VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA – ČAČAKSPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM: INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO

Radisav Đukić, Jelena Jovanović

PROJEKTOVANJE U TEHNICI

Čačak, oktobar 2010. god.

Студијски програм: Индустријско инжењерство – модул: Инжењерски менаџментНазив предмета: SSO-02 Пројектовање у технициНаставник: мр Радисав Ђукић (А), Ментор (Б)Статус предмета: ОбавезанБрој ЕСПБ: 8Услов: нема условаЦиљ предмета: Управљање развојем производа.Израда стручног рада (пројекта) који најуже третира проблематику, са теоретског и практичног аспекта, која ће бити предмет специјалистичког усавршавања кандидата, односно специјалистичког (завршног) рада.Исход предмета:Стицање знања и вештина везаних за развој производа и дефинисање, изрду и управљање пројектима. Објављивање постигнутих резултата специјализанта (уз помоћ ментора) на одговарајућим конференцијама (симпозијумима), односно у одговарајућим часописима и зборницима радова.Садржај предмета: А) (1+3) Увод у пројектовање. Задатак, циљ и садржај пројекта. Активности и ограничења везана за пројекат. Праћење и управљање пројектима.Управљање развојем производа и технологија. Производ – тржиште улазне детерминанте процеса развоја. Карактеристике развоја производа. Класично и конкурентно инжењерство. Фазе и основне активности развоја производа и технологија.Процеси, ентитети и атрибути. Конструктивно – технолошка и производна документација. Методе за управљање.Израда семинарског рада.Б) (1+2) Дефинисање уже – стручне области, теоретске и практичне основе потребне за реализацију задате теме која ће бити предмет специјалистичког рада.Tретирање Специјалистичког рада као пројекта: дефинисање активности и ограничења са детаљном разрадом његове реализације кроз обавезне и изборне предмете. Кандидат је дужан да уради пројектни рад који са теоретског и практичног аспекта обухвата проблематику која је предмет специјалистичког усавршавања кандидата и који ће, уз помоћ ментора, бити на одговарајући начин публикован. Коришћене податке из литературе, добијене податке из предузећа и експеримента кандидат треба критички да посматра и о њима формира своје мишљење. Обавезно цитирати изворе одакле се узимају подаци. Распоред излагања узети по слободном избору с тим да се постигне што боља повезаност појединих поглавља. На почетку дати садржај и увод а на крају закључак, списак коришћене литературе и прилоге. Сви цртежи, скице, графички прикази и прилози треба да се ураде на стандардним форматима, прописано савијени и на најпогоднији начин спојени са радом.Извод из пројектног рада је стручни рад који ће на одговарајући начин бити публикован.Литература: 1. Perović M., Arsovski S., Arsovski Z., Proizvodni sistemi, CIM centar, Kragujevac, 1996.2. Milačić V., Menadžment – Tehnologija – Marketing doktrine – Ljudi, 29. Savetovanje proizvodnog mašinstva

Jugoslavije, Beograd, 2002.3, Đukić R., Dinamičko uravnotežavanje i upravljanje poslovno-proizvodnim sistemima, 29. Savetovanje proizvodnog

mašinstva Jugoslavije sa međunarodnim učešćem, Institut Lola, br. 27, str. 65, Beograd, 2002.4. Đukić R., Definisanje opšteg mrežnog dijagrama za planiranje i praćenje razvoja i osvajanje sredstava naoružanja i

vojne opreme, Sloboda Čačak, Čačak, 1981 .5. Ansoff I., Corporate Strategy, Penguin Mc Graw Hill, London, 1987.6. Grant R., Contemporary Strategy Analisis, Blackwell, London, 1995.7. Đurica K., Tajna uspeha japanskih kompanija-prevod, IQ Medija & Hat, 1994.8. Za izradu Spec. rada osnovnu literaturu definiše mentor u zavisnosti od zadate temeБрој часова активне наставе: 7 Теоријска настава: 2 Практична настава: 5Методе извођења наставе Коришћење научно-стручне литетратуре, пројеката и слично.Експериментални рад.Консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100)Предиспитне обавезе Поена: 0-50 Завршни испит Поена: 0-50Активност на настави 0-10 Одбрана семинарског рада 0-10Семинарски рад 0-20 Објављивање струч. рада 0-40Стручни рад 0-20 / /

UVOD

Skup aktivnosti koje se kontinuirano i rutinski obavaljaju i u kojima je poznat redosled nazivamo procesom. Međutim, neke aktivnosti u organizacijama se ne ponavljaju često ili se rade po prvi put. Projekat je skup aktivnosti koje donose promenu. Drugim rečima, linija razgraničenja između procesa i projekta zavisi od toga da li organizacija određene aktivnosti ponavlja dovoljno često da to postane rutina, ili su one takve da dovode do promene procesa.

Projekat je složen i neponovljiv poslovni poduhvat usmeren, sa odgovarajućim rizikom, prema unapred definisanom cilju, a izvodi se sa ograničenim ljudskim, materijalnim i vremenskim resursima. Gledano kroz prizmu preduzetništva, projekat se može definisati kao rad koji je potreban kako bi se šansa pretvorila u vrednost.

Stvaranje novog procesa neminovno uključuje novine, a iznalaženje optimalnog načina za njihovu primenu suočeno je sa rizikom a često i sa neuspehom.Osvajanje novih proizvoda ili tržišta, složenih tehnologija i slično podrazumeva timski rad ljudi, koji prethodno nisu radili zajedno, bez klasične organizacione šeme ili protokola koji bi upravljali njihovim interakcijama. Zbog toga je, pre početka projekta, potrebno stvoriti novi organizacioni okvir – Upravljanje projektom. Nije bitno da li se već projekat upotrebljava, već da li su primenjene odgovarajuće tehnike upravljanja.

Gledajući kroz istoriju, projekti i određeni pristup upravljanja projektima postoje vekovima. Međutim, upravljanje projektima kakvo danas poznajemo, počelo je sa razvojem prvih metoda mrežnog planiranja početkom šezdesetih godina.

Tehnike mrežnog planiranja (TPM) zasnivaju se na primeni moderne algebre, teorije grafova i statistike. Planiranje vremena pomoću mrežnog dijagrama prvi put je realizovano 1957. god. na projektima vezanim za održavanje postrojenja hemijske industrije. Zasluge za razvoj metode (CPM) pripadaju Kelley-u i Wolker-u. Primena metode CPM (Critical Path Method – Metoda kritičnog puta), došla je do izražaja u planiranju projekata kod kojih se potrebno vreme za izvršenje pojedinih aktivnosti moglo da normira i precizno odredi, što nije slučaj sa PERT (Program Evolution and Review Tehnique – Metoda za ocenu i reviziju projekata) metodom.

U okviru programa razvoja rakete Polaris nametnuo se zadatak da se stvori sistem planiranja za kombinovane radove istraživanja, razvoja, konstrukcije, izrade i ispitivanja. Prve originalne radove u vezi PERT metode napisao je admiral W. Raborn, primenjujući metodu na projektu Polaris čime je skratio rok realizacije za dve godine. Zasluge za razvoj i primenu PERT/COST, koje se koristi u analizi troškova pripada NASI (National Aeronautics and Space Administration) koja je prvu studiju napisala 1962. godine.

Primena tehnike mrežnog planiranja zahteva timski rad i aktivno sudelovanje svih učesnika u projektu a od menadžera zahteva da njome rutinski vladaju. Početkom devedesetih godima 20. veka, sa pojavom personalnih računara i odgovarajućih softvera upravljanje projektima dobija oblike koji počinju široko da se koriste i uvode kao praksa u njihovoj realizaciji. Najpoznatiji softverski paketi za upravljanje projektima su: Primavera project planner i MS Project i drugi.

1. POSLOVNO-PROIZVODNI SISTEMI, PROJEKTOVANJE I UPRAVLJANJE

Poslovno – proizvodni sistemi (PPS) spadaju u grupu materijalnih, organizacionih, složenih, dinamičkih, stohastičkih i otvorenih sistema i kao takvi teže sopstvenoj degeneraciji, ukoliko se kontinualno ne obezbeđuju adekvatni inputi. To znači da entropija kod ovih sistema ima tendenciju rasta. PPS spadaju u grupu materijalnih sistema jer su sastavljeni od materijalnih elemenata i funkcionišu na osnovu materijalnih ulaza i izlaza iz sistema.

Složenost uslovljava struktura (elementi, podsistemi), veliki broj inputa i procesa, proizvodi i komplikovanost funkcije upravljanja.

Dinamički su zbog toga što im se stanje pod dejstvom upravljačkih akcija menja sa vremenom. Pri promeni stanja dolazi do transformacije i prenosa energije, materijala i informacija između elemenata sistema i podsistema.

Stohastički (nedeterministički) sistemi su zbog toga što se poznato stanje sistema pod dejstvom upravljačke akcije transformiše u jedno od skupa mogućih stanja koje se u većini slučajeva ne može predvideti.

Otvorenost sistema podrazumeva razmenu materijalnih elemenata i informacija ali i uticaj okruženja na karakteristike i njegovo ponašanje.

PPS su organizacioni jer se sastoje od prirodnih i tehničkih podsistema. Osnovna karakteristika organizacionih sistema je upravljanje prema cilju koji je unapred zadat i koji predstavlja uslov njegovog postojanja i opstanka.

Preduzeće kao poslovno-proizvodni sistem predstavlja osnovnu ćeliju industrije, a samim tim i privrede svake zemlje. U uslovima globalizacije nacionalne privrede grade regionalne podsisteme ( na primer Evropsku Uniju) kao delove svetske privrede. U težnji da se postigne sinergetski efekat građenjem sistema višeg nivoa, gubi se često iz vida da se ovim efektom ne mogu nadoknaditi mane i slabosti pripadajućih podsistema. Od preduzeća se traži da potpuno razume događaje, konfliktne situacije, postupke promene stanja i upravljanja.

Proizvodi imaju svoj životni vek isto kao što to imaju i živi organizmi, međutim preduzeća imaju svoje životne cikluse. Razumevanje upravljanja ima poseban značaj u produženju životnog ciklusa. Preduzeće je u toku svog životnog ciklusa suočeno sa nizom poteškoća, a problemi se najčešće javljaju pri prelasku sa jedne na drugu fazu razvoja [2].

Upravljanje ima ulogu da preduzeće dovede do top forme i da ga održi u zdravom, najboljem delu životnog ciklusa (Slika 1 prema [1]).

Sl. 1: Uticaj fleksibilnosti i kontrolisanosti na životni ciklus PPS-a

Organizacija, tehnologija i marketing integrisani, putem menadžmenta, u odgovarajuću proizvodnu doktrinu predstavljaju trojstvo održivog razvoja i ključne determinante dinamičkog upravljanja složenim poslovno-proizvodnim sistemima. U periodu od 90-tih godina prošlog veka pa do danas napisano je dosta knjiga, naučno-stručnih radova i praktičnih ekspertiza u kojima su nuđeni okviri za svaki od ovih domena. Naučnici su osmišljavali programe i doktrine a profesionalne orgaizacije, prateći rezultate praktičnih ostvarenja, postavljali su koncepte za razne uslove i sredine. Ono što može da se uoči kroz dosadašnju praksu, to je da ne postoji globalna programska doktrina usled dubokih razlika u domenu kulturoloških, industrijskih i mentalnih specifičnosti pojedinih naroda ili civilizacijskih celina.

Kada govorimo o menadžmentu i menadžerima, kao integrativnom i vezivnom sredstvu, misli se, pre svega, na liderstvo i duh, pa tek onda na kreiranje formalne strukture kompanije [4]. Ako se osvrnemo na našu praksu industrijskog menadžmenta u poslednjih 40 godina, možemo konstatovati da je ovaj fenomen stalno potiskivan. Dugo je stvaran ambijent tzv. samoupravnog menadžmenta [3], što je dovelo do praktične degeneracije ovog izuzetnog značajnog ljudskog resursa.

Sedamdesetih godina prošlog veka u Srbiji je stasala generacija uspešnih menadžera u industriji i široj privredi, koji su stvorili i vodili velike korporacije (EI – Niš, Zastava – Kragujevac, Goša – Smederevska palanka, Sloboda – Čačak, Milan Blagojević – Lučani, Prvi Partizan – Užice, RTB – Bor, RK – Beograd itd.). Većinu od njih, kao tehnokratiju, sklonila je tadašnja politička oligarhija jer nisu odgovarali zamišljenom prototipu samoupravnog menadžera.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina dolazi do krize, zatim do izolacije i na kraju do raspada industrijskog sistema, koji je izazvan ratovima na tlu bivše Jugoslavije.

U poslednjoj deceniji 20. veka zbog pokidanih privrednih veza, velike izolacije, smanjenog tržišta i nezaposlenosti kompanije se sve više zatvaraju u sebe. Nove generacije menadžera nalaze se u sendviču između političara koji žele da upravljaju sa njima i radnika koji kroz sindikalna udruženja zahtevaju kontrolu i participaciju u odlučivanju.

RAST STARENJE

fleksibilnost

kontrolisanostvisoka

niska

Top-formavreme

Privreda Srbije pretrpela je velika razaranja 1999. godine, nakon bombardovanja od strane NATO alijanse. Razorena je infrastruktura zemlje, a izuzetno velike materijalne gubitke, preko 50%, pretrpela je industrija. Na početku 3. milenijuma, u najgorim mogućim uslovima, privredni subjekti ulaze u proces tranzicije koji traje do današnjih dana.

