Embed Size (px)
Citation preview
e-mail: forumŸdanas.rs MART/APRIL - 2010.
FORUMSOCIJALNI DIJALOG
U FOKUSU: Standard gra|ana drasti~no opao, a {anse za rast prakti~no ne postoje
Jeftini kreditislab osnov zapre`ivljavanje
Strana 2-3f
ANALIZA: Funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta u za~aranom krugu
Pretnje i blokadaumesto dijaloga
Strana 2-3f
POVODOM: Neuspele i sumnjive privatizacije u Sremu dovele radnike u bezizlazni polo`aj
^uvari fabrika u prelaznomperiodu
Strana 4-5f
TRAGOM: Racionalizacija u prosvetiprakti~no nije ni po~ela, a sindikati ve} najavljuju vru}u jesen
Otpremnine samo za 184 radnika
Strana 6f
NA MARGINI: Da li su se partije krajnjelevice odrekle borbe za radni~ka prava
Udru`enjemgra|ana protiv„obznane“
Strana 6f
PREGLED: Gr~koj i jo{ nekim zemljamaprispeli ra~uni za rasipni{tvo iz pro{losti
Radnici bezrazumevanja zastezanje kai{a
Strana 7f
HORIZONTI: Koliko dunavska saradnja mo`e doprineti socijalno-ekonomskom napretku
Radna mesta i razvoj kao dugoro~an cilj
Strana 8f
STUDIJA SLU^AJA: Tekstilni kombinatRa{ka pred restrukturiranjem, radnici {trajkuju gla|u
Namirivanje dugova bez ra~una
Strana 8f
U reformi PIO sistema politi~ki i sindikalni „zastupnici“ penzionera na suprotstavljenim stranama
Promene na dugom {tapu
V lada Srbije krenula je u refor-mu penzijskog sistema i pre-uzela na sebe ulogu potenci-jalnog krivca. Me|utim, iz-vesno je da kakav god zakon
bude donet, on ne}e zadovoljiti sa-da{nje i budu}e penzionere. Penzijesu i dalje za najve}i broj starih vi{enego skromne. Od 1,6 miliona pen-ziono osiguranih, ~ak 60 odsto njihmese~no prima do 21.700 dinara, agotovo 224.000 poljoprivrednih pen-zionera dobija manje od 90 evra.
Zasad se zna da bi promene Za-kona o PIO trebalo da stupe na sna-gu 1. januara 2011. godine, a refor-mom bi se za jednu deceniju obez-bedila bud`etska u{teda od 94,9milijardi dinara, ka`e za Forum\uro Peri}, potpredsednik UO fon-da PIO. U{tede }e se posti}i najvi{esmanjenjem prava na beneficiraniradni sta`, ali i pomeranjem staro-sne granice za porodi~nu penziju sa55 na 58 godina.
Klju~ne primedbe na postoje}uverziju zakona o PIO sti`u iz sindi-kata koji i dalje zahtevaju da penzi-je ne smeju da padnu ispod 60 od-sto prose~ne zarade. Rajko Kosano-vi}, ~lan Radne grupe za izmene idopune zakona o PIO iz Samostal-nog sindikata, ka`e za Forum da uNacrtu zakona postoje brojne re-striktivne odredbe.
Sindikat tra`i da budu uvedeneza{titne odredbe, jer ako se to neusvoji, penzije }e u jednom trenut-ku sigurno biti ni`e od 60 odstoprose~ne plate. Morala bi da posto-ji i odredba da minimalna penzijane mo`e da bude ni`a od 25 odstoprose~ne zarade. Ovi predlozi sin-dikata nisu jo{ usvojeni, ali Kosa-novi} ka`e da je dobio odgovor izMinistarstva rada da }e o njima bi-ti re~i u maju, tokom razgovora saMMF-om.
Strana 4-5f
TEMA MESECA
Sindikat insistira da seuvedu za{titneodredbe, jer }e bez njihpenzije sigurnobiti ni`e od 60 odsto prose~ne plate
Stefan
a Sav
i}
3fFORUM MART/APRIL - [email protected]/APRIL - 2010.
I ako je formiranjem Socijalnoekonomskog saveta Vlada Srbijepoku{ala da doka`e koliko joj jestalo do toga da u~estvuje u dija-logu izme|u zaposlenih i poslo-
davaca, dosada{nji rad tog tela, a po-sebno problemi oko utvr|ivanja re-prezentativnosti ~lanstva, nisuopravdali po~etnu tezu. Naime,mandat sada{njih ~lanova je istekao,a rad Odbora za reprezentativnostve} vi{e od godinu dana prakti~no jeblokiran, pa je Ministarstvo za rad isocijalnu politiku, u ~ijem „krilu“ jesavet formiran, preuzelo obavezu dasamo utvrdi elemente potrebne zasticanje statusa ~lana.
- Sektor koji u Ministarstvu radavodi poslove SES-a, nije u stanju daobavi posao oko utvr|ivanja repre-zentativnosti, jer ni Zakon o radu, ni-ti pravilnik, ne propisuju jasne krite-rijume o tome kako se utvr|uje koli-
ko ~lanova neka od poslodava~kih ilisindikalnih organizacija okuplja. Usvetu, ~lanovi nekog udru`enja su sa-mo oni koji pla}aju ~lanarinu, me|u-tim kod nas, brojnost se dokazujepristupnicama, kopijama izjava, spi-skovima izvu~enim iz poreske upra-ve, ka`e za Forum Dragoljub Raji},savetnik u Uniji poslodavaca Srbije, idodaje da je ta organizacija pokrenu-la niz sporova zbog dosada{njeg na-~ina utvr|ivanja reprezentativnosti.
Raji} dodaje da Odbor za reprezen-tativnost, koji ~ine predstavnici poslo-davaca, sindikata i tri predstavnikaVlade, zbog stalne opstrukcije ve} vi-{e od godinu dana ne radi svoj posao.
- Predstavnik Ministarstva ekono-mije svo vreme poku{ava da prote`i-ra jednu sindikalnu organizaciju, akako u toj proceduri ima problema,on je re{enje prona{ao u stalnoj blo-kadi rada Odbora. Tako on na jednusednicu ne do|e, a na slede}oj anali-zira zapisnik. Kako su se odluke do-nosile konsenzusom, uvek je bilo mo-gu}nosti da ve} utvr|enu stvar vratina po~etak, ka`e na{ sagovornik.
Kada }e biti formiran novi sa-stav Socijalno ekonomskogsaveta i utvr|eno koji sindi-kati i poslodava~ke asocijaci-je imaju reprezentativni sta-
tus I posle vi{e meseci sastan~enja ime|usobnog optu`ivanja, nije po-znato, a najve}e sindikalne centraleu Srbiji imaju razli~ite poglede na topitanje. Zasad je poznato da je Mini-starstvo rada i socijalne politike re-prezentativnost priznalo samo Save-zu samostalinih sindikata Srbije, a naodluku ko }e biti novi ~lanovi SES-aiz redova drugih sindikalnih organi-zacija i poslodava~kih asocijacija iz-gleda da }e se jo{ dugo ~ekati.
Ujedinjeni granski sindikati Neza-visnost i dalje stoje na stanovi{tu daje Ministarstvo rada i socijalne poli-tike prekr{ilo zakon ukidanjem Od-bora za utvr|ivanje reprezentativno-sti i zbog toga ne ele da predaju pri-stupnice i u~estvuju u postupku kojeje pokrenulo to ministarstvo. UGSNezavisnost ~ak smatra da je Mini-starstvo rada nenadle`no za taj pro-ces. Zoran Stojiljkovi}, potpredsed-nik UGS Nezavisnost obja{njava za
Forum da to ne zna~i da ta sindikal-na organizacija ne `eli da doka`esvoju reprezentativnost, ve} da sva-kako `eli da to uradi, ali na zakonit ivaljan na~in.
- Prema informacijama kojeimam, sa postupkom ustanovljava-nja reprezentativnosti pred Mini-starstvom se zastalo upravo zato {tose sprovodi bez prethodno utvr|eneprocedure. Evidentno je da se takone mo`e raditi. Stoga Nezavisnost in-sistira na tome da se ustanovi preci-zna procedura kao i kriterijumi pokojima }e biti utvr|eno ko zaslu`ujeda se na|e u SES-u. Pored toga koli-ki je broj ~lanova nekog sindikata,potrebno je utvrditi i koliko zaista za-poslenih u Srbiji ima, ko je od njihsindikalno udru`en, da li su sindikal-ne organizacije koje konkuri{u za re-prezentativnost priznate od me|u-narodnih institucija u svetu. Kadasve to precizno bude utvr|eno, onda}e mo}i na valjan na~in da se odrediko treba da sedi u SES-u, isti~e na{sagovornik. On dodaje da je u ovomtrenutku podjednako va`no ostvari-ti minimum konkretnih odnosa nasindikalnoj sceni, a sindikati morajuda rade na ja~anju svojih pregovara~-kih pozicija.
Ranka Savi}, predsednica Asocija-cije slobodnih i nezavisnih sindiktanagla{ava da je sindikalna organiza-cija koju predvodi uzela u~e{}e uprocesu dokazivanja reprezentativ-nosti koje je pokrenulo Ministarstvorada. Prema njenim re~ima pred-stavnici Ministarstva posetili su pro-storije ASNS gde su na uvid dobilisvu tra`enu dokumentaciju. Do da-nas, nastavlja Ranka Savi}, u ASNSnije stigla nikakva informacija da li setoj sindikalnoj organizaciji priznajereprezentativnosti ili ne.
- Ina~e, presudom Upravnog suda uBeogradu od 4.marta ASNS-u je pri-znata reprezentativnost, {to zna~i dana{a sindikala organizacija ima sudskupresudu koja potvr|uje da smo repre-zentativni sindikat. Odmah nakon do-bijanja te presude, zatra ili smo razgo-vor sa ministrom Rasimom Ljaji}em,
ali nikakvu povratnu informaciju iznjegovog kabineta nismo dobili. Tre-nutna situacija odgovara samo SSSS ivlastima. injenica je da je SSSS najve-}a sindikalna organizacija u zemlji, alito bi bila i ASNS da mo`e da daje u za-kup destetine hiljada kvadratnih meta-ra prostora i od toga dobija veliki no-vac. Za razliku od SSSS na{a sindikalnaorganizacija finansira se samo od ~la-narine, nagla{ava Ranka Savi}.
Ivica Cvetanovi}, predsednik Kon-federacije slobodnih sindikata za Fo-rum ka`e da je radna grupa Ministar-stva za rad 25. februara po~ela postu-pak utvr|ivanja reprezentativnostiKSS na republi~kom nivou. On je do-dao da o~ekuje da bi za najvi{e petna-estak dana Ministarstvo rada i socijal-ne politike trebalo da proglasi repre-zentativnost te sindikalne centrale.Cvetanovi} dodaje da je KSS uputila i
zahtev za utvr|ivanje reprezentativ-nosti {est grana (grane rudarstva,energetike i petrohemije, grane po{ta,telekomunikacija i medija, grane pro-svete, nauke i kulture, grane zdrav-stva, grane finansijskih organizacija igrane zaposlenih u socijalnoj za{titi).
Dragan Mati}, predsednik Indu-strijskog sindikata Srbije, isti~e danjegova sindikalna centrala nije zain-teresovana da joj se utvrdi reprezen-tativnost na nacionalnom nivou.
