Број 4 Абердар јун 2011.

................................................................................................................. уређују чланови Новинарске секције ОШ „Ђура Јакшић“ у Равнима

.................................................................................................................

ОДЛАЗАК ОСМАКА

Одоше и они. Након осам година проведених у школи, испуњених разним

згодама и незгодама, осмаци су завршили своју прву и основу фазу у

образовању. То је, наравно, битан догађај за њих који се традиционално

прославио на тзв. ''другарској вечери''. Журка је одржана 4. јуна у школској

кухињи. Девојчице су биле прелепе, а дечеци шармантни и забавни. Осим

наставника, као гости су дошли и некадашњи ученици школе. Генерација

1996. броји укупно 19 ученика (13 у Равнима и 6 у Дрежнику). Овог месеца

они ће полагати малу матуру, после које ће моћи да упишу средњу школу.

Њима честитамо крај основне школе и желимо им пуно успеха у даљем

образовању!

Чувено ''Језичко одељење'' са својим учитељом и наставником историје

АБЕРДАРОВЕ ВЕСТИ

У Ужицу је 14. маја 2011. одржан

тамбурашки фестивал на коме су

учествовале групе из суседних

земаља. Част да отвори програм

припала је оркестру Орфеј који је,

по обичају, измамио највећи аплауз

и овације у позоришној сали која је

била премала да те вечери прими

све заинтересоване посетиоце. Деца

су звучала одлично, а у публици се

разлила раздраганост када је Љубе

Вуловић запевао ''Где је онај цветак жути''. Ово је до сада најзначајнији

наступ Орфеја коме предстоје учешћа и ван граница Србије.Оркестар је

доказао да мандолина није искључиво инструмент Медитерана. Како је и

сама водитељка фестивала истакла ''није најважније где је постојбина

неког инструмента, већ да се он у неком срцу прими''. Захваљујући Орфеју,

мандолине су у срцима многих Равањаца.

.................................................................................................................

У ОШ ''Ђура Јакшић'' отворен је

Културни простор ''Потпалубље''

који се налази испод дрвеног

степеништа у холу. Он ће служити

за тематске ликовне изложбе, као и

за промоцију литерарних и

новинарских радова ђака. Изложба

којом је ''Потпалубље'' почело са

радом, одржана је у периоду од 17.

до 25. маја 2011. и носила је назив

Поздрав из Југославије. Њу су приредили ученици осмог разреда, а за циљ

је имала да прикаже разне ствари које су обележиле епоху социјалистичке

Југославије. Сакупљене су заставе СФРЈ и СР Србије, државни грбови и

симболи пролетаријата, затим слике Јосипа и Јованке Броз, новчанице из

периода 7о-тих и 80-тих година, уџбеници марксизма, значке НК Динама,

плоче Здравка Чолића, Лепе Брене, Сребрних крила, Корни групе, стари

грамофон, пионирске књижице, фотографије...Чувар изложбе био је Мита

Петровић у униформи ЈНА. Док су посетиоци разгледали, чуле су се песме

''Земљо моја'' и ''Рачунајте на нас''. Изложба у ''Потпалубљу'' симболично је

затворена на некадашњи Дан младости, мада без штафете.

На Спасовдан, 2. јуна, у Равнима,

продукција ''Радренис филм''

реализовала је филмски пројекат Чукур

чесма 1862, који говори о историјском

догађају из српске прошлости, када је

инцидент са београдске улице

прерастао у реални међунационални

сукоб. Филм скреће пажњу на опасност

уличног насиља и ризичног понашања

масе. По први пут, у глумачкој екипи

нашли су се ђаци другог и четвртог разреда, а ту су били и ''ветерани'' из

старијих одељења . Страдалог шегрта глуми Марко Милићевић, турске

војнике Василије Ојданић и Милован Петровић, а вођу демонстраната

Немања Томић. Премијера филма заказана је за 7. јун.

..............................................................................................................

У школи у Дрежнику ученици 6. разреда донели су посебан ''законик'' о

правилима понашања. Док су на часовима историје учили о Душановом

законику, закључили су да би и њима био потребан записани систем

културног понашања у школи. Они су га сами саставили и изгласали под

именом ЗАКОНИК 6. РАЗРЕДА У ДРЕЖНИКУ. Да ли ће се придржавати

њега, то ћемо тек да видимо. Ево неких интересантних делова:

ЧЛАН 3: Ко се посвађа или потуче у кругу школе, да се сместа помире и

опросте једно другоме.

