1

Objanjenja kompozitnih indeksa HDI za 2010. god.

Srbija

Objanjenje izmena vrednosti i rangiranja HDI u Izvetaju o humanom razvoju za 2010. Uvod

Izvetaj o humanom razvoju za 2010. godinu uvodi nekoliko neznatnih ali ipak znaajnih podeavanja pokazatelja i metodologije koja se koristi za izraunavanje Indeksa humanog razvoja (HDI). Ove promene ukljuuju aurirane skupove podataka i dalje uvruju statistiki integritet HDI-a. U ovom tekstu objanjena su tehnika podeavanja i razlozi zbog kojih se uvode, kao i uticaj tih promena na ovogodinje HDI vrednosti i rangiranja.

itaocima se savetuje da izvre procenu pomaka u vrednosti HDI tako to e prouiti tabelu 2. Kretanja Indeksa humanog razvoja u Statistikom aneksu izvetaja. Tabela 2. je zasnovana na konzistentnim pokazateljima, metodologiji i podacima vremenskog niza pa stoga daje prikaz realnih promena u vrednostima i rangiranju tokom vremena ime se odslikava stvarni pomak koji su date zemlje ostvarile. Bilo bi pogreno i neprimereno uporeivati ove vrednosti i rangiranja sa onima iz do sada objavljenih izvetaja jer su osnovni podaci i metode promenjeni.

Ovogodinji Izvetaj uvodi tri nova kompozitna indeksa na eksperimentalnoj osnovi HDI koji je prilagoen u odnosu na nejednakost, Indeks rodne nejednakosti i Indeks viedimenzionalnog siromatva. Ova napomena ilustruje i objanjava dostignua u Srbiji u pogledu svakog od tih pokazatelja. Detaljnija objanjenja o tome kako je izraunat svaki od navedenih indeksa, nalaze se u Tehnikim napomenama 1-4 uz Izvetaj za 2010. godinu, kao i studijama na osnovu kojih je izvetaj sainjen.

Izmene u HDI

Pokazatelji HDI je zbirni prikaz za procenu dugoronog napretka u tri osnovne dimenzije humanog razvoja: dug i zdrav ivot, pristup znanju i pristojan ivotni standard. U prethodnim izvetajima ovi osnovni elementi su mereni oekivanim ivotnim vekom pri roenju;stopom pismenosti odraslog stanovnitva i kombinovanim bruto stepenom upisa u ; i BDP-om po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moi US dolara (PPP US$) respektivno. Indikatori kojima se meri obuhvat stanvnitva obrazovanjem i pristojan ivotni standard su izmenjeni u tabelama ovog Izvetaja.

Pristup obrazovanju se sada meri prema: i) prosenom broju godina obrazovanja, to je prosean broj godina obrazovanja koje populacija od 25 i vie godina starosti stekne tokom ivota; i ii) oekivanom broju godina kolovanja za decu koja upravo polaze u kolu, to je ukupan broj godina kolovanja koje moe da oekuje dete u kolskom uzrastu, ako prevladavajui obrasci specifinih stopa upisa po ivotnom dobu ostanu isti tokom celog ivota tog deteta. Ove nove mere se koriste jer je jedan broj zemalja, posebno onih na vrhu HDI skale, dostigao visoke nivoe kombinovanih bruto stepena upisa i stopa pismenosti odraslih. Zbog toga je diskriminatorna snaga ovih indikatora oslabila. Prosene godine obrazovanja odraslih i oekivanog kolovanja dece bolje odslikavaju koncept obrazovanja nego prethodni indikatori, a imaju i veu diskriminatornu snagu meu dravama. Ovi indikatori takoe bolje prikazuju skoranje promene u obrazovanju i upisu u kole. Meutim, kao i prethodni indikatori, ni ovi novi ne ocenjuju kvalitet obrazovanja.

2

ivotni standard se sada meri prema bruto nacionalnom dohotku (BND) po stanovniku u PPP US$, umesto prema bruto domaem proizvodu (BDP) po stanovniku u PPP US$. Iako je BDP mera ekonomske proizvodnje, on ne odraava raspoloivi nacionalni dohodak neki profiti su moda vraeni u inostranstvo, neki stanovnici zemlje primaju doznake iz inostranstva, a u nekim sluajevima finansijska pomo koja ulazi u zemlju moe biti znaajna. BND podeava BDP za te faktore, pa je stoga bolja mera visine prihoda jedne zemlje.

