43766814-UVOD-U-BIZNIS-Dragan-Lajović

Doc. dr Dragan Lajovi mr Vladimir Vuli mr Nemanja Nikoli mr Nikola Vuli mr Radivoje Drobnjak

UVOD U BIZNIS

SadrajUMJESTO UVODA 1. BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE ..................................................1 1.1 Umjesto uvoda .........................................................................................................2 1.2 Priroda biznisa .........................................................................................................2 1.3 Cilj biznisa ...............................................................................................................2 1.4 Ljudi i biznis aktivnosti ...........................................................................................4 1.5 Zato se ugledati na one koji su najbolji? ................................................................4 1.6. Zato biti drugaiji u vrijeme megatrandova? ........................................................6 1.7. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova..................................................................8 1.8. Mentalna mrea ekonomije...................................................................................10 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................12 2. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI .....................................................13 2.1. Pojmovno odreenje preduzetnitva .....................................................................14 2.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspekt...............................................14 2.3. Preduzetnike perspektive ....................................................................................15 2.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitva.....................................................16 2.4.1. Predstavnici klasine ekonomije............................................................17 2.4.1.1. Britanska kola........................................................................17 2.4.1.2. Francuska kola.......................................................................17 2.4.1.3. Austrijska kola.......................................................................18 2.4.1.4. Njemaka kola.......................................................................18 2.4.1.5. Amerika kola .......................................................................18 2.4.2. Predstavnici neoklasine ekonomije ......................................................19 2.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva .....................................................20 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................22 3. PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA .........................23 3.1. Uvod......................................................................................................................24 3.2. Tradicionalno preduzetnitvo................................................................................24 3.3. Preduzetnitvo u velikim preduzeima (intrapreduzetnitvo)...............................26 3.3.1. Prepreke razvoja intrapreduzetnitva.....................................................28 3.3.2. Pretpostavke razvoja intapreduzetnitva................................................29 3.4. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima ..........................................................30 3.5. Prednosti i nedostaci ulaska u biznis ....................................................................31 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................34 4. PREDUZETNIKI PROCES ..........................................................................................35 4.1. Uvod......................................................................................................................36 4.2. Uesnici preduzetnikog procesa..........................................................................36 4.3. Preduzetnika ideja ...............................................................................................38 4.3.1. Izvori preduzetnikih ideja ....................................................................39 4.3.2. Faze razvoja preduzetnike ideje ...........................................................41 4.3.3. Metode generisanja ideja .......................................................................41

4.3.4. Metode prikupljanja ideja ......................................................................44 4.3.5. Analiza preduzetnikih ideja..................................................................45 4.4. Preduzetnika inicijativa.......................................................................................47 4.5. Faze ivotnog ciklusa preduzetnikog procesa.....................................................47 4.6. Preduzetniki poduhvat.........................................................................................49 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................50 5. OSOBINE PREDUZETNIKA ..........................................................................................51 5.1. Pojam preduzetnika...............................................................................................52 5.2. Osobine preduzetnika............................................................................................52 5.2.1. Inovativnost............................................................................................52 5.2.2. Razumno preuzimanje rizika .................................................................53 5.2.3. Samopouzdanje ......................................................................................54 5.2.4. Uporan rad .............................................................................................54 5.2.5. Postavljanje ciljeva ................................................................................55 5.2.6. Odgovornost...........................................................................................55 5.2.7. Ostale osobine........................................................................................55 5.3. Vrste preduzetnika ................................................................................................57 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................61 6. FAKTORI PREDUZETNITVA.....................................................................................62 6.1. Faktori koji utiu na preduzetniko ponaanje .....................................................63 6.1.1. Line osobine .........................................................................................63 6.1.2. Kultura ...................................................................................................67 6.1.3. Drutvene okolnosti ...............................................................................68 6.1.4. Kombinacija svih faktora.......................................................................68 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................70 7. PREDUZETNITVO I MENADMENT .......................................................................71 7.1. Pojam i uloga menadmenta .................................................................................72 7.2. Priroda menadmenta............................................................................................73 7.3. Posao menadera...................................................................................................74 7.4. Ciljevi organizacije, vizija i misija .......................................................................77 7.5. Efektivnost i efikasnost.........................................................................................79 7.6. Odnos preduzetnitva i menadmenta ..................................................................80 7.7. Preduzetniki menadment ...................................................................................83 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................85 8. IZBOR FORME VLASNITVA ......................................................................................86 8.1. Uvod......................................................................................................................87 8.2. Oblici preduzea u naim uslovima ......................................................................87 8.3. Samostalno vlasnitvo (inokosno preduzee) .......................................................88 8.3.1. Prednosti inokosnog preduzea..............................................................89 8.3.2. Nedostaci inokosnog preduzea.............................................................90 8.4. Partnerstvo ............................................................................................................91 8.4.1. Tipovi partnerstva ..................................................................................91 8.4.2. Ugovor o partnerstvu .............................................................................92 8.4.3. Prednosti partnerstva..............................................................................92 8.4.4. Nedostaci partnerstva.............................................................................93

8.5. Akcionarsko drutvo .............................................................................................94 8.5.1. Anatomija akcionarskog drutva............................................................94 8.5.2. Prednosti akcionarskog drutva .............................................................95 8.5.3. Nedostaci akcionarskog drutva ............................................................96 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................97 9. MODELI FINANSIRANJA BIZNISA ............................................................................98 9.1. Uvod......................................................................................................................99 9.2. Vrste kapitala ......................................................................................................100 9.2.1. Fiksni kapital........................................................................................100 9.2.2. Radni kapital ........................................................................................100 9.2.3. Kapital za rast ......................................................................................100 9.3. Vlasniki i duniki izvori kapitala ....................................................................101 9.3.1. Vlasniki izvori kapitala ......................................................................101 9.3.1.1. Lina uteevina ...................................................................101 9.3.1.2. Prijatelji i lanovi porodice...................................................102 9.3.1.3. Biznis aneli..........................................................................102 9.3.1.4. Korporacije i ostala privredna drutva..................................102 9.3.2. Duniki izvori kapitala.......................................................................103 9.3.2.1. Banke ....................................................................................103 9.3.2.2. Nebankarski izvori ................................................................104 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................107 10. BIZNIS ETIKA ..............................................................................................................108 10.1. Definicija biznis etike .......................................................................................109 10.2. Etiko biznis okruenje.....................................................................................110 10.3. Oblikovanje etike strukture .............................................................................112 10.4. Drutvena odgovornost preduzea....................................................................113 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................116 11. UPRAVLJANJE INOVACIJAMA ..............................................................................117 11.1. Pojam inovacije.................................................................................................118 11.2. Proces inovacije ................................................................................................118 11.3. Izvori inovacija .................................................................................................120 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................125 12. PREDUZETNIKA INFRASTRUKTURA................................................................126 12.1. Pojam preduzetnike infrastrukture ..................................................................127 12.2. Nauni parkovi..................................................................................................128 12.3. Klasteri..............................................................................................................130 12.4. Biznis inkubatori...............................................................................................133 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................136 13. PREDUZETNITVO I NOVA EKONOMSKA PARADIGMA...............................137 13.1. Informaciona revolucija ....................................................................................138 13.2. Nova ekonomska paradigma.............................................................................139 13.3. Koncept elektronskog poslovanja .....................................................................142 13.4. Intelektualni kapital ..........................................................................................143 13.5. Umreavanje i preduzetnitvo...........................................................................145

Pitanja za diskusiju ....................................................................................................147 14. BIZNIS PLAN ................................................................................................................148 14.1. Pojam biznis plana ............................................................................................149 14.2. Cilj izrade biznis plana......................................................................................149 14.3. Zato biznis plan? .............................................................................................151 14.4. Sadraj biznis plana ..........................................................................................151 14.4.1. Osnovni podaci ..................................................................................152 14.4.1.1. Rezime ................................................................................152 14.4.1.2. Misija preduzea i cilj projekta...........................................152 14.4.1.3. Opti podaci o preduzeu....................................................153 14.4.1.4. Analiza dosadanjeg poslovanja preduzea ........................153 14.4.2. Analiza trita ....................................................................................153 14.4.2.1. Prodajno trite ...................................................................154 14.4.2.2. Nabavno trite ...................................................................154 14.4.2.3. Analiza cijene......................................................................154 14.4.2.4. Analiza konkurencije ..........................................................155 14.4.3. Proizvod i proizvodni program ..........................................................155 14.4.4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura ..............................................156 14.4.5. Lokacija..............................................................................................156 14.4.6. Predraun investicionih ulaganja .......................................................157 14.4.7. Izvori finansiranja ..............................................................................157 14.4.8. Rashodi poslovanja ............................................................................157 14.4.8.1. Obraun amortizacije ..........................................................157 14.4.8.2. Obraun investicionog i tekueg odravanja ......................158 14.4.8.3. Obraun premije osiguranja................................................158 14.4.8.4. Obraun bruto zarada..........................................................158 14.4.8.5. Obraun kamata ..................................................................158 14.4.8.6. Obraun materijalnih trokova............................................158 14.4.8.7. Obraun ostalih trokova ....................................................158 14.4.9. Formiranje ukupnog prihoda i bilansa uspjeha..................................158 14.4.9.1. Ukupan prihod ....................................................................158 14.4.9.2. Formiranje bilansa uspjeha .................................................159 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................160 LITERATURA.....................................................................................................................161

UMJESTO UVODAOvaj udbenik je nastao kao pokuaj grupe autora da studente poetne godine studija ekonomije ubijedi da je biznis njihova budunost. To znai da su se autori opredijelili da lobiraju za poruke i pouke iz teksta koji je pred Vama. A lobiranje podrazumijeva stvaranje principijelne biznis koalicije, koja e moi i umjeti da prepozna sredstva koja vode ostvarivanju podreenih ciljeva. Takoe, lobiranje prepoznaje fer odnose meu razliitim uesnicima na tritu, koji su nerijetko u konfliktu ciljeva i interesa. I sve to na visokom nivou etikih premisa i u turbulentnim vremenima, kada je pored surovosti trita elementarno moralno naelo da ovjek ovjeku bude ovjek. Pri tome je uvaen faktor vrijeme i pokuaj da se kroz ovaj nenadoknadivi i neobnovljivi resurs, kao kroz periskop, realno sagleda ekonomska stvarnost. Da li je to mogue sa ovim sadrajem i spiskom pojmova, fenomena i procesa u njemu? Mi vjerujemo da jeste! Stoga je pred Vama udbenik koji govori o biznisu u teoriji, kulturi, preduzetnikom procesu i faktorima, osobinama preduzetnika, vlasnikoj formi biznisa i menadmentu, modelima finansiranja, rizicima i etici, biznis infrastrukturi, a zavrava se biznis planom kao kljunim dokumentom koje se bavi ekonomskim (be)smislom ideje i biznisa. Sam proces lobiranja je efikasan ako se broj ljudi koji se procesno nalaze u ideji poveava. A mi mislimo da je to iz generacije u generaciju sve vidljivije. Neki ne misle tako i zavravaju na birokratskom tritu. Ovaj fenomen nema veze sa disciplinom koja je pred Vama iako je rije o vrlo znaajnoj drutvenoj realnosti, jer se birokratija razmnoava proporcionalno svom neradu. S tim u vezi, Vai predavai imaju ambiciju da Vam pomognu da uz podrku ovog udbenika ovladate odreenim znanjima i vjetinama koje e Vas uiniti drugaijim, inovativnijim, efikasnijim, odnosno jednom rijeju prepoznatljivim. Mi imamo i volju i elju da Vam ponudimo transfer znanja. Na Vama je da se ovoj disciplini posvetite i apsorbujete od nje to vie, time to ete znati kako da uite, spoznajete i primjenjujete. Mi Vam nudimo informacije, znanja i vjertine. A to je ipak ponuda koja se ne odbija, jer iza nje stoji ulaganje koje daje najvei prinos. Zato uloite svoje vrijeme i kreativni potencijal, a efekti e biti sa visokom profitnom stopom.

