PSIHOLOKA POMO U VOJNIM JEDINICAMA
PSIHOLOKA POMO U VOJNIM JEDINICAMA
Potpukovnik psiholog Hose Antonio Valderama Garsija de Kiros
Kapetan psiholog Hesus Himenes Visioso
Kapetan psiholog Mersedes Kardona Visente
1. UVOD
Iako psiholoka pomoc u vojnim jedinicama nije normativno
definisana toliko jasno koliko bi profesionalci voleli, stoji
injenica da je, na ovaj ili onaj nain, vojni psiholog bio i jeste
konstantno ukljuen i deluje u vezi sa razliitimi sloenim psihikim
problemima koji se zateknu u njegovom dnevniku rada u okviru vojnih
jedinica. Ovakve stalne potranje mogu proizii iz klasine forme, to
jest, uokvirene u normalizovano ponaanje, i ponekad, esto, i u
neformalnom obliku.
U prvom sluaju, potranja pomoi moe potei od samog subjekta,
tanije njegovom inicijativom. U ovom drugom sluaju, nailazimo na
pomo uokvirenu u neko slubeno delovanje, iz razloga koji imaju veze
sa sluenjem, ali ima dosta primera kada se radi o delovanju nekih
faktora koji nisu slubeni, tj. nemaju veze sa sluenjem, ali da na
ovaj ili onaj nain deluju na pojedinca, koga to mui, i stoga nam
trai pomo. Kada je ovo poslednje u pitanju, normalno je da, ako
problematika nije umeana u lino delovanje pojedinca,ako ga ne ometa
u radu i ne ini ga ranjivijim, psiholoka pomo treba da ostane na
slubenom nivou, ili, ako je poeljnije, da stvar ostane lina i
poverljiva, bez pridavanja previe znaaja, i uticanja na delovanje u
jedinici.
Ovim se postie mnogo vei znaaj nego to je prikazano u
statistikama i izvetajima. Vojni psiholog u jedinici se moe nai
pred razliitim zahtevima za pomo, ponekad i zauujuim. Takav trud,
pomaganje, podrka, saveti i smernice dostiu takav znaaj da sve to
ini kamen temeljac slike i prestia vojne psihologije meu lanovima
Vojske. esto zadovoljstvo reenjem problema i pomoi predstava klju
za otvaranje alternative delovanja u okviru vojnih jedinica: da
produbi preventivno delovanje, da omogui studije i istraivanja ili
normalizuje nae delovanje.
Traenje pomoi moe biti u vezi bilo ega, a ako uzmemo u obzir sa
ime se sreemo, ne treba oklevati ve preduzeti neophodne mere, svo
potrebno vreme i da se problem pravilno rei. Psiholog se moe sresti
sa razliitim sluajevima: bilo da je u pitanju nedostatak obuke,
nekad se radi o problemima koji nisu vezani za sluenje vojske,
ponekad zahtev proizilazi iz izvora koje je neprikladno uvaiti (na
primer, hijerarhijski povezani nadreeni i podreeni, zahtevanje
izvetaja u privatne svrhe, jasna manipulativna namera zbog
dobijanja beneficija itd.)
Radne metode su povezane sa obukom i iskustvom psihologa
jedinice. Ne postoji nijedna specijalna ili odobrena metodologija
pomoi u Vojsci, i bez obzira na to, karakteristike vojnog okruenja
i njegovi specifini procesi radnih i meuljudskih odnosa oznaavaju
optu formu koja je, na odreen nain i nezavisno od individualnog
metodolokog pristupa svakog psihologa, zajednika svim tipovima
pomoi u razliitim vojnim jedinicama.
Stvaranje specijalnosti komplementarne klinike psihologije u
osnovi psihologije u okviru Vojno-medicinskog korpusa i zanimanje
za nju od strane znaajnog broja vojnih psihologa oznailo je novu
prekretnicu u razvoju psiholoke pomoci u vojnim jedinicama. Uprkos
vanosti svega ovoga, ostaje da se razvije i formalizuje uloga i
pravni okvir klinike negu u vojnoj sferi, koja e,kad se razvije,
omoguiti napredak uinka pomoi i izjednaie delovanje odgovarajueg
homologa u civilnoj sferi.