ЧЛАН 5: Девојчице су дужне да помогну дечацима из одељења да израде

домаће задатке ако они забораве да то ураде код куће.

ЧЛАН 6: Ко жваће жваку на часу, да буде прековремени редар у разреду.

ЧЛАН 7: Ко не пази на часу, да у свесци тог предмета напише 33 пута:

''Нисам пазио/ла на часу''.

ЧЛАН 9: Ако неко опсује ђака, да му се извини и купи чоколаду.

ЧЛАН 12: Ко буде шарао оловком по клупи и исписивао своје име, да све

клупе у разреду обрише и јавно каже: ''Имена луда налазе се свуда''.

ЧЛАН 14: Ко буде лопту шутирао у учионици, да му се иста два пута баци

у малине, како би морао два пута да трчи за њу.

ХАЈДУКОВАЊЕ

У петак, 13. маја 2011, у поподневним часовима, одржана је манифестација

ХАЈДУКОВАЊЕ у којој су учешће узели ученици наше школе. Овај

спортско-културни скуп у организацији листа Абердар одржан је на ливади

испод школе у Равнима. Први део програма био је дефиле хајдучких чета

кроз село. Занимљиво је било видети чету Катане које је предводио

четобаша Дејан Лазовић јер су из Дрежника дошли запрежним колима, са

заставом и у традиционалним ношњама. Четобаша Крџалија био је Новак

Петровић, док је Чагаље водио Александар Милутиновић. Поједини

хајдуци су пристигли соло. Хајдучки вишебој је почео трчањем узбрдо, а

онда су уследиле дисциплине: скок у даљ, скок у вис, обарање руку,

бацање потковице, бацање камена с рамена и претезање конопца.

Победник у бацању потковица био је Иван Тодорић и тако стекао звање

бећара, док је победу у свим осталим појединачним играма освојио Младен

Видић из Дрежника, па је више него заслужено изабран за харамбашу свих

чета. У претезању конопца победили су Чагаљи. Дружење се наставило уз

музику и игру, а и временске прилике биле су као створене за скупове у

природи. Најважније од свега је да су се деца из ових наших села зближила

и учврстила пријатељства и да постоји јака жеља и чврста намера да се

овакви догађаји понове.

Ово је тек прво хајдуковање у Равнима. Стекли смо важно искуство, па се

надамо да ћемо следеће године бити још креативнији, успешнији и бољи.

организатори Хајдуковања

Учесници Хајдуковања 2011. (харамбаша Младен Видић у средини)

ЧИШЋЕЊЕ ЦЕНТРА НАШЕГ СЕЛА

Ми, ђаци основне школе у Равнима, имамо одговорност за чистоту

школске околине и центра села. Често нам се дешава да у игри и немару

бацамо папире од купљених слаткиша или шутирамо пластичне флаше од

сокова које редовно остану покрај пута. То не радимо злонамерно, већ у

журби и неразмишљању.

Прилику да се искупимо добили смо 21. априла ове године, када је

покренута акција чишћења околине. Девојчице су сређивале школско

двориште, а дечаци центар. Помагали су нам помоћни радници Ацо и

Горан. Смећа је било на све стране, нарочито у потоку испод моста. Тек

онда кад смо завршили, схватили смо колико је наше село лепо. Требало

би чешће, а не само у пролеће организовати овакве акције. Кад смо све

урадили, чика Перо Вранић, који држи кафану у центру, частио нас је

соковима и медењацима које смо у сласт слистили.

Милован Петровић

Највреднији су били ова ''осморица величанствених'' из нижих разреда, на

челу са бригадиром Марком Милићевићем који је, као што слика показује,

имао пуне руке посла.

ЈЕСТАСТВЕНИЦА*

*Јестаственица је стари словенски назив за природне науке као што су

минералогија, ботаника и зоологија. У српским школама 19. века, тако се називао

данашњи наставни предмет- биологија. (Прим. уредника)

ЈАГОДА (Fragaria) – род биљака из породице ружа с десетак врста. Доњи

листови биљака састављени су од 3 лиске, од белих цветова се развија

плод. Шумска јагода је распрострањена у Европи и Азији. Спада у

најомиљенија ситна воћа, а њени плодови долазе најраније у пролеће.

Познате сорте јагода су: Asieta, Asiropa, Astino и Seligra.

