Akustika u Arhitekturi

AKUSTIKA U ARHITEKTURI

Miomir Miji¯

Beograd, 2000.

Miomir Miji¯Akustika u arhitekturi

Recenzenti:Prof dr Mirjana Mihajlovi¯ Ristivojevi¯Prof dr Milica Jovanovi¯ Popovi¯

Izdava÷:Izdava÷ko preduze¯e NaukaBulevar Revolucije 314/25, 11000 BeogradTel/fax: 011/421-834

Za izdava÷a:Nikola Don÷ev, direktor i glavni i odgovorni urednik

Urednik:Marija Don÷eva

Lektor i korektor:Stanislava Miji¯

Tehni÷ko ureënje, korice i likovno grafi÷ka obrada:Perollo

Ilustracije:Sandra Skenderija

Štampa:Beopres

ISBN 86-7621-042-X

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

534.84

MIJI¬, MiomirAkustika u arhitekturi / Miomir Miji¯. -Beograd : Nauka, 2000 (Beograd : Beopres). -130 str. : ilustr. ; 23 cm

Tira¦ 500. - Bibliografija: str. 125-130.

a) AkustikaID=84895244

Predgovor .................................................................. 7

1. Uvod .......................................................................... 11

Definicija akustike i zvuka .......................................... 11

Zna÷aj zvu÷nih pojava za ÷oveka .............................. 13

Fiziološki i estetski aspekti zvuka ............................. 14

Arhitektonska akustika .............................................. 14

Akustika u širem smislu ............................................ 16

2. Akustika izmeü ¦ivota i arhitekture ............ 19

Pojam akusti÷kog kvaliteta i akusti÷kog komfora ...... 19

Preslikavanje akusti÷kih aspekata iz ¦ivota u

arhitekturu, i nazad ..................................................... 21

Detaljnija struktura "akusti÷kog interfejsa" .............. 23

3. Akusti÷ki aspekti ÷ovekovog ¦ivota ................ 27

Nastanak zvuka u ÷ovekovom okru¦enju .................... 27

Vazdušni i strukturni zvuk .......................................... 28

Oblasti ¦ivota sa izra¦enom akusti÷kom

konotacijom ................................................................ 30

3.1 Ekologija ...................................................................... 30

Definicija buke ............................................................ 31

Geneza buke kao ekološkog faktora ............................ 31

Oblici ugro¦avanja zvukom ......................................... 32

Mesto arhitekture u rešavanju problema buke ........... 34

M. Miji¯

Sadr¦aj

3

3.2 Komunikacije ............................................................... 35

Pojam zvu÷ne informacije ........................................... 35

Zna÷aj ljudske komunikacije zvukom ......................... 37

Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom ........... 38

Kvalitet govorne komunikacije ................................... 38

Zaštita privatnosti ....................................................... 39

3.3 Umetnost ..................................................................... 41

¸ujnost muzi÷kog zvuka ............................................. 41

Estetika zvuka u prostorima za slušanje muzike ........ 42

4. Forme akusti÷kog uticaja na arhitekturu ..... 45

Vrste akusti÷kih normativa ......................................... 46

4.1 Akusti÷ki normativi od neposrednog zna÷aja za

projektovanje ............................................................... 48

Zakon o zaštiti ¦ivotne sredine ................................... 48

Osnovni standard arhitektonske akustike ................... 49

Buka u spoljašnjoj sredini ........................................... 56

Buka u ¦ivotnoj sredini ............................................... 58

Buka u radnim prostorima .......................................... 59

4.2 Ostali normativi .......................................................... 62

Termini i definicije ...................................................... 62

Merenja zvu÷ne izolacije u objektima ........................ 64

Merenje izolacije od udarnog zvuka ........................... 65

Akusti÷ki kvalitet prostorija ........................................ 67

Preciznost akusti÷kih merenja .................................... 68

Zahtevi korisnika ......................................................... 70

5. Odrazi u arhitekturi ............................................. 73

5.1 Naselja .......................................................................... 73

Akusti÷ko zoniranje naselja ......................................... 74

Raspored graëvinskih objekata .................................. 75

Orijentacija objekata u prostoru ................................. 78

5.2 Objekti ......................................................................... 79

Unutrašnja organizacija prostora ................................ 80

Gabariti prostorija ....................................................... 83

Instalacije .................................................................... 85

5.3 Konstrukcije ................................................................. 89

AKUSTIKA U ARHITEKTURI4

Sadr¦aj

Izolaciona mo¯ graëvinskih pregrada ....................... 89

Vrata ............................................................................. 91

Prozori ......................................................................... 94

5.4 Enterijer ....................................................................... 95

Akusti÷ke osobine enterijera ....................................... 95

Izbor adekvatnih materijala ......................................... 97

Primena adekvatnih konstrukcija ................................ 98

Primena adekvatnih oblika ........................................ 102

6. Generalizacija akusti÷nih problema uarhitekturi .............................................................. 107

Blok šema strukture akusti÷kih problema ................. 107

Smisao blok šeme u procesu projektovanja .............. 109

6.1 Zvu÷ni izvori ............................................................... 110

Subjektivna podela zvu÷nih izvora ............................ 111

6.2 Prenosni sistem ........................................................... 112

Akusti÷ko modelovanje prenosnih sistema ............... 113

Vazduh kao prenosni sistem ....................................... 116

Slo¦eniji oblici prenosnih sistema ............................. 118

Uticaji prenosnog sistema .......................................... 119

6.3 Prijemnik .................................................................... 120

Vrste prijemnika ......................................................... 120

Polo¦aj prijemnika kao akusti÷ki faktor .................... 122

7. Literatura ................................................................. 125

Sadr¦aj

M. Miji¯ 5


M. Miji¯

Predgovor

7

Akustika spada u relativno va¦ne prate¯e stru÷ne obla-sti u arhitekturi. Njen zna÷aj proizilazi iz ÷injeniceda se u savremenom ¦ivotu poklanja sve ve¯a pa¦nja

akusti÷kom kvalitetu graëvinskih objekata. Na¦alost, unastavi na arhitektonskim fakultetima kod nas po pravilujoj (uz ÷asne izuzetke) nije posve¯ena dovoljna pa¦nja, ili seponegde akustika pojavljuje sa veoma skromnim fondom÷asova. Zato je danas uobi÷ajeno da arhitekti u svom raduna projektima uglavnom ne znaju gde se sve i u kom obimupojavljuju akusti÷ki problemi.

Praksa je pokazala da to u projektovanju ima tri mogu¯eposledice:

1) Projektanti potpuno previäju potrebu rešavanja aku-sti÷kih problema (osim što mo¦da anga¦uju nekog da im zave¯ isprojektovani objekat "ispiše" deo projekta pod naj÷eš-¯im nazivom "Prora÷un zvu÷ne zaštite").

2) Projektanti pozivaju u svoj tim konsultanta za akusti-ku, ali se s njim teško razumeju pošto razmišljaju u potpu-no razli÷itim kategorijama i, shodno tome, razgovaraju snjim na pogrešan na÷in.

3) Projektanti anga¦uju akusti÷kog konsultanta, razume-ju njegove zahteve i preporuke, ali ih na kraju odbacuju jerim remete po÷etnu viziju objekta, odnosno ne uklapaju se uunapred smišljena prostorna ili estetska rešenja (÷esto uz pri-medbu da konsultant "ograni÷ava kreativnost" projektanta).

Moje dosadašnje iskustvo bazira se na brojnim pojedi-na÷nim kontaktima s arhitektama i timovima po projekt-

nim biroima, a i na uvidu u veliki broj izvedenih graëvin-skih objekata prilikom raznih akusti÷kih merenja. To isku-stvo potvrüje da je danas kod nas u stru÷nom radu,na¦alost, procentualno naj÷eš¯i prvi slu÷aj. Arhitekte ova-kav pristup imaju uglavnom iz neznanja. Interesantno je dau ovoj kategoriji postoje i "povratnici", koji to postajunakon razli÷itih problema na koje su nailazili pri pokušaji-ma da ipak saraüju s akusti÷kim konsultantima (drugi itre¯i navedeni slu÷aj).

Sve u svemu, mo¦e se re¯i da problemi arhitekata s aku-stikom tokom projektovanja uglavnom nastaju pre nego štose uopšte doë do nekakvog uskostru÷nog akusti÷kog rada,to jest do prora÷una i primene matemati÷kih modela (pro-ra÷uni zvu÷ne izolacije, prora÷un vremena reverberacijeprostorija itd.). Iz toga proizilazi zaklju÷ak da bi mnogo to-ga tokom školovanja trebalo predo÷iti budu¯im arhitekta-ma kako bi uspostavili pravilan odnos prema problemimaarhitektonske akustike ne bi li se predupredili problemi svr-stani u tri navedene kategorije.

Svi oblici nastave akustike koji se tu i tamo pojavljuju naarhitektonskim fakultetima uglavnom sadr¦e fizi÷ke osnovezvu÷nih pojava i manje slo¦ene primere prora÷una nekih ele-mentarnih akusti÷kih veli÷ina. ¸ini se da takav pristup imajedan ozbiljan nedostatak. On bi se mogao jednostavno obja-sniti paralelom sa bilo kojim kolektivnim sportom. Svi kojiimaju nameru da, u širem smislu, u÷estvuju u igri (igra÷i,gledaoci, sudije, novinari, funkcioneri) moraju prvo biti upo-znati s pravilima igre, ciljevima, osnovnim principima kolek-tivnog igranja, organizacijom lige itd. Samo neki od njihpo¦ele¯e da budu aktivni igra÷i, ali svi moraju znati pravila.

Sli÷no je u arhitektonskoj akustici. Projektovanje graë-vinskog objekta je "kolektivni sport" u kome u÷estvuju pro-jektanti raznih struka, investitori, ali i budu¯i korisnici, jeroni utvrüju polazne zahteve. U takvoj "igri" svi u÷esnicimoraju da znaju pravila, ciljeve, zahteve, a samo neki odnjih ¯e uve¦bavati individualnu "tehniku" akusti÷kog pro-jektovanja. Po÷eti kurs arhitektonske akustike fizikomzvu÷nih pojava i prora÷unima zna÷i presko÷iti neka va¦naobjašnjenja o njihovoj svrsi. Tada opšti aspekt arhitektonskeakustike i njeno mesto u filozofiji projektovanja uglavnomostaju nerazjašnjeni ili se samo provla÷e izmeü redova.

Ova knjiga je nastala upravo iz potrebe da se studentima,budu¯im arhitektama, pribli¦e "pravila igre", a to zna÷i


Predgovor

mesto i uloga akustike u projektovanju i izgradnji graëvin-skih objekata. Pri tome je u÷injen pokušaj da se najopštijaproblematika akustike u arhitekturi izlo¦i na studentima pri-hvatljiv na÷in. Zbog toga u knjizi nema matemati÷kih izrazani posebnih in¦enjerskih detalja koji ukazuju na egzaktnarešenja pojedinih akusti÷kih problema unutar graëvinskihobjekata. Uostalom, za dovoljno široko opisivanje matema-ti÷kog aparata koji se koristi u arhitektonskoj akustici, svedo nivoa potrebnog da bi se to zaista moglo pouzdano pri-menjivati u rešavanju konkretnih problema, potrebno jerelativno obimno gradivo i šire in¦enjersko predznanje, presvega iz oblasti matematike i fizike. Takvo gradivo bi pred-stavljalo drugu fazu obrazovanja u arhitektonskoj akustici,samo za one koji imaju posebnu sklonost prema tome.

Tekst koji sledi nastao je evolucijom tokom desetak godi-na nastave na nekoliko arhitektonskih fakulteta: na kursuarhitektonske akustike u okviru posebnog programa nastave"Principi bioklimatske arhitekture", na Arhitektonskomfakultetu u Beogradu na Arhitektonskom fakultetu u Sko-plju, a sada na Fakultetu tehni÷kih nauka u Novom Sadu,smer arhitektura. Izlaganje je koncipirano tako da studen-tima pru¦i znanja koja su im potrebna da u svojoj budu¯ojpraksi minimiziraju eventualne posledice pobrojane napo÷etku ovog predgovora. Knjiga je napisana u nadi da ¯ebudu¯e arhitekte zahvaljuju¯i njoj umeti:

- da u svom radu prepoznaju akusti÷ke probleme,

- da se uspešno sporazumevaju s akusti÷kim konsultan-tom koga pozovu u svoj projektantski tim,

- da, kad treba, prihvate dobra akusti÷ka rešenja spremnida ih "plate" odustajanjem od nekih svojih prvobitnihprojektantskih zamisli i

- da razumeju potrebu da se u kona÷noj varijanti projektaza sve uo÷ene akusti÷ke probleme naü adekvatnarešenja.

Nakon uvoda, u kome se objašnjavaju osnovne definici-je i pojam arhitektonske akustike, tekst je podeljen u još petpoglavlja. U poglavlju "Akustika izmeü ¦ivota i arhitektu-re" analizira se smisao akustike, koja se postavlja izmeü÷ovekovih ¦ivotnih problema, s jedne, i problema arhitek-tonske struke, s druge strane. Poglavlje pod nazivom "Aku-sti÷ki aspekti ÷ovekovog ¦ivota" obuhvata širi opis onihsegmenata ekologije, komunikacija i umetnosti koji se

Predgovor

M. Miji¯ 9

zasnivaju na zvu÷nim pojavama. Poglavlje "Forme aku-sti÷kog uticaja na arhitekturu" sadr¦i kratke opise svih rele-vantnih propisa i standarda na kojima se zasnivaju projek-tovanje i izgradnja graëvinskih objekata. "Odrazi u arhi-tekturi" predstavljaju kratak prikaz onih elemenata arhitek-ture na koje uti÷u zahtevi iz akusti÷kih propisa i standarda.U poglavlju "Generalizacija akusti÷kih problema u arhitek-turi" pokazuje se da sve u arhitekturi zna÷ajne zvu÷ne poja-ve mogu biti posmatrane preko jednog opšteg modela, kojije detaljnije obrazlo¦en i komentarisan. Na kraju, u spiskuliterature, navedeni su neki va¦niji naslovi iz oblasti arhi-tektonske akustike, kao i potpun spisak standarda i pravil-nika koji se odnose na akusti÷ku problematiku u graëvi-narstvu i zaštitu od buke.

Sastavni deo izlaganja ovog gradiva na ÷asovima ÷inili sukomentari i digresije ÷iji je cilj bio da dodatno rasvetle nekeslo¦enije detalje, ilustruju pojedine teme primerima iz ¦iv-ota, da prika¦u zanimljive detalje iz akusti÷ke teorije i prak-se, ili su odgovarali na studentska pitanja. Neki od tihkomentara sa ÷asova našli su svoje mesto i u knjizi. U struk-turi teksta oni se pojavljuju kao delovi izdvojeni u okviri-ma. Prilikom ÷itanja se ovi delovi teksta mogu preskakati.

Tekst je koncipiran tako da se mo¦e ÷itati i na preskok,to jest po fragmentima. Svako poglavlje se mo¦e shvatitikao zaokru¦ena celina koja dozvoljava izdvojeno ÷itanje. Topogotovo va¦i za komentare i digresije u okvirima, od kojihve¯ina mo¦e za arhitekte biti interesantna i izvan kontekstaceline knjige.

Zahvaljujem se prijateljima i kolegama arhitektama kojisu svojim zapa¦anjima i sugestijama pomogli da izlaganje uknjizi dobije svoju kona÷nu formu. To su Mirjana Mihajlo-vi¯-Ristivojevi¯, Radivoje Dinulovi¯ i Sandra Skenderija.

Nadam se da ¯e u obradi školskog gradiva arhitektonskeakustike ovaj, mo¦da pomalo neobi÷an pristup pomo¯i bu-du¯im arhitektama da lakše sagledaju kompleksnu proble-matiku akusti÷kog kvaliteta graëvinskih objekata, i da tasaznanja uspešno primene u svom profesionalnom radu.

Beograd, 2000. M. Miji¯


Predgovor

M. Miji¯

1. Uvod

11

Svako školsko gradivo iz oblasti arhitektonske akustike,a ovaj tekst je upravo to, mora po÷eti nekim osnovnimdefinicijama. To su u ovom slu÷aju, pre svih, definici-

ja akustike i definicija zvuka. Iz toga se zatim lako dolazi doostalih va¦nih pojmova na osnovu kojih se mogu razjasnitidefinicija i smisao arhitektonske akustike, što je osnovnatema ovog poglavlja.

Definicija akustike i zvukaAkustika je nauka o zvuku. Tako glasi njena osnovna

definicija koja se mo¦e na¯i u svakom akusti÷kom ud¦beni-ku. Budu¯i da je zvuk fizi÷ka pojava, akustika je nastala uokvirima fizike i danas predstavlja jednu od brojnih u¦ihoblasti ove najopštije prirodne nauke.

Vremenom je akustika postala vrlo obimna i razgranatamultidisciplinarna nauka. U svojim u¦im usmerenjima onase razvijala prema mnogim oblastima ¦ivota, to jest ka veo-ma raznovrsnim ÷ovekovim delatnostima. Gde god se nama koji na÷in pojavljivala problematika zvuka ili vibracijatokom vremena se razvila neka u¦a oblast akustike koja setime bavi. Detaljniji prikaz akustike kakva je danas nalazise pri kraju ovog uvodnog poglavlja.

Jednostavna definicija akustike pokazuje da je njenasuština u pojmu zvuka, kome je kao nauka posve¯ena. Pot-puna definicija zvuka na prvi pogled mo¦da nije mnogoinformativna za arhitekte. Ona glasi: zvuk je svaki fizi÷ki

poreme¯aj u elasti÷noj sredini. Elasti÷ni mediji u kojima sezvu÷ne pojave mogu javiti jesu sve ÷vrste, te÷ne i gasovitesredine. Ovakva definicija zvuka veoma je zna÷ajna jer pod-razumeva da je njegova suština u mehani÷kim vibracijama.Ta ÷injenica uglavnom nije dostupna ljudskim ÷ulima jer semehani÷ka kretanja koja ÷ine zvuk naj÷eš¯e dešavaju namolekularnom, dakle na mikro nivou. Meütim, takva defi-nicija pod pojam zvuka uvodi, osim onoga što ÷ovek intui-tivno shvata kao definiciju zvuka, i niz pojava kao što su svevrste mehani÷kih vibracija, zatim zvu÷ne pojave veomaniskih i veoma visokih frekvencija, seizmi÷ke pojave itd.

Sve druge definicije zvuka, koje se unekim specifi÷nim okolnostima koriste,izvedene su iz pomenute osnovne definicijeizvesnim pojednostavljivanjem. Jedna odnjih, zasnovana na ÷isto subjektivisti÷komstavu, ÷esto se koristi u školskim ud¦benici-ma i glasi: zvuk je sve ono što ÷ulo sluharegistruje. S obzirom na to da se arhitekturabavi ÷ovekovim ¦ivotnim okru¦enjem, daklestavlja ÷oveka u središte stvari, mo¦da jeovakva subjektivisti÷ka definicija zvuka inajprikladnija za po÷etak pri÷e o akustici uarhitekturi.

Povratak osnovnoj definiciji zvuka i÷injenici da se njegova stvarna prirodazasniva na mikrovibracijama sredine bi¯ezna÷ajan za razumevanje nekih od problemau oblasti arhitektonske akustike. To se u pr-vom redu odnosi na problematiku zvu÷neizolacije. U pokušajima da intuitivno, bezposebnog predznanja objasni fenomen jednetakve, okom nevidljive pojave kakva je pro-stiranje zvuka po pravilu se ÷ini greška jer sepribegava analogijama sa elektromagnetnimpojavama (svetlost), toplotom i drugimsli÷nim fizi÷kim fenomenima. Pri tome seovoj fizi÷koj pojavi pripisuju odgovaraju¯e

osobine zra÷enja. Meütim, priroda zvuka je mehani÷ka,što ÷ini da je njegovo ponašanje pri prostiranju i u susre-tima sa fizi÷kim preprekama, makroskopski posmatrano,u mnogim elementima razli÷ito od kretanja elektromag-netskih talasa ili toplotnog zra÷enja.


UVOD

Svoënje pojma zvuka isklju÷ivo na÷ujnu pojavu, to jest na aspekt ÷ovekovepercepcije pitanje je njegovih frekvenci-ja. Oblast frekvencija u kojoj ÷ovekmo¦e ÷uti zvuk nominalno je ogra-ni÷ena na opseg od 20 Hz do 20.000 Hz(Hz je oznaka za herc - jedinicu za fre-kvenciju). Pri tome, ove dve granice suapsolutni limiti, koje ima samo zdravsluh dovoljno mladih ljudi. Ve¯ina ipakne mo¦e ÷uti zvu÷ne pojave do gornjegranice od 20.000 Hz, jer se ona sastaroš¯u neumitno pomera nani¦e. Tospuštanje gornje granice mogu dodatnoubrzati ekscesni zvu÷ni dogaäji (preko-merno izlaganje jakim zvukovima) iliposledice nekih oboljenja.

Postoje zvu÷ne pojave ÷ije su frekvenci-je mnogo iznad ili ispod ovih ÷ujnihgranica i stoga nedostupne ÷ovekovom÷ulu sluha. Medicinski ureäji zaultrazvu÷nu dijagnostiku generišuzvu÷ne talase u tkivu ÷ije su frekvenci-je reda megaherca (oznaka je MHz i oz-na÷ava milion herca). S druge strane, uoblasti vibracija posmatraju se i poja-ve ÷ije frekvencije mogu biti znatnomanje od 1 Hz.

Zna÷aj zvu÷nih pojava za ÷ovekaZna÷aj akustike u arhitekturi proizilazi iz

zna÷aja zvuka i zvu÷nih pojava u svakodnev-nom ¦ivotu ljudi. U tom pogledu je svakakova¦na ÷injenica da je evolucija obdarila ÷ovekasa dva posebna, mo¦e se re¯i akusti÷ka organa.Prvi je ÷ulo sluha, senzor za registrovanje zvu-kova i stvaranje odgovaraju¯e ÷ulne senzacije.Ono je svojstveno svim razvijenim oblicima¦ivotinja. Drugi akusti÷ki organ je vokalnitrakt, koji predstavlja kontrolisani izvor zvukaveoma velikih izra¦ajnih mogu¯nosti. U tompogledu ÷ovek je izuzetak u ÷itavom ¦ivom sve-tu jer nijedna druga vrsta ne raspola¦emogu¯noš¯u tako kontrolisanog generisanjazvuka. Tokom evolucije ljudske zajednice to jedovelo do stvaranja artikulisanog govora,govornog jezika, kao i svih onih oblika ÷oveko-ve kreativnosti koje su se razvile u domenuzvuka (pevanje kao oblik primene glasa umuzici, glasovni dramski izraz itd.).

Mogu¯nosti ljudskog ÷ula sluha su, u apso-lutnom smislu, izuzetno velike. Ono svakakonema najefikasniju sposobnost percepcije meürazvijenim oblicima ¦ivotinja, ali su graniceosetljivosti ovog ÷ula bliske nekakvim teorij-skim fizi÷kim granicama (vidi tekst u okviru).

Zvu÷ne senzacije na veoma slo¦en na÷innastaju u okviru funkcije centralnog nervnogsistema, a na osnovu fizi÷kih i biohemijskihreakcija senzora u unutrašnjem uhu. To svezajedno unosi posebnu dimenziju u rad ÷ulasluha u celini. Kao ilustraciju te slo¦enostidovoljno je navesti da su razli÷iti mo¦danicentri zadu¦eni za obradu pojedinih vrsta zvu-kova i da se prostorno nalaze na razli÷itimmestima u kori velikog mozga. U literaturi jepokazana ta utvrëna razdvojenost mo¦danihcentara za šumove, muzi÷ki zvuk, vokale, kon-sonante. Slo¦enost percepcije zvuka ogleda seizmeü ostalog i u ÷injenici da se pri slušanjuslo¦enih zvukova aktivira nekoliko prostornorazdvojenih delova kore velikog mozga.

Zna÷aj zvu÷nih pojava za ÷oveka

M. Miji¯ 13

Kao ilustraciju granica ÷ovekovog ÷ula sluhadovoljno je navesti da najtiši zvuk koji onomo¦e da registruje podrazumeva vibracije uvazduhu sa pomerajima molekula koji su izu-zetno mali. Ovo se mo¦e potkrepiti jednostav-nim numeri÷kim primerom. Na frekvenciji1.000 Hz granica ÷ujnosti, najtiši zvuk koji÷ovek mo¦e da registruje, odreëna je zvu÷nimpritiskom od oko 2•10-5 Pa. Prora÷un pokazu-je da je tada veli÷ina pomeraja molekula uslobodnom vazdušnom prostoru pri zvu÷nimvibracijama pribli¦no 7,7•10-12 m (to su mili-jarditi delovi milimetra). Zaokru¦ivanjemovog rezultata mo¦e se zaklju÷iti da granicaosetljivosti ÷ovekovog ÷ula sluha podrazume-va pomeraje molekula vazduha u slobodnomprostoru koji su reda veli÷ine 10-11 m.

Da bi se stekao utisak o ovoj veli÷ini mo¦e senapraviti poreënje sa dimenzijama mikro-÷estica. U enciklopedijama se nalazi podatakda pre÷nik atoma vodonika, koji ima najma-nji atom u prirodi, iznosi 1,04•10-10 m. Pre-ma tome, pomeraji molekula vazduha prizvu÷nim pojavama koje ljudsko ÷ulo sluha uidealnim uslovima još mo¦e da registrujemanji su od dimenzija vodonikovog atoma.Dakle, ÷ak i tako malo pomeranje bubne op-ne pod odreënim okolnostima mo¦e izazvati÷ulni nadra¦aj uha.