- Praksa u nekim zemljama je po-kazala da se va`ni dogovori me|u ak-terima socijalnog dijaloga ne posti`una nacionalnom nivou. Zbog toga miza to nismo ni zainteresovani, ve}nam je cilj da bude priznata na{a re-prezentativnost na nivou grana odno-sno sektora. S obzirom da delujemokao sindikat u oko 100 privrednih su-bjekata va`no nam je da budemo {toprisutniji u zbivanjima na sektorskom
nivou. [to se ti~e rada SES-a, on nijeispunio svoj zadatak i nije dao nikakverezultate. Ovo {to sada radi ministarRasim Ljaji} predstavlja dobar posao.O~ito je da od sindikata reprezentativ-nost ima samo SSSS, a da li }e se uSES-u na}i jo{ neka sindikalna centra-la koja na to pretenduje, zavisi}e izgle-da od toga da li }e vlasti i kolege izSSSS „za`muriti na jedno oko“ i to do-pustiti, mi{ljenja je Mati}.
P oskupljenje struje, vi{a cenagoriva, kontinuirano posrnu-}e dinara, a sve to uz zamr-znute plate i penzije i sve ve}unezaposlenost, slika je stvar-
nosti iz ugla prose~nog stanovnikaSrbije. Iako ekonomski stru~njaci ba-rataju brojkama koje pokazuju bolji-tak ukupne ekonomije, ~injenica jeda gra|ani ne}e osetiti pobolj{anje unarednim mesecima, ve} ih ~ekajuposkupljenja i jo{ gori standard.
U proteklih godinu dana gorivoje poskupelo za ~ak 24,7 dinara politru, ra~uni za struju }e ve} od sle-de}eg meseca biti vi{i za 10 odsto,a o rati za razne kredite ne treba nigovoriti. Oni koji su se zadu`ili u
evrima, poslednjih meseci su mo-gli samo da gledaju kako im rataneprestano ska~e zbog slabog di-nara, dok im plata ostaje ista ili jejo{ manja.
Tek sada, kada na ~elu Narodnebanke Srbije do|e do promene , po-sle ostavke guvernera Radovana Jela-{i}a, pitanje je {ta gra|ani mogu o~e-kivati. Ako novi vo|a centralne ban-ke nastavi stopama svog prethodni-ka, dinar }e verovatno nastaviti da
gubi vrednost, ali }e inflacija ostatiumerena, a ako promeni pravac, di-nar }e mo`da i biti ja~i, ali }e popu-{tanjem monetarnih stega inflacijadobiti zamah.
Me|utim, i pored toga {to rast ce-na u protekloj godini nije bio suvi{eveliki u odnosu na ono na {ta su na{igra|ani ranije navikli, ~injenica je daim je zbog zamrzavanja plata u jav-
nom sektoru i penzija opala kupov-na mo}.
Ministar ekonomije Mla|an Din-ki} najavljuje da }e od jeseni pove}a-ti plate, a ako je verovati potpredsed-niku Vlade Jovanu Krkobabi}u, tozna~i i penzije, {to je dobra vest zagra|ane, iako se ne zna odakle dr`a-vi novac da finansira tolike izdatke.Osim Dinki}a, ~ini se da tu ideju pre-}utno podr`ava i ostatak Vlade, osimministarke finansija Diane Draguti-novi}, ali je i dalje neizvesno da li }ese ona na kraju i obistiniti, jer se Me-|unarodni monetarni fond moraubediti da je mogu}e finansirati toli-ko pove}anje dr`avnih izdataka. To,me|utim, po svim ocenama ne}e bi-ti lak zadatak, po{to veoma skromanprivredni rast koji se o~ekuje ove go-dine, ne}e biti ni pribli`no dovoljanda popuni bud`etsku rupu koja binastala pove}anjem plata i penzija.
[to se ti~e situacije u narednih ne-koliko meseci, stru~njaci su saglasniu tome da gra|ane ~ekaju vi{e cene,a da u ostalim aspektima ne}e biti ve-}ih promena.
Analiti~ar Goran Nikoli}, urednikportala ekonomija.org ka`e da }e umartu biti zabele`en ve}i rast cena,ali da }e u narednih nekoliko mesecisituacija biti stabilna. Prema njego-vim re~ima, mnogo zavisi od togakako }e se pona{ati novi guvernerNarodne banke, jer od toga zavisikoliki }e biti kurs. Ako na tu funkci-ju bude doveden neko sa druga~ijimpogledima od guvernera u ostavci,onda se mo`e o~ekivati stabilan kursi vi{e kredita, garantovanih devi-znim rezervama, {to bi gra|animana prvi pogled moglo delovati do-bro, iako }e to srednjoro~no imatinegativne posledice. S druge strane,neopravdana su sva o~ekivanja da biuskoro moglo do}i do rasta penzija iplata, jer ~ak i ako se ispune obe}a-nja ministra ekonomije Mla|anaDinki}a, to bi se moglo dogoditi tekkrajem ove godine.
U me|uvremenu, gra|ani }e mo-}i da uzmu jeftine dinarske kredite,sa subvencijom dr`ave, po{to je Vla-da odobrila program koji }e omogu-}iti da se na ovaj na~in u d`epove sta-
novnika Srbije upumpa 10 milijardidinara. Ekonomisti ni na ovo ne gle-daju blagonaklono, ali sa stanovi{tagra|ana koji }e dobiti ove pozajmice,to je relativno dobra vest.
Ono {to je nesumnjivo lo{e jesterast nezaposlenosti. Iako se u Vladiuzdaju da }e ovakve mere podsta}ipotro{nju doma}ih dobara, a to za-uzvrat dovesti do ve}e proizvodnje ikona~nog zapo{ljavanja, stru~njacismatraju da su {anse za tako ne{tomale. To zna~i da }e i ove godine jo{vi{e ljudi ostati bez radnog mesta, anovi posao }e biti te`e prona}i.
Na nedavnom skupu biznismena,Vlade i ekonomista, privrednici suimali brojne `albe na postupke Vla-de i NBS-a i tra`ili da im dr`ava da vi-{e novca i bolje uslove poslovanja, aliniko od njih nije pomenuo plan dazaposli vi{e ljudi. Naprotiv, pred-stavnici poslodavaca se o{tro protive,ne samo novim zapo{ljavanjima (zakoja se deklarativno zala`u, ali ih nesprovode) ve} i pove}anju minimal-ne cene rada.
Jo{ od sredine 2009. radnici u Sr-biji primaju „minimalac“ od 15.138dinara, odnosno 87 dinara po satu.Iako je Srbija od tada do danas pro-
{la kroz ogroman pad vrednosti di-nara i niz pove}anja regulisanih ce-na, ova cifra nije promenjena. Sindi-kati su nedavno tra`ili pove}anje na100 dinara po satu, {to su poslodav-ci glatko odbili, a sada tra`e mnogomanjih 92 dinara, {to je privrediopet puno.
Gra|ani se ni u ovom pogledu nemogu nadati dobrom. Poslodavci binajradije da zadr`e stari minimalaci tako najmanje pla}ene radnikepod uticajem inflacije i kursa u~inejo{ siroma{nijim, dok iz Vlade ne-mu{to poru~uju da }e minimalnuzaradu pove}ati u skladu sa mogu}-nostima. Kolike su mogu}nosti od-lu~i}e oni sami, ali ako je suditi potome da je poslodavcima i 92 dina-ra mnogo, verovatno je da }e ko-na~na cifra biti ni`a.
U periodu od godinu dana standard gra|ana drasti~no opao,a {anse za pobolj{anje prakti~no ne postoje
Jeftini krediti slab oslonac za pre`ivljavanje
Aleksandar Milo{evi}
U FOKUSU
Mirjana N. Stevanovi}
ANALIZA
Gojko Vlaovi}
Ubrzan rast cena Ekonomista Zoran Popov pominje ve-
}i rast cena, za koji ka`e da je neminovan.„Zbog rasta cena goriva i struje, sigurno jeda }e u narednim mesecima do}i do ne-{to ubrzanijeg rasta cena i do pada ivot-nog standarda gra|ana. To }e najvi{e ose-titi oni sa manjim primanjima, kao {to supenzioneri sa penzijama manjim od25.000 dinara i zaposleni sa tolikim pla-tama. ak je i jedno~lano doma}instvo samese~nim bud`etom od 25.000 dinaraskoro na ivici gladi, ka`e Popov. On doda-je da gra|ane kurs zanima ako su uzelikredite vezane za evro, ali da je mogu}eda }e do}i do ja~anja dinara pod pritiskomtajkuna, kojima odgovara slabiji evro, po-{to se uglavnom radi o uvoznicima.
SUNOVRAT ZA GODINU DANAFebruar 2009. 2010.Kurs evra 93,7 98,79Minimalna plata 161 evro 153 evraCena benzina 88 dinara 112,7 dinara
Neopravdana o~ekivanjada bi moglo do}i do osetnog rasta penzija i plata, jer ~ak i ako se ispune obe}anja ministraekonomije to bi se moglo dogoditi tek krajem ove godine
Sredstva za socijalna davanja bi}e nedovoljna za zbrinjavanje najugro`enijih: Narodna kuhinja
Iako je formiranjem Socijalno-ekonomskog saveta Vlada Srbije poku{ala da doka`e koliko joj je stalo do toga da u~estvuje u dijalogu izme|u zaposlenih i poslodavaca, dosada{nji rad tog tela, a posebno problemi oko utvr|ivanja reprezentativnosti ~lanstva, nisu opravdali po~etnu tezu
Blokada i pretnje umesto dijalogaSocijalni dijalog jo{ uvek terminolo{ki problem jer ga sindikati i poslodavci razli~ito tuma~e Sada se samo raspravlja o minimalnoj ceni rada, a i
kod tog jednostavnog pitanja nema saglasnosti Kako su se odluke donosile konsenzusom, uvek je bilo mogu}nosti da se ve} utvr|ena stvar vrati na po~etak
On nagla{ava da je taj deo pravil-nika sada izmenjen, pa se odluke do-nose ve}inom glasova, ali je u me|u-vremeno obavezu utvr|ivanja repre-zentativnosti na sebe preuzelo Mini-starstvo, {to nije dobro jer se sada tosvodi na politi~ku odluku.
I u Asocijaciji malih i srednjihpreduze}a, koja tako|e „konkuri{e“za ulazak u SES, nisu zadovoljni dosa-da{njim tokom procedure, ali ni na-~inom na koji je to telo do sada radiloi tvrde da je socijalni dijalog jo{ uvekterminolo{ki problem, jer ga sindika-ti i poslodavci razli~ito tuma~e.
- Postoji i nizak nivo uva`avanjasocijalnih partnera, pa se to odra`avai na proceduru utvr|ivanja reprezen-tativnosti, koja vi{e te~e po principu„ja tebi ti meni“, nego {to je odraz sta-nja na terenu. U~esnici u dijalogu ~e-{}e su pretili jedni drugima, nego {tosu otvarali teme od interesa za poslo-davce i radnike. Lideri ovih organiza-cija naj~e{}e su pribegavali neformal-nim dogovorima sa odre|enim mini-strima ili politi~kim liderima, kako bijedni drugima pokazivali mi{i}e, ali iobezbe|ivali status me|u sopstvenim~lanstvom, ka`e za Forum @arko Mi-lisavljevi}, predsednik ASMS.