Autori

POGLAVLJE 1

BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJEPoto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam i prirodu biznisa, identifikujete ciljeve bavljenja biznisom, opiete funkcije biznisa, razumijete pojam profita, objasnite megatrendova razvoja, opiete uslove za uspjeh u biznisu, razumijete mentalnu mreu ekonomije, objasnite hijerarhiju potreba Abrahama Maslova.

1. BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE

1

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1.1 Umjesto uvodaGotovo je sasvim sigurno da ste se uvjerili da je frekventnost upotrebe ove rijei dovela mnoge njene korisnike i sluaoce u situaciju da je upotrebljavaju, koriste i razumiju na razliite naine. Kada se jo uvede u odreeni kontekst onda se stvari jo vie komplikuju pa struna tumaenja nerijetko imaju drugorazredan karakter. Nedopustivo je da ekonomisti daju iroke i neodreene definicije biznisa a naroito da koriste specifine termine tamo gdje je to neprimjereno i pred auditorijumom koji je na niem nivou poznavanja ekonomskih kategorija.

1.2 Priroda biznisaBiznisom se nastoji ostvaritu profit obezbjeujui proizvode koji zadovoljavaju potrebe ljudi. Rezultat napora biznisa jesu proizvodi koji imaju materijalne i nematerijalne karakteristike obezbjeujui zadovoljenje potreba i benefite. Kada kupite proizvod, ono to kupujete jeste benefit i zadovoljenje potreba koje omoguava proizvod. Mekdonalds (McDonald's) hamburger ili sendvi sa organskom hranom se kupuje da bi se utolila glad. Pore Kajen (Porsche Cayenne) se kupuje da se zadovolji potreba za transportom i elja da se predstavi odreeni imid. Biznis pojedinci ili institucije koje nastoje ostvariti profit obezbjeujui proizvode koji zadovoljavaju potrebe ljudi. Proizvod Dobro ili usluga sa materijalnim (vidljivim) i nematerijalnim karakteristikama koje obezbjeuju zadovoljstvo i benefite. Veina ljudi povezuje rije proizvod sa materijalnim dobrima automobil, raunar, vekna hljeba, kaput ili neka druga materijalna stvar. Meutim, proizvod moe biti i usluga, kada ljudi ili maine proizvode neto od vrijednosti za kupce. Npr. hemijske istione, razvijanje fotografija, pregled kod doktora, gluma filmske zvijezde ili koarkaki igra. Proizvod moe biti i ideja. Konsultanti i advokati, npr. stvaraju ideje za rjeavanje problema.

1.3 Cilj biznisaPrimarni cilj svakog biznisa je ostvarivanje profita razlike izmeu trokova proizvodnje i prodaje proizvoda tj. cijene koju plaa kupac. Ako kompanija potroi 2 dolara za proizvodnju, finansiranje, promociju i distribuciju proizvoda koji prodaje za 2,75 dolara, biznis ostvaruje profit od 0,75 dolara na svaki prodati proizvod. Svaki biznis ima pravo da zadri i koristi svoje profite po svom nahoenju u okviru zakonskih ogranienja zato to je profit nagrada za preuzimanje rizika u procesu obezbjeenja proizvoda. Nijesu sve organizacije profitne. Neprofitne organizacije nemaju za primarni cilj ostvarenje profita, iako mogu obezbjeivati proizvode i usluge. Profit razlika izmeu trokova proizvodnje i prodaje proizvoda i cijene proizvoda koju plaa kupac. Neprofitna organizacija organizacija koja moe obezbjeivati dobra i usluge, ali nema primarnu svrhu ostvarenja profita.2


Da bi ostvarili profit, pojedinac ili organizacija moraju posjedovati odreene vjetine u planiranju, organizovanju i kontroli aktivnosti biznisa, kao i u pronalaenju i razvoju zaposlenih, tako da proizvode one proizvode koje e kupci kupovati. Biznisu je, takoe, potreban marketing ekspert u cilju saznanja koji su proizvodi potrebni kupcima, kako bi se proizvodili ti proizvodi, kako bi se odredila cijena istih i kako bi se preduzele aktivnosti na njihovoj promociji i distribuciji. Pored toga, biznisu su potrebni finansijski resursi i vjetine u finansiranju, odravanju i irenju svojih aktivnosti. Ostali izazovi koji se postavljaju pred ljudima u biznisu su potovanje zakona, poslovanje na etiki i drutveno odgovoran nain, kao i prilagoavanje ekonomskim, tehnolokim i drutvenim promjenama. ak su i neprofitne organizacije ukljuene u aktivnosti u vezi sa menadmentom, marketingom i finansijama u ostvarenju svojih ciljeva. U cilju ostvarenja i odranja profitabilnosti, svaki biznis mora proizvoditi kvalitetne proizvode, poslovati efikasno, biti drutveno odgovoran i potovati principe etike u poslovanju sa kupcima, zaposlenima, investitorima, dravnim organima i drutvom. Obzirom da ovi subjekti imaju interes za uspjenost i rezultate poslovanja biznisa, ponekad se nazivaju stejkholderima biznisa. Mnoga preduzea vode rauna o tome na koji nain proizvodnja i distribucija njihovih proizvoda utiu na okruenje. Tako na primjer, kompanija Hewlett-Packard, u jednoj godini, reciklirala 70.000 tona proizvoda, to ini 10% ukupnog prihoda kompanije. Druge kompanije vode rauna o kvalitetu ivota u drutvima u kojima posluju, o edukaciji siromanih slojeva drutva, o drutvenoj odgovornosti nakon prirodnih nepogoda i mnogim drugim pitanjima koja se tiu sredine u kojoj posluju (ostvaruju biznis).

Pregled poslovnog svijeta

3


1.4 Ljudi i biznis aktivnostiPrethodna slika pokazuje ljude i aktivnosti u vezi sa biznisom. U centru slike su vlasnici, zaposleni i kupci; spoljanji krug sadri primarne biznis aktivnosti menadment, marketing i finansije. Vlasnici obezbjeuju resurse novac ili kredit da bi zapoeli biznis. Zaposleni su odgovorni za rad koji se odvija u okviru biznisa. Vlasnici upravljaju samim biznisom ili zapoljavaju ljude koji e realizovati ove zadatke. Npr. predsjednik General Motorsa nije vlasnik, ve zaposleni koji je odgovoran za upravljanje svim zaposlenima na nain da se ostvaruje profit za investitore, koji su stvarni vlasnici. Konano, i najvanije, glavna uloga biznisa jeste zadovoljenje potreba kupaca. Ljudi i sile koje su van kontrole organizacije pravne i regulatorne sile, ekonomija, konkurencija, tehnologija, kao i etika i drutvena odgovornost sve imaju uticaja na dnevno poslovanje biznisa. Neto vie o ovim uesnicima biznis aktivnosti bie rijei u nastavku teksta koji izuavate. ta je u stvari biznis? Jedina funkcija biznisa je da stvori kupca (klijenta) i da inovira. Ako se biznis doivljava kao kontinuirani proces onda i sva dogaanja unutar njega imaju rimu, ritam i razlog. Kada ste u biznisu namee Vam se itav niz pitanja poput: ta je Vaa misija? Ko su Vai klijenti? ta je vrijednost za kupca? Koji su i kakvi Vai rezultati? ta je Va biznis plan? Biznisom se ne moe raditi inerciono iako ponekad izgleda da se biznis sam po sebi kree u pozitivnom smjeru. Njime se mora upravljati balansiranjem razliih potreba i ciljeva. To podrazumijeva kvalitetno promiljanje i prosuivanje. Biznis je, pojednostavljeno, novac drugih ljudi - potencijalnih klijenata. U biznisu je vano da postoji kontinuiran rast i da se permanentno inovira. Ne postoji brzi uspjeh, isto kao to je nedopustivo, sa aspekta biznisa, stvari gledati crno-bijelo. Pri tome je neobino vaan faktor vrijeme koje treba posmatrati kroz prizmu biznisa i kao neobnovljivi resurs. Vrijeme je vano sa aspekta otpoinjanja, rasta, razvoja, transfera i gaenja biznisa. Zato ovakav uvod za studente i zato je materijal koji je pred Vama napravljen sa mnogo pitanja, dilema, mogunosti... Zato to je ambicija discipline da u Vama probudi preduzetniki gen... Moda tu svoju osobinu nosite duboko u sebi i kao svaka osobina tako i ova trai pogodno tlo i pogodan trenutak za odjelotvorenje. On nekada doe, nekada ne... Ipak joj treba stvoriti povoljan ambijent i pruiti ansu. Ukoliko se to ne desi treba saekati neku bolju priliku...

1.5 Zato se ugledati na one koji su najbolji?itaoci ovih redova su budui: vlasnici i menaderi malih i srednjih preduzea, preduzetnici, zaposleni u malom biznisu, lideri nevladinog sektora, premijeri, ministri, brokeri, bankari, gradonaelnici, direktori javnih preduzea... I stoga morate da imate svoju poziciju na tritu i u biznisu! Gdje sebe vidite nakon diplomiranja? ime ete se baviti 2013., 2020. i 2030.... 2045.? Uvijek analizirajte sebe, svoja znanja i vjetine i imajte vremensku dimenziju u analizi. Upitajte, ta je mogu da ponudim tritu danas, 2013., 2020. i 2030. i 2045.? Morate biti samouvjereni ili e Vas prvi4


simptomi krize na bilo kom polju dovesti na marginu. A margine same po sebi vode u ponor ili pak u povratak... To je samo izbor izmedju puta i stanputice Birajte trine puteve a stranputice ostavljajte onima koji idu u zonu sivog trita. Neka Vam uzori budu oni najbolji bilo da je rije o nauci, sportu, knjievnosti, filmu, muzici, biznisu A najbolji su zato to su drugaiji i razliiti. S toga budite u drutvu najboljih i meu njima traite uzore. Pogledajte tradicionalnu listu najbogatijih ljudi na svijetu prema uglednom biznis asopisu Forbs (Forbes) za 2009. godinu.

