Завод за унапређивање Завод за унапређивање образовања и васпитањаобразовања и васпитања

• Ивана Бојовић, Медицинска школа, Ужице• Мирјана Стевановић, Медицинска школа,

Ужице• Вера Романовић, Медицинска школа, • Час разредног старешине или одељенске

заједнице

• Адолесценција, мост између детињства и одраслог доба

• Други разред

АуториАутори::

Наставни предметНаставни предмет::

ТемаТема::

УзрастУзраст::

Кликните овде за унос приказа

часа у Word документу!

Microsoft Word Document

ADOLESCENCIJA-MOST IZMEĐU DETINJSTVA

I ODRASLOG DOBA

А1

А2

А3

А4

А

Б4

Б3

Б2

Б1

Г4

Г3

Г2

Г1

В4

В3

В2

В1

Б

ГВ

MLADALAČKO DOBA

• Adolescencija označava period između detinjstva i zrelosti, period tranzicije, ukome se mlade osobe nalaze na pragu značajnih promena, koje će ih polakouvesti u svet odraslih.

Autori koji se bave adolescencijom govore o tri

perioda:

rana adolescencija (od 12 do 15 godina),

srednja adolescencija (od 15 do 17 godina) i

pozna adolescencija (posle 17 godina), naglašavajući, međutim, da je svaka podela arbitrarna.

- Bez obzira na neslaganja kada je u pitanju određivanje početka i kraja adolescencije, većina autora koji se bave ovim periodom slaže se u tome da je ovo period tranzicije, tj. period promena, neravnoteže i razvoja koji služi kao most između detinjstva i zrelosti. - Promene koje se u adolescenciji dešavaju, izuzetno su značajne za dalji razvoj, i od načina ostvarivanja razvojnih zadataka u tom periodu u velikoj meri zavisi uspešno prilagođavanje i dalji razvoj odrasle osobe.

ADOLESCENCIJU KARAKTERIŠU:

• BIOLOŠKE PROMENE• PROMENE U NAČINU MIŠLJENJA• EMOCIONALNE PROMENE• SOCIJALNE PROMENE• EGOCENTRIZAM• IZGRADNJA LIČNOG IDENTITETA

Biološke promene - promene u fizičkom izgledu mlade osobe (npr. razvoj

grudi kod devojčica, rast dlaka na licu kod dečaka) - razvoj reproduktivne sposobnosti, odnosno biološke sposobnosti koja omogućava da mladići mogu postati očevi, a devojke mogu zatrudneti i roditi decu.- pubertet je period rapidnog koštanog i seksualnog sazrevanja koje se najčešće događa u ranoj adolescenciji.

- hormonske promene- veliko povećanje hormona testosterona kod dečaka je povezano s razvojem genitalija, telesnim rastom i promenama u glasu. Veliko povećanje hormona estradiola kod devojčica je povezano s razvojem grudi, širenjem kukova i koštanim razvojem uopšte.

- slika o sebi koju adolescent ima može biti privremeno poljuljana značajnim promenama u fizičkom izgledu. Telo i lice se menjaju,

a skladno s tim i način na koji adolescent vidi sebe (kako se oseća u vezi samoga sebe).

Promene u načinu mišljenja

"Adolescenti misle da sve znaju i čvrsto su u to uvereni.“ Aristotel

- mišljenje adolescenata postaje apstraktnije. U stanju su da predvide hipotetičke mogućnosti ili da imaju potpuno apstraktne predloge.

- njihovo mišljenje postaje i više idealistično. Adolescenti često uspoređuju sebe i druge u odnosu na neke, za njih, idealne standarde. Takođe razmišljaju o tome kako bi izgledao idealni svet, i kako bi oni mogli pomoći u njegovom nastajanju. - oni počinju razmišljati i logičnije.

- oni kreiraju planove za rešavanje problema i sistematično testiraju mogućnosti.

- adolescentni način razmišljanja karakteriše i egocentrizam koji se često naziva adolescentnim egocentrizmom.

Adolescentni egocentrizam se

ispoljava na dva načina:

1. - Nemogućnost da se napravi razlika između onoga što drugi misle od sopstvenih preokupacija.

Naučnik Elkind koristi termin izmišljena publika da bi objasnio činjenicu da adolescenti misle da su svi ostali zaokupljeni njima, kao što su oni zaokupljeni sobom.