Pri tom, isti~e Milisavljevi}, ni Vla-da nije ni{ta bitnije uradila da bi stavi-la do znanja kako `eli da izgradi insti-tuciju SES-a, iako je to svakim danomsve potrebnije, imaju}i u vidu ne samoekonomsku krizu, nego ~injenicu da
se zbog problema koji nisu re{eni, de-{avaju ~este obustave rada, protesti idemonstracije radnika, koji ~esto pro-uzrokuju {tetu ~itavoj zajednici. Upra-vo takva situacija u kojoj ne postoji so-cijalni dijalog, nego „dil izme|u ~lano-va SES-a“ pro{le godine dovela je doradikalnih zahteva za proveru repre-zentativnosti dosada{njih ~lanica: Uni-je poslodavaca Srbije, Ujedinjenoggranskog sindikata „Nezavisnost“ i Sa-veza samostalnih sindikata Srbije.
- Neizvesnost oko statusa ~lanstvau SES-u, otvorena po~etkom 2009.jo{ uvek traje i odra`ava realno stanjei nivo kompetentnosti tog tela kojesve vi{e postaje farsa. Danas SES sa-mo raspravlja o minimalnoj ceni ra-da, a i kod tog jednostavnog pitanjanema saglasnosti. Ipak, pravi pro-blem je u Zakonu o radu, kojim suprava radnika i privilegije za sindi-kalne lidere na nivou koji nisu bilimogu}i ni u doba samoupravljanja,pa ta virtuelna obe}anja ne odgovara-ju ni ekonomskom ni realnom intere-
su radnika u Srbiji, ka`e Milisavljevi}.Osim dva udru`enja poslodavaca
koje su iskazale interes za u~estvova-nje u socijalnom dijalogu, postoje iasocijacije koje tako|e okupljaju re-prezentativne privrednike, ali izgledada nisu zainteresovane da u|u u sa-stav SES-a, a naj~e{}e se pominje Po-slovni klub Privrednik, u ~ijem sasta-vu su zvu~na imena iz srpskih poslov-nih krugova. Ali, iako neki od ~lanovasmatraju da bi SES trebalo da ima {to
vi{e predstavnika velikih i uspe{nihfirmi, organi te organizacije jo{ nisuna dnevni red stavili eventualnu mo-gu}nost uklju~ivanja u rad tog tela.
U Uniji poslodavaca ka`u da klubnije ni registrovan kao udru`enje po-slodavaca, ve} je re~ o udru`enju po-jedinaca koji predstavljaju privatankrupni kapital, i koji se vi{e bave pri-vrednim lobiranjem. Neki ~lanovitog kluba do pre nekoliko meseci suu~estvovali u radu SES-a, ali zbogproblema u funkcionisanju tog tela,odustali su od daljeg anga`ovanja.
Politi~ki dogovor umesto pregovora- Dobar primer kako funkcioni{e SES je 2008. godina, kada je to telo usvojilo novi Op{ti ko-
lektivni ugovor sa znatno pro{irenim pravima radnika. Ali, taj dokument bio je rezultat poli-ti~kih dogovora partija u predizbornoj kampanji, a ne pregovora izme|u radnika i poslodav-ca, i nikada nije u{ao u primenu. [tetu od takvih dogovora jo{ uvek ose}amo. Radnici su raz-o~arani zbog neispunjenih obe}anja, a poslodavci rezignirani zbog odsustva ekonomske lo-gike, ka`e @arko Milisavljevi}.
Privatizacija Telekoma kao izazovIzuzetno je bitno da Ministarstvo rada {to pre utvrdi koji su sindikati reprezentativni i ko
treba da sa~injava SES. Nalazimo se u periodu u kome je odlu~eno da se Telekom Srbije priva-tizuje, tako da je izuzetno bitno da se sve institucije socijalnog dijaloga {to pre uspostave. Na-kon toga o~ekujem i dono{enje novog zakona o radu i novog zakona o SES-u, poru~uje IvicaCvetanovi}, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata. On dodaje da je potrebno da seprofili{u i reprezentativne poslodava~ke organizacije, jer poslodavci u nekim velikim sistemi-ma ne pripadaju nijednoj od postoje}ih asocijacija, {to mo`e da predstavlja problem u prego-vara~kim procesima na nivou grana.
Ko je stvarno nezavisan- Osnovni cilj formiranja SES-a je da se izme|u nezavisnih predstavnika radnika i posloda-
vaca pokrene dijalog o otvorenim pitanjima ekonomske politike. Me|utim, kada je Ministar-stvo za rad preuzelo ulogu da utvr|uje ko treba da predstavlja poslodavce, a ko sindikate, epi-tet „nezavisni“ je izgubio smisao. Ali, ni ta promena nije doprinela re{avanju problema, jer jedo sada reprezentativnost potvr|ena samo Samostalnom sindikatu, mada i tu ima problema.Naime, prema normativi, reprezentativnost utvr|uje Odbor na osnovu zahteva ~lanice, a nijedan od ta dva uslova nije ispunjen i o~ekujemo da }e to re{enje ministra „pasti“ pred Vrhov-nim sudom, ka`e Dragoljub Raji}.
Brojni protesti nanose {tetu ~itavoj zajednici: Blokada pruge u Lapovu
Kada }e biti formiran novi sastav SES-a nije poznato, a najve}e sindikalne centrale imaju razli~ite poglede na to pitanje
Reprezentativnost u za~aranom krugu
Retko se sastaju: Sa jedne od sednica SES-a
Foto:
FoNe
t
Foto:
Beta
MART/APRIL - 2010.
5f
MART/APRIL - 2010.
Radna grupa za reformu PIO fonda zavr{ila rad, a politi~ki i ostali „zastupnici“ penzionera na suprotstavljenim stranama
U{tede na ra~un budu}ih generacijaJedino policajci na terenu, profesionalni vojnici visokih ~inova i rudari u jamama ne}e biti na udaru reforme, jer za njih va`e ista pravila penzionisanja Reformom
bi bila obezbe|ena bud`etska u{teda od 94,9 milijardi dinara u periodu od deset godina Hitni zahtevi MMF-a, a efekti promena na dugom {tapu
Pod pritiskom nabujale javne po-tro{nje i Me|unarodnog mone-tarnog fonda, Vlada Srbije kre-nula je u reformu penzijskog si-stema i istovremeno preuzela na
sebe ulogu i potencijalnog krivca i rtve.Me|utim, izvesno je da kakav god za-konski predlog bude donet, on ne}e za-dovoljiti sada{nje, ali ni budu}e penzi-onere, koji kao tehnolo{ki vi{ak uspe-vaju da do|u do statusa zahvaljuju}igodinama ivota.
I dok se s jedne strane iz dr`avne ka-se za redovnu isplatu prinadle`nosti iz-dvaja bezmalo 40 odsto sredstava, pen-zije su i dalje za najve}i broj starih vi{enego skromne. Od 1,6 miliona penzio-nera, ~ak 60 odsto njih mese~no primado 21.700 dinara, a istovremeno ~ak224.000 poljoprivrednih penzioneradobija manje do 90 evra.
- Radna grupa koja je radila na re-formi penzionog sistema zavr{ila jeposao i ~eka delegaciju MMF-a, kojadolazi u maju da kona~no oceni pred-lo`ene mere. Verujem da predlog re-formi i nakon dolaska ~lanova MMF-a ne}e pretrpeti ve}e izmene. Prome-ne Zakona o penzijskom i invalidskomosiguranju trebalo bi da stupe na sna-gu 1. januara naredne godine, a do ta-da moraju da pro|u skup{tinsku pro-ceduru, ka`e \uro Peri}, potpredsed-nik UO fonda PIO i dodaje da bi refor-mom bila obezbe|ena bud`etska u{te-
da od 94,9 milijardi dinara, u perioduod deset godina.
U{tede ne}e biti ostvarene ukida-njem ve} ste~enih prava penzionera,nego }e se odnositi na one koji tek trebada ostvare svoja prava. Najve}e u{tedepredvi|ene su smanjenjem prava nabeneficirani radni sta`, po{to bi na tajna~in u bud`etu godi{nje ostalo okodve milijarde dinara. Pomeranjem sta-rosne granice za porodi~nu penziju sa55 na 58 godina, u{tede}e se oko mili-jarda dinara godi{nje. Novi zakon pred-vi|a i pove}anje prose~ne penzije poljo-privrednika sa oko 8.000 na 9.000 dina-ra, a i najni`e penzije u Srbiji trebalo bida se pove}aju za jedan odsto, dok bione najve}e trebalo da budu smanjene.
- Reforma penzijskog i invalidskogsistema ne}e poo{triti samo granicu zaodlazak u penziju i pravo na sticanjeporodi~nih prinadle`nosti, ve} }e revi-dirati i spisak beneficiranih zanimanja,
odnosno definisati koliko je zaista te`akposao balerina, zaposlenih u vojsci, po-liciji, BIA, u rudnicima i livnicama, ka-`e Peri} i dodaje da }e na spisku biti 36razli~itih zanimanja.
Reformom bi mogla da se utvrdi inova beneficirana granica, odnosno za
neka zanimanja za koja se do sada zagodinu ra~unalo 16 meseci sta`a, spu-sti}e se na 14 meseci, ka`e Peri} i poja-{njava da su ranijih godina pravo na tuprivilegiju imali i pojedinci zaposleni uadministraciji, {to je omogu}ilo da ve-liki broj relativno mladih i radno spo-sobnih prerano ode u penziju.
Izvesno je, u svakom slu~aju, jedinoda policajci na terenu, profesionalnivojnici visokih ~inova i rudari u jama-ma ne}e biti na udaru reforme, jer zanjih va`e ista pravila penzionisanja.
Jovan Krkobabi}, predsednik Partijeujedinjenih penzionera Srbije, tvrdi dareforma nije uslovljena zahtevimaMMF-a, ve} da je ona neophodna zbogtoga {to je sada{nji sistem nastao u dru-gim uslovima.
- Reforme sistema PIO bile su po-trebne da bi on bio {to racionalniji, aistovremeno da se ne ugrozi egzistenci-ja penzionera, navodi Krkobabi}, dok
ministarka finansija Diana Dragutino-vi} ka`e da }e se efekti reforme penzio-nog sistema pokazati tek za pet do de-set godina, kada je predvi|eno daukupni izdaci za penzije ne prelaze 10odsto bruto doma}eg proizvoda.„Osnovna ideja te reforme jeste sma-
njenje priliva novih penzionera“, obja-{njava Dragutinovi}eva.
Za razliku od predstavnika vlasti,sindikalci, ali i predstavnici skup{tinskeopozicije tvrde da je vlast ponovo pod-legla pritiscima MMF-a, ali i da je JovanKrkobabi} odustao od predizbornogobe}anja.
- Kao da MMF pla}a penzije, pa miod njega ~ekamo da nas on na to prisi-li. Imamo mnogo dilema, da li }emouvoditi privatno penziono osiguranje iline, da li }emo kombinovati ta dva siste-ma. Moramo da uspostavimo neki red.Za{to nije sprovedena kontrola i revizi-ja penzija koje su date poslednjih 15 -20 godina, ka`e ^edomir Jovanovi}, li-der Liberalno-demokratske partije i do-daje da se u MUP-u u penziju ide i sa 50godina starosti, ba{ kao i u vojsci.
- Oni odlaze u penziju, a sutra dola-ze na druga radna mesta i predstavlja-ju konkurenciju mladima, ka`e Jova-novi} i tvrdi da je svega 18 odsto pen-zionera ispunilo puni radni sta`. Onpredla`e i da se penzije smanje penzi-onerima za jedan odsto za svaku punugodinu koja im nedostaje do punogsta`a, ali iz fonda PIO odgovaraju dapun radni vek, odnosno pun penzijski
sta`, kao kategorija u va`e}em sistemupenzijskog i invalidskog osiguranja, nepostoji.