Ukupno na svim stranama svijeta ima 793 dolarska milijardera, to je drastian pad u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 1.125. Ovo je prvi put da je broj svjetskih milijardera smanjen jo od 2003. godine! Razlog je, naravno, globalna ekonomska kriza. Na listi, ove godine, ima 38 novih milijardera. Nakon to su posljednjih godina izgubile dominaciju na listi milijardera, Sjedinjene Amerike Drave su u 2009. godini uvrstile svoju poziciju, jer su 45% osoba od ukupnog broja svjetskih milijardera Amerikanci. Moskva je u 2008. godini sa 74 milijardera prestigla Njujork (71) i postala grad sa najvie milijardera na svijetu. Nakon godine krize, Njujork je u 2009. godini povratio tron. Danas u ovom gradu ima 55 milijardera, dok ih je u Moskvi 27. Prvi na listi je Bil Gejts (53), ovjek koji je bio najbogatiji na svijetu od 1995. pa sve do 2007. godine, kada je na jednu godinu izgubio titulu od Vorena Bafeta. Gejts je bio jedan od osnivaa Majkrosofta prije 35 godina, ali je 2007. godine napustio kompaniju. Student Harvarda, bez diplome, koji je davno obeao kompjuter na svakom stolu, u svakoj kui, sada je vie zainteresovan za humanitarne akcije koje ostvaruje preko fondacije sa suprugom Melindom. Sa njom i troje djece ivi u velelepnoj kui, pored jezera Vaington. Gejts je veliki potovalac djela Leonarda da Vinija i posjeduje njegove najvanije naune tekstove,5


koje je kupio na aukciji 1994. godine za vie od 30 miliona dolara. Bogatstvo Bila Gejtsa se procjenjuje na 40 milijardi dolara. Drugo mjesta zauzima Voren Bafet (78), teak 37 milijardi i vrlo zanimljiva linost. Sin je politiara i brokera iz Omahe (drava Nebraska), ali je poeo da radi ve sa 11 godina, kada je platio i prvi porez. Vlasnik je investicionog fonda Berkir Hetavej (Berkshire-Hathaway) i zbog sposobnosti da predvidi berzanske trendove dobio je nadimak Prorok iz Omahe. Godinama unazad najavljuje da e, posle svoje smrti, sve to ima biti podijeljeno u dobrotvorne svrhe. Trei je Meksikanac Karlos Slim Helu (69), vrijedan 37 milijardi dolara. U julu 2007. godine, ovaj meksiki industrijalac, sin libanskog emigranta koji se bavi komunikacijama, najvie beinom telefonijom, stigao je do ela liste, ali je godinu, ipak, zavrio na treem mjestu, da bi se tokom 2008. godine popeo na drugo mjesto. Veliki je ljubitelj bezbola i umjetnikih slika, a kolekciju, koja je nazvana po njegovoj preminuloj supruzi sa kojom ima estoro djece, izloio je u muzeju sagraenom posebno za to. Suosniva softverskog giganta, Orakl (Oracle), Lorens Elison (64), je etvrti na listi sa 22,5 milijardi dolara. U posljednjih 4 godine, njegova kompanije je obavila 49 akvizicija, irei se na svim poljima kako bi zadrala konkurentnost na tritu. Sam Lorens (Lari) Elison je rodom iz ikaga, gdje je studirao fiziku ali nikada nije diplomirao. Kompaniju Orakl je osnovao 1977. godine, a kompanija je poela da se kotira na berzi 1986. godine, jedan dan prije nego to je to uinio Majkrosoft. Zaljubljenik je u jedrenje i vlasnik je jahte Izlazee sunce duge 138 metara (kasnije je zatraio da mu se napravi i mnogo manja jahta, kako bi mogao lake da je parkira). Nedavno je napravio i ogroman trimaran od 30 metara sa kojim planira da osvoji Kup Amerika (najprestinije svjetsko takmienje u jedrenju, i istovremeno najstarije sportsko takmienje, na kome se dodjeljuje trofej, u svijetu). Peto mjesto zauzima osniva vedskog lanca prodavnica namjetaja, IKEA, Ingvar Kamprad (83), sa 22 milijarde dolara. Ingvar Kamprad se jo kao tinejder bavio biznisom, prodajui ibice, ribu, olovke, estitke i sline sitnice. Namjetaj je poeo da prodaje 1947. godine, a prvu prodavnicu IKEA je otvorio 1958. godine (ime IKEA sadri inicijale njegovog imena, kao i prva slova imena farme i sela gdje je odrastao). Penzionisao se 1986. godine, mada i dalje radi u kompaniji kao savjetnik. Njegova tri sina takoe rade u kompaniji. Poznat je po tome to uvijek leti ekonomskom klasom, ide u jeftine restorane i u kui ima jeftini IKEA namjetaj. Kompanija IKEA je danas prisutna u 36 zemalja i prodaje vie od 9.000 artikala.

1.6. Zato biti drugaiji u vrijeme megatrandova?Da bi ste se pribliili ovoj grupi treba da budete drugaiji i posjedovati emocionalnu inteligenciju. To znai da kad je emocionalna inteligencija u pitanju posjedujete strast za onim ime se bavite i da saosjeate sa drugim ljudima. Biznisom se mogu baviti samo oni koji sa strau kockara prilaze stolu, ruletu, kartama ili sa istim intenzitetom osjeanja ulaze u kladionicu i pored toga posjeduju fenomenoloku posveenost koje se protokom vremena poveava. Saosjeanje sa drugim ljudima Vam omoguava da prepoznate u njima potencijalne saradnike, klijente, dio koalicije, podreene, nadreene... ta treba initi da bi ste bili razliiti i drugaiji u odnosu na druge ljude:

6


ivjeti ivot u pravom smislu rijei! Putovati! Traiti ansu! Teiti ka najviim ciljevima! Obezbjeivati sebi egzistenciju (zaraivati) od kada je to bioloki mogue! Uiti tokom itavog ivota! Osloboditi se patronata i autoriteta roditelja! Sumnjati u sve pa i savjete profesora! Shvatite da apsolutne istine ne postoje! Prethodne stavove ne treba posebno obrazlagati naroito ne studentima ove discipline. O svakom stavu bi se mogao napisati esej, a o nekima su napisane na desetine lanaka i knjiga. Meutim, svako od nas pojedinano doivljava proitano na svoj nain a implementira ga onako kako on vidi optimume. S toga je neophodno permanentno istraivati i kreirati novitete. Kreativna ekonomija podrazumijeva kvalitativno drugaiji pristup od klasine ekonomije. To znai da se u svakoj pojavi, procesu, fenomenu prepoznaje i koristi nova ansa i ideja koja obezbjeuje satisfakciju klijentu. Pri tome neobino vano prepoznati megatrendova razvoja: Globalizacija; Informatika ekonomija; Razvoj finansijskih trita; Kriza kao potencijalna ansa; Nova trita: Rusija, Kina i Indija; Trite menadera. U svijetlu megatrendova multinacionalne kompanije se sve vie opredjeljuju za osnovni biznis (core business) a ostale poslove autsorsuju (delegiraju, izmjetaju ) ka drugima koji ih prepoznaju kao svoju ansu za biznis. I jedni i drugi profitiraju koristei komparativne prednosti koje im resurno stoje na raspolaganju. Pored toga, sve vie do izraaja dolazi javno privatno partnerstvo (Public-Private-Partnership- tzv. model PPP) u kome drava i lokalna uprava prepoznaju preduzetnike kao partnere u realizaciji pojedinih poduhvata na nacionalnom i lokalnom nivou. Na taj nain se prepoznaje interes i jednih i drugih da ostvare svoje ciljeve. Kada je drava i lokalna uprava u pitanju onda je to obezbjeenje odreenih dobara i usluga za graane a kada su privatne kompanije u pitanju onda je to profit. Prilikom tretiranja megatrendova treba imati u vidu trite menadera na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou koje potencijalno apsorbuje kvalitetne ljudske resurse. Menaderi treba da posjeduju odgovarajua znanja i vjetine. Kada se tretiraju globalni fenomeni namee se kao globalni input i output sport i edukacija. I jedno i drugo otvaraju veoma velika polja dejstva za one koji ih prepoznaju i koji imaju znanja i vjetina koje je mogue valorizovati na tritu. Nekoliko prethodnih postulata su nametnuti sa ciljem da prepoznate svoje mjesto u biznisu. elite li uopte da budete u biznisu? Da li je biznis Vaa sudbina? Moda je racionalnije da budete u nekoj drugoj sferi koja Vas ispunjava ili ini sigurnijim? To je prosto sloboda Vaeg izbora koja je ograniena samo slobodom izbora drugih ljudi. U svakom sluaju, veoma je vano da odaberete svoju budunost i pokuate da utiete na nju. Ili da se odluite Vas sila

7


sudbine vodi u njoj prihvatljivom pravcu. I to je, takoe, sloboda Vaeg izbora. I u jednom i u drugom sluaju veoma je vano da: 1. 2. 3. 4. Steknete odgovarajue akademsko obrazovanje, Uspostavite mreu kontakata, Uvaite vrijeme kao faktor i njime upravljate, Potujete etiki kodeks.

Sve ovo e Vas uiniti bitno drugaijim i otvoriti Vam biznis horizonte. Hoete li uspjeti zavisi od Vas a ne od sticaja okolnosti. Ne skrivajte se od svojih problema ve u njima prepoznajte svoju ansu. Nemojte sebe opravdavati pred ostatkom svijeta i pred samima sobom to nijeste iskoristili ansu. I ta Vam je potrebno za uspjeh: Razlikovati se (biti drugaiji); Imati viziju; Konstatno se mijenjati (ne prilagojavati se ); Brzina u donoenju i istrajnost u realizaciji odluka; Iz tekoa i poraza izvlaiti poruke i pouke; Plaiti se samo samog sebe; Ne postoji nedostino i neosvojivo; (nema neosvojivih tvrava postoje samo loi napadai) Pitanje svih pitanja je da li elite da se naete u grupi dobitnika ili onih drugih ? elite li da budete uspjeni na svim poljima ili da budete predmet saalijevanja ? Probajte da budete uspjeni u sportu, muzici, informatici, karijeri, biznisu.. Za poetak u sopstvenoj edukaciji ... dakle, na studiju.Imajte na umu sledee poruke: Pozitivno razmiljajte neka vam periskop uspjeha bude ogledalo svijeta; Ne razmiljajte filozofijom mase; Svaki kontakt je potencijalna ansa; Implemenirajte mehanizam samokontrole; Samo oni koji potuju etiki kodeks uspijevaju; Imajte korak po korak ivotne i poslovne principe.

