7 Sedmo predavanje

7/29/2019 7 Sedmo predavanje

1/31

Veze pritisnutih tapova pod pravim uglom

Dimenzije tapova odreuju se prema sili pritiska uzimajui u obzir izvijanje (c) , ili premanainu vezivanja u voru (c odnosno c)

Kod vezivanja pritisnutih tapova mogu nastupiti sledei sluajevi:

1. Kada jec c d


2/31

1. Kada jec c dOvde mogu da nastupe dva sluaja

a) c c d za etinarsku grau, a manje od c d za tvrdo drvo ib) c c d za tvrdo drvo

U prvom sluaju ( a ) veza se izvodi tako to se vertikala oslanja na donji pojas prekopodmetaa od tvrdog drveta

Treba proveriti: c = N / A c d (za tvrdo drvo)

Duina podmetaa ( e) odreuje se iz uslova:

e = N / bc d

Debljina podmetaa ( d ) odreuje se iz uslovanjegovog savijanja i smicanja.

savijanje podmetaa koji se posmatra kao konzola:

M = 0,5 N e /4 - 0,5 N b / 4 = N (e b)/8

potrW = M / md = b d2/ 6

mdb

M

d

6


3/31

smicanje podmetaa usled T sile:

maxT = N a / e

m|| = 1,5maxT / b d

d = 1,5maxT / bm||d

Usvaja se vea vrednost za d


4/31

b) c c d za tvrdo drvo

proirenje se moe izvesti pomou podmetaa od elika sa analognim

proraunam kao u sluaju a)

proirenje se moe izvriti pomou vertikalno ugraenih paklica

Veliina eodreuje se kao u prethodnom sluaju

e = N / bc d a = (e d) / 2

Sila N deli se na tri dela:

deo koji se prenosi preko vertikale d / b,

dva dela (N1) koji se prenose preko paklica a / b

N1= N a / e

c = N1 / bc||d

= N1 / b||d

Sile N1 obrazuju spreg sa krakom t

N1t = Z s Z = N1t / s


5/31


6/31

proirenje se moe izvesti i pomou etiri podvezice (dasaka) zakovanih

ekserima

Deo sile koji prima vertikala (d/b1): NA= A c d

Ostatak sile ( N0= N NA)primaju podvezice, ijise presek prethodno usvoji.

Napon ispod podvezica (na kontaktu sa pojasom):

c = 1,5 N0 /2(A1+ A2) c d

Sila koja se prenosi preko podvezica saglasna je

njihovoj povrini (NA1= A1. c , NA2= A1 . c )

Broj eksera za vezu podvezica:

n1= NA1/Ne

n2= NA2/Ne


7/31

Proraun deformacije u vezi pritisnutih tapova pod pravim uglom:

skraenje vertikalnog tapa duine l:

l =c|| l/ E||= N l / A E||

gnjeenje drveta na kontaktnoj ravni:

h = N h /As E As= s b


8/31

Jo neke mogunosti oslanjaja pritisnutih tapova (sa ili bez proirenja):

Proraun je saglasan prethodnom umestoc treba uzeti c


9/31

Veze u vorovima kod reetkastih nosaa

osovine tapova moraju biti centrisane,

teite spojnih sredstava mora da se poklapa sa osom tapa,

u jednoj vezi treba koristiti samo jednu vrstu spojnog sredstva


10/31


11/31


12/31


13/31


14/31


15/31


16/31


17/31


18/31


19/31

Ekscentrino vezivanje tapovaMe= D eD = U e

( U = Un Un+1)

Naponi u pojasnom tapu:

t||= U / An +Me / 2Wnt||d

=t||d / md

m|| = 1,5maxT /A

Moment u takama nodnosno d:Mn(d) = Men/ (n+n+1)

za n=n+1 Mn(d) = Me/2


20/31

Me= U e = Dnen+ Dn+1en+1

Momenti u takama 1, 2, n (kao za

prostu gredu raspona n+n+1 ):

Proraun napona u svemu kao za

prethodni primer.


21/31

Savijanje pritisnutog pojasa

stvc= O / A + M/ W cd ( = cd /md )


22/31

Veze u osloncima (leita)

Leita u drvenim konstrukcijama imaju zadatak da prime odreene stati

ke uticaje i da ihprenesu na temelje, zidove ili neke druge konstrukcijske elemente.

Konstrukcija leita treba da:

omogui pravilan rad konstrukcije, odnosno primenjenog statikog sistema,

fiksira poloaj i pravac reakcija uslovljen primenjenim statikim sistemom.

Leite moe da se izvede od drveta, elika ili kombinovano.


23/31


24/31

KLASINE KROVNE KONSTRUKCIJE

Krov je kontruktivni sklop koji predstavljazavrni deo neke graevine (zgrade, hale, i sl.)

Ima funkciju:

da zavri graevinu u visinskom pogledu,

da je titi od atmosferilija (kie, snega, vetra),

da je u izvesnoj meri titi od toplote i

hladnoe.


25/31

Prema vrsti krovnog pokrivaa krovne ravni se izvode sa veim ili manjim nagibom

(padom).

Nagibi krovnih ravni mogu biti:

strmi, sa padom veim od 1:3 (33%)

blagi, sa padom manjim od 1:3 - kose krovne ravni

vrlo blagi, sa padom manjim od 1:20 (5%) - ravni krovovi

Oblik krova zavisi od oblika osnove, broja krovnih ravni i njihovog nagiba.

Nad parvilnom etvorougaonom osnovom moe se izraditi:

Razuena osnova sloeni (vievodni) krov

Kvadratna osnova atorast krov

Vieugaona osnova

piramidalan krovKruna osnova kupolasti krov


26/31

Elementi krova:


27/31

Krovni pokrivai


28/31

Proraun elemenata krovne konstrukcije

OPTEREENJA

1. Teina krovnog pokrivaa (g) po m2 kose krovne povrine2. Sopstvena teina konstrukcije (g1) po m2 osnove krova3. Optereenje snegom (s) po m2 osnove krova4. Optereenje vetrom (w) po m2 krovne povrine, upravno na krov5. Optere

enje koncentrisanom silom (P)

6. Eventualno korisno optereenje


29/31

Teina krovnog pokrivaa (g) po m2 kose krovne povrineUzima se prema vaeoj tehnikoj regulativi ili prema preporukama proizvoaa, a obuhvata

teinu krovnog pokrivaa, teinu letava ili oplate i teinu rogova

Sopstvena teina konstrukcije (g1) po m2 osnove krova

Obuhvata teinu glavnog nosaa, ronjaa, spregova i ukruenja:

- za lake krovne pokrivae blagog nagiba g1 0,15 KN/m2

- za strmije nagibe krovova sa teim pokrivaem g1 0,25 0,45 KN/m2

- za reetkaste glavne nosae blagog nagiba g1 0,15 0,20 KN/m2

Optereenje snegom (s) po m2 osnove krova


30/31

Optereenje vetrom (w) po m2 krovne povrine, upravno na krovDefinisano je vaeom tehnikom regulativom JUS U.C7.110 113 (preko 100 strana)

Za male krute zgrade, koje treba da ispunjavaju sledee uslove:a) da je zgrada visine h 15m

b) da je irina zgrade b 2h

c) da zgrada nije posebno izloena vetru

d) da je glavni nosei sistem zgrade takve krutosti da je ugib usled optereenja vetrom

u h/250


31/31

Optereenje koncentrisanom silom (P = 1 KN)

Ovo je optereenje od prisustva jednog oveka na krovu

Eventualno korisno optereenje

Rauna se po vaeoj tehnikoj ragulativi (teina nekog naroitog tereta na krovu, optereenje

od dizalica, i dr.

Documents

7 Sedmo predavanje