2. PRAVNI OKVIR
Delovanje psiholokog kadra iz razliitih centara i kabineta za
vojnu psihologiju odreeno je zakonima. Poeci tih pravila podudaraju
se sa potrebom da se reguliu i homogenizuju procesi psiholoke
evaluacije i izbor kadrova zamene (vai do 2001. godine), jer tada
poinje da predstavlja pogodnost sprovoenje psihotestova
(inteligencija, linost, stavovi) na celom kadru rasporeenom po
redovima, iz kojih se izdvojio poseban psiholoki zapis svakog
pojedinca, u kom se odraava profil linosti i njegovi stavovi.
Pomenuti zapis je korien u proceni individualnog prilagoavanja na
sluenje vojnog roka i kao orijentacija pri raspodeli destinacija.
Od ovih psiholokih rezultata se mogu izvesti neki dodatni testovi i
panju psihologa koja moe trajati ak i dok vojnik ili mornar ne
dobije licencu. To je bio nain da vojna institucija pone da regulie
psiholoku pomo.
Nakon toga, zbog evolucije Vojske, dok nije postala potpuno
profesionalna, nastaju nova pravila i dopune, tako da trenutno
postoji zakonski okvir koji titi vojna lica (i njihove porodice u
nekim sluajevima) na polju psihologije i uspostavlja smernice za
delovanje kadra koji pripada osnovnoj specijalnosti psihologije
Vojno-medicinskog korpusa. Ova pravila su okvir za delovanje u
oblasti psihologije i usmerava rad vojnog psihologa, uspostavlja
neke funkcije i zadatke koje treba izvriti kao
profesionalac-pripadnik osnovne specijalnosti psihologije
Vojno-medicinskog korpusa.
U isto vreme, razliite vojske diktiraju konkretnije instrukcije
i pravila da bi osigurale i omoguile da se izvre one koje su vieg
reda. Nadleni organ svake vojske ak moe dati ta posebna pravila
koja smatra potrebnim za realizaciju psihologije u njenom domenu
delovanja.
U nastavku emo konstatovati najrelevantnije generalne
norrme:
- sam Zakon vojne karijere 39/2007, koji utvruje raznovrsnost
korpusa i odabir vojnog kadra, odnosi se i na psihotestove koji se
izvode i zapise o psihofizikoj spremnosti.
- Ministarski red 141/2001, od 21. juna, kojim se utvruju
funkcije i struktura vojne psihologije,u kom se predvia da e
kabineti za psihologiju biti izvrni organi vojne psihologije u
jedinicama, brodovima, pomonim objektima, vojnim obrazovnim
centrima i drugim organizacijama slinog nivoa. Ukazuje na to da im
odgovara razvoj i primena generalnih funkcija vojne psihologije u
njenoj oblasti nadenosti, i naroito projekti generalnog plana
aktivnosti. Funkcionalno zavise od Centra za psihologiju koji im
odgovara u skladu sa geografskim poloajem i pripadnou vojske.
-Kraljevski dekret 183/2008, od 8. februara, kojim se odreuju i
klasifikuju specijalnosti u oblasti zdravstvenih nauka i razvijaju
odreeni aspekti sistema specijalizovane medicinske obuke u kojoj se
pojavljuje specijalnost u oblasti klinike psihologije.
- Kraljevski dekret 944/2001, od 3. avgusta,kojim se odobrava
Uredba za utvrivanje psihofizike sposobnosti vojnog kadra, utvruje
da profesionalni vojnici u vojnim trupama i mornarici koji slue na
due vreme moraju prolaziti psihotestove u intervalu od najmanje pet
godina, a da dopunska vojska u trupama i mornarici koja
povremenoslui, mora da proe psihotest pre potpisivanja novog
ugovora ili pre stupanja u trajni radni odnos. Utvruje se da
nezavisno od periodinog sprovoenja, pomenuti testovi takoe mogu da
se sprovedu u bilo kom trenutku, na zahtev interesenta, na osnovu
medicinskih ili psiholokih izvetaja, ili po obrazloenom predlogu
efa jedinice, centra, agencije, ili autoriteta od koga interesent
zavisi.