1.7. Hijerarhija potreba Abrahama MaslovaPosebno zadravamo Vau panju na fenomenu Maslovljeve hijerarhije potreba, iz razloga to disciplina koju izuavamo svojim premisama tretira razliite nivoe i karakter potrebe.1

Maslow, Abraham. A Theory of Human Motivation, Psychological Review, Vol. 50, No. 4, pp. 370-396, 1943 8

1


Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio ameriki psiholog Abraham Maslov (Abraham Maslow), koja istie da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe i da postoji jasna hijerarhija izmeu tih grupa potreba. Nii nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego to se aktiviraju potrebe viih nivoa. Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se obino se prikazuje u vidu piramide podijeljene na pet nivoa, gdje svaka grupa predstavlja po jedan nivo: 1. Fizioloke potrebe - Ppotreba za hranom, vodom, vazduhom, snom i seksom. 2. Sigurnost - Zatita fizikog integriteta i sigurnosti - neugroenost ivota, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja i imovine. 3. Pripadnost - Prijateljstvo, porodica i seksualna intimnost. 4. Potovanje (uvaavanje) - Samopotovanje, sigurnost u sebe, postignue, potovanje prema drugima i potovanje drugih. 5. Samopotvrivanje (samoostvarenje) - Moralnost, kreativnost, spontanost, rjeavanje problema, manjak predrasuda i prihvatanje injenica. Ovaj nivo potreba (biznis) kroz samostvaranje i satisfakciju omoguava izvjesnom broju ljudi da ostanu na margini, budu drugaiji i nikada ne postanu dio mase. Upravo Vas ova disciplina podstie na nain razmiljanja koji podrazumijeva podizanje hijerarhije potreba i ohrabruje na razvoj ponaanja koji podrazumijeva prihvatanje kalkulisanog rizika. etiri nia nivoa (fizioloke potrebe, sigurnost, pripadnost i potovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizike potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomae osobi da raste i razvija se kao ljudsko bie. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je da se vie potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon to su zadovoljene, veinom ili potpuno, sve potrebe nieg nivoa.9


Takoe, kada se jedna potreba zadovolji, opada znaaj njene motivacione uloge, meutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvijek tee da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba e se razviti u, fiziki i psihiki, nezdravu osobu.

1.8. Mentalna mrea ekonomijeMentalna mrea ekonomije ukazuje da su ovjekove potrebe njegov glavni pokreta. One proizilaze iz samih interesa ovjeka, koji su ujedno i motiv za to uspjeniju realizaciju potreba. Njihovom uspjenom realizacijom ovjek stvara a samim tim doprinosi to boljem zadovoljenju sopstvenih potreba. Prilikom satisfakcije potreba nivo dobra je ogranien slobodom izbora ovjeka.

Prethodni grafik objanjava vrstu vezu izmeu karaktera ovjeka i njegovih potreba. Kroz ovjekove potrebe tj.ciljeve i njihov nain realizacije moe se zakljuiti o kakvom je ovjeku rije. Potrebe su u sutini reakcija na stvarnost. Svako vrijeme i svaki ekonomski sistem generiu razliiti nivo i karakter potreba.

10


Akcija kao finalni dio koji je vidljiv u odnosu na potrebe, interese i motiv koji su nevidljivi. Potrebe, interese i motive je mogue pretpostaviti dok akcija podrazumijeva set mehanizama, procesa sa konkretnim efektom. Djela vie govore o ovjeku nego rijei. U praksi sve ee imamo situaciju da od prezentacije ideje do njene realizacije ostane samo mrtvo slovo na papiru ili manji dio. Samo djelo pokazuje koliko je ovjek sposoban da realizuje ono to govori. Takoe, sve je ei sluaj da manje obrazovani ljudi energinije i sigurnije iznose svoje miljenje i lake ulaze u rizike, dok oni obrazovaniji upravo zbog znanja kojeg posjeduju, sa rezervom prihvataju nove ideje i tee se uputaju u rizik. Pokreta svega kod ovjeka je sam interes iz koga proizilaze ciljevi koje ovjek tei da realizuje. U realizaciji svojih ciljeva i zadovoljenja potreba ovjek se srijee sa razliitim ljudima i izazovima gdje treba da pokae svoju fleksibilnost i prilagodljivost, tako da umjerena sebinost i samoljubljivost donekle moe koristiti u kontaktima sa poslovnim partnerima. Meutim, samoljublje i egoizam mogu biti prepreka u zadovoljenju potreba. Zadovoljenjem elementarnih potreba ovjek tei ka potrebama veeg nivoa. Ulaganjem u sebe i svoje znanje ire se vidici, a time rastu i razvijaju se same potrebe, interesi i motivi. U realizaciji svojih potreba tj.ciljeva ovjek se upoznaje ljude raznih profila, od kojih dosta moe nauiti i to steeno znanje realizovati u praksi. Treba se sa uvaavanjem odnositi prema institucijama i osobama koji su doprinijeli njegovom uspjehu. Meutim, uvaavanje i potovanje podrazumijeva prvenstveno i potovanje samog sebe i svog miljenja tako da ne ostavlja prostor za poltronstvo. Poltronstvo se javlja kod osoba koje ne posjeduju korektno izgraen sistem vrijednosti. ovjekova ogranienost i nerazvijenost duha suava prostor za realizaciju potreba. Kao to je poznato investicija u znanje je najisplativija jer donosi najvei prinos. Samim tim pomjeraju se granice a time i mogunosti realizacije samih ovjekovih potreba. Nerazvijenost o ogranienost su stanje duha.

11


Pitanja za diskusiju1. Upotreba fenomena biznis? 2. Priroda biznisa? 3. Deficija biznisa i proizvoda? 4. Cilj biznisa? 5. Sta je profit a ta neprofitna organizacija? 6. ta je neophodno da bi se ostvario profit? 7. Stejkholderi u biznisu? 8. Navedite pojednice i aktivnosti koji su u vezi sa biznisom. 9. Koja je to jedina f-ja biznisa? 10. Da li je biznis novac, a ako jeste iji novac? 11. Da li posjedujete preduzetniki gen? 12. Zato se ugledati na one koji su najbolji? 13. ta je emocionalna inteligencija? 14. Definisati strast u biznis znaenju? 15. ta treba uiniti da biste bili razliiti i drugaiji u odnosu na druge? 16. Razlika izmeu kreativne i klasine ekonomije? 17. Nabrojte magatrendove razvoja. 18. ta je core business? 19. ta je autsorsing? 20. ta je javno privatno partnerstvo? 21. ta je neophodno za uspjeh? 22. Opisati broj i nivo potreba po Maslovljevoj hijerarhiji potreba? 23. Mentalna mrea ekonomije? 24. Odnos ovjek-potrebe. 25. ta najbolje otkriva ovjeka?

12

POGLAVLJE 2

PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJIPoto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam preduzetnitva, objasnite razvoj preduzetnitva, identifikujete perspektive preduzetnitva, diskutujete o tome kakvi su uslovi za razvoj preduzetnitva u XXI vijeku, opiete istorijski razvoj teorija o preduzetnitvu, razumijete savremeno shvatanje preduzetnitva.

2. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI

13

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2.1. Pojmovno odreenje preduzetnitvaTokom istorije brojni su autori dali razliite definicije preduzetnitva. Razliitost razmiljanja govori kako jedna jedinstvena definicija preduzetnitva uopte nije mogua ili bi bila previe opirna ili neprecizna i beskorisna. Preduzetnitvo se uglavnom definie kao sposobnost da se na osnovu kreativne ovjekove ekonomske djelatnosti i ogranienih proizvodnih inioca formira odreena efikasna privredna djelatnost. Preduzetnitvo je kreacija inovativne ekonomske organizacije (ili mree organizacija) radi sticanja profita (dobiti) ili rasta u uslovima rizika i nesigurnosti. Glavna obiljeja preduzetnitva su neizvjesnost, finansijski rizik, eksperimentisanje, traganje i istraivanje. Preduzetnitvo je dinamian proces stvaranja dodatne vrijednosti. Vrijednost stvaraju pojedinci koji preuzimaju najvei rizik u smislu kapitala, vremena i/ili karijere. Proizvod koji proizvode moe i ne mora biti jedinstven, ali vrijednost mora nekako biti stvorena od strane preduzetnika sticanjem i lociranjem neophodnih vjetina i resursa. Preduzetnitvo je proces stvaranja neeg novog ulaganjem neophodnog vremena i napora, uz pretpostavku prateih finansijskih, fizikih i drutvenih rizika, i prihvatanjem odgovarajuih nagrada u vidu novanog i linog zadovoljstva i nezavisnosti. Modernu definiciju preduzetnitva iznosi Defri Timons (Jeffry A. Timmons), opisujui ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktino ni iz ega - kao ljudski kreativan in i primjenu energije za iniciranje i izgradnju preduzea ili organizacije.2 Prema Timonsu preduzetnika vizija podrazumijeva elju za preuzimanje proraunatih rizika, linih i finansijskih, te preduzimanje svih moguih napora radi smanjenja mogunosti propadanja. Moderno preduzetnitvo, takoe, obuhvata sposobnost stvaranja preduzetnikog tima sa komplementarnim individualnim vjetinama i talentima. To je sposobnost da se osjeti poslovna prilika tamo gdje drugi vide haos, oprenost i konfuziju. To je posjedovanje knowhow-a za iznalaenje, upravljanje i kontrolu resursa koji su esto u vlasnitvu drugih. Ako prouimo zajednike elemente u tim definicijama, moemo pronai sledee: Kreativnost i inovaciju, Sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih organizacija, Prilika za sticanje profita i rasta pod rizikom i nesigurnou.

2.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspektSa svim dananjim karakteristikama preduzetnike kompanije, preduzee se pojavljuje u XV vijeku razdvajanjem privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne imovine. Takva preduzea postala su samostalni ekonomski subjekti pod vlastitim imenom, i mogla su se kupovati i prodavati.

2

Timmons, Jeffry A. New Venture creation. Irwin, 3rd ed., Homewood, IL, 1990 14


Preduzetnitvo postaje masovna pojava u XVII vijeku. Dolazi do procvata razliitih oblika obrta i trgovakih preduzea koja su se bavila trgovinom razliitim proizvodima. Raste znaenje i meunarodne, a zatim i prekookenske trgovine. Specijalizacija u trgovini i odvajanje bankarstva pojavljuje se tek u XVIII vijeku. Sa pojavom industrijske revolucije, naglo je porasla vanost preduzetnitva, dok sa poetkom masovne proizvodnje, uloga preduzetnitva opada. Razvoj preduzetnike djelatnosti zamijenjen je rastom i razvojem velikih industrijskih korporacija u kojima se ovjek gubi kao osoba, a njegov lini identitet poistovjeuje se sa idejom kompanije. To najbolje oslikavaju tri faze razvoja Henrija Forda od maloga, inovativnog, porodinog preduzea do industrijskog giganta: 1. faza - Henri Ford je poznavao svakog svog radnika lino, 2. faza - njega su poznavali svi radnici, 3. faza - ni on ni njegovi radnici se nisu viali, niti poznavali. Istovremeno, u tom razdoblju, u tadanjim socijalistikim zemljama preduzetnitvo je bilo potiskivano dravno-planskom privredom u kojoj nije bilo mjesta za razvoj pojedinanih preduzetnikih aktivnosti. Naglim razvojem informacione i komunikacione tehnologije krajem XX vijeka, preduzetnitvo ponovno dobija na intezitetu i postaje temeljna privredna djelatnost. Velika ekonomska tranzicija, promjena kritinih proizvodnih resursa sa materijalnih na nematerijalne sa jedne strane, te istovremena liberalizacija i privatizacija u postkomunistikim zemljama s druge, irom je otvorila vrata novom preduzetnikom uzletu.