Menadžment i menadžeri, kao i lideri u privredi traže punu nezavisnost, dok je mera njihove uspešnosti profit čime se izbegava rizik u poslovanju i obezbeđuje održiv razvoj kroz odgovarajuću organizaciju.

Drugi stub održivog ekonomskog razvoja je tehnologija. Proizvodne tehnologije su u jakoj korelacionoj vezi sa inovacionim procesima u društvu. Prema [3] skokoviti razvoj društva u periodu od 1785 – 2010. godine ostvaren je kroz sledeće tehnološke cikluse i njihove osnovne proizvode:

- 1785 – 1840 – Parna mašina → tekstilna industrija- 1840 – 1895 – Proizvodnja čelika → Železnica- 1895 – 1940 – Elektrotehnika → generatori snage- 1940 – 2010 – Kompjuterska tehnologija → globalne mreže podataka.

Prema nekim predviđanjima u narednih 20 godina pojaviće se preko 70% novih proizvoda. To znači da će se razvoj proizvoda i tehnologija zasnivati na masovnom korišćenju kompjuterski integrisanih tehnologija (CIM) sa ciljem smanjenja vremena isporuke i cene i povećanjem kvaliteta proizvoda.

Ključni preokret u razvoju industrije nastao je uvođenjem numeričkog upravljanja mašinama i izgradnjom fleksibilnih tehnoloških sistema, što je izazvalo nagli skok sa tzv. „tvrde“ na „meku“ automatizaciju.

Započinje proces nuđenja novih paradigmi za industrijski održiv razvoj gde je glavni napor usmeren u pravcu izgradnje dualnog koncepta manufakturne i masovne proizvodnje poznat pod nazivom LEAN - production.

Drugim rečima, Linovativna doktrina predstavlja kompromisnu simbiozu između koncepta manufakturne i koncepta masovne proizvodnje kao što je prikazano u tabeli 1 [3].

rednibroj

ATRIBUTI1.Industrijska revolucija- radionica

2. Industrijska revolucija - masovna proizv. przvoa

3. Industrijska revolucija- LEAN doktrina

1. ProizvodnjaNa bazi porudžbine

Predviđeni zahteviNa bazi porudžbine

2Proizvodni troškovi prema kupcu

Visoki NiskiSrednji-određeni tržištem

3.Kapitalne investicije

Umerene Velike Umerene

4.Broj proizvoda (fleksibilnost)

Mnogo Nekoliko Mnogo

5. Radnici Visokog umeća Taylorski pristup Multifunkcionalni

6.Usmerenost na automatizaciju

-Eliminisanje direktnih radnika

Čovek-mašina interface

7.Zadovoljenje kupca

Marginalna Marginalna Izvršna

8 Odgovornost Umerena Slaba Izvršna

Tabela 1. Glavni atributi industrijske revolucije

Treći stub održivog ekonomskog razvoja poslovno – proizvodnih sistema je marketing, koji predstavlja generator za osmišljavanje proizvoda ili usluga, njihovu realizaciju i

obezbeđenje drugog dela životnog ciklusa kroz funkcionisanje u korišćenju i njegovu reciklažu. Ovde su od posebnog značaja dve funkcionalne celine: kupci i snabdevači. U zanatskom društvu organizacija je , kroz tehnološki segment, preuzela obavezu proizvodnje i prodaje proizvoda, dok je korisniku i prirodnom okruženju ostavljeno da rešava važne delove životnog ciklusa proizvoda kroz eksploataciju i reciklažu. Industrijalizacija društva dovodi do promene u raspodeli odgovornosti, tako da je tehnološki segment odgovoran za projektovanje, proizvodnju, nabavku, rad sistema, održavanje i logistiku u eksploataciji. Reciklaža otpada, a delom i reklamacije odgovornost su drugih. Od kompanija, sadašnjosti i budućnosti, zahteva se da budu odgovorne za sve periode životnog veka proizvoda. Fabrike budućnosti treba da se oslanjaju na nove tehnologije (proizvod – proizvodnja), uvođenje mehatronike u proizvodima i proizvodnji i povećano korišćenje kompjuterski integrisanih alata za projektovanje proizvoda, tehnologija i upravljanje proizvodnjom i kompanijom u celini. Zadatak marketinga je da oblikuje proizvodnju kroz proces istraživanja tržišta, skraćenjem životnog ciklusa proizvoda i internacionalizacijom tržišta. To znači da nastaje radikalna promena u odnosima između proizvođača i kupca, tako što proizvođač mora maksimalno da se prilagodi zahtevima kupaca, za razliku od perioda kada je nametao svoj proizvod kupcu.

Tehnologija i marketing imaju izuzetno jak i dinamičan uticaj na proizvodnju, što prema [3, 5 i 6] ilustruju sledeći podaci:

- Broj varijantnih rešenja proizvoda od 1987 – 2000. godine iznosi 75%- Porast proizvodnih lokacija od 1991 – 2000. godine iznosi 53%,- Broj projekata za nove fabrike u periodu od 1995 – 2005. godine beleži rast od 300%

pri čemu je vreme izrade projekata smanjeno za 75%.

Čuveni profesor marketinga i saradnik Evropskog centra za mir i razvoj pri Ujedinjenim nacijama, Žak Vendi, na seminaru o spoljnoj trgovini (Palić, 1995. godine) ističe: „ Treba razlikovati proizvode koji su ljudima potrebni i one koji se kupuju da bi se trošio novac. Gospodin i gospođa marketing se sa rezultatima svog istraživanja vraćaju u preduzeće i saopštavaju šta publika traži. Pri tom, marketing ne ulazi u moralne dileme novog proizvoda, jer publika često traži nešto što za nju nije dobro, kao cigarete sa većim procentom nikotina. To pitanje rešava neko drugi. Ako se ideja prihvati, nju realizuje inženjering. Ali, kada je proizvod gotov, onda na scenu opet stupa marketing, da organizuje promociju, reklamu i prodaju. Marketing, u stvari, ima tri šešira. Jedan kada izlazi na tržište da ga ispita, drugi kada se vraća u preduzeće da saopšti svoje zaključke i treći kada ponovo krene van preduzeća da prodaje nov proizvod. To je ciklus koji može da traje i nekoliko godina“.

Možemo zaključiti da održiv razvoj poslovno-proizvodnih sistema pokreću četiri točka: organizacija, tehnologija, marketing i proizvodna doktrina čiji uticaj i delovanje, saglasno situacionom pristupu, optimizira menadžment. Upravljanje sistemom možemo definisati kao skup aktivnosti kojima se deluje na sistem sa namerom da se postignu unapred zadate perfomanse. Problem upravljanja svodi se na izbor:

- dimenzija proizvodne doktrine (usisavanje, tačno na vreme, optimalne serije, minimalne zalihe, proizvodnja bez greške, racionalizacija),

- dimenzija strategije (rizikovanje, predviđanje, analitičnost),- ključnih entitela kojima se upravlja (proizvodni proces, troškovi, kvalitet),- perfomansi (izlazi) sistema, i- vektora upravljanja (model, kriterijum upravljanja, ograničenja upravljanja,

simulacioni procesi).

Respektujući kontigentni pristup menadžmentu sve dominantne uticaje na upravljanje PPS-om svrstaćemo u četiri grupe faktora: programsko - razvojni, tržišno – ekonomski, tehničko – tehnološki i organizaciono – proizvodni.

Na slici 2 prikazan je model integrisanih grupa faktora koji obrazuju četiri grupe varijabli: strategijske promenljive, promenljive upravljanja, strukturne promenljive i promenljive perfomansi.

Slika 2: Model integrisanih faktora i varijabliU tabeli 2 prikazan je model podataka za dinamičko upravljanje.

Tabela 2: Model podataka za dinamičko upravljanje PPS-m (predviđanje funkcija tražnje, struktura proizvoda, varijante izrade, škart, nedovršena proizvodnja, normativi, proizvodni potencijali, zalihe materijala i alata, jedinične cene)

PROIZVOD PROIZVODNE FAZE HIJERARHIJSKI OPIS SISTEMA S MAŠINE SIROVINE ALAT CENE

yiXi min

max xijk vj nijk mijk

šij

kmijkq rn

ijkq

S1 S2 S3M1 ... Mp S1 ... Sr A1 ... Ak

wcpi

wcki

S11 S12 S13 S21 S22 S23 S24 S31 S32 S33 S34

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 24 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33

X1 D1 G1

x1 n1 m1 š1 Q1 q1 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aikw

cp1

wck1

y1

x11 v1 n11 m11 š11 q11 q11 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik y2

x11 v2 n11 m11 š12 q12 q12 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik y3

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

x1jk vz n1j

k

m1j

k

š1j

k

q1j

k

q1j

k

ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yk

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

X2 D2 G2

x2 n2 m2 š2 Q2 q2 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik

wcp2

wck2

yp

x21 v1 n21 m21 š21 q21 q21 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yp+1

x21 v2 n21 m21 š22 q22 q22 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yp+2

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

x2jk vz n2j

k

m2j

k

š2j

k

q2j

k

q2j

k

ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yr

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

Xi Di Gi

xi ni mi ši Qi qi ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik

wcpi

wcki

yl

xi1 v1 ni1 mi1 ši1 qi1 qi1 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yl+1

xi1 v2 ni1 mi1 ši2 qi2 qi2 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yl+2

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

xijk vz nijk mij

k

šijk qijk qijk ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik ym

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

::

Xn Dn Gn

xn nn mn šn Qn qn ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik

wcpn

wckn

yn

xn1 v1 nn1 mn

1

šn1 qn1 qn1 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yn+1

xn1 v2 nn1 mn

1

šn2 qn2 qn2 ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik yn+2

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : :

xnjk vz nnj

k

mnj

k

šni

k

qnj

k

qnj

k

ti11

1

ti12 ti13

3

ti21

1

ti22

2

ti23

3

ti24

4

ti31

1

ti32

2

ti33

3

ti34

4

tmi

1

... tmip si1 ... sir ai1 ... aik ys-1

: : : : : : : : : : ... : : : : : : : : ... : : ... : : ... : ys

RASPOLOŽIVI POTENCIJALI I ZALIHE : Trj Trj Trj Trj Trj Trj Trj Trj Trj Trj Trj Tm1 ... Tmp Sz1 ... Szr Az1 ... Azk - - -

2. KLASIFIKACIJA I VRSTE PROJEKATA

Ključne determinante svakog projekta su:- cilj,- skup aktivnosti,- resursi,- rizici,- prostorni i vremenski aspekt,- projektni tim, i - upravljanje projektom.

U zavisnosti od postavljenog cilja i očekivanih ishoda projekte klasifikujemo u četiri grupe:1. Istraživački projekti (stvaranje novih znanja),2. Prodorni projekti (nova generacija proizvoda, tehnologija, materijala),3. Platforme – projekti naredne generacije (stvaraju osnovu za projektovanje čitave familije proizvoda i procesa, predstavljaju osnovu za izvedene projekte), i4. Izvedeni projekti razvoja (poboljšanje izabranih performansi).

Počev od ideje pa do primene svaki projekat prolazi kroz sledeće faze:- definisanje (ideje, ciljevi, zadaci, očekivani ishodi, rizici, resursi),- dizajniranje (planiranje, program rada, skup i redosled odvijanja aktivnosti, kreiranje

rešenja),- izrada i testiranje (timovi, resursi, upravljanje projektom),- primena i ocena performansi (korisnici, kupci).

Projektovanje se primenjuje u svim područjima ljudske delatnosti:- istraživanje i razvoj – 25%- programi izgradnje – 24%- računari, softveri, informacioni sistemi – 20%- proizvodnja i održavanje – 14%- marketing i istraživanje tržišta – 8%- investicije i troškovi – 5%- ostalo – 4%.

Projektovanje u tehnici obuhvata:- programiranje naučno-istraživačkog rada,- ispitivanje raznih fenomena,- razvoj i osvajanje novih proizvoda,- izgradnju velikih sistema,- projektovanje i izgradnju proizvodnih kapaciteta,- primenu novih materijala i tehnologija,- projektovanje i primenu aplikativnih softvera i informacionih sistema,- rekonstrukciju i remont industrijskih postrojenja,- programiranje kompleksnih poslovnih zahvata (izrada planova, reorganizacija preduzeća,

marketinške studije, upravljanje troškovima, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje kvalitetom i t.d.),

- racionalizaciju (način rada, materijali, alati, transport).

3. PROJEKTOVANJE U OBLASTI RAZVOJA PROIZVODA I TEHNOLOGIJA

Projekti u oblasti razvoja baziraju se na sledećim dimenzijama (varijablama):- stepen promene proizvoda (redizajnoranje, novi proizvodi),- ciljna tržišta,- stepen primenljivosti korišćenih tehnologija,- složenost proizvoda.

Fizičko osvajanje proizvoda završava se sa izradom i ispitivanjem nulte serije, kada se detaljno analizira funkcija proizvoda u svetlu njegove namene i dostignuti stepen podudarnosti svojstava proizvoda sa zahtevima i standardima iz tehničke dokumentacije. Treba istaći da se neguje praksa nastavljanja primene procedura nulte serije na nekoliko serija redovne proizvodnje (do 10) kako bi se u potpunosti ovladalo ˝proizvodnim umećem˝ i ˝ekonomičnošću izrade˝ preduzimanjem korektivnih mera za poboljšanje postupaka rada, tehnologije, alata i td. Ovakav pristup razvoju pokazao se dovoljno širok i delotvoran jer produžava proces stvaralačkog učešća konstruktora i tehnologa pri kreiranju novog proizvoda. Sa druge strane omogućeno je učešće u razvoju stručnjaka iz proizvodnje, kontrole, logistike i marketinga.