Naravno, ovo je apsolutna fizi÷ka granica. Urealnim okolnostima i najtiši zvukovi kojiokru¦uju ÷oveka znatno su iznad nje.Meütim, ja÷ina nekog zvuka nije i garancijada ¯e ga ÷ulo sluha registrovati. Pošto u ¦ivot-noj sredini uvek postoji mnoštvo zvukovameü kojima treba prepoznati "pravi", odno-sno ¦eljeni, sposobnost ÷ula da u takvim okol-nostima izdvoji i prepozna neki zvuk zavisi odugraënih mogu¯nosti procesiranja dobijenihzvu÷nih informacija u uhu i odgovaraju¯immo¦danim centrima. Nekada ni jak zvukne¯e biti registrovan zbog toga što je uho isto-vremeno izlo¦eno drugim, ja÷im od njega.Problem percepcije predstavlja posebnu temukojom se bavi jedna od u¦ih oblasti akustike,tesno povezana sa fiziologijom i psihologijom.

Fiziološki i estetski aspekt zvukaSubjektivisti÷ki pristup definiciji zvu÷nih pojava, kakav

se prirodno name¯e u oblasti arhitekture, dovodi u centarteme ÷ovekovo ÷ulo sluha. Zbog toga se u arhitektonskimpogledima na zvu÷ne pojave i na okolnosti u kojima se onejavljaju sva pa¦nja poklanja zadovoljenju mogu¯ih zahtevaovog ÷ula.

Zahtevi ÷ula sluha mogli bi se podeliti na fiziološke iestetske. Fiziološki zahtevi odnose se na energetske aspektezvu÷nih pojava, odnosno na ja÷inu zvukova u pojedinimokolnostima. S jedne strane, ÷ulo sluha zahteva dovoljanenergetski nivo zvuka da bi percepciralo razli÷ite informa-cije koje zvuk mo¦e nositi; sa druge strane, prekomeranenergetski nivo zvuka mo¦e delovati štetno na organizam.U tom domenu se u ¦ivotu javlja širok spektar pojektant-skih problema, od ÷ujnosti glasa govornika u nekom amfi-teatru do zaštite od buke u ¦ivotnoj sredini. Zbog zna÷ajakoji energetski aspekt zvu÷nih pojava u ¦ivotnoj sredinimo¦e imati za zdravlje, ova problematika jednim svojim de-lom podle¦e posebnoj zakonskoj regulativi.

Estetski zahtevi ÷ula sluha prema zvu÷nim pojavama uokolini javljaju se uvek kada zvuk postaje izra¦ajno sredstvoumetnosti, na primer u muzici, ali i u drugim umetnostimakoje se, uz ostala sredstva, slu¦e zvukom (recimo pozorište).Ocena stanja je u svim tim slu÷ajevima rezultat potpunonematerijalnih, estetskih kriterijuma. Oni proizilaze iz širegmiljea ÷ovekovih shvatanja ¦ivota, iskustva, tradicije, modeitd. Egzaktni, fizi÷ki pokazatelji stanja u zvu÷nom poljusamo su pomo¯no sredstvo, dok subjektivna ocena ostajeosnovna mera stvari.

Interesantno je da se kod podele na fiziološke i estetskezahteve ÷ula sluha mo¦e uspostaviti potpuna analogija sa÷ulom vida. U domenu fizioloških zahteva potrebe ÷ula vi-da odnose se na intenzitete osvetljaja. Estetski zahtevi sejavljaju u domenu izbora boja (što je u fizi÷kom smislustvar spektralnog sadr¦aja svetla) i kada se svetlost koristikao izra¦ajno sredstvo umetnosti. U poglavljima koja slededetaljnije je objašnjen uticaj fizioloških i estetskih zahteva÷ula sluha na razne ¦ivotne okolnosti.

Arhitektonska akustikaArhitektura se mo¦e shvatiti kao delatnost koja se bavi

kvalitetom ÷ovekovog okru¦enja. Pošto zvuk ima va¦no


UVOD

mesto u ljudskom ¦ivotu, neki aspekti tog kvaliteta odnosese i na zvuk, to jest na zvu÷ne pojave. Pojam kvaliteta ÷ove-kovog okru¦enja ima i svoju akusti÷ku dimenziju, omeënufiziološkim i estetskim zahtevima njegovog ÷ula sluha. Takoje akustika, silom prilika, uvu÷ena u sferu stru÷nog radaarhitekata i ÷itava jedna njena oblast nosi naziv "ahitekton-ska akustika".

Mo¦e se re¯i da se problemi kojima se bavi arhitektonskaakustika jednostavno mogu definisati kao akusti÷ki kvalitetgraëvinskih objekata. U mnoštvu elemenata pod ÷ijim seuticajem formira kvalitet objekta (konstruktivni, estetski,funkcionalni itd.) postoji i komponenta akustike, odnosnokomponenta akusti÷kog kvaliteta. Ovakvo mesto akustikesimboli÷ki je prikazano na slici 1.1. Pojam akusti÷kog kvali-teta je nešto detaljnije objašnjen u narednom poglavlju.

Prisustvo arhitektonske akustike verovatno je najo÷igled-nije u oblasti graëvinske fizike, i u tom je segmentu njenomesto manje-više opšteprihva¯eno. Njena funkcija tu proiz-lazi iz fiziološkog aspekta zvu÷nih pojava i obuhvata svu pro-

blematiku zvu÷ne zaštite, danas zakonski obavezne u sklopuprojektne dokumentacije graëvinskih objekata. Interesant-no je da je ovaj segment arhitektonske akustike danas kod nasarhitektama naj÷eš¯e i jedini poznat. Zbog toga se taj njendeo ve¯ mo¦e smatrati "klasi÷nim".

Na¦alost, ÷ak se i taj klasi÷ni deo arhitektonske akustike,ta÷nije akusti÷kog kvaliteta objekata, ÷esto zanemaruje u

Arhitektonska akustika

M. Miji¯ 15

SLIKA 1.1 - Mesto akustike u realizaciji graëvinskog objekta

projektantskom radu, sve dok se u ¦ivotu, kao posledica togzanemarivanja, ne pojavi nekakav spor izmeü aktera

umešanih u proces nastanka objekta (projek-tanti, investitori, izvoä÷i, korisnici). Takvisporovi ponekad imaju i sudski epilog (viditekst u okviru).

Meütim, veza akustike i arhitekture mno-go je slo¦enija i prevazilazi okvire zvu÷ne izo-lacije, jer je to samo jedan aspekt celokupnogakusti÷kog kvaliteta graëvinskih objekata. Ši-rina akustike kao nauke i slo¦enost problema-tike koju ona obraüje u arhitekturi sasvimsigurno je nedovoljno poznata, osim uskomkrugu posve¯enih. Zato je za razumevanje poj-ma akusti÷kog kvaliteta, a time i odnosa aku-stike i arhitekture, neophodno šire predstavitiakustiku kao nauku.

Akustika u širem smisluMo¦e se re¯i da je akustika danas postala

jedna od širih multidisciplinarnih nau÷nih itehni÷kih oblasti. Arhitektura je samo jednaod ljudskih delatnosti koje su tokom svog raz-voja ostvarile vezu sa akustikom. Ta multidi-sciplinarnost akustike mo¦e se predstaviti na

razne na÷ine. Jedna od veoma dobrih šematskih ilustracijaunutrašnje podela akustike i njene veze sa drugim nauka-ma prikazana je na slici 1.2 (preuzeto iz lit. 18).

Na prikazanoj šemi ÷itava oblast nauke, to jest nau÷nihdelatnosti u kojima i zvuk mo¦e da ima neku funkciju, pri-kazana je celinom površine polja slike. Ona je podeljena na÷etiri kvadranta koji simboli÷ki prikazuju ÷etiri velike obla-sti: in¦enjerstvo, umetnost, nauke o ¦ivotu i nauke ozemlji. Svaki kvadrant predstavlja jednu od te ÷etiri oblasti.

U tako podeljenom prostoru na šemi su postavljeni kon-centri÷ni prstenovi. Na spoljašnjem prstenu nalaze se razli÷itenauke grupisane prema pripadnosti nekoj od ÷etiri opštenau÷ne oblasti. U domenu in¦enjerstva ozna÷ene su: elektro-tehnika sa tehnologijom, mašinstvo i arhitektura. U oblastiumetnosti ozna÷ene su vizuelne umetnosti, muzika i govor(jednim svojim delom). Polo¦aj ovog polja ozna÷ava da jegovor predmet izu÷avanja i u oblasti nauka o ¦ivotu, gde sujoš psihologija, fiziologija i medicina. Najzad, u oblasti naukao zemlji nalaze se okeanografija, fizika tla i fizika atmosfere.


UVOD

Interesantno je da su poslednjih godinau Beogradu sve brojniji sudski sporoviu kojima je povod nekakav akusti÷kiproblem. Ovo je sasvim pouzdan poda-tak jer se akusti÷ari od zanata sve ÷eš¯epojavljuju kao veštaci na suënjima.Naj÷eš¯e je to banalno uznemiravanjebukom, ali ponekad sudski sporovi izoblasti akustike proizlaze iz projektant-skih ili izvoä÷kih grešaka.

U tom domenu svakako je najintere-santniji višegodišnji spor izmeü jed-nog stranog investitora i doma¯eggraëvinskog preduze¯a. Investitorodbija da plati izvoä÷a po kona÷nomobra÷unu nakon završetka izgradnjeobjekta koriste¯i kao jedan u nizuargumenata i evidentno dokazane iz-voä÷ke i projektantske greške u oblastizvu÷ne zaštite. Verovatno nije dalekodan kada ¯e i doma¯i investitori po÷etiiz istih razloga da odbijaju izvoä÷ko-projektantske fakture.

Pozicija koju unutar prstena zauzimaju pojedine delatnostipokazuje, u izvesnom smislu, i njihovu meüsobnu bliskost.Tako se arhitektura u ovom prikazu našla pored vizuelnihumetnosti i mašinstva, govor pored psihologije i muzike itd.

U centralnom krugu na šemi nalaze se fundamentalnediscipline akustike koje se bave suštinom zvuka kao fizi÷kepojave, a to su nastanak zvuka i zvu÷ni izvori, fizi÷ki proce-si u zvu÷nom polju i mehanizmi zra÷enja zvuka. Zbog togase ovaj deo akustike naziva fizi÷ka akustika. On je tematskinajbli¦i fizici, a za primenjene akusti÷ke discipline, kao štoje arhitektonska akustika, zna÷ajna su saznanja upotrebljivaza globalno opisivanje rada zvu÷nih izvora i za opisivanjepojavnih oblika zvuka u raznim sredinama.

U srednjem koncentri÷nom prstenu šeme ozna÷ene sunajva¦nije osnovne u¦e oblasti koje danas ÷ine akustiku.Tako su u njemu navedene: elektroakustika (snimanje ireprodukcija zvuka) sa ultrazvukom, buka i vibracije, aku-stika prostorija i auditorijuma, muzi÷ka akustika (matema-

Akustika u širem smislu

M. Miji¯ 17

SLIKA 1.2 - Šematski prikaz podele akustike i njenog mesta uodnosu na druge nauke

ti÷ki dizajn muzi÷kih skala i fizika muzi÷kih instrumenata),komunikacije zvukom, psihološka akustika, slušanje (pro-blematika ÷ula sluha), bioakustika (interakcija ¦ivih tkiva sazvu÷nim talasom), oblast seizmi÷kih talasa, atmosferskizvuk i podvodni zvuk (ova oblast se naziva i hidroakustika).Sami nazivi tematski objašnjavaju sadr¦aj pojedinih oblasti,pa dodatni komentari nisu potrebni.

Meüsobna povezanost pojedinih u¦ih oblasti akustike saostalim nau÷nim oblastima ozna÷enim na šemi kodovana jenjihovom pozicijom u prostoru dijagrama. Tako, na primer,šema pokazuje da se veza arhitekture s akustikom o÷itava unjenoj bliskosti s akustikom prostorija i auditorijuma i soblaš¯u buke, udara i vibracija, jer se površine u kojima supredstavljene ove oblasti na crte¦u meüsobno dodiruju.

Na isti na÷in je i uzajamna bliskost pojedinih u¦ih oblastiakustike kodovana njihovim meüsobnim prostornim odno-sima na šemi. Interesantno je da se oblast akustike prostorija,veoma zna÷ajna i u arhitekturi, na prikazanoj podeli nalazina prelazu izmeü dve va¦ne oblasti ¦ivota i okrenuta je pre-ma in¦enjerstvu, s jedne, i prema umetnosti, s druge strane.

Iako istorijski gledano poti÷u od iste oblasti fizike, poje-dine u¦e grane akustike danas se meüsobno veoma razli-kuju. To povla÷i za sobom usko specijalizovanje ljudi koji senjima bave. Bavljenje psihološkom akustikom ili govornimkomunikacijama sasvim je razli÷ito od bavljenja ultrazvu-kom, zvu÷nom izolacijom ili akustikom prostorija. Mo¦e sere¯i da u praksi tako udaljene oblasti, iako pod zajed-ni÷kom "kapom" akustike, predstavljaju prakti÷no potpu-no nezavisne stru÷ne delatnosti.

Prikaz podele akustike sa slike 1.2 ne treba shvatiti kaojedini mogu¯. Slo¦enost podela u akustici i slo¦enostmeüsobnih veza pojedinih njenih segmenata ukazuju dase verovatno mo¦e napraviti i druga÷iji, manje ili više sli÷anprikaz odnosa razli÷itih nau÷nih oblasti i podoblasti aku-stike. Zbog toga ovu šemu treba shvatiti samo kao jednudovoljno ta÷nu, ilustraciju pogodnu za uvod knjige o arhi-tektonskoj akustici.


UVOD

2. Akustika izmeü¦ivota i arhitekture

19

Uprethodnom poglavlju je ukazano da se arhitekturamo¦e shvatiti kao jedna od ljudskih delatnosti kojenajneposrednije uti÷u na kvalitet ¦ivota. Ona to

posti¦e posredno, odreüju¯i fizi÷ke, organizacione i estet-ske parametre ÷ovekovog okru¦enja. Takav uticaj arhitektu-re ostvaruje se na mikroplanu, svojstvima enterijera igraëvinskih objekata u kojima ljudi borave, i na makroplanu, karakteristikama naselja u kojima ÷ovek ¦ivi.

Opšte je poznato da je celokupno delovanje u oblastiarhitekture (planiranje, projektovanje, izgradnja graëvin-skih objekata i naselja) u znatnoj meri kanalisan brojnim iraznorodnim tehni÷kim standardima, normama i preporu-kama. U tim dokumentima su sadr¦ana sva ograni÷enjanametnuta pre svega osnovnim fizi÷kim zakonima bitnimza konstruktivni integritet i trajnost graëvinskog objekta.Ograni÷enja unose mehani÷ka i fizi÷ka svojstva graëvin-skih materijala i razni objektivni uslovi bitni za postojanje ifunkciju graëvinskog objekta. Takav sistem ograni÷enjazasnovan je, osim na fizi÷kim zakonima, i na zahtevima÷ovekovog subjektivnog i objektivnog shvatanja kvaliteta¦ivotnog prostora i ¦ivota u celini. Upravo u toj kategorijiograni÷enja koja vladaju u arhtekturi nalazi se i odreëniskup akusti÷kih zahteva.

Pojam akusti÷kog kvaliteta i akusti÷kog komforaRelativno va¦an element šireg pojma kvaliteta ¦ivota

jeste i pojam akusti÷kog kvaliteta. On direktno proizlazi izfizioloških i estetskih zahteva ÷ovekovog ÷ula sluha. U pret-

M. Miji¯

hodnom poglavlju akusti÷ki kvalitet je definisan kao osnov-ni cilj arhitektonske akustike.

Akusti÷ki kvalitet se uvek pripisuje prostoru, odnosnocelinama okru¦enja u kome se odvija ÷ovekov ¦ivot. To jeprili÷no kompleksan pojam koji se mo¦e dalje razlo¦iti na

niz svojih elementarnih komponenti. Jedan odprimarnih zadataka ovog poglavlja upravo jepokušaj da se pobroje i objasne sve kompo-nente koje zajedno odreüju akusti÷ki kvalitet÷ovekovog okru¦enja.

Sve zvu÷ne pojave u bilo kakvom okru¦enjumogu se kvantifikovati skupom fizi÷kih para-metara koji tu pojavu opisuju. Akustika kaonauka bavi se definisanjem tih parametara,na÷inima njihovog merenja i postupcimamodelovanja, to jest predikcijom. U tom smi-slu, akusti÷ki kvalitet nekog posmatranog pro-stora, nekog dela sredine u kojoj ÷ovek boraviili graëvinskog objekta u celini definisan jeskupom fizi÷kih podataka. Oni pokazuju aku-sti÷ki odziv, ponašanje prostora pri pojavizvuka, dovoljno uopšteno kako bi se omo-gu¯ilo predviänje stanja pri razli÷itim oblici-ma zvu÷ne pobude. Broj nezavisnih parameta-ra kojima se utvrüje akusti÷ki kvalitet nekogprostora u prvom redu zavisi od njegovenamene i zahteva ÷ula sluha koje takva name-na name¯e (vidi tekst u okviru).

Prema tome, akusti÷ki kvalitet ¦ivotnogprostora zavisi od objektivnih akusti÷kih para-metara. Oni mogu biti po svojoj fizi÷koj priro-di veoma razli÷iti, ali im je zajedni÷ko da suuslovljeni na÷inom materijalizacije okru¦enja.Tu materijalizaciju gotovo u potpunosti defi-niše arhitektura. Ona to posti¦e razli÷itimmaterijalnim faktorima kao što su elementi

enterijera, pregradni elementi graëvinskih objekata, raspo-red i veli÷ina prostorija itd. Ukratko, rezultati rada arhite-kata, na raznim nivoima, dominantno odreüju celinu aku-sti÷kog kvaliteta graëvinskih objekata.

Budu¯i da je zvuk fizi÷ka pojava, on podle¦e osnovnimakusti÷kim zakonima koji su, opet, u celini izvedeni iz fun-damentalnih zakona fizike. Zato se mo¦e re¯i da se u proce-


AKUSTIKA IZMEÐU ¤IVOTA I ARHITEKTURE

Akusti÷ki kvalitet je verovatno najdeli-katnije definisan u oblasti koncertnihprostora i sli÷nih ambijenata visokihakusti÷kih zahteva. Osim onih opštepoznatih parametara, poput vremenareverberacije ili nivoa ambijentalnebuke, tu su i vrlo sofisticirani pokaza-telji. Neka ovde budu pomenuti samonazivi nekih od njih: jasnost, definisa-nost, interauralni kroskorelacioni koe-ficijent itd. Akusti÷ki kvalitet jednekoncertne sale opisuje se pomo¯u dese-tina objektivnih, fizi÷kih parametara,i za svaki od njih postoje nekakviutvrëni rasponi prihvatljivih vredno-sti. Svi se oni, naravno, mogu prora÷u-navati ili meriti na licu mesta, madanjihovo merenje zahteva primenu slo-¦ene ra÷unarske opreme i odgovara-ju¯eg namenskog hardvera i softvera.

Ukratko, na÷in na koji se dolazi doakusti÷kih parametara kojim se opisu-je akusti÷ki kvalitet koncertnih salaveoma je slo¦en. S druge strane, aku-sti÷ki kvalitet prostora kao što je kan-celarija mo¦e se opisati sa svega neko-liko podataka. Iz ta dva primera vidi sekolike mogu biti razlike u pojmu aku-sti÷kog kvaliteta u zavisnosti od name-ne prostora, odnosno subjektivnih zah-teva koji im se postavljaju.

su materijalizacije graëvinskih objekata postizanje njiho-vog akusti÷kog kvaliteta bazira na sasvim egzaktnim,fizi÷kim zakonima. Upravo ti osnovni akusti÷ki zakoni, nji-hova neumitnost i "surovost" naj÷eš¯e ostaju skriveni odarhitekata. Zbog toga se poneka akusti÷ka rešenja koja suarhitekte sklone da predla¦u mogu izjedna÷iti sa poznatomidejom o realizaciji perpetuum mobile, jer se zasnivaju naignorisanju osnovnih postavki fizike. Interesantno je da setakva rešenja ÷esto baziraju na usmenom predanju koje seodr¦ava unutar arhitektonskog esnafa, zbog ÷ega se,na¦alost, ponavljaju.

Sre¯om, za razumevanje osnovnih akusti÷kih zakona ni-je potrebna obimna matemati÷ka analiza. Njihovi principise mogu prikazati i pomo¯u relativno jednostavnihobjašnjenja. Upravo je to jedan od ciljeva ove knjige.

U domenu akusti÷kog kvaliteta definisan je i u¦i pojam,÷esto pominjan u arhitekturi, koji se naziva "akusti÷kikomfor". Pod tim se podrazumeva zadovoljenost skupa ele-menata akusti÷kog kvaliteta koji neposredno uti÷u na kva-litet boravka ÷oveka u radnim ili stambenim prostorimaunutar objekta. Zbog toga akusti÷ki komfor zna÷i pre svegazadovoljenje fizioloških aspekata zvuka.

Preslikavanje akusti÷kih problema iz ¦ivota uarhitekturu, i nazad

Postupak globalnog opisivanja mesta i zna÷aja koje aku-stika ima u radu arhitekata, što je na÷in da se sagleda pri-stup kojim se ostvaruje akusti÷ki kvalitet graëvinskih obje-kata, vodi preko razumevanja ÷itavog lanca meüsobnihveza zvu÷nih pojava iz ÷ovekovog okru¦enja i arhitekture.Jedan mogu¯i na÷in vizuelizacije tih veza jeste i blok šemaprikazana na slici 2.1.

Tuma÷enje akusti÷ke veze ¦ivota i arhitekture trebapo÷eti od leve strane šeme, gde se nalazi njen deo ozna÷enkao "¤IVOT". U ovom delu su smešteni svi akusti÷ki rele-

Preslikavanje akusti÷kih problema iz ¦ivota u arhitekturu, i nazad

M. Miji¯ 21

Slika 2.1 - Mesto akustike izmeü svakodnevnog ¦ivota iarhitekture

vantni elementi ¦ivotne sredine, a to zna÷i zvu÷ne pojave i÷ovekov stav prema njima. Meüsobno povezivanje premasuprotnom delu šeme ozna÷enom kao "ARHITEKTURA"po÷inje od pojedina÷nih zvu÷nih pojava iz ¦ivota i zahtevakoje ÷ulo sluha s tim u vezi postavlja. Za svaku od takvihpojava, na osnovu raspolo¦ivih akusti÷kih teorija i modela,formiraju se tehni÷ka rešenja koja ¯e zadovoljiti ÷ulo sluha.Kao rezultat, u oblasti "AKUSTIKE" pojavljuju se norme ipreporuke za projektovanje i izvoënje graëvinskih obje-kata. One se nude ili, po potrebi, zakonski name¯u arhitek-tonskom zanatu. Na taj na÷in se, preko srednjeg dela šeme,ozna÷enog kao "akustika", deluje na oblast arhitekture dabi se zadovoljili zahtevi ÷ula sluha u odnosu na zvu÷nepojave. Ovaj pravac povezivanja ¦ivota i arhitekture prekoakustike prikazan je u gornjoj polovini blok-šeme.

Posmatrano obrnutim redosledom, arhitektura prekomaterijalizacije objekata odreüje sve akusti÷ke karakteri-stike prostora, to jest ¦ivotnog ambijenta. Na osnovu skupatih karakteristika utvrüje se akusti÷ki kvalitet pojedinihprostora ili graëvinskih objekata u celini. Ova povratnaveza od arhitekture prema ¦ivotu preko akustike prikazanaje u donjoj polovini blok-šeme.

Sa šeme se vidi da se akustika pojavljuje kao oblast kojale¦i izmeü svakodnevnog ¦ivota ÷oveka, s jedne, i princi-pa arhitektonskog zanata, sa druge strane. Posmatrano saspekta arhitekte, arhitektonska akustika se našla u funkci-ji posrednika izmeü jednog segmenta ¦ivota i arhitekture.Naravno, onog segmenta koji se odnosi na zvu÷ne pojave u¦ivotnom okru¦enju i ÷ovekovu upotrebu zvuka.

Takvo mesto akustike kao nauke, na poziciji izmeü ¦iv-ota i arhitekture, logi÷no upu¯uje na mogu¯u definicijuarhitektonske akustike kao nekakvog interfejsa, sa svim on-im što taj ra÷unarski pojam danas podrazumeva. Upravo tosimboli÷ki pokazuje i blok šema na slici 2.1. Arhitekta usvom poslu "vidi" samo akusti÷ke propise i preporuke koji-ma su zahtevi iz ¦ivota prevedeni na jezik aritekture igraëvine. Prema ¦ivotu deluje uti÷u¯i na akusti÷ke karak-teristike projektovanih prostora. Sa druge strane, ÷ovek usvom svakodnevnom ¦ivotu "vidi" samo akusti÷ke karakte-ristike ambijenta u kome boravi. Prema arhitekturi upu¯ujezahteve preto÷ene u norme i preporuke. S obe strane, iz ¦iv-ota i iz arhitekture, pristupa se akustici koja deluje kaoposrednik izmeü njih.



Uloga akustike kao interfejsa ukazuje i na njeno mesto usistemu školovanja arhitekata. Znanje iz ove oblasti treba daim omogu¯i razumevanje uspostavljenih veza sa slike 2.1. Tozna÷i sagledavanje zvu÷nih pojava i normi koje iz toga pro-izlaze i shvatanje pojma akusti÷kog kvaliteta ¦ivotnogokru¦enja. Akusti÷ka teorija koja se bavi pojedina÷nimaspektima zvu÷nih pojava i na kojoj su zasnovane sve teorij-ske postavke ugraëne u norme i preporuke uglavnom osta-je pitanje šireg obrazovanja arhitekte, ali ne i deo njegovogzanata. Taj segment rada prepušta se posebnoj profesiji kojuu procesu projektovanja zastupa akusti÷ki konsultant, i zakoga se podrazumeva da mora biti deo projektantskog tima.

Detaljnija struktura "akusti÷kog interfejsa"Funkcija arhitektonske akustike sagledana kao interfejs

izmeü ¦ivota i arhitekture mo¦e se dalje razlo¦iti na skupu¦ih tema i njihovih meüsobnih veza. Od blok-šeme saslike 2.1, njenom daljom razradom, dolazi se do strukturekoja je prikazana blok-šemom na slici 2.2.

