AKROBATIKA

Veliki elastični sto

ŠTA JE AKROBATIKA

• Akrobatika (iz francuskog acrobate, starogrčkogακροβατώ „hodati na prstima“, iz άκρος „visoko“ iβαίνειν „hodati“) podrazumeva telesne pokrete zakoje je potreban visok stepen motoričkihsposobnosti.

• Zahteva izvanredne fizičke i psihičke sposobnosti.

• Akrobatika uključuje i zahtevne skokove ili statičkesposobnosti pri izvođenju ljudske piramide.

• Gotovo sva izvođenja uključuju vrline celog tela.

• Pod akrobatikom podrazumevaju se vežbe izvedene naparteru, koje pored preskoka i vežbi na spravamasačinjavaju Sportsku gimnastiku.

• Postoji akrobatika kao posebna disciplina, i to kao:

1. Sportska akrobatika (koja podrazumeva serijuakrobatskih vežbi izvedenih na akrobatskoj stazi);

2. Akrobatika na elastičnom stolu (pojedinačni i uparovima);

3. Akrobatika (koja se izvodi u parovima, trojkama,četvorkama ali i mix parovima-grupama).

• Akrobatika je čest motiv drugim granama umjetnosti(Renoar je naslikao dve sestre akrobatkinje iz Nemačke).

• Tradicionalno se akrobatske veštine prenose s kolena nakoleno unutar jedne porodice i to je i sada tako uporodičnim cirkuskim grupama, iako je većina akrobatadanas školovana u većim školama jer danas sve višeprofesionalnih izvođača radi u cirkusima.

• Škole koje se bave obučavanjem učenika akrobatskihveština osiguravaju stalan dotok novih akrobata. Nekeod tih škola su nezavisne, dok neke imaju podrškupojedinih cirkusa i sarađuju s njima.

ISTORIJSKI RAZVOJ

• U Kini je akrobatika bila dio kulture od vremenavladavine dinastije Han, pre više od 2.500 godina.

• Akrobatika je tada bila zastupljena kao dio seoskihfestivala nakon žetve.

• U toku vladavine dinastije Tang akrobatika je imalajednak razvoj kao i u Evropi tokom Srednjeg veka , tese je razvijala i izvodila po dvorovima od 7. do 10.veka.

• Akrobatika je do danas ostala važan sastavni deokineske umetnosti

• Ta zastupljenost akrobatike u kineskoj kulturi jeostvarila veoma veliki uticaj na sadašnje rezultate usportsko umetničkim disciplimana današnje Kine.

• U Egiptu 2300 god.p.n.e. Akrobatika je bila veomazastupljena, što i potvrđuju crteži iz tog perioda.

• U Starom Rimu akrobatika se demonstrirala od stranestranih akrobata takozvanih „cirkulatora” koji su ponačinu izvođenja ukazivali na pravac izvoženja ipripadnost.

• Minoanska umjetnost iz oko 2000. godine pr.n.e.sadrži opise akrobatskih podviga na leđima bika, što jevjerojatno bio religijski ritual.

• Plemićki dvorovi srednjevekovne Evrope su često usvojim zabavama imali i akrobatska izvođenja uzpesme, žongliranje i druge aktivnosti.

• Iako se naziv akrobatika prvobitno odnosio na hod použetu, u 19.veku se naziv proširio i na druga izvođenjau cirkusu.

• Tokom kasnog 19.veka razne akrobatske i gimnastičkeveštine se razvijaju u takmičarske sportove u Evropi.

• Prvu knjigu o upražnjavanju akrobatskih veština unastavi fizičkog vaspitanja, napisao je u XVI veku(Merkurialis, “O iskustvu gimnastike”).

• Nakon toga nastaje akrobatsko profesionalno delood strane A.Tjukaro, “Tri dijaloga o izvođenju iprikazivanju vežbi u vazduhu”, 1599.god.

• Tjukaro je pored metodike opisao i tehnikuizvođenja akrobatskih vežbi.

• Krajem XIX veka Streli je napisao knjigu “Akrobarika iakrobati”, uz detaljan opis različitih vrsta izvođenjaprofesionalnih artista uz metodsku i tehničkuanalizu.

• Prvi cirkusi u evripi sa primenom akrobatskih tačakasmatra se prvim utemeljivačima akrobatike.

• Krajem XVIII veka akrobatika se razvija u dva pravca:

1. profesionalno cirkuska i

2. sportska akrobatika.

• Sportska gimnastika prihvata akrobatske elemente1901. u Peterbirgu se organizuje prvi nastup iformiraju akrobarski klubovi.