- Uputstvo br. 169/2001, od 31. jula, od strane podsekretara
odbrane.
- Kraljevski dekret 2394/2004, od 30. decembra, kojim se
odobrava Protokol za povraaj, identifikaciju i prenos posmrtnih
ostataka clanova Vojske, civilne garde i lokalnog policijskog
korpusa, umrlih prilikom realizovanja operacija van nacionalne
teritorije, u svom osmom lanu, o podrci porodice, predvia da e se
utvrditi grupa za oslukivanje potrebe za podrkom, u koju e biti
ubaen najmanje jedan psiholog i jedan lekar.
- Ministarski red 66/2009, od 4. novembra, kojim se odobrava
Protokol o akcijama podrke povreenima i porodicama ubijenih i
ranjenih u operacijama van drave, koji obuhvata pruanje psiholoke i
medicinske pomoi porodicama i prijateljima od strane Ekipe za
podrku porodici. Taj rad je naknadno produen Ministarskim redom
71/2010, od 15. decembra.
- Tehniko uputstvo od 7. septembra 2006. godine, Generalnog
inspektorata zdravlja, o zdravstvenim uslovima koje zahteva kadar
koji putuje ka oblastima gde se realizuju operacije. Pod takom 3,
kojom se utvruju zdravstveni uslovi koji prethode misiji i
obavljanje psihotestova propisanih ovim uputstvom, praeni
odgovarajuim kvalifikacijama, objanjava se da psiholoka procena ima
za cilj da otkrije eventualne izmene ili psiholoke poremeaje, u kom
sluaju treba uputiti pojedinca na psihijatrijsko odeljenje vojne
bolnice.
Sva ova opta pravila i norme, kao i podaci o svakoj vojsci
(vojska, mornarica, vazduhoplovstvo) postavljaju standarde i skreu
panju na neke usluge koje treba da pruaju centri i kabineti za
psihologiju, zbog ega je psiholoki kadar angaovan u ovim centrima
odgovoran za voenje psiholokih konsultacija u okviru vojne
jedinice.
Sprovoenje periodinih psihotestova za utvrivanje psihofizike
spremnosti prua celom vojnom kadru mogunost da odradi sva potrebna
testiranja u odreenom vremenskom intervalu. Na ovaj nain, svi
vojnici obezbeuju priliku da se oslobode briga, tereta, ili da
izraze zabrinutost zbog nekih okolnosti i psihikog stanja koristei
psiholoke usluge.
3.PSIHOLOKA POMO
Poto postoje razliite situacije u kojima vojni kadar moe da
zahteva (ili da neko zahteva umesto nekog njegovog pripadnika)
konsultacije sa centrom za psihologiju u svojoj jedinici, procedura
intervencije zavisie pre svega od sledea etiri aspekta:
- posebna kazuistika, ili razlog konsultacije
- nivo hitnosti problema koji zahteva konsultacije
- priroda problema
- lini aspekti profesionalnog psihologa (obuka, profesionalne
vetine, linost, iskustvo, dostupnost)
Kombinacija ova etiri faktora daje veliku varijabilnost
karakteristikama procesa pomoi: tip problema koji treba da se rei,
broj i priroda seansi koje je potrebno obaviti, profesionalni
pristup(psihoterapijski model), krajnji cilj profesionalnog
psihologa, broj strunjaka koji vre intervenciju, kao i priroda
tehnika procene i tretiranja koje se koriste.
3.1. CILJ POMOI
Ako pretpostavimo da je onaj koga alju na konsultacije sa
psihologom u jedinici u svakom sluaju glavna taka problematike
cilja pomoi, ili da pomenuta kazuistika uvek ima posledice na
radnom mestu, moglo bi se rei da je primarni cilj intervencije
psihologa u jedinicama olakati rad jedinice u ijem je sreditu
neprilagoeni pojedinac, pokuavajui da se adaptira na rad iste ili
na organizaciju. Meutim, iako je ovo jedan od najeih ciljeva
psihologa u jedinicama, ne sme se zaboraviti iroki spektar mnogih
drugih razloga za konsultovanje. Ne odlazi svako na konsultovanje
sa psiholgom zato to je neprilagoen, tako da ve napisano treba
preformulisati na pozitivniji nain: olakavanje rada jedinice u ijem
se sreditu nalazi pojedinac u procesu adaptacije na nju,pruajui
neophodnu podrku kako bi se ta adaptacija postigla.