Razvoj proizvoda podrazumeva skup aktivnosti u oblasti projektovanja proizvoda i odgovarajućih izmena na njima u cilju uspešnog prodavanja proizvoda na tržištu. Razvoj proizvoda obuhvata:

1. Određivanje tehničkih i funkcionalnih karakteristika proizvoda.2. Izradu idejnog rešenja proizvoda.3. Stilsko oblikovanje proizvoda.4. Proračun vitalnih elemenata proizvoda.5. Izradu konstruktivne dokumentacije za prototip proizvoda.6. Izradu prototipova proizvoda.7. Ispitivanje prototipova proizvoda.8. Izradu proizvodne - konstruktivne dokumentacije za proizvode i tehničko odobrenje

proizvoda.9. Izradu preostale tehničke dokumentacije o proizvodu (upustvo za upotrebu, upustvo

za održavanje, katalozi itd.)10. Praćenje proizvoda u eksploataciji i sprovođenje konstukcionih unapređenja.

Faze razvoja proizvoda : izrada modela, izrada probnih komada, izrada prototripske partije i izrada nulte serije. Razvoj proizvoda i tehnologija u direktnoj je vezi sa istraživanjem tržišta, investicijama i zasnovan je na timskom radu.Dizajniranje počiva na zahtevima korisnika u pogledu tehničkih, funkcionalnih i estetskih karakteristika proizvoda i odgovarajućim proračunima. Izlazi iz podsistema razvoja proizvoda su: -proizvodni program, -spisak konstrukcione dokumentacije, -konstrukcioni crteži, -konstrukciona sastavnica proizvoda, -pregled upotrebe dela, -recepture i uslovi prijema, -uputstvo za upotrebu i održavanje.

Razvoj tehnologija podrazumeva niz aktivnosti vezanih za definisanje načina izrade proizvoda u svim fazama razvoja proizvoda i u serijskoj proizvodnji.

Razvoj tehnologija obuhvata:- skup tehnoloških postupaka izrade,- redosled i način izvođenja operacija u okviru tehnološkog ciklusa,- utvrđivanje normativa materijala i vremena,- definisanje mašina, alata i kontrolnika i propisivanje režima obrade,- propisivanje uslova , higijensko-tehničkih i bezbednosnih mera u kojima se odvija

proces proizvodnje,- utvrđivanje složenosti poslova i organizacija proizvodnje na radnim mestima,

Izlazi iz podsistema razvoj proizvoda su:1.tehnološki postupci izrade i montaže,2.konstrukcioni crteži alata, kontrolnika i uređaja,3.šema i način kontrolisanja,4.normativi materijala, alata i vremena,5.odgovarajuća uputstva i propisi.

3.1 KONKURENTNO INŽENJERSTVO

Konkuretno inženjerstvo je savremeni koncept razvoja proizvoda i tehnologija, koji je nastao kao rezultat evolucije u oblasti inženjerstva proizvoda. Pored termina konkurentnog inženjerstva, koriste se i pojmovi simultano inženjerstvo (Simultaneos engiuenering) i integrisano inženjerstvo (integrated engiuenering).

Osnovni cilj konkurentnog inženjerstva je smanjenje vremena razvoja novih proizvoda i troškova razvoja, uz povećanje kvaliteta u fazi projektovanja proizvoda i tehnologije izrade. Ovaj cilj se ostvaruje tako što se umesto tradicionalnog postupka sa redno vezanim fazama inženjerstva (koncipiranje proizvoda, projektovanje proizvoda i tehnologije izrade proizvoda, izrada prototipa, testiranje prototipova i priprema za proizvodnju) inženjerstvo realizuje sa kombinovanim odvijanjem navedenih aktivnosti.Rezulat ovakvog pristupa inženjerstvu je brže ostvarenje izmena na postojećem proizvodu i skraćenje vremena razvoja proizvoda (sliks 3). Osnovna pretpostavka za primenu konkurentnog inženjerstva je informaciona infrastruktura, koja se obezbeđuje primenom savremenih informacionih i komunikacionih sistema.

Oblikovanje za proizvodnju je pristup koji uvažava značaj proizvodnih resursa, jer proizvod mora da zadovolji i sa aspekta mogućnosti izrade, a posebno sa aspekta izlaznih veličina (kvalitet ostvarivanja osnovne funkcije i zadatih količina u posmatranom periodu). Pri tome su od posebnog značaja uslovi izrade i kvalitet proizvoda. Uslovi izrade proizvoda zavise od karakteristika tehnoloških sistema tj. od tehnologičnosti koja je izraz kvaliteta tehnološkog procesa. Razlikuju se osnovni i izvedeni pokazatelji tehnologičnosti. Osnovni pokazatelji tehnologičnosti su:

pogodnost izrade (vreme izrade), pogodnost ugradnje (vreme montaže), stepen tehnološke složenosti - najčešće izražena preko normativa vremena, težina proizvoda, struktura proizvoda, raspodela karakteristika delova, normativ materijala itd.

projektovanje koncepta

projektovanje proizvoda

projektovanje tehnologije

izrada i testi-ranje protptipa

priprema za proizvodnju

NE

projektovanje koncepta

projektovanje proizvoda pomo-æu

raèunara CAD

projektovanje tehnologije

pomoæu raèunara CAPP

verifikacija i analize

detaljno projektovanje

izrada (CAM) i testiranje prototipa

priprema za proizvodnju

NE

DA

ušteda u vremenu

KONKURENTNO INŽENJERSTVO

TRADICIONALNO INŽENJERSTVO

Slika 3: Konkurentno inženjerstvo VS tradicionalno inženjerstvo

Izvedeni pokazatelji tehnologičnosti su:

učešće vremena određene vrste obrade (montaže) u ukupnom vremenu izrade, utrošeni rad po jedinici proizvoda, odnos težine proizvoda i utrošenog materijala, odnos standardnih delova i proizvoda u ukupnom broju delova i proizvoda, odnos tipiziranih delova i proizvoda u ukupnom broju delova i proizvoda

Povećanje nivoa tehnologičnosti ostvaruje se:

uprošćavanjem oblika proizvoda, većom primenom standardnih i tipiziranih tehnoloških oblika i delova, većom primenom grupe tehnologije, povećanjem stepena obradivosti materijala, primenom FMEA metode, tj. Analizom kritičnih mesta u procesu proizvodnje itd.

Uslov kvaliteta proizvoda je značajan zbog značaja kvaliteta u poslovnoj strategiji preduzeća i u tom smislu kvalitet ima četiri aspekta i to:

tehnički: pogodnost za upotrebu koja se sastoji iz bezbednosti, radnih svojstava i pouzdanosti proizvoda, tačnost mera, kvalitet površina i kvalitet strukture,

ekonomski: cena, troškovi kvaliteta, produktivnost i dobit,

tržišni: fleksibilnost i orijentisanost prema kupcu i

estetski: oblik, izgled, boja, savremenost i ambalaža.

Oblikovanje za održavanje podrazumeva da se pri projektovanju proizvoda obezbedi visoka pogodnost održavanja tj. minimiziranje odnosa vremena stajanja opreme i otkazu u radu.

Prema standardima serije ISO 9000 proizvod treba da ispunjava osnovne zahteve u pogledu karakteristika kao što su:

ispunjenje zahteva, potreba i želja kupaca, usaglašenost sa zahtevima okoline, prodaju po konkurentskim cenama,

obezbeđenje dobiti - profita pri prodaju po konkurentskim cenama itd.

Odnos između proizvoda i tržišta ispituje funkcija markentiga i pri tome se javlja veći broj slučajeva:

praćenje u dužem vremenskom periodu ponašanje tražnje i cena proizvoda na tržištu. Predviđanje tražnje i cena modifikovanih proizvoda u narednom periodu. Predviđanje traženje i cena novih proizvoda u narednom periodu.

Slika 4: Zavisnost strukture proizvodnje (pi) i količine proizvoda (qi)

Podaci o proizvodu obuhvataju veći broj podataka koji se u slučaju primene računara unose preko odgovarajućih menija. Nad ovim podacim vrši se dodavanje novih podataka, ažuriranje ili brisanje starih slogova.

Pomoću odgovarajućeg informacionog sistema upravlja se razvojem proizvoda i tehnologija. Prve faze u projektovanju informacionog sistema obuhvataju analizu toka podataka. Na slici 5 prikazana je analiza toka podataka u podsistemu razvoja proizvoda i tehnologija

Ulaz u podsistem razvoja proizvoda i tehnologija je projektni zadatak i plan realizacije projekta, koji se dobijaju iz funkcije marketinga preko podsistema upravljanja proizvodima. Drugi skup podataka se dobija preko funkcije nabavke i kontrole kvaliteta.

Na osnovu izvršene analize procesa i aktivnosti u podsistemu razvoja proizvoda i tehnologije vrši se modeliranje podataka. Na slici 6 prikazan je dijagram zavisnosti entiteta u podsistemu razvoja proizvoda i tennologija.

U opštem slučaju arhitektura informacionog sistema za podsistem razvoja može se predstaviti tako što je uzeto u razmatranje slušaj većeg preduzeća sa HOST računarom povezanim sa računarima koji upravljaju osnovnim tehničkim i proizvodnim funkcijama.

Osnovni entitet je proizvod, koji sa ostalim entitetima (pre svega projekat, ctreži, standardni elementi, radionički crteži, mašina i alat) omogućuje kompleksno modelovanje podataka. Pri tome su od izuzetnog značaja, za razvoj tehnologije, relacije između entiteta proizvod - tehnološki postupci - opreracije - mašine.

pi

q i

namenske

produkcione

univerzalne

opšteg tipa

Tehnološkestrukture

RA

ZV

OJ

TE

HN

OL

OG

IJA

RA

ZV

OJ

PRO

IZV

OD

A

UPR

AV

LJA

NJE

PRO

IZV

OD

IMA

IST

RA

ŽIV

AN

JE

TR

ŽIŠ

TAK

UPC

I

KO

NT

RO

LA

K

VA

LIT

ETA

NA

BAV

KA

PRO

IZV

OD

NJA

DO

BA

VL

JAC

izbordobavljaca

ocenadobavljaca

plankvalifikacijeproizvoda

anal

iza

trži

šta

- nab

avka

ponu

da

ugov

aran

je

UG

OV

OR

Ipr

ogra

m n

abav

ke

izm

ene

na p

roiz

vodu

kons

truk

tivna

dok

umen

taci

ja(p

roto

tipsk

a, d

efin

itivn

a)

tehn

ološ

kado

kum

enta

cija

kont

rola

doku

men

taci

ja

tehnološkadokumentacija

plan

rea

lizac

ije p

roje

kta

zaht

ev z

a ot

kup

licen

ce

CRT

EŽ

I

proj

ektn

i zad

atak

stud

ija m

oguæ

nost

i(t

ehno

lošk

a, k

ontr

uktiv

na o

prem

a)ko

mer

cija

lizac

ijapr

oizv

oda

prot

otip

ska

doku

men

taci

ja

izra

da p

roto

tipa

i nu

lte s

erije

plan

osv

ajan

ja

istr

aživ

anje

trži

šta

zaht

ev z

a po

nudu

prod

ajna

dok

umen

taci

ja

projektnizadatak

tehnièkizahtevi

planrealizacijeprojekta

izveštajofazamarealizacijeprojekta

izmenanaproizvodu

radionièkadokumentacija

tehnološkadokumentacija

programproizvodnje

Slik

a : D

ijag

ram

toka

pod

atak

a u

pods

iste

mu

razv

oja

proi

zvod

a i t

ehno

logi

ja5

PR

OJE

KA

TK

ON

STR

UK

TI-

VN

I C

RTE

ŽI

STA

ND

AR

DN

I E

LE

ME

NT

IR

AD

ION

IÈK

IC

RT

EŽ

IA

LAT

FAZ

E

PRO

JEK

TAPR

OJE

KA

T/

PRO

IZV

OD

PRO

IZV

OD

/C

TR

EŽ

PRO

JEK

T/ST

AN

DA

RD

NI

EL

EMEN

TI

MA

ŠIN

A

DO

BA

VL

JAC

PRO

IZV

OD

/D

OB

AV

LJA

CIZ

ME

NE

NA

PR

OIZ

VO

DU

STR

UK

TU

RA

PRO

IZV

OD

A

INV

EST

ICIJ

E/

PRO

JEK

AT

KV

AL

IFIK

AC

IJA

PR

OIZ

VO

DA

KO

NTR

OLN

AD

OK

UM

EN

TAC

IJA

LAB

OR

ATO

RIJ

S-

KA

ISP

ITIV

AN

JA

AT

EST

PRO

IZV

OD

APRO

IZV

OD

TE

HN

OL

OŠK

I PO

ST

UPA

K

OPE

RA

CIJ

A/

TEH

NO

LO

ŠKI

POST

UPA

K

OPE

RA

CIJ

A/

AL

AT

OPE

RA

CIJ

A/

MA

ŠIN

A

REŽ

IMI

RA

DA

Slik

a 6:

Dij

agra

m

zavi

snos

ti en

titet

a u

pods

iste

mu

razv

oja

proi

zvod

a i t

ehno

logi

ja

Analiza razvoja proizvoda kod osam proizvodnih sistema u periodu od 18 godina prikazana je u tabeli 3 i dijagramima 7 - 14. Na istim dijagramima prikazana je i zastupljenost proizvoda u proizvodnom programu kao tržišna mera uspešnosti razvoja (dizajn, kvalitet, cena, nove tehnologije, CAD-CAM sistemi).