U gornjem delu ove šeme prikazani su segmenti ¦ivota÷oveka u kojima zvu÷ne pojave imaju nekakvu ulogu. To suekologija, komunikacije i umetnost. Svaka od ovih oblastiima neke svoje aspekte koji su tesno povezani sa zvu÷nimpojavama. Oni su pojedina÷no pobrojani unutar blokovašeme. U ekologiji se zvu÷ne pojave pojavljuju kao faktor ko-ji mo¦e uticati na zdravlje ljudi ili ih uznemiravati. U obla-sti komunikacija postoje paralelna pitanja kvaliteta govor-nih komunikacija i njihove zaštite (zaštita privatnosti). Naj-zad, u oblasti umetnosti postoji problem estetike zvuka, štopodrazumeva akusti÷ki kvalitet tuma÷en u domenu estet-skih kriterijuma, i ÷ujnosti zvuka kada se on koristi kaoizra¦ajno sredstvo (muzika, dramski govor). Ove teme sudetaljnije obraëne u poglavljima 3.1, 3.2 i 3.3.

Iz pobrojanih akusti÷kih aspekata koji mogu biti zna-÷ajni u ¦ivotu, a koji su, kako se na prvi pogled mo¦e videtina slici, veoma raznovrsni po svojoj prirodi, nastao je skupakusti÷kih zahteva i ograni÷enja. Oni su s formalnog aspek-ta iskazani u vidu akusti÷kih normi (to su standardi i pra-vilnici sa obaveznom primenom) ili preporuka. Pošto suakusti÷ka ograni÷enja rezultat delovanja raznih egzaktnih,fizi÷kih zakona, u svim tako nastalim dokumentima zahteviiz ¦ivota uglavnom su kvantifikovani koriš¯enjem pogodnihnumeri÷kih parametara.

Detaljnija struktura “akusti÷kog interfejsa”

M. Miji¯ 23

Interesantno je da se broj ovako nastalih akusti÷kih nor-mi i preporuka stalno menja. Naime, shvatanja ¦ivotnihpotreba podlo¦na su stalnom menjanju, što je posledicarazvoja društva. Zato se spisak akusti÷kih normi na kojima

društvena sredina insistira permanentno širi. Sadašnje sta-nje stvari u toj oblasti detaljnije je prikazano u poglavlju 4.

Šema sa slike 2.2 pokazuje da se uticaj akusti÷kih zahte-va iz ¦ivota preko normi i preporuka širi na sve nivoe arhi-tektonske problematike: u oblast urbanisti÷ke organizacije



SLIKA 2.2 - Detaljniji šematski prikaz posredni÷ke uloge akusti-ke izmeü ¦ivota i arhitekture sa segmentima koji su va¦ni zaakusti÷ki kvalitet

naselja, organizacije i materijalizacije objekata, kvalitetagraëvinskih konstrukcija i enterijera. U svakoj od nabroja-nih oblasti arhitekture akustika ima nekakvog uticaja.

U poljima šeme koja predstavljaju ÷etiri relevantne obla-sti arhitekture navedeni su njihovi pojedina÷ni segmenti nakoje se akusti÷ki zahtevi direktno odra¦avaju. Tako se uoblasti organizacije naselja pojavljuje akusti÷ki zahtevi zaoptimalno zoniranje, za adekvatan raspored objekata naterenu i adekvatnu orijentaciju pojedina÷nih objekata uprostoru. U domenu opšteg rešavanja nekog graëvinskogobjekata akustika postavlja zahteve koji se odra¦avaju nanjihovu unutrašnju organizaciju, na definisanje gabaritapojedinih prostorija i organizaciju i izvoënje instalacija.Graëvinske konstrukcije u objektu, a to zna÷i pregradeizmeü pojedinih prostorija, vrata i prozori, diktirane su,izmeü ostalog, i akusti÷kim zahtevima. Najzad, u prosto-rijama za koje se postavlja pitanje njihovog akusti÷kog kva-liteta akusti÷ki zahtevi uti÷u na enterijerska rešenja priizboru materijala, konstrukcija i unutrašnjih oblika.

Naredna poglavlja ove knjige imaju zadatak da razjasnetri nivoa koja postoje na slici 2.2: oblasti ¦ivota u kojimazvuk ima nekakvu ulogu, akusti÷ke norme i segmente arhi-tekture u kojima sve to ima nekakav zna÷aj. Akusti÷ki kvali-tet graëvinskih objekata, dakle i ÷ovekovog ¦ivotnogokru¦enja, treba shvatiti kao pojam koji se dosti¦e kada susvi zahtevi akustike zadovoljeni.

Detaljnija struktura “akusti÷kog interfejsa”

M. Miji¯ 25


M. Miji¯

3. Akusti÷ki aspekti÷ovekovog ¦ivota

27

Dva ÷ovekova akusti÷ka organa, ÷ulo sluha i vokalnitrakt, uveli su zvuk, svaki na svoj na÷in, u svako-dnevni ¦ivot. Pri tome, prisutnost ÷ula sluha u per-

cepciji je permanentna jer je ÷ulo sluha stalno aktivno, ÷aki u snu. Dokaz za to je ÷injenica da jaki zvuci, ali i o÷ekiva-ni zvuci (poput zvuka budilnika i kad je tih, ili pla÷a bebe)mogu probuditi ÷oveka iz najdubljeg sna. Gotovo da nematrenutka u ¦ivotu kada se zvuk mo¦e isklju÷iti iz ¦ivotnihfunkcija, ÷ak i ako se to ¦eli. Stoga je jasna va¦nost kojuzvuk ima za ÷oveka, sve do njegovih refleksija u arhitekturi.

Nastanak zvuka u ÷ovekovom okru¦enjuGotovo sve pojave, dogaäji ili procesi u ¦ivotnoj sredi-

ni kao uzgrednu manifestaciju stvaraju zvu÷nu energiju. Sviureäji koje ÷ovek u ¦ivotu koristi stvaraju zvuk, sve ljud-ske aktivnosti: hod, rad, ÷ak i pokreti takoë stvaraju neka-kav zvuk. Ovaj fenomen se, od slu÷aja do slu÷aja, mo¦e raz-likovati po veli÷ini nastale zvu÷ne energije i po njenimsvojstvima. Neke pojave stvaraju veoma visoke nivoe zvu-ka, a druge umerene ili jedva ÷ujne. Neki ureäji pri raduproizvode zvuk jedva ÷ujan, npr. kretanje trake u kasetofo-nu ili kuckanje sata, ali neki i veoma glasan, recimo raznevrste motora, motorna vozila, itd.

Osim opštih zvukova koji ÷oveka okru¦uju i deluju na÷ulo sluha, posebno je zna÷ajno što slušanje i emitovanjegovora zauzimaju veliki segment ÷ovekovog vremena jerpredstavljaju osnovni na÷in komuniciranja sa okolinom. To

mo¦e biti neposredna, interaktivna komunikacija sa ljudimau okolini, posredna komunikacija pomo¯u tehni÷kih sred-

stava kao što je telefon ili samo jednosmernakomunikacija poput pasivnog pra¯enja radij-skog i TV programa. Bez obzira na vrstu komu-nikacije, ona se uvek odigrava u nekom prosto-ru ÷ije akusti÷ke osobine uti÷u na samu komu-nikaciju.

Zvukovi koji okru¦uju ÷oveka mogu seposmatrati sa dva aspekta: kao fizi÷ka pojavakoja u ve¯oj ili manjoj meri anga¦uje, tj.pobuüje ÷ulo sluha, i kao pojava koja nosiizvesne informacije. Nivo anga¦ovanja ÷ulasluha zavisi od energetskog aspekta, i to jena÷in na koji se pojave uglavnom posmatraju uoblasti zvu÷ne zaštite. Posmatranje zvu÷nihpojava kao prenosilaca informacija mnogo jedelikatnije jer informacioni sadr¦aj zvuka mo¦ezavisiti od veoma suptilnih razlika (npr. razli-ka izmeü izgovorenih glasova "s" i "š"). Ovadva aspekta zvuka, energetski i informacioni,neposredno su povezana sa fiziološkim i estet-skim kriterijumima ÷ula sluha, o ÷emu je bilore÷i u uvodnom poglavlju.

Vazdušni i strukturni zvukU ÷ovekovom okru¦enju zvuk mo¦e nasta-

jati u vazduhu i u ÷vrstim telima. U tompogledu mo¦e se napraviti podela meü izvo-rima zvuka, ali i meü zvu÷nim pojavama ucelini. Zvu÷na energija koja nastaje neposred-no u vazduhu naziva se vazdušni zvuk, azvu÷na energija koja nastaje u ÷vrstim telimanaziva se strukturni zvuk. Ovaj naziv poti÷e izgraëvinske terminologije jer podrazumeva datakav zvuk nastaje direktno u strukturigraëvinskog objekta.

Zvu÷ni izvori koji se uobi÷ajeno nalazeunutar zgrada ili u njihovoj neposrednoj oko-lini mogu se prema na÷inu funkcionisanja raz-

vrstati u jednu od ove dve opšte kategorije. Tako bukaraznih ureäja koji se mogu na¯i u prostorijama ili na otvo-renom prostoru, uklju÷uju¯i i zvuk nastao pomo¯u zvu÷ni-


AKUSTI¸KI ASPEKTI ¸OVEKOVOG ¤IVOTA

U teoriji o nastanku zvuka pobrojanisu na÷ini na koje se u vazdušnoj sredi-ni mo¦e generisati zvu÷na energija, tojest "mehani÷ki poreme¯aj u vazdušnojsredini", kako to utvrüje osnovnadefinicija zvuka. To su:

- vibracije ÷vrstih tela (zvu÷nik, zidprema bu÷noj prostoriji),

- turbulencije u fluidima (šum u ven-tilacionim kanalima, šum u vodovod-nim instalacijama, zvuk konsonanatau ÷ovekovom govoru),

- brze termi÷ke pojave (pucketanje pla-mena, elektri÷na varnica, elektri÷niluk, tutnjava velikih kotlova),

- presecanje struje vazduha (sirena,zvuk vokala u ljudskom govoru).

Postoje zvu÷ne pojave kod kojih sejavljaju i kombinacije dva ili više neza-visnih na÷ina nastanka zvuka. Tako,na primer, u ÷ovekovom govoru zvuknastaje smenjivanjem presecanja stru-je vazduha, što rade glasnice, turbulen-cija, kao u glasovima "s" i "š", ilikombinacijama ova dva na÷ina.

U tom smislu mo¦e biti interesantan iprimer elektromotora kao izvora zvuka.Zvuk koji se mo¦e ÷uti pri njegovomobrtanju nastaje istovremenim dej-stvom ÷ak tri pojave: vibracijama zido-va ku¯išta, turbulencijama u vazduhukoji zbog hlaënja prolazi kroz njega i,najzad, presecanjem ove vazdušne stru-je pojedinim mehani÷kim delovimarotora. Meüsobni procentualni odnoskoli÷ina zvu÷ne energije nastale na ovatri na÷ina zavisi od vrste motora, nje-gove konstrukcije i re¦ima rada.

ka, spada u kategoriju vazdušnog zvuka. Sa druge strane,tipi÷an primer strukturnog zvuka u graëvinskim objekti-ma je pojava poznata pod nazivom "zvuk koraka". Javlja sekad zvu÷na energija pod dejstvom potpetica nastaje nepo-sredno u materijalu meüspratne konstrukcije.

U mnogim ¦ivotnim okolnostima mogu¯a je i pojavakombinovanog dejstva jednog izvora, kada on istovremenostvara i vazdušni i strukturni zvuk, što je prikazano na slici3.1. Primer mo¦e biti vodena pumpa postavljena u podru-mu neke zgrade. Ona pri radu stvara vazdušni zvuk koji semo¦e neposredno ÷uti u prostoriji gde se ona nalazi.Meütim, ista pumpa razli÷itim mehanizmima generiše usebi vibracije koje preko oslonaca stvaraju zvuk u podlozina koju je postavljena. Prema tome, takav jedan izvor isto-vremeno stvara vazdušni zvuk u neposrednoj okolini istrukturni zvuk u graëvinskoj konstrukciji sa kojom imakontakt. Lako se mogu na¯i i mnogi drugi primeri zvu÷nihizvora u graëvinskim objektima koji istovremeno stvarajuobe komponente zvuka. U tu kategoriju spadaju svi mašins-ki ureäji, kao što su kompresori, agregati, motori svih vrs-ta itd. Pitanje je samo uticaja razli÷itih fizi÷kih fenomenakoji u svakom konkretnom slu÷aju odreüju kako se kodovakvih izvora ukupna zvu÷na energija raspodeljuje nanjenu vazdušnu i strukturnu komponentu.

Vazdušni i strukturni zvuk

M. Miji¯ 29

SLIKA 3.1 - Vazdušni i strukturni zvuk

Podela na vazdušni i strukturni zvuk zna÷ajna je u prak-si jer ova dva pojavna oblika zvu÷nih dogaäja imaju ra-zli÷ite mehanizme prostiranja unutar graëvinskog objek-ta. Samim tim se razlikuju i na÷ini njihovog matemati÷kogmodelovanja, odnosno razli÷ite su procedure koje se priprojektovanju koriste za predikciju akusti÷kog kvaliteta. Uarhitekturi je podela zvuka na vazdušni i strukturni va¦najer se metode za smanjenje buke, kad se ona pojavi ugraëvinskim objektima, veoma razlikuju u zavisnosti odkategorizacije izvora koji je stvara.

Oblasti ¦ivota sa izra¦enom akusti÷komkonotacijom

Postoje razli÷ite okolnosti u ¦ivotu ÷oveka kada je neop-hodno da se zvu÷ne pojave u ¦ivotnoj sredini podese, ogra-ni÷e ili kontrolišu u skladu s nekim postavljenim kriteriju-mima, odnosno potrebama. Te ¦ivotne okolnosti su po svo-joj prirodi vrlo raznolike, od problema zaštite od buke, štospada u kategoriju ÷ovekovih fizioloških, prirodnih potreba,do zahteva da akusti÷ki kvalitet neke koncertne sale bude uutvrënim okvirima, što je rezultat konvencija nastalih naosnovu estetskih, dakle subjektivnih kriterijuma.

Postoje tri va¦ne sfere ljudskog ¦ivota u kojima zvu÷nepojave imaju veliki zna÷aj. One su ozna÷ene na prvomnivou slike 2.2 u prethodnom poglavlju. To su:

- ekologija,- komunikacije i- umetnost.

Svaka na svoj na÷in, ove oblasti u ve¯oj ili manjoj meriuklju÷uju akusti÷ku problematiku stvaranja, prostiranja ipercepcije zvuka.

U nastavku su bli¦e opisani akusti÷ki aspekti ovih obla-sti ¦ivota i na÷ini na koje se oni preslikavaju u problemati-ku ureënja ÷ovekovog okru¦enja.

3.1 EkologijaEkologija je relativno nova oblast ljudskog interesovanja

koja se bavi kvalitetom ¦ivotne sredine. Ispod njenogosnovnog nivoa globalne politike zaštite okoline, ona sesastoji od razli÷itih u¦ih disciplina koje se, svaka za sebe iprakti÷no nezavisno, bave pojedinim oblicima zagaënja.



Tako se u ekologiji kao jedna od zna÷ajnih u¦ih temanalazi i buka, odnosno problematika ugro¦avanja ¦ivotnesredine zvukom. Relativno veliki zna÷aj ovoj oblasti dajudve bitne ÷injenice: prvo, buka je kao ekološki faktor u÷ovekovom okru¦enju danas veoma rasprostranjena; drugo,prekomerno dejstvo buke mo¦e imato vrlo ozbiljne zdrav-stvene posledice.

Definicija bukeRe÷ "buka" jedna je od onih re÷i koje se u svakodnev-

nom govoru relativno ÷esto pojavljuju. Ipak, ta÷nost upo-trebe tog pojma vrlo ÷esto se mo¦e dovesti u pitanje. Premameünarodnoj definiciji, buka je svaki ne¦eljeni zvuk. Tozna÷i da za definiciju buke nije bitan energetski sadr¦aj zvu-ka ve¯ ÷injenica da je on za nekoga ne¦eljen. Suštinu pro-blema ÷ini pojava uznemiravanja zvukom, a to zavisi odnjegove ¦eljenosti za ljude ÷ijem je ÷ulu sluha dostupan.

Iz takve definicije buke dalje proizlazi nekoliko va¦nih÷injenica ÷ije nerazumevanje vodi pogrešnoj upotrebi togapojma. Prvo, ne mora svaki zvuk visokog nivoa da bude bu-ka. Drugo, buka mo¦e biti i tih zvuk ako postoji neko komeon kao takav smeta. Najzad, isti zvuk jednovremeno zanekoga mo¦e biti buka, a za nekog ne.

Relativnost ovih pojmova zahteva veliku pa¦nju pri izbo-ru re÷i "zvuk" ili "buka" kada se ozna÷ava neka akusti÷kapojava. Voza÷u je zvuk motora va¦an indikator stanja auto-mobila (npr. za odreïvanje trenutka kada menja÷ treba pre-baciti u višu brzinu). Za njega taj zvuk nije ne¦eljen, pa sesamim tim ne mo¦e nazvati bukom. Istovremeno, isti zvukje ometaju¯i faktor za osobu koja stoji na ulici, pa je, s testrane posmatrano, u pitanju buka. Dakle, va¦na je pa¦ljivadistinkcija ova dva pojma, jer su sve akusti÷ke pojave uvekzvuk, a samo ponekad su buka.

Geneza buke kao ekološkog faktoraEvolucija je formirala ÷oveka u okolnostima relativne

tišine. U prirodi ne postoje sna¦ni izvori zvuka. Najja÷imeü njima su zvuk grmljavine i rika ¦ivotinja, ali su u÷ovekovom okru¦enju to bile samo povremene pojave.Erupcije vulkana i zemljotresi, koje takoë prate veoma jakizvuci, u istoriji ¦ivota na zemlji ipak su, i vremenski i pro-storno, bili ekstremno retke pojave. Zbog toga ÷ulo sluha

Ekologija

M. Miji¯ 31

ljudi i ¦ivotinja nema odbrambene mehanizme protiv pre-jakih zvu÷nih nadra¦aja. Za razliku od organa vida, koji jekod svih kopnenih ¦ivotinja o÷nim kapcima zašti¯en odjakog svetla, uši nemaju, analogno tome, nikakve ugraëne

"zatvara÷e" i potpuno su prepuštene dejstvunajrazli÷itijih spoljnih nadra¦aja (vidi tekst uokviru).

S industrijskom revolucijom i opštim razvo-jem društva, a to je period od poslednjih parstotina godina, u ÷ovekovom okru¦enju pojavi-li su se mo¯ni izvori zvuka. Naravno, sve njihje stvorio ÷ovek. Za takvu pojavu su ¦iva bi¯abila potpuno nespremna, pa se postavio ozbi-ljan problem zaštite ÷ula sluha. Meütim,mnogo zna÷ajnije je da su istra¦ivanja pokazalakako se pri pojavi jakih zvukova istovremenopostavlja i problem zaštite opšteg zdravlja orga-nizma. Kako je savremena medicina utvrdila,preko ÷ula sluha posredno mogu biti ugro¦enii drugi sistemi u organizmu.

Karakteristi÷no je da se ekologija kao aktu-elna socijalna i tehni÷ka društvena tema poja-vljuje tek kad društvo u svom razvoju opštimbogatstvom presko÷i neki minimalni prag. Za-to je interesovanje za ekologiju danas najin-tenzivnije u razvijenim dr¦avama. Sre¯om,zahvaljuju¯i savremenim komunikacijama iopštoj globalizaciji sveta, saznanje o štetnostipojedinih ekoloških faktora vremenom probi-ja te finansijske barijere. Otuda ekologija ipokret za zaštitu ¦ivotne sredine uzimaju ma-ha i tamo gde materijalne mogu¯nosti nisuuvek dorasle realnim ekološkim potrebama.

Zahtevi u pogledu buke, kao jedan segmentopšteg ekološkog pokreta, usmereni su i kaarhitekturi. To je uslovilo pojavu ÷itave grupespecifi÷nih akusti÷kih normi koje se postavlja-ju pred projektante i urbaniste.

Oblici ugro¦avanja zvukomUgro¦avanje ÷oveka zvukom mo¦e biti tro-

jako, u zavisnosti od okolnosti i nivoa zvuka.Ova podela je šematski prikazana na slici 3.2.



Interesantno je da izvesna "ugraëna"prirodna zaštita ÷ula sluha ipak postoji.U srednjem uhu sistem bubne opne saslušnim koš÷icama i prate¯im sitnimmiši¯ima slu¦i za prenos zvu÷ne energijeiz spoljne vazdušne sredine na unu-trašnje uho gde se nalaze senzori. Prija÷im zvukovima taj prenosni sistempod dejstvom nadra¦aja iz centralnognervnog sistema ima donekle sposob-nost razdešavanja. Refleks koji deluje namiši¯e oko slušnih koš÷ica i stvara takavefekat obi÷no se javlja pri nivoima zvu-ka 70-90 dB, a posebno je izra¦en pri jošvišim nivoima. Proces razdešavanjaumanjuje prenos energije ka unu-trašnjem uhu u ekscesnim zvu÷nimsituacijama, odnosno smanjuje efika-snost prenosnog sistema izmeü spo-ljašnje sredine i unutrašnjeg uha gde senalaze receptori zvuka. U literaturi senavodi da zaštitni efekat ove pojavemo¦e biti ekvivalentan smanjenju nivoazvuka i do 30 dB, odnosno toliko mo¦ebiti maksimalno umanjenje energije ko-ja se prenosi ka unutrašnjem uhu.

Pojava ove refleksne zaštite mo¦e se pri-metiti kada se nakon boravka ubu÷nom ambijentu, kao što je diskote-ka ili rok koncert, brzo izaë u prostorgde vlada relativna tišina. Tada seprime¯uje izvesna "zaglušenost" kojaje upravo posledica razdešenosti preno-snog mehanizma u srednjem uhu. Ka-da se to desi potrebno je izvesno vremeda se osetljivost ÷ula sluha vrati upo÷etno stanje. Na¦alost, mehanizamzaštite zasnovan na reakciji prenosnogsklopa srednjeg uha nije uvek dovoljanda se ÷ulo sluha sasvim zaštiti od pre-komerne pobude.

Prvi mogu¯i oblik ugro¦avanja javlja se kad zvu÷ninadra¦aj uznemirava, ometa koncentraciju, to jest prinudnoskre¯e pa¦nju ÷oveka. Za ovaj slu÷aj je karakteristi÷no da ste-pen uznemiravanja ne zavisi od koli÷ine zvu÷ne energije ko-joj je ÷ovek izlo¦en ve¯ od okolnosti i prirode zvuka. Karak-teristi÷no je da su pod odreënim okolnostima mogu¯augro¦avanja i veoma niskim nivoima zvuka.

Kad nekome iz susednog stana kroz zid dopire muzika,njen objektivni nivo prakti÷no nikada nije visok. U svakomslu÷aju, daleko je od granica kad mo¦e da ugrozi svojomja÷inom. Ipak, kao ne¦eljeni zvuk, ovako dospela muzikaima sve odlike buke. Stepen ometanja koje ona izaziva mo¦epod odreënim okolnostima biti veoma visok, jer je ocenaometanja subjektivna kategorija (vidi tekst u okviru naslede¯oj strani).

Drugi mogu¯i oblik ugro¦avanja zvukom nastaje preko-mernom zvu÷nom energijom, to jest veoma visokim nivoi-ma zvuka. Tada su mogu¯e privremene ili trajne fiziološkepromene u organizmu, pre svega u unutrašnjem uhu.

Uglavnom se ne zna da ugro¦avanje prekomernomzvu÷nom energijom ima i svoju znatno ozbiljniju fiziološkustranu. Naime, medicina je pokazala da delovanje ekstrem-nih nivoa zvuka, osim štetnosti za pojedine delove uha izvu÷ne receptore, prouzrokuje indirektno ÷itavu lan÷anureakciju u organizmu. Detaljna i dugotrajna istra¦ivanjapokazala su da pri dejstvu prekomerne buke krvni pritisaku ljudskom organizmu reaguje izvesnim porastom nakonsvega nekoliko sekundi. Stanje povišenog pritiska u du¦emtrajanju deluje, po manje-više poznatim mehanizmima, naorganizam u celini. Postoje rezultati istra¦ivanja koji poka-zuju da je jedna od mogu¯ih posledica dejstva buke ÷ak islabljenje vida.

Ekologija

M. Miji¯ 33

SLIKA 3.2 - Šematski prikaz ugro¦avanja ÷oveka bukom

Interesantno je da i u ovakvom, ÷isto fizio-loškom obliku ugro¦avanja zvukom nemali uti-caj ima njegova ne¦eljenost, koja je sasvimsubjektivna kategorija. Neka istra¦ivanja pokazu-ju da u odreënim okolnostima dejstvo visokihnivoa zvuka, ali kada je taj zvuk po¦eljan, kaošto je to slu÷aj na rok koncertima i u diskoteka-ma, ima manje štetne efekte na organizam negou slu÷ajevima istih nivoa "klasi÷ne" buke kojapoti÷e od mašina i sli÷nih zvu÷nih izvora. Prematome, ¦eljenost zvuka, ÷ak i kada je on relativnovisokih energetskih nivoa, na neki na÷in uti÷ena mogu¯e posledice u organizmu. Iza toga sekriju veoma slo¦eni mehanizmi percepcije zvu-ka i još slo¦eniji mehanizmi zvu÷ne senzacije ucentralnom nervnom sistemu. U krajnjoj liniji,to samo pokazuje da je osnovna definicija bukeprema ne¦eljenosti zvuka sasvim ispravna.

U ekstremnim slu÷ajevima veoma visokihnivoa zvuka mogu¯e je i anatomsko ugro¦ava-nje ÷ula sluha kada dolazi do njegovih meha-ni÷kih ošte¯enja. Ova vrsta ugro¦avanja se jav-lja kada usled velikog intenziteta zvukaveli÷ina pomeraja bubne opne i drugih delovauha postane prevelika za njihove prirodnemogu¯nosti kretanja.

