Број 10 Абердар децембар 2012.

................................................................................................................. уређују чланови Новинарске секције ОШ „Ђура Јакшић“ у Равнима

.................................................................................................................

ЈЕДНА СТАРА ФОТОГРАФИЈА

Редакција нашег листа покренула је акцију сакупљања и архивирања

старих фотографија из околних села. Том приликом, дошли смо и до ове

слике на којој су чланови чувене Изворно фолклорне групе Равни. Ово

аматерско друштво било је активно током седамдесетих година прошлог

века, а предводила их је Станка Цицварић. Бавили су се певањем извика,

играњем народних кола, свирањем, неговањем изворног народног

стваралаштва. Први јавни наступ имали су у Лесковцу 1972, а гостовали су

широм некадашње Југославије и у иностранству. Добијали су велики број

награда, диплома и признања. У Рибници на Златибору имали су прилику

да се сретну и упознају са Јосипом и Јованком Броз, тадашњим

председничким паром. Имали су великих заслуга за окупљање сеоског

становништва и школске омладине у културно-уметничком раду.

Захваљујући њима, Равни су постале организатор регионалне смотре

аматерских група која се и дан данас одржава.

ова фотографија је из 1975. године, са фолклорне манифестације у Загребу.

АБЕРДАРОВЕ ВЕСТИ

15. новембра 2012, ученици старијих разреда школе у Равнима приредили

су Јесењи маскенбал. Организатор је и овог пута био лист АБЕРДАР, као

и костимографско одељење РАДРЕНИС ФИЛМА. Маскенбал је почео у 13

часова, јер је ђацима требало времена да се нашминкају и обуку своје

костиме. Учесници су донели пиће и грицкалице и обезбедили музику.

Када су се појавили у костимима, просто се није знало ко је лепши. Да ли

шеик, официр, Клеопатра или можда индијска принцеза? Сви су се сликали

испред школе, а затим наставили забаву уз игру и плес. За победнике

маскенбала жири је прогласио Ружицу Бошњаковић, која је имала хаљину

од новина и Оливеру Вуловић, која је имала леп костим у стилу ''госпође

министарке'' из 19. века. Ђацима је било жао када је у 16 часова маскенбал

морао да се заврши јер је било веома забавно.

Тања Старчевић

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Као и сваке зиме, у нашој школи је 12. децембра одржан фестивал

краткометражног филма. Велики снег и хладно време нису спречили верне

љубитеље седме уметности да у

поподневним часовима остану на

пројекцији и навијају за омиљене

филмове. Главну награду ''Златни скриж''

освојио је филм ''Аушвиц Ц8-13'', док су

''Сребрни скриж'' за најбоље глумце

добили Јована Милојевић и Немања

Томић. Награда за најбољу споредну

улогу припала је Миловану Петровићу и

Нади Ивановић. Тијана Савић проглашена

је за најбољег костимографа, а похваљени су глумци Драгана Раковић,

Душан Савић и Василије Ојданић. Све у свему, фестивал је наставио да

промовише филмску уметност у Равнима и да подстиче ђаке у

стваралачком смеру.

ДРУЖЕЊЕ ДВЕ ШКОЛЕ

Када би неки путник намерник пошао из центра Дрежника ка Рзаву, а

затим наставио путем преко Даничића и Панађуришта, доспео би у Роге.

То је мало насеље са осмогодишњом школом. Некада давно, у ''срећна

времена'', дрежничка и рошка школа организовале су заједничка дружења

наставника и ђака, посећивали су једни друге и одржавали пријатељство.

Касније су дошла кризна времена, заборавило се толико тога, па и на ову

лепу традицију.

Међутим, 5.октобра ове године, на иницијативу из Рога, организована је

посета њихових ученика из свих разреда, као и наставног особља, нашој

школи у Дрежнику. Гости су имали прилике да осим школе обиђу и цркву

у центру села, као и музеј митрополита Јосифа Цвијовића. Сазнали су

нешто о историји Дрежника, о локалним легендама и веровањима. Када су

чули да се у нашем крају одржава манифестација Хајдуковање, свидела им

се та идеја јер и они имају сличне акције као што су Прела, па је пронађен

добар повод за будућу сарадњу. Ученици су се након упознавања лепо

дружили и одиграли фудбалску утакмицу у којој је победила дрежничка

екипа.

Иако је посета гостију из Рога била краткотрајна, оставила је јак утисак на

обе стране. Свима је драго да је обновљено старо пријатељство и изражена

је жеља да следеће године Дрежник узврати неком својом ''експедицијом''.