Tabela3: Dinamika razvoja proizvoda merena brojem zastupljenih proizvoda u proizvodnim programima fabrika, u periodu od 18 god.

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

5

10

15

20

25

30

35

Sl.7: Ukupan (UA1) i zastupljen (ZA1) broj artikala iz 1. fabrike

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

5

10

15

20

25

30

Sl.8: Ukupan (UA2) i zastupljen (ZA2) broj artikala iz 2. fabrike

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

2

4

6

8

10

12

14

16

Sl.9: Ukupan (UA3) i zastupljen (ZA3) broj artikala iz 3. fabrike

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

2

4

6

8

10

12

Sl.10: Ukupan (UA4) i zastupljen (ZA4) broj artikala iz 4. fabrike

18

Ozn.proizv.sistema

Broj artikala u proizvodnom programu (kom)Prim.

t1 t18 PriraštajDinamika razvoja

t1-t5 t6-t10 t11-t15 t16-t18

1 2 3 4 = 3 - 2 5 6 7 8 9

1. 18 36 18 3 6 7 2 sl. 72. 7 32 25 1 3 17 4 sl. 83. 12 14 2 0 2 0 0 sl. 94. 0 9 9 1 4 4 0 sl. 105. 4 27 23 1 3 18 1 sl. 116. 2 10 8 3 4 1 0 sl. 127. 1 6 5 1 0 3 1 sl. 138. 0 8 8 0 0 1 7 sl. 14Σ 44 142 98 10 22 51 15

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

5

10

15

20

25

30

Sl.11: Ukupan (UA5) i zastupljen (ZA5) broj artikala iz 5. fabrike

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

2

4

6

8

10

12

Sl.12: Ukupan (UA6) i zastupljen (ZA6) broj artikala iz 6. fabrike

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

1

2

3

4

5

6

7

8

Sl.13: Ukupan (UA7) i zastupljen (ZA7) broj artikala iz 7. fabrike

2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5

2

4

6

8

10

Sl.14: Ukupan (UA8) i zastupljen (ZA8) broj artikala iz 8. fabrike

Starosna struktura instalisane opreme prikazana je na dijagramima 15 i 16 .

-35 -30 -25 -20 -15 -10 -5

50

100

150

200

250

300

350

Sl.15: Starosna struktura instalisane opreme u proizvodnim sistemima

19

-35 -30 -25 -20 -15 -10 -5

100

200

300

400

500

600

Sl.16: Dinamika nabavke proizvodne opreme u proizvodnim sistemima

Na osnovu iznetih podataka (tabele, dijagrami) možemo istaći sledeće bitne karakteristike razvoja proizvoda u analiziranom periodu od 18 godina:

1. Kontinuirano poboljšanje performansi i inovacije, što je rezultiralo da se ukupan broj proizvoda poveća za 98, sa 44 na 142 (tabela 3). Trend rasta zabeležen je kod svih fabrika; u 1. sa 18 na 36 (sl.7), u 2. sa 7 na 32 (sl. 8), u 3. sa 12 na 14 (sl. 9), u 4. sa 0 na 9 (sl. 10), u 5. sa 4 na 27 (sl. 11), u 6. sa 2 na 10 (sl. 12), u 7. sa 1 na 6 (sl. 13) i u 8. preduzeću sa 0 na 8 (sl. 14). Inovativnost kao deo poslovne strategije preduzeća direktno utiče na diverzifikaciju proizvodnog programa čime se uvećavaju šanse za adaptivnost, opstanak i dalji razvoj PPS-a.

2. Sa aspekta zastupljenosti artikala u godišnjem proizvodnom programu (sl. 7-14) jasno uočavamo dva vremenska perioda. U prvih 14 godina (t1-t14) zastupljenost se kreće u rasponu od 48 – 67 %, a u zadnje četiri godine (t15 – t18) od 27 – 30 %. Negativan trend zastupljenosti posledica je političkog i ekonomskog razdruživanja i blokade zemlje, što je imalo za posledicu gubitak kupaca, kooperanata i dobavljača.

Procenat otpisanosti proizvodne opreme u analiziranom vremenskom periodu od 18 godina je visok i kreće se u rasponu od 50-86%. Zbog toga je interesantno analizirati podatke o starosnoj strukturi mašina. Pedeset procenata opreme staro je preko 30 godina dok je 14% mlađe od šest godina. Starosna struktura mašina koje predstavljaju nosioce proizvodnih kapaciteta (agregatne i NUM-a mašine, automati, specijalne mašine) je nešto bolja. Starosna struktura opreme nepovoljno se odražava na produktivnost i stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta međutim, opravdava postojanje organizacione celine zadužene za remont i održavanje.

20

4. TEHNIKE ZA UPRAVLJENJE PROJEKTIMA

Osnovu za upravljanje projektima čine Gantogrami i Tehnike mrežnog planiranja (TMP).

4.1 GANTOGRAMI

Grafičko prikazivanje zavisnosti pojedinih aktivnosti i određivanje vremena ciklusa, prvi uvodi u praksu američki inženjer Gant, pa je po njemu metoda i dobila naziv Gantovi dijagrami (gantogrami).

Tc

t - vreme

to4

to3

to2

to11

2

3

4

aktiv

nos t

i

Slika 17: Gantov dijagram – raspored aktivnosti u funkciji od vremena

Aktivnosti u ciklusu mogu da budu:- međusobno zavisne, - međusobno nezavisne, i - delimično zavisne.

Svaku aktivnost karakteriše: početak, vemensko trajanje i završetak. Trajanje aktivnosti izražava se u satima, smenama, danima, sedmicama, mesecima i godinama Ukoliko se radi o proizvodnom ciklusu aktivnosti predstavljaju operacije ili (poluproizvode ako se radi o složenom artiklu).Tipovi organizacije toka redosleda aktivnosti:

1. uzastopni tip,2. paralelni tip, i3. kombinovani tip.

Tehnike mrežnog planiranja "TMP" spadaju u grupu najčešće korišćenih metoda za planiranje i upravljanje projektima. Zasnivaju se na primeni moderne algebre , teorije grafova i matematičke statistike. U okviru TMP postoje dve osnovne metode:

1. CPM (Critical Path Method) - metoda kritičnog puta, i2. PERT (Program Evalution and Review Technique) - metoda ocene i revizije projekta.

Metoda CPM koristi se za planiranje i upravljanje projektom sa aspekta vremenske dimenzije kao ograničenja. Metodom PERT pored analize vremena moguće je izvršiti i analizu troškova.

21

4.2 OSNOVNI ELEMENTI MREŽNOG DIJAGRAMA

Svaki projekat podrazumeva zbir tehnoloških, organizacionih i ekonomskih aktivnosti usmerenih na izradu: novog objekta, konstrukcije sistema i uređaja, naučnoistraživačkog poduhvata itd.Koristeći teoriju grafova svaki projekat možemo predstaviti u obliku mrežnog dijagrama. U osnovi postoje dva oblika grafičkog prikazivanja mreže: mrežni dijagram orjentisan aktivnostima i mrežni dijagram orjentisan događajima.

Osnovni elementi MD su :1. "AKTIVNOST ",označava se: ""→

"" →−− ""⇒

Aktivnost može da bude :- stvarni rad (zahteva vreme i sredstva),- čekanje (zahteva samo vreme), i- fiktivna (prividna-ne troši ni vreme ni sredstva i označava se isprekidanom linijom).

Fiktivna aktivnost obeležava se slovom Si (S1, S2, ...) ostale aktivnosti obeležavaju se velikim slovima: A,B,C,D, ... ili oznakama za početni i završni događaj „i - j”.Kritična aktivnost nalazi se na kritičnom putu i označava se sa dve strelice.

2. "DOGAĐAJ, difiniše se kao trenutak početka ili završetka aktivnosti:

Označava se:

Događaje obeležavamo sa:- prirodnim brojevima (1,2,3...),- parnim brojevima (2,4,6...) , - rastućim brojevima (1,4,15...),

Primer :

A"1-2"

1 2

4.3 PRAVILA ZA CRTANJE MREŽNOG DIJAGRAMA MD

1) Smer strelica kojima su označene aktivnosti u MD orijentisane su sa leva na desno.

A A

PRAVILNO NEPRAVILNO

2) Svaka aktivnost mora započeti i završiti događajem.

22

2 3A B 1A B 2

PRAVILNO NEPRAVILNO

3) Uslovljene aktivnosti

a) Aktivnost B zavisi od aktivnosti A

A B

b) Aktivnost D zavisi od više aktivnosti ( B i C )

D

B

C

c) Jedna aktivnost B uslovljava više aktivnosti ( C,D i E )

B D

C

E

d) Više aktivnosti ( B i C ) uslovljava realizaciju više aktivnosti ( D i E )

4) Dve aktivnosti ne mogu istovremeno da imaju iste događaje za početak i završetak:

23

D

E

B

C

A C D

B

NEPRAVILNO

pa se zbog toga uvodi fiktivna aktivnost S i još jedan događaj

A C D

B S

PRAVILNO

5) Aktivnost C zavisi od aktivnosti A i B , a aktivnost D samo od aktivnosti B.

A C

B D

S

6) U MD ne sme da postoji zatvorena petlja bez obzira da li je čine stvarne ili fiktivne aktivnosti.

A G

B E

C

D

F

NEPRAVILNO

7) MD mora imati jedan početak i jedan završetak ,ukoliko ima više početaka ili završetaka potrebno je fiktivnim aktivnostima spojiti ih u jedan početak ili završetak.

a)

D

A

B

C

NEPRAVILNO

24

B

A

C

D

S1

S2

PRAVILNO

b)

B

A C

D

NEPRAVILNO

B

CA

S1

S2

D

PRAVILNO

8) Međusobni položaj (odnose) između aktivnosti definišemo putem tabele na dva načina:

1. način

j A B,C D,E ...i - A B ...

j - posmatrana aktivnos i – predhodna aktivnost

B

A

C

D

E

25

2. način:

j - Posmatrana aktivnost

i – p

redh

odna

akt

ivno

st

A B C D E F

A + +

B + +

C

D

E

F

Zavisnost aktivnosti označava se sa “+” desno od šrafirane dijagonale.

9) Numerisanje događaja u mrežnom dijagramu:a) Rastuće numerisanje koristeći princip "s'leva na desno" i "od vrha ka dole"b) Koristeći Fulkersonovo pravilo.

Označavanje događaja pomoću Fulkersonovog pravila vrši se na sledeći način:

Početni događaj u mreži numeriše se brojem "1" pa se sve aktivnosti koje izlaze iz njega precrtaju jednom pri vrhu. Zatim se upisuju sledeći brojevi, redom u onim događajima u kojima završavaju sve precrtane aktivnosti. Ako ima više događaja kod kojih su precrtane aktivnosti, označavanje događaja vrši se "sa leva na desno" i "sa vrha na dole". Postupak se ponavlja: aktivnosti koje izlaze iz događaja označenog sa "2" dva puta se precrtavaji itd.Treba uočiti da se može numerisati samo onaj događaj prema kome vode isključivo sve precrtane strelice.

PRIMER:

1

2

4

3

5

7

8

26

4.4 ANALIZA VREMENA PO METODI CPM

iti (0) ti(1) tj(0)

tj(1)

jtij

" "i-j

kod metode CPM postoji samo jedna procena vremena trajanja aktivnosti "i - j" tij :

- )0(it – najraniji početak aktivnosti "i-j"

- )1(it – najkasniji početak aktivnosti "i-j"

- )0(jt – najraniji završetak aktivnosti "i-j"

- )1(jt – najkasniji završršetak aktivnosti "i-j"

Da bismo izvršili analizu vremena neophodno je da nacrtamo mrežni dijagram i da definišemo vreme trajanja svake aktivnosti.Stavljajući za 0)0(

1 =t odredićemo najranija vremena završetka aktivnosti )0(jt (počev od drugog

pa idući do zadnjeg događaja) koristeći sledeće obrazce:

ijij ttt += )0()0( ..................................................................(1)

{ }ijij ttt += )0()0( max ……………………………………… (2)

u zavisnosti da li događaje i-j spaja jedna ili više aktivnosti.Za završni događaj u mrežnom dijagramu važi da je )0()1(

jj tt = . Vreme najkasnijeg početka aktivnosti odredićemo na sledeći način:

ijji ttt −= )1()1( ………………………………………….(3)

{ }ijji ttt −= )1()1( min ……………………………………...(4)

u zavisnosti da li događaje i-j spaja jedna ili više aktivnosti.Ako u mrežnom dijagramu ima n događaja, ukupno vreme trajanja projekta odredićemo:

( )jedinicevremenskettT nnp)1()0( == ………………………….(5)

Vremenske reserve računaju se po sledećim obrascima:

- Ukupna (aktivnost): ijijijuk tttR −−= )()( )0()1(………………………………..(6)

- Slobodna (aktivnost): ijijijs tttR −−= )()( )0()0( …………….……………..........(7)

- Nezavisna (aktivnost): ijijijn tttR −−= )()( )1()0(………………………………...(8)

- Uslovna (događaj): )0()1()( jjjus ttR −= …………………………………….(9)

Ukupna, slobodna i nezavisna vremenska rezerva vezuju se za aktivnosti a uslovna za događaj. Ukupna vremenska rezerva (Ruk)ij ukazuje nam na maksimalno dozvoljeno pomeranje aktivnosti "i-j" (unapred ili unazad) ako susedne aktivnosti zauzimaju najpovoljniji položaj

27

)0( ≥ukR . Slobodna vremenska rezerva (Rs)ij nastaje kada u događaj "j" ulaze najmanje dve aktivnosti. Pokazuje nam možemo li pomeriti rok najranijeg početka aktivnosti "i-j" a da time ne ugrozimo najranije početke kod naredenih aktivnosti koje neposredno slede ( )0≥sR . Nezavisna vremenska rezerva (Rn)ij može da bude veća, manja ili jednaka nuli (Rn)ij <, = , > 0. U praksi su samo važne pozitivne nezavisne vremenske jedinice.