2.3. Preduzetnike perspektivePreduzetnitvo danas, na poetku XXI vijeka, djeluje u drukijim uslovima u odnosu na one u prethodnom vijeku, a pogotovo u XIX vijeku. Ti su uslovi specifini i svode se na sljedee znaajne parametre: 1. Neizvjesnost na ekonomskom planu od preduzetnika trai izuzetnu ekonomsku dinamiku, inovativnost i permanentno prilagoavanje. 2. Faktor vrijeme veoma je bitan jer neizvjesnost zahtijeva munjevito donoenje odluka, reagovanje i fleksibilnost, ali i adaptabilnost na temelju informacijskih tehnolokih promjena. 3. Trita su danas segmentirana, a dobra se proizvode za poznatog kupca to iziskuje kompjuterski dizajn, elastian fabriki sistem, punu primjenu elektronske obrade podataka i sistema distribucije. 4. Dizajn, kvalitet i servisiranje prednosti su proizvoaa novih proizvoda koji nastaju zahvaljujui vrhunskoj tehnologiji i kvalitetu. Svaka konkurentska proizvodnja mora udovoljiti tim zahtjevima.

15


5. Velika preduzea se rekonstruiu i postaju fleksibilniji sistemi uz stvaranje novih autonomnih preduzea. 6. Tradicionalne preduzetnike strukture nestaju jer nijesu u stanju odrati utakmicu sa vremenom i kvalitetom koje namee duh novog vremena i savremena tehnologija. 7. Ekonomija velikog obima u kontekstu savremenog preduzea postupno se naputa te dolazi do jaanja malih i srednjih preduzea, povezanih u mreu koja se oslanja na veliku kooperaciju. Tu je informacijska tehnologija jedan od uslova za njihovu poslovnu povezanost. 8. Organizacija unutar nekog preduzea postaje sastavni dio kooperativnih mrea, pri emu pojedina preduzea svoje poslovne partnere smatraju poslovnim saradnicima. 9. Doba je procesa internacionalizacije. To znai meupovezanost svih trinih subjekata usmjerenu prema svjetskom tritu, zbivanjima i stanju na njemu. 10. Od zaposlenih se u preduzeu sad zahtijeva inventivan i stvaralaki rad, to ima za direktnu posljedicu poveanje kvaliteta, proizvodnosti i ekonominosti proizvodnje. Globalnu ekonomiju XXI vijeka obiljeavae snaan porast poslovanja i nadmetanje velikog broja agilnih konkurenata. Na scenu stupaju nova mala fleksibilna i inovativna preduzea koja samostalno ili meusobno povezano nastupaju na trite. U takvom okruenju multinacionalne kompanije postepeno gube dominantan poloaj. Ekonomski teoretiari, elei slikovito prikazati stanje u savremenom poslovnom svijetu, ispisuju smrtovnice tradicionalnim, klasino organizovanim korporacijama. Isti vizionarski, tvrde da su dananje integrisane kompanije posrui dinosaurusi koji e uskoro biti zamijenjeni usko fokusiranim, brzim i fleksibilnim preduzeima. Poslovnim svijetom budunosti dominirae svjetske kooperativne i uzajamno povezane mree malih preduzea. Vrhunske poslovne rezultate i nova rjeenja bie mogue iznai samo u saradnji razliitih specijalizovanih preduzea, preduzetnika, naunika, tehnologa te organizacijskih i drugih eksperata.

2.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitvaPreduzee kao privredni subjekt nastalo je osamostaljivanjem privredne aktivnosti od preduzetnikovog domainstva, tj. stvaranjem preduzea kao samostalnog privrednog organizma. Kao tipian masovni fenomen preduzee se pojavljuje tek u XV vijeku. Koncept preduzetnitva je poznat jo od XII vijeka, a stvaralako preduzetnitvo se masovno razvilo tek u XVII vijeku. U trenutku kada preduzetnik poinje stalno i trajno obavljati svoju preduzetniku funkciju, stvara preduzee kao privredni i organizacijski oblik izvravanja privredne aktivnosti.

16


Akademsko izuavanje fenomena preduzetnitva poinje od XVIII vijeka. Preduzetnitvo je bilo predmet rasprava mnogih ekonomista, a mi emo navesti pristupe dvije osnovne kole ekonomske misli, klasine i neoklasine, ali i ukazati na moderni pristup u razvoju preduzetnitva.

2.4.1. Predstavnici klasine ekonomije Pojam klasine ekonomije odnosi se na ekonomske doprinose do kraja devetnaestog vijeka, a esto se jo naziva i politikom ekonomijom. Moemo identifikovati nekoliko pristupa podijeljenih prema zemlji porijekla.

2.4.1.1. Britanska kola Predstavnici britanske kole ekonomske misli Adam Smit (Adam Smith) (1723.-1790.) i David Rikardo (David Ricardo) (1772.-1823.) poistovjetili su funkciju preduzetnika sa kapitalistom. Adam Smit u djelu Bogatstvo naroda (1776.) govori o preduzetnikoj aktivnosti koja se ostvaruje: Marljivou i tedljivou, Poslovnim pekulacijama i Poslovnim inovacijama. I Smit i Rikardo na profit gledaju kao na nagradu za rizikovanje kapitala, a ne voenje preduzea. Ovaj koncept poslije je razvio Deremi Bentam (Jeremy Bentham) (1748.-1832.) zajedno sa konceptom "laissez-faire", naglaavajui tri kljuna faktora proizvodnje: Sklonost ka preduzetnitvu (elja za proizvodnjom bogatstva), Tehniko znanje (potrebno znanje za proizvodnju bogatstva), Mo kapitala (mogunost proizvodnje bogatstva).

2.4.1.2. Francuska kola Rije preduzetnitvo potie od francuskog glagola iz XIII vijeka entreprendre, to znai preduzeti, uraditi neto. Prvi veliki ekonomski teoretiar u istoriji, Riar Kantijon (Richard Cantillon), koji je stvarao u okviru fiziokratske kole, se smatra za zaetnika teorije o preduzetnitvu. Kantijon je jo davne 1732. godine iznio svoj stav prema kojem je preduzetnik spreman da preuzme novani rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita.3 Kantijon opisuje preduzetnika kao osobu koja kupuje po poznatim cijenama, a prodaje po nepoznatim, tj. po cijenama koje e se tek naknadno formirati.3

Cantillon, Richard. Essay on the Nature of Commerce in General. Transaction Publishers, 2001 17


Abe Nikola Bodo (Abb Nicolas Baudeau), takoe francuski fiziokrata, ide korak dalje u shvatanju fenomena preduzetnitva i smatra da preduzetnik nije samo onaj koji preuzima rizik, nego i inovator koji primjenjuje nove tehnologije kako bi redukuje nivo preuzetog rizika, smanjio trokove proizvodnje i poveao profit. an-Batist Sej (Jean-Baptiste Say) (1767.-1832.), francuski ekonomista i biznismen, je, kao najznaajniji teoretiar preduzetnitva u XIX vijeku, smatrao da je uloga preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodni organizam.4 Prema Seju, preduzetnici su osobe koje stvaraju vrijednost u ekonomiji tako to preusmjeravaju resurse iz oblasti u kojima je produktivnost niska u oblasti u kojima postoji visoka stopa prinosa i visoka produktivnost. Sej je pravio razliku izmeu kapitalista i preduzetnika, ali nije smatrao rizik i neizvjesnost glavnom funkcijom preduzetnika. On ne vidi preduzetnika kao nosioca promjena u ekonomiji.

2.4.1.3. Austrijska kola Karl Menger (Carl Menger) (1840-1921), tvorac austrijske ekonomske kole, je smatrao da je osnovna funkcija preduzetnika da transformie odreena dobra u druga dobra, operiui pri tome razliitim informacijama i ekonomskim kalkulacijama.5 Tokom procesa transformacije, preduzetnik se suoava sa neizvjesnou, odnosno nepoznatim koliinama i kvalitetom proizvedenih dobara. Prema Mengeru, preuzimanje rizika nije osnovna funkcija preduzetnika. Menger istie da je preduzetnik neophodan element u procesu proizvodnje roba, isto kao to su kapital, maine i ljudski rad neophodni za normalno funkcionisanje ovog procesa.

2.4.1.4. Njemaka kola Tradicionalno, njemaka kola se usredsredila na naine kompenzacije preduzetniku za ostvarene aktivnosti. Na primjer, von Thunen (1785.-1850.) pravio je razliku izmeu povraaja preduzetnika i povraaja kapitaliste uvodei rezidual, koji se odnosio na preduzetniki rizik: nepredvidivi rizik. Za von Thunena preduzetnik je osoba koja snosi rizik, a ujedno i inovator. Profit koji ostvari nagrada je za preuzimanje nepredvidivog rizika i uloge inovatora.

2.4.1.5. Amerika kola Pojam preduzetnitva u amerikoj koli uvodi Amasa Walker (1799.-1875.) koji vidi preduzetnika kao kreatora bogatstva. Njegovu teoriju nastavlja razvijati njegov sin Francis A. Walker (1840.-1897.) koji naglaava da preduzetnici mogu vidjeti budunost, da posjeduju organizacijske, administrativne i vjetine voenja. On smatra da je profit rezultat uloenih vjetina, sposobnosti i talenta odreenog preduzetnika.

4 5

Say, Jean-Baptiste. A Treatise on Political Economy. New Ed edition, Transaction Publishers, 2001 Menger, Carl. Principles of Economics. Libertarian Press, Incorporated, 1994 18


2.4.2. Predstavnici neoklasine ekonomije Alfred Maral (Alfred Marshall) (1842.-1924.) svojim modelom parcijalne ravnotee napravio je razliku izmeu onih preduzetnika koji razvijaju nove i unaprijeene metode poslovanja i koji ne mogu izbjei preuzimanje rizika, i onih koji slijede ve zacrtane "poslovne putanje" i ostvaruju funkciju nadgledanja. Maral je zakljuio da voenje profitabilnog preduzea sjedinjuje dva vana elementa: organizovanje i primjenu novih metoda i preuzimanje rizika. Takoe je vjerovao da nova mala preduzea preivljavaju i rastu tokom procesa prirodne selekcije. Don Bejts Klark (John Bates Clark) (1847.-1938.) je prvi iznio drugaiji stav u vezi sa pitanjem snoenja rizika u preduzetnikom procesu. Klark je smatrao da preuzimanje rizika nije preduzetnika aktivnost, ve aktivnost vlasnika. Preduzetnika je posmatrao kao osnovnu polugu koja treba da vrati ekonomiju u stanje ekvilibrijuma. Ameriki ekonomista i jedan od osnivaa ikake ekonomske kole, Frenk Najt (Frank Hyneman Knight) (1885.-1972.), je dalje razradio koncept rizika i smatra se prvim neoklasinim ekonomistom koji je identifikovao tu specifinu preduzetniku funkciju u optem ravnotenom stanju. Razgraniio je prenosivi i neprenosivi rizik i predloio je teoriju profita vezanu za neprenosivi rizik, ekonomske promjene i razlike u preduzetnikim sposobnostima. Najt je preduzetnike smatrao za podskup menadera.6 Preduzetnik je osoba koja je spremna da rizikuje svoju karijeru i finansijsku sigurnost zbog biznis ideje, ulaui svoje vrijeme i kapital u neizvjestan posao. Jedan od najveih ekonomskih mislilaca svih vremena, Jozef umpeter (Joseph Schumpeter) (1883.-1950.), predstavlja ujedno i jednu od najznaajnijih figura u istoriji razvoja misli o preduzetnitvu. Za doprinos razvoju misli o preduzetnitvu, umpeteru priznanje odaje i najvei teoretiar menadmenta u istoriji, Piter Draker (Peter Drucker). Preduzetnitvo je, prema umpeteru, sposobnost koja, potpuno nezavisno od vlasnitva nad kapitalom, pretpostavlja inicijativu, autoritet, predvianje i vostvo. Vie je stvar volje, nego intelekta. Preduzetnik je pokreta tehnolokih promjena (inovacija), koje kreiraju nove aktivnosti i trita. Pod tim okolnostima, profit predstavlja odstupanje nastalo inovacijom, koje rezultira smanjenjem trokova ili poveanjem cijena. umpeter je popularizovao pojam kreativna destrukcija, pod kojim podrazumijeva proces industrijske transformacije koji prati radikalna inovacija.7 Kreativna destrukcija je proces razbijanja postojee strukture kako bi se poveao njen kvalitet i efikasnost. Da bi stvorili neto novo, moramo unititi ono to ve postoji. Prema umpeterovoj viziji kapitalizma, inovativni napori preduzetnika su glavni pokreta dugoronog ekonomskog rasta, uprkos injenici da se u tom procesu unitava vrijednost postojeih kompanija koje su uivale odreeni stepen monopola.8 Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises) (1881.-1972.), jedan od najznaajnijih predstavnika austrijske ekonomske kole, je smatrao da u imaginarnoj konstrukciji ravnotenog sistema