ТРЕШЊА (Prunus avium) – листопадно дрво, у неким крајевима Босне

назива се и шлама или хашлама. Нарасте 15-30 метара високо, а обим

стабла је 1,5 метра. Кора дрвета је глатка. Листови су једноставни, овални,

дуги ос 7-14 цм. Цвета рано у пролеће, у исто време кад и листа. Плод је

црвене боје и сазрева крајем пролећа. Једу га бројне птице, сисари, а доста

се користи у људској исхрани. Трешњу су познавали људи још у бронзано

доба, и од тада са ње ''не силазе као са трешње''.

ПОТОЧНА ПАСТРМКА ( Salmo trutta-morpha fario) – брза и веома лепа

слатководна риба која живи у бистрим, чистим и брзим потоцима и рекама.

Има већу главу са тупом њушком и великим устима у којима су веома

оштри зуби. Пераја су јој заобљена, чврста и широка. Распознаје се по

црвеним или црним тачкицама по телу. Живи у доста брзим потоцима са

шљунковитим или пешчаним дном. Скрива се под корењем дрвећа,

камењем или издубљеним деловима обале. Воли хладну воду богату

кисеоником. Поточна пастрмка се мрести од октобра до краја фебруара.

Плодност женки варира од 500 до 3000 комада икре које полаже на песку.

Пастрмка може да достигне и до 10 кг. Иначе, у планинским рекама без

довољно хране ова риба једва достигне и килограм.

СТРШЉЕН (Vespa crabro) – инсект из породице оса. По изгледу је сличан

оси, само је прилично већи (3-5 центиметара). Храни се углавном слатким

излучевинама воћа, а врло често напада и друге инсекте, па и пчеле.

Поседује жаоку којом убризгава отров у тело својих непријатеља, чиме

онеспособљава већину инсеката и других ситнијих животиња. Живи у

заједници, а прави гнезда од целулозне материје.

ШАКАЛ (Canis aureus, canis adustus, canis mesomelas) – назив за три врсте

из породице паса, распрострањене у Африци, Азији и југоисточној Европи.

Негде га зову и чагаљ. То је животиња веома слична вуку. Има шиљату

њушку, дуже уши и краћи реп. Покривен је кратком, црвенкасто-смеђом

длаком. Тело му је дуго око 1

метар, реп до 25 цм, а масе 15 кг.

Веома добро и упорно трчи,

прелази велике удаљености. Живи

појединачно и у малим чопорима.

Ноћна је звер, а јазбину гради у

жбуњу или под земљом. Живи у

степама, а негде и уз мочваре. У

Европи је распрострањен на

Балкану и у Панонсој низији. Једе

све што улови, као и лешине,

зрневље и воће. У пролеће женка

окоти око 8 младунаца, који постају зрели после годину дана.

КОРЊАЧЕ (Testudines) – веома старе животиње, постоје већ дуже од 250

милиона година. Има их више од 300 различитих врста. Убрајају се у

гмизавце и постојали су на Земљи пре диносауруса. Најближа родбина су

им крокодили. Живе на свим континентима, морима, рекама и пустињама,

осим у поларном подручју. Све корњаче се одликују коштаним оклопом.

Немају зубе. Као и сви остали гмизавци ни корњаче не жваћу храну него

чељустима откидају комаде. Величина им се креће од најмањих (10-30 цм),

па до џиновских са острва Галапагос чија дужина може достићи и више од

метра. Виде јако добро, а у мраку боље него људи. Боље разликује и боје

од људи. Нарочито им је изражено чуло мириса. Орган њуха налази им се у

грлу. Мирисом распознаје јестиву храну. Осим за време парења, корњаче

су углавном неме. Имају изражен осећај за оријентацију. Живе веома дуго,

од 100 до 200 година.

Јована Милојевић

Сања Лазаревић

ШКОЛСКА ЕКСКУРЗИЈА У ВОЈВОДИНИ

Оно што трајно остане у сећању свих ђака јесу школске екскурзије. То је

прилика да се обиђу разна места, посете знаменити културно-историјски

споменици и упознају нови пријатељи. Наша школа је ове године

организовала екскурзију до Новог Сада, а ми смо се са јаким утисцима

вратили кући.

Првог дана, 20.маја, обишли смо Ваљево, шетали се старом улицом званом

Тешњар, видели историјски мост на коме је извршена ''сеча кнезова'' 1804,

а затим посетили градски музеј и Муселимов конак. Тај конак је најстарија

зграда у Ваљеву, у чијем су подруму били заточени кнезови Алекса

Ненадовић и Илија Бирчанин уочи погубљења. Ту се могу видети заставе и

оружје из Првог и Другог српског устанка.