Ukidanje pokazatelja dimenzija

Izraunavanje HDI zahteva da indikatori dimenzija koji se mere u razliitim jedinicama budu transformisani u skalu bez jedinica koja ima raspon od 0 do 1. Za ovu transformaciju, postavljene su minimalne i maksimalne vrednosti za svaki pokazatelj.

U ovom izvetaju, pokazatelji dimenzija su transformisani korienjem najviih nivoa za sve pod-komponente tokom perioda za koji je dat prikaz kretanja HDI (od 1980 do 2010). Minimumi su postavljeni na sledei nain: za oekivani ivotni vek - 20 godina; za obrazovanje - 0 godina a za BND po stanovniku - 163 (PPP US$), to je uoeni minimum. Pri izboru ovih najniih vrednosti, rukovodili smo se principom nivoa preivljavanja ili prirodne nule ispod koje nema mogunosti za humani razvoj. Transformisan upotrebom ovih minimuma i maksimuma, HDI prua zbirnu meru dostignua humanog razvoja jedne zemlje u odnosu na ono to je u tom trenutku odrivo.

Metod agregacije

U prethodnim izvetajima, HDI se izraunavao kao srednja aritmetika vrednost pokazatelja dimenzija. Ovakav metod agregacije je omoguavao savrenu supstituciju izmeu dimenzija drugim reima, slabi rezultati u jednoj dimenziji mogli su se u izraunavanju HDI kompenzovati visokim dostignuem u drugoj dimenziji. Ove godine, korien je multiplikativni metod agregacije, odnosno agregacije su vrene korienjem geometrijske srednje vrednosti pokazatelja dimenzija. Ovakav pristup smanjuje nivo zamenljivosti izmeu dimenzija i obezbeuje da smanjenje od 1% u, na primer, oekivanom ivotnom veku pri roenju, ima isti uticaj na HDI kao 1% pada u obrazovanju ili prihodima. Tabela A daje sumarni prikaz ovih promena u HDI koje su uvedene u izvetaju za ovu godinu.

Tabela A: Sumarni prikaz HDI reformi Dimenzije Prethodno 2010

Indikatori Transformacija Indikatori TransformacijaMinimum Maksimalna

vrednost Minimum Maksimum

(uoene vrednosti)

Zdravlje Oekivani ivotni vek pri roenju

(godine)

25 85 Oekivani ivotni vek pri roenju

(godine)

20 83.2

Znanje (obrazovanje)

Stopa pismenosti odraslih (%)

0 100 Oekivani broj godina

kolovanja

0 20.6

Kombinovani bruto stepen upisa

(%)

0 100 Srednji broj godina

0 13.2

ivotni standard

BDP per capita (PPP US$)

100 40,000 (ograniena)

BND per capita (PPP US$)

163 108,211

Agregacija Aritmetika sredina Geometrijska sredina

3

Podaci

Za razliku od ranijih izvetaja koji su predstavljali HDI sa dve godine zakanjenja, ovogodinji izvetaj daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuu, 2010. godinu. Za 2010. su bili dostupni podaci u pogledu oekivanog ivotnog veka pri roenju i proseni_ broj godina kolovanja, a za oekivani broj godina kolovanja su korieni najsveiji dostupni podaci za prethodne godine .Za BNP po stanovniku (PPP US$) procene za 2010. godinu su vrene primenom procene rasta BDP MMF-a do najnovijih podataka o BND po stanovniku (PPP US$) Svetske banke.

Da bi se obezbedila to vea kompatibilnost sa drugim zemljama, HDI se prvenstveno zasniva na meunarodnim podacima iz Odseka za populaciju UN, Statistikog instituta UNESCO (UIS) i Svetske banke.

Meutim, poto UIS ne prikuplja podatke o prosenom broju godina kolovanja, korieni su pouzdani podaci renomiranih istraivaa Baro i Li (Barro i Lee)1. Procene Baroa i Lija zasnovane su na podacima o steenom obrazovanju iz popisa i podataka o upisu u kole koje su prikupile agencije UN ukljuujui i UIS i Odsek za statistiku UN.