Mesto arhitekture u rešavanju pro-blema buke

Bilo da se razmatra problem uznemiravanjazvukom ili ugro¦avanje njegovim prekomer-nim energetskim nivoima, zbog prirodne÷ovekove nezašti¯enosti jedino mogu¯e reše-nje u takvoj situaciji jeste spre÷avanje pojaveštetnih zvukova u ¦ivotnom okru¦enju.Mogu¯i na÷ini ekološkog delovanja na zaštitiod štetnih dejstava buke podrazumevaju akci-je u dva osnovna domena. To su:

- domen zakona koji regulišu smeštaj i upo-trebu izvora buke (naravno, i problem njiho-vog sprovoënja) i

- domen adekvatne materijalizacije ÷oveko-vog okru¦enja da bi se ostvarila neophodnazvu÷na zaštita.



Brojni su primeri iz ¦ivota koji ilustru-ju pojavu ugro¦avanja veoma tihimzvucima. U crtanim filmovima mnogoeksploatisana scena kapanja ÷esme ko-je ne dozvoljava glavnom junaku dazaspi verovatno je paradigma ove poja-ve. Posebno je va¦no ako pri tome vrstazvuka koji dospeva do ÷oveka ima nekoiskustveno negativno zna÷enje.

Jedan karakteristi÷an primer takvogproblema u oblasti arhitektonske aku-stike jeste tiho brujanje velikih distri-butivnih elektroenergetskih transform-atora, koje se ponekad mo¦e ÷uti u nji-ma najbli¦im stanovima. Niz razloga jeuslovio da se danas u urbanim sredina-ma distributivni transformatori smeš-taju u prizemlja stambenih i poslovnihzgrada umesto u izdvojene objekte. Za-štita boravišnih prostorija najbli¦ihstanova jedan je od slo¦enijih projek-tantskih problema, iako se ovaj zada-tak pogrešno smatra banalnim i davnorazrešenim. ¸ak i veoma tiho, jedva÷ujno brujanje, ako dospeva u ne÷ijuspava¯u sobu, nesumnjivo ¯e izazvatiuznemiravanje, jer ÷ovek u izvesnojmeri ima sposobnost fokusiranja naodreëni zvuk.

Ovakva vrsta zvuka subjektivno jepovezana sa opasnostima svojstvenimelektri÷nim pojavama i opštim straho-vima koje ljudi podsvesno imaju uodnosu na njih. Zato tihi zvuk bruja-nja transformatora mo¦e da uznemira-va, a da istovremeno neke mnogo ja÷esvakodnevne zvukove ljudi uopšte neprime¯uju (npr. zvuci saobra¯aja saulice, ljudski ¦amor u okolini itd.).Mo¦e se re¯i da zadovoljenje akusti÷kihnormi u pogledu dozvoljenih nivoabuke ne garantuje da ¯e budu¯i stanarizgrade u kojoj se nalazi transformatorbiti pošteëni uznemiravanja njegovimzvukom.

U tom smislu, arhitektura je dobila va¦nu ekološkufunkciju jer se bavi materijalizacijom svega što okru¦uje÷oveka. S jedne strane, to se odnosi na urbanisti÷ki aspekt,što zna÷i na meüsobne odnose objekata i izvora buke uprostoru. Sa druge, to je aspekt projektovanja i izgradnjegraëvinskih objekata, gde se javljaju problemi smeštaja ra-zli÷itih izvora buke i zaštite pojedinih delova prostora uobjektu od ne¦eljenih zvukova. Najzad, i karakteristikeenterijera mogu u izvesnoj meri uticati na zaštitu od buke.Mo¦e se re¯i da se gotovo sve prakti÷ne mere za rešavanjeekološkog problema buke nalaze u sferi arhitekture ili subar tangente sa njom.

3.2 KomunikacijeZvuk je jedno od prirodnih sredstava meüljudske

komunikacije. On je zauzeo to mesto jer ispunjava dvava¦na uslova. Prvi uslov je da mo¦e svojimprostiranjem u obliku zvu÷nog talasa savlada-ti prostor, odnosno prevaljivati odreënarastojanja u njemu i tako energetski spajatiudaljene ta÷ke. Drugi va¦an uslov je da zvuk,to jest zvu÷na pojava, mo¦e biti prenosilacinformacija.

Pojam zvu÷ne informacijePojam informacija koju neki zvuk mo¦e da

nosi veoma je slo¦en, kako s aspekta koli÷inetako i s aspekta dostupnosti potencijalnimslušaocima. Nekada su informacije sadr¦ane uzvuku na sasvim elementarnom nivou, a neka-da su veoma slo¦ene i kodovane na izuzetnokomplikovane na÷ine. Takoë je karakteri-sti÷no da sve informacije koje sadr¦i neki zvuknisu svima koji ga ÷uju uvek prepoznatljive.Principe kodovanja informacija zvukom ÷estone sagledavaju svi slušaoci na isti na÷in i u÷itavom njihovom obimu.

Zvuk kao pojava mo¦e da prenosi slo¦eneinformacije. U njega se mogu ÷ak i veoma kon-centrisano "utisnuti" velike koli÷ine informa-cija. U svakodnevnom ¦ivotu to je najo÷igled-nije u govoru i muzici. Kad muzi÷ar na svom

Komunikacije

M. Miji¯ 35

Elementarni informativni nivo javljase kad sama pojava zvuka donosi nekujednostavnu informaciju. U ¦ivotu po-stoji mnoštvo takvih primera, kao štosu zvona, sirene i sli÷ni zvu÷ni signali.Tipi÷an primer je zvuk zvona na ula-znim vratima stana, koje uku¯animadonosi informaciju da neko stoji predvratima i ¦eli da uë u ku¯u. To je pri-mer elementarne informacije koja po-javom zvuka pokazuje da je nastupilapromena u okviru dva mogu¯a stanja.Ta dva mogu¯a stanja su: "neko jepred vratima" i "pred vratima nemanikoga". Zvuk zvona ozna÷ava prome-nu stanja od "pred vratima nema ni-kog" do "neko je pred vratima".

Drugi primer okolnosti kad sama poja-va nekog zvuka nosi informaciju mo-gao bi biti tresak vratima kojim de-monstrativno ¦elimo staviti na znanjeda smo izašli (kome god da je takvainformacija upu¯ena). Zvuk treskaupravo sadr¦i jednostavnu informacijuda je onaj ko je izašao ljut.

instrumentu odsvira samo jedan kratak ton, unastalom zvuku mo¦e se prepoznati mnoštvoinformacija kao što su: koji je to instrument,koji je ton odsviran, na÷in na koji je odsviran(da li je ton odsviran "stakato", tj. odse÷no, iline) itd. Dobri poznavaoci iz istog zvuka mogujoš izvu¯i grubu informaciju o umešnostimuzi÷ara i kvalitetu upotrebljenog muzi÷koginstrumenta. Ukratko, ÷ak i jedan kratak tonkrije u sebi mnoštvo kodovanih informacija,samo što nisu sve te informacije dostupne sva-kom slušaocu (vidi tekst u okviru). Za njihovorazumevanje potrebni su odreëno slušnoiskustvo i obu÷enost ÷ula.

U domenu dostupnosti zvu÷nih informaci-ja slušaocu karakteristi÷na je mogu¯nostškolovanja ÷ula sluha koje, uz odreëne pri-rodne predispozicije, pove¯ava ÷ovekovu spo-sobnost prepoznavanja slo¦enih informacionihnivoa kodovanih zvukom. Primer su snimate-lji zvuka kojima je obu÷enost sluha jedna odosnovnih pretpostavki za bavljenje tim zana-tom. Prema tome, mo¦e se re¯i da dostupnostzvu÷nih informacija nije univerzalna sposob-nost ÷oveka, odnosno njegovog ÷ula, ve¯ spo-sobnost koja se mo¦e razvijati.

Za pojam zvu÷ne informacije posebno jezna÷ajna ÷injenica da se pri prostiranju zvukakroz prostor njegov informacioni sadr¦aj me-nja. Te promene su rezultat:

- smanjivanja i degradacije koli÷ine inform-acija usled raznih promena koje zvuk pretrpina svom putu i

- prihvatanje novih informacija o okru¦enjukroz koje zvuk prolazi.

U oba slu÷aja u promenama informacionogsadr¦aja zvuka u÷estvuju elementi arhitekturekoji ograni÷avaju prostor zvu÷nog polja, tojest dolaze u interakciju sa zvu÷nim talasima.

Iskustveno je poznato da se slušanjem nekog zvu÷nog izvo-ra ponekad mo¦e prepoznati i ambijent u kome se on nala-zi (sala golih betonskih zidova u kojoj se ÷uje odjek,



Jedna dobra ilustracija informacio-nih potencijala zvuka sadr¦ana je ustandardu koji definiše principe digi-talnog zvu÷nog zapisa na CD-u.Poznavaoci znaju da taj standardpodrazumeva odmeravanje (semplo-vanje) zvu÷nog signala frekvencijom44.100 Hz uz primenu 16-bitne ana-logno-digitalne konverzije. Prevednona jednostavniji jezik, to zna÷i da usukcesivnim, jednakim vremenskiminter valima, ÷ije je trajanje svega0,0000227 sekundi (to je 2,27•10-6 s),zvu÷ni signal mo¦e da ima razli÷iteveli÷ine. Pri tome, ta veli÷ina mo¦eimati neku iz skupa od preko 65.000mogu¯ih razli÷itih vrednosti (npr.vrednosti elektri÷nog napona).

Ovi brojevi kvantitativno ilustrujuinformacioni potencijal zvuka. Svakapromena vrednosti zvu÷nog signalanosi mogu¯nost kodovanja neke noveinformacije, a broj razli÷itih vrednostikoje se pri takvoj promeni mogu poja-viti odreüju potencijalnu koli÷inuinformacija po svakoj promeni vredno-sti. Brzina promene veli÷ine signala naCD snimcima (svakih 0,0000227sekundi) i broj mogu¯ih varijacija teveli÷ine (65.000) na svoj na÷in poka-zuju ogromni informacioni kapacitetzvukova koji nas okru¦uju.

Naravno, sasvim je drugo pitanje kolikoje takvih informacija jedan slušalac ustanju da primi. To zavisi od više fakto-ra, kao što su kvalitet ureäja za repro-dukciju, karakteristike akusti÷kogokru¦enja u kome se sluša, obu÷enost÷ula sluha slušaoca itd. Informacije ko-je nosi snimak sa CD-a postaju dostup-ne u punom obimu samo u idealnimuslovima, i to slušaocu školovanog ÷ula.

duga÷ki hodnici itd.). U poglavlju 5 ove knjige detaljnije jerazmotren uticaj okru¦enja na zvu÷ne informacije kojedopiru do slušaoca.

Zna÷aj ljudske komunikacije zvukom

Ljudska komunikacija zvukom prevashodno podrazume-va govor, jer je on osnov svake ÷ovekove komunikacije, ma-da se poruke okolini mogu prenositi i zvucima druge vrste.U tom smislu karakteristi÷an primer jeste muzika, jer je tajoblik stvaranja zvukova takoë namenjen okolini, odnosnomuzi÷ar zvukom komunicira sa slušaocima. Meütim,muzika je izuzetno specifi÷an oblik zvu÷nih poruka, gdedominira umetni÷ka dimenzija kao posebna komponentazvu÷nih pojava.

¸ovek ima sposobnost proizvodnje zvuka, koju u izve-snoj meri imaju i druge ¦ivotinje, ali je on evolucijom ste-kao mogu¯nost njegove vrlo suptilne artikulacije. U proce-su fonacije i artikulacije ÷ovek veoma efikasno koduje zvu-kom slo¦eni informacioni sadr¦aj namenjen okolini. Arti-kulacijom osnovnog zvuka koji stvaraju glasnice, to jestvokalni trakt u celini, ÷ovek formira pojedina÷ne glasove,re÷i i re÷enice.

Govorom se okolini mogu prenositi slo¦ene informacijeiskazane jezi÷kim sadr¦ajem, ali to nisu i granice komuni-kacijskih mogu¯nosti govornog zvuka. Slušanjem sagovor-nika shvata se smisao onoga što on govori, ali se naporedoprimaju i viši nivoi informacija: prepoznaje se sagovornik,ocenjuje se njegovo emocionalno stanje, prepoznaje seambijent u kome govori itd. Ukratko, iz govora je mogu¯edekodovati zvu÷ne informacije koje su u njega "utisnute"na nekoliko razli÷itih nivoa.

Posebnu specifi÷nost u oblasti komunikacije govorom,va¦nu u sferi arhitektonske akustike, ÷ine okolnosti kada segovornik istovremeno obra¯a ve¯em broju ljudi raspo-reënih u prostoru. Da bi se informacioni sadr¦aj govoramaksimalno o÷uvao i preneo zvu÷nim poljem, okru¦enjemora da zadovoljava neke akusti÷ke uslove. Tako je u arhi-tektonskoj akustici nastao problem dizajniranja slušaonica,sala za predavanje, amfiteatara. Ukratko, ljudska komunika-cija zvukom stvorila je u arhitekturi, pre svega u domenuenterijera, jedno posebno poglavlje.

Komunikacije

M. Miji¯ 37

Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom Arhitektura je po suštini svoje delatnosti dobila ulogu

da odreüje okru¦enje u kome se odvija govorna komuni-kacija izmeü ljudi. Taj njen uticaj se prevashodno realizujeu domenu enterijera. Zbog toga je problem kvaliteta govo-ra koji ¯e se prenositi kroz prostor jedan od aktuelnih aspe-kata u materijalizaciji enterijera.

Govorna komunikacija pred arhitektu donosi dva aku-sti÷ka problema, meüsobno potpuno suprotna. To su:

- problem o÷uvanja kvaliteta govorne komunikacije i- problem zaštite privatnosti govora.

Drugim re÷ima, s jedne strane se mo¦e postaviti problemobezbeënja kvaliteta govorne komunikacije u prostorimakoji imaju takvu namenu, a sa druge se mo¦e zahtevati dane÷iji govor ostane nedostupan okolini.

Kvalitet govora je jedan od segmenata opštijeg pojmaakusti÷kog kvaliteta prostora. Iza pojma obezbeënja kvali-teta govora krije se o÷uvanje njegovog informacionogsadr¦aja. Nasuprot tome, postoje okolnosti kada je potreb-no spre÷iti da govor bude dostupan i razumljiv onima koji-ma nije namenjen, bez obzira na razloge. Da bi se to posti-glo, potrebno je informacije koje on nosi u dovoljnoj meridegradirati, do nivoa neprepoznatljivosti. U oba slu÷aja naraspolaganju su samo enterijerske i graëvinske mere koji-ma se to mo¦e posti¯i.

Ovde je interesantno pomenuti da je slo¦enost o÷uvanjainformacija koje sadr¦i neki zvuk pri njegovom širenju odizvora uvek direktno srazmerna ukupnoj koli÷ini informa-cija. Kad je zvuk intenzivno nabijen informacijama, kao štoje to slu÷aj sa govorom ili muzikom, svaka, pa i najmanjapromena pod uticajem okru¦enja ugro¦ava njegov ukupnikvalitet. Nasuprot tome, kad zvuk nosi samo elementarnuinformaciju, kao što je to slu÷aj sa zvukom zvona na ula-znim vratima ili sirene za uzbunjivanje u gradovima,dovoljno je voditi ra÷una samo o njegovoj ÷ujnosti. Even-tualne promene kvaliteta takvog zvuka pod uticajem sredi-ne ne ugro¦avaju osnovnu informaciju koju on nosi.

Kvalitet govorne komunikacijeKvalitet govorne komunikacije, kao segment ukupnog

akusti÷kog kvaliteta, definiše se pojmom koji se naziva"razumljvost govora". On se utvrüje na mestu krajnjeg



korisnika, odnosno slušaoca kome je govornamenjen. Danas postoje razli÷ite metode da serazumljivost govora objektivno kvantifikujepreko nekih manje ili više egzaktnih parameta-ra (vidi tekst u okviru). Ovi parametri se uzadatim prostornim i enterijerskim uslovimamogu meriti, ili se u fazi projektovanja moguprora÷unavati adekvatnim matemati÷kim meto-dama, uklju÷uju¯i i simulaciju pomo¯ura÷unara. Na takvim mogu¯nostima merenja iprora÷una zasniva se pristup u arhitektonskojakustici kojim se dolazi do kvalitetnih rešenjamaterijalizacije prostora i obezbeënja tog seg-menta akusti÷kog kvaliteta.

Metode koje arhitektama stoje na raspolaga-nju u rešavanju prostora tako da se obezbedipotreban akusti÷ki kvalitet govorne komunikaci-je prevashodno su u domenu geometrije (oblikauditorijuma, prose÷na udaljenost slušaoca odgovornika itd.) i adekvatne materijalizacije ente-rijera. Osim toga, rešavanje tog problema delomzadire i u oblast smanjenja ometaju¯ih faktora, ukoje se pre svega ubraja ambijentalna buka.

U najgorim slu÷ajevima, ako pri zadatimuslovima arhitektura nema prihvatljivih reše-nja za postizanje tra¦enog akusti÷kog kvalite-ta, kao krajnjoj mogu¯nosti mo¦e se pribe¯iprimeni elektroakusti÷kih sistema za ozvu÷a-vanje. To je sasvim nezavisan stru÷ni problemkoji se rešava u domenu elektrotehnike i aku-stike. Mogu¯nosti ovih, ÷esto veoma sofistici-ranih tehnoloških sistema danas su veomavelike, ali name¯u arhitekturi neke sasvimnove zahteve. Oni se kre¯u od posebnih, speci-fi÷nih zahteva za akusti÷ku obradu u prostori-ji do vizuelnog uklapanja zvu÷nika u enterijer.

Zaštita privatnostiZa razliku od situacija u kojima se zahteva

odreëni kvalitet govorne komunikacije, kojije sam po sebi vrlo jasan, postoje okolnosti ka-da ne÷iji govor treba u÷initi nerazumljivimsvima u okolini kojima on nije namenjen. Pri

Komunikacije

M. Miji¯ 39

U akusti÷koj praksi do sada je defini-san ve¯i broj parametara koji na nekina÷in pokazuju kvalitet govorne komu-nikacije, odnosno veli÷inu degradacijegovora na putu od izvora (zvu÷nika iligovornika) do slušaoca. Neki od njihnamenjeni su primeni u projektovanju,a neki su prilagoëni merenjima, tojest utvrïvanju stanja u realnim pro-storima.

Danas se široko primenjuje parametarkoji se zove Indeks prenosa govora i oz-na÷ava sa STI (Speech Transmission In-dex). On mo¦e imati vrednosti u interv-alu od 0 do 1, pri ÷emu vrednost 1 oz-na÷ava prenos govora bez ikakvih de-gradacija, a vrednost 0 ozna÷ava apso-lutnu degradiranost do neprepoznatlji-vosti. Postoji i jednostavnija varijantaistog parametra prilagoëna merenjima(RASTI - Rapid Speech Transmission In-dex). Ranije je pri projektovanju biomnogo primenjivan, posebno u anglo-saksonskom svetu, parametar koji senaziva Artikulacioni gubitak konsona-nata i ozna÷ava se sa ALcons (Articula-tion Lost of Consonants).

Najzad, kvalitet govorne komunikacijeu realnim uslovima mo¦e se proverava-ti i nekom od subjektivnih metoda.Oblast subjektivnog testiranja podrazu-meva u÷eš¯e ljudi koji slušaju namen-ski emitovan govor. Ve¯ decenijama jeu upotrebi subjektivni parametar kojise naziva "logatomska razumljivost".Ona se odreüje slanjem (reprodukci-jom, izgovaranjem) posebno formira-nih re÷i bez smisla koje se nazivajulogatomi. Merenje logatomske razu-mljivosti podrazumeva u÷eš¯e u ocenji-vanju dovoljnog broja ljudi koji sluša-ju logatome. Kvalitet testiranog prosto-ra iskazuje se procentom ta÷no primlje-nih re÷i (logatoma). Kona÷na ocena sedobija usrednjavanjem pojedina÷nihrezultata svih u÷esnika u testiranju.

tome, to nije samo pitanje tajnovitosti sadr¦aja razgovora.Svakako da se u odreënim situacijama javlja i takva potre-ba, ali razlozi zbog kojih je potrebno neki govor u÷initinerazumljivim osobama iz okoline uglavnom je mnogobanalniji.

Naime, priroda govora je takva da sadr¦i jasne i slušaocudirektno dostupne informacije. Zbog toga svaki govordostupan ÷ovekovom sluhu privla÷i pa¦nju i skre¯e kon-centraciju na svoj sadr¦aj, bez obzira na to kome je inform-acija namenjena. U okolnostima kada se od ÷oveka iz bilokojih razloga zahteva pove¯ana koncentracija, pojava gla-snog govora iz okoline mo¦e biti ozbiljan ometaju¯i faktor.

U ¦ivotu je lako na¯i primere za to: na teniskim me÷evi-ma zabranjuje se glasan razgovor u publici da se igra÷i nebi dekoncentrisali, iako istovremeno u okolini mo¦e posto-jati mnogo ja÷a jednoli÷na buka koja poti÷e od obli¦njegsaobra¯aja; nekoga ko pokušava da zaspi razgovor uku¯anau njegovoj neposrednoj blizini mo¦e da ometa, a da isto-vremeno ambijentalna buka uniformnog nivoa koja dopi-re kroz otvoren prozor ili muzika iste ja÷ine ne delujuometaju¯e.

Ovi primeri ilustruju specifi÷nost govora kao zvu÷nepojave koja zbog svoje prirode mo¦e veoma da smeta. Nijeuvek mogu¯e svaki govor iz okoline u÷initi ne÷ujnim, alipostoje okolnosti kada je dovoljno spre÷iti da on bude razu-mljiv. Takav zahtev akutno se javlja u poslovnim objektima,gde se nerazumljivost govora iz okoline (susednih kancela-rija, susednih radnih mesta u velikim biroima itd.) postavljakao va¦an kriterijum akusti÷kog kvaliteta prostora. Jasno jeda su sva mogu¯a rešenja tog problema gotovo isklju÷ivo udomenu graëvinskih konstrukcija i enterijera.

Postoje okolnosti kada u domenu arhitekture raspo-lo¦ive mere ne mogu obezbediti zaštitu privatnosti. Kao ikada se zahteva kvalitet govora, problem se mo¦e rešiti pri-menom elektroakusti÷kih sistema za ozvu÷avanje. Postojeprimeri objekata u kojima je za te svrhe instaliran sistem zaozvu÷avanje preko koga se reprodukuje zvuk karakteri-sti÷an za bu÷ne ambijente ili muzika. To su slu÷ajevi veli-kih kancelarijskih prostora sa mnogo radnih mesta u jedin-stvenom vazdušnom prostoru. Vešta÷ki generisanim zvu-kovima, koji su sami dovoljno neutralni i ne privla÷epa¦nju, maskira se govor iz okoline koji bi mogao dekon-centrisati ljude na radnim mestima.



3.3 UmetnostMeü svim vrstama umetnosti kojima se ÷ovek bavi jed-

na va¦na oblast, muzika, slu¦i se zvukom i ritmom. To susve izra¦ajna sredstva koja ÷ovek registruje i obraüje÷ulom sluha. Zbog toga se u prostorima namenjenim iz-voënju muzi÷kih dela postavljaju dva bitna zahteva:

- dovoljna ÷ujnost, to jest dovoljno visok nivo zvuka i- zadovoljenje uslova estetike zvuka u prostoru.

Stepen zadovoljenosti ovih zahteva zavisi do okru¦enjakoje je, naravno, uvek rezultat projektantskog rada nekogarhitekte. Meütim, nisu uvek dovoljno poznate sve speci-fi÷nosti akusti÷kih zahteva u oblasti umetnosti. Zbog togaje neophodno šire objasniti neke osnovne pojmove.

¸ujnost muzi÷kog zvuka¸ujnost muzi÷kog zvuka zavisi od energetskih parametara

zvu÷nog polja. Dva su takva parametra odlu÷uju¯a za ÷ujnost:nivo muzi÷kog zvuka i nivo ambijentalne bukeu sredini gde se muzika sluša. Postoje iskustve-no utvrëni, za percepciju muzike optimalninivoi zvuka kojima treba te¦iti, bez obzira na toda li se ona sluša u koncertnoj sali ili pri repro-dukciji pomo¯u zvu÷nika. Vrednosti tih nivoaodreëne su fiziološkim karakteristikama ÷ove-kovog ÷ula sluha. Suviše niski nivoi zvuka prislušanju mogu deo muzi÷kih informacija u÷ini-ti nedostupnim ÷ulu sluha zbog veomaizra¦enih nelinearnosti slušnih senzora (viditekst u okviru).

Primena elektroakustike, reprodukcija po-mo¯u zvu÷nika, pru¦a mogu¯nost slušanja premaindividualnim ¦eljama, ÷ak i pri suviše visokimnivoima koji svakako izlaze iz okvira koji bi bilioptimalni sa subjektivnog aspekta. To je pojavasvojstvena savremenom dobu, pa se mo¦e ÷aksmatrati da je upotreba elektroakusti÷kih ureäjaza reprodukciju jednim svojim segmentom izoblasti muzike prešla u oblast ekologije.

Na ÷ujnost muzike, kao i na govor, mo¦e dauti÷e i prisustvo ambijentalne buke suviševisokog nivoa. Problem je utoliko delikatniji što nekiklasi÷ni, akusti÷ki instrumenti stvaraju zvuk relativno

Umetnost

M. Miji¯ 41

Problem nelinearnosti ljudskog ÷ulasluha i njen uticaj na percepciju muzi-ke mo¦e se objasniti jednostavnim pri-merom. Granica ÷ujnosti, a to zna÷inajtiši zvuk koji se još mo¦e ÷uti, nafrekvenciji 20 Hz pribli¦no je na nivouod oko 70 dB. To zna÷i da ¯e na toj fre-kvenciji biti ÷ujni samo zvuci ÷iji sunivoi viši od ove vrednosti. Istovreme-no, na srednjim frekvencijama, na pri-mer na 1.000 Hz, zvuk nivoa od 70 dBza slušaoca je prili÷no glasan, jer jegranica ÷ujnosti na ovoj frekvenciji oko0 dB. Prema tome, zvuk iste objektivneja÷ine na jednoj frekvenciji bi¯e tekjedva ÷ujan, a na drugoj ¯e se do¦ivlja-vati kao dovoljno glasan.