У ВАЉЕВУ: код споменика Живојину Мишићу и на старом мосту

После тога, обишли смо Бранковину, гроб Десанке Максимовић, цркву у

којој почивају чланови породице Ненадовић и школу Проте Матеје. Преко

Шабца и Руме, стигли смо до Фрушке Горе, једне од наших најлепших

планина. Обишли смо манастир Хопово и поклонили се моштима Светог

Теодора Тирона, хришћанског мученика из доба Римског царства. Ту је

својевремено боравио и познати писац и просветитељ Доситеј Обрадовић.

Следећа станица били су нам Сремски Карловци, прелепи градић са

саборном црквом, владичиним двором, гимназијом, богословијом и

спомен-чесмом ''Четри лава''. Изгледало је као да смо се вратили у доба

Хабзбуршког царства јер су сачуване читаве улице из тог периода. Након

краћег одмора, наставили смо ка Петроварадину, са чије се тврђаве пружа

најбољи поглед на Нови Сад. Тврђаву су саградили Аустријанци пошто су

победом над Турцима хтели да се учврсте на том делу Дунава. Водич нам

је испричао необичне детаље о подземним каналима и лавиринту на три

нивоа испод тврђаве. Неки од тих канала наводно воде испод Дунава до

бачке стране. Симбол Петроварадина је чувени ''пијани сат'', који је

јединствен по томе што велика казаљка показује часове, а мала минуте.

Поглед на Дунав и Нови Сад: на Петроварадинској тврђави

Увече смо стигли у новосадски хотел ''Браћа Дринић''. Ту је почела за

многе ђаке главна ствар на екскурзији – забава у дискотеци...

Сутрадан, у току преподнева, обишли смо центар Новог Сада, Српско

народно позориште, Змај-Јовину улицу, Дунавски парк, Градску кућу,

катедралу и Католичку порту. У парку се налазе споменици Ђуре Јакшића,

Мирослава Антића и Бранка Радичевића. На Тргу Слободе доминира

споменик Светозара Милетића, рад вајара Ивана Мештровића. Наставник

историје повео је заинтересоване ђаке да виде кућу Јаше Томића, споменик

Јанике Балажа, остатке јерменске цркве, Трг Младенаца и још понешто.

После ручка, напустили смо Нови Сад и пошли ауто-путем ка Сурчину.

Тамо се поред аеродрома ''Никола Тесла'' налази и Музеј ваздухопловства.

У њему смо могли да видимо изложбу фотографија посвећену Јурију

Гагарину, и наравно, моделе старих аеропланова. Интересантно је било

видети ''Месершмит'' из Другог светског рата, јер данас постоје само два

сачувана авиона тог типа на свету (други се чува у Лондону). Изложен је и

део олупине чувеног ''невидљивог Ф-116'' авиона НАТО пакта из 1999.

Вратили смо се увече, поприлично уморни, али задовољни због обилазака

лепих места у нашој земљи, као и због незаборавног дружења у току та два

дана.

учесници екскурзије

У аутобусу је било весело све време екскурзије

ИСАК ЊУТН

Енглески физичар, математичар и астроном Исак Њутн родио се 1642. у

округу Линколн у Енглеској. Још у детињству показивао је вештину у

прављењу разних направа и од тога је зарађивао прве хонораре. Студирао

је на Кембриџу у изузетно тешким материјалним условима, па је радио

најтеже физичке послове како би тек зарадио за живот и школовање. На

том истом универзитету, 1669. наследио је катедру свог професора

математике. У Краљевску академију примљен је на основу телескопа којим

је посматрао Јупитерове сателите. Тај телескоп је израдио сам Њутн

показавши велико познавање сложених технолошких поступака, као нпр.

брушење огледала. Његов стрпљив рад је могао имати и кобне последице,

када му се запалио кабинет и све што се налазило на радном столу. Три

године је био на путу лудила, са тренуцима потпуне неурачунљивости, али

се ипак извукао из тог стања.