наставници и ђаци из Рога са домаћинима испред дрежничке чесме

ЗАНИМЉИВИ ЗЕМЉОПИС

Редакција листа Абердар вам доноси податке о надморским висинама

појединих тачака на подручју наших села изражених у метрима.

Центар Равни (у Колишевици).................................................536

Школа у Равнима......................................................................542

Тановића мост...........................................................................530

Диковића мост..........................................................................516

Ушће Приштавице у Рзав.........................................................459

Кућа Пера Вранића..................................................................586

Липовац – Кућишта..................................................................932

Липовац – Велики врх..............................................................876

Градина у Дрежнику.................................................................931

Шукино брдо у Скржутима......................................................797

Раскршће ''Мрамор''..................................................................751

Раскршће ''Таблица''..................................................................720

Томића брдо у Равнима.............................................................820

Лучића крш у Равнима..............................................................684

Капела у Равањском пољу.........................................................806

Ојданско брдо............................................................................888

Брдо Борич у Равањском пољу.................................................874

Дрво ''Равањски бор''.................................................................806

Центар Никојевића.....................................................................676

Црква у Дрежнику......................................................................630

Везирска крушка..............................645, а сам врх...................650

УЧИМО РУСКИ ЈЕЗИК

(мали руско – српски речник)

Неке руске речи исте су као речи у српском језику, али имају сасвим друго

значење. Руске речи штампане су црним, великим словима, а српске речи

малим словима.

З И

ЗАДАТОК – капара ИСТОК – извор, врело

Задатак – ЗАДАНИЕ, ЗАДАЧА исток – ВОСТОК

ЗАДОЛГО – много раније, много пре

ИССКУСТВО - уметност

Задуго – НАДОЛГО искуство – ОПЫТ

ЗАСТАВА-караула ИЗУМЛЕНИЕ – чуђење

Застава – ЗНАМЯ изум – ИЗОБРЕТЕНИЕ

ЗАТВОР-затварач, реза

Затвор - ТЮРЬМА

ЗАЧИН-почетак

Зачин - ПРИПРАВА

ЗДРАВО – разумно, здраво, разборито

Здраво – ЗДРАВСТВУЙ

ЗНОЙ – врућина, жега

Зној – ПОТ

Јована Милојевић

Душко Тодорић

ЈЕСТАСТВЕНИЦА*

*Јестаственица је стари словенски назив за природне науке као што су

минералогија, ботаника и зоологија. У српским школама 19. века, тако се називао

данашњи наставни предмет- биологија. (Прим. уредника)

БОСИЉАК (Ocimum basilicum) – биљка пореклом из Индије. Освајањем

Александра Великог дошла је у Грчку и

Мекедонију. Данас је босиљак распрострањен

широм Средоземља.Расте грмасто висине од 20

до 60 cm. Цела биљка има ароматичан мирис,

цвета од јуна до септембра.Стабљика, листови и

цветне чашице прекривене су финим длачицама.

Због слаткастог и пријатног мириса један је од

најомиљенијих зачина у разним кухињама света.

Употребљава се у спремању чорби од поврћа,

сосева, лакших јела од меса, птица, риба, морских

плодова, те као зачин за салате. Користи се и у

неким чајевима. Делује антибактеријски,

умирујуће, против грчева и болова. Једно од

најлепших женских имена у српском народу,

Босиљка, носи назив по овој биљци.

ЛЕПТИРИ (Lepidoptera) – ред инсеката са два пара крила обраслих

љускастим длачицама које се прекривају

попут црепова. Тело им је длакаво, глава слабо

покретљива. Састављене очи су полукугласте,

а често имају и два једноставна ока. Ноге су

им слабашне. Предња крила су већа од

задњих. Највећи лептир може имати распон

крила и већи од 30 cm, а најмањи (патуљасти

мољац) од свега два милиметра. У јајету, које

је први развојни облик лептира развије се

млада гусеница. Гусенице имају усни орган за

гризење, већином живе на копну, а неке у

води. Хране се биљним деловима. Потпуно

развијени лептири живе обично само кратко

време, али неки могу и презимити.

ПАЦОВ (Rattus) – род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 cm)

и масе до 500 грама. Овај род садржи

педесетак врста потеклих са територије

Азије. Две најпознатије врсте су црни и

сиви пацов. Пацови живе на стаништима

близу људских насеља и домова људи.