2. - Uverenje o sopstvenoj neuništivosti i svemoćnosti - upravo zbog toga što veruju da su značajni za većinu ljudi koji se bave njima i razmišljaju o njima, adolesecnti počinju da gledaju na sebe, svoja osećanja i uverenjakao na nešto specijalno i jedinstveno. Ovaj lini mit kako ga Elkind zove, često uključuje i mitove o adolescentnoj svemoćnosti i neuništivosti, što može da objasni često veoma riskantna ponašanja adolescenata (eksperimentisanje sa drogama, promiskuitet, opasne avanture, i sl), upravo zbog uverenja da se njima ništa

• loše ne može desiti.

Karakteristike emocija u adolescenciji

- traganje za emocionalnom podrškom van porodičnih okvira. - roditelji u ovom periodu prestaju da budu jediniizvor sigurnosti i emocionalne razmene, - adolescent započinje proces psihološkog odvajanja od roditelja i postizanja autonomije i - van porodice traži emocionalnu podršku i prihvatanje: među vršnjacima i partnerima.

Kako se tokom adolescencije menja odnos roditelj-

adolescent?

Kada sam bio dečko od 14 godina moj je otac bio toliko neuk da sam ga jedva podnosio u svojoj blizini. Međutim, kada sam napunio 21 zaprepastilo me koliko je on u sedam godina naučio." Mark Twain

Jedna od velikih promena u adolescenciji je povećanje emocionalne udaljenosti u odnosu roditelj-dete. Iako je i dalje prisutna emocionalna toplina u porodici, adolescenti počinju da grade nove odnose izvan nje. Ti novi interpersonalni odnosi se stvaraju s vršnjacima. Adolescenti još uvek traže

odobravanje roditelja, ali ne žele da se prema njima odnose kao prema deci.

Socijalne promene Socijalne promene

- - Adolescentima je važna Adolescentima je važna socijalna prihvaćenost koju socijalna prihvaćenost koju

razvijaju provodeći vrijeme s razvijaju provodeći vrijeme s prijateljima. prijateljima.

- - Neke od karakteristika adolescentih Neke od karakteristika adolescentih prijateljstava koje se visoko cene su prijateljstava koje se visoko cene su

lojalnost (odanost) i intimnost.lojalnost (odanost) i intimnost.- - IImaju potrebu da podele svoje maju potrebu da podele svoje

najintimnije misli i osećanajintimnije misli i osećannjjaa sa svojim sa svojim prijateljima. Takva intimna prijateljima. Takva intimna

prijateljstva tprijateljstva tookom rane kom rane adolescencije pružaju emocionalnu adolescencije pružaju emocionalnu podršku, informacije i savete, a i podršku, informacije i savete, a i

pomažu u podizanju samopoštovanja.pomažu u podizanju samopoštovanja.

Adolescenti takođe osećaju da ih prijatelji razumeju i da im dozvoljavaju da budu onakvi kakvi jesu. Prijatelji su često slični u ponašanju i školskom postignuću, a devojčice često biraju prijatelje koji su na istom stepenu zrelosti kao one same, bez obzira na uzrast. Roditelji i dalje za njih predstavljaju izvor podrške koja im pomaže u istraživanju sveta prepunog neizvesnosti, izazova i stresova.

ZNAČAJ VRŠNJAČKE ZNAČAJ VRŠNJAČKE GRUPEGRUPE - - važna kao referentna grupavažna kao referentna grupatj. oslonac za adolescenta u njegovom tj. oslonac za adolescenta u njegovom traganju traganju za za identitetom i kao uvod uidentitetom i kao uvod u heteroseksualno ponašanje heteroseksualno ponašanje .. - u - u po poččetku služietku služi prevazilaženju oseprevazilaženju oseććanja anja usamljenosti i pruža moguusamljenosti i pruža moguććnost nost upoznavanja novihupoznavanja novih prijatelja i proširivanja prijatelja i proširivanja kruga poznanstavakruga poznanstava - - kasnije postaje važna i zato što kasnije postaje važna i zato što pruža pruža adolescentima oseadolescentima oseććanje pripadnosti, anje pripadnosti, poverenja i podrške, emocionalnepoverenja i podrške, emocionalne sigurnosti, samopouzdanja, mogusigurnosti, samopouzdanja, moguććnost da nost da se bude popularan i priznat.se bude popularan i priznat.