Ako je nezavisna vremenska rezerva (Rn)ij=0 tada je aktivnost "i-j" kritična aktivnost.Ako je uslovna (kritična) vremenska rezerva (Rus)j=0 tada je događaj "j" kritičan događaj.Kritične aktivnosti i kritični događaji definišu kritičan put. U mrežnom dijagramu može da ima jedan ili više kritičnih puteva. Kritičan put u suštini predstavlja najduže vreme trajanja projekta.

4.5 ANALIZA VREMENA PO METODI PERT

Kod metode PERT vreme se javlja u stohastičkom obliku za razliku od CPM gde je ono strogo definisano. Drugim rečima, metoda PERT obuhvata situacije gde je izražena nesigurnost vremenske procene trajanja pojedinih aktivnosti. U tom kontekstu razlikujemo:

- optimističko (najkraće) vreme trajanja aktivnosti, (to)- pesimističko (najduže) vreme trajanja aktivnosti, (tp) i- najverovatnije vreme trajanja aktivnosti (tn).

Odnos između vremena iskazana je relacijom:

to < tn < tp …………………………………………..(10) Polazeći od pretpostavke da se vreme trajanja svih aktivnosti ponaša po zakonu β raspodele, a trenutak njihovog početka i završetka po zakonu normalne raspodele možemo odrediti (te)ij

odnosno očekivano vreme trajanja aktivnosti „i-j”.

iT(e)i

t - m - to pT(L)i

jT(e)j T(L)j

oznaka dogakoga je to

đaja pomoću izračuna T(e)j

T(e) -i j2

ijσ

6

4)( pno

ije

tttt

+⋅+= ………………………………………(11)

22 )6

( opij

tt −=σ ,

6op

ij

tt −=σ …………………………………(12)

ijσ - standardna greška vremena trajanja aktivnosti „i - j”( ) ijet - očekivano vreme trajanja aktivnosti "i-j",

ot - optimističko (najkraće) vreme

nt - najverovatnije vremept - pesimističko (najduže) vreme

Vremena to, tn i tp predstavljaju slučajne veličine koje se ponašaju po zakonu β raspodele.

2224

212 .... knij σσσσ ++= ………………………………(13)

28

Standardna greška kritičnog puta σij jednaka je korenu iz zbira kvadrata standardnih greški svih aktivnosti koje se nalaze na kritičnom putu. Analiza vremena, kritičan put i ukupno vreme trajanja projekta računa se na isti način kao kod CPM metode.

5. EDUKACIJA, STANDARDIZACIJA I INTERNACIONALIZACIJA PROJEKTA

Sa porastom značaja upravljanja projektima javlja se potreba za višim nivoom edukacije u ovoj oblasti. Organizacije danas shvataju činjenicu da je neophodno investirati u odgovarajuću edukaciju kako bi se uspešno realizovali projekti od vitalnog značaja za opstanak i razvoj proizvodnog sistema kao celine.

Jedan od glavnih trendova je standardizacija procesa upravljanja projektima. Taj proces se kod nas ostvaruje putem Udruženja za upravljanje projektima Srbije i Međunarodne asocijacije za upravljanje projektima – IPMA (International Project Management Asociation).Praksa je pokazala da usredsređivanje preduzeća samo na pojedine projekte ne daje željene rezultate. Optimizacija pojedinih projekata najčešće dovodi do slabijih rezultata na drugim što uslovljava lošije ukupno poslovanje preduzeća. Dostizanje postavljenih ciljeva ne može se dobiti favorizovanjem pojedinih projekata,već je potrebno naći način za uspešno izvođenje svih projekata u preduzeću u skladu sa njihovim značajem.

Broj projekata koji spadaju u kategoriju međunarodnih stalno se povećava i u tesnoj su korelaciji sa stranim ulaganjima i investicijama na svim nivoima preduzeća i države. Sve veći broj ljudi biće angažovano na projektima koji spadaju u kategoriju internacionalnih, što uslovljava i potrebu za angažovanje većeg broja stručnjaka koji su sposobni i obučeni za njihovu implementaciju.

Glavni izazov rukovodiocima projekata na ovim projektima je suočavanje sa činjenicom da ono što je uspešno u domaćim uslovima, možda neće dati efekte u drugoj zemlji. Često rukovodioci projekata nameću svoj način rada bez provere da li takav način rada može biti i adekvatno primenjen u drugoj zemlji. Iako postoje sličnosti između projekata u zemlji i inostranstvu, mora se uzeti u obzir da se postupak uspešnog upravljanja projektom razlikuje između pojedinih država i kultura. Ponekad ove razlike mogu dovesti međunarodni projekat do neuspeha. Ako potencijalni rukovodilac projekta vodi računa o razlikama između okruženja u kome je radio u svojoj zemlji i okruženja u drugoj državi gde se realizuje projekat, opasnosti i prepreke globalnog projekta mogu biti smanjene ili izbegnute.

Web bazirano upravljanje projektima takođe ima svoj uzlazni trend. Ovaj trend je povezan sa internacionalizacijom poslovanja i sve većim prebacivanjem izvođenja delova projekata na druge organizacije (outsourcing). Outsourcing način rada je pogotovo u porastu u projektno orijentisanim organizacijama. Gotovo svi novi softveri za upravljanje projektima podržavaju rad pomoću interneta i omogućavaju lakši i efikasniji rad na različitim vrstama projekata.

Internet rešenja za upravljanje projektima vezana su i za porast virtuelnih timova. Broj virtuelnih timova u svakodnevnom poslovanju beleži značajan rast, a njihov rad je zavisan od internet baziranih sistema za komunikaciju. Unapređenje informacionih tehnologija, kao što je na primer bežična internet komunikacija (wireless internet communication), obezbeđuje nove pravce u upravljanju projektima.

E-poslovanje (e-business) je danas postao željeni cilj svakog preduzeća i gotovo da nema preduzeća koje dobar deo svojih aktivnosti u budućnosti ne planira da vidi u okviru ovog segmenta. Dobar deo novih poslovnih poduhvata i ideja koji se danas realizuju je direktno vezan za e-poslovanje ili u svom sastavu sadrži deo koji uključuje karakteristike i elemente e-poslovanja.6.0 PROJEKTOVANJE U OBLASTI PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM

Poslovno-proizvodni sistemi, složeni po svojoj strukturi i ponašanju, imaju veliki broj kordinata koje ih opisuju. Ako isključimo one koje nisu bitne dobijamo jednostavniji sistem tj. model. Model je najvažnija koordinata svakog vektora upravljanja. Zasniva se na postojanju

29

sličnosti izmađu dva sistema, realnog i apstraktnog, koja može biti: fizička, strukturna i u ponašanju.

Upravljanje PPS-a odlikuje nedeljivost i hijerarhija. Osnovne karakteristike hijerarhije su: vreme, prostor, međusobna zavisnost podsistema i redosled. Vremenskom dimenzijom pratimo stanja sistema i trajanje poslovnih aktivnosti kojima upravljamo. Prostor i redosled su od izuzetnog značaja za upravljanje tehničko-tehnološkim sistemima, jer upravljanje mora da prati redosled tehnoloških aktivnosti uz minimalna preklapanja u zonama radnog prostora koja se, po pravilu, nameću kao ograničenja. Međuzavisnost se izražava tehnološkim i upravljačkim prioritetima u hijerarhijskom lancu po principima odozgo-naniže i odozdo-naviše.

Upravljanje je decentralizovana funkcija gde upravljačka vlast, srazmerno stepenu generalizacije, opada idući ka nižim (operativnim) nivoima. Za prikazivanje kretanja sistema, iz jednog stanja u drugo, i zavisnosti između njegovih delova najčešće se koriste grafovi. Čvorovi grafa predstavljaju elemente a linije grafa čine skup relacija kojima opisujemo njihova svojstva.

6.1 MODEL STRUKTURE PROIZVODA

Prilikom rešavanja praktičnih tehničko – ekonomskih i organizacionih problema često se polazi od različitih grafičkih prikaza i konstrukcija tog problema.Graf koji odgovara postavljenom problemu može se na odgovarajući način prikazati pomoću slike, a ograničenja izraziti preko nekih osobina samog grafa čime se omogućava njegovo rešavanje. Tako se došlo do pojma grafa (G) koji se jednostavno može definisati pomoću jednog skupa (N) i jedne funkcije (Γ) koja taj skup preslikava u samog sebe:

G = ( N,Γ )....................................................................(14)

Elementi skupa N zovu se čvorovi grafa, grafički se prikazuju kružićima a obeležavamo ih prirodnim brojevima (1, 2, ..., i, j,..., n). Svaki par elemenata (čvorova) skupa N obrazuje luk grafa l = (i, j) koji se najčešće označava malim slovima latinice, a grafički se prikazuje neprekidnim linijama koje mogu biti orjentisane. Skup svih čvorova i lukova grafa možemo napisati u sledećem obliku:

G = {(N,L) , L = {(i, j)| j = Γi ∨ i = Γj ∧ (i, j)∈N }}................................(15)

Svaki graf moguće je prikazati pomoću matrice susednih čvorova ili matrice susednih lukova [41,42,44,46]. U teoriji grafova pojam susedni prema [41] ima sledeće značenje "za dva čvora kažemo da su susedni ukoliko postoji luk koji ih spaja pri čemu nije bitna orijentacija". Slično tome „za dva luka kažemo da su susedni ukoliko su različiti i imaju bar jedan zajednički čvor". Jedna od važnih osobina grafa je orjentacija njegovih lukova. U zavisnosti od toga da li su lukovi orjentisani ili ne, graf može biti orjentisan, neorjentisan ili mešovit. Niz lukova grafa takvih da završni čvor svakog luka istovremeno predstavlja i početni čvor sledećeg luka obrazuju put (lanac) grafa, a broj lukova dužinu puta (lanca). Često je pogodnije da se put grafa definiše pomoću čvorova preko kojih prolazi, nego pomoću lukova. U tom slučaju možemo uočiti početni i završni čvor koji ga jednoznačno definišu. Povezan (nema izolovanih čvorova) neorjentisan graf kod koga se početni i završni čvor ne poklapaju (nama konturu) nazivamo drvo.Na slici 18 prikazan je orjentisan graf koji ima 12 čvorova, 11 lukova i 7 puteva različite dužine.Čvor 8 je susedan sa čvorovima 4,11 i 12 a luk x sa lukovima a,b,c i d.

30

Slika 18: Orjentisan grafa sa dvanaest čvorova i jedanaest lukova G = (N=12, L=11)

Proizvodni program (PP) možemo definisati kao konačan skup različitih vrsta proizvoda: X1, X2, ..., Xn pri čemu broj elemenata (n) varira u funkciji od vremena:

PP = { X1, X2, ..., Xi, ..., Xp } = {Xi | i ∈ N}................................................ (16)

Sa druge strane, strukturu svakog proizvoda (Xi) čine delovi (elementi, podsklopovi, sklopovi) koji sa aspekta završne finalizacije predstavljaju poluproizvode (xj), tako da proizvodni program možemo definisati kao skup finalnih proizvoda (isporuka kupcima) i poluproizvoda (zalihe):

PP = {Xi , xj | i,j ∈ N}..................................................................... (17)

Konstruktivno-tehnološka dokumentacija (neorjentisan nazad usmeren graf) služi za definisanje i oblikovanje proizvoda i predstavlja osnovu industrijskog načina proizvodnje. Crteži sklopa i detalja proizvoda, konstrukciona sastavnica, tehnološki postupci izrade i organizacija stručnih sadržaja predstavljaju osnov za sve aktivnosti planiranja, pripreme proizvodnje i upravljanja proizvodnjom. Na bazi znanja, uverenja i zahteva okruženja konstruktor definiše proizvod uvažavajući pre svega, funkcionlni aspekt. U okviru konstrukcione sastavnice (šeme raščlanjavanja) definišemo funkcionalne nivoe polazeći od elemenata (delova, pozicija) koji predstavljaju prvi nivo, pa preko podsklopova i sklopova „dolazimo” da zadnjeg n-tog nivoa.Konstrukcionu sastavnica jednog proizvoda (A) sa četiri funkcionalna nivoa koji se sastoje od trinaest delova (Ei, Ki), dva podsklopa (Pj) i dva sklopa (Sk) možemo prikazati:

A = {(Ei i= 1,8 Ki i= 1,5), (Pj j= 1,2), (Sk k= 1,2)…………………… (18)

Za jednoznačno definisanje [132,162] svakog elementa (x) skupa A koristimo naziv (N), šifru (Š), i crtež (C): G(x) = {x N(x), Š(x), C(x)………………………………..(19)

Korišćenje modela složenog proizvoda definisanog pomoću relacija (18) i (19) pri planiranju, organizaciji i upravljanju proizvodnjom najčešće promoviše princip „Supply push” tj. „guranje” proizvodnje napred nabavkom i proizvodnjom čime se stvaraju nepotrebne zalihe na svim nivoima. Prioriteti su dodeljeni funkcionalnim nivoima odnosno poluproizvodima pri čemu se gubi osećaj za celinu (proizvod), vremensku dimenziju i značaj pojedinih poluproizvoda u okviru prikazanih nivoa opisa artikla.