3.2. BROJ SEANSI
Kad psiholog skupi potreban materijal za ispunjavanje zahteva,
pomo traje odreeni broj seansi koji varira prema pomenutim
potrebama, prirodi problema i ostvarljivosti cilja evaluacije ili
terapeutskih ciljeva, kao i od volje i interesovanja osobe koja
pohaa konsultacije. Meutim, nije neobicno ni da motiv konsultacije
bude manjeg obima, pabude dovoljna jedna seansa za kontakt i
intervenciju. Dakle,ponekad je profesionalni angaman toliko mali da
ne zahteva vie od informativnog razgovora,a ponekad je toliki da
prevazilazi profesionalne kapacitete psihologa i zahteva brzu
procenu i upuivanje na najbliu slubu vojne psihologije, kaoi da
pomo bude precizna.
3.3. TIPOVI POMOI
Bez pokuaja sistematinosti, u nastavku povezujemo razliite vrste
zahteva za pomo koji se mogu primiti.
3.3.1. PSIHOLOKI SAVETI
Sve je ea situacija da nam se tokom svakodnevnih aktivnosti
obrati kolega, nadreeni ili podreeni, i da trai savet u vezi
odreenog problema:
- profesionalna/akademska orijentacija: ponekad zbog teine
akademskog dostignua,ponekad zbog potrebe za razjanjavanjem budue
profesije ili vezano za aspekte koji prate vojnu karijeru
(destinacije, vetine..)
- kriza izazvana linim sukobima u razliitim sferama ivota; vrlo
su este konsultacije vezane za probleme u porodici(brani konflikti,
razvodi, deca), sukobe na radnom mestu i upravne sporove vezane za
politiku institucije.
- emotivni konflikti koji se intenzivno reavaju, bez psihikih
komplikacija, meutim, ostavljaju jak i trajan uticaj (raskidi,
prevare..)
Osnovni element naeg delovanja u priholokom savetovanju treba da
bude pokuavanje izbegavanja pojave neprilagoenig ponaanja koje
dovodi do pogoranja situacije i posledica, i na kraju rezultira kao
element ranjivosti koji utie na agilnost u jedinici. (Himenes
Ernandes- Pinson, 2004)
Normalno, panja psihologa je orijentisana na zahtev, uz
razmatranje elemenata koji su zajedniki svim konfliktima. U sluaju
prisustva ili kasnije pojave simptoma psiholoskog poremecaja,
radilo bi se o drugom tipu pomoci.
3.3.2. PSIHOTERAPEUTSKE INTERVENCIJE
Ako dobra vojna populacija moe da se smatra zdravom po pogledu
odsustva ozbiljnih psiholokih poremeaja, ostaje injenica da posebne
okolnosti i preokreti u vojnom ivotu mogu da prouzrokuju pojavu
odreenih simptma koji mogu predstavljati psiholoki poremeaj. Veina
poremeaja koji zahtevaju pomo su povezani, sa fenomenoloke strane,
sa neurotskim poremeajima i stanjempsihe. Manje su cesti zahtevi za
pomoc oko poremeaja linosti, gde se u skoro svakom sluaju radi o
manje ozbiljnim poremeajima sa osobinama ili trendovima koji mogu
da uzrokuju nelagodnost, smetnje ili potekoe u odnosima ili
adaptaciji, i koji su esto umeani i u druge poremeaje i postaju
indirektni objekat psiholoke pomoi. U svakom sluaju, nisu esti
zahtevi za pomo pri ozbiljnim poremeajima linosti, ograniavajui se
na delovanje na dijagnozu i upuivanje na odgovarajue klinike za
psihijatriju.
Izdvajaju se pomoi vezane za sledee tipove poremeaja:
- poremeaj usled stresa; uglavnom povezan sa stresom u radnom
okruenju; manje su esti zahtevi zbog posttraumatskog stresa
- poremeaj anksioznosti; verovatno su najei, s obzirom na
celokupni vojni korpus, oekivala bi se ista stopa pojave simptoma
anksioznosti tolikom vojnog ivota, tanije, izmeu 5-10%.