- Vršnjaci takođe služe kao izvor validacije za neka važna, ali u isto vreme i probna verovanja i vrednosti.

Vršnjaci takođe utiču na formiranje slike o sebi i pomažu adolescentu da definiše

svoja uverenja, vrednosti i ciljeve.- Ono što se u periodu adolescencije menja je značaj vršnjačke grupe, kao i njena struktura: od vezanosti za gomilu, postepeno se prelazi na vezanost za manji broj prijatelja sa kojima su sada odnosi više intimni i bliski.

Sukobi imeđu roditelja i dece

• Sukobi se obično javljaju oko jednostavnih stvari kao što je obavljanje svakodnevnih obaveza, oko finansija, ili izgleda. Takođe, česte su nesuglasice i oko porodičnih odnosa, škole, razgovaranja na telefon, izlazaka, ljubavnih izlazaka, prijatelja i seksualnog ponašanja.

• Adolescenti osećaju konstantnu napetost između potrebe da ostanu bliski sa svojim roditeljima i shvatanja da mogu biti nezavisni od njih.

Zašto je sukob između roditelja i dece u

adolescenciji veći?

• Tokom adolescencije, mladi ljudi prolaze kroz period individualizacije. Tokom tog vremena oni razvijaju lični identitet i oblikuju vlastite stavove, odvojene od roditeljskih. To je normalan proces odrastanja. Takođe, adolescenti počinju da uviđaju da roditelji nisu uvek u pravu, što se naziva "deidealizacija roditelja".

• Mišljenje adolescenata postaje apstraktnije i logičnije, te oni postaju više zainteresovani za koncepte kao što su pravda i prava. Te promene u načinu mišljenja omogućuju adolescentima da preispituju roditeljski autoritet i stavove.

• Sukob između roditelja i dece obično se temelji na različitim načinima na koje roditelji i njihova deca razumeju i definišu porodična pravila i događaje. Adolescenti često smatraju da bi veliki broj stvari trebao biti pitanje ličnog izbora, a ne mišljenja roditelja, što je svojevrsno socijalno pravilo (običaj). Na primer:

Roditelj: "Dok si pod mojim krovom tvoja soba mora biti čista."

Adolescent: "To je moja soba, prema tome može biti kakva god ja želim da bude."

Zbog čega su braća i sestre važni u adolescenciji?

• Odnos s braćom i sestrama pomaže u učenju mnogih veština važnih za buduće odnose s vršnjacima, uključujući intimnost, poverenje, rešavanje sukoba i oblikovanje identiteta.

• Braća i sestre predstavljaju adolescentima osobe kojima će se poveravati.

• Braća i sestre su važan izvor podrške i ublažavaju moguće sukobe s porodicom i prijateljima.

• Oni takođe predstavljaju značajan izvor podrške za smanjenje rizika od depresije.

• Odnosi s braćom i sestrama predstavljaju važan deo adolescentove socijalne mreže, a smatra se i da su braća i sestre veći izvor socijalne podrške adolescentima nego što su to vršnjaci.

 

• U potrazi za identitetom adolescenti eksperimentišu s različitim ulogama.

• Oni koji uspešno istražuju određen broj mogućnosti pronalaze za sebe prihvatljivi identitet, dok drugi manje uspešni upadaju u krizu identiteta. Ona se može manifestovati ili tako da se adolescent sam izoluje od porodice i vršnjaka, ili da se "utopi" u mnoštvu.

Razvoj ličnog identiteta

• Adolescenti u pravilu žele samostalno donositi odluke o tome čime će se u životu baviti, hoće li krenuti na studije, i slično, iako se istovremeno mnogi od njih plaše da će doneti pogrešu odluku. Međutim, kako pokušavaju da slede lični identitet i kako je njihov način mišljenja sve apstraktniji i logičniji, tako oni sve zrelije rezonuju i postaju sve više sposobni da procene šta je ispravno, a šta ne, i kako doneti odgovorne odluke.

Domaći zadatak• Napraviti novu igru asocijacije čije

će krajnje rešenje biti: ,,ADOLESCENCIJA”

PSIHOLOŠKI PROBLEMI U ADOLESCENCIJI

Poremećaji hranjenja

Bolesti zavisnosti

depresija

stres

Psihološki problemi u adolescenciji

Stres

Pojam stres odnosi se na psihološku i telesnu napetost.