Ove godine, jedan broj zemalja nema podatke za jednu ili vie od etiri HDI komponente. Zbog toga su prorauni HDI raeni samo za 169 zemalja (168 zemalja lanica UN plus Hong Kong, Specijalni administrativni region Kine). Na tabeli HDI za ovu godinu se po prvi put pojavila Mikronezija, a u tabelu se ponovo vratio Zimbabve. Sa tabele su izostavljeni Antigva i Barbuda, Butan, Kuba, Dominikanska Republika, Eritreja, Grenada, Liban, Oman, Sent Kits i Nevis, Santa Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Samoa, Sejeli i Vanuatu zbog nedostatka podataka.

HDI vrednosti i klasifikacije

Promene u vrednostima i rangiranju HDI u izvetajima za 2009. i 2010. godinu rezultat su gore opisanih metodolokih izmena u proraunima HDI kao i stvarnih osnovnih promena statusa.

Kao to je ve reeno, vrednosti i klasifikacije HDI u ovogodinjem izvetaju ne mogu se uporeivati sa onima iz izvetaja za prethodne godine. Da bi omoguili procenu ostvarenog napretka HDI-a od 1980. do 2010. godine, u izvetaj za 2010. smo ukljuili preraunate vrednosti HDI od 1980. do 2010. za sve zemlje za koje je to bilo mogue korienjem nove metodologije (tabela 2. Izvetaja). Osim ako nije drugaije navedeno, podaci korieni u ovom dokumentu za procenu napretka i rangiranja, (preuzeti iz Statistikog aneksa Izvetaja), zasnivaju se na novoj HDI metodologiji. Meutim, napredak i rangiranje predstavljeni u poglavljima izvetaja za 2010. godinu, koriste originalni HDI koji se pominje i kao hibridni HDI. Hibridni HDI koristi isti metod za normalizaciju i agregaciju kao i novi HDI.

Rezultati

HDI vrednost za Srbiju, 2010, je 0,735 u kategoriji visokog humanog razvoja to ovu zemlju stavlja na 60. mesto od 169 zemalja i oblasti (regiona).

Ovaj HDI nije osmiljen da procenjuje napredak u humanom razvoju u kratkoronom periodu, jer neki od njegovih komponentnih indikatora se ne menjaju brzo kao odgovor na promene politike. To posebno vai za srednje vrednosti godina kolovanja i oekivanog ivotnog veka pri roenju. Meutim, korisno je prouiti HDI napredak u srednjoronom i dugoronom periodu. Izmeu 2005. i 2010. godine, HDI 1Barro,R.J.andLee,J.W.(2010),ANewDataSetofEducationalAttainmentintheWorld),19502010."NBERWorkingPaperNo.15902.Cambridge:NationalBureauofEconomicResearch.

4

vrednost Srbije je porasla sa 0,719 na 0,735, to predstavlja poveanje od 2% ili proseno poveanje od oko 0,5% na godinjem nivou.

Tabela B daje pregled napredovanja Srbije po svim HDI pokazateljima. U periodu izmeu 2005. i 2010. godine, oekivani ivotni vek pri roenju u Srbiji je porastao za skoro 1 godinu, dok je srednji broj godina kolovanja i oekivanog broja godina kolovanja takoe neto porastao. BND po stanovniku u Srbiji je u tom istom periodu uvean za 19%.

Tabela B: HDI kretanja u Srbiji na osnovu konzistentnih podataka vremenskog niza, novih komponentnih indikatora i nove metodologije Oekivani

ivotni vek pri roenju

Oekivani broj godina kolovanja

Srednji broj godina kolovanja

BND per capita (PPP US$)

HDI vrednost

1980 70,3 ,, 6,7 ,, ,, 1985 70,6 ,, 7,4 ,, ,, 1990 71,6 ,, 8,0 ,, ,, 1995 72,0 ,, 8,7 ,, ,, 2000 72,7 ,, 9,2 6,956 ,, 2005 73,6 13,3 9,4 8,799 0,719 2010 74,4 13,5 9,5 10,449 0,735 Slika 1. u nastavku, daje prikaz doprinosa svakog komponentnog pokazatelja HDI vrednosti Srbije od 2005.