Prilikom razrade tehnološkog procesa ne remeteći osnovnu funkciju proizvoda tehnolog unosi svoje ideje prilagođavajući se raspoloživim proizvodnim tehnologijama. Na taj način definiše strukturu proizvoda koja respektuje tehnološki aspekt. Međutim, često u toku proizvodnje dolazi do odstupanja u načinu rada u odnosu na tehnološku dokumentaciju. To znači

31

da su moguća tri načina za dobijanje proizvoda od čega su dva zamišljena u konstrukciji i tehnologiji a treći se realizuje u neposrednoj proizvodnji. Bez obzira kako se prikazuje potrebno je definisati jednu strukturu proizvoda koja će objediniti sva tri aspekta (funkcionalni, tehnološki i proizvodni). Na taj način obezbeđujemo preduslov za njenu primenu u procesima planiranja i upravljanja proizvodnjom. U praktičnoj upotrebi često se koristi tzv. „govoreća" šifra koja treba da ukaže na položaj dela u strukturi složenog proizvoda. Sa aspekta planiranja i upravljanja proizvodnjom modelovanje strukture složenog proizvoda i usvojeni atributi nisu praktični iz dva razloga:

- bez obzira na sistem šifriranja nemoguće je utvrditi, bez šeme raščlanavanja, tačan položaj dela u konstruktivnoj sastavnici, i- usvojene oznake teško je koristiti u matematičkom modelovanju koji je osnova za sve simulacione procese.

U cilju prevazilaženja napred navedenih nedostataka respektujući tehnološki i proizvodni aspekt, koristeći teoriju grafova, hijerarhijski i vektorski način za definisanje položaja poluproizvoda, strukturu proizvoda opisaćemo sa novim orjentisanim grafom (slika 19).

Sl. 19: Orjentisan graf strukture proizvoda A(X1)

Za razliku od konstruktivne sastavnice koja definiše funkcionalne nivoe analizom „bottom-up", orjentisan graf na sl. 19 definiše nivoe (Ni) i raspone (Rj) ugradnje (u okviru nivoa) svih poluproizvoda (ϕ), analizom „up-bottom". Prvi nivo opisa u strukturnoj sastavnici predstavlja nivo završne montaža ili pakovanje artikla. Ostale nivoe definišu poluproizvodi počev od sklopova, podsklopova, spojeva pa zaključno sa elementima koji se nalaze na poslednjem nivou grafa. Nivoi ugradnje definisani su po principu „usisavanja" počev od najvišeg (prvog) do najnižeg (n-tog). U tom kontekstu proizvodnju složenog proizvoda moguće je realizovati sa minimalnim zalihama radeći samo ono što je stvarno potrebno i to „ni prerano ni prekasno”. Lukove označavamo vektorski sa x(oznaka) pri čemu (oznaka) definiše položaj luka u grafu. Na prvom nivou koristimo jedan broj (i) na drugom dva (i,j) na trećem tri (i,j,k) pa zaključno sa (i, j, k,…, n). Označavanje susednih lukova na sledećim nivoima vrši se uvek s leva na desno dopisujući na oznaku susednog luka, sa prethodnog nivoa, broj iz skupa prirodnih brojeva [48,49]:

(Oznaka) ={{ϕ, (Ni, Rj)}→{i, (i, j), (i, j, k),...,( i, j, k,…, n)∀(i,j,k,n)∈N}..........(20)

32

Tako na primer (sl. 19) luku x1 (prvi nivo) susedni su lukovi x1,1, x1,2, x1,3, x1,4 i x1,5 koji se nalaze na drugom nivou, zbog toga što imaju zajednički 2. čvor. Lukovi su označeni tako što su broju (1) sa prvog nivoa dopisani brojevi (iz skupa prirodnih brojeva počev od 1) poštujući definisan raspon ugradnje (pet poluproizvoda → pet brojeva → (1,2,3,4,5)) i princip označavanja sa leva na desno. Ukoliko je broj proizvoda , nivoa opisa i raspona ugradnje jednocifren, poštujući usvojeno pravilo, oznaku možemo definisati jednim brojem (bez razdvajanja zarezom), kako je prikazano na slici. Oznaku možemo staviti i u indeks.

Za crtanje orjentisanog grafa strukture proizvoda koristimo dokument Spisak materijala, delova i sklopova [47] koji je prikazan u tabelama 34 - 38 i čini sastavni deo tehnoloških postupaka. Koristeći navedene delove tehnološke dokumentaciju za proizvod A možemo nacrtati njegov graf - strukturnu sastavnicu slika 20. Koriteći teoriju skupova strukturu složenog proizvoda možemo opisati sa relacijama (21) i (22): X1 ={x1, x11, x12, x13, x14, x15, x121, x122, x123, x141, x142, x143,

x1221, x1222, x1223, x1421, x1422, x1423……..….......……………….(21)

X1 ={x1, (x11, x12, x13, x14, x15), {(x121, x122, x123), (x141, x142, x143)}, {(x1221, x1222, x1223), (x1421, x1422, x1423)}……….......…………….(22)

Elementi skupa obuhvaćeni relacijama (21 i 22) istovremeno definišu:- ukupan broj delova u proizvodu (card X1=18=ϕ),

- položaj delova u proizvodu (xi,j,k,..., ω) i broj vertikalnih nivoa ugradnje kroz broj koordinata u vektoru oznake (card X1=4), i

- složene poluproizvode i horizontalne nivoe ugradnje delova (card X1=3, card X1=5).Modelovanje strukture složenog proizvoda pomoću relacija (21) i (22) i grafa prikazanog na sl. 20 omogućava nam uspostavljanje zavisnosti između ukupnog broja čvorova (Č), linija (L) i delova u složenom proizvodu (ϕ):G = {Či | i = 1,1 +ϕ , Lj | j = ϕ,1 } = {Či | i = 19,1 , Lj | j = 18,1 } → Č = L + 1..................

(23)

Na grafu (sl. 130) treba razlikovati unutrašnje (UČ → 2, 4, 6, 9, 12) i spoljašnje (SČ →1, 3, 5, 7, 8, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19) čvorove. Spoljašnji čvorovi definišu početak (1) i završetke grafa (3, 5, 7, 8, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19). Početni (PČ) i završni (ZČ) čvorovi definišu puteve u grafu (PG). Čvorovima grafa opisujemo dva stanja, početak i završetak proizvodnje svakog dela. Linijama grafa uspostavljamo vezu između delova i opisujemo proces transformacije iz jednog u drugo stanje (proizvodne faze - PF). Ako je graf tipa „drvo", kao u našem slučaju, veze između čvorova, čvorova i proizvodnih faza i ukupnog broj puteva u grafu definišemo sledećim relacijama [37,40]:

Č = SČ + UČ = PČ + ZČ + UČ, PČ = 1,..................................................(24)PF = L = ϕ = Č - 1...................................................................(25)

PG = ZČ =SČ - 1.....................................................................(26) Za svaki nivo opisa u strukturnoj sastavnici potrebno je definisati količine poluproizvoda

koje se ugrađuju po normativu. To ćemo uraditi pomoću koeficijenata mi i ni [132]gde je:ni - količina i-tog poluproizvoda koja se ugrađuje u prvi nadređeni nivo-susedni čvor (izračunavamo je tako što normative iz tabela 4–8, kolona „količina za 1000 kom.”, delimo sa 1000),mi - količina i-tog poluproizvoda koja se sadrži u finalnom proizvodu.

Međusobna zavisnost koeficijenata m i n uspostavljena je relacijom (27):

mi = ∏=

ϕ

1iin ..................................................................... (27)

Primenjujući relaciju 27 normative mi dobijamo tako što množimo koeficijente ni po putanji grafa, od posmatranog i-tog poluproizvoda pa do završne montaže. Za prvi (28) i drugi (29) nivo grafa važi:

33

ni = mi = 1......................................................................(28)ni = mi ........................................................................(29)

34

broj:

List br.

Ima lista

2

3

4

5

SLOBODA-ČAČAK

Datum:

Kontrol:Postavio:

Datum:

ŠIFRA:NAZIV POZICIJE I SKLOPA

300.000.00

BR. CRTEŽA

C-3000Montaža i pakovanje proizvoda A(X1)

datum

Izm

en

e:

300.100.00

300.200.00

300.000.01

300.000.03

300.000.02

Kutija E1(X11)

Sanduk E8(X15)

Obloga K3(X13)

1

Odobrio:

Datum:

Zam-je

Zam-sa:

ORJ-32

TehnologijaSPISAKMATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA

1

1

Jed.mere

Količinaza 1000 k.

Veza sa: Kopija

SMD-316

OP-318

Dimenzija, kvalitet

2000

1000

250

100

3000

Količinaza 1000 k.

Redbroj

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenz. kvalitet

Jed.mere

kom

kom

Redbroj

kom

kom

kom

Sklop košuljice S1(X12)

Sklop čaure S2(X14)

Tabela 4: Količine (ni) i specifikacija pozicija i sklopova koji se ugrađuju u montažu i pakovanje proizvoda A (X1)

35

broj:

List br.

Ima lista

Redbroj

kom.

kom.

kom.

Spoj kape i vođice P1(X122)

Košuljica E2(X121)

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzi. kvalitet

Jed.mere

Količinaza 1000 k.

Redbroj

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzija, kvalitet

2000

2000

4000

1

1

Jed.mere

Količinaza 1000 k.

Veza sa: Kopija

SMD-313

OP-317

ORJ-32

TehnologijaSPISAKMATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA

Odobrio:

Datum:

Zam-je

Zam-sa:

1

Prsten K1(X123)

300.110.00

300.100.01.

300.100.02.

Izm

ene:

datum

BR. CRTEŽA

C-3100Sklop kosuljice S1(X12)

SLOBODA-ČAČAK

Datum:

Kontrol:Postavio:

Datum:

ŠIFRA:NAZIV POZICIJE I SKLOPA

300.100.00

2

3

Tabela 5: Količine (ni) i specifikacija pozicija i podsklopova koji se ugrađuju u sklop S1 (x12)

36

broj:

List br.

Ima lista

2

3

SLOBODA-ČAČAK

Datum:

Kontrol:Postavio:

Datum:

ŠIFRA:NAZIV POZICIJE I SKLOPA

300.200.00

BR. CRTEŽA

C-3200Sklop čaure S2(X14)

datum

Izm

en

e:

300.200.02

300.200.01

300.210.01Upresovan nosač P2(X142)

1

Odobrio:

Datum:

Zam-je

Zam-sa:

ORJ-32

TehnologijaSPISAKMATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA

1

1

Jed.mere

Količinaza 1000 k.

Veza sa: Kopija

SMD-315

OP-316

Dimenzija, kvalitet

2000

1000

1000

Količinaza 1000 k.

Redbroj

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzija, kvalitet

Jedmere

Redbroj

kom

kom

kom

Čaura E7(X143)

Adapter K5(X141)

Tabela 6: Količine (ni) i specifikacija pozicija i podsklopova koji se ugrađuju u sklop S2 (x14)

37

broj:

List br.

Ima lista

Redbroj

kom

kom

kom

Kapa E3(X1221)

Vođica E4(X1222)

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzija, kvalitet

Jedmere

Količinaza 1000 k.

Redbroj

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzija, kvalitet

2000

6000

2000

1

1

Jed.mere

Količinaza 1000 k.

Veza sa: Kopija

SMD-311

OP-310

ORJ-32

TehnologijaSPISAKMATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA

Odobrio:

Datum:

Zam-je

Zam-sa:

1

Izolator K2(X1223)

300.110.01

300.110.02

300.110.03

Izm

ene:

datum

BR. CRTEŽA

C-3110Spoj kape i vođice P1(X122)

SLOBODA-ČAČAK

Datum:

Kontrol:Postavio:

Datum:

ŠIFRA:NAZIV POZICIJE I SKLOPA

300.110.00

2

3

Tabela 7: Količine (ni) i specifikacija pozicija koje se ugrađuju u podsklop P1 (x122)

38

broj:

List br.

Ima lista

Redbroj

kg

kom

kom

Smesa E5(X1421)

Osigurač K4(X1422)

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzija, kvalitet

Jedmere

Količinaza 1000 k.

Redbroj

Naziv materijalapozicije - sklopa

Šifra -nomenklat.

Dimenzija, kvalitet

50

1000

3000

1

1

Jed.mere

Količinaza 1000 k.