Prema najnovijim istraživanjima u svetu, gotovo polovina ispitanih adolescenata smatra da ima problema sa suočavanjem sa stresnim situacijama kod kuće i u školi. Stres predstavlja fizički, emocionalni i psihološki odgovor na promenu, bez obzira na to je li ona pozitivna ili negativna.

Takođe se definiše i kao ekstremno fiziološko i emocionalno uzbuđenje koje osoba doživljava kad je suočena s pretećom situacijom.

Najčešći znakovi stresa :

• problemi sa spavanjem i hranjenjem• povećana upotreba alkohola i drugih droga• povećani osećaj zamora i dosade• problemi/poteškoće u donošenju odluka• anksioznost vezana uz nevažne događaje• nemogućnost koncentracije ili održavanja pažnje• nesposobnost organizacije• osećaj slabosti, vrtoglavice i nedostatak daha• trajni osećaji ljutnje i neprijateljstva• noćne more• snažna potreba za plakanjem, begom ili skrivanjem• česte glavobolje • česti problemi s probavom, proliv i češće mokrenje • česte prehlade i infekcije

Najčešće strategije suočavanja sa

stresom Neki od kratkotrajnih načina

suočavanja sa stresom uključuju: • neposredno se opustiti u trenutku

napetosti, • napraviti pauzu, • zapitati se je li vredno uznemiravati se

zbog određene situacije • napraviti listu stvari koje moramo

odmah učiniti.

Dugotrajni načini suočavanja sa stresom su

sledeći:

• izabrati vlastite ciljeve• izgraditi sistem podrške• misliti u pozitivnim terminima• doneti odluke• svoja očekivanja učiniti realističnim• prihvatiti ono što ne možemo promeniti• predvideti potencijalno stresne situacije• živeti u sadašnjosti• dobro organizovati svoje vreme• voditi brigu o svom zdravlju• odvojiti vreme za sebe

DEPRESIJA

Depresija je psihološki poremećaj koji

karakteriše - nisko samopoštovanje,

- snižen nivo motivacije, - osećaj bespomoćnosti i tuge, - poteškoće u pronalaženju

zadovoljstva u aktivnostima u kojima je osoba nekad uživala.

- Ona se dva puta češće javlja kod devojaka u odnosu na mladiće.

• Depresija u adolescentnom dobu povezana je s brojem samoubistava.

• Broj samoubistava u adolescentnom dobu se povećao, a broj pokušaja samoubistava je u ovom uzrastu veći nego i u jednom drugom.

• Statistike pokazuju da 1 od 3 adolescenta razmišlja o samoubistvu, a 1 od 6 ga pokuša izvršiti.

UNUTRAŠNJI UZROCI: • okrivljavanje sebe za neuspeh

• ektremna potreba za podrškom i odobravanjem od strane drugih ljudi• prvo ili jedino dete u porodici češće je podložno depresiji zbog velikog pritiska za uspehom koji se na njega vrši • osećaj neadekvatnosti• potisnuta ili negativna osećanja prema drugim ljudima• nedostatak veština suočavanja• gubitak osećanja vlastite vrednosti ili samopoštovanja

SPOLJAŠNJI UZROCI:

• prekid važnog odnosa• razvod braka ili raspad porodice• smrt voljene osobe • stres povezan sa školom,

prevelikim opterećenjem, neuspehom

Posledice depresije

Posledice depresije su često vidljive i fizički, a ne samo emocionalno. To mogu biti:

• nemir• drastična promena ritma i navika spavanja• drastična promena navika hranjenja• nesigurnost u nastupu• trajna potištenost ili tuga • gubitak interesa za uobičajene, dnevne aktivnosti i zadatke • poteškoće u koncentraciji

BOLESTI ZAVISNOSTI

Zavisnost Američko psihijatrijsko udruženje definiše kao skup 3 ili više navedenih simptoma koji se

mogu pojaviti bilo kada tokom perioda od 12 meseci. Ti

simptomi su:

1. tolerancija, ili potreba za uzimanjem sve većih količina droge da bi se postigli isti efekti2. apstinencijalna kriza, koja uključuje neprijatne simptome kada je telu uskraćena određena droga, što opet rezultira sve češćim uzimanjem da bi se ti negativni simptomi izbegli3. uzimanje droge duže vreme ili u većim količinama nego što je bila prva namera4. neuspela želja da se smanji upotreba droge5. puno vremena provedeno u nabavci i uzimanju droge, kao i oporavljanju od njenih efekata6. propuštanje socijalnih, poslovnih i rekreativnih aktivnosti zbog uzimanja droge7. kontinuirano uzimanje droge iako se zna da ona predstavlja problem

Jeste li znali?· Jedno od petnaestoro dece postaće

alkoholičar u nekom trenutku u životu zbog genetske predispozicije.

· Deca alkoholičara 4 do 6 puta češće postaju alkoholičari od one djece koje nemaju alkoholičara u porodici.

· Do svoje 20-e godine, gotovo 80% mladih je probalo neku ilegalnu

drogu.

Što izaziva zavisnosti?

Ne postoji jedan uzrok zavisnosti o drogama kod adolescenata. Istraživanja pokazuju da postoji određena genetska predispozicija prema alkoholizmu, odnosno da se tendencija da neko postane alkoholičar nasleđuje. Međutim, većina istraživača se slaže da okolina igra najvažniju ulogu u tome hoće li adolescent postati

zavisnik.

Najvažniji pokazatelj hoće li dete postati zavisnik je da li ono živi u porodici zavisnika, što znači da li dete živi u porodici gde je barem jedna osoba (najčešće roditelj) alkoholičar ili zavisnik o nekoj drugoj drogi. Drugi faktori koji tome doprinose su nedostatak efikasne roditeljske brige, da li njihovi vršnjaci uzimaju drogu, da li puše ili konzumiranju neke druge supstance u umerenim količinama,kao i da li imaju drugih psihosocijalnih problema.

Karakteristike adolescenata, kao što su neprihvatanje društvenih vrednosti i nemogućnost kontrole emocija, tada se izražavaju kroz zbližavanje s vršnjacima koji konzumiraju drogu, što i kod njih samih dovodi do početka zloupotrebe.

Pozitivni odnosi s roditeljima i ostalima vrlo su važni u smanjenju adolescentne zloupotrebe droga.

Može li se zavisnost lečiti?

• Postoji nekoliko uspešnih tretmana zavisnosti. Podrazumeva se da što se zavisnost ranije počne lečiti, to će se lakše moći staviti pod kontrolu. Tretmani uključuju individualnu i porodičnu psihoterapiju, zatim grupnu psihoterapiju, edukacijske programe, kao i radionice u kojima se radi na podizanju samopoštovanja i kontroli ljutnje.

Poremećaji hranjenja

Što je poremećaj hranjenja i koji su

najčešći? Mnogi su adolescenti, danas,

zabrinuti svojim fizičkim izgledom. Mnoge devojke žele da izgledaju kao foto-modeli, visoke i mršave. Moraju da usvaje nove navike hranjenja kako bi smanjile težinu i postigle što bolji izgled. Ako adolescent pomisli da je barem malo deblji nego što bi želeo, može početi smanjivati unos hrane u organizam. Ako to ne upali, može se početi izgladnjivati i/li namerno izazivati povraćanje kako bi izgubio na težini.

Veliki broj adolescenata danas drži dijetu, a neuspešnu dijetu

može u nekim slučajevima slediti poremećaj hranjenja.

Poremećaj hranjenja se definiše kao hronično samoinicijativno izgladnjivanje ili prejedanje, a obično je rezultat iskrivljene percepcije vlastitog tela.

Dva najčešća poremećaja hranjenja su anoreksija i bulimija.

Činjenice o anoreksiji

• Anoreksija (ili punim nazivom anorexia nervosa, što na grčkom znači "gubitak apetita") je ozbiljan poremećaj hranjenja za koji je karakteristično namerno izgladnjivanje.

• Ovaj poremećaj omogućuje adolescentu uspostavljanje kontrole tako što će ograničiti unos hrane u organizam.

• Petnaest puta je češći kod devojaka u odnosu na mladiće.

• Obično započinje u periodu adolescencije ili ranog odraslog doba, ali se vrlo retko javlja kod žena koje su prešle dvadeset i petu.