Чине велику штету залихама хране, па се

сматрају штеточинама. Изазивач куге је

бактерија која живи у бувама паразитима

црног пацова. Осим тога, они преносе и

друге заразне болести, па се сматрају и

хигијенским проблемом становништва, нарочито у великим градовима где

живе у канализацијама. Међутим, неки људи их узгајају као кућне

љубимце. Живе око 5 година, сваштоједи су и веома интелигентни.

МЕДВЕДИ (Ursus) – породица месождера која обухвата осам врста

медведа (мрки, бели, амерички црни, азијски црни, сунчани, уснати,

медвед наочар и панда). Живе углавном сами, изузеб мајке са својим

младунцима. Комуницирају са другим медведима путем ознака на

стаблима и разних мирисних знакова. Кључ опстанка медведа је у

проналажењу довољне количине хране

која ће задовољити енергетске захтеве у

складу са његовом величином. Женка

окоти једно до четири младунца. Хранећи

се мајчиним млеком расту веома брзо и

гоје се. После три месеца напуштају

јазбину у потрази за храном. Уз мајку

остану две до три године учећи од ње шта

да једу и где да нађу храну. Медвед ретко

напада човека, осим када се изненади и

осети угроженим. Многи медведи током

зиме падају у зимски сан (хибернирају).

Телесна температура им је и тада висока и

могу се лако пробудити. Спавају у

шупљинама стена или под корењем

великих стабала. Зимски брлог обично

садржи суву траву, лишће и гранчице.

Милован Петровић

Сања Лазаревић

СЕЋАЊЕ НА ДРАГИШУ НЕДОВИЋА

Текстописац и композитор Драгиша Недовић рођен је 20. јула 1916. године

у Крагујевцу, где је живео и радио све до своје смрти 31. јануара 1966.

Са 16 година одлучио је да из Крагујевца крене пешице на пут, да би, како

је говорио , ''народ чуо његову музику'', носећи са собом само једну стару

гитару. Путујући тако кроз Србију настају његове песме : Тешко ми је

Шумадију оставити, То је моја Шумадија, Сиромах сам друже и друге.

Ова последња је на неки начин аутобиографска и осликава његов животни

пут. Народ је са одушевљењем прихватао његове песме. Пут га даље води

у Босну где почиње да пише севдалинке и ту настају песме трајне

вредности, као што су : У лијепом старом граду Вишеграду, Из Босне се

једна песма чује, Прођох Босном кроз градове, Босанске ме пјесме занијеше

и бројне друге. Када се после много година вратио у Србију, био је пун

маште и нових идеја.

За време Другог светског рата, Драгиша је са

великим бројем Крагујевчана изведен на

стрељање трагичног 21.октобра 1941. Када је

његова група дошла на ред, он је издвојен као већ

позната личност и депортован у логор у

Немачкој, где је провео цео рат.

За многе песме Драгише Недовића мисли се да су

народне попут легендарних: 'Ајд д' идемо Радо,

Јесен прође, ја се не ожених, Јутрос ми је ружа

процветала, Лепе ли су нано Гружанке девојке,

Стани, стани Ибар водо, Обраше се виногради...

Тања Старчевић СТАНИ, СТАНИ ИБАР ВОДО

Стани, стани Ибар водо, Ибар водо,

Куда журиш тако?

И ја имам јаде своје, јаде своје

Мени није лако.

Понеси ме ти са собом, ти са собом,

До Краљева града.

Тамо мене чека једна, чека једна

Девојчица млада.

Покрај Ибра она чека, она чека

Скоро сваке ноћи.

Стани, стани Ибар водо, Ибар водо,

Морам драгој поћи.

ПРИЧИЦЕ И СЛИЧИЦЕ

Поред пута Скржути – Ужице, са десне стране налази се збојштичка чесма

30 метара од главног пута. Воду са ове чесме користиле су породице

Станојевића, Мулића, Ћитића и Станојевића са Видиног брда. У новије

време, чесма је лепо уређена и представља украс Збојштице. Над њом је

1990. подигнут споменик изгинулим Збојштичанима у ослободилачким

ратовима 1912 – 1918. и 1941 –

1945. године. Ту поред саме чесме

је дозидано и појило за стоку.

Неколико метара даље груписани

су споменици крајпуташи из целе

Збојштице. Сви они чине значајне

материјалне историјске изворе

овог краја. Воду са чесме и данас

повремено користе скоро све

породице у Збојштици изузев

засеока Кошута. Наравно, користе

је и путници-намерници као што

смо летос мој друг Миладин и ја

свратили да се одморимо,

окрепимо свежом водом и

погледамо споменике.