I poslanici DSS tvrde da je problempenzionog sistema strukturni i da semora re{iti, ali ne tako „{to }e se prosto-rije fonda PIO kre~iti umesto svake dvegodine, na svake ~etiri godine“.
- O~igledno je da se ovde re~ refor-ma shvata razli~ito. Vlada je obe}alaMMF-u da }e udeo penzija u BDP sle-de}ih godina biti zna~ajno smanjen,po~ev od 2015. na samo 10 odsto. Za-klju~ak je vi{e nego jasan, to je mogu-}e jedino ako su penzije zamrznute izgodine u godinu, ka`e Radojko Obra-dovi}, poslanik DSS.
Vladan Jeremi}, poslanik SRS zame-ra {to su pre dve godine objedinjena svatri fonda PIO u jedan, koji ima ukupnodva i po miliona osiguranika i oko 1,6miliona korisnika, a da pritom nisuobezbe|ena sistemska re{enja. Onpredla`e kapitalizaciju fonda sa atribu-tima investicionog fonda koji }e bitisposoban da iz sopstvenih sredstavaobavlja funkciju zbog koje je i osnovan.
Kada izmenjeni i dopunjeni zakono penzijsko-invalidskom osigu-ranju stupi na snagu, po svemusude}i, 1. januara dogodine,mnogi penzioneri }e promene
predvi|ene njime i te kako osetiti. Dr`a-va je kroz razgovore sa predstavnicimaMMF-a usaglasila verziju zakona koji sa-da u formi nacrta ~eka maj, kada }epredstavnici fonda ponovo do}i u Srbiju
na poslednju rundu pregovora. Tek na-kon kona~nog usagla{avanja stavova iusvajanja primedbi na postoje}u verzijubudu}eg zakona, me|u kojima su naj-glasniji bili u sindikatu, predlog zakona}e i}i pred poslanike u Skup{tinu, koji biga usvojili do kraja ove godine.
Rajko Kosanovi}, ~lan Radne grupeza izmene i dopune zakona penzijsko-
invalidskog osiguranja iz Samostalnogsindikata ka`e za Forum da u Nacrtuzakona postoje brojne restriktivne od-redbe, kao i da je dosta toga uskla|enosa uslovima koje je MMF postavio.
- Izmena zakona o PIO bio je jedanod glavnih uslova da Srbija dobije sred-stva fonda. I ve}ina njihovih predloga jeve} usagla{ena i uvr{tena u Nacrt, ka`eKosanovi}.
Me|u predlozima MMF-a je i zahtevda se starosna granica za pun radni sta`pove}a sa 53 na 58 godina za oba pola, stim {to bi to i{lo u dve faze. U prvoj od2011. do 2019. ona bi se podizala za po~etiri meseca godi{nje, do nivoa od 56godina, a onda bi se do 2023. dizala go-di{nje po {est meseci. Radni sta za enebi se sa 35 godina radnog sta`a do 2019.podizao za ~etiri meseca godi{nje sve do38 godina. To zna~i da }e `ena, koja upenziju treba redovno da ode slede}e go-
dine, morati da sa~eka da napuni 35 go-dina i ~etiri meseca radnog sta`a i 53,4godine starosti. Predlog MMF je bio i dase smanji procenat sta`a koji se dodaje`enama prilikom izra~unavanja penzije,sa trenutnih 15 odsto na {est odsto.
- Sve ovo je prihva}eno, ali smo mi usindikatu imali primedbe na Nacrt, u
kom mora da bude predvi|eno posto-janje za{titne odredbe, u slu~aju dauskla|ivanjem penzija do|emo do togada prose~na penzija bude manje od 60odsto prose~ne zarade u Srbiji. To jeklju~na stvar jer bez obzira na koji na-~in se one uskla|ivale, ako ne postojiza{titna odredba, do}i }e se do toga da
penzija u jednom trenutku bude ni`aod 60 odsto, isti~e Kosanovi}, dodaju}ida bi morala da postoji i odredba daminimalna penzija ne mo`e da bude ni-`a od 25 odsto prose~ne zarade.
Ovi predlozi sindikata nisu jo{ usvojeni,ali, ka`e Kosanovi}, on je dobio odgovor izMinistarstva rada da }e o njima biti re~i umaju, tokom razgovora sa MMF-om.
- Sindikat je predlagao da se op{tibod za izra~unavanje penzija usaglasisa kretanjem zarada, a da se penzije po-stoje}ih penzionera uskla|uju po {vaj-carskoj formuli, 50 odsto od rasta zara-da i 50 odsto od rasta tro{kova `ivota,sa za{titnom odredbom, jer ni ova for-mula ne garantuje da se penzije u jed-
nom trenutku ne}e spustiti ni`e od tih60 odsto“, napominje Kosanovi}.
U trenutnoj verziji zakona, nagla{avana{ sagovornik, ima jo{ nekoliko bitnihstvari preko kojih se ne sme olako pre}i
kao {to je restriktivna odredba na osno-vu koje }e samo potpuno radno nespo-sobni mo}i da odu u invalidsku penziju.
- Ne postoje re{enja za lak{e radnomesto i ova odredba je u potpunosti u
suprotnosti sa Zakonom o radu, isti~eKosanovi}. On ka`e da }e, kada zakonbude usvojen bolje biti da se {to pre odeu penziju, jer }e kasnije uslovi biti svete`i i restriktivniji.
- Sada je prva penzija oko 73 odstoposlednje zarade i ako se one ne biuskla|ivale na na~in na koji smo mipredlo`ili, za deset godina prva penzijabila bi oko 40 odsto poslednje zarade,ka`e Kosanovi}.
Nema sumnje da }e od 2012, napo-minje na{ sagovornik, prose~ne penzi-je pasti i zato je klju~ni predlog koji Vla-da mora da prihvati upravo uvo|enjeza{titne odredbe, da penzije bez obzirana to kako se uskla|ivale ne mogu bitimanje od 60 odsto prose~ne zarade.
Pri~e o neuspelim privatizacijamasu na svakom koraku, pa ni re-gion Srema nije izuzetak. Srem-skomitrova~ki Mitros, industrij-ska klanica i fabrika konzervi,
nekada{nji gigant u vreme SFRJ, defini-tivno broji poslednje dane, a presuda oste~aju o~ekuje se ~ak iz ^a~ka. Premasaznanjima Op{tinskog ve}a Samostal-nog sindikata u Sremskoj Mitrovici, po-slednjeg dana pro{le godine Trgovin-skom sudu u ^a~ku upu}en je predlogza pokretanje ste~ajnog postupka u Ta-kovo agraru, jedinom preostalom delumitrova~kog Mitrosa.
- U momentu kada ga je dr`ava pro-dala za 36 miliona dinara, preduze}e jeimalo 930 radnika. Me|utim, za kratkovreme broj zaposlenih sveden je na 200, aradnici su raspore|eni u dva preduze}a,SL Mitros sa sedi{tem u Beogradu, gde
su bila 84 ovda{nja radnika i Takovoagrar sa sedi{tem u Gornjem Milanovcusa 147 zaposlenih iz Mitrovice. Ranije jeve} u Beogradu otvoren ste~ajni postu-pak za SL Mitros, a sada se predla`e ste-~aj i za Takovo agrar. Radnici su ogor~e-ni i najavili su nam radikalnije proteste,jer `ele da skrenu pa`nju javnosti na tajsunovrat, ka`e predsednik Op{tinskogVe}a SSSS u Sremskoj Mitrovici StevanRomakov.
- Ne znamo koji su razlozi za pokreta-nje ste~aja, verovatno je u pitanju nemo-gu}nost pla}anja dospelih obaveza, ali jeneverovatno da u regionu rekordera usto~arstvu nestaje jedan takav gigant.Istina, za Mitrovicu je to uobi~ajena po-java. Ne radi {e}erana usred najboljihoranica, mada joj je pru`ena nova {ansa,kada je prodata pre nekoliko dana novo-sadskoj firmi, ne radi Industrija ventilakoja je proizvodila za najpoznatije svet-ske marke vozila, nema vi{e nijedne srp-
ske fabrike papira, a planta`e vo}a u Pin-kiju zarasle su u korov posle privatizaci-je, navodi Stevan Romakov.
Radnici nekada{njeg Mitrosa re{ili suipak da ne odustanu tako lako od „svoje“fabrike. Protesti i {trajk radnika traju da-nima. Ve} nekoliko nedelja njih oko 150fabri~ki krug ne napu{ta ni tokom no}i.Organizovali su se po grupama i de`ur-stva traju po 12 sati.
- Firmu ne}emo napustiti sve dok sene re{e na{i zahtevi da se preispita priva-tizacija preduze}a. Otvoreno sumnjamoda se ona namerno gura u ste~aj i ne}e-
mo sedeti skr{tenih ruku i ~ekati da nasisteraju na ulicu, ka`e ~lan [trajka~kogodbora Toplica Peri} i dodaje da im je odpo~etka marta isklju~en gas, a uskoroo~ekuju da ostanu i bez struje.
O sudbini Takovo agrara, firme sazvani~nim sedi{tem u Gornjem Mila-novcu, odlu~uje Privredni sud u ^a~ku,gde su radnici iz Mitrovice osporili izve-{taj privremenog ste~ajnog upravnika,pa je sud odluku o otvaranju ste~aja odlo-`io za nekoliko nedelja.
- Radnici su policiji predali deo do-kumenata koja mogu potkrepiti sumnjeda su obaveze preduze}a uve}avanekroz poslovanje me|usobno povezanihlica i preduze}a, samo da bi se ono {tovi{e zadu`ilo i oteralo u ste~aj, nagla{a-va predsednik [trajka~kog odbora Ra-divoj Svir~evi}.
I za drugi deo biv{eg Mitrosa, nazva-nog SL Mitros, pro{le godine je otvoren
ste~ajni postupak, ali pred sudom u Beo-gradu. Ni ovaj postupak nije doveden dokraja. U svakom slu~aju, radnici jo{ uveko~ekuju da }e im nekim ~udom biti ispla-}en novac po sudskim presudama za ne-izmirene otpremnine, zaostale plate idruga davanja. Istina, polovina njih se inamirila.
Protesta i blokada bilo je i u In|iji, gdeje nekoliko desetina radnika preduze}aUnisak d.o.o Beograd, (pogon u In|iji),~ija je mati~na ku}a Univerzal holding uBeogradu, zbog najavljenog ste~aja kra-jem januara poku{avalo da blokira pru-
gu. Radnici su tada govorili da nemajupravo na zdravstveno osiguranje, ne do-bijaju platu mesecima.
- Prevareni smo, a vi{e od godinu i podana niko nam se nije obratio da ka`e daje firma u krizi ili da tra imo drugi posao.Mi smo }utali i radili, oni su obe}avali,kada je firma privatizovana, da }e biti po-sla i plata. Onda su nam preko no}i do-stavili pisanu informaciju da dolazimona posao samo po pozivu, a na kraju sesve zavr{ilo ste~ajem, pri~a Bo`ana \a-kovi}, radnica ove firme.
Direktor firme Veljko Radovi} i samje delio sudbinu radnika. Prema njego-vim navodima kada je 2004. osnovanafirma u okviru Univerzal holdinga, fabri-ka je zapo{ljavala 85 radnika i radilo sepunim kapacitetom.