Ova razlika u osetljivosti koje ÷ulo sluhapokazuje po frekvencijama posledica jenjegove nelinearnosti. Zbog toga sluša-nje muzike ima svoje standarde za opti-malne nivoe koji ¯e obezbediti ÷ujnostsvih komponenti muzi÷kog zvuka.

niskog nivoa. Izmeü nivoa buke i nivoamuzike po svim frekvencijama moraju bitizadovoljene odreëne minimalne razlike. Uprotivnom, buka kao ja÷a mo¦e da maskiramuzi÷ki, koristan zvuk i u÷ini ga neprimet-nim, što zna÷i da ¯e neki delovi muzi÷kihinformacija biti nedostupni slušaocu.

Buka ambijenta uvek postoji, ÷ak i kada jenjen nivo veoma nizak i kada, zbog toga,÷ovek nije svestan njenog prisustva. Zbog togasu razvijene norme koje definišu koliki je mak-simalni dozvoljeni nivo buke u prostorima gdese sluša muzika. Zadovoljavanje tih normi upotpunosti je u domenu arhitekture i prate¯ihprojektantskih oblasti (npr. mašinske instala-cije za ventilaciju).

Estetika zvuka u prostorima za slušanje muzike

U oblasti muzi÷ke umetnosti postoji vrlodelikatan, subjektivno ustanovljen pojam aku-sti÷kog kvaliteta prostora u kome se slušamuzika. On je posledica subjektivnih shvata-nja estetike u domenu percepcije muzi÷kogzvuka. Za ilustraciju je dovoljno napomenutida na akusti÷ki kvalitet nekog prostora zaslušanje muzike odreëni uticaj imaju recimozastupljenost pravaca iz kojih zvuk dolazi doslušaoca, vremenska raspodela stizanja pojedi-nih jakih refleksija itd.

Zbog na÷ina na koji je definisan, pojampotrebnog akusti÷kog kvaliteta prostora zaslušanje muzike nije jednozna÷an. Primersvako mo¦e lako prona¯i u sopstvenom isku-stvu. Za izvoënje muzike na orguljamaestetski kriterijumi zahtevaju dovoljno velikiprostor u kome je vreme reverberacije veliko(prostor koji "odjekuje"). Nasuprot tome,kamerna muzika zahteva sasvim druga÷ijiprostor, kra¯eg vremena reverberacije. Naj-zad, za reprodukciju muzike preko zvu÷nikapo¦eljno je da okru¦enje u akusti÷kom smi-slu ima što manji uticaj kako bi utisak ambi-



U vezi sa problemom akusti÷kog kvali-teta prostora interesantno je napome-nuti da je rang lista koncertnih sala usvetu utvrëna isklju÷ivo njihovimsubjektivnim ocenjivanjem. Tek nakontoga je objektivnim akusti÷kim merenji-ma i statisti÷kom analizom rezultata uocenjenim salama ustanovljeno šta tajkvalitet zna÷i, šta podrazumeva u fi-zi÷kom smislu. Na osnovu toga izvede-ne su i preporuke za projektovanje.

Još tokom šezdesetih godina organizo-vano je subjektivno ocenjivanje sedam-desetak u svetu najzna÷ajnijih koncert-nih sala (za šire informacije videti lit.6 i 7). Dobijeni rezultati poslu¦ili su zanjihovu klasifikaciju po kvalitetu. Ukategoriji najbolje ocenjenih našle suse tri poznate sale: be÷ka "GrosserMusikvereinssaal" (popularna po novo-godišnjem koncertu koji se televizijskiprenosi širom sveta), sala Bostonske fil-harmonije i amsterdamska sala "Con-certgebouw". Ove sale su ocenjene na-jvišom ocenom "A+". U klasi odli÷nih,što zna÷i malo ispod nivoa kvaliteta trinavedene, našlo se devet ocenjenihsala. Meü njima su sala Berlinske fil-harmonije, Karnegi hol u Njujorku itd.

Prema tome, u slu÷aju koncertnih sala,ali i drugih auditorijuma, rang listakvaliteta ustanovljena je subjektivnimocenjivanjem, a objektivne analize, štozna÷i akusti÷ka merenja, isklju÷ivoimaju za cilj da pru¦e osnovu za posti-zanje tog kvaliteta u novim prostorima.

Interesantno je da oblast akustike pro-storija postoji kao egzaktna nauka÷itav jedan vek, ali su detaljnija teorij-ska saznanja na kojima se zasnivapouzdano projektovanje koncertnih sa-la ustanovljena tek u poslednjih neko-liko decenija. Štaviše, neka fundamen-talna saznanja u toj oblasti ustanovlje-na su tek tokom proteklih dvadesetakgodina.

jenta stvaralo samo ono što dolazi iz zvu÷nika, ne i lokal-no okru¦enje.

Sva objektivna akusti÷ka pravila za dizajn prostoranamenjenih slušanju muzike utvrëna su na osnovu pret-hodno ustanovljenih subjektivnih estetskih stavova. Zna÷i,akusti÷ki kvalitet prostora za slušanje muzike izvorno jesubjektivna kategorija. Tek nakon toga izvedene su fizi÷ke÷injenice koje taj kvalitet opisuju (vidi tekst u okviru naprethodnoj strani).

Zahtevi za akusti÷kim kvalitetom nekog prostora presli-kavaju se na problematiku njegove materijalizacije. Mnoštvoje materijalnih detalja koji uti÷u na akusti÷ki kvalitet. Tajproblem spada u najslo¦enije oblasti arhitektonske akustike.O njemu su napisane brojne knjige i nau÷ni radovi, postojepreporuke i uputstva. I pored svega, velika je mogu¯nostgrešaka u tom najslo¦enijem obliku akusti÷kog projektova-nja, ÷ak i kada su na tom poslu anga¦ovana najpoznatijaprojektantska imena.

Umetnost

M. Miji¯ 43


M. Miji¯

4. Forme akusti÷koguticaja na arhitekturu

45

Arhitektonska akustika nastoji da teorijski objasni poja-ve iz ¦ivota koje su povezane sa zvukom u graëvin-skim objektima. Taj posao je završen kada se definišu

svi relevantni akusti÷ki parametri zvu÷nog polja i ustanoveupotrebljivi matemati÷ki modeli kojim se omogu¯ava njiho-vo predviänje u raznim zadatim uslovima. U tom procesupredviänja najzna÷ajnije je utvrïvanje elemenata kojiodreüju akusti÷ki kvalitet ÷ovekovog okru¦enja. Proces nji-hovog predviänja predstavlja osnov akusti÷arskog delaposla u projektovanju graëvinskih objekata.

Skup takvih znanja koje pru¦a akustika predstavlja os-nov njenog uticaja na arhitekturu, odnosno predstavljainterfejs izmeü ¦ivota i arhitekture, u smislu kako je to oz-na÷eno na slici 2.1. U jednom smeru šeme prikazane na tojslici akusti÷ka znanja slu¦e za formiranje normi ili prepo-ruka, a u drugom smeru slu¦e za ocenu kvaliteta ostvareniharhitektonskih rezultata.

Skup znanja koji ÷ini tako shva¯en akusti÷ki interfejs upraksi je grupisan u dve celine. Saznanja o zvu÷nim pojava-ma koje predstavljaju oblik ugo¦avanja okoline iskazana suzakonskim odredbama, odnosno standardima i pravilnici-ma koji imaju snagu zakona. Ostala akusti÷ka saznanja izsfere kvaliteta, komunikacionog ili umetni÷kog, dakle izvanoblasti ekologije, sadr¦ana su u projektantskim preporuka-ma za adekvatno rešavanje prostora i konstrukcija ugraëvinskim objektima. Njih ne name¯e zakon, ve¯ je nji-hova primena prepuštena savesti arhitekata i njihovoj ¦elji

da projektovani objekat postigne odgovaraju¯i akusti÷kikvalitet. Prema tome, mo¦e se re¯i da forme akusti÷kog uti-caja na arhitekturu podrazumevaju skup zakonskih normi iprojektantskih preporuka.

Zbog specifi÷nosti prirode zvu÷nih pojava, pored normi ipreporuka za projektovanje i izvoënje graëvinskih obje-kata postoji i dodatak koji ÷ine norme, neke sa snagomzakona, kojima se utvrüju pravila ponašanja ljudi u ¦ivot-noj sredini. Tako nešto je bilo neophodno jer iza svakogizvora zvuka postoji neko ko je njegov vlasnik, ili ko njimeupravlja. Tek zajedno sa ovakvim dodatkom zaokru¦uje seskup pravila kojima se obezbeüje o÷ekivani akusti÷ki kva-litet ÷ovekovog okru¦enja.

Vrste akusti÷kih normativaU oblasti akusti÷kih normativa postoji ve¯i broj dokume-

nata koji, zajedno, sveobuhvatno regulišu relevantnu mate-riju. Kod nas u na÷elu postoje dve grupe akusti÷kih normi:nacionalni standardi (JUS) i pravilnici.

Pojava akusti÷kih standarda u Jugoslaviji uglavnom dati-ra s po÷etka osamdesetih godina. Meütim, u toj oblasti seupravo tokom poslednjih par godina intenzivno radilo nausaglašavanju sa meünarodnim normama. U tom smislu,sve više se doslovno prihvataju prevodi tekstova releventnihmeünarodnih standarda.

Nacionalne standarde donosi Jugoslovenski zavod zastandardizaciju. Njihovi nazivi, odnosno oznake, podvede-ni su pod jedinstvenu nomenklaturu. Svi jugoslovenskinacionalni standardi u oblasti akustike u graëvinarstvuimaju oznake ÷iji je opšti oblik:

JUS U.J6.xxx: 19yy

Sve oznake po÷inju sa "JUS". Iza toga sledi bli¦a odredbakoja se sastoji od tri grupe znakova. Standardi iz serijeposve¯ene akustici u graëvinarstvu imaju na mestu prvegrupe znakova "U.J6.". Druga grupa znakova je trocifrenbroj, ovde u opštem obliku predstavljen sa "xxx", i to jekonkretna oznaka svakog pojedina÷nog standarda. Iza dvo-ta÷ke sledi tre¯a grupa znakova koja predstavlja godinu kadaje standard usvojen, odnosno kada je stupio na snagu (ozna-ka godine se pri navoënju naziva standarda u mnogim okol-nostima izostavlja). Kao ilustracija ovog na÷ina ozna÷avanja


FORME AKUSTI¸KOG UTICAJA NA ARHITEKTURU

mogu se navesti primeri kao što su JUS U.J6.201:1989, iliJUS U.J6.205:1992, o kojima ¯e u nastavku biti re÷i.

Meünarodna organizacija za standardizaciju ISO (Inter-national Organisation for Standardisation) donosi standardeiz svih domena. Time se nacionalnim organizacijama za stan-dardizaciju olakšava rad, ali još je va¦nije da se time izjed-na÷avaju standardi meü zemljama. Umesto smišljanja i pisa-nja sopstvenih nacionalnih standarda, što zahteva formiranjedovoljno kompetentnih stru÷nih timova koje je u nekimzemljama teško okupiti, postoji pozitivan trend prevoënja iprihvatanja meünarodnih standarda u celini. Danas je naci-onalna standardizacija gotovo sasvim preorijentisana na pre-voënje brojnih, ÷esto vrlo obimnih i detaljnih meünarod-nih standarda. Nesporno je da takav pristup olakšava komu-nikaciju projektanata na meünarodnom nivou.

U jugoslovenskoj nacionalnoj standardizaciji prevedeniISO standardi dobijaju oznake koje se u izvesnoj meri razli-kuju od gornjeg opisa i koje nastaju dodavanjem "JUS" is-pred njihove originalne oznake (npr. "JUS ISO 1683", gdeje "ISO 1683" oznaka meünarodnog standarda koji je,zna÷i, preveden i usvojen).

Posebnu kategoriju normativa ÷ine pravilnici. Danas uoblasti akustike postoje dva osnovna pravilnika, što ¯ekasnije biti detaljnije objašnjeno, i njihov domen je kon-kretno normiranje dozvoljenih nivoa buke. Pravilnici imajusnagu zakona i njima dr¦ava utvrüje konkretne vrednostinivoa buke u pojedinim okolnostima i na pojedinim mesti-ma u ¦ivotnoj sredini.

Potpun spisak svih vrsta normativa koji imaju nekizna÷aj u arhitektonskoj akustici relativno je dug. Sre¯om,nisu svi od esencijalnog zna÷aja za rad u oblasti projektova-nja. Zbog toga je u nastavku izlaganje podeljeno u dva dela:

- normativi sa obaveznom primenom u projektovanju i- ostali normativi koji šire regulišu materiju.

Iz ove druge kategorije u nastavku poglavlja detaljnije suopisani samo najzna÷ajniji meü njima. Na samom kraju, uspisku literature, dat je manje-više kompletan popis svihrelevantnih akusti÷kih normativa u trenutku kada je ovajtekst nastao. Oni koji nisu obuhva¯eni detaljnijim prikazi-ma u ovom poglavlju uglavnom se odnose na materiju kojanije od neposrednog zna÷aja za arhitekte i interesantni susamo profesionalnim akusti÷arima, to jest akusti÷kim kon-

Vrste akusti÷kih normativa

M. Miji¯ 47

sultantima. To su standardi iz oblast arhitektonsko-aku-sti÷kih laboratorijskih ispitivanja, zatim oni koji utvrüjureferentne vrednosti u akustici, postupke merenja razli÷itihakusti÷kih parametara materijala itd.

Prikaz normativa iz oblasti arhitektonske akustike, kojisledi u nastavku ovog poglavlja, mora se shvatiti samo kaopresek stanja u trenutku kada su ovi redovi napisani. Trebao÷ekivati da se vremenom naruši sveobuhvatnost prikazazbog stalnog pove¯anja broja va¦e¯ih standarda. Štaviše,upravo ovo su godine kada se doma¯a standardizacija uoblasti arhitektonske akustike intenzivno razvija i prila-goäva svetskim tokovima. Zbog toga se i nastojalo da svojemesto u ovom tekstu dobije samo ono što predstavljabazi÷ne okvire akusti÷kih normativa. Uvoënje raznihnovih standarda, što je proces u toku, sasvim sigurno ne¯enarušiti principe o kojima govore normativi šire prikazaniu nastavku.

4.1 Akusti÷ki normativi od nepo-srednog zna÷aja za projektovanje

U trenutku kada ovaj tekst nastaje u Jugoslaviji postojipet normativa najdirektnije vezanih za razne aspekte pro-jektovanja, izvoënja i koriš¯enja graëvinskih objekata, ikoji se moraju obavezno primenjivati. To su:

- jedan zakon,- dva standarda i- dva pravilnika.

Obaveznost primene zna÷i da u projektantskom radu svenjihove relevantne odredbe moraju biti zadovoljene. To se,naravno, direktno odra¦ava i na arhitektonsku praksu.

Zakon o zaštiti ¦ivotne sredineZakon o zaštiti ¦ivotne sredine (ozvani÷en u Slu¦benom

glasniku RS broj 66 iz 1991. godine) jeste najopštiji zakonkoji ureüje oblast zaštite ¦ivotne sredine u svim relevant-nim aspektima, pa izmeü ostalog i zaštitu od buke. U nje-govoj prvoj re÷enici utvrüje se da zakon ureüje "sistemzaštite i unapreïvanja ¦ivotne sredine", što obuhvata skupmera i uslova za zaštitu, ali i za unapreënje kvaliteta ÷ove-kovog okru¦enja, odnosno popravljanje postoje¯eg stanja.



Jedan manji deo ovog zakona posve¯en je obavezi voë-nja ra÷una o zaštiti od buke. Obaveza se, eksplicitno iskaza-no, odnosi na projektante, investitore i korisnike objekata.U tom smislu, svaki projekat objekta u kome se javljajuizvori buke, shva¯eni u najširem smislu, mora obuhvatiti ineophodne mere zaštite. Tako se Zakon o zaštiti ¦ivotne sre-dine posredno odrazio i na oblast arhitekture.

Zakon ne sadr¦i numeri÷ke podatke ili bilo kakvetehni÷ke detalje. U njemu se ne pominju decibeli, kao niuputstva za rešavanje pojedina÷nih ekoloških problema. Onsamo slu¦i kao zakonski osnov po kome su kasnije donetidrugi akti, odgovaraju¯i standardi i pravilnici. Tek u njimase precizno definišu konkretni podaci va¦ni za projektova-nje, za proveru postoje¯eg stanja ugro¦enosti ¦ivotne sredi-ne i za funkcionisanje ÷itavog sistema kojim se obezbeüjekvalitet ÷ovekovog ¦ivotnog okru¦enja.

Zakon sadr¦i i kaznene odredbe, teorijski interesantneprojektantima koji u fazi projektovanja ne obrate pa¦nju naaspekt zaštite od buke ili za izvoä÷e koji svojim propusti-ma stvore okolnosti ugro¦avanja bukom. Na bazi istogzakona razvijene su inspekcijske slu¦be koje po du¦nostimogu da intervenišu kad se negde u ¦ivotu pojavi problemugro¦avanja bukom, bez obzira na to da li je on nastaogreškom projektanta, izvoä÷a ili korisnika. To pitanje serazjašnjava na sudu, shodno odredbama Zakona o zaštiti¦ivotne sredine, a u skladu s rezultatima eventualnihstru÷nih ekspertiza.

Vreme ¯e svakako u÷initi da se zakoni menjaju. Tako ¯e iZakon o zaštiti ¦ivotne sredine sigurno do¦iveti vremenomizvesne promene u sadr¦aju, a mo¦da i u samom naslovu.Meütim, bez obzira na sve te budu¯e promene, od 1991.godine, kada je ovaj zakon donet, pa nadalje, a to zna÷i i ubudu¯nosti, uvek ¯e postojati neki zakon koji ¯e utvrïvatiobavezu projektanata i graditelja da ispoštuju va¦e¯e zahte-ve o zaštiti od buke. Taj princip, kada je jednom donet,sigurno nikada više ne¯e biti ukinut. Mnogo toga u zakonumo¦da ¯e se menjati, ali se nikada ne¯e promeniti njegovasuština, pošto je takav trend razvoja savremenog društva.

Osnovni standard arhitektonske akustikeOsnovni akusti÷ki standard za projektovanje graëvin-

skih objekata je JUS U.J6.201 - "Akustika u zgradarstvu -

Zakon o zaštiti ¦ivotne sredine

M. Miji¯ 49

Tehni÷ki uslovi za projektovanje i graënjezgrada". Njegova primena je obavezna (imasnagu zakona). Zato se mo¦e re¯i da svaki radna akusti÷kom projektovanju zapo÷inje njego-vim listanjem.

Danas va¦e¯a varijanta standarda doneta je1989. godine, ali je njegova prethodna verzijaiz 1982. godine ozna÷ila po÷etak obavezne pri-mene zvu÷ne zaštite u arhitektonskom projek-tovanju, utvrëna na nivou nacionalnog stan-darda. Od tada postoji zakonska obaveza daprojektanti i izvoä÷i u ÷itavoj dr¦avi garantu-ju akusti÷ki kvalitet graëvinskih objekata (vi-di tekst u okviru).

Ovim standardom propisuju se razni aku-sti÷ki tehni÷ki uslovi koji se moraju zadovolji-ti tokom tri osnovne faze rada na graëvin-skim objektima:

- pri projektovanju,- pri graënju ili rekonstrukciji i- pri ispitivanju za potrebe tehni÷kog prijema.

Njegov tekst je podeljen na nekoliko delo-va u kojima se posebno obraüju pojedina÷niaspekti zu÷ne zaštite graëvinskih objekata.To su:

- klasifikacija prostorija po bu÷nosti,- minimalni zahtevi za izolacione mo¯i pregrada,

- akusti÷ki kvalitet prozora i vrata,- maksimalne vrednosti nivoa buke u prostorijama,

- principi akusti÷kih ispitivanja za tehni÷kiprijem,

- ukupna ocena kvaliteta zvu÷ne zaštite u objektu.

Klasifikacija prostorija po bu÷nosti - pred-stavlja polaznu ta÷ku u razmatranju zvu÷ne za-štite pri projektovanju svakog graëvinskogobjekta To podrazumeva podelu prostorija pre-ma akusti÷kom aspektu njihovog sadr¦aja,odnosno prema prose÷nim vrednostima bukeu njima tokom normalnog koriš¯enja objekta.



Pojava standarda JUS U.J6.201 po÷etak jekompleksnije brige o akusti÷kom kvalite-tu graëvinskih objekata. Prvi nago-veštaji takvog trenda i uvoënje nekakveprojektantske obaveze pojavili su se znat-no ranije. Još 1967. godine obnarodovanje dokument pod nazivom: "Pravilnik ominimalnim tehni÷kim uslovima za iz-gradnju stanova" (Slu¦beni list SFRJ, broj45 iz 1967). U njemu postoji samo jedan÷lan posve¯en akusti÷kom kvalitetu, iodnosi se na zvu÷nu izolaciju izmeü sta-nova. U tekstu se isklju÷ivo utvrüje zah-tev minimalne izolacione mo¯i pregradaizmeü njih. Tada postavljena normani¦a je od današnje. Njihovo direktnoporeënje nije mogu¯e jer su iskazane narazli÷ite na÷ine. Mo¦e se proceniti da jezahtev koji su zidovi i tavanice u tovreme morali da zadovolje za oko 7 dBni¦i od današnjeg.

Ve¯ nakon tri godine pojavio se "Pravilniko tehni÷kim merama i uslovima za zvu÷nuzaštitu zgrada" (Slu¦beni list SFRJ, broj 35 iz1970). Njegova sadr¦ina predstavlja prela-zak na nivo zahteva i na÷in njihovog defi-nisanja kakav postoji danas. U ovom pra-vilniku se nalaze mnogi elementi koji sudocnije, u širem obliku, obraëni u nekoli-ko standarda i pravilnika. Stoga se ovajdokument mo¦e smatrati prete÷om savre-menih normativa u oblasti akusti÷kogkvaliteta graëvinskih objekata.

Na kraju ovog podse¯anja jedna sasvimlokalna tema. U Beogradu su 1983. godineutvrëni "Uslovi i tehni÷ki normativi zaprojektovanje stambenih zgrada i stano-va". Taj dokument je imao i deo pod nazi-vom "Zaštita od buke", pa je i on ušao uistoriju razvoja akusti÷kih normativa.Izmeü ostalog, ovaj dokument sadr¦i iminimalne zahteve u pogledu izolacionemo¯i pregradnih konstrukcija. Interesant-no je da se u tom domenu ovaj dokumentu potpunosti preklapao sa godinu dana ra-nije donesenim standardom JUS U.J6.201.

Standard u svakom objektu definiše tri grupeprostorija. To su:

- obi÷ne prostorije, u kojima je prose÷na vred-nost buke uvek ispod 70 dBA (vidi tekst u okviru),

- bu÷ne pogonske ili poslovne prostorije, ukojima prose÷na vrednost buke mo¦e povreme-no dostizati vrednost izmeü 70 dBA i 85 dBA i

- vrlo bu÷ne prostorije, u kojima nivo bukemo¦e biti 85 dBA ili viši od toga.

Standard takoë utvrüje da buka u prosto-riji prelazi neku od utvrënih granica (70 dBAza bu÷ne pogonske ili poslovne, odnosno 85dBA za vrlo bu÷ne prostorije) ako se ona pre-mašuje u najmanje tri petnaestominutnaintervala tokom dana ili no¯i. To zna÷i da semogu¯nost sporadi÷nih zvu÷nih ekscesa usvim prostorijama smatra normalnim, pa su i utišim kategorijama prostorija uglavnom dozvo-ljeni povremeni, kratkotrajni ekstremni zvu÷nidogaäji. Kategorizacija prostorija po bu÷nostikoju predviä standard ne zasniva se na takvimekscesima ve¯ na dovoljno u÷estalim pojavama.Ovde se u÷estalim smatra ako premašenjadozvoljenih vrednosti nivoa buke traju du¦eod petnaest minuta i pojavljuju se više od triputa tokom dana ili no¯i.

U standardnim graëvinskim objektima(stambene i poslovne zgrade) prostorije stano-va i kancelarije po definiciji spadaju u kategori-ju obi÷nih prostorija. Smatra se da u normal-nim okolnostima eventualna premašenjautvrënog nivoa buke zbog razli÷itih zbivanjau njima ne prelaze definisanu vremensku gra-nicu u÷estalosti pojavljivanja. Naravno, postojiistovremena obaveza korisnika prostora da svo-je aktivnosti prilagodi ovakvoj definiciji.

Po÷etak akusti÷ke analize unutrašnjosti ne-kog graëvinskog objekta tokom izrade njego-vog projekta podrazumeva da se sve prostorijeklasifikuju prema ovim akusti÷kim odredbama. Posao pro-jektovanja je olakšan ÷injenicom da ve¯ina prostorija ustandardnim objektima spada u kategoriju obi÷nih prosto-rija, pa su bu÷ne i veoma bu÷ne prostorije u njima ipak spo-

Osnovni standard arhitektonske akustike

M. Miji¯ 51

Svi podaci o nivoima buke, kao što sunavedene grani÷ne vrednosti za podeluprostorija po bu÷nosti, iskazuju se udBA (÷ita se "decibeli A"). Kasnije ¯ebiti pokazano i da se sve vrednosti zadozvoljene nivoe buke utvrëne drugimnormativima definišu takoë u dBA.Za one koji nisu upoznati s ovim jedi-nicama sledi kratko objašnjenje. Onidrugi ovu napomenu mogu presko÷iti.

Merenje buke radi ocene ugro¦enosti÷oveka mora da uzima u obzir i nekekarakteristike ÷ula sluha, pre svega nje-govu nejednaku osetljvost po frekvenci-jama (frekvencijska nelinearnost ÷ulasluha). O toj pojavi nešto je ve¯ napisa-no ranije u napomeni uz poglavlje"¸ujnost muzi÷kog zvuka". Zbog takveosobine ÷ula sluha buka istog nivoa arazli÷itih frekvencija izaziva kod ljudirazli÷ite subjektivne do¦ivljaje.