Slika 1: Kretanja HDI komponentnih pokazatelja u Srbiji 2005-2010

Procena progresa u odnosu na druge zemlje

Dugoroni progres se moe uspeno proceniti u odnosu na okolne zemlje - u geografskom smislu kao i u smislu vrednosti HDI. Na primer, Srbija,Bugarska i Belorusija su imale sline HDI vrednosti za zemlje

5

Evrope i Centralne Azije. Meutim, tokom perioda 2005.-2010. godina, ove tri zemlje su imale razliite stepene napretka u smislu poveanja HDI vrednosti (videti Sliku 2).

Slika 2: Kretanja HDI Srbije 2005-2010.

Indeks humanog razvoja u Srbiji 2010. godine iznosi 0,735, i iznad je proseka zemalja Evrope i Centralne Azije koji iznosi 0,717. Takoe je iznad proseka zemalja sa visokim humanim razvojem koji iznosi 0.717. Evropski i centralno-azijski susedi Srbije u 2010. godini, drugim reima zemlje koje imaju slian HDI rang i broj stanovnika, su Azerbejdan iji HDI rang iznosi 67 i Belarusija sa 61 (tabela C). Srbija se takoe poredi sa ekom Republikom, koja ima veoma visok stepen humanog razvoja. Tabela C: HDI pokazatelji Srbije za 2010. godinu, u odnosu na odabrane zemlje i

regione vrednost HDI

HDIrang

Oekivani ivotni vek pri roenju

Oekivano trajanje kolovanja u godinama

Prosean broj godina kolovanja

BND po glavi stanovnika (PPP US$)

Srbija 0,735 60 74,4 13,5 9,5 10.449 Azerbejdan 0,713 67 70,8 13,0 10,2 8.747 Belarusija 0,732 61 69,6 14,6 9,3 12.926 eka Republika 0,841 28 76,9 15,2 12,3 22.678 Evropa i Centralna Azija 0,717 70,4 13,9 9,4 12.555 Visok HDI 0,717 72,6 13,8 8,3 12.286

6

Novi indeksi

HDI prilagoen u odnosu na nejednakost

HDI predstavlja prosenu vrednost postignua u oblasti humanog razvoja u odreenoj zemlji. Kao i sve prosene vrednosti, HDI prikazuje nejednakost u okviru distribucije humanog razvoja kod stanovnitva na nivou zemlje. Ovogodinjim izvetajem uvodi se HDI prilagoen u odnosu na nejednakost (inequality adjusted HDI - IHDI), kao mera koja je nova za veliki broj zemalja i koja uzima u obzir nejednakost u okviru sve tri dimenzije HDI svoenjem prosene vrednosti svake dimenzije u skladu sa nivoom nejednakosti. IHDI tako predstavlja vrednost prosenog nivoa humanog razvoja koji je zemlja postigla u tri dimenzije HDI, imajui u vidu postojeu nejednakost u distribuciji dostignua i nivoa averzije prema nejednakosti koji je ove godine postavljen na nisku vrednost od 1. Kada nema nejednakosti u dimenzijama HDI, niti averzije prema nejednakosti, prosean nivo humanog razvoja ogleda se u HDI. U ovom smislu, HDI se moe smatrati indeksom potencijalnog ljudskog razvoja, a IHDI indeksom realnog humanog razvoja. Gubitak u potencijalnom humanom razvoju kao posledica nejednakosti izraen je razlikom izmeu HDI i IHDI, i moe se izraziti u procentima. Za vie detalja pogledajte Tehniku napomenu 2. HDI u Srbiji u 2010. godini iznosi 0,735. Meutim, kada se vrednost umanji za vrednost nejednakosti, HDI pada na 0,656, to predstavlja gubitak od 11 procenata kao posledicu nejednakosti u distribuciji indeksa dimenzija. Susedi Srbije prema HDI, Azerbejdan i Belarusija, pokazuju gubitke usled nejednakosti od 14, odnosno 9 procenata. Indeks rodne nejednakosti

Novi Indeks rodne nejednakosti (Gender Inequality Index - GII) odraava poloaj ena u tri dimenzije reproduktivnom zdravlju, osnaenosti i ekonomskoj aktivnosti. Reproduktivno zdravlje meri se stopom mortaliteta majki i fertiliteta adolescentkinja; osnaenost se meri udelom polova u parlamentarnom ivotu i postignuima oba pola na nivou srednjeg i visokog obrazovanja; ekonomska aktivnost meri se stopom uea svakog od polova na tritu rada. Indeksom GII zamenjuje se prethodno primenjivani Indeks razvoja prema polu (Gender-related Development Index) i Indeks osnaenosti polova (Gender Empowerment Index). Indeksom GII ukazuje se na gubitak u humanom razvoju usled nejednakosti izmeu postignua ena i mukaraca u sve tri dimenzije GII.