- Onda su najve}i kupci smanjili po-rud`bine, posla je bilo sve manje, a platesu sve vi{e kasnile. Poslednja uplata zara-da bila je 16. januara 2009. godine i to zaseptembar 2008. godine, a poslednji po-rezi i doprinosi su upla}eni za avgust2008. godine, pri~a Radovi}. Dug premaradnicima dostigao je 40 miliona dinara,a ukupno zadu`enje preduze}a 137 mili-ona dinara, {to prema{uje vrednost ka-pitala preduze}a, navodi Radovi}.
Neuspele i sumnjive privatizacije u Sremu dovele radnike u bezizlazni polo`aj
^uvari fabrika u prelaznom periodu
Jovanka Zurkovi}
POVODOM
Policija proverava kriminalnu pozadinuNa~elnik Policijske uprave Sremska Mitrovica Zoran Smaji} najavio je period „~e{ljanje“ sumnji-
vih privatizacija. „Narednih meseci na{e slu`be }e se baviti sumnjivim privatizacijama u regionu, po-{to ima najava da }e biti ne samo obustava rada i {trajkova, ve} i blokiranja saobra}ajnica od straneradnika u preduze}ima koja su izgleda lo{e privatizovana, a ima i indicija da je u tim firmama bilokriminalnih radnji, rekao je prvi ~ovek sremske policije.
[trajka~ima pozlilo, ali i dalje gladuju- Dvoje radnika sremskomitrova~kog Takovo-agrara, koji od ~etvrtka {trajkuju gla|u, u nedelju
su primljena u bolnicu zbog visokog krvnog pritiska i gu{enja. [trajk gla|u 25. marta po~elo je ukup-no 20 radnika Takovo-agrara, a Hitna pomo} je prethodno intervenisala u petak kada je jedan rad-nik zadr`an u bolnici. Prema re~ima predsednika {trajka~kog odbora Toplice Peri}a, radnici kojimaje pozlilo potpisali su da na sopstvenu odgovornost prekidaju le~enje i vratili se me|u {trajka~e. „Onisu se vratili i nastavili {trajk, ali smo ipak uspeli da ih ubedimo da se vrate ku}ama i urade sve po-trebne analize. Sada nas je u {trajku gla|u 17 i ne}emo odustati od zahteva da nam se omogu}i radili isplati socijalni program od po 200 evra za godinu sta`a. Ste~aj nije re{enje, jer je na{e preduze}eradilo dobro“, rekao je Peri} i dodao da je bilo kontakata sa vlasnikom firme Rodoljubm Dra{kovi-}em, koji je vlasnik i Svislajona iz Takova, i da je mogu}e re{enje problema.
Ne}e napustiti firmu dok se ne re{e njihovi zahtevi: [trajk radnika Mitrosa
Mirjana Milenkovi}
TEMA MESECA
Ljiljana Bukvi}
Klju~ne primedbe na postoje}u verziju izmenjenog i dopunjenog zakona o penziono-invalidskom osiguranju sti`u iz sindikata
Penzije ne smeju da budu ni`e od 60 odsto prose~ne zarade
MMF utvr|ivao broj „mladih“ penzioneraU Srbiji povla{}ene penzije prima oko 146.000 penzionera, a poo{travanje uslova za sticanje be-
neficiranog radnog sta`a najavljeno je posle pregovora vlade s MMF-om, koji je utvrdio koliko ima„mladih penzionera“ u Srbiji koji ovu penziju dugo posle toga primaju. Primedbe MMF-a odnosile suse i na to {to u sektorima koji imaju pravo na takav radni sta`, pored zaposlenih na poslovima sa te-{kim ulovima rada, povlastice imaju i administrativci, koji obavljaju gotovo iste poslove kao i njiho-ve kolege u drugim „lak{im“ sektorima.
Tri predloga uskla|ivanja penzija- Jedna od su{tinskih stvari u ovim izmenama jeste uskla|ivanje penzija. Ministarstvo rada je
ponudilo tri varijante uskla|ivanja penzija, prva je da se one uskla|uju na osnovu tro{kova `ivota,plus eventualno BDP, ukoliko rast bude bio ve}i od ~etiri odsto, {to bi moglo da se desi tek 2013. On-da se odustalo od toga, pa je ponu|ena varijanta da se penzije uskla|uju sa zaradama u toku 2011.i do septembra 2012, a da se posle toga krene sa uskla|ivanjem u odnosu na tro{kove ivota, napo-minje Kosanovi}. Tre}a varijanta, o kojoj se na Radnoj grupi nije ni raspravljalo, bila je da se penzijeuskla|uju na osnovu kretanja zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Samostalni sindikat preti protestimaSavez samostalnih sindikata Srbije najavljuje masovne proteste ukoliko do|e do zna~ajnijih pro-
mena Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, a predsednik SSSS Ljubisav Orbovi} rekao je datako ne{to ne bismo smeli tek tako da dozvolimo, „jer bi to bio samo jo{ jedan u nizu udaraca koji nebi mogao da se izdr`i“. Sindikalci ne veruju ni u najavu da }e reformom penzionog sistema u nared-nih deset godina biti u{te|eno 94,9 milijardi dinara, jer kako ka`u, u Srbiji je te{ko praviti dugoro~-ne projekcije.
Foto:
Beta
Bez za{titnih odredbi nemogu}e odr`anje „granice“ od 60 odsto prose~ne zarade: Sa protesta u Novom Sadu
Pomeranje granice za porodi~nu penziju jedna od u{teda: Prizor sa Kalemegdana
Godine starosti za odlazaku penziju 65 za mu{karce i60 za ene, uz najmanje 15godina radnog sta`a
Penziju bi trebalo da dobijusvi koji imaju 45 godinaradnog sta`a bez obzira na godine ivota
Odredbe ovog zakona ne}e va`iti za one koji su tehnolo{ki vi{ak, a ostalo im je dve do pet godina do penzije
Stefan
a Sav
i}
7fFORUM MART/APRIL - [email protected]/APRIL - 2010.
Racionalizacija u prosveti gotovo da nije ni po~ela, a sindikati ve} sada najavljuju vru}u jesen
Otpremnine samo za 184 radnikaSa prose~nom platom od 360 evra, prosvetni radnici u Srbiji nalaze se na poslednjem mestu od svih biv{ih jugoslovenskih republika Broj zaposlenih
bi mogao do 2015. da se smanji za 7.500, od ~ega 1.300 godi{nje zbog odlaska u penziju, a od 200 do 300 zaposlenih zbog smanjenja broja odeljenja
V lada Srbije trebalo bi da nasednici 1. aprila donese za-klju~ak u vezi sa isplatom ot-premnina za 184 prosvetnaradnika koji su dobili odobre-
nje i pro{li sve provere da mogu da na-puste sistem obrazovanja, najavio jenedavno ministar prosvete @arko Ob-radovi}. Na pitanje da li }e Ministar-stvo finansija podr`ati zajedni~ki pred-log Ministarstva prosvete i sindikataprosvetara da se izja{njavanje za do-brovoljni odlazak nastavi do kraja{kolske godine, uz mogu}nost prera-spodele ~asova, Obradovi} isti~e da se„taj korak ne}e mo}i napraviti, ako sene obezbede zna~ajnija sredstva“.
Ministar nagla{ava da od koli~ineraspolo`ivog novca zavisi i da li }e za-
posleni u obrazovanju tokom ove go-dine mo}i da ra~unaju na povi{icu pla-ta, {to je nedavno zatra`io Sindikatobrazovanja Srbije. Republi~ki odbortog sindikata je, da podsetimo, doneoodluku da }e stupiti u {trajk ukoliko do31. avgusta ne bude postignut dogovoro pove}anju cene rada od septembar-ske plate za najmanje 10 odsto.
Branislav Pavlovi}, predsednik Sin-dikata obrazovanja Srbije, isti~e da sezaposleni u prosveti nalaze u sve te`ojmaterijalnoj situaciji, jer su plate u jav-nom sektoru zamrznute ve} dve godi-ne. Za to vreme je, kako ka`e, inflacijapre{la 15 odsto, dok je kurs evra ve}i za
20 odsto. Pavlovi} navodi da se, saprose~nom platom od 360 evra, pro-svetni radnici u Srbiji nalaze na po-slednjem mestu od svih biv{ih jugoslo-venskih republika. Taj sindikat tra`i ida se u rebalansu bud`eta odblokirajujubilarne nagrade za zaposlene, koje sene ispla}uju ve} dve godine.
- Unija sindikata prosvetnih radni-ka Srbije ne}e podr`ati eventualni {tra-jk Sindikata obrazovanja Srbije, jersmatramo da se takvim zahtevomskre}e pa`nja sa su{tinskih problemau obrazovanju. Mnogo je bitnije uspo-staviti sistem, nego {trajkovati zbog 10odsto povi{ice. To je marketin{ki trik,
Sindikat obrazovanja je stalno progla-{avao {trajk, ali ga nikada nije realizo-vao, ka`e Leonardo Erdelji, predsed-nik Unije sindikata prosvetnih radni-ka Srbije (USPRS).
On dodaje da }e Unija insistirati dase zarade zaposlenih u prosveti pove-}aju ve} tokom ove godine, jer nadle-`ni u Ministarstvu prosvete nisu racio-nalizovali obrazovni sistem, ve} su do-zvolili nova zapo{ljavanja.
- Mi smo predlo`ili dinamiku rastazarada u prosveti u narednih pet godi-na, koja ne sme biti ni`a od 10 do 15odsto godi{nje, pod uslovima da infla-cija i kursne razlike ne budu ve}e od 10odsto, jer bi se samo tako obezbediominimalan rast realnih zarada. Ovimmerama bi do 2015. zarade zaposlenihu proseku mogle dosti}i nivo od 600evra, ka`e Erdelji.
U Programu za stabilan obrazovnisistem, koji je USPRS uputila Mini-starstvu prosvete i Odboru za prosvetuSkup{tine Srbije, ukazano je na klju~-ne probleme u doma}em obrazov-nom sistemu i ponu|ena su odgovara-ju}a re{enja. Unija je dala rok od {estmeseci Ministarstvu prosvete da teprobleme po~ne da re{ava kako bi na-redna {kolska godina po~ela na vreme.
Unija se zala`e i da se u narednihpet godina procenat izdvajanja zaobrazovanje iz bruto dru{tvenogproizvoda pove}a sa sada{njih 3,2 na4,3 odsto.
- Ako se u narednih pet godina neostvari prose~an rast BDP od najma-nje ~etiri odsto godi{nje, uz pove}anjeizdvajanja za obrazovanje za 10 odstogodi{nje, obrazovni sistem }e se na}i ubezizlaznoj situaciji, isti~e Erdelji.
On dodaje da zapo~eta racionaliza-cija broja odeljenja i zaposlenih morada sadr`i i adekvatni socijalni pro-gram, preraspodelu fonda ~asova,penzionisanje onih koji imaju uslov zapenziju, kao i preraspodelu jednogbroja zaposlenih na rad u odeljenjimaza obrazovanje odraslih. Erdelji tvrdida bi se ovim merama broj zaposlenihdo 2015. smanjio za 7.500, od ~ega1.300 godi{nje zbog redovnog odlaskau penziju, a 200 do 300 zaposlenihzbog smanjenja broja odeljenja.