Годинама је био заступник у британском

парламенту где је упорно ћутао, осим када је

дигао глас у корист слободе за науку и свој

Кембриџ. Био је и дописни члан Француске

академије. Његово најпознатије дело

Математички принципи природне филозофије

(Philosophiae naturalis principia mathematica)

изменило је поглед на свет. У њему је спојио

истраживања Галилеа Галилеја и Јохана

Кеплера у једну теорију гравитације, и

поставио основу класичне механике у којој је

формирао три основна закона кретања. То су

закон инерције, закон силе и закон акције и

реакције. Израдио је и призму којом је

Сунчеву светлост разложио на црвену, жуту,

зелену, плаву, љубичасту и назвао их спектром. У 54. години постао је

управник ковнице новца. Преминуо је 1727. у Лондону. Иза њега су остале

бројне, још неистражене белешке са хиљадама хемијских рецепата. Исак

Њутн је у науци прихваћен као један од највећих умова свих времена, мада

има доказа да је доста узео и од других научника.

Немања Томић

Post scriptum

У Србији су генерације ђака училе други Њутнов закон у виду стихова:

''Свим ђацима даје се на знање, сила маси даје убрзање''. Ех, кад би свако

учење било као песма!

НА КРАЈУ БАЛАДЕ

Дошао је и тај дан, завршавамо осмогодишњу школу у Дрежнику. Ближи

се и наше чувено ''другарско вече''. Не можемо ни да замислимо то да ћемо

се за који дан растати и свако отићи својим животним путем. Управо сада,

на самом крају, вртим траку сећања уназад и размишљам о свему што сам

видео и доживео у овој средини.

Када сам кренуо у први разред, мислио сам да се школа никад неће

завршити. Једва сам чекао да порастем и да је завршим. Сада схватам да

смо најлепши део свога живота провели у школским клупама. Прве љубави

и прва пријатељства срећемо у школској средини, међу ђацима. Драге

успомене биле су добре оцене, занимљиви часови, безбрижно играње у

школском дворишту, много смеха, шале, радости... Ипак, најлепша сећања

носим са екскурзија, а поготово незаборавна дружења увече у хотелу.

Наше приче никад нећу заборавити, као и разне догодовштине. Увек би

били тужни при крају екскурзије, тада би пала и по нека суза. Сада кад се

све то завршило, желим да се сећам кроз смех.

Стефан Вукотић, матурант

Ученици осмог разреда у Дрежнику на самом крају школске године.

НАРОДНИ РЕЦЕПТИ СТАРИХ МАЈСТОРА

ПИТА ЗЕЉАНИЦА

400 гр сира

1 јаје

пола кафене кашичице прашка за пециво

уље, маст

зеље

јуфка (домаћа или коре)

Зеље обарити и ставити да се пржи. Изгњечити сир, додати мало соли,

испржено зеље, прашак за пециво, јаје и маст. Развити јуфку и стављати

кашу на кору (разбацивати). Савити у круг и пећи. Уз то препоручујем

чашу домаћег киселог млека. Пријатно!!!

Ана Цвијовић

БАКИН КОЛАЧ

4-5 јаја

шећара у 2 шоље од беле кафе

1 прашак за пециво

уља у 4 шољице од кафе

3 шоље од беле кафе млека

1 кашичица меда

брашно

Умутити јаја, додати шећер, пециво, уље, млеко, брашно и кашичицу меда.

Све смешати и пећи у одговарајућој преси на 180 степени. Уз свеже бакине

колаче препоручујем чашу домаћег сока од зове. Пријатно!!!

Ана Цвијовић

ПЕСМАРИЦА

ОЦЕНЕ

Оцене су мера знања,

Права слика ђачког стања.

Јединица – бројка врућа,

Далеко јој лепа кућа.

Двојку бије чудан глас,

Неком туга, неком спас.

Тројка чува средњи ред и

Често сува злата вреди.

Четворка је драга свима,

Вреднима је посестрима.

Петица је златна башта

Сваки ђак баш о њој машта.

Пет оцена кроз дневнике

Сеју радост, неприлике. Јелена Лијескић

КРИЛА

Лева крила су нам израсла кад смо се упознали.

Десна, кад смо се ухватили за руке.

Полетели смо кад смо се први пут пољубили.

Летели смо, летели, летели...и ко зна докле би,

Да није наишла пегава Милојка и све покварила. Ана Цвијовић

МАПА РАВАЊСКОГ КРАЈА

за Абердар израдила

Јасмина Томић

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Лист Абердар излази четри пута у току школске године. Редакција листа: Василије

Ојданић, Јована Милојевић, Немања Томић, Милован Петровић, Тања Старчевић и

Сања Лазаревић. Главни и одговорни уредник: Милош Рацић

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------