Veza sa: Kopija

SMD-314

OP-314

ORJ-32

TehnologijaSPISAKMATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA

Odobrio:

Datum:

Zam-je

Zam-sa:

1

Nosač E6(X1423)

300.210.01

300.210.02

300.210.03

Izm

ene:

datum

BR. CRTEŽA

C-3210Upresovan nosač P2(X142)

SLOBODA-ČAČAK

Datum:

Kontrol:Postavio:

Datum:

ŠIFRA:NAZIV POZICIJE I SKLOPA

300.210.00

2

3

Tabela 8: Količine (ni) i specifikacija pozicija koje se ugrađuju u podsklop P2 (x142)

39

Slika 20: Strukturna sastavnica složenog prpoizvoda A

40

6.2 TRANSFORMACIJA GRAFA STRUKTURNE SASTAVNICE U GANTOGRAM

U dosadašnjim razmatranjima graf smo definisali pomoću dva skupa ili pomoću jednog skupa i jedne funkcije koja taj skup preslikava u samog sebe. Ovakva definicija grafa je pogodna za ispitivanje određenih strukturnih osobina grafa, kao i određenih kvalitativnih osobina jednog ili više različitih grafova.

Međutim, kako su problemi ekstremuma u teoriji grafova uglavnom kvantitativnog karaktera, to je neophodno prethodnu definiciju grafa proširiti uvođenjem novih elemenata i pojmova. To proširenje izvodi se na taj način što se pojedinim elementima ili delovima grafa (najčešće lucima ili čvorovima) pridružuju određeni brojevi ili funkcije. Na taj način dolazi se do posebne vrste grafova koji se nazivaju mrežama. Pri reševanju različitih ekstremnih problema na grafovima brojevi i funkcije pridruženi čvorovima i lucima datog grafa mogu imati različita značenja pa se, samim tim, mogu koristiti i različite definicije pojma mreže.

Ako se elementima skupa čvorova N i elementima skupa lukova L konačnog grafa G = (N, L) pridruže određeni brojevi ili određene funkcije, onda se takav graf naziva mrežom.Određivanje ekstremnih puteva u mrežama je jedan od najčešće razmatranih problema u teoriji grafova. U literaturi [41,42,43,44,45] postoji više različitih pristupa ovom problemu i data su rešenja velikog broja problema iz različitih oblasti. Sa aspekta planiranja i upravljanja proizvodnjom važnu ulogu igra vremenska dimenzija i najduži put u grafu.

Gantogrami su najčešće korišćena tehnika za određivanje najdužih (kritičnih) puteva u grafu i odgovarajućih vremenskih rezervi.U osnovi gantov dijagram predstavlja koordinatni sistem u kome horizontalna osa predstavlja vreme a na vertikalnoj su navedeni planski zadaci kojima je potrebno odrediti: početak, ukupno tralanje i završetak nekog projekta.

Za transformaciju grafa strukturne sastavnice u gantogram potrebno je:- spoljašnjim (završnim) čvorovima u strukturnoj sastavnici dodeliti značenje početka a

početnom čvoru grafa završetka proizvodnje. Unutrašnji čvorovi imaju oba značenja.- svakom luku u strukturnoj sastavnici pridružiti jedan realan broj koji uzima u obzir

vremensku dimenziju proizvodnog ciklusa dela,- transformisati strukturnu sastavnicu proizvoda u neorjentisan graf, vodeći računa da

rastojanja između čvorova, po nivoima, budu srazmerna sa dužinom ciklusa odgovarajućih proizvodnih faza (slika 21),

- rastaviti linije grafa u unutrašnjim čvorovima (2, 4, 6, 9 i 12) transformišući ih, bez remećenja strukture, u skup međusobom paralelnih i zavisnih duži – aktivnosti, i

- postaviti koordinatni sistem u pravcu najudaljenijeg spoljašnjeg čvora koji se nalazi na kritičnom (najdužem) putu. Umesto čvorova linije grafa omeđiti graničnicima (slika 22).

U zavisnosti od toga kako želimo da prikažemo vremena proizvodnih faza i vremenske rezerve u gantovom dijagramu moguća su dva scenarija:

o Ako vremena proizvodnih faza i vremenske rezerve želimo da prikažemo u najkasnijem početku, tada je gantogram praktično nacrtan. Potrebno je spoljašnje čvorove (3, 5, 7, 8, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19) spojiti isprekidanom linijom sa koordinatnim početkom zbog prikaza vremenskih rezervi (slika 23),

o Ako vremena proizvodnih faza i vremenske rezerve želimo da prikažemo u najranijem početku, tada prvo crtamo lukove sa spoljašnjim čvorovima, od koordinatnog početka pa nadalje, zadržavajući odnose između lukova koji su imali zajedničke unutrašnje čvorove. Drugim rečima prvo crtamo lukove grafa pa tek onda vremenske rezerve vodeći računa o odnosima u strukturnoj sastavnici (slika 24).

41

Slika 21: Neorjentisan graf strukturne sastavnice sa transformisanim čvorovima (PČ→ZČ, SČi→PČi , i = 13,1 ) i dodeljenim vrednostima trajanja proizvodnih ciklusa Ti jk

42

Slika 22: Neorjentisan graf opisan skupom međusobom zavisnih aktivnosti (ordinata) u funkciji od vremena (apscisa)

43

Slika 23: Projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda A, pomoću gantograma, sa prikazom proizvodnih faza i vremenskih rezeri

u najkasnijem početku (demand pull, just in time)

44

Slika 24: Projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda A, pomoću gantograma, sa prikazom proizvodnih faza i vremenskih rezeri

u najranijem početku (supply push)

45

Na dijagramima 21 i 22 prikazana je etapna transformacija strukturne sastavnice konkretnog proizvoda u cilju primene gantovih dijagrama. U procesu transformacije, radi preglednosti, dozvoljeno je rotiranje grafa oko svoje ose za 900 u pravcu kazaljke na satu. U tabeli 9 prikazana su vremena najranijeg i najkasnijeg početka (Rp, Kp) i vremena najranijeg i najkasnijeg završetka (Rz, Kz) dobijena iz gantovih dijagrama (slike 23 i 24) i ukupna vremenska rezerva Rt koja se računa po sledećem obrascu:

Rt = Kz – Rz......................................................................(30)

Tabela 9: Proizvodni ciklus i vremenske rezerve proizvoda A dobijeni iz gantograma

Gantogrami u kojima su prikazana vremena u najranijem početku (sl, 24) nepovoljni su sa aspekta angažovanja obrtnih sredstava .Organizacija proizvodnje odvija se po principu guranja (supply push). Za razliku od njih, gantogrami u kojima su prikazana vremena u najkasnijem početku (sl. 23) najoptimalniji su sa aspekta angažovanja obrtnih sredstava i organizacije proizvodnje po principu demand pull i just in time.

Projektovana dužina proizvodnog ciklusa (najduži put u grafu), za konkretan primer, iznosi Tcp = 52 (dana). Kritičan put u gantogramu čine one proizvodne faze kod kojih je ukupna vremenska rezerva Rt = 0, a to su: proizvodnja pozicije x1421 i montaže podsklopa x142, sklopa x14

i finalnog proizvoda x1. Opisani modeli omogućavaju primenu softverskih alata u oblasti projektovanja proizvodnih ciklusa i upravljanja proizvodnim procesima, posebno u slučajevima kada je struktura proizvoda izuzetno složena i kada je broj delova veliki. Na slikama 25 i 26 dat je prikaz gantovih dijagrama (Gantt Chart), za isti primer, dobijenih korišćenjem softverskog paketa MS Project.

46

Proizvodne faze Vremenske rezerve (dani)

Ozn. Ciklus (dani) Rp Rz Kp Kz Rt

1 2 3 4 5 6 7

x11 T11 = 9 0 9 35 44 35x121 T121 = 16 0 16 22 38 22x123 T123 = 5 0 5 33 38 33x1221 T1221 = 11 0 11 20 31 20x1222 T1222 = 12 0 12 19 31 19x1223 T1223 = 5 0 5 26 31 26x122 T122 = 7 12 19 31 38 19x12 T12 = 6 19 25 38 44 19x13 T13 = 5 0 5 39 44 39x1 T1 = 8 44 52 44 52 0x1421 T1421 = 25 0 25 0 25 0x1422 T1422 = 5 0 5 20 25 20x1423 T1423 = 13 0 13 12 25 12x142 T142 = 10 25 35 25 35 0x141 T141 = 5 0 5 30 35 30x143 T143 = 24 0 24 11 35 11x14 T14 = 9 35 44 35 44 0

x15 T15 = 32 0 32 12 44 12

Slika 25: Projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda A – najraniji početak

Slika 26. Projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda A – najkasniji početak

47

6.3 TRANSFORMACIJA GRAFA STRUKTURNE SASTAVNICE U MREŽNI DIJAGRAM

Mrežni dijagram predstavlja posebnu vrstu grafa koji ima samo po jedan početni i završni čvor, i kod koga se čvorovi grafa nazivaju događajima a lukovi aktivnostima. Svakom luku (aktivnosti) mrežnog dijagrama dodeljena su dva para brojeva, pri čemu jedan par ima vremensku, a drugi finansijsku dimenziju.

Mrežni dijagram nije samo pogodno sredstvo za određivanje ekstremnih puteva i ekstremnog protoka u mreži, već on sam po sebi predstavlja matematički model koji se može detaljno analizirati, na kome se može eksperimentisati i objasniti do kakvih nas rezultata dovodi bilo koja promena vezana za realizaciju projekta. U proteklih 50 godina razvijeno je preko 30 metoda zasnovanih na primeni moderne algebre, teorije grafova i matematičke statistike koje se jednim imenom nazivaju - Tehnika mrežnog planiranja. Najpoznatije su dve osnovne metode, CPM (metoda kritičnog puta) i PERT (metoda za ocenu i reviziju projekata), od kojih su izvedene ostale. Da bi smo graf strukturne sastavnice, prikazan na slici 20, oblikovali u mrežni dijagram [34, 35, 36, 38, 39, 40] potrebno je:

- formirati suprotan graf (transponovati matricu grafa) u odnosu na graf strukturne sastavnice,

- izdvojiti jedan od spoljašnjih čvorova grafa koji se nalazi na kritičnom putu a ostale grupisati do njega, po jednoj osi, u okviru zadnjeg nivoa grafa,

- čvorove grafa pretvoriti u događaje, a lukove u aktivnosti. Izdvojen spoljašnji čvor predstavlja početni događaj a početni čvor u grafu strukture proizvoda, završni događaj u mrežnom dijagramu,

- da bi zadovoljili pravilo da mrežni dijagram ima samo jedan početak, početni događaj u mreži spojiti fiktivnim aktivnostima sa ostalim događajima nastalim od spoljašnjih čvorova. Sve elemente u mrežnom dijagramu označiti saglasno opšte poznatom pravilu (slika 26).

Na slici 25 prikazan je suprotan graf od strukturne sastavnice sa grupisanim spoljašnjim čvorovima i jednim izdvojenim (17), koji se nalazi na kritičnom (najdužem) putu grafa. U cilju preglednijeg prikaza mrežnog dijagrama graf na sl. 25 moguće je zarotirati oko svoje ose za 900, u smeru kazaljke na satu.Na slici 26 prikazan je mrežni dijagram složenog proizvoda, koji ukupno ima 19 događaja (BD) i 30 aktivnosti (A), od čega su 12 fiktivne (FA) a 18 stvarne (SA). Ukupan broj događaja i aktivnosti u grafu izračunaćemo koristeći sledeće relacije:

A = SA + FA...................................................................(31)

SA = PF = Č – 1................................................................(32)

FA = ZČ – 1..................................................................(33)

BD = Č.....................................................................(34)

Oznake događaja nisu identične oznakama čvorova, već je korišćeno poznato pravilo označavanja, sa leva na desno i odozgo na dole. Događaji su označeni sa T(oznaka), pri čemu je (oznaka) identična oznaci poluproizvoda iz strukturne sastavnice.

Mrežni dijagram (sl.26) predstavlja graf koji je poznat iz Tehnike mrežnog planiranja i koji je našao široku primenu u organizaciji, tehnici i ekonomiji. U konkretnom slučaju može da nam posluži za analizu i projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda i primenu Just-in-time koncepta u prozvodnom odnosno poslovnom ciklusu.

48

Slika 25: Suprotan graf u odnosu na graf strukturne sastavnice sa grupisanim spoljašnjim i jednim izdvojenim čvorom koji se nalazi na kritičnom putu

49

Slika 26: Mrežni dijagram složenog proizvoda A

50

Ako je broj aktivnosti (proizvodnih faza) u dijagramu veliki opisani model transformacije, grafa strukturne sastavnice u mrežni dijagram, omogućava primenu aplikativnih softvera za rešavanje problematike ekstrema u grafu. U tabeli 10 prikazani su rezultati dobijeni primenom programskog paketa QSB (Quantitative Systems for Busines) korporacije IBM.