Komentari{u}i zahteve reprezenta-tivnih sindikata prosvetara, ministarprosvete @arko Obradovi} ka`e da suneki od tih zahteva „deo sindikalneborbe i namere da oni opravdaju svo-je postojanje i delovanje“. Ministar ka-`e da je zahtev za pove}anje zarada „le-gitiman“, ali da on „ne}e mo}i da budeostvaren ako ne bude sredstava.“
- Svi treba da budu svesni ekonom-ske situacije u kojoj se nalazimo, pa isindikati. Ako bude para, plate }e bitipove}ane, ako ne bude, svi }emo deli-ti istu sudbinu. Ne mogu se pove}atiplate samo zaposlenima u prosveti, jermoramo da pratimo i ostale javne slu-`be, poru~uje Obradovi}.
Da li je nakon preregistracije politi~kih partija Srbija ostala bez krajnje levice i da li su se te stranke odrekle borbe za radni~ka prava
Udru`enjem gra|ana protiv „obznane“
Nakon preregistracije politi~kihpartija u Srbiji koja je okon~a-na 23. januara ove godine ni-jedna od devet organizacija sakomunisti~kom odrednicom
u imenu nije ispunila kriterijume zalegalizaciju. Da se registruje nije uspe-la ni u me|uvremenu osnovana Ko-munisti~ka partija Jo{ke Broza, Tito-vog unuka, tako da sada u registru po-liti~kih partija nema nijedne strankekrajnje levice. Me|utim, taj podatakne zna~i da legalnih komunisti~kihgrupacija u Srbiji ne}e biti jer su se ne-ke ve} prilagodile novim uslovima de-lovanja.
Jedna od njih je Nova komunisti~-ka partija Jugoslavije, ~ija je omladin-ska organizacija Savez komunisti~keomladine Jugoslavije ovih dana Beo-grad izlepila plakatima podr{ke rad-ni~kim {trajkovima i protestima kojise odr`avaju {irom zemlje. Generalnisekretar NKPJ Branko Kitanovi} isti~eda se partija kojoj je na ~elu nije odre-kla u~e{}a u procesu preregistracije.
- NKPJ prikuplja potpise za regi-straciju. Uslovi su te`i od onih koji suva`ili 23. januara, ali mi }emo sigurnoprikupiti 10.000 potpisa i registrovatise. Do tada }emo nastaviti aktivnostpreko udru`enja gra|ana Novi komu-nisti~ki pokret Jugoslavije koje je regi-
strovano po~etkom godine. Tako|eSKOJ, omladinska organizacija na ko-ju imamo uticaj, nastavlja svoje delo-vanje kao udru`enje gra|ana. Nama jenedostajalo nekoliko hiljada potpisada registrujemo NKPJ. Moram da ka-`em da Zakon o preregistraciji politi~-kih partija za komuniste predstavljanovu „obznanu“. U mnogim mestimalokalne vlasti su vr{ile razne pritiske naone koji su tra`ili da im se overi potpisza NKPJ. Oni koji rade kod privatnika,u dr`avnoj administraciji i prosveti bo-
je se da bi izgubili posao ukoliko javnoobnaroduju da su komunisti, uz dava-nje svih podataka iz li~ne karte - obja-{njava Kitanovi}.
Kao argument da je NKPJ respekta-bilna politi~ka snaga na{ sagovorniknagla{ava da je partija koju predvodi~lan me|unarodnog komunisti~kogpokreta te da se prvi sekretar SKOJ-aAleksandar Banjanac upravo vratio iz
Brisela gde je odr`ana konferencija ko-munisti~kih omladina Evrope, a da }epartijska delegacija u novembru u~e-stvovati na me|unarodnoj konferen-ciji komunisti~kih i radni~kih partija uJohanesburgu. Kitanovi} dodaje da„skojevci“ ~esto aktivno u~estvuju uradni~kim protestima, a NKPJ svakegodine organizuje tradicionalno prvo-majsko okupljanje kod spomenika Di-mitriju Tucovi}u u Beogradu.
Sa mi{ljenjem da je Zakon o prere-gistraciji politi~kih partija diskrimina-torski prema komunistima sla`e se iSvetozar Markanovi}, predsednik Ko-munista Srbije.
- Taj zakon je nedemokratski i neu-stavan, jer spre~ava slobodu politi~kogorganizovanja. Direktno je uperenprotiv komunista, jer su bur`oaskepartije registrovane, a istinskim pred-
stavnicima radni~ke klase to je one-mogu}eno. Imam saznanja da i izEvrope sti`u primedbe na Zakon opreregistraciji partija. Pred Ustavnimsudom se vodi spor protiv tog zakona.Ipak, nisam optimista da }e Ustavnisud osporiti Zakon. Mi smo jo{ krajempro{le godine shvatili da ne}emo uspe-ti da skupimo dovoljan broj potpisa zaregistraciju i registrovali smo udru`e-nje gra|ana Komunisti Republike Sr-bije. To, naravno, ne zna~i da se odri-~emo politi~ke borbe i nastavljamoprikupljanje potpisa za registraciju po-liti~ke partije - isti~e Markanovi}. Na{sagovornik smatra da komunisti ima-ju jo{ mnogo toga da daju radni~kompokretu, pa su Komunisti Srbijespremni da u~estvuju na protestima iprvomajskim manifestacijama.
Stevan Mirkovi}, po~asni predsed-nik Saveza komunista Jugoslavije u Sr-biji, isti~e da organizacija kojoj pripa-da ne namerava da odustane od poli-ti~kog delovanja.
- Nema predaje za komuniste. Mismo ovih dana doneli odluku da re-gistrujemo Udru`enje jugosloven-skih komunista u Srbiji. Prikupilismo svu potrebnu dokumentaciju ipodneli smo je nadle`nim organima.Tako|e, nastavljamo da skupljamopotpise za registraciju partije sa ko-munisti~kom odrednicom, nagla{a-va Mirkovi}.
On isti~e da SKJ u Srbiji ne}e u~e-stvovati u protestima ~ija su{tina nijeborba za socijalizam, ali da }e obele`a-vati tradicionalne datume vezane zaborbu radni~ke klase kao {to je 1. maj.
Vesna Andri}
TRAGOM
GOJKO VLAOVI]
NA MARGINI
Nova zapo{ljavanjaBranislav Pavlovi}, predsednik Sindi-
kata obrazovanja Srbije, tvrdi da je brojzaposlenih u prosveti pove}an za oko2.000 od kada je Obradovi} postao mini-star prosvete i da ih sada ukupno ima113.000. Obradovi} odgovara da te cifrenisu utemeljene i da se, prema zvani~nimpodacima Ministarstva finansija, od de-cembra 2008. do sada, broj zaposlenihpove}ao za 50 do 100.
Crveni sindikat Svi sindikati u Srbiji su pod presudnim
uticajem Vlade. Mi podr`avamo inicijati-vu da se formira istinski nezavisan sindi-kat pod nazivom crveni sindikat koji }e seboriti za sveobuhvatne interese radnika,seljaka i inteligencije. Klasni sindikat tre-ba da stvarno {titi radne ljude, odnosnoda se suprotstavlja bur`oaskoj eksploata-ciji. Mi smatramo da nema socijalne prav-de bez socijalizma - isti~e Branko Kitano-vi}, generalni sekretar Nove komunisti~-ke partije Jugoslavije.
(Ne)osnovani zahtevi za povi{ice: Protest prosvetnih radnika u Beogradu
Foto:
Beta
Po~etkom prole}a ve}i gradovi oblepljeni plakatima SKOJ-a: Grafit u Beogradu
Atini prispeli ra~uni za rasipni{tvo iz pro{losti, a sindikati i radnici nemaju razumevanja za kontramere
Gr~ku parali{u dugovi i {trajkovi
Rezultat vi{emese~ne `u~ne de-bate povodom toga kako po-mo}i Gr~koj, koja je na ivicibankrota, jeste slede}i: [esna-est ~lanica evrozone i MMF-a
stavi}e na raspolaganje potencijalnusumu od 22 milijarde evra samo u slu-~aju da u Gr~koj do|e do kolapsa tr`i-{ta. U nacrtu plana ka`e se da „Gr~kanije zahtevala nikakvu finansijsku po-dr{ku“, tako da „nikakva odluka kojabi aktivirala mehanizam pomo}i tojzemlji nije jo{ doneta“.
Dakle, nije re~ o izdvajanju sredsta-va da se Gr~ka spasi od finansijskogkraha, ve} samo o mehanizmu koji mo-`e da bude pokrenut, ako to bude neo-phodno. Teoretski ovi mehanizmi suotvoreni za svih 16 ~lanica evrozone, asvaka sli~na isplata zahteva jednoglasnupodr{ku evrozone. Finansijska pomo}nekoj ~lanici bi}e predmet o{trih uslo-va i zavisi}e od procene Evropske komi-sije i Evropske centralne banke.
„Prodajte ostrva, bankrotirani Gr-ci!“, „Atina treba sama da se izvla~i izkrize“, samo su neke od kriti~kih po-ruka iz bogatijih zemalja na ra~un
ekonomske pozicije ju`ne ~lanice EU,~iji su dugovi procenjeni na oko 404milijarde dolara, ili 113 odsto brutonacionalnog proizvoda. Ovakav stavpravdaju mi{ljenjem da je Gr~ka pre-terano tro{ila i uz to nije prijavila dra-mati~no pove}anje deficita. Kriti~aritako|e tvrde da EU nije dovoljno pa-`ljivo analizirala finansijske podatke
koji su stizali iz Atine. Sajmon Tilford,glavni ekonomista londonskog Centraza evropsku reformu, smatra da gr~kakriza odra`ava krupnije ekonomskeprobleme u Evropi. „ lanice unije kao{to su Holandija i Nema~ka, tro{e ne-dovoljno, a njihove ekonomije orijen-tisane su ka izvozu. U me|uvremenu,zemlje me|u kojima je Gr~ka tro{e
preterano, tako da su akumuliraleogromne dugove“.
Na nedavnoj turneji gr~kog premi-jera Jorgosa Papandreua Americi i Ne-ma~koj, tokom koje je pri~ao o krivicispekulanata i slobodnog tr`i{ta zaslom finansijske kule od karata, dobio
je samo prijateljski zagrljaj i savete - daza tre}inu smanji bud`etski deficit, ko-ji je procenjen na 12,7 odsto, da zamr-zne plate i penzije i pove}a poreze.
Sluha i razumevanja za takve zahte-ve nemaju gr~ki radnici. Kada su ~uliza mere koje }e vlada preduzeti, uklju-
~uju}i otpu{tanje jo{ desetak odsto za-poslenih u javnim slu`bama i smanje-nje plata za 15 odsto, te da o povi{ica-ma mogu samo da sanjaju, organizo-vane su demonstracije desetina hilja-da nezadovoljnih radnika.
„Neka bogata{i plate ceh, a ne za-posleni“, bila je glavna parola na ma-sovnom {trajku koji je potpuno para-lisao zemlju. Oni okrivljuju i EU za sta-nje u kojem su se na{li, pa su svetskimediji preneli i snimke na kojima sepale zastave EU.