Душан Савић

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Моја стара кућа налази се у селу Равнима. Она је стара 150 година. Њу је

саградио мој чукундеда Михајло. Прво је била покривена сламом, па

шиндром (дрвене дашчице), па

најзад под плочом, која је

довлачена из Ивањице. Унутра је

била са два одељења. Мој деда и

тата су је прерадили тако што су

ставили трску и омалтерисали је, а

до тада су била гола брвна. Кућа је

на имању мога тате. Последње

колено које је одрасло у тој кући

су мој тата и чича. По сазнању

мојих старих, кућа је једна од

најстаријих у селу Равни.

Миладин Старчевић

НАРОДНИ РЕЦЕПТИ СТАРИХ МАЈСТОРА

СЛАВСКИ КОЛАЧ

700 гр брашна

2 кашичице соли

½ квасца

2 кашике уља

вода

за фигурице:

200 гр брашна

4 кашичице соли

воде по потреби

У мало топле воде додати квасац, шећер, со, уље, 3 кашике брашна те

оставити да тесто надође. У одговарајућој посуди помешати брашно са

надошлим квасцом, додати воду и замесити тесто. Ваљасте траке увити у

плетенице. Јуфке сложити у подмазан калуп или дубљу шерпу, посути са

мало брашна и оставити да нарасте. Колач пећи у загрејаној рерни на 200

степени, док не порумени. У другој посуди сјединити 200 гр брашна, со и

воду, па замесити глатко тесто. Правити фигурице по жељи и обичном

водом их залепити на врућ колач. Вратити колач у рерну и пећи на 150

степени још 15 минута. Пријатно и срећна слава!

Драгана Јелисијевић

ВАНИЛИЦЕ

200 гр масти

500 гр брашна

4 кашике шећера

1 цело јаје

1 жуманце

сок од лимуна

џем

ванилин шећер

Умутити добро маст, шећер, јаје, жуманце, кору и сок од лимуна. Затим

масу изједначити са 500 гр брашна. Растањити тесто оклагијом до дебљине

прста, вадити ванилице чашицом. Стављати их у подмазани плех и пећи на

тихој ватри. Печене ванилице спојити џемом и уваљати у прах шећер и

замирисати их ванилиним шећером. Пријатно!

Драгана Јелисијевић

пише: Душица Обућина

КРАТКЕ ПРИЧЕ

КРТИЦЕ У СВАЂИ

Можда животиње не иду у школу, немају посао, не

знају да читају и пишу... али, оне се споразумевају на

неки њихов начин.

Једна кртица, мајка тридесет петоро деце, сваког

месеца роди још петоро малих кртица. Наравно, живе

под земљом. Овој кртици је веома тешко, али она се већ навикла. Дању не

спава, а ретко и ноћу. Кртица увек има пуно посла, а како јој је још са

толиком децом. После годину дана мајка кртица је умрла и иза себе

оставла деведесет петоро кртица. За њих је ово била велика трагедија. Али,

после неког времена, ретко је ко марио за то. Сада су кртице почеле да се

свађају и препиру око тога ко ће наследити ''имовину''. Под земљом је

настала вика и дрека. Кртице су се множиле, па је било све мање места за

њих. Најстарија кртица је предложила да копају тунеле са свих страна како

би било више места. Мале кртице су тек сад схватиле како је било њиховој

мајци и покајале су се што нису хтеле да јој помогну. Како су копале

тунеле дошле су до једног језера. Вода из тог језера је ушла у тунеле и све

кртице су се подавиле. Ни једно дете мајке кртице није остало живо.

Изгледа да ове кртице нису чуле за пословицу: Сложна браћа кућу граде!

ЧУДЕСНИ СВЕТ ИЗ МОЈИХ СНОВА

Често замислим како би било лепо да је свет потпуно другачији. Кад би

људи били мали и сиве боје. Живели би у кућама, тачније шаторима од

лишћа и грања. Јели би бобице из шуме и пили воду са оближњег језера.

Носили би одело као нормални људи, јели би из тањира, писали би на

папиру, али би ипак живели у чудним кућама. У том свету не би било

технике, ни продавница, али било би животиња. Време не би рачунали.

