, maturantkinja Gimnazije u Kur{umliji

Milo{ Jefti}, nastavnik verske nastave u Tehni~koj{koli „Milenko Verki} Ne{a“, Pe}inc

Marko Pi{talo, nastavnik istorije u Petoj beogradskojgimnaziji

Gimnazija u Ivanjici

Zubotehni~ka {kola u Beogradu

Katarina Pavlovi}, studentkinja molekularnebiologije, Biolo{ki fakultet u Beogradu

Neboj{a Brezi}, student integrisanih akademskihstudija medicine, Medicinski fakultet u Beogradu

Stefan @. Petrovi}, student doktorskih studija, Pravni fakultet u Beogradu

Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem uKosovskoj Mitrovici

Fakultet veterinarske medicine u Beogradu

Miroslav Mari}, vanredni profesor, Matemati~kifakultet u Beogradu

Vladimir Juri{i}, redovni profesor, Fakultetmedicinskih nauka u Kragujevcu

Milovan Brati}, dekan Fakulteta sporta i fizi~kogvaspitanja u Ni{u

Studentski centar Ni{

Studentski centar „Beograd“

Televizijski kanal nauke i umetnosti „BRAINZ TV“

Milovan Milanovi}, supervizor za u~eni~ke istudentske kredite i stipendije u Uni Credit banci

Goran Cvetanovi}, gradona~elnik Leskovca

XVI sreda, 27. januar 2021.