Iza fasade principijelnog protivljenjapomo}i prezadu`enoj Gr~koj pomaljase pitanje koje sve vi{e zabrinjava mo}-nike u Berlinu. Vlada kancelarke An-gele Merkel dosad je zaobilazila molbeza pomo}, i pored straha da bi to mo-glo ugroziti evro. Stav Merkelove po-tvr|en je u istra ivanjima koja su poka-zala da se ogromna ve}ina javnosti pro-tivi pru`anju pomo}i. Nema~ki stru~-njaci ve} su izra~unali da bi eventualnapomo} Nema~ke, u prevazila`enjuproblema u Gr~koj, svakog Nemca ovegodine mogla da ko{ta oko 40 evra.Osim toga, prezadu`enost jo{ nekolikozemalja koje pripadaju evrozoni, potom principu, predstavljalo bi dodatniproblem, ako bi se i za njih primenioprincip pomo}i kao za Gr~ku.
Ivana [undi}- Mihovilovi}
PREGLED
Mo} sindikalnog pokreta uvreme krize najbolje se videlakrajem februara i po~etkommarta u dve sredozemne dr`ave EU. U Italiji jeusled nezadovoljstva merama vlade Silvija Ber-luskonija na ulice iza{lo oko milion ljudi.
^lanovi najuticajnijeg italijanskog sindika-ta CGIL poru~ili su vladi da su mere koje je na-meravala da uspostavi ne bi li se dr`ava izvuklaiz krize neodr`ive. Ako se zna da ovaj najuticaj-niji sindikat ima oko pet miliona ~lanova, ondase upozorenje upu}eno premijeru moraloshvatiti ozbiljno. Glavni sekretar CGIL \ulijel-mo Epifani je preko uticajnog milanskog dnev-nika Korijere de la sera poru~io:
- Vlada mora da po~ne da primenjuje dru-ga~iju politiku. Pre svega, neophodno je spro-vesti mere koje }e onima koji izgube posaoobezbediti sigurne prihode.
Ovakav stav italijanskog najmo}nijeg sindi-kata ne treba da ~udi s obzirom na to da Itali-jani, poput [panaca i Francuza, smatraju da jeukidanje ili smanjenje ve} ste~enih prava pret-
nja slobodi i demokratiji. UItaliji je, naime, razvijen soci-jalni dijalog, zaklju~eni kolek-
tivni ugovori se po{tuju do najsitnijih detalja:socijalna politika, uslovi rada, radno vreme,prekovremeni rad. Kolektivni ugovori se pri-menjuju na sve zaposlene, a zarade se reguli{upreko platnih razreda. U sindikate je u~lanjeno
oko 50 odsto zaposlenog stanovni{tva u Italiji,a prose~na ~lanarina je 18 evra. Prose~na platase kre}e od 1.400 do 1.600 evra.
Italija i dalje ostaje na {estom mestu u svet-skoj ekonomiji, ali prema OECD pada na 20.mesto, i to iza [panije, ako se ra~una BDP po gla-vi stanovnika. Italijani ne rade malo, {tavi{e naosmom su mestu po trajanju rada (1.800 sati ra-da godi{nje), ali im je smanjena produktivnost,koja je u godinama ekonomskog buma osamde-setih godina pro{log veka bila vrlo visoka.
Protesti su krajem februara zahvatili i [pa-niju. Nezadovoljstvo protiv socijalisti~ke vladepremijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera ra-ste. Generalna konfederacija rada (CGT) jestetre}a po veli~ini radni~ka organizacija u [pani-ji, odmah iza dva velika centralna sindikata,Radni~kih komisija (CC.OO) i Generalne unijeradnika (UGT).
Sofija - Bugarska se zbogogromnog deficita suo~ava savarijantom sli~noj Gr~koj, a dr-`avna kasa je prazna, pre svega zbog megaloman-skih nezavr{enih projekata, upozorio je nedavnopremijer Bojko Borisov. Bugarska je 2008. po~elaizgradnju nuklearke „Belene“, na severu dr`ave, aposao je poveren ruskoj kompaniji „Atomek-sportstroj“. Drugi megalomanski projekat o ko-jem je govorio Borisov jeste izgradnja hidrosiste-ma „Cankov kamen“ u blizini grada Devin. Zbogmnogih sumnji u tim poslovima, pokrenute su is-trage protiv trojice biv{ih ministara energetike uvezi sa sporazumimao izvozu struje koji-ma je o{te}en bud`et.Premijer Borisov jerekao da je dr`avnakasa opusto{ena iusled nezakonitihsporazuma vrednih1,1 milijardu evra. Zvani~nici su, prema njegovimre~ima, zaklju~ivali poslove za koje u bud`etu ni-je bilo para. Bugarska vlada je zbog svega najavilauvo|enje poreza na luksuz. Porez bi trebalo da po-godi vlasnike jahti, aviona i limuzina i sve gra|a-ne koji na ra~unima imaju vi{e od 50.000 evra.
Me|utim, i same poreznike pogodila je kriza.Oni su pro{log vikenda u Sofiji protestovali zbognajavljenog smanjenja plata za oko 12 odsto. Pro-se~na plata poreznika sada se kre}e izme|u 280 i300 evra. Nedavno su odr`ane i demonstracijedrugih slu`benika koji su negodovali zbog smanji-vanja plata. U Sofiji i Varni 20. marta protestova-
lo je nekoliko hiljada policajacazbog predloga Vlade da samiupla}uju obavezno osiguranje.
Policajci su nezadovoljni i zato {to nemaju pravona kolektivni ugovor o radu i {trajk. Protestu u So-fiji pridru io se i ministar policije koji je rekao daima izgleda da dr`ava nastavi da pla}a osiguranjei obe}ao pove}anje nadoknade za topli obrok sa15 na 30 evra mese~no. Aplauzom su do~ekani ru-munski policajci koji su do{li da podr`e svoje bu-garske kolege. Podr`ali su ih i zaposleni u Mini-starstvu odbrane. Bugarska ima rekordan broj po-licajaca po glavi stanovnika u EU. Ina~e, zahvalju-
ju}i poreskoj revizijifudbalskih klubova ivlasnika limuzina, ka-ko je nedavno saop-{teno, prihod u bu-d`etu Bugarske uve-}an je za 12 milionaevra. U toku su pore-
ske kontrole lekara, stomatologa, te vi{e od dvestotine fudbalera. Od naknadno napla}enih pore-za fudbalskih klubova i vlasnika luksuznih auto-mobila, prema nekim procenama, mo`e se izmi-riti oko 100.000 mese~nih penzija.
Vlada je, u sklopu antikriznih mera, najavilapove}anje minimalca i uve}anje nadoknada za ne-zaposlene koji bi mese~no mogli da dobijaju i do60 odsto prose~ne plate. Uz zamrzavanje cenastruje, vode i gasa, Bugari su za izbegavanje gr~kogscenarija izgleda spremni da primene „srpski od-govor“, budu}i da je ovde najavljeno i privatizova-nje dr`avnih kompanija.
Neravnote`a kao generator krizePojedini ekonomski stru~njaci socijaldemokratskog usmerenja isti~u da je glavni problem
neravnote`a izme|u Nema~ke kao velikog izvoznika, sa velikim izvoznim suficitom i deficitar-nih zemalja, kao {to je Gr~ka. Dugoro~no re{enje ovakve neravnote`e jeste u tome da Nema~-ka vi{e uvozi, a da Gr~ka, ili Srbija na primer, vi{e izvoze. Obe strane tu bi trebalo vi{e da se uklju-~e: zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da smanje svoj izvozni manjak, ali isto tako Nema~kai ostale „suficitarne“ dr`ave moraju da poku{aju da izvr{e preraspodelu izvoznog vi{ka.
Prekobrojno 2.000 `elezni~araU bugarskoj `eleznici predstoji otpu{tanje oko 2.000, od
ukupno 15.000 radnika. Re~eno je da su otpu{tanja neophod-na zbog svetske krize, zatvaranja ~eli~ane i dugova kompani-je koji su prema{ili 250 miliona evra.
Borba i za ilegalne radnikeU privatnom sektoru, {panski CGT je najja~i u banka-
ma, metalurgijskom sektoru, komunikacijama i komu-nalnim slu`bama. U javnom sektoru, najaktivniji su uRENFE (`eleznice), po{ti, u gradovima i u regionalnoj te-leviziji. Iako je jo{ uvek skroman broj pravih ~lanova (oko60.000), u odnosu na CC.OO (komunisti) i UGT (socijali-sti) od kojih svaki ima izme|u 700.000 i 800.000 ~lano-va, CGT ne postoji vi{e samo simboli~no. Prethodnih go-dina, CGT je bio na ~elu borbe za „ilegalne“ (neprijavlje-ne) radnike, koje su ostali {panski sindikati otpisali jer su„ugro`avali“ prava ostalih radnika u [paniji.
Da se vrate na drahmuBerlin - etvorica nema~kih profesora ekonomije tvrde da bi za Gr~ku najbolje bilo da na-
pusti evrozonu i vrati u opticaj drahmu. Re~ je o ekonomistima koji su pre 12 godina tu`ili ne-ma~ku dr`avu Ustavnom sudu zato {to je prihvatila evro i pridru`ila se evrozoni. Uradili su to za-to {to su verovali, pi{e Fajnen{el tajms, da pojedine zemlje nisu ispunile uslove za ulazak u evro-zonu i da su u najmanju ruku manipulisale podacima. Godine 1998. njihova tu`ba sudu bila jeodbijena, dok bi danas, veruju nema~ki profesori, bilo druga~ije. Oni savetuju gr~koj vladi daodbaci evro i ponovo uvede drahmu, jer bi tako pospe{ili izvoz i pove}ali prihode od turizma
Sindikati u Italiji i [paniji po~eli ofanzivu protiv drasti~nih mera svojih vlada
Najve}a briga za prekobrojne radnikeMegalomanski projekti i nezakoniti sporazumi ispraznili kasu Bugarske
Protesti slu`benika i policije protiv stezanja kai{a Vladimir Matkovi}
Milo{ Mitrovi}
Italijani, poput [panaca i Francuza, smatraju da je ukidanjeili smanjenje ve} ste~enih pravapretnja slobodi i demokratiji
Socijalni nemiri nejenjavaju: Sa jednog od protesta u Atini
Foto:
Beta
MART/APRIL - 2010.
Dodatak kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu i lista DanasUre|uje: Branislav Bo`i}Dizajn i prelom: Branislav Be{evi}
Beograd - Proces dunavske sarad-nje bi}e zna~ajan korak na putu Srbi-je ka ~lanstvu u EU, a realizacija budu-}ih dunavskih projekata neizbe`no }euticati na anga`ovanje doma}e privre-de i otvoriti prostor za inostrane inve-sticije, ocenjuju sagovornici Forumapovodom sve u~estalijih promocija iprojekata posve}enih ovoj vrsti preko-grani~ne saradnje.
Bo idar \eli}, potpredsednik VladeSrbije zadu`en za evropske integracije,ka`e za Forum da }e Dunavska strate-gija doprineti ja~anju ekonomije, inte-graciji sektorskih politika Srbije u raz-vojne planove EU, kao i pospe{ivanjubilateralne i multilateralne saradnje sazemljama dunavskog sliva, a dr MihaelErke, direktor kancelarije FondacijeFridrih Ebert u Srbiji, isti~e da bi bilodobro kada bi Srbija ozbiljnije shvata-la potencijale Dunava, njegove turisti~-ke i ekonomske mogu}nosti i da je me-|unarodni aspekt ove reke jedan odkoraka ka integraciji Srbije u EU.