- poremeaj prilagoavanja; esti su u svim uzrastima i vojnim
redovima, ali znatno ei kod mlaih osoba i niih vojnih redova. Obino
su prisutni simptomi anksioznosti i stanje depresije.
- poremeaj vezan za raspoloenje; prilino esti, sa afektivnim
epizodama koje se javljaju sa depresivnim stanjima i
distimijom.
- pomo pri poremeajima uzrokovanim konzumiranjem alkohola i
droge; ne utiu na agilnost i prognoze su povoljne; u suprotnom se
razvijaju u specijalnim centrima i institucijama.
3.3.3. PSIHOLOKE KONTROLE
esto se trai pomo od strane jedinice pri verifikaciji ili
potvrdi bolovanja iz psiholokih razloga.
3.3.4. POSREDOVANJE
esto psiholoka procena i dijagnoza naglaavaju potrebu za
realizovanjem vie ili manjedirektnih intervencija u najbliem
ivotnjom ili radnom okruenju pacijenta,naroito kada ne postoji
odgovarajue razumevanje ekolokih faktora koji mogu biti uzrok
potekoa u prilagoavanju, kada nema empatije sa pojedincem, ili kada
postoji lini sukob. Rad na posredovanju promovie reavanje
konflikata, iako to zahteva veliki trud i posveenost svih, to je
teko postii.
3.4. PRIRODA POMOI
Tokom razliitih seansi mogu da se izdvoje etiri faze psiholokog
savetovanja : 1) prikupljanje osnovnih podataka
(linih,profesionalnih,drutvenih i porodinih) ; 2) Evaluacija i
psihodijagnoza ; 3) Povratak rezultata i predlog intervencije ; i
4) Sama terapijska intervencija.
Treba imati na umu da u mnogim prilikama potrebe nateraju da se
ve pomenute faze realizuju fleksibilno. Ponekad se sve mogu
realizovati u toku jedne jedine seanse, na primer, kada je u
pitanju neodlona misija ili okolnosti koje zahtevaju da se odluka o
delovanju psihologa donese hitno. Ukoliko se manje uri, teina
sluaja i evolucija istog e biti ono to obeleava sadraj seanse i
tajming za etiri faze.
Sa druge strane, moe se desiti, kao to smo videli ranije, da ce
cela pomo skoncentrie na jednu jedinu seansu ili maksimalno dve,
tako da e se etiri faze dogoditi uzastopno.
U svim sluajevima kada zahtevamo psiholoku pomo, moramo imati na
umu da posebne karakteristike i zahtevi vojnog ivota mogu svesno
ili nesvesno favorizovati neki vid beneficije. Tokom pruanja pomoi,
psiholog ne moe da ne bude prisutan u delovanju implikacija
(otvaranje zapisa o psihofizikoj spremnosti, pravne i
administrativne implikacije, odredbe nepogodne po druge, radno
preoptereenje...)
U toku pruanja pomoi,vano je ne prestajati obraati panju na
mogue jatrogene efekte koji mogu izazvati nae dijagnoze ili leenje
pacijenata. Tako da, moramo biti oprezni da ne psihijatrizujemo
odreene situacije (Menendes,1979) implikacijama i neeljenim
efektom.
3.5. PROFESIONALNI PRISTUP
Paradigmatske reference kojima raspolae svaki psiholog razlikuju
se po funkciji obuke, vetina i linih sklonosti. Meutim, za oekivati
je da se ekletiki pristup s jedne strane ispostavi kao
najprilagodljiviji, u smislu raznovrsnosti situacija sa kojima se
psiholog suoava u jedinici, a sa druge strane najpomirljiviji u
odnosu na timski rad, bio on multidisciplinaran ili ne.
Meutim, imajui u vidu obuku vojnog psihologa, i pristupe koji
zahtevaju posebnu panju od strane psihologa, opte kulture ili
razvoja visokih studija od strane osobe koja se lei, kao i procesi
tretmana koji se mogu ponavljati u nedogled, bio bi skoro
iskljuen.