PRAVILA (POSTUPAK) U METODICI OBUČAVANJA AKROBARSKIH VEŽBI

• U metodici obučavanja neke vežbe treba se pridržavati određenih pravila:

1. Izvršiti izbor metode obučavanja.

2. Odrediti (savladati) bazičnu vežbu radi uspešnijeg izvođenja.

3. Izabrati pripremne vežbe (pred-vežbe), čiji broj zavisi od složenosti elementa.

4. Primeniti adekvatno pomaganje i čuvanje.

Istorija elastičnog stola• U ranim 1930-im, Džordž Nisen je zapazio skakače koji su izvodili

razne trikove u vazduhu sa sigurnosne mreže. Nakon toga, došaoje na ideju da izume prvi moderni elastični sto (trambolinu) usvojoj garaži. Zatim je osnovao i kompaniju koja je proizvodilaelastične stolove, a ime je poteklo od španske reči “trampolin”, štou prevodu znači skakaonica. Nisen je koristio elastični sto da zabavipubliku, ali je i dozvoljavao istoj da učestvuje u demonstracijamakao deo makreting strategije. Ovo je bio početak jednog novogsporta.

• U SAD-u, elastični sto se ubrzo uključio u redovnečasove fizičkog vaspitanja, ali i u privatnim centrima.Međutim, tada se javljio veliki broj povreda kao i tužbikoje su prouzrokovane nedovoljnim nadzorom ineadekvatnom obukom, zbog čega se danas ovaaktivnost može izvoditi samo u specijalno izgrađenimsalama i licenciranim trenerima.

• Što se tiče ostatka sveta, elastični sto je prihvaćen uceloj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu. Od trenutkakada postaje Olimpijski sport 2000. godine, veliki brojzemalja u ostatku sveta se zainteresovalo za ovaj sport,zbog čega je došlo do razvoja mnogih programa, apostoji interesantna činjenica za Kineze koji su uvremenskom periodu od jedne decenije već stvorilisvetske šampione.

Elastični sto na međunarodnom nivou

• Prvo Svetsko Prvenstvo u trampolini se održalo uLondonu 1964. god., a organizovan je od straneTeda Blejka. Prvaci na tom takmičenu su biliamerikanci Den Milman i Džudi Vilis Klin. Nakontoga, Klin je nastavila da dominira i postala jedna odnajviše odlikovanih sportistkinja tog vremena.

• Među prvima koji su se takmičarski bavili ovimsportom, bio je i Džef Henesi, trener naUniverzitetu u Luizijani. Henesi je takođe trenirao iamerički tim, a mnogi smatraju da je on napravionajviše svetskih prvaka od bilo koga drugog u ovomsportu. Među šampionima je i njegova ćerka LejtHenesi.

• Takmičenje na elastičnom stolu je prvi put ugledalosvetlost dana na Olimpijskim Igrama u Sidneju 2000.godine.

• U modernom takmičarskom sportu, dovoljno utrenirantakmičar skače u vis i do 10 metara, izvodeći veći brojsalta oko poprečne ose ili okreta oko uzdužne ose, i toopruženim, sklonjenim i zgrčenim telom ili njihovomkombinacijom, gde se izvode dupla ili više salta sajednim, dva ili više okreta.

Suđenje

• Sudije pre svega vode računa na težinsku izvedbusvakog skoka, zatim estetske greške svakog skoka, kao ivreme provedenog u vazduhu, tj. vreme leta. Skakačnastupa dva puta. Prvi, gde je fokus na štoelegantnijem nastupu, odnosno da estetski odbitakbude mali, kao i vremenu leta. Fokus drugog nastupaje na težini izvedenih skokova, estetskom odbitku ivremenu leta. Negativni bodovi se odbijaju po lošojformi kada je u pitanju estetika, ali i ukoliko sportistane odskače i doskače na označenom središnjem delutramboline, kao i kada zbog nedostatka kontrole nedoskoči na ograničeno polje. Ukupan broj sudija zaovakve greške je 7, uz jednog glavnog i jednogpomoćnog.

• Stoga je cilj svakog skakača da uspešno izvede svihdeset skokova i da sve vreme bude u središnjem delutramboline. Ne postoji maksimalan broj bodova utežini skokova, kao ni u vremenu leta, dok jemaksimalan broj bodova estetskog karaktera 30.Sabiranjem bodova težine elemenata, vremena leta idodovima odbijenim na estetskoj izvedbi dobija seukupan broj bodova.

Simultani nastupi na elastičnom stolu

• U simultanim nastupima, dvojica, dve ili dvoje trampolinistaizvode istu vežbu, koja se sastoji od 10 elemenata, a svakoponaosob nastupa na svoj elastični sto, a elastični stolovi sujedan do drugog. Svakog od skakača ocenjuje sudija, isto kaoi za pojedinačna takmičenja, s tim da u simultanojkategodiji, sudija daje bodove paru i na osnovusinhronizacije, odnosno, manje poena će dobiti ukolikodođe do nedostatka sinhronizacije.

• Stepen težine skokova se određuje na isti načinkao i za individualni nastup, a skakač koji imanajveći broj bodova postaje pobedniktakmičenja.

HVALA NA PAŽNJI!