Ministar \eli} isti~e da je Srbijapredlo`ila predstavnicima Evropskekomisije da se u Beogradu u septem-bru odr`i Dunavska finansijska kon-ferencija pod pokroviteljstvom evrop-skog komesara za regionalnu politikuJohanesa Hana. Za budu}u Dunavskustrategiju nisu predvi|eni dodatnifondovi iz bud`eta EU, pa }e ova kon-ferencija okupiti zvani~nike podunav-
skih zemalja i Evropske komisije, saciljem da se utvrde klju~ni projekti iizvori finansiranja.
- Dunavska strategija ja~a instituci-onalnu saradnju u regionu Poduna-vlja na lokalnom, nacionalnom i regi-onalnom nivou, uz punu afirmacijuevro-regiona, kao modela saradnje uEvropi. Ona }e omogu}iti dalje razvi-
janje projekata prekograni~ne sarad-nje uz uspostavljanje zajedni~ke upra-ve nad prirodnim sistemima na Du-navu koji pripadaju teritorijama vi{edr`ava. Uz to }e stimulisati investici-one aktivnosti u oblasti ekonomskeinfrastrukture, kao i me|uop{tinsku i
me|uregionalnu saradnju u pripremii sprovo|enju razvojnih projekata, na-gla{ava \eli}.
On dodaje da }e razmena iskusta-va i uspostavljanje saradnje sa dr`ava-ma EU, kao i realizacija dunavskihprojekata uticati na anga`ovanje do-ma}e „pameti“ i privrede, {to }e pove-}ati ekonomske aktivnosti i stvoriti
nova radna mesta. \eli} isti~e i da }estrategija omogu}iti zemljama, kojenisu ~lanice EU, intenzivnije uklju~i-vanje u proces evropskih integracija.
- U pripremi je formiranje baze po-dataka dunavskih projekata, kako bi senapravio plan maksimalnog kori{}enjaraspolo ivih sredstava. Re~ je o objedi-njavanju sredstava iz programa preko-grani~ne saradnje, unutra{njih rezervii bud`eta lokalnih samouprava. Za ve-like projekte nije realno o~ekivati da }eop{tine mo}i da dobiju novac iz jednogfonda, tako da }e objedinjavanje i
strukturiranje realnih projekata biti odvelike pomo}i, navodi \eli}.
Dr Mihael Erke obja{njava da jeprivredni zna~aj procesa vi{estruk, jerje re~ o saobra}ajnim vezama dunav-skih zemalja, kao i o vodi, jednom odnajzna~ajnijih resursa. On dodaje da jeDunavska saradnja usmerena i na za-{titu ivotne sredine i biodiverziteta.
- Neophodno je da se prona|e kom-promis izme|u privrednog iskori{}ava-nja Dunava i za{tite ekosistema, navo-di Erke i nagla{ava da }e se projektimaotvoriti prostor za inostrane investicije,kao i pove}anje trgovine me|u dunav-skim zemljama, a dugoro~no se mo`eo~ekivati i otvaranje novih radnih me-sta. Erke napominje da je za Dunavskezemlje koje imaju perspektivu ~lanstvau EU, kao {to su Srbija i Hrvatska, ovajproces tako|e deo integracije, a utica}ei na dugoro~no pobolj{anje njihoveevropske perspektive.
I kultura kao zamajac napretka
Nadica Momirov, dr`avna se-kretarka Ministarstva kulture,ka`e za Forum da se kulturnonasle|e, a posebno spomenicikulture i lokaliteti, tretiraju kaozna~ajan resurs za razvoj lokal-nih sredina.
- Razvoj „puteva kulture“ idrugih oblika klasterskog pove-zivanja lokaliteta kulturnog na-sle|a pomo}i }e ve}oj vidljivostinasle|a, ali i stvaranju koopera-tivnih mre`a koje }e pomo}i danasle|e dobije status va`nog re-sursa u razvoju kulturnog turi-zma i bude uklju~eno u planoverazvoja upravljanja destinacija-ma. U tom cilju }e se razvijati ive} zapo~eti projekti poput „Tvr-|ava na Dunavu“, kao i projektiu okviru takozvanog Ljubljan-skog procesa, koji su podr`ani odUneska i Saveta Evrope, obja-{njava Momirov.
Tako je, na primer, u projekatTvr|ave na Dunavu uklju~eno se-dam gradova na Dunavu - Be~,Novi Sad, Beograd, Smederevo,Ram, Golubac i Kladovo. Ciljovog projekta, koji se realizuje dojuna 2010, jeste i podizanje svestio potencijalima kulturne ba{tineu kontekstu Dunava, a putem ak-tivnosti koje }e uticati na socioe-konomski razvoj regiona. Porededukativnog dela u junu 2010. go-dine predvi|eno je odr`avanje za-vr{ne konferencije „Tvr|ave naDunavu - mogu}nosti i izazovi“.
Novi Pazar -Nekada se ovde govoriloda kada zaposleni u Tekstilnom kombi-natu Ra{ka prime platu, onda to oseticeo grad. Ova ocena je va ila do prve po-lovine devedesetih godina. Onda je kre-nuo poslovni sunovrat. U tom nekada-{njem tekstilnom gigantu u ovom gra-du i pogonima u Tutinu i Sjenici radiloje blizu 4.000 ljudi. Sada ih je ostalo sa-mo 65, a dvadesetak njih je, pre nedeljudana, zapo~elo {trajk. Njima su se pri-klju~ili i radnici pogona u Tutinu i Sjeni-ci. Svakodnevno njih 150 boravi uupravnoj zgradi i ne dozvoljavaju ruko-vodstvu da u|e. Zahtevaju smenu celo-kupnog rukovodstva, isplatu zaostalihzarada i zaustavljanje vra}anja zemlji{tabiv{im vlasnicima, pre dono{enja odgo-
varaju}eg zakona. Ovim je pri~a o pro-blemima u ovom preduze}u ponovovra}ena na po~etak.
- Nama se duguje od 18 do 26 plata.Nismo dobili zarade za deo 2006, 2007,2008. i za celu pro{lu godinu. Uslovljenismo i da do 2. aprila uzmemo socijalniprogram, ali bez garancija da }e nam bi-ti ispla}ene zaostale zarade, obja{njavaFatima Toti}, predsednica aktiva sindi-kata Nezavisnost u TK Ra{ka.
Dugovanja radnicima ne spori niMersudin ^uljevi}, generalni direktornovopazarskog Tekstilnog kombinata,ali tvrdi da je broj plata koje se dugujuznatno manji.
- Od mog dolaska na ~elo ovog predu-ze}a 2002. godine dug zaposlenima na-rastao je na 22 miliona dinara. Ne znamkolika su ukupna potra ivanja svih rad-nika, me|u kojima su i ona na osnovupravosna`nih presuda, jer se prote`u jo{iz 1992. godine. Nisu mi jasni motivi
ovog {trajka, sada kada smo doveli pri-preme za privatizaciju do kraja. Od Agen-cije za privatizaciju zavisi kada }e da za-ka e aukciju. Namiri}emo sva dugovanjaod prodaje. Dr ava nam je otpisala dugo-ve prema njoj i bi}e ispla}eni samo ko-mercijalni poverioci, isti~e uljevi}, ko-jem podr{ku daju ~lanovi Saveza samo-stalnog sindikata u tom kolektivu.
Koliki je stvarni dug prema radnici-ma niko ne zna. Ne zna se ni ta~an brojpravosna`nih presuda doma}ih sudo-va, niti onih iz Strazbura. Licitira se broj-kama, ali je sasvim sigurno da je re~ o vi-{emilionskom dugu u evrima. U Mini-starstvu ekonomije i regionalnog razvo-ja jo{ se utvr|uju ta~na dugovanja za-poslenima i sigurno je da }e taj podatakbiti poznat do zakazivanja aukcijskeprodaje koja bi trebalo da se odr i naj-kasnije u prvoj polovini aprila, kako jenajavila Mi{ela Nikoli}, pomo}nica mi-nistra ekonomije i regionalnog razvoja.
Objekti TK Ra{ka nalaze se na povr-{ini od 16 hektara i u septembru pro{legodine predstavnici gradske uprave,Ministarstva ekonomije i Agencije zaprivatizaciju, dogovorili su se da se pre-parceli{u zemlji{te za svaki objekat po-jedina~no i da se svaki od njih zasebnoponudi na prodaju.
- Preparcelizacija tog prostora je pri-
vedena kraju i izra|en je Predlog pro-grama restrukturiranja. Privatizacija tefabrike ovog puta trebalo bi da budeuspe{na, jer smo u sklopu kreditne po-dr{ke privredi, preko Fonda za razvoj,obezbedili veoma povoljne kredite i o~e-kujemo da }e investitori prona}i svoj in-teres i za ulaganje u TK Ra{ka, rekla jeNikoli}eva.
U jednom od objekata sme{ten je In-ternacionalni univerzitet ~iji je predsed-nik glavni muftija IZ u Srbiji MuamerZukorli}, koji je pre nekoliko godina re-
kao da zgrada pripada njima, jer je ru-kovodstvu TK Ra{ka pozajmljeno180.000 evra i da je tada zgrada stavlje-na pod hipoteku. Dug nije vra}en i potom osnovu zgrada pripada Internacio-nalnom univerzitetu.
- Parcela na kojoj se nalazi Internaci-onalni univerzitet bi}e na javnoj licitaci-ji kao i svih ostalih 39, koje je napravioZavod za urbanizam u saradnji sa Agen-cijom za privatizaciju, kategori~an je ge-neralni direktor novopazarskog Tekstil-nog kombinata.
Koliko dunavska prekograni~na saradnja mo`e doprineti socijalno-ekonomskom razvoju u Srbiji
Nova radna mesta i razvoj kao dugoro~an cilj
Sala|ana Novosel
STUDIJA SLU^AJA
Ivana To{ovi}
HORIZONTI
Bulatovi} ponovo me|u u~esnicima {trajkaSada{nji u~esnici {trajka prete da }e svoje proteste radikalizovati ukoliko se ne ispune zahte-
vi. Pa`nja javnosti na probleme u ovom tekstilnom preduze}u skrenuta je pro{le godine u apri-lu, kada je Zoran Bulatovi}, predsednik Udru`enja tekstilnih radnika, sebi amputirao deo malogprsta na levoj ruci. Posle toga je krenulo ubrzanije tra`enje re{enja. Umesto 36 prose~nih zara-da na nivou dr`ave, vi{e od 1.500 tekstilaca dobilo je po 30.000 dinara i tada im je re~eno da je„to socijalna pomo}, koja ne ulazi u ukupni dug“. Bulatovi} je ponovo me|u u~esnicima {trajka.
Konferencija FES-a i Evropskog pokreta 7. majaDr Mihael Erke navodi da }e 7. maja biti odr`ana konferencija u organizaciji Fondacije Fri-
drih Ebert (FES) i Evropskog pokreta u Srbiji. Sastoja}e se iz tri panela: EU i Dunavska strategi-ja, potencijalne ekonomske dobiti za Srbiju i ekolo{ka pitanja, odnosno diskusija na temu ka-ko se Dunav kao ekonomski faktor mo`e povezati sa ekolo{kim sistemom na Dunavu.
Na}i Kompromis izme|u privrednog kori{}enja Dunava i za{tite ekosistema: Dr Mihael Erke Na jesen finansijska konferencija: Bo`idar \eli}
Foto:
Stefa
na Sa
vi}
Ponovo prete radikalizacijom {trajka: Radnici TK Ra{ka u svom preduze}u
Novopazarski Tekstilni kombinat Ra{ka pred restrukturiranjem, radnici ponovo u {trajku
Namirivanje dugova bez ra~una