Konano,u okviru ekletikog pristupa, ne treba pridavati puno
znaaja razmatranju postojanja empirijski proverenih tretmana za
razne mentalne bolesti. Drugim reima, individualne karakteristike
osobe koja se lei, njeno uee u procesu, ciljevi pomoi i
profesionalnih vetina, bie odreeni naginjanjem ka bihejvioralnim,
kognitivnom i humanistikom pristupu.
3.6. MULTIDISCIPLINARNA POMO
to se tie saradnje ikoordinacije radasa drugim vojnim
profesionalcima (opteg, zdravstvenog, pravnog korpusa) ili civilima
zaposlenim u javnim institucijama ili ne (socijalne slube,
osiguravajua drutva, privatni rehabilitacioni centri..) uvek se
procenjuje potreba za svaki konkretni sluaj i primenjuje se ova
saradnja, bilo da se radi o pojedincu ili da se trai savet.
Meutim, ovde treba spomenuti da je ponekad potrebno uee dva
psihologa na jednom sluaju, bilo zato to je korisno za razvoj
procesa, bilo zbog prirode problema ili tehnika.
3.7 TEHNIKE PROCENE
Tehnike evaluacije su sledee, od najkorienije ka manje
korienim:
- samoposmatranje
- intervju
- upitnici,popisi i skale
- samoizvetaji
Neki od upitnika i popisa koji su korieni:
- Multifazni popis Minesote,Hetveja i Mekinlija
- Kliniki mentalni inventar
- Krugov upitnik klinike analize
Relevantnim dokazima se smatra i procena aspekata kao to su:
inteligencija, mentalne sposobnosti, konceptualna razmiljanja i
drutvene vetine.
3.8. TEHNIKE TRETMANA
U okviru grupe bihejvioralnih tehnika istiemo upotrebu tri
tehnike kontrole aktivacije:
1. tehnike upravljanja stresom kroz disanje
2. progresivno oputanje miia ili Jakobsonov diferencijal
3. ulcov autogeni trening
4. Volpeovo sistematsko smanjivanje osetljivosti (za nju treba
vie truda)
i jo:
- bihejvioralni ugovori
- diferencijalno jaanje
- iskorenjivanje
- bihejvioralne tehnike moduliranja
- bihejvioralne tehnike zaustavljanja misli
- uvebavanje socijalnih vetina i komunikacije (asertivna odbrana
prava, znati traiti usluge, davati komplimente, primati kritike,
odbijati injenje ustupaka itd.)
- tehnike tretmana kognitivnog pristupa (tehnika reavanja
problema, obuka u samonastavi, kognitivno restrukturiranje u okviru
Bekove kognitivne teorije)
- obuka o upravljanju i organizaciji slobodnog vremena
4. ZAKLJUCI
Sa formalne take gledita , nedavno stvaranje komplementarnih
specijalnosti klinike psihologije dalo je pravno priznanje pomonog
delovanja
klinike prirode koje se obavlja. Potrebno je, meutim ,i dalje
razvijati Vojsku na poljima klinike psihologije razvijanjem
zakonskih propisa u civilnoj sferi.
to se tie akademske ili prodesionalne obuke, specijalista
klinike psihologije mora da obezbedi barem minimum profesionalne
kompetentnosti. Ovo ne implicira uniformisanost i homogenost
psiholoke pomoi u postupcima, terapijskim pristupima,
uzora...Raznolikost aktivnosti i kriterijuma moe dovesti do velikih
razlika u efikasnosti ,kvalitetu i ugledu. Ova okolnost se moe
reiti samo specijalnom obukom i kontinuiranom edukacijom za
psihologe u Vojsci, to bi bilo od koristi za korporativni imid.
5. PERCEPCIJA POMOI U JEDINICAMA
U sferi vojnih jedinica esto se moe naii na nedostatak
razumevanja psihopatolokih procesa i fenomena. Proverena je
injenica da i danas, uprkos velikom napretku u toj sferi, i znaaju
koji se pridaje ''ljudskom faktoru'', i dalje se smatra da je lice
koje potrai pomo psihologa u startu poremeeno. Postavlja se pitanje
- ta mogu da urade psiholozi po tom pitanju, da bi u tim ogranienim
domenima postigli da ta injenica ne ometa i ne uslovljava njihov
rad.