Купали би се на водопадима, а иза водопада у тако назови пећини биле би

свлачионице. Немају болнице, али имају лековите биљке. Нико не би ишао

у школу, већ би сви људи од рођења били писмени. Нема запослених људи

и нема новца, али свако има довољно посла код своје куће. Користили би

чамце, а не бродове и јахте. Ти људи немају превозна средства.

Иако ти људи не би имали ни пола од онога што ми данас имамо, они не би

имали проблеме и били би много срећнији.

ЕНГЛЕСКА СТРАНИЦА

АНГЛОСРПСКИ ЈЕЗИК

Англосрпски језик је произвољна мешавина чији су гласовна структура и

облици српски, а речи често непотребно позајмљене из енглеског језика.

Те речи су углавном лоше прилагођене српском језику и користе се без

правописних, граматичких и изговорних облика. Ево примера:

Downloadovao sam onaj fajl, pa ću ti ga poslati e-mailom kao atačment.

Definitivno je super!

And please, ako bi ste mogli da objavite veliki poster s njom.

Juče sam tvitovala, a prekjuče šerovala neke fotke.

Lajkovala sam tvoj post na fejsu!

Bilo nam je kul juče u šopingu.

Проверите и сами, Du yu speak anglosrpski?

Адвертајзинг – рекламирање

Бренд – заштићено име, марка

Брифинг – састанак на коме се дају кратке информације и упутства

Грејс период – период мировања (дуга)

Имплементација – спровођење

Ин – у моди, популаран

Кастинг – аудиција

Консалтинг – саветовање

Кул – отмен, забаван

Листинг – списак, попис

Мејкап – шминка

Менаџер – директор, шеф

Мониторинг – праћење, контрола

Парти – журка, пријем

Рејтинг – углед, вредност

Сертификат – сведочанство, уверење

Шопинг – куповина

Стајлинг – стилизивање, обликовање, дотеривање спољњог изгледа

Тајмаут – предах, пауза

Транспарентност – јавност, отвореност

Тендер – конкурс

Нада Ивановић

Јасмина Брајковић

ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕГ КРАЈА

ЈОСИФ ЦВИЈОВИЋ

Јосиф Цвијовић рођен је у селу Дрежнику, 28.августа 1878. Основну школу

завршио је у Пожеги, а гимназију у Ужицу. После шестог разреда

гимназије уписао се у Београдску богословију, па је свештеник постао

1903. Када је постао удовац уписао се у чувену Кијевску духовну

академију. Замонашио се 15 септембра 1913. у манастиру Раковица. За

време Првог светског рата био је припадник четничког одреда војводе

Вука (Војина Поповића) и преживео је многе битке и повлачење преко

Албаније. После рата је постављен за ректора Призренске богословије, а

1920. за Епископа битољског. Годину

дана је провео у својству мисионара у

Прикарпатској Русији где је успешно

враћао унијате у православну веру.

Првог јануара 1932. изабран је за

Митрополита скопског. Око себе је

окупио велики број научних радника и

покренуо Хришћанско дело, један од

најбољих црквених часописа између

два светска рата. Свом родном селу

Дрежнику, као задужбинар, подигао је

цркву и школу. Његов плодни рад је

прекинут у Другом светском рату, кад

су га Бугари протерали из Скопља у

Београд 1941. Пошто је тада патријарх

Гаврило био у немачком заточеништву

а неки епископи побијени, митрополит

Јосиф је преузео управљање Српском православном црквом у тим тешким

данима. Имао је храбрости да подигне глас против свирепих злочина над

српским народом тако што је писмено протествовао код немачке команде.

Након рата, по речима митрополита, Српска црква је доведена до

просјачког штапа јер је први пут остала без своје имовине и прихода за

издржавање. Због тога је сналажљиви Јосиф основао 1946. Завод за израду

свећа који је цркви доносио неопходне приходе. Нове власти му нису дале

да се врати у Скопље јер је Српска православна црква ускоро забрањена у

Македонији. У Београду је ухапшен 1950. и без суђења држан у затвору.

Прогањан је као ''државни непријатељ'' све до своје смрти 1957. Успомену

на митрополита Јосифа Цвијовића данас чувају његови Дрежничани који

су поред цркве и школе подигли и музеј посвећен њему.

Дејан Цвијовић

АБЕРДАРЕВ СТРИП

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Лист Абердар се штампа у Основној школи ''Ђура Јакшић'' у Равнима. Редакција листа:

Јована Милојевић, Немања Томић, Милован Петровић, Душан Савић, Нада Ивановић,

Сања Лазаревић и Тања Старчевић. Главни и одговорни уредник: Милош Рацић

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------