Da bi se na neki na÷in realizovalo me-renje ÷iji ¯e rezultati biti bliski ÷oveko-vom subjektivnom utisku, ÷injeni supokušaji da se u mernoj proceduri,odnosno mernom opremom, u manjojili ve¯oj meri simuliraju nelinearnekarakteristike ÷ula sluha. Danas je unajširoj upotrebi merenje buke pri komese signal propušta kroz specijalni filtar.On svojom karakteristikom sasvimgrubo simulira frekvencijsku nelinear-nost uha, slabe¯i niske i visoke frekven-cije na na÷in sli÷an onome što se deša-va u uhu, a istovremeno tehni÷ki pri-hvatljiv za jednostavnu realizaciju usvakodnevnoj praksi. Ovaj specijalnifiltar, kojim su opremljeni svi ureäjiza merenje buke, naziva se "A" filtar.Zbog toga se i vrednosti nivoa bukeizmerene na takav na÷in ozna÷avaju sa"dBA", a ne samo sa "dB".

radi÷ne. Zbog toga se po÷etna klasifikacija u projektantskojpraksi svodi na utvrïvanje onih malobrojnih prostorija ko-je nisu obi÷ne, dakle spadaju u kategoriju bu÷nih ili vrlobu÷nih prostorija.

Dalja akusti÷ka razrada konstruktivnih de-talja tokom rada na projektovanju zavisi odprethodno napravljene klasifikacije prostorijapo bu÷nosti. Tako su zahtevi koji se postavljajuza pregradne konstrukcije izmeü prostorija,što je drugi projektantski korak, uslovljeni nji-hovom prethodnom akusti÷kom klasifikaci-jom. Ova podela se kasnije odra¦ava na aku-sti÷ki tretman instalacija, stolarije itd.

Interesantno je da standard u zakonskomsmislu definiše i pojam dana i no¯i, jer se pro-pisane norme za dozvoljene nivoe buke u¦ivotnoj sredini po pravilu razlikuju za razli-÷ite periode dana. Tako je standardom utvr-ëno da je period dana od 6 do 22 ÷asa, a no¯"traje" od 22 do 6 ÷asova.

Minimalni zahtevi za izolacionu mo¯ pre-grada - obuhvataju najve¯i deo teksta standar-da. Ovi zahtevi su dati tabelama u kojima sepropisuju minimalne vrednosti izolacionihsvojstava pregradnih konstrukcija na pozicija-ma izmeü prostorija u zavisnosti od klasebu÷nosti u koju su svrstani i osetljivosti njiho-vog sadr¦aja na buku. Zahtevi su posebno defi-nisani za stambene, stambeno-poslovne,poslovne zgrade, zatim bolnice, škole, restora-ne, hotele itd. Za svaku vrstu objekatautvrëne su kombinacije mogu¯ih su÷eljava-nja prostorija po namenama, uklju÷uju¯i i kla-sifikaciju prostorija prema mogu¯em nivoubuke u njima. Za svaku od mogu¯ih kombina-cija u standardu su utvrëna minimalna zah-tevana izolaciona svojstva pregradnih kon-strukcija (zidova i tavanica).

Kao mala ilustracija ovog segmenta stan-darda mo¦e se citirati njegov deo u kome sunavedene norme za objekte iz kategorije

"Hoteli, moteli, studentski domovi, sama÷ki hoteli,stara÷ki domovi i sl.". Za te objekte standard definiše



Uvoënje zakonskog perioda "dana" i"no¯i" na prvi pogled izgleda banalno,ali je to samo zbog toga što se dometitakvog stava s aspekta arhitekturemo¦da ne mogu odmah sagledati.Brojni su primeri kada je upravo toposebno zna÷ajno za projektovanje, jersu norme za dozvoljene nivoe buke popravilu bla¦e za period dana nego zaperiod no¯i.

Jedan primer takvog slu÷aja su poslov-ni objekti. U njima se ve¯ina aktivno-sti dešava tokom dana. Prilikom izra-de projekta neophodno je utvrditi kojidelovi ili elementi objekta rade inakon tog roka, to jest u perioduzakonske "no¯i". Podela dana je izu-zetno va¦na za razne mašinske sistemeu takvim objektima, koji mogu bukomda ugro¦avaju okolne objekte osetljivi-jeg sadr¦aja (npr. stambene zgrade).Ako je rad mašinskih sistema planiransamo tokom radnog vremena, onda udomenu zvu÷ne zaštite (graëvinskepregrade i stolarija u tom delu objek-ta) va¦e bla¦e norme. Jedino ako su tosistemi koji rade i tokom no¯i (npr.nekakvi sistemi za hlaënje), onda seprimenjuju druge, stro¦e norme no¯-nog perioda, pa se zahtevaju i ozbiljni-je mere zvu÷ne zaštite.

Ne treba napominjati da bla¦e aku-sti÷ke norme zna÷e i jeftinija sredstvaza zaštitu od buke, odnosno jeftinijiobjekat u celini. To je i glavni razlogšto je vremenska podela dana zna÷aj-na za arhitekturu.

minimalna izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija zaslede¯e pozicije:

- izmeü susednih hotelskih soba (B kategorije i ni¦ihkategorija),

- izmeü susednih hotelskih soba (A kategorije i višihkategorija),

- izmeü hotelske sobe i zajedni÷kog hodnika,

- izmeü hotelske sobe i prostorija opšte namene itd.

Za svaku od navedenih pozicija u standardu je definisanaposebna numeri÷ka vrednost u decibelima minimalne zah-tevane izolacione mo¯i, što ima zna÷enje minimalnog aku-sti÷kog kvaliteta. Na sli÷an na÷in su utvrëni minimalnizahtevi izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija posvim vrstama graëvinskih objekata i na pozicijama su÷elja-vanja mogu¯ih kategorija prostorija u njima.

Akusti÷ki kvalitet prozora i vrata - takoë je utvrënovim standardom. Definisana je njihova podela po klasamau zavisnosti od vrednosti izolacione mo¯i. Tako su vratapodeljena na ÷etiri akusti÷ke klase. Najviša je "specijalnaklasa", koja podrazumeva najve¯u vrednost izolacionemo¯i, a zatim slede I, II i III klasa, poreäne sa opadaju¯imizolacionim svojstvima. Prozori su podeljeni u pet klasa.Najviša se takoë naziva "specijalna klasa", a slede I, II, III iIV klasa, takoë sa opadaju¯im vrednostima izolacionihsvojstava. Ovakva podela se primenjuje i na balkonska vrata.

Zahvaljuju¯i akusti÷koj podeli, u projektima se potrebaza adekvatnom zvu÷nom izolacijom prozora i vrata iskazujejednostavnim navoënjem zahteva za odreënom klasomna pojednim pozicijama u objektu. Nije potrebno nikakvoupuštanje u razradu detalja izrade prozora i vrata koji biobezbedili tra¦eni rezultat. Detaljniji zahtevi ostaju samo zanjihove dimenzije, površinsku obradu i sli÷ne neakusti÷kedetalje.

Ovakav na÷in rešavanja problema izuzetno je va¦an zarealizaciju projekata graëvinskih objekata jer eventualnidetalji izrade stolarije, koji bi bili obraëni u projektu, nika-ko ne mogu garantovati njihov akusti÷ki kvalitet. Naime,stolarija izraëna prema istim projektantskim detaljimamo¦e imati izolaciona svojstva u širokim granicama vredno-sti izolacione mo¯i, zavisno samo od preciznosti sa kojomsu detalji realizovani, kvaliteta primenjenog materijala, kva-liteta šarki i mehanizma za zatvaranje, na÷ina ugradnje itd.


M. Miji¯ 53

Detaljnije objašnjenje problema ostvarivanjaizolacionih kvaliteta prozora i vrata nalazi se upoglavlju 5.3.

Utvrüju¯i u projektu samo tra¦enu klasustolarije, njihov isporu÷ilac na objektu du¦anje da garantuje zahtevani akusti÷ki kvalitet. Tose dokazuje pribavljenim atestom sa rezultati-ma merenja na identi÷nim uzorcima koje izda-je ovlaš¯ena ustanova. Na izolacionu mo¯ pro-zora i vrata mo¦e znatno da uti÷e i na÷in nji-hove ugradnje. Zbog toga se na posebno kri-ti÷nim pozicijama u objektu mo¦e zahtevati iprovera akusti÷kim merenjem na ugraënojstolariji.

Maksimalne dozvoljene vrednosti nivoabuke u prostorijama - takoë su navedene ustandardu. Definisane su maksimalne vredno-sti nivoa buke za razne vrste namena prostori-ja u razli÷itim vrstama objekata. U tom dome-nu se ovaj standard delimi÷no preklapa sasadr¦ajem nekih drugih normativa, ali su pro-pisane vrednosti meü njima usaglašene.

Principi akusti÷kih ispitivanja za tehni÷kiprijem - utvrëni su ovim standardom, alisamo na globalnom nivou. U graëvinskimobjektima pri tehni÷kom prijemu kontrolišese, izmeü ostalog, da li su ispunjeni akusti÷kizahtevi za pregradne konstrukcije i nivoe bukekoji su utvrëni ovim standardom. Obavezaprimene standarda pri projektovanju graëvin-skih objekata name¯e i obavezu akusti÷kihmerenja nakon završetka njihove izgradnje.

Osnovna ideja ovakvog ispitivanja prevas-hodno se bazira na potrebi provere rada iz-voä÷a. ¸injenica je da tokom izgradnje objek-ta oni imaju široke mogu¯nosti da ugroze pro-jektovani koncept zvu÷ne zaštite, i to: izgrad-njom tanjih pregradnih zidova zbog uštede umaterijalu, ugradnjom akusti÷ki nezadovolja-vaju¯e, neatestirane stolarije, grubim izvo-ä÷kim propustima u izradi detalja itd.

Meütim, za arhitekte je bitno saznanje dapostoje primeri kako su, osim provere rada iz-



Kod nas je problem merenja za tehni÷kiprijem postao danas prevashodno ekonom-sko pitanje. Naime, takvo ispitivanje naobjektu ima svoju cenu. Ona obuhvataanga¦ovanje specijalizovane ustanove iekipe koja izlazi na teren. Ta procedura se,po definiciji, obavlja na samom krajuzidanja objekta, neposredno pred njegovouseljenje. Pokazalo se da u našim uslovi-ma to ÷esto zna÷i i trenutak kada jeprose÷an investitor ve¯ ostao bez finansij-skih sredstava. Kada je zvani÷ni završetakizgradnje na dohvat ruke, uobi÷ajene cenetakvih merenja ÷esto predstavljaju ozbiljanproblem za investitora.

Dosadašnja praksa pokazuje da takvo sta-nje podrazumeva svakojaka snala¦enja. Naobjektima se meri uglavnom nekakav mini-mum pregrada da bi se stekla gruba slika oakusti÷kom kvalitetu objekta. U takvimokolnostima jasno je da se na realizacijumerenja sa brojem pozicija koji proizilazi izstandarda uglavnom niko ne osvr¯e.

U besparici, investitori ÷esto idu i dalje.Kad se proceni da okolnosti to dopuštaju,kopiraju se raspolo¦ivi stari izveštaji sadrugih objekata izgraënih sa istomgraëvinskom operativom. Reklo bi se daoni koji obavljaju tehni÷ke preglede objeka-ta danas imaju razumevanja za tešku situ-aciju investitora i uglavnom prihvataju sveovakve kombinacije.

¸ini se da saznanje o obaveznosti aku-sti÷kih merenja za tehni÷ki prijem nije jošdospelo do manjih gradova u unutrašnjo-sti, iako je standard JUS U.J6.201 ne bitnopromenjenog sadr¦aja usvojen još daleke1982. godine. Nije poznato, ili su to bar izu-zetno retke situacije, da je u manjim sredi-nama raëno akusti÷ko merenje po za-vršetku gradnje objekata. Mo¦e se re¯i da jeza sada dejstvo standarda ipak ograni÷enona velike centre, ÷esto samo na Beograd.Razlog za to je mo¦da i ÷injenica da su i sveustanove osposobljene za specijalizovanaakusti÷ka merenja takoë u Beogradu.

voä÷a, i neke projektantske greške otkrivene tek merenjemtokom tehni÷kog prijema. To zna÷i da su promakle u prvojinstanci kontrole, pri reviziji projekta. ¸injenica da se ova-kve projektantske greške mogu otkriti i nakon završetkaprojektovanja i formalnog prijema projektne dokumentaci-je treba da bude deo opšteg znanja svakog arhitekte. Grubegreške projektanata u sferi zvu÷ne zaštite uvek se na krajuotkriju, samo je pitanje trenutka. Mo¦e to biti na merenjuprilikom tehni÷kog prijema po proceduri utvrënoj ovimstandardom, ali i po proceduri pokrenutoj tu¦bom nekognezadovoljnog korisnika objekta.

Sama tehni÷ka procedura merenja definisana je drugim,specijalizovanim standardima (neki od njih opisani su upoglavlju 4.2), ali je ovde utvrën princip odreïvanja obi-ma potrebnih merenja u svakom konkretnom objektu. Kaoilustracija se mo¦e navesti da se prema odredbama ovogstandarda u stambenim objektima veli÷ine do 30 stanovamerenjem ispituje po jedan uzorak pregradne konstrukcijeza svaki razli÷iti sastav pregrade koji se pojavljuje i za svakurazli÷itu funkciju, odnosno kombinaciju namena prostori-ja koje takva pregrada odvaja. U ve¯im objektima za svakihdaljih 30 stanova potrebno je još po jedno merenje za svakupoziciju. Na sli÷an na÷in utvrëni su obimi merenja i zadruge vrste objekata (poslovni, javni itd.).

Ukupna ocena kvaliteta zvu÷ne zaštite u objektu -podrazumeva finalni zaklju÷ak o pregradama u objektu, azatim i o objektu u celini, na osnovu rezultata sprovedenihmerenja izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija.Standard utvrüje kriterijume za klasifikaciju kvaliteta pro-jektovane i ostvarene zvu÷ne zaštite uvode¯i podelu na triklase:

- klasa "nije po JUS-u",- klasa "minimalna zvu÷na zaštita" i- klasa "poboljšana zvu÷na zaštita".

Ova podela je napravljena na osnovu uporeïvanjaizra÷unate ili izmerene vrednosti izolacionih svojstava sanormama postavljenim istim standardom. Ako je izra÷unataili izmerena vrednost jednaka postavljenoj normi ili je ma-lo premašuje, onda je zadovoljena klasa "minimalne zvu÷nezaštite" (pojam "malog premašenja" je do 3 dB za izolacijuod vazdušnog zvuka i do 7 dB za izolaciju od udarnog zvu-ka). Ako su premašenja dovoljno velika, onda je zadovolje-na klasa "poboljšane zvu÷ne zaštite".


M. Miji¯ 55

Interesantno je da je ova klasifikacija u arhitektonskojpraksi po pravilu nepoznata. U procesu projektovanja pola-zi se od stava da treba zadovoljiti norme, pri ÷emu se mislitek na dostizanje zadate vrednosti. Posmatraju¯i standard ina÷in na koji je ova oblast postavljena, investitor bi trebaloda u projektnom zadatku odredi koju klasu zvu÷ne zaštitezahteva u objektu. Na osnovu toga prilagodila bi se struktu-ra pregradnih konstrukcija. Prakti÷no svi projekti do sadarealizovani kod nas, osim retkih izuzetaka, pre¯utno supodrazumevali klasu "minimalne zvu÷ne zaštite", iako tonigde nije eksplicitno iskazano.

Buka u spoljašnjoj srediniZa razliku od prethodno opisanog standarda, koji se bavi

unutrašnjoš¯u objekata, utvrïvanje dozvoljenih nivoa bukeu spoljašnjoj sredini definisano je standardom JUS U.J6.205- "Akustika u graëvinarstvu - Akusti÷ko zoniranje prosto-ra". Ovaj standard definiše na÷in akusti÷kog zoniranja pro-stora u naseljima. Pri tome se pod akusti÷kim zoniranjempodrazumeva podela teritorije naselja na manje prostorneceline (zone) po akusti÷koj srodnosti njihovih sadr¦aja.

Klasifikacija pojedinih prostornih celina u naseljimaodreëna je dominantnom namenom i sadr¦ajem objekatakoji se nalaze u njima (stambena, poslovna, industrijskaitd.). Za akusti÷ku podelu na razli÷ite zone relevantna jeosetljivost unutrašnjih sadr¦aja graëvinskih objekata naugro¦avanje spoljašnjom bukom, s jedne strane, i pojavaizvora buke u njima koji mogu ugro¦avati širu okolinu, sdruge. Stoga se mo¦e re¯i da se pod pojmom akusti÷kogzoniranja naselja podrazumeva:

- utvrïvanje prostornih celina (zona) naselja sa aku-sti÷ki srodnim sadr¦ajem i

- utvrïvanje najviših dozvoljenih nivoa buke u takodefinisanim zonama.

Da bi se objasnio smisao akusti÷kog zoniranja dovoljnoje navesti da standard prema dozvoljenim nivoima buke uspoljašnjoj sredini razlikuje slede¯e zone naselja (citat izteksta standarda):

1. podru÷ja za odmor i rekreaciju, bolni÷ke zone i opo-ravilišta, kulturno-istorijski lokaliteti i veliki parkovi;

2. turisti÷ka podru÷ja, mala i seoska naselja, kampovi iškolske zone;



3. ÷isto stambena podru÷ja;

4. poslovno-stambena podru÷ja, trgova÷ko-stambena po-dru÷ja, de÷ja igrališta;

5. zona gradskog centra, zanatska, trgova÷ka, administra-tivno-upravna zona sa stanovima, zone du¦ autopute-va, magistralnih i gradskih saobra¯ajnica.

6. industrijska, skladišna i servisna podru÷ja, transport-ni terminali bez stambenih zgrada

Svaka od ovih zona ima druga÷iji zahtev za dozvoljeninivo buke u spoljašnjoj sredini. Najstro¦i je za prvu navede-nu grupu ("podru÷ja za odmor..."), a za "zonu gradskogcentra" (navedena pod brojem 5) dozvoljeni nivo buke jenajviši. Za zonu koja je poslednja navedena u gornjem spi-sku ("industrijska, skladišna i servisna podru÷ja...") prak-ti÷no nema ograni÷enja za buku u spoljašnjoj sredini, osimna eventualnim radnim mestima zaposlenih van graëvin-skih objekata, ali je to predmet regulisan drugim dokumen-tom (vidi u nastavku "Buka u radnim prostorima").

Primena ovog standarda u praksi zahtevala je i nekadodatna tuma÷enja koja nisu data u samom tekstu, što sesvakako mo¦e smatrati njegovim nedostatkom. Tako jeutvrëno da se norme za dozvoljene nivoe buke u spo-ljašnjoj sredini primenjuju na "granici vlasništva". Grani-ca vlasništva je pravni pojam koji je nu¦no uveden u aku-sti÷ku praksu. Da bi se ovaj pojam ilustrovao mo¦e se re¯ida u "svom dvorištu" svako mo¦e da radi šta ho¯e, ali nagranicama svog vlasništva, a to zna÷i i na granici teritorijegde po÷inje "tuë dvorište", mora obezbediti propisanevrednosti nivoa buke. Naravno, fizi÷ki zakoni opadanja zvu-ka pri prostiranju (opadanje nivoa zvuka sa rastojanjem)ipak limitiraju mogu¯e granice ekscesnog ponašanja u sop-stvenom dvorištu da bi tra¦ene norme na njegovim grani-cama bile zadovoljene.

U gradskim sredinama se granice vlasništva u spoljašnjojsredini definišu na površinama fasada objekata. To zna÷i dagrani÷ne vrednosti nivoa buke, koje su za naselja propisanestandardom, moraju biti zadovoljene na spoljašnjim površi-nama fasada graëvinskih objekata. Norme koje utvrüjudetalje postupaka merenja buke detaljnije definišu pojam"površine fasade", odnosno utvrüju rastojanje od fizi÷kepovršine fasade na kome se postavlja mikrofon instrumentapri merenju buke.

Buka u spoljašnjoj sredini

M. Miji¯ 57

Na osnovu ovog standarda, a uz pomo¯ nekih naknadnihtuma÷enja, utvrën je stav da nivo buke u proizvoljnimta÷kama gradskih ulica nije ni÷im propisan. Buka u zoni jav-nih površina zna÷ajna je samo u onoj meri u kojoj se odra¦avana ugro¦avanje fasada, odnosno na granicama ne÷ijeg vla-sništva. Ovo je ÷esto predmet nerazumevanja u praksi, pa seponekad insistira na postizanju zadatih nivoa buke u sasvimproizvoljno odabranim ta÷kama gradskih ulica.

Interesantno je da s aspekta projektovanja stambenihobjekata u naseljima i njihove eventualne ugro¦enosti spo-ljašnjom bukom standard pravi razliku izmeü ÷isto stam-bene zone i zone koja sadr¦i stanove ali i druge sadr¦aje(npr. administrativno-upravna zona sa stanovima). Time se

implicitno uvodi ÷injenica da pojam stana saspekta zaštite od spoljašnje buke nije jedin-stven, i da razliku meü njima pravi postoje¯estanje u okru¦enju. Prihvata se realnost da priotvorenim prozorima ne mogu biti isti usloviu stanovima koji se nalaze u ÷isto stambenimnaseljima, poslovno-stambenim zonama ili uzoni centra grada. To povla÷i za sobom i even-tualne razlike akusti÷kog kvaliteta fasadne sto-larije u zavisnosti od zone u kojoj se objekatnalazi (videti tekst u okviru).

Ovde treba naglasiti da se norme za dozvo-ljene nivoe buke u prostorijama unutar objeka-ta, definisane u standardu JUS U.J6.201, podra-zumevaju samo za okolnost kada su svi prozorii vrata zatvoreni. To, naravno, nije uvek utešno

za stanare, ali je jedini na÷in da se problem zaštite od bukeu÷ini rešivim. Utoliko je zna÷ajnije pitanje akusti÷kog zoni-ranja koje utvrüje ovaj standard, jer je pri otvorenom pro-zoru stanje buke u sobi uslovljeno samo bukom u spo-ljašnjoj sredini, što zna÷i zonom u kojoj se graëvinski obje-kat nalazi, a ne akusti÷kim kvalitetom objekta.

Buka u ¦ivotnoj srediniDozvoljene granice buke u zgradama odreëne su "Pra-

vilnikom o dozvoljenom nivou buke u ¦ivotnoj sredini"(objavljen u Slu¦benom glasniku RS broj 4 iz 1992. godine).Ovaj dokument propisuje konkretne vrednosti dozvoljenihnivoa buke u sredini u kojoj ÷ovek boravi, kao i osnovnepostupke za njeno merenje. Pojmom ¦ivotne sredine obu-



Karakteristi÷an je slu÷aj jednog relativ-no novog naselja u Beogradu koje je,sticajem okolnosti, delom svoje terito-rije locirano upravo ispod putanje ko-jom prele¯u avioni pri sletanju nasur÷inski aerodrom. To se znatno odra-zilo na stanje buke u spoljašnjoj sredi-ni naselja. Iako je u pitanju ÷isto stam-bena zona, daleko od centra grada(ta÷ka 3 u citiranoj tabeli standarda),postoje¯e stanje zahtevalo je druga÷ijetuma÷enje kategorije. Zbog toga je svafasadna stolarija u ugro¦enom delunaselja izvedena po posebnim zahtevi-ma, sa trostrukim staklima, a sve loëi terase zatvorene su staklom.

hva¯ene su prostorije u graëvinskim objektima namenje-ne boravku ÷oveka. U tu kategoriju eksplicitno su svrstaneboravišne prostorije u stanovima i u javnim i drugim objek-tima kao što su: bolnice, klinike, domovi zdravlja, zatimprostori za odmor dece, sobe u domovima penzionera,u÷ionice, slušaonice, kabineti, ÷itaonice, hotelske sobe. Zasvaku od ovih kategorija utvrëne su maksimalne vredno-sti dozvoljenih nivoa buke u periodu dana i no¯i.

Interesantno je da se unutar graëvinskih objekata podpojmom "sredine u kojoj ÷ovek boravi" ne podrazumevajusve prostorije, ve¯ samo one koje se mogu smatrati "bora-višnim". U stanovima su to prostorije u standardnoj nomen-klaturi deklarisane kao "sobe". Zbog toga se propisanenorme za dozvoljene nivoe buke u stambenim zgradama neodnose na komunikacione prostore, sanitarne ÷vorove, kuhi-nje, pomo¯ne prostorije itd. U javnim objektima primenjenje isti pristup, pa su utvrëne dozvoljene granice buke zahotelske sobe, sobe u domovima i sli÷no, a one se ne odnosena pomo¯ne prostorije, sanitarne ÷vorove, predsoblja itd.

Pravilnik u svim vrstama objekata razlikuje dve kategorijeizvora buke koji mogu da uznemiravaju: oni koji se nalazeunutar zgrade i oni koji su van nje. Zakonodavac je predvi-deo da su dozvoljene norme za maksimalnu vrednost nivoabuke koju prave izvori smešteni u zgradi bla¦e. Kao rezultat,dozvoljeni nivoi takvih izvora buke za 5 dB su viši od normiza buku koja u objekat dospeva iz spoljašnje sredine. Ovarazlika proizilazi iz ÷ovekovog subjektivnog shvatanjaugro¦enosti bukom. Zvukovi koje mogu stvarati izvori usamoj zgradi prihvatljiviji su (÷esto su i predvidljivi jer seponavljaju), i uglavnom su poznati, za razliku od onih kojimogu do¯i spolja i na koje ÷ovek naj÷eš¯e nije pripremljen.