Agregiranje dimenzija GII prvo se vri odvojeno za svaki pol korienjem geometrijske sredine. Srednje vrednosti za svaki pol se potom agregiraju korienjem harmonijskih sredina kojim se izraava nejednakost izmeu mukaraca i ena i prilagoava u skladu sa vezama izmeu dimenzija. Na kraju, GII se izraava kao relativna razlika (gubitak) izmeu harmonijske i referentne sredine. Referentna sredina dobija se pretpostavljanjem jednakosti polova u sve tri dimenzije GII. Za vie detalja pogledati Tehniku napomenu 3 u Statistikom aneksu. Usled nedostatka relevantnih podataka za ovu godinu, GII nije izraunat za ovu zemlju.

Indeks viedimenzionalnog siromatva

Indeks humanog siromatva (Human Poverty Index - HPI) izraava se u izvetajima o humanom razvoju od 1997. godine, kojim se kombinuju razliiti vidovi nematerijalne uskraenosti. HPI doprinosi nainu na koji se siromatvo tumai, ali samom merom ne mogu se prikazati istovremene uskraenosti koje pogaaju pojedince ili domainstva.

Ovogodinjim izvetajem uvodi se Indeks viedimenzionalnog siromatva (Multidimensional Poverty Index - MPI), kojim se identifikuje viestruka uskraenost u istom domainstvu u oblasti obrazovanja, zdravstva i ivotnog standarda. Dimenzije obrazovanja i zdravlja zasnivaju se na po dva pokazatelja, dok se dimenzija ivotnog standarda zasniva na est pokazatelja. Svi pokazatelji neophodni za izraunavanje MPI u domainstvu dobijaju se iz iste ankete o poloaju domainstva. Ovi pokazatelji se ponderiu, a

7

dobijene vrednosti uskraenosti izraunavaju se za svako domainstvo koje uestvuje u anketi. Domainstva koja dobiju vrednost 3, to je priblino jednako uskraenosti (ili siromatvu), u najmanje tri od deset pokazatelja smatraju se siromanim u vie dimenzija. Domainstva koja imaju vrednost uskraenosti izmeu 2 i 3 smatraju se osetljivim ili pod rizikom od viedimenzionalnog siromatva.

Jedan procenat stanovnitva u Srbiji pogoen je viestrukom uskraenou, dok je dodatnih 4 procenata osetljivo na viestruku uskraenost. irina uskraenosti (intenzitet) u Srbiji, koja predstavlja prosean procenat uskraenosti osoba koje su pogoene viedimenzionalnim siromatvom, iznosi 40 procenata. MPI, koji predstavlja udeo stanovnitva koje je viedimenzionalno siromano, prilagoeno prema intenzitetu uskraenosti, iznosi 0,003. Vrednost MPI kod HDI suseda Srbije, Azerbejdana i Belarusije, iznosi 0,021 odnosno 0,000 (vidi Tabelu D).

Tabela D: Viestruka uskraenost u Srbiji u odnosu na odabrane zemlje Vrednost HDI Vrednost MPI

Stopa viedimenzionalnog siromatva (%)

Intenzitet (%)

Stanovnitvo pod rizikom (%)

Srbija 0,735 0,003 0,8 40,0 3,6 Azerbejdan 0,713 0,021 5,4 38,6 12,4 Belarusija 0,732 0,000 0,0 35,1 0,8 Siromatvo se esto razmatra u svetlu dohodovnog siromatva. U Tabeli 3 izvreno je uporeivanje dohodovnog siromatva, mereno prema procentu stanovnitva koje ivi ispod PPP od 1,25 amerikih dolara po danu, i viedimenzionalne uskraenosti u Srbiji. U Tabeli 3 prikazan je i procenat stanovnitva Srbije uskraenog u najmanje jednom pokazatelju u svakoj od tri dimenzije: ivotnom standardu, obrazovanju i zdravlju.

Slika 3: Viedimenzionalna uskraenost u Srbiji u poreenju sa dohodovnim siromatvom