• Obuhvata u proseku 1 na 200 adolescenata u dobu od 16-18 godina starosti.

Anoreksične osobe mogu ispoljavati neke od

sledećih karakteristika: • sklonost perfekcionizmu

• depresiju• potrebu za kontrolisanjem sebe i drugih• želju za čitanjem o hrani i kuvanju• preterano vježbanje• gubitak od 15% normalne telesne težine (osoba može izgubiti i do 35% težine koju je imala pre obolevanja)• gubitak menstruacije• promene raspoloženja• izolaciju• visoki stepen anksioznosti• osećaj zamora• ritualističke navike hranjenja• mentalnu opsesiju hranom

Ovde je navedeno puno znakova i simptoma, a najčešći su sledeći:• osoba je opsednuta hranom i razmišljanjima o jelu• ima iracionalna verovanja o tome da je predebela iako je njena težina unutar normalnog raspona za to doba• preterano vežba i bavi se fizičkom aktivnošću• čini se da je osoba uvek na dijeti i ne želi jesti određenu hranu iz straha da se ne udeblja

Činjenice o bulimiji

Bulimija (naziv nastao od grčkih riječi "bik" i "glad") je poremećaj hranjenja koji karakteriše prejedanje (osoba jede kao "gladni bik"), nakon čega sledi pročišćavanje organizma prisilnim povraćanjem, postom ili uzimanjem laksativa (purgativa, odnosno sredstava za čišćenje).

- Otkrivanje mogućnosti izazivanja povraćanja obično raduje osobe s ovim poremećajem jer misle da će tako moći jesti koliko žele a da se ne udebljaju. Osobe koje pate od ovog poremećaja svesne su toga da njihove navike hranjenja nisu normalne, ali osećaju da nisu u stanju svesno da prestanu jesti. Prejedanje se obično odigrava nasamo, a propraćeno je depresijom, osećajem krivice i gađenja prema sebi. Bulimija obuhvata 3-7% žena u periodu od 15 do 35 godina starosti, predstavlja psihološki poremećaj i ima negativne posledice na osobu (fizičke i psihičke).

Osim prejedanja i povraćanja prisutni su i neki od sledećih

znakova kod osoba koje pate od bulimije:

• Brojanje kalorija, merenje hrane, pripravljanje hrane, držanje dijete i ekstremno vežbanje oduzimaju im puno vremena.• Konzumiranje visokokalorične hrane tokom faza prejedanja.• Tajno hranjenje tokom faza prejedanja.• Pokušaji smanjenja težine teškim dijetama, izazivanje povraćanja i uzimanje diuretika (sredstava za izlučivanje tečnosti iz tela).• Česte promene u težini koje su veće od 5kg, a koje su posledica izmenjivanja faze prejedanja i posta.

•

DOMAĆI ZADATAK:

PRONAĆI TEKSTOVE I SLIKE NA INTERNETU KOJE ĆE POSLUŽITI ZA

IZRADU ZIDNIH NOVINATEMA:

ADOLESCENCIJA I PSIHOLOŠKI PROBLEMI

U ADOLESCENCIJI

Kako izgleda dolazak kod psihologa?

Susret obično traje 50 minuta. Tokom susreta možete očekivati da će psiholog obično činiti nešto ili sve od navedenog:

•  Slušati Vaše probleme i pomagati Vam u izražavanju osećanja

•  Pomagati Vam u prepoznavanju vlastitih snaga i potencijala

•  Pomagati Vam u prepoznavanju misli, osećanja i ponašanja ili okolnosti koje Vas ometaju u ostvarivanju vlastitih ciljeva

•  Pomagati Vam u postavljanju ciljeva i razvijanju konkretnih planova za prevazilaženje prepreka i smetnji

• Korisititi specifične intervencije ako su one potrebne i odgovaraju Vašim potrebama i ciljevima

•  Predložiti konkretne zadatke kroz koje ćete lakše steći uvid u vlastite probleme

• Voditi Vas kroz testiranje koje ima za svrhu da poveća razumevanje Vaše individualnosti, Vaših potencijala i prirode Vaših problema.

"Jedan izgubljen dan uopšte nije izgubljen, ako u njemu saznaš da svi ostali dani, koji se nižu do starosti, mogu biti tvoji."

Miroslav Antić