PowerPoint Presentation
Psihologija & ometenostPsiholoka procenaProcenjivaki timine
psiholog, roditelj, uitelj.Da proceni u kojoj meri je mogunost
deteta za rast i razvoj pod uticajem osnovne tekoe a u kojoj meri
na razvojni status utiu socijalni faktori (porodica, kola,
vrnjaci)Da proceni koje su sposobnosti kod deteta ouvane i
razvijene (ili ih je mogue razviti odreenim programom)....Svi bitni
momenti u istoriji dejeg razvoja, nalazi na mernim instrumentima
dobijeni procenom psihologa, opservacije dejeg ponaanja, opaanje
uitelja o ponaanju deteta su okosnice procene....Brojna testiranja
kojima je dete bilo izloeno ine ga osetljivim i dete prua otpor
testiranjuDete reaguje zato to ponovnim testiranjem biva podseano
da neto ne zna, da je sporije od drugih...Vano je ne ponavljati
iste testove, preuzeti nalaze drugih ustanovaMnoge podatke je mogue
dobiti od roditeljaRazvojni pristupPrvi doprinos Ziglera je
fokusiranje na motivacione i faktore linosti kod osoba sa
IO:Tendencija pozitivne reakcije tendencija osoba sa IO da postanu
prekomerno zavisni od odraslih, ova tendencija je jaa kod
institucionalizovane dece ili one dece koja imaju najvei stepen
preinstitucionalne socijalne deprivacije.
Tendencija negativne reakcije IO osobe se u inicijalnom kontaktu
plae socijalnih interakcija to smanjuje njihovu efikasnost i
pospeuje ponaanje povlaenja koje umanjuje uspeh na
zadacima.Smanjeno oekivanje uspeha zbog prethodnih iskustava
neuspeha.Spoljanja usmerenost tendencija osoba sa IO da trae reenja
problema od drugih. Ono to odreuje spoljanju usmerenost su opti
kognitivni nivo i iskustvo neuspeha.
Motivacija efikasnou tendencija osoba sa IO da imaju manje
zadovoljstva u reavanju tekih problema. Oslanjaju se vie na
dodirljive nagrade, manje su intrinziki motivisani. Zigler smatra
da imaju drugaiju hijerarhiju potkrepljivaa. Neometene osobe
koriste kognitivne kapacitete, postoji intrinzika motivacija za
reavanje tekih zadataka. Za IO osobe, usled socijalne deprivacije i
iskustava neuspeha dobijanje dodirljivih nagrada i podrka odraslih
su najvaniji.
Procena saznajnih funkcijaTestovi inteligencije su doprineli
razumevanju intelektualnih funkcija dece sa razvojnim
tekoamaOmetena deca postiu neujednaene rezultate verbalnog i
neverbalnog dela skale kao to se i unutar subtestova pojavljuju
razlike.
Zbirni rezultat najee ne odraava stvarne mogunosti deteta i
najee je deja inteligencija potcenjena zbog tekoa komunikacije i
anksioznosti deteta usled zahteva koje nedovoljno razume.
...Neki autori su predlagali da deja sposobnost bude procenjena
prema subtestu na kome je dete najuspenije.Predlog je sporan, ali
nije sporno da rezultati na subtestovima na kojima je dete
najuspenije poslue kao orijentacija za izradu IOP, kao predstavnici
ouvanih sposobnosti.
Tekoe prilikom upotrebe testova sposobnosti
Nespremnost deteta za saradnjuNeka deca prihvataju zahteve
ispitivaa, ali ne razumeju ta se od njih traiNeka deca na poetku
testiranja uspeno sarauju, posle izvesnog vremena prestaje
motivacija za rad.
Tekoe sa trajanjem i organizacijom panje su uoljive kod dece sa
hiperkinetskim sindromom.to su zadaci tei i to je dete na njima
neuspenije verovatnija je pojava odbijanja rada
...Testiranje dece sa autizmom je posebno teko.Deca ometena u
razvoju se brzo zamaraju, poeljno je prekinuti testiranje i
nastaviti ga u sledeoj seansi.Neka deca pokazuju probleme u crtanju
dvodimenzionalnih ili trodimenzionalnih figuraJedan broj dece ima
tekoe u ekspresivnom govoru, reenje nisu u stanju da iskau
reima.
RoditeljiRoditelji su esto nezadovoljni procenom inteligencije
deteta.kau da dete odreene zadatke zna da uradi u kunim
uslovimaRoditelji su u pravu, dete je oputenije i uspenije u kunim
uslovimaNekada roditelj procenjuje dete iz ugla roditeljske
pristrasnosti (Skala procene ponaanja deteta tokom
testiranja).Pisanje psiholokog nalazaNeophodno je navesti uz
numeriki rezultat utisak procenjivaa da li su deje sposobnosti
razvijenije nego to sugerie rezultat na testu.Potrebno je navesti i
meru socijalne prilagoenosti detetaOpisati uslove u kojima dete
ivi, stav roditelja prema detetuNuno je analizirati sve
subtestove....
Jedna od najvanijih komponenti mentalnog statusa koju treba
podsticati kod dece ometene u razvoju jeste motivacija za uenje.
Zapaeno je da je obrazovni uspeh neke dece ispod nivoa njihovih
intelektualnih sposobnosti.
Roditelji najvie veruju medicinskoj pomoi i nemaju svest o
znaenju psihosocijalne podrke zasnovane na podsticanju ouvanih
potencijala deteta koje je mogue organizovati samo u kolektivu
vrnjaka i u koli.
Procena posmatranjem ponaanja i igrePosmatranjem svakodnevnih
aktivnosti deteta u koli, kod kue i u igri sa vrnjacima predstavlja
dopunu podataka dobijenih instrumentima.Posmatranjem sadraja i
naina na koji se dete igra dobijaju se podaci o interesovanjima
dece, trajanju i organizaciji panje, emocionalnim karakteristikama
i ukupnoj socijalizovanosti.
Mogue je pripremiti razne aktivnosti po programu i sistematski
posmatrati aktivnosti deteta, odnos prema vrnjacima, primerenost
dejih reakcija kada naie na prepreku.
Procena nivoa socijalnog postignuaSocijalni razvoj ometenog
deteta je usporen i ispod nivoa intelektualnog razvoja.Najei uzrok
zastoja je nedostatak socijalnog iskustvaSposobnosti se mogu
razviti samo kroz aktivnosti koja ih razvija, pod uslovom da
postoji organska osnova za njihov razvoj.Vineland Dolova skala
socijalne zrelostiProblemi nastaju kada su socijalna iskustva dece
negativna pa pruaju otpor integraciji u vrnjaku grupu....Uspean
razvoj deteta ne zavisi samo od razvijenosti saznajnih funkcija,
emocionalna ravnotea i socijalna integracija su nuni uslovi da bi
se oslobodio i iskoristio raspoloivi intelektualni potencijal. Tek
tada je mogue razvijati kompenzatorne programe za aktivnosti koje
podravaju deji razvoj u celini.Psiholoka procena ometenih osobaDa
se proceni u kojoj meri je mogunost deteta za rast i razvoj pod
uticajem hendikepa, a u kojoj sekundarnih smetnjiStereotipi o
ometenim osobama Unutar svake grupe ometenih velike varijacije
usled razlika u etiologiji, vremenu nastanka oteenja i uslova u
kojima se dete razvija
..Deje socijalno iskustvo pre proceneDa li je porodina sredina
nepovoljna zbog materijalnih tekoa, vaspitnih uticaja, dete
uzrokuje stres u porodici.
Cilj psiholoke procene
Procena trenutnog postignua- putokaz za razvoj preostalih
potencijalaPolazi se od stava da su mogunosti deteta vee od onih
koje trenutno pokazujePonavljati procenu da bi se pratili efekti
preduzetih meraProcena IO deteta ukljuujeIntervju sa porodicom ili
lanovima porodiceOpservaciju detetaIspitivanje deteta baterijom
testovaIntervju saznajni i savetodavni, vodi se sa detetom i
roditeljem zajedno ili posebno.Intervju sa detetom uspostavljanje
kontakta i stvaranje uslova za opservaciju, procenu kognitivnih
sposobnosti, kvaliteta interpersonalnih odnosa, afekta kao i
socijalne zrelosti, slui kao osnova, dopuna i provera opservacije i
testovnih rezultata.Intervju sa roditeljem
Podaci koji se trae od roditelja su trudnoa, poroaj, rani
razvoj, etiologija IO, udrueni poremeaji, odnos roditelja prema
detetu, oekivanja, ranija ispitivanja.Stie se bolje razumevanje,
obostrano poverenje, poveava se zainteresovanost.
Vano je da roditelj definie ta ga najvie zabrinjava kod deteta i
ta oekuje od terapeuta. Saoptavaju se rezultati ispitivanja i
sagledavaju se mogunosti za dete.
Uspostavljanje kontakta
Najbolje je ispitivati decu sa IO u prisustvu roditelja jer se
dete osea sigurnije, ponaanje je prirodnijeKada dete ima neki
govorni poremeaj roditelj pomae u sporazumevanju sa detetomKada se
dete ne moe direktno testirati, ispitivanje se odvija posredstvom
roditelja
Omoguuje ispitivau uvid u interakciju sa detetomVeina roditelja
je subjektivna kada su u pitanju detetove sposobnosti, kada
prisustvuje ispitivanju ima mogunost da stekne uvid u prave
sposobnosti deteta.
Preporuke za izbor testova
Treba birati testove koji se koriste za tipinu populacijukoji
pokrivaju odgovarajui MUKoji omoguavaju dvosmernu komunikaciju (za
slepu decu nisu primenljivi manipulativni testovi)Koji e podstai
intelektualne procese relevantne za procenu.
Metode i tehnike za procenu ometenih osobaProcena kognitivnih
funkcija Brunet-Lezinova skala psihikog razvoja, Bayley skala za
procenu motornog i mentalnog razvoja, Bine Simonova skala, WISC,
zadaci pijaeovskog tipa kod osoba sa problemom komunikacijeProcena
motorike Ozeretski test motorne spretnosti
Procena nivoa socijalnog razvoja- da li je usklaeno sa IQ-om i
uzrastom, raskorak korigovati rehabilitacionim radom,obuka moe biti
uspena i tada SQ moe biti vei od IQ-a,Vineland Dolova skala
soc.zrelosti.Procena linosti- crte ljudske figure, crte porodice,
inventari linosti, projektivni testovi.
...Obrazovno postignue i sposobnosti uenja veliki razlika izmeu
znanja i ocena kod uenika u s.. Najee se procenjuje pismenost
razumevanje proitanog u korelaciji sa socijalnim prilagoavanjem,
skale razumevanja govora i sposobnosti artikulacijeProcena na
osnovu posmatranja igre i ponaanja uz primenu skala razvoja,
dobijaju se podaci o SM razvoju, komunikaciji, socijalizaciji,
sloenost igre ukazuje na IQ, standardizovanost posmatranja.Procena
na osnovu intervjua sa osobama koje poznaju dete, kada dete nije
spremno za saradnju ili nema uslova za posmatranje.
Problemi psiholoke proceneDete se nalazi u nepoznatoj situaciji
sa nepoznatom osobomIskustvo deteta pre proceneNeujednaeni profil,
Testovi nisu apsolutno pouzdani, treba dati vei broj testovaDeca iz
nepovoljnih sredina sposobnosti se mogu poveati, socijalni kontakti
su boljiSpecifine okolnosti ispitivanja (smetnje u telesnom
funkcionisanju, govoru, senzornim funkcijama).Tekoe procene
ometenih osobaNespremnost deteta za saradnjuDistraktibilnost
panjeKako ispitiva komunicira sa detetom, odgovarajui oblici se
uspostavljaju na osnovu iskustva, razgovora sa roditeljima,
opservacijeIzgled sobe za testiranje, bez objekata koji skreu
panju, brza promena materijala da bi se zadrao interes dece, kada
se primeti zamor test se odlae
Prevoenje vizuelnog inputa u motorni odgovor ili tekoe
saoptavanja misli i idejaNezadovoljstvo roditelja rezultatom
testiranjaPotrebno je imati dovoljno vremena za testiranjeTekoe u
ispitivanju IO detetaDete ne razume ispitivaaIspitiva ne razume
deteDete je usporenoDete je hiperaktivnoDete stereotipno koristi
materijal za testiranjeDete prua otporDete je uzdranoPsiholoki
nalaz - pisanjeOpis deje saradnjeLista primenjenih testovaIQ i
procena adaptivnog ponaanjaOpis porodinih i irih uslova za razvoj
detetaRezultati za svaki subtestEmocionalna i socijalna strana
linosti, odnos sa vrnjacima (posebno neometenim) i
odraslimaSituacije u kojima se pokazala smanjena tolerancije na
frustraciju.Psiholoki nalaz je samo deo timske procene.