Buka u radnim prostorimaOblast zaštite od buke u prostorijama gde se nalaze ne÷ija

radna mesta regulisana je "Pravilnikom o merama i normati-vima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama"(va¦e¯a verzija objavljena je u Slu¦benom listu SFRJ broj 21iz 1992. godine). S aspekta arhitektonske akustike ovaj pra-vilnik predstavlja komplement prethodnog. U njemu susadr¦ani pravno-tehni÷ki elementi neophodni za utvrïvanjekriterijuma zaštite od buke na radnim mestima. To jezna÷ajno za projektante graëvinskih objekata u kojima seobavljaju razne profesionalne delatnosti, ali je i osnov za

Buka u ¦ivotnoj sredini

M. Miji¯ 59

funkcionisanje slu¦be zaštite na radu koja postoji u nekimvelikim firmama. Ovakav normativ predstavlja jednu odpolaznih ta÷aka pri projektovanju zvu÷ne zaštite poslovnihobjekata, ali i svih drugih gde se pojavljuje bar jedno radnomesto (domar, ÷uvar, serviser, stra¦ar, kontrolor).

U pravilniku se propisuju dozvoljeni nivoi buke na ra-zli÷itim vrstama radnih mesta. Najzna÷ajniji deo teksta pra-vilnika sadr¦i definiciju podele ljudskih delatnosti po,uslovno re÷eno, akusti÷kim kategorijama. Podela je napra-vljena na osnovu prirode delatnosti, odnosno osetljivostiljudskog rada na buku iz okoline. Tako su prema razlikamau dopuštenim nivoima buke na radnom mestu definisaneslede¯e kategorije (citat iz teksta pravilnika):

1. Fizi÷ki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem izapa¦anjem okoline sluhom.

2. Fizi÷ki rad usmeren na ta÷nost i koncentraciju; povre-meno pra¯enje i kontrola okoline sluhom; upravljanjetransportnim sredstvima.

3. Rad koji se obavlja pod ÷estim govornim komandama iakusti÷kim signalima; rad koji zahteva stalno pra¯enjeokoline sluhom; rad prete¦no mentalnog karaktera, alirutinski.

4. Rad prete¦no mentalnog karaktera koji zahteva kon-centraciju, ali rutinski.

5. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi ko-ja obavlja prete¦no fizi÷ki rad; rad koji zahteva koncen-traciju ili neposredno komuniciranje govorom ili tele-fonom.

6. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi ko-ja obavlja prete¦no mentalni rad; rad koji zahteva kon-centraciju, neposredno komuniciranje govorom i tele-fonom; rad isklju÷ivo vezan za razgovore preko komu-nikacionih sredstava (telefon i dr.).

7. Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju,isklju÷ivanje iz okoline, preciznu psihomotoriku ilikomuniciranje sa grupom ljudi.

8. Mentalni rad, kao izrada koncepcija, rad vezan za veli-ku odgovornost, komuniciranje radi dogovora sa gru-pom ljudi.

9. Koncertne i pozorišne sale.

Za svaku od navedenih kategorija u pravilniku su utvrë-ne maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke. Pri tome,one su u gornjoj listi navedene po opadaju¯im vrednostima



dozvoljenih nivoa. Najviši dovoljeni nivo buke je za katego-riju pod ta÷kom 1 ("Fizi÷ki rad..."), ÷ak 85 dBA, a najni¦inivoi su utvrëni za koncertnu i pozorišnu salu kao speci-fi÷ne radne prostore, svega 30 dBA.

Propisana vrednost za najgoru kategoriju, fizi÷ki rad,podrazumeva dejstvo buke na ÷oveka tokom punog radnogvremena od osam sati. Ova norma se mo¦e smatrati fizio-loškom granicom, kada se buka ograni÷ava isklju÷ivo radizaštite ÷ula sluha. Ostalim kategorijama iz tabele norme zamaksimalne dozvoljene vrednosti buke nisu odreëne uslo-vima zaštite ÷ula sluha ve¯ su prilagoëne stepenu ometa-nja zvukovima koje se za datu vrstu posla mo¦e prihvatiti.Iz definicija navedenih kategorija rada mo¦e se videti da supri utvrïvanju konkretnih vrednosti dozvoljenih nivoabuke najva¦niji uticaj na koncentraciju i ometanje meü-ljudske komunikacije.

Osnovna ÷injenica utvrëna pravilinikom, a koja seneposredno odra¦ava na proces projektovanja, podrazume-va da dozvoljeni nivoi buke u poslovnim objektima, odkancelarijskih prostora do fabrika, nisu jednozna÷no defi-nisani. Sve zavisi od kategorije iz navedene opšte akusti÷kepodele poslova, u koju se svako konkretno radno mesto mo-ra svrstati. Tako norme u pogledu buke nisu iste u kancela-riji namenjenoj za projektni biro, u kancelariji u kojoj ¯ebiti delovi ra÷unovodstva ili u sobi gde se nalazi telefonist-kinja na centrali.

Pravilnik utvrüje i generalnu podelu izvora buke ÷ijiuticaj mo¦e da se javi na radnim mestima. Definisana jepodela na tri kategorije: buka koju stvara oruë za rad, tojest oruë koje ÷ovek koristi na radnom mestu, buka tuïhoruä za rad iz neposredne okoline i, najzad, buka koju naradnom mestu stvaraju ostali izvori zvuka (ventilacija,uli÷ni saobra¯aj i sli÷no). U tom smislu je karakteristi÷no dasu zahtevi stro¦i za buku izvora iz okoline nego za buku ko-ju stvara oruë za rad. Smatra se da buka ureäja sa kojimse neposredno radi manje ometa ÷oveka od buke koja dola-zi sa strane i na koju on nema uticaja. Upravo tu kompo-nentu buke, koja dolazi iz okru¦enja, dominantno odreüjearhitektura, ta÷nije akusti÷ke karakteristike objekta u komese nalazi radno mesto.

O÷igledno je da se tokom izrade projekta poslovnih zgra-da, fabrika i sli÷nih objekata, pre nego što se pristupi defi-nisanju elemenata va¦nih za zvu÷nu zaštitu, mora utvrditi

Buka u radnim prostorima

M. Miji¯ 61

preciznija namena pojedinih prostora da bi se, u skladu stim, odredile norme za dozvoljene nivoe buke. Prema takoodreënim normama utvrüje se akusti÷ki kvalitet pregrad-nih konstrukcija i stolarije, dimenzionišu se sistemi venti-lacije i drugi mašinski sistemi, odreüje se mogu¯i rasporedu objektu bu÷nih prostorija sa mašinskim instalacijama itd.

Ako u trenutku izrade projekta nekog poslovnog objektaprecizna namena prostorija nije poznata, što je ÷est slu÷aj,po¦eljno je da se objekat u akusti÷kom smislu dimenzionišeprema nekom najgorem slu÷aju. To zna÷i prema kategorija-ma mogu¯ih delatnosti u objektu za koje va¦e najstro¦iuslovi za dozvoljeni nivo buke.

4.2 Ostali normativiPored normativa sa obaveznom primenom u projektova-

nju, pobrojanih i opisanih u prvom delu ovog poglavlja,postoji izvestan broj standarda koji u širem smislu definišuoblast akustike u graëvinarstvu i arhitekturi. Neki od njihutvrüju prate¯e elemente u oblasti arhitektonske akustike,neki definišu postupke merenja pojedinih akusti÷kihveli÷ina ili sadr¦e preporuke za rešavanje nekih specifi÷nihakusti÷kih problema u prostorijama itd. Njihov potpun spi-sak nalazi se na kraju knjige u popisu relevantne literature.

Ve¯ina standarda sa ovog šireg spiska nije neophodnaarhitektama za njihov projektantski rad, jer teme kojeobraüju spadaju isklju÷ivo u domen rada akusti÷kog kon-sultanta. Meütim, neki od njih u svojim fragmentima ipakimaju izvestan zna÷aj za arhitekte jer omogu¯avaju širesagledavanje za rad na projektovanju relativno va¦nih aku-sti÷kih detalja. Zbog toga su u nastavku ukratko prikazanineki od ovih standarda, ta÷nije oni njihovi delovi koji mogubiti interesantni za projektovanje graëvinskih objekata.

Redosled kojim su standardi opisani u nastavku odreënje numeri÷kim oznakama iz njihovog naslova, i koje suporeäne po veli÷ini, a ne po svom eventualnom zna÷aju.

Termini i definicijeAkusti÷ka terminologija od zna÷aja za arhitekturu i

graëvinarstvo utvrëna je standardom JUS U.J6.001:1982 -"Akustika u graëvinarstvu - Termini i definicije". Standardsadr¦i sve najva¦nije termine koji se koriste u arhitektonskoj



akustici, sa potrebnim objašnjenjem njihovih definicija(uklju÷uju¯i i matemati÷ku definiciju tamo gde priroda term-ina to podrazumeva). Takav standard je va¦an za arhitekte jerpokazuje da koriš¯enje terminologije po nekakvoj ustaljenoj,neformalno ste÷enoj navici, izra¦avanje u ¦argonu i sli÷nemanje-više uobi÷ajene jezi÷ke slobodne forme nisu dozvolje-ne u zvani÷nim dokumentima, to jest u projektima.

U tom smislu postoji više primera koji su, kako iskustvopokazuje, uobi÷ajeno nejasni u komunikaciji meü arhitek-tama. Ilustracije radi mo¦e se citirati kako su u standardudefinisani akusti÷ki termini zvu÷na izolacija, zvu÷na izolo-vanost i izolaciona mo¯:

Zvu÷na izolacija - Svojstvo neke konstrukcije da u odre-ënoj meri spre÷i prenošenje zvu÷neenergije (što zna÷i: opšta osobina,svojstvo, nije definisana fizi÷ka veli-÷ina)

Zvu÷na izolovanost - Razlika srednjih nivoa zvu÷nog priti-ska u predajnoj i prijemnoj prostori-ji (što zna÷i: posledica zvu÷ne izolacije;izra¦ava se u decibelima)

Izolaciona mo¯ - Desetostruki dekadni logaritam koe-ficijenta transmisije pregrade (sledimatemati÷ka definicija); (što zna÷i:precizno definisano svojstvo kon-kretne pregradne konstrukcije; izra-¦ava se u decibelima)

Pobrojani primeri dobro ilustruju problem preciznostiizra¦avanja. Oni su izvaëni iz standarda (uz manja prila-goävanja, odnosno skra¯ivanja u tekstu opisa) da bi sepokazalo koliko je va¦no razlikovati nijanse u terminologiji.Naime, tri navedena pojma jezi÷ki su, na prvi pogled, veo-ma sli÷na ali su zato fizi÷ki sasvim razli÷ita (u pitanju supotpuno razli÷ite fizi÷ke veli÷ine, odnosno osobine).

Iskustvo pokazuje da se, u okolnostima maglovitih pred-stava o teorijskim osnovama arhitektonske akustike, ova tripojma u svakodnevnoj komunikaciji lako mešaju. Zbog to-ga elementarno akusti÷ko obrazovanje u oblasti arhitektu-re podrazumeva, izmeü ostalog, razlikovanje najva¦nijihpojmova da bi se omogu¯ila njihova precizna upotreba.Upravo je to svrha ovog stadarda.

Termini i definicije

M. Miji¯ 63

Merenja zvu÷ne izolacije u objektimaPostupak merenja izolacione mo¯i pregradnih konstruk-

cija u izgraënim objektima utvrën je standardom JUSU.J6.043 - "Akustika u graëvinarstvu - Terenska merenjaizolacije od vazdušnog zvuka" (naknadno je izdata dopunaovog standarda pod istim imenom, koja nosi oznaku JUSU.J6.043/1:1990 - "Izmene i dopune"). Njegova primena jeprimarna prilikom tehni÷kog prijema graëvinskih objeka-ta koji se obavlja pred useljenje. Obaveza takvih merenjautvrëna je standardom JUS U.J6.201, što je ranije objaš-njeno u poglavlju 4.1. Meütim, merenja prema ovom stan-dardu mogu se obavljati ne samo pri tehni÷kom prijemu ve¯i u svim drugim okolnostima kad treba proveriti postoje¯estanje izolacione mo¯i nekih pregradnih konstrukcija uobjektu.

Merenja po ovom standardu radi ovlaš¯ena ustanova.Sam postupak merenja zasniva se na primeni dovoljno



SLIKA 4.1 - Izgled formulara propisanog standardnom sa rezul-tatima merenja izolacije od vazdušnog zvuka uraënog na jed-nom objektu. Vidi se eksplicitna konstatacija da pregrada zado-voljava zahteve postavljene standardom JUS U.J6.201

sna¦nog vešta÷kog izvora zvuka koji se postavlja s jedne stra-ne merene pregrade (u tzv. predajnoj prostoriji). Nivo bukese meri dva puta: na strani pregrade gde je postavljen veš-ta÷ki izvor i sa njene druge strane, u tzv. pri-jemnoj prostoriji (u koju zvuk dospeva prola-skom kroz analiziranu pregradu). Na osnovuizmerene razlike u nivoima zvuka i drugih rele-vantnih akusti÷kih i geometrijskih parametarakoji se uzimaju u obzir izra÷unava se vrednostizolacione mo¯i.

Rezultat merenja na nekom graëvinskomobjektu predstavlja se u posebnom izveštajukoji se pravi kao skup pojedina÷nih rezultataunetih u poseban formular. Izgled ovog form-ulara takoë je utvrën u tekstu standarda.Primer rezultata merenja jedne pregradne kon-strukcije prikazan je na slici 4.1. Vidi se dapopunjen formular sadr¦i opšte podatke omestu merenja, prikaz strukture pregradnekonstrukcije, dijagram izmerene vrednosti izo-lacione mo¯i i eksplicitnu konstataciju da liizmerena pregradna konstrukcija zadovoljavazahteve iz standarda JUS U.J6.201.

Merenje izolacije od udarnog zvukaSpecifi÷na vrsta izolacije od tzv. udarnog

zvuka meri se procedurom koja je regulisanastandardom JUS U.J6.049 - "Akustika u graëvi-narstvu - Terenska merenja izolacije meü-spratne konstrukcije od udarnog zvuka". To jeveli÷ina koja predstavlja pokazatelj izolacionihsvojstava meüspratnih konstrukcija u odnosuna zvuk koraka, zvuk koji nastaje kad tvrdipredmeti padnu na pod i druge sli÷ne zvu÷nepojave koje nastaju direktnim mehani÷kim dej-stvom na materijal poda. Prilikom tehni÷kogprijema graëvinskog objekta merenje izolacije od udarnogzvuka treba da poka¦e kvalitet izrade plivaju¯ih podova idrugih akusti÷ki zna÷ajnih detalja u strukturi meüspratnihkonstrukcija ÷ija je uloga da smanje prenos zvuka nastalogudarima po podu. Ovakvo merenje je provera rada izvoä÷akoji su gradili testirani objekat, ali to uvek podrazumeva iproveru projekta, što zna÷i projektantskih rešenja.

Merenja zvu÷ne izolacije u objektima

M. Miji¯ 65

Sa slike 4.1 vidi se da izolaciona mo¯pregradne konstrukcije predstavlja veli-÷inu koja se posmatra po frekvencija-ma. Merenjem je odreëna njena vred-nost u opsegu od 100 Hz do 3150 Hz. Toje standardni frekvencijski opseg ukome se u graëvinskoj akustici posma-traju frekvencijski promenljive veli÷ine.

Karakteristi÷na osobina izolacionemo¯i svih masivnih pregrada jeste po-rast vrednosti sa frekvencijom, što sejasno uo÷ava i na slici (dijagram rasteka višim frekvencijama). Takva osobi-na proizilazi iz fizi÷kih zakona prosti-ranja zvuka kroz materijal pregrade.

Na istom dijagramu vidi se ucrtanajedna izlomljena linija sastavljena odtri ravna segmenta. Ozna÷ena je kao"standardna kriva", i ona slu¦i zauporeïvanje sa izmerenim vrednosti-ma. Na osnovu razlike standardne kri-ve i krive izmerenih vrednosti izra÷una-va se pokazatelj veli÷ine izolacione mo-¯i izra¦en jednim brojem. To je ona vre-dnost na formularu koja je ozna÷enasa Rw. Procedura analize njihove razli-ke utvrëna je takoë standardom.Vrednost Rw je merodavna za zaklju-÷ivanje da li merena konstrukcija za-dovoljava postavljene norme. U stan-dardu JUS U.J6.201 svi zahtevi suutvrëni upravo minimalnim vredno-stima Rw koje pregrade moraju imatina pojedinim pozicijama u objektu.

Za merenje izolacije od udarnog zvuka koristi se posebanureäj koji se naziva "standardni izvor zvuka udara". Njegovakonstrukcija je utvrëna namenskim standardom, koji jenaveden u spisku literature [25]. On se sastoji od mehanizmasa elektromotorom koji tegove kalibrisane te¦ine konstant-nom brzinom (deset puta u sekundi) podi¦e i pušta ih da sazadate visine, reda veli÷ine nekoliko centimetara, padnu napod. Time se dobija kontinualna, ponovljiva udarna pobudapoda na mestu gde je mašina postavljena. Ova mehani÷kasprava sastavni je deo standardne akusti÷ke merne opreme.Izolacija od udarnog zvuka odreüje se merenjem nivoa zvu-ka koji takav izvor, postavljen na pod u nekoj prostoriji, pro-izvodi u prostoriji neposredno ispod nje.

Kao i kod izolacije od vazdušnog zvuka, za izolaciju odzvuka udara postoje propisane grani÷ne vrednosti koje semoraju ostvariti na pojedinim pozicijama u objektu. Onesu utvrëne osnovnim standardom JUS U.J6.201.



SLIKA 4.2 - Izgled formulara propisanog standardom sa rezulta-tima merenja izolacije od udarnog zvuka uraënog na jednomobjektu

Rezultat ovakvih merenja prikazuje se u posebnom form-ularu ÷ija je forma utvrëna u tekstu standarda. Na slici 4.2prikazan je takav formular sa unetim rezultatima merenjajedne meüspratne konstrukcije. Vidi se da je njegov izgleduglavnom identi÷an formularu za merenja izloacije od vaz-dušnog zvuka sa slike 4.1. Sadr¦i opšte podatke o mestumerenja, prikaz strukture meüspratne konstrukcije, dija-gram izmerene vrednosti izolacije od udarnog zvuka i eks-plicitnu konstataciju da li izmerena meüspratna konstruk-cija zadovoljava zahteve iz standarda JUS U.J6.201.

Akusti÷ki kvalitet prostorijaAkusti÷ki kvalitet prostorija predmet je standarda JUS

U.J6.215 - "Akustika u graëvinarstvu - Tehni÷ki uslovi zaprojektovanje i izradu: Akusti÷ki kvalitet malih i srednjihprostorija". On je unekoliko druga÷iji od ostalih dosad opi-sanih, u kojima se propisuju razni obavezni zahtevi. Ovajstandard ništa ne propisuje ve¯ sadr¦i uputstva za rešavanjenekih konkretnih projektantskih problema. On omogu¯avaarhitektama da se rešavanje unutrašnjeg dizajna prostorajednostavnijih akusti÷kih zahteva realizuje bez "velikenauke" i, eventualno, bez ve¯e pomo¯i akusti÷kog konsul-tanta. Takva kategorija standarda postoji i na meünarod-nom nivou, da bi rešavanje svih elementarnih, rutinskihakusti÷kih problema u projektovanju bilo jedinstvenoobraëno dokumentom koji sadr¦i skup preporuka i uput-stava za projektantski rad.

Ovaj standard se konkretno odnosi na akusti÷ke interv-encije koje treba izvesti u domenu enterijera da bi se do-bio dovoljan akusti÷ki kvalitet u malim i srednjim prosto-rijama namenjenim za govor. U njegovom tekstu eksplicit-no je utvrëno da se pod pojmom malih i srednjih prosto-rija podrazumevaju prostorije ÷ija je zapremina do 1.000m3. Akusti÷ki kvalitet u smislu ovog standarda podrazume-va razumljivost govora, pa se preporuke sadr¦ane u stan-dardu direktno odnose na prostore kao što su u÷ionice,manji amfiteatri, sudnice, šalterske sale i svi sli÷ni prosto-ri gde se okupljaju ljudi koji komuniciraju govorom a gdese ne upotrebljavaju sredstva za ozvu÷avanje. Standard sene odnosi na prostorije sa posebnim akusti÷kim zahtevi-ma kao što su pozorišta, bioskopi, koncertne sale, studij-ski prostori, veliki amfiteatri. Projekat takvih prostorijapodrazumeva slo¦enu akusti÷ku analizu, i na njih se ne

Merenje izolacije od udarnog zvuka

M. Miji¯ 67

mogu primeniti jednostavna uputstva iz nekog ovakvogdokumenta.

U tekstu standarda definisane su preporuke za geometrij-sko oblikovanje enterijera prostora, vrste i raspored apsorp-cionih površina, za oblike zvu÷ne zaštite radi poboljšanjarazumljivosti govora itd. Nekoliko primera mo¦e detaljnijeda poka¦e njegov sadr¦aj. Na slici 4.3 prikazana je jedna odilustracija koje se nalaze u tekstu standarda. Crte¦i pokazu-ju na÷ine na koje treba da se primenjuju apsorpcioni mate-rijali. Ilustracija na slici pod a) predstavlja pogrešan pri-stup, a ilustracije pod b) i c) predstavljaju pravilnu prime-nu apsorpcionih materijala da bi se ostvarila adekvatnarazumljivost govora.

Drugi primer iz standarda, prikazan na istoj slici, detalj jeu kome se daje uputstvo za akusti÷ku obradu duga÷kih pro-storija. Standard savetuje da se u takvim slu÷ajevima na zad-nji zid (nasuprot govorniku) postavi apsorpcioni materijal ilida se površina tog zida nagne prema auditorijumu radiusmeravanja zvu÷nih refleksija prema zadnjim redovima.

Preciznost akusti÷kih merenjaProblem potrebne preciznosti prilikom merenja zvu÷ne

izolacije obraën je standardom JUS ISO 140-2 - "Akustika -Merenje zvu÷ne izolacije u zgradama i graëvinskih eleme-



SLIKA 4.3 - Ilustracije iz standarda JUS U.J6.215 koje pokazujupogrešne (a) i ispravne (b i c) na÷ine akusti÷ke obrade slušaoni-ca (šrafirano je prikazan apsorpcioni materijal)

nata - Deo 2: Odreïvanje, verifikacija i primena podatakao preciznosti". Ovaj standard je doslovan prevod teksta me-ünarodnog standarda, usvojenog na nacionalnom nivou.Time je zamenjen raniji standard JUS U.J6.039 - "Utvrdjiva-nje zahteva preciznosti akusti÷kih merenja".

Sam po sebi ovaj standard verovatno ne izgleda intere-santan arhtektama, bar ne na prvi pogled, jer se bavi usko-stru÷nim pitanjima iz domena akusti÷kih merenja. Me-ütim, u njemu postoje informacije veoma va¦ne i pou÷neza sve koji su umešani u graëvinsko projektovanje. U tek-stu standarda eksplicitno se ka¦e da postoji odreëna nesi-gurnost u akusti÷kim merenjima koja nastaje usled raznihslu÷ajnih i sistematskih uticaja. Posledica toga je nesigur-nost u utvrïvanju vrednosti pojedinih akusti÷kih parame-tara koji se koriste u projektovanju (izolaciona mo¯ pregra-da, akusti÷ke karakteristike materijala itd.).

Prirodu akusti÷kih pojava i postupaka za njihova mere-nja po pravilu karakteriše znatna tolerancija u preciznostirezultata. Takva nepouzdanost u ovom standardu iskazanaje vrednostima ponovljivosti i reproduktivnosti. Ponovlji-vost je, po definiciji, bliskost podudaranja rezultata nezavi-snih uzastopnih ispitivanja dobijenih istom metodom istogispitivanog materijala, npr. jednog uzorka neke pregradnekonstrukcije, mereno istom opremom u istoj laboratoriji. Toistovremeno predstavlja konstataciju da eventualno sukce-sivno ponavljanje merenja izolacione mo¯i neke pregrade,ili neke druge akusti÷ke veli÷ine, u potpuno istim uslovimasasvim o÷ekivano mo¦e dati rezultate koji se meüsobno unekoj maloj meri razlikuju. Takva je priroda zvu÷nog polja isvih prisutnih akusti÷kih fenomena.

Reproduktivnost je pojam po svojoj prirodi jednak po-novljivosti, i utvrüje bliskost rezultata nezavisnih ispitiva-nja, ali izvedenih na razli÷itim mestima. To zna÷i da repro-duktivnost definiše razlike koje se mogu dobiti pri ispitiva-nju istog materijala ali u razli÷itim laboratorijama.

U standardu je utvrëno kolike te varijacije rezultatamogu biti u praksi. Ponovljivost laboratorijskih merenjaveli÷ina koje su izra¦ene jednim brojem, kao što je izolacio-na mo¯, jeste oko 1 dB. Meütim, reproduktivnost merenjazvu÷ne izolacije varira sa frekvencijom ÷ak i za nekolikodecibela za merenja iste veli÷ine u razli÷itim laboratorija-ma. To zna÷i da se ispitivanjem uzorka neke nove konstruk-cije mogu u razli÷itim laboratorijama sasvim normalno

Preciznost akusti÷kih merenja

M. Miji¯ 69

dobiti rezultati koji se u izvesnoj meri meüsobno razliku-ju. Ovome treba dodati da na normalna rasturanja rezultatamogu uticati i varijacije u na÷inu izrade pregrada, grani÷niuslovi na spojevima sa susednim pregradama itd.

Zašto je sve ovo zna÷ajno za projektovanje? Ovaj stan-dard eksplicitno tvrdi da su izmerene ili izra÷unate vredno-sti akusti÷kih veli÷ina po svojoj prirodi relativno ogra-ni÷ene ta÷nosti, koja teško mo¦e biti bolja od 1 dB (ako imje priroda takva da se izra¦avaju u decibelima). Zato rezul-tati bilo kakvih akusti÷kih prora÷una, npr. izra÷unata izola-ciona mo¯ u okviru analize graëvinske fizike objekta, lo-gi÷no moraju biti prilagoëni takvom stanju stvari. U prak-si to zna÷i zaokru¦ivanje na vrednosti celog broja decibela.