Input Data of The Problem Proizvod A (X1) Page 1

Activitynumber

Activityname

Startnode

Endnode

Normalduration

Crashduration

Normalcost

Crashcost

1 2 3 4 5 6 7 8

1 < F1 > <1 > <2 > < > < > < > < >

2 < F2 > <1 > <3 > < > < > < > < >

3 < F3 > <1 > <4 > < > < > < > < >

4 < F4 > <1 > <5 > < > < > < > < >

5 < F5 > <1 > <6 > < > < > < > < >

6 < F6 > <1 > <7 > < > < > < > < >

7 < F7 > <1 > <8 > < > < > < > < >

8 < F8 > <1 > <9 > < > < > < > < >

9 < F9 > <1 > <10 > < > < > < > < >

10 < F10 > <1 > <11 > < > < > < > < >

11 < F11 > <1 > <12 > < > < > < > < >

12 < F12 > <1 > <13 > < > < > < > < >

13 <T1421> <1 > <15 > <25 > <25 > < > < >

14 <T11 > <2 > <18 > < 9 > <9 > < > < >

15 <T121 > <3 > <16 > <16 > <16 > < > < >

16 <T1221> <4 > <14 > <11 > <11 > < > < >

17 <T1222> <5 > <14 > <12 > <12 > < > < >

18 <T1223> <6 > <14 > <5 > <5 > < > < >

19 <T123 > <7 > <16 > <5 > <5 > < > < >

20 < T13 > <8 > <18 > <5 > <5 > < > < >

21 <T141 > <9 > <17 > <5 > <5 > < > < >

22 <T1422> <10 > <15 > <5 > <5 > < > < >

23 <T1423> <11 > <15 > <13 > <13 > < > < >

24 < T143 > <12 > <17 > <24 > <24 > < > < >

25 < T15 > <13 > <18 > <32 > <32 > < > < >

26 < T122 > <14 > <16 > <7 > <7 > < > < >

27 < T142 > <15 > <17 > <10 > <10 > < > < >

28 < T12 > <16 > <18 > <6 > <6 > < > < >

29 < T14 > <17 > <18 > <9 > <9 > < > < >

30 < T1 > <18 > <19 > <8 > <8 > < > < >

51

CPM Analysis for Proizvod A (X1) Page 1

Activitynumber

Activityname

EarliestStart

Latest Start

EarliestFinish

Latest Finish

Slack LS-ES

1 2 3 4 5 6 7

1 < F1 > 0 35 0 35 35

2 < F2 > 0 22 0 22 22

3 < F3 > 0 20 0 20 20

4 < F4 > 0 19 0 19 19

5 < F5 > 0 26 0 26 26

6 < F6 > 0 33 0 33 33

7 < F7 > 0 39 0 39 39

8 < F8 > 0 30 0 30 30

9 < F9 > 0 20 0 20 20

10 < F10 > 0 12 0 12 12

11 < F11 > 0 11 0 11 11

12 < F12 > 0 12 0 12 12

13 < T1421 > 0 0 25 25 Critical

14 < T11 > 0 35 9 44 35

15 < T121 > 0 22 16 38 22

16 < T1221 > 0 20 11 31 20

17 < T1222 > 0 19 12 31 19

18 < T1223 > 0 26 5 31 26

19 < T123 > 0 33 5 38 33

20 < T13 > 0 39 5 44 39

21 < T141 > 0 30 5 35 30

22 < T1422 > 0 20 5 25 20

23 < T1423 > 0 12 13 25 12

24 < T143 > 0 11 24 35 11

25 < T15 > 0 12 32 44 12

26 < T122 > 12 31 19 38 19

27 < T142 > 25 25 35 35 Critical

28 < T12 > 19 38 25 44 19

29 < T14 > 35 35 44 44 Critical

30 < T1 > 44 44 52 52 Critical

Completion time = 52 Total cost = 0

Critical paths for Proizvod A (X1) with completion time = 52 Total cost = 0 CP # 1 :

T1421 T142 T14 T11 ========> 15 ========> 17 ========> 18 ========> 19

Tabela 10: Primena softvera QSB za rešavenje mrežnog dijagrama složenog proizvoda A (X1) – ulazni podaci i rešenja

52

7.0 PROJEKTNI ZADACI I OBUKA

PROJEKTNI ZADATAK 1: Imajući u vidu skup aktivnosti za realizaciju razvoja i osvajanje novog proizvoda (Prilog 1) potrebno je definisati opšti mrežni dijagram i odrediti ukupno vreme i kritičan put projekta po metodi PERT. Optimističko, najverovatnije i pesimističko vreme usvojiti (β raspodela verovatnoća) a očekivano izračunati korišćenjem obrasca (11).

PROJEKTNI ZADATAK 2: Za odabran složen proizvod (Kompanija Sloboda) prikazan u Prilogu 2 nacrtati: strukturnu sastavnicu (graf) proizvoda, gantograme sa prikazom proizvodnih faza i vremenskih rezeri u najranijem i najkasnijem početku, i mrežni dijagram.

PROJEKTNI ZADATAK 3: Tretirajući Specijalistički rad kao projekat koga treba realizovati u odgovarajućem vremenskom roku, istražiti i kvantifikovati relevantne determinante i njegove faze, polazeći od izbora teme i mentora (24. 10. 2009. god.), pa zaključno sa odbranom (10.07.2010. god.).

PRAKTIČNI DEO: Upoznavanje sa tehničkom (konstrukcioni crteži, tehnološki postupci, dokumentacija za kontrolisanje i ispitivanje) i proizvodnom (planiranje, neposredni proces proizvodnje) dokumentacijom, konkretnog proizvoda, realizovaće se u Kompaniji Sloboda, u terminima koji će naknadno biti dogovoreni sa menadžmentom fabrike i specijalizantima.

LITERATURA:

[1] Todorović J., Japanski menadžment, Mrlješ, Beograd, 2000.[2] Adižes I., Životni ciklus preduzeća, SITJ, Beograd, 1991.[3] Milačić V., Menadžment – Tehnologija – Marketing doktrine – Ljudi, 29. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije, Beograd, 2002.[4] Drucker P., The Practice of Management, Pan Piper, London, 1970.[5] Reithofer N., Factories of the future: Cooperative and agile, AMK Aachenen,

Werkzengmaschinen kolloqvium, Machen, 2002.[6] Milačić V., Proizvodni sistemi i tehnologija inovacija, Mašinski fakultet, Beograd, 1990.[7] Khandwalla P., The Design of Organization, NewYork, 1977.[8] Petrić J., Mrežno planiranje i upravljanje, Informator, Zagreb, 1983.[9] Donoldson L., The Contigency Theory of Organizations, Sage Publications, London, 2001.[10] Burton R., Obel B., Fit and Misfits in the Multi-Dimensional Contingency Model: An

Organizational Change Perspective, Lok Center, Danish Social Science Research Council, 2000.

[11] Ohmae K., The Borderless World: Power and strategy in the Interlinked Economy, Harper Business, New York, 1990.

[12] Perović M., Arsovski S., Arsovski Z., Proizvodni sistemi, CIM centar, Kragujevac, 1996.[13] Sila I., Ebrahimpour M., An investigation of the total quality managament survay based

research published between 1989 end 2000, International Journal of Quality and Reliability Management, Vol.19, No 7, 2002.

[14] Sila I., Ebrahimpour M., Exsamination and comparasion of the critical factors of total quality management across countries, International Journal Production Research, Vol.41, No.2,2003.

[15] Šingo Š., Nova japanska proizvodna filozofija, JZP, Beograd, 1985.[16] BulatV., Đukić R., i dr., Analiza karakterističnih promena nivoa organizovanosti preduzeća

metaloprerađivačkog industrijskog kompleksa SFRJ, SITJ, Beograd, 1979.[17] Gudić M., Klarin M., Đukić R., i dr., Utvrđivanje raspoloživih kapaciteta, stepena njihovog

korišćenja i projektovanje mera i preporuka za povećanje prizvodnje u R.O. „ Namenska

53

proizvodnja ” - „ Sloboda ” – Čačak, Institut za ekonomiku industrije Beograd, Beograd, 1984.

[18] Đukić R., i dr., Elaborat za realizaciju integralnog informacionog sistema sa automatskom obradom podataka u R.O. „ Namenska proizvodnja – Sloboda Čačak ”, Čačak, 1988.

[19] Đukić R., Dinamičko uravnotežavanje i upravljanje poslovno-proizvodnim sistemima, 29. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije sa međunarodnim učešćem, Institut Lola, br. 27, str. 65, Beograd, 2002.

[20] Đukić R., Definisanje opšteg mrežnog dijagrama za planiranje i praćenje razvoja i osvajanje sredstava naoružanja i vojne opreme, Sloboda Čačak, Čačak, 1981 .

[21] Đukić R., Proizvodni informacioni sistemi - Skripta, Viša tehnička škola Čačak, Čačak, 2008.

[22] Jovanović J., Đukić R., Projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda korišćenjem softverskog alazta MS PROJECT, YU INFO 09, Međunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama - Primenjena ineormatika, Informaciono društvo Srbije, Kopaonik, 2009.

[23] Đukić R., Jovanović J, Upravljanje proizvodnjom korišćenjem softvera MS PROJECT, Festival kvaliteta 2009., 36. Nacionalna konferencija o kvalitetu – Integrisani sistemi menadžmenta, Mašinski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2009.

[24] Jovanović J., Đukić R., Planiranje i praćenje proizvodnje korišćenjem softvera MS PROJECT, 13. Internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta – Vizija i strateški ciljevi, Oblast: Upravljanje projektima i informacionim tahnologijama, YUPMA 2009, Zlatibor, 2009.

[25] Adler N: International Dimensions of Organizational Behavior, South-Western, Cincinnati, 2002.

[26] Cleland, D: Project Management - Strategic Design and Implementation, McGraw-Hill, New York, 1999.

[27] Dinsmore, P.C., Winning in Business with Enterprise Project Management, Amacom, USA, 1999.

[28] Gray C.F., Larson E.W: Project Management: The Managerial Process, McGraw-Hill/lrwin, New York, 2005.

[29] Kerzner H., Project management - A systems approach to planning, scheduling and controling, John Wiley & Sons, Ine, New Jersey, 2003.

[30] Knudson, J., Bitz, I., Project Management, Amacom, USA, 2000. [31] Lawler, E.E., Mohrman, SA., Ledford, G.E. Jr., Strategies far High Performance

organizations, Jossey-Bass Publishers, San Francisko, 1998.[32] Shtub A., Bard J.F., Globerson S: Project Management: Processes, methodologies, and

economics, Pearson Prentice Hali, Upper Saddle River, 2005.[33] Web site of International Project Management Association: www.ipma.ch[34] Đukić R., Đukić J.,Utvrđivanje tehnološke dužine proizvodnog ciklusa pri kombinovanom

načinu kretanja predmeta rada u pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji, Festival kvaliteta 2007.- 34.Nacionalna konferencija o kvalitetu, Mašinski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2007.

[35] Đukić R., Jovanović J., Stefanović M., Utvrđivanje tehnološke dužine proizvodnog ciklusa, 34.JUPITER Konferencija sa međunarodnim učešćem, 36. Simpozijum: Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala, Beograd, 2008.

[36] Đukić R., Jovanović J., Stefanović M., Analiza i projektovanje proizvodnog ciklusa složenog proizvoda, 34.JUPITER Konferencija sa međunarodnim učešćem, 36.Simpozijum: Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala, Beograd, 2008.

[37] Đukić R., Đukić J., Planiranje proizvodnje, Viša tehnička škola Čačak, Čačak, 2007. [38] Đukić R., Đukić J., Upravljanje proizvodnim procesima - Praktikum, Viša tehnička škola

Čačak, Čačak, 2007.[39] Đukić R., Đukić J., Organizacija i ekonomika biznisa - Praktikum, Viša tehnička škola

Čačak, Čačak, 2007.[40] Đukić R., Proizvodni informacioni sistemi - Skripta, Viša tehnička škola Čačak, Čačak,

2008.

54

[41] Vuleta J., Metode ekstremizacije na grafovima, Naučna knjiga, Beograd, 1980. [42] Anderson S., Graph theory and finite combinatorics, Chicago, 1970.[43] Henley J., Wilijams R., Graf theory in modern engineering, New York, 1973.[44] Morshall C., Appliend graf theory, New York, 2006.[45] Chen K., Appliend graf theory, Amsterdam, 2001.[46] Ermeljev M., Meljnik M., Ekstremaljnije zadači na grafax, Naukova dimka, Kiev, 1989.[47] Konstruktivno-tehnološka i proizvodno-planska dokumentacija, Sloboda, Čačak.[48] Đukić R., Modeliranje strukture složenog proizvoda za podršku JUST-IN-TIME konceptu,

30. jubilarno savetovanje proizvodnog mašinstva SCG, Čačak-Vrnjačka banja, 2005 .[49] Đukić R., Planiranje i upravljanje proizvodnjom složenog proizvoda, 10. internacionalni

simpozijum iz Project Management-a, Zlatibor, 2006 .[50] Zbornik radova, Projektovanje organizacijama-novi pristup, X Internacionalni simpozijum

iz projektnog menadžmenta, Udruženje za upravljanje projektima Srbije, Zlatibor , maj 2006.

[51] Zbornik radova, Projektni menadžer-profesija budućnosti, XI Internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta, Udruženje za upravljanje projektima Srbije, Zlatibor , jun 2007.

[52] Zbornik radova, Kompetentnost projektnih menadžera, XII Internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta, Udruženje za upravljanje projektima Srbije, Zlatibor , maj 2008.

[53] Zbornik radova, Projektni menadžement-vizija i strateški ciljevi, XIII Internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta, Udruženje za upravljanje projektima Srbije, Zlatibor , jun 2009.

Prilog 1: Skup međusobom uslovljenih aktivnosti potrebnih za upravljanje razvojem proizvoda i tehnologija

Prilog 2: Tehnološka dokumentacija složenog proizvoda

55