6 7

Knight, Frank Hyneman. Risk, Uncertainty And Profit. Kessinger Publishing, LLC, 2007 Veina ljudi pogreno smatra da je umpeter uveo pojam kreativna destrukcija. Zapravo, originalna ideja je potekla od njemakog filozofa, Fridriha Niea (Friedrich Nietzsche), a sam izraz kreativna destrukcija je prvi iskoristio njemaki ekonomista i sociolog Verner Sombart (Werner Sombart). 8 Schumpeter, Joseph A. Capitalism, Socialism, and Democracy. Harper Perennial, 3rd Ed edition, 1962 19


niko nije preduzetnik.9 Meutim, u dinamikoj stvarnosti svaki uesnik je preduzetnik. Prema Mizesu sve ekonomske odluke ukljuuju donoenje odluka u skladu sa buduom neizvjesnou. Preduzetnika definie kao donosioca odluka na ije ponaanje utie i sama budunost i njegova vizija budunosti. Izrael Kirzner (Israel M. Kirzner) (1930.-), predstavnik austrijske ekonomske kole i student Ludviga fon Mizesa, je smatrao da je sutina preduzetnitva u brzom reagovanju na profitne anse koje se ukazuju na tritu.10 Prema Teodoru ulcu (Theodore W. Schultz) (1902.-1998.), dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju 1979. godine, preduzetnitvo je in realokacije resursa, a preduzetnike sposobnosti nijesu uroene, ve se mogu stei. Mark Keson (Mark Casson) (1945.-), jedan od najuglednijih savremenih britanskih ekonomista, smatra da je preduzetnik neko ko se specijalizovao za donoenje pravih odluka.11 Defri Timons (Jeffry A. Timmons) (1942.-2008.), profesor preduzetnitva na Babson koledu12 (Babson College) i Harvardskoj poslovnoj koli, vidi preduzetnitvo kao sposobnost da se neto kreira i praktino napravi ni iz ega.13 Vilijam Bajgrejv (William D. Bygrave), jedan od vodeih savremenih autoriteta u oblasti preduzetnitva i profesor na Babson koledu, smatra da je preduzetnik svaka ona osoba koja zapoinje novi biznis.14 Njegovo miljenje je da preduzetnik moe da bude revolucionaran samo u rijetkim situacijama.

2.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva Shvatanje preduzetnitva se mijenjalo kroz vjekove. Jedno od shvatanja koje se danas moe najee uti je: Preduzetnistvo je sposobnost osobe da zapazi povoljnu priliku za posao, da prikupi potreban kapital i da zapone posao preuzimajui rizik da nee uspjeti, ali u nadi da e postii uspjeh. Preduzetnitvo je mogue defmisati sa razliitih aspekata, pa tako postoje sljedee grupe definicija: Preduzetnitvo kao faktor proizvodnje (ekonomska definicija) - Preduzetnitvo je etvrti faktor proizvodnje, pored tradicionalna tri (rad, zemlja i kapital).

von Mises, Ludwig. Human Action, a treatise on Economics. 3rd revised edition, Contemporary Books, 1966 Kirzner, Israel. Competition and Entrepreneurship. Chicago, University of Chicago Press, 1973 11 Casson, Mark. The Entrepreneur: An Economic Theory. 2nd edition, Edward Elgar Publishing, 2005 12 Babson koled je privatna poslovna kola u Masausetsu (Massachusetts), koja je 12 godina za redom proglaavana za najbolju poslovnu kolu u oblasti preduzetnitva u redovnom godinjem izboru asopisa Ju Es Njuz end Vorld Riport (U.S. News & World Report) 13 Timmons, Jeffry A. The Entrepreneurial Mind. Brick House Pub. Co., 1989 14 Bygrave, William D. and Andrew Zacharakis. The Portable MBA in Entrepreneurship. 3rd edition, Wiley, 200310

9

20


Preduzetnitvo kao skup karakteristika pojedinca - Preduzetniki poduhvat je rezultat uroenih (naslijeenih) osobina koje pojedinac ima i koje ga izdvajaju od drugih ljudi. Preduzetnitvo kao nain ponaanja (razmiljanja) - Preduzetnitvo predstavlja specifian nain razmiljanja (ponaanja) pojedinca, i nije iskljuivo vezano za biznis. Hauard Stivenson {Howard H Stevenson), profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj koli {Harvard Business School) i jedan od najveih autoriteta u oblasti preduzetnitva na svijetu, ima svoju definiciju koja je opteprihvaena na tom univeritetu, a i ire: Preduzetnitvo je nastojanje da se iskoristi ansa, bez obzira na resurse koji se trenutno posjeduju."15 Definicije preduzetnitva pojedinih teoretiara prikazane su u sljedeoj tabeli. Autor Kirzner (1973.) Drucker (1985.) Stevenson, Roberts, Grousbeck (1985.) Rumelt (1987.) Low i MacMillan (1998.) Gartner (1998.) Definicija Preduzetnitvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova ansa, to e dovesti do ispravke trita i vratiti ga ravnotei. Preduzetnitvo je akt inovacije koja podrazumijeva oplemenjivanje postojeih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo. Preduzetnitvo podrazumijeva prihvatanje ansi bez obzira na trenutne resurse i sposobnosti. Preduzetnitvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji ne kopira postojei, ve sadri neke elemente novine. Preduzetnitvo je stvaranje novog preduzea.

Preduzetnitvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem se stvaraju nove organizacije. Timmons (1997.) Preduzetnitvo je nain miljenja, rezonovanja i djelovanja orjentisanih ka novim ansama i balansiranom liderstvu. Venkataraman Preduzetniko istraivanje nastoji da objasni kako se prepoznaju i (1997.) koriste anse koje donose budua dobra i usluge, od strane koga i sa kakvim posljedicama. Preduzetnitvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju Morris (1998.) vrijednost dovoenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile anse iz okruenja. Sharma i Chrisman Preduzetnitvo obuhvata organizaciono stvaranje i inovaciju koja se (1999.) javlja u okviru ili van postojee organizacije.

15

Stevenson, Howard H. A Perspective On Entrepreneurship. Harvard Business School Working Paper, #9384-131, 1983 21


Pitanja za diskusiju1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Objasnite pojam preduzetnitvo. Navedite uslove za razvoj preduzetnitva u XXI vijeku. Prokomentariite osnovne ideje britanske kole klasine ekonomije o preduzetnitvu. Navedite stavove o preduzetnitvu teoretiara francuske kole klasine ekonomije. Objasnite shvatanje preduzetnitva predstavnika neoklasine ekonomije. Objasnite umpeterovu teoriju kreativne destrukcije. Kako savremeni ekonomisti objanjavaju fenomen preduzetnitva.

22

POGLAVLJE 3

PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURAPoto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete tradicionalno preduzetnitvo, identifikujete kriterijume za razlikovanje mikro, malih i srednjih preduzea objasnite pojam intrapreduzetnitva, diskutujete o prednostima i preprekama razvoja preduzetnitva u velikim organizacijama, objasnite pojam i ulogu socijalnog preduzetnitva, razumijete prednosti i nedostatke ulaska u biznis.

3. PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA

23

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3.1. Uvodta je preduzetnitvo? Iako se u ekonomskoj teoriji preduzetnitvo (engl. entrepreneurship) najee definie kao ukupnost preduzetnikovih inovacijskih, organizacijskih, upravljakih i kontrolnih funkcija, treba naglasiti da je to samo jedna od moguih definicija budui da je preduzetnitvo nemogue jednoznano definisati. Zato? Zato to je preduzetnitvo izazov, tj. vie od elje za uspjehom, vie od inovativnosti, vie od znanja i upornog rada, vie od novog proizvoda, vie od novog potroaa. Preduzetnitvo ukljuuje sve aktivnosti preduzetnika usmjerene na ulaganja i kombinaciju potrebnih inputa, irenja na nova trita, stvaranje novih proizvoda, a dominatno je vezano za prelomna vremena, uslove neizvjesnosti, krize i promjene u okolini. Ekonomska teorija razvijenih zemalja istie preduzetnitvo kao kamen temeljac privrednog i ekonomskog razvoja, i posmatra ga kao poseban proizvodni faktor. Kao takvom, zadatak mu je da na najpovoljniji nain kombinuje i koordinira proizvodne faktore i tako maksimizira profit. Informacijska revolucija u poslovanju daje preduzetnitvu podstrek i ini ga stoerom kontinuiranog tehnolokog razvoja, modernizacije i privrednog razvoja. Preduzetnitvo moemo definisati i kao proces koji je podstaknut inicijativom koja u sebi nudi inovativnost i nikad se ne miri sa postojeim stanjem. Iz toga se raaju nove ideje i promjene. Prilikom objanjavanja pojma preduzetnitvo, osim navedenog treba uzeti u obzir i inovacije i rad, rizik, matovitost, znanje, obrazovanje, planiranje, procjenu, predvianje, motiv, moral, energiju i smjelost. Izvjesni autori preduzetnitvo uglavnom definiu kao sposobnost da se na osnovu kreativne ovjekove djelatnosti i ogranienih proizvodnih resursa formira odreena efikasna, vrijedna privredna djelatnost. Ne postoji vei resurs u nekoj ekonomiji od kupovne moi, no kupovna mo je djelo preduzetnika inovatora. Preduzetnitvo je posebna privredna funkcija, razliita od vlasnike i upravljake ili moda jo bolje reeno: skup vie meusobno povezanih funkcija usmjerenih ka pokretanju novih poslovnih inicijativa sa ciljem oekivanja izandprosjenih prihoda. To zapravo znai da se preduzetnitvo bitno razlikuje od profesionalnog upravljanja rutinskim procesima u jednoj ekonomiji u relativno stabilnim uslovima poslovanja. Preduzetnitvo uvijek predstavlja odreeni stepen sposobnosti da se uoi i povoljna prilika koja nosi potencijalni poslovni uspjeh, i preduzetnika odlunost da se ue u akciju i kada je rizik i suvie veliki. Anglosaksonski svijet preduzetnitvo poistovjeuje uglavnom sa novim malim preduzeem. Za razliku od njih Njemci preduzetnitvo poistovjeuju sa pojmom moi i vlasnitva, to je po miljenju Drakera jo vie netano. Naime, njemaki naziv Unternehmer prevodi se kao osoba koja preduzeem upravlja i ujedno mu je i vlasnik, to bi u engleskom nazivu odgovaralao pojmu vlasnik-rukovodilac

3.2. Tradicionalno preduzetnitvoPreduzetnitvo u malim i srednjim preduzeima u ekonomskoj literaturi je poznato pod nazivom tradicionalno preduzetnitvo.24


Prvi poznati zapisi o malom preduzeu pojavili su se prije 4000 godina. Istorijski razvoj malog preduzetnitva pokazuje da je malo preduzee postojalo u skoro svim starim kulturama. U malom preduzetnitvu posebno su se isticali: Arapi, Vavilonci, Egipani, Grci, Feniani, Rimljani. Meutim, njihovi proizvodi i usluge esto su bili loeg kvaliteta i loe izrade zbog ega su mala preduzea postala predmet prezira i nepovjerenja. U toku srednjeg vijeka rimska Katolika crkva drala je male preduzetnike na margini ekonomskog opstanka. Trgovci su esto bili spaljivani jer nijesu unapreivali proizvod, ve samo podizali cijene koje je odredio proizvoa. Sve do 19. vijeka Crkva je naglaeno govorila i protiv prakse zaraunavanja kamate na zajmove. Iako se privredni poloaj malog preduzea mijenja u drugoj polovini 20 vijeka, ono jo uvijek ostaje u sjenci ekonomskih zbivanja. Ipak, sadanja situacija potvruje injenicu da e ekonomsko znaenje malog preduzea sve vie biti aktuelno. Mala i srednja preduzea su samostalni privredni subjekti koja su zasluna za otvaranje velikog broja novih radnih mjesta i kao takvi postiu samoodgovorno djelovanje i razvoj pojedinaca u strunom smislu vie nego kada su u pitanju velika preuzea. Motivacija i zadovoljstvo u radu je, kada je u pitanju malo preduzee vee zbog samodgovornosti i zbog neposrednih linih kontakata, tako da mala i srednja preuzea podstiu kvalitet ivota i to ne samo zaposlenih ve i potroaa. Mala i srednja preduzea takoe osiguravaju konkurenciju i djeluju protiv tendencije monopolizacije, poveavaju bogatstvo i raznolikost ponude, osiguravaju slobodu izbora potroaa i bre se prilagoavaju promjeni tranje. Generalno gledano, mala i srednja preduzea prihvatljivija su i za okolinu jer su manji potroai energije i njihova tehnologija je ekoloki prihvatljivija. Udio malog preduzea u ukupnom izvozu jedne ekonomije je po pravilu nizak, ali zbog usko specijalizovane proizvodnje ista posjeduju znaajan izvozni potencijal. Subjekti male privrede su pravna ili fizika lica koja samostalno i trajno obavljaju privrednu djelatnost radi ostvarivanja profita, a moemo ih podijeliti na: Mikrosubjekte (mikro preduzea) moraju imati manje od 10 zaposlenih. Mikro preduzea ne smiju imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 2 miliona eura, ili aktivu/pasivu veu od 2 miliona eura. Male subjekte (mala preduzea) moraju imati od 10 do 49 zaposlenih. Malo preduzee ne smije imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 10 miliona eura, ili aktivu/pasivu veu od 10 miliona eura. Srednja preduzea moraju imati od 50 do 249 zaposlenih. Srednje preduzee ne smije imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 50 miliona eura, ali aktivu/pasivu veu od 43 miliona eura. Broj zaposlenih manje od 10 od 10 do 49 od 59 do 249 Ukupna prihod do 2 mil do 10 mil do 50 mil Aktiva/Pasiva do 2 mil do 10 mil do 43 mil

Mikro preduzea Mala preduzea Srednja preduzea

25


Mikro, mala i srednja preduzea, takoe su, i osnovni institucionalni oblik evropske ekonomije. Ona su glavni izvor zaposlenja, glavni pokreta inovacija i socijalne i lokalne integracije u Evropi. Smatra se da e nastojanje Evrope oko uvoenja nove ekonomije uspjeti samo ako se mala i srednja preduzea stave na vrh ljestvice prioriteta. U tom smislu u Lisabonu je Evropska Unija postavila cilj: postati najkonkurentnija i najdinaminija privreda na svijetu, bazirana na znanju i sposobnosti za odriv privredni razvoj, za otvaranje to veeg broja radnih mjesta kao i jau socijalnu koheziju.

3.3. Preduzetnitvo u velikim preduzeima (intrapreduzetnitvo)Savremeni trendovi u privredi kao i procesi globalizacije doprinijeli su poveanju konkurencije i stalnim promjenama okoline na tritima irom svijeta. Velika preduzea poela su uviati potrebu za inovativnou i fleksibilnou u cilju unapreenja poslovanja. Jedan od naina kako to postii je ujedinjavanje prednosti malih preduzea (kreativnost, fleksibilnost, inovativnost, poznavanje trita) sa trinom snagom i finansijskim resursima velikog preduzea. Ovaj koncept danas je poznat pod pojmom preduzetnitvo u velikim preduzeima (engl. Intrapreneurship). Navedeni se koncept pojavljuje u jo nekoliko razliitih oblika, a mi emo navesti samo najpopularnije. Prvi, najee spominjani je organizaciono preduzetnitvo, a odnosi se na preduzetnitvo u ve uhodanim preduzeima, bez obzira na to jesu li ona velika, neprofitna, u vlasnitvu drave ili mala preduzea. Neke od metoda koje primjenjuju preduzetnike organizacije su: Preduzetnicima u velikim preduzeima garantovan je udio u vlasnikim pravima nad kreiranim internim inovacijama; Timovi preduzetnika se tretiraju kao profitni centri, a ne trokovni centri, veina preduzea to rjeava posebnim bankovnim raunima za svaki tim; lanovima tima prua se irok raspon mogunosti na poslu, kroz inovacije napore, saveze i razmjenu; Zaposleni se podstiu na razvoj putem obrazovnih programa; Interna preduzea imaju slubeni poloaj u preduzeu. Uz savremene trendove povezivanja preduzetnika, uz velika preduzea vee se pojam korporativno preduzetnitvo. Ono oznaava procese u kojima se razvijaju inovativni procesi i proizvodi kreiranjem preduzetnike kulture u organizaciji, a moe se pojaviti u razliitim oblicima. Preduzetnitvo u velikim preduzeima je proces u kojem velika preduzea trae nove naine korienja, odravanja ili zadravanja inovacija i ostvarenja profita i to na nain da od zaposlenih oekuju stvaranje preduzea unutar postojee organizacije (preduzee u preduzeu). Pomenuto preduzee nije definisano zakonom ve ono posluje kao posebna jedinica. Taj koncept je poznat ve vie od 20 godina, a jedan od prvih zagovornika je Giford Pino (Gifford Pinchot) 1980-tih. Tradicionalno preduzetnitvo i preduzetnivo u velikim preduzeima krase mnoge zajednike karakteristike, a samo neke od njih su:

26


Usredsreenost na inovacije (novi prozvodi, procesi, metode upravljanja); Usredsreenost na kreiranje proizvoda koji stvaraju dodatnu vrijednost; Neophodnost investiranja u razliite aktivnosti (kojim je ishod neizvjesan). Naravno postoje i razlike izmeu preduzetnitva u malim i velikim preduzeima: Preduzetnici u velikim preduzeima djeluju unutar granica postojeeg preduzea, odnosno preduzetnici u velikim preduzeima su i dalje zaposleni unutar istog, ali posjeduju slobodu u voenju odreenog aspekta poslovanja, najee uvoenje novog proizvoda ili inovacija u poslovanju. Upravo takva preduzea nameu politiku davanja dozvola preduzetnicima za preuzimanje koraka u svrhu stvaranja eljene budunosti. Sa druge strane tradicionalni preduzetnici su samozaposleni ljudi koji vode vlastita preduzea. Preduzetnici u velikim preduzeima znaju da e im preduzea, ako ne uspiju, osigurati platu, barem na neko vrijeme. Tradicionalni preduzetnici dijele samo ono to zarade. U skladu sa sistemom u kojem rade, preduzetnici u velikim preduzeima biraju se na osnovu korporativnih standarda, a ne preduzetnikog uspjeha. Preduzetnici se po pravilu ne moraju brinuti o svom obrazovanju i kretanju u pravim drutvenim krugovima - oni se brinu o zaraivanju novca kako bi isplatili plate i ostale obaveze. Preduzetnici u velikim preduzeima su dio ve ustaljene korporativne hijerarhije, tako da oni nemaju problem izbora neophodne strukture za poslovanje (npr. tehnika podrka, ljudski resursi, marketing ili prodaja). Tradicionalni preduzetnici sve to moraju organizovati sami. Jedna od najveih razlika izmeu korporativnog i tradicionalnog preduzetnitva sastoji se u tome to preduzetnici u velikim preduzeima imaju barem minimalnu podrku preduzea, dok tradicionalni preduzetnik nema nita osim onog to sam ne postigne. Preduzetnici u velikim preudzeima moraju dobiti dozvolu za realizaciju predmetne ideje od strane vieg rukovodstva, dok tradicionalni preduzetnici su u tom pogledu autonomni i odgovaraju samo sebi. Prednost preduzetnitva u velikim preduzeima u poreenju sa malim preduzeima jeste u pogledu raspoloivosti resursa unutar organizacije, ali ipak proces inoviranja unutar velikih sistema postaje sve tei kako preduzee raste i to iz nekoliko razloga: to je preduzee vee to je tee znati ko ta radi; Specijalizacija i separacija pomau pojedinim organizacionom jedinicama da ostanu fokusirane na ono to rade i na cilj koji trebaju postii, no to oteava komunikaciju izmeu istih; Takoe u velikim organizacijama prisutna je interna konkurencija koja je, takoe, oteavajua okolnost jer ohrabruje grupe na skrivanje ideja, a ne na njihovo dijeljenje sa ostakom organizacije.

27


3.3.1. Prepreke razvoja intrapreduzetnitva Postoje brojni razlozi koji su doprinijeli gubljenju preduzetnikog duha u velikim preduzeima i koji kao takvi koe njegov razvoj: 1. Priroda velikih organizacija - postoji pet faktora koji rade protiv razvoja preduzetnike kulture, a neki od njih su: Meuljudski odnosi Jednom kada preduzetnik izgubi kontakt sa svojim zaposlenima, teko je uspostaviti zadovoljavajui nivo preduzetnitva u organizaciji. Previe nivoa odluivanja Prevelika hijerarhija vodi guenju inovacija jer se svaki nivo odluivanja posmatra kao prepreka ka realizaciji zapoete ideje. Organizacijska hijerarhija kreira potrebu za dobijanjem dozvola, to je ona vea, to je tee doi do iste, to posebno obeshrabruje zaposlene na niim nivoima organizacije. Potreba za kontrolom Rukovodstvo uspostavlja standarde i pravila koja su primarna u odnosu na preduzetniko ponaanje. Korporativna kultura - Vodei principi tradicionalne korporativne kulture sastoje se u: potovanju zadatih instrukcija, ne preduzimanjem vlastitih inicijativa ve ekanjem instrukcija, to manjem broju greaka. Takvo restriktivno okruenje ne podstie kreativnost, fleksibilnost, nezavisnost i preuzimanje rizika, odnosno osnovne karakteristike preduzetnika. Vremenska dimenzija Tenja za krakoronim smanjenjem trokova da bi se ostalo u granicama planiranih projekcija koji se tiu prihoda i rashoda, to negativno utie na kreativnu sposobnost pojedinca. 2. Potreba za kratkoronim profitima Kratkoroni profiti su glavno mjerilo organizacijske uspjenosti. Oni odravanju cijene akcija i privlae investicije. Upravo zbog toga se menaderi orijentiu na donoenje kratkoronih strategija, a ne dugoronih planova za investicije, to nije u interesu preduzetnika koji imaju naviku gubljenja novca i potrebu za privlaenjem kapitala bez pruanja garancija za uspjeh. 3. Nedostatak preduzetnikog talenta velika preuzea najee nijesu privlana tradicionalnim preduzetnicima, a ako ih tamo i naete ili su premoreni birokratijom ili naputaju preduzee. U velikim preduzeima na preduzetnike esto gledaju kao na pojednice, a ne timske igrae, smatraju da su zainteresovaniji za vlastite projekte nego korporativne ciljeve. esto ih vide i kao cinike ili pobunjenike koji esto kasne i obavljaju loe posao, tj. ne odgovaraju standardima koje namee korporacija. 4. Veina velikih preduzea koristi nekoliko naina nagraivanja kreativnog radnika. No ni materijalne ni nematerijalne metode nagraivanja pojedinaca ne prepoznaju inovaciju. Kada je sprovoenje inovacija u pitanju, najee se deava da je troak neuspjeha prevelik, a nagrada premala preduzetniku u velikom preduzeu potrebno je dati prostora, budui da je neuspjeh neizbjean aspekt sprovoenja politike razvoja preduzenitva. To ne znai da preduzea trebaju da prelaze preko neuspjeha ve da usvoje mjere kojima e moi jasno utvrditi da li je za neuspjeh

28


kriv preduzetnik ili okolnosti koje su izvan njegove kontrole, naravno u skladu sa tim i treba djelovati. Isto tako i nagrade za uspjeh su esto neprimjerene manji broj preduzea prua nagrade svojim preduzetnicima koje su barem pribline onima koje ostvaruju samostalni preduzetnici.

3.3.2. Pretpostavke razvoja intapreduzetnitva U literaturi se kao pretpostavke razvoja intrapreduzetnitva obino izdvajaju: 1. Shvatanje korporativnog preduzetnitva kao naina sticanje konkurentske prednosti uprava preduzea mora vjerovati u dobrobit korporativnog preduzetnitva i biti uporna u sprovoenju njegovih naela, npr. promjeni sistema nagraivanja. 2. Utvrivanje korporativnog preduzetnikog modela-preduzea moraju izabrati izmeu sljedeih pet mogunosti: Organska organizacija - Cijela organizacije primjenjuje preduzetnitvo i razvija se organska struktura. Takva struktura omoguava osamostaljivanje preduzetnikih poslovnih jedinica i njihovo pribliavanje potroau, a ujedno promovie fleksibilnost i eksperimente. Individualne jedinice mogu rasti u skladu sa razvojem trita dok se rizik moe preuzimati bez posljedica za cijelu organizaciju. Nove grupe proizvoda Poslovne jedinice koje se formiraju u cilju razvoja novih proizvoda. Osnivanje poluzavisnih struktura koje prihvataju prijedloge od pojedinaca, procjenjuju ih i utvruju da li je projekat vrijedan finansiranja. Preduzea za finansiranje korporativnih poduhvata samostalna preduzea kojima je cilj finansiranje internih i eksternih predloga koji zadovoljavaju postavljene kriterijume. Posebne poslovne jedinice za upravljanje ljudskim resursima cilj takvih djelova organizacije sastoji se u obrazovanju menadera putem seminara i konferencija koji se tiu preduzetnitva u velikim preduzeima. 3. Razvijanje preduzetnike kulture u velikim preduzeima - Prema Pinou neophodno je slijediti sljedeih 10 principa: Samoopredjeljenje Preduzetnici u velikim preduzeima sami ostvaruju svoje ideje, oni nijesu ljudi koji samo sprovode zadate zadatke. Nema odrijeenih ruku postoji konstantna ukljuenost. Inovator ili inicijator je ukljuen u cjelokupni razvoj projekta. Pokretau ideje mora biti omoguena njena realizacija dok god ona ili on vjeruje u nju. Osigurati pristup informacijama. Treba biti svjestan injenice da ne vode svi projekti do velikog uspjeha. Tolerisanje rizika, neuspjeha i greaka. Postojanje volje za investiranje sredstava u preduzetnike poduhvate bez oekivanja brzog povraaja sredstava

29


Korporacija- kao porodica timova koji rade u svrhu ostvarivanja istog cilja Formiranje timova bez obzira na specijaliziranost pojednih lanova Pruanje brojnih mogunosti za ostvarivanje projekata 4. Identifikovanje preduzetnikog talenta 5. Nagraivanje preduzetnika u velikim preduzeima- Za razliku od tradicionalnog preduzetnika, preduzetnik u velikom preduzeu nerado se odrie sigurnog radnog mjesta. No u isto vrijeme za svoj rad na vrlo rizinim projektima koji imaju potencijal stvaranja velikih profita, oekuje i veliku nagradu. One mogu biti: monetarne (novani bonusi, udio u profitu itd) i nemonetarne (formalno prepoznavanje dostignua, javno dodjeljivanje priznanja) Stvarni izazov za veinu preduzea prilikom uvoenja principa preduzetnitva jeste uvjeriti ljude u svoje postupke. Osnovni credo preduzea koja razvijaju preduzetnitvo je kreiranje klime u koji svi imaju potencijala za razvijanje novih ideja i traganjem za talentima i resursima.

3.4. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostimaPojam preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima (social entrepreneurship) je prije nekoliko decenija definisao Vilijam Drejton (Wiliam Drayton) koji je ujedno zasluan i za osnivanje prve organizacija sa svrhom promovisanja ovog koncepta pod imenom Inovatori za javnost. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima podrazumijeva primjenu preduzetnikih naela u drutvenom sektoru sa ciljem unapreanja kvaliteta ivljenja. Takoe preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima tei ostvarivanju i finansijske i drutvene vrijednosti i kao takvo predstavlja umjetnost istovremenog ostvarivanja finansijskih i drutvenih povraaja na investicije/ulaganja. Kako je tokom posljednje dvije decenije popularnost ovog koncepta rasla eksponencijalno rastao je i broj definicija. Navedeni termin ponekad se koristi i za opisivanje preduzetnika koji osnivaju socijalna preduzea odnosno preduzea sa socijalnom svrhom ili preduzea koja stvaraju profit, a potom ga doniraju u dobrotvorne svrhe. Preduzetnik u drutvenim djelatnostima identifikuje praktina rjeenja drutvenih problema kombinujui inovacije, raspoloive resurse i prilike. Ovi preduzetnici imaju isti temperament kao njihove tradicionalne kolege, ali razlika je u tome to oni svoje talente koriste za rjeavanje drutvenih problema, kao to su obrazovanje, nejednaka pristupanost tehnologiji, ekoloki problemi i sl. Za razliku od tradicionalnih poslovnih preduzetnika, preduzetnici u drutvenim djelatnostima primarno tee generisanju drutvene vrijednosti a ne profita, a za razliku od veine neprofitnih organizacija iji su ciljevi manje promjene, njihovi ciljevi su dugoronog karaktera. Ono to je zajedniko ovim preduzetnicima jeste sposobnost uoavanja problema, pronalaenje rjeenje i upornost u njihovom sprovoenju. Preduzetnici u drutvenim djelatnostima: Prilagoavaju misiju u cilju stvaranja i odravanja drutvene vrijednosti (ne samo privatne vrijednosti);30


Prepoznaju nove prilike koje slue navedenoj misiji i preputaju im se; Objedinjuju procese kontinuirane inovacije, adaptacije i uenja; Nijesu ogranieni trenutno raspoloivim resursima; Tee ostvarivanju maksimalnog outputa u postojeim uslovima. Drejton smatra da bi preduzetnik u drutvenim djelatnostima, u cilju ostvarivanja svoje vizije drutva, trebalo da ima sljedee osobine: Snanu, novu ideju koja moe promijeniti sistem, Kreativnost, Revolucionarski potencijal, Preduzetniki kvalitet, Moral. Samo preduzetnici imaju volju i upornost neophodnu za transformaciju itavog sistema. Zadatak preduzetnika u drutvenim djelatnostima se sastoji u propoznavanju problema u drutvu kao i pronalaenju novih naina za njihovo rjeenje. Svrha preduzetnika u drutvenim djelatnostima nije samo dati ribu ili nauiti nekog da peca, nego restrukturirati itavu industriju prerade ribe. Naunici su zadovoljni kada izloe svoju ideju, profesionalci kada rijee problem klijenta, menaderi kada njihovo preduzee uspije, a preduzetnici u drutvenim djelatnostima nijesu zadovoljni rjeavanjem jednog problema ve tee mijenjanju zajednica, drutva i na kraju svijeta.

3.5. Prednosti i nedostaci ulaska u biznisEmpirijska istraivanja pokazuju da vlasnici malih i srednjih preduzea vjeruju da e napornim radom zaraditi vie novca i da e biti sreniji nego u velikom preduzeu. Prednosti koje pri tome vide su: Preuzimanje kontrole nad vlastitom sudbinom - Posjedovanje preduzea prua preduzetniku slobodu i mogunost postizanja zacrtanih ciljeva; Mogunost mijenjanja stvari- Preduzetnici nastoje da otvaranjem preduzea i realizacijom svoje ideje uspiju da promijene postojee stanje i uine ga boljim. Upravo u ovoj prednosti preduzetnitva svoje temelje nalazi i prethodno obraeni koncept socijalnog preduzetnitva. Mogunost korienja svojih potencijala - Dok veina ljudi svoj posao doivljava dosadnim, neizazovnim i neuzbudljivim, veina preduzetnika na posao i igru gleda kao na sinonime. Preduzetnik svoje preduzee koristi kao instrument vlastitog samoispunjenja. Ostvarivanje neogranienih profita - Iako novac nije primarni razlog ulaska u preduzetnitvo, profit je vrlo vaan faktor motivacije prilik

Documents

43766814-UVOD-U-BIZNIS-Dragan-Lajović