¸injenica je da se povremeno u projektima mogu srestirezultati akusti÷kih prora÷una iskazani ve¯im brojem deci-mala. Savremena sredstva za izra÷unavanje to omogu¯ava-ju. Meütim, prekomerni broj decimala, to jest zna÷ajnihcifara u rezultatu, nikako nije znak preciznosti projektanta.Takva pojava samo pokazuje projektantovo nepoznavanjeosnovnih zakonitosti akustike i akusti÷kih standarda.

Zahtevi korisnikaAkusti÷ki zahtevi koje korisnici raznih graëvinskih objeka-

ta mogu da postavljaju konstatovani su standardom JUS ISO6242-3:1995 - "Visokogradnja - Izra¦avanje zahteva korisnika -Deo 3: Akusti÷ki zahtevi". Ovaj standard, kao i prethodni, pre-vod je odgovaraju¯eg meünarodnog standarda, sa dodatimnacionalnim predgovorom, odnosno uvodnim delom koji ob-jašnjava njegovo poreklo, namenu i vezu sa drugim doma¯imstandardima. On je deo serije koja se sastoji od nekoliko stan-darda iz oblasti graëvinske fizike. Svi oni nose istu osnovnuoznaku, a menja se samo broj iza povlake. Dodatak 3 odnosise na akustiku, a dodaci 1, 2 i 4 sadr¦e takoë stavove korisni-ka, samo posve¯ene toplotnim zahtevima, zahtevima ÷isto¯evazduha i zahtevima za osvetljenost, respektivno.

Nakon prikaza svih relevantnih akusti÷kih standarda sa-dr¦anih u ovom poglavlju mo¦e se re¯i da u tekstu standar-da JUS ISO 6242-3 nema ni÷eg posebno novog. Sve u njemukonstatovane ÷injenice ve¯ su utvrëne brojnim standardi-ma iz oblasti akustike u graëvinarstvu. Meütim, njegovzna÷aj je što je to, kako ve¯ naslov govori, standard iz oblastivisokogradnje a ne akustike, pa je s njim u÷esnicima u pro-



jektovanju i izgradnji objekata koji deluju van akusti÷kestruke ukazano na postojanje odreënih akusti÷kih zahteva.

Opšti je utisak da se ovaj standard mo¦e smatrati "daj-d¦estiranom" verzijom grupe akusti÷kih standarda (serijaJUS U.J6.xxx) prireënom za arhitekte i graëvinare. Njego-vim sadr¦ajem predo÷avaju im se elementi akusti÷kog kom-fora u graëvinskim objektima. Veza sa postoje¯im aku-sti÷kim standardima eksplicitno se navodi na samompo÷etku teksta, gde su svi oni i pobrojani.

Ono što je svakako zna÷ajno jeste što u sklopu utvrïva-nja akusti÷kih zahteva eksplicitno uvodi pojam "zahtevikorisnika". Tim pojmom su obuhva¯eni:

- zaštita od smetnji izazvanih bukom,- zaštita od preslušavanja (misli se: izmeü prostorija) i- obezbeïvanje akusti÷kog kvaliteta prostorija.

To su akusti÷ki elementi koje korisnik u manjoj ili ve¯ojmeri zahteva od graëvinskog objekta. Nakon utvrïvanja zah-teva korisnika, u tekstu standarda slede definicije parametaraza njihovo izra¦avanje. Njegov centralni deo zauzima tabela ukojoj su pobrojani bitni akusti÷ki parametri, njihove definicije,na÷in izra¦avanja i na÷in kvantitativnog vrednovanja.

Prema tome, mo¦e se re¯i da je zna÷aj ovog dokumentaupravo u ÷injenici da se u sklopu grupe standarda iz oblastigraëvinarstva, dakle izvan normativa arhitektonske akusti-ke, konstatuje postojanje akusti÷kih zahteva korisnika ina÷ina, ta÷nije parametara, kojima se ti zahtevi definišu.Sama realizacija akusti÷kog dela projekta, to jest izgradnjaobjekata, ostvaruje se uz pomo¯ ostalih, detaljnijih standar-da iz oblasti arhitektonske akustike.

Zahtevi korisnika

M. Miji¯ 71


M. Miji¯

5. Odrazi u arhitekturi

73

Ostvarivanje akusti÷kog kvaliteta graëvinskih obje-kata predstavlja kompleksan problem. Zato skupakusti÷kih normi sadr¦an u standardima i pravilni-

cima detaljnije prikazanim u prethodnom poglavlju direkt-no uti÷e na ÷itav niz aspekata projektantskog rada u arhi-tekturi. Blok šema sa slike 2.2 pokazuje da akusti÷ki zahteviu arhitekturi podrazumevaju manje ili ve¯e uticaje uslede¯im oblastima projektovanja:

- prostorna organizacija naselja,- unutrašnja organizacija graëvinskih objekata,- elementi graëvinskih konstrukcija objekata i- enterijer.

U ovom poglavlju detaljnije su opisani na÷ini na koje seakusti÷ki zahtevi reflektuju u svakoj od navedenih oblastiarhitekture.

5.1 NaseljaDeo arhitekture koji je na šemi sa slike 2.2 definisan pod

kratkim pojmom "naselja" podrazumeva urbanisti÷ke,odnosno globalne aspekte u kojima se akustika pojavljujesa nekim od svojih zahteva. Njen uticaj se u ovom domenuogleda u slede¯im segmentima projektantskog rada:

- akusti÷ko zoniranje naselja,- raspored graëvinskih objekata na terenu i- orijentacija objekata u prostoru.

Vidi se da su to sve u izvesnom smislu globalne teme ko-je ne zadiru neposredno u sam proces projektantskogrešavanja detalja pojedina÷nih graëvinskih objekata.Mo¦da je najbolje re¯i da su to pitanja akusti÷kog aspektaodnosa pojedina÷nih graëvinskih objekata prema njiho-vom okru¦enju. Pravilan stav arhitekte prema ovim tema-ma indirektno mo¦e imati velikog zna÷aja za ukupan aku-sti÷ki kvalitet projektovanih objekata.

Akusti÷ko zoniranje naseljaAkusti÷ko zoniranje naselja kao pojam objašnjeno je u

poglavlju 4.1. Tamo je detaljnije prikazan sadr¦aj standardaJUS U.J6.205 kojim je ta problematika regulisana. Objaš-njen je princip podele teritorije naselja na akusti÷ke zoneprema njihovoj osetljivosti na buku, pri ÷emu svaka zonaima razli÷ite dozvoljene maksimalne vrednosti nivoa bukeu spoljašnjoj sredini. Lista razli÷itih vrsta zona pokazuje daje njihova klasifikacija napravljena prevashodno premanameni i unutrašnjim sadr¦ajima objekata koji preovlada-vaju. Svaka urbanisti÷ka promena, svaki novi projektovanii izgraëni objekat ili bilo kakva graëvinska intervencija unaseljima mora poštovati usvojeno ili, u krajnjoj liniji,zate÷eno stanje akusti÷kih zona.

Globalna karakterizacija objekata s aspekta akusti÷kogzoniranja utvrüje se po dva bitna osnova. To su:

- osetljivost sadr¦aja objekata na buku i- prisustvo ja÷ih izvora buke u objektima i oko njih.

Postoje kategorije objekata koji su posebno osetljive nabuku. U njih spadaju pre svega bolnice, oporavilišta i sli÷niobjekti, no tu su i sve stambene zgrade, koje su u svakomnaselju najbrojnije, a stanovi su, izmeü ostalog, i prostorza odmor. Sa druge strane, postoje objekti koji zbog svogsadr¦aja stvaraju buku u neposrednoj okolini. Takve su fabri-ke, saobra¯ajni terminali (stanice svih vrsta), servisne zone,itd. I obi÷ni poslovni objekti sa kancelarijskim prostorimamogu podrazumevati izvesnu u¦urbanost, ¦amor i pove¯anintenzitet saobra¯aja u okolini, što sve zajedno povla÷i višinivo buke u njihovom neposrednom okru¦enju.

Izvori buke u naseljima nisu isklju÷ivo vezani za graë-vinske objekte. Sve saobra¯ajnice predstavljaju manje ilive¯e izvore buke, što zavisi od njihove vrste (ulica, pruga,autoput), dnevnog re¦ima i ranga u opštoj komunikacionojšemi naselja.


ODRAZI U ARHITEKTURI

Kada se sve to ima u vidu, akusti÷ki aspekt izgradnje naseljanala¦e logiku grupisanja objekata u prostoru prema njihovojakusti÷koj srodnosti. Takvo ujedna÷avanje po sadr¦aju suštinaje ideje o akusti÷kom zoniranju. U pitanju je meüsobno usa-glašavanje prostornih lokacija objekata osetljivih na buku, obje-kata koji sadr¦e izvore buke i pa¦ljivo pozicioniranje trasa sao-bra¯ajnica u skladu sa usvojenim prostornim rasporedom.

Akustika svakako omogu¯ava da se posebnim akusti÷kimintervencijama svi objekti koji sadr¦e izvore buke u÷ine"benignim" po okolinu. Postoje teorijski osnovi za projek-tovanje i realizaciju kvalitetnih mera zaštite od bilo kogizvora buke ako su pri tome zadovoljeni neki jednostavnitehni÷ki i drugi preduslovi (npr. dovoljni unutrašnji gaba-riti postorija u kojima se nalaze izvori buke). Sasvim jemogu¯e, primenom posebnih akusti÷kih mera i uz pa¦ljivoizvoënje radova, bilo koju bu÷nu fabriku ili sli÷an indu-strijski objekat u÷initi prakti÷no ne÷ujnim za okolinu.

Meütim, intenzivna primena drasti÷nih rešenja akusti÷kihproblema otvara sasvim novu oblast finansijskih ulaganja, tojest pove¯ava investicije za izgradnju takvih specijalno gra-ënih objekata. U ekstremnim slu÷ajevima pove¯anje investici-je zbog uvoënja posebnih mera zvu÷ne zaštite mo¦e biti izu-zetno veliko. Zato u svakoj takvoj situaciji ostaje pitanje ispla-tivosti poduhvata i generalnog smisla ÷itavog koncepta ako sesve to mo¦e izbe¯i gradnjom bu÷nih objekata na nekom dru-gom, manje kriti÷nom mestu. Odlu÷ivanje o takvim pitanjimaprvi je odraz uticaja akustike u arhitekturi.

I pored mogu¯nosti savremene akustike, postoje problemiza koje se ÷ini da nemaju rešenja. Problemi intenzivnih površin-skih saobra¯ajnih resursa (kamionski saobra¯aj, ¦eleznica, aero-dromi) uglavnom se ne mogu potpuno rešiti ni posebnim ula-ganjem. Rešenja koja otklanjaju akusti÷ki problem bila bi pro-blemati÷na u svakom drugom pogledu (npr. potpuno uklanja-nje drumskog saobra¯aja pod zemlju, gradnja aerodroma naveoma velikim udaljenostima od naselja itd.). Zato akusti÷kozoniranje mora obuhvatati i problem komunikacija, pa zone saobjektima ÷iji je sadr¦aj osetljiv na buku treba okru¦iti sao-bra¯ajnicama dovoljno niskog intenziteta saobra¯aja.

Raspored graëvinskih objekataPostoje okolnosti kada se sadr¦aj neke zone naselja u

akusti÷kom smislu ne mo¦e sasvim unificirati, recimo u

Naselja

M. Miji¯ 75

zonama gradskog centra ili u zonama sao-bra¯ajnih terminala (to su sve kategorije izstandarda JUS U.J6.205). Kao primer se mo¦enavesti da se u centrima naselja obi÷no sme-njuju stambene i poslovne zgrade, iako senjihovi akusti÷ki zahtevi u odnosu na okru-¦enje znatno razlikuju. U takvim okolnosti-ma pojavljuje se slede¯i nivo akusti÷kih uti-caja: optimizacija rasporeda i meüsobnogodnosa graëvinskih objekata na terenu.

Pri prostiranju zvu÷nog talasa sve fizi÷keprepreke na njegovom putu, kao što su zgra-de i drugi objekti, stvaraju "zvu÷ne senke".To zna÷i da je iza prepreke nivo zvuka uvekni¦i nego što bi bio da te prepreke nema.Mo¦e se re¯i da gubitak vidljivosti zvu÷nogizvora povla÷i za sobom i smanjenje ÷ujnosti(vidi tekst u okviru).

Kada se unutar jedne zone zajedno poja-vljuju objekti veoma razli÷ite osetljivosti nabuku ili pojedina÷ni objekti koji u sebisadr¦e jake izvore buke, po¦eljno je da se nji-hov meüsobni odnos na terenu akusti÷kioptimizira. To zna÷i da se manje osetljiviobjekti postavljaju bli¦e potencijalnim izvo-rima buke i time stvori izvesna zvu÷na senkaiza njih, pogodna za smeštaj onih ÷ija je ose-tljivost na buku ve¯a. Na fasadama poslovnihobjekata mogu se tolerisati viši nivoi bukenego na fasadama stambenih zgrada. U zona-ma gradskog centra posebno neosetljivi nabuku jesu tr¦ni centri svih vrsta i sli÷niobjekti. U zvu÷noj senci takvih zgrada moguse pozicionirati osetljiviji objekti, kao što sustambene zgrade, objekti bolni÷ko-medicin-ske namene i sli÷no.

Jedan primer koji ilustruje koriš¯enjezvu÷ne senke u organizaciji objekata na tere-nu prikazan je na slici 5.1. Neposredno uzglavnu ulicu koja prolazi kroz prikazanonaselje postavljeni su objekti manje osetlji-vosti na buku, kao što su tr¦ni centri i drugiposlovni objekti. Tek se iza njih nalaze stam-



Kada zvu÷ni talas naië na neku ÷vrstuprepreku, oko njenih ivica dolazi do izve-snog savijanja putanje zvu÷ne energije. Ta-las koji prolazi neposredno pored ivice pre-preke ne nastavlja put potpuno pravolinij-ski, ve¯ jedan deo njegove energije skre¯e uprostor iza prepreke. Ovo savijanje talasaoko prepreke naziva se difrakcija. Pojava seteorijski objašnjava ÷injenicom da ivicaprepreke, na osnovu zvu÷ne energije koja jepogaä, postaje novi izvor zvuka koji zra÷iu okolinu, pa i u prostor iza prepreke.

Fenomen difrakcije nije specifi÷nost samozvuka ve¯ je svojstven svim talasnim poja-vama u prirodi. Oko prepreka se savijajuelektromagnetski talas (radio talasi, sve-tlost), ÷ak i talasi na površini vode.

Osnovno pitanje pri pojavi difrakcije jestekoliko ¯e zvu÷ne energije, usled tog savija-nja, dospeti u prostor iza prepreke. To pita-nje se u domenu akustike mo¦e i druga÷ijeformulisati, pa se utvrüje smanjenje nivoazvuka koje unosi prepreka u odnosu na sta-nje u prostoru koje bi bilo da ona ne postoji.

Uticaj prepreke, odnosno efekat difrakcije,ma kako se fizi÷ki iskazivao, zavisi ododnosa dimenzije prepreke i talasne du¦inezvuka. I pored slo¦enog matemati÷kogaparata kojim se pojava teorijski definiše,njene opšte osobine mogu se kvalitativnoopisati na relativno jednostavan na÷in.Kada je talasna du¦ina zvuka veomamala u odnosu na dimenzije prepreke, a tou praksi zna÷i na visokim frekvencijamaili kada je prepreka veoma velika, uticajprepreke je znatan. Tada relativno malideo zvu÷ne energije dospeva u zonu zvu-÷ne senke. Nasuprot tome, kada je talasnadu¦ina zvuka velika u odnosu na prepre-ku, što zna÷i na dovoljno niskim frekven-cijama ili kada je prepreka relativno ma-la, uticaj difrakcije mo¦e biti zanemarljiv.Naravno da izmeü ove dve krajnosti stojiširoka prelazna zona u kojoj se uticaj pre-preke menja od zanemarljivog do veomavelikog.

bene zgrade, te su one u manjoj ili ve¯oj zvu÷noj senci uodnosu na glavnu ulicu, a u svakom slu÷aju pove¯ano jenjihovo rastojanje od potencijalnih izvora buke. U zonustambenih zgrada zalaze samo pomo¯ne, pristupne sao-bra¯ajnice u kojima je saobra¯aj obi÷no ni¦eg intenziteta.

Parametar koji mo¦e da poslu¦i kao pokazatelj akusti÷kogkvaliteta nekog projektantskog rešenja organizacije objeka-ta na terenu jeste eksponiranost fasada bukom. U tom smi-slu, cilj svakog koncepta u prostornoj organizaciji treba davodi minimizaciji eksponiranosti fasada zvu÷nom energijomkoja dolazi iz mogu¯ih izvora zvuka u okolini. Zvu÷na sen-ka je jedna od metoda kojom se to mo¦e posti¯i. Odgovara-ju¯e zaštitno postavljanje manje kriti÷nih objekata, kao nailustraciji sa slike 5.1, smanjuje eksponiranost bukom fasa-da objekata osetljivijeg sadr¦aja.

Naselja

M. Miji¯ 77

SLIKA 5.1 - Jedan primer zaštitne pozicije objekata koji su ma-nje osetljivi na buku. Stambeni objekti (ozna÷eni sa 1) u izve-snoj meri su zašti¯eni od saobra¯ajne buke zvu÷nom senkomobjekata druge namene (ozna÷eni sa 2)

Orijentacija objekata u prostoruPrincip minimizacije eksponiranosti fasada bukom mo¦e

se primeniti i za vrednovanje rešenja kada se fokusira samojedan objekat u sklopu nekog ve¯eg bloka zgrada. U nekimzadatim uslovima i sa zate÷enom prostornom dispozicijompotencijalnih izvora buke, malim promenama pozicijeobjekta u odnosu na okru¦enje mo¦e se dosta uticati naeksponiranost njegovih fasada bukom, a time i na ukupniakusti÷ki kvalitet.

Evo jednog hipoteti÷kog primera. Ako je neka zgrada usvojoj osnovi pravougaona, razumljivo je da ¯e eksponira-nost njenih fasada bukom biti procentualno manja kada jeprema potencijalnim zvu÷nim izvorima okrenuta svojomu¦om stranom. Tada sama zgrada formira zvu÷nu senku napojedinim delovima svojih fasada. Veli÷ini fasade koja jeneposredno izlo¦ena buci direktno je srazmeran i broj pro-storija ÷iji se prozori, a time i njihova unutrašnjost, ekspo-niraju istom bukom. ¸ak i ako se neka fasada ne nalazi u

zvu÷noj senci, energi-ja koja pogaä nekiprozor na njoj zavisiod ugla pod kojimzvu÷ni talas nailazi.Kada je taj ugao velikiu odnosu na osu pro-zora, odnosno kadazvuk na prozor naila-zi ukoso, energija ko-jom je prozor ekspo-niran znatno je ma-nja nego kada bi istitalas pogaäo prozorpod pravim uglom,odnosno kada bi nai-lazio u osi prozora.

Da bi se razjasnioovaj koncept, jedanhipoteti÷ki primerakusti÷ki bolje i lošijeorijentacije objekatana terenu prikazan jena slici 5.2. Prikazanesu ÷etiri zgrade koje



SLIKA 5.2 - Jedan primer uticaja orijentacije objekata na aku-sti÷ki kvalitet (vidi objašnjenje u tekstu)

se nalaze neposredno uz jednu saobra¯ajnicu sa okretni-com. Neke od njih okrenute su prema potencijalnim izvo-rima buke na ulici svojim ve¯im fasadama. Ako su to stam-beni objekti, skoro polovina stanova u njima maksimalnoje izlo¦ena saobra¯ajnoj buci. Jedna zgrada je okrenuta pre-ma ulici svojom manjom fasadom. To u zadatim okolnosti-ma predstavlja akusti÷ki korektniju poziciju. Samo je u¦ideo objekta u neposrednoj blizini potencijalnih izvora bukei direktno eksponiran, pa je sasvim sigurno manji broj sta-nova ugro¦en.

Pokazani primer sa slike 5.2 razmatran je pod pretpostav-kom da su to stambeni objekti. Da su prikazani objekti posvom sadr¦aju poslovni, dakle manje osetljivi na buku, aku-sti÷ka analiza mogla bi voditi zaklju÷ku da je bolje ako suoni prema saobra¯ajnici okrenuti najve¯im fasadama, jer jetada i zvu÷na senka iza njih ve¯a. U nekim okolnostima tomo¦e biti va¦no.

Prema tome, princip orijentacije objekata ne mo¦e se jed-nozna÷no definisati. On zavisi od unutrašnjeg sadr¦ajaobjekta i uslova oko njih. Utvrïvanje optimalnog rešenjazahteva precizno poznavanje sadr¦aja objekta i poznavanjenaj÷eš¯e mogu¯ih pozicija izvora buke u okolini. Nakon to-ga u procesu projektovanja sledi analiza najoptimalnijegkoncepta pozicije objekta u odnosu na zadate okolnosti.

U uslovima precizno determinisanog fasadnog fronta,kao što je slu÷aj u svim gradskim ulicama, optimizacija po-lo¦aja zgrade svakako nije mogu¯a jer postoji samo jedna,unapred zadata, linija fasade. U novim gradskim blokovima,gde pozicija objekata uglavnom nije striktno diktirananekim drugim uslovima, uvek se prostom rotacijom svakogobjekta mogu na¯i njegove akusti÷ki bolje i lošije pozicije.

5.2 ObjektiAkusti÷ki aspekti arhitektonskog projektovanja se jed-

nim svojim segmentom odra¦avaju i na problematiku glo-balnog rešavanja unutrašnjosti graëvinskih objekata.Nakon razmatranja odnosa objekta prema spoljnim izvori-ma buke, projektantski rad u oblasti zvu÷ne zaštite nasta-vlja se u fazi razrade njegovog unutrašnjeg koncepta. Tu sepojavljuju razli÷iti zahtevi prilikom definisanja opšteg orga-nizacionog i konstruktivnog koncepta objekta, ali je uvek

Naselja

M. Miji¯ 79

prvi korak u domenu njegove unutrašnje organizacije. U tojfazi projektovanja sve su odluke u rukama arhitekte. Nekaakusti÷ki loša projektantska rešenja nastala u toj fazi nemogu se nikako popraviti kasnijim radom akusti÷kog kon-sultanta ili nekakvim specijalnim metodama obrade.

Kao što je nazna÷eno na slici 2.2, u domenu unutrašnjeorganizacije objekta s akusti÷kog aspekta zna÷ajne su slede-¯e teme:

- unutrašnja organizacija, to jest meüsobni prostorniodnosi prostorija u zavisnosti od njihove namene,

- gabariti prostorija i- na÷ini rešavanja va¦nijih instalacija.

U ovom poglavlju su detaljnije opisani na÷ini na koje seakusti÷ki zahtevi reflektuju u svakoj od navedenih tema.

Unutrašnja organizacija prostoraKao što se u naseljima pribegava akusti÷kom zoniranju, što

podrazumeva grupisanje objekata po akusti÷koj srodnosti,ista metodologija se primenjuje, samo na mikroplanu, u unu-trašnjosti graëvinskih objekata. Sama metodologija je vrlosli÷na onoj kojom se zoniraju naselja i podrazumeva grupisa-nje prostorija po bu÷nosti njihovih sadr¦aja, s jedne strane, ipo osetljivosti na buku, sa druge. Prostorije u kojima nemaizvora buke i ÷iji sadr¦aj nije osetljiv na buku mogu biti tam-pon zone izmeü bu÷nih i osetljivih delova objekta.

U tom smislu, prvi korak u akusti÷kom delu posla naprojektovanju nekog graëvinskog objekta podrazumevakategorizaciju prostorija po bu÷nosti. Principijelno se mogudefinisati tri bitne akusti÷ke kategorije:

- bu÷ne prostorije,- prostorije osetljive na buku i- neutralne prostorije.

Bu÷ne prostorije su one u kojima postoje ja÷i izvori buke.Tipi÷an primer su prostorije sa raznom mašinskom opremom,sanitarni ÷vorovi i sli÷no. Prostorije osetljive na buku su oneu kojima se nalaze korisnici ÷iji zahtevi uklju÷uju i relativnoniske nivoe buke u okru¦enju. Primer su spava¯e sobe stano-va. Najzad, neutralne prostorije su one u kojima nema izvorabuke, ali u kojima ni prisustvo buke nije kontraindikovano.Tipi÷an primer su razni magacini, komunikacioni prostori,ostave i prostorije sli÷nih namena. U kategoriju neutralnihprostora u objektu mogu se svrstati i neke tehni÷ke eta¦e.



Navedena kategorizacija samo je principijelna, a u sva-kom objektu se mo¦e napraviti nešto finija skala akusti÷kepodele prostora. Tako su u standardu JUS U.J6.201 definisa-ne obi÷ne, bu÷ne i vrlo bu÷ne prostorije. Ova podela jenapravljena egzaktno, prema nivoima buke koji se u njimamogu javiti. Sli÷na gradacija mo¦e se utvrditi i za prostorijeosetljive na buku. U poslovnim objektima za to se koristiPravilnik o merama i normativima zaštite na radu od bukeu radnim prostorijama (pogledati poglavlje 4.1).

Na slici 5.3 prikazan je jedan primer akusti÷ki pogrešnorešene organizacije prostora u stambenoj zgradi. Kupatilo,zbog instalacija i uobi÷ajenih aktivnosti u njemu, predsta-vlja potencijalni izvorvazdušne i strukturnebuke. Zbog toga je pro-jektantsko rešenje pokome kupatilo od spa-va¯e sobe deli samo je-dan zajedni÷ki zid veomanepovoljno. Na ovakoprikazanom crte¦u ne vi-di se da u zidu koji delikupatilo od sobe postojivodovodna instalacija(da bi ucrtani lavaboimao neku funkciju), ko-ja bi stvarala strukturnubuku unutar zida i ozbilj-no ugro¦avala bukomsobu sa druge strane.

Rešavanje akusti÷kogproblema u primeru saslike 5.3 teorijski je mo-gu¯e. Potrebno je prime-niti posebne akusti÷kemere zaštite, što bi zah-tevalo slo¦eniju kons-trukciju pregradnog zidai sasvim nestandardne na÷ine ugradnje svih instalacija unjemu. Jasno je da to povla÷i pove¯anje debljine zida, pose-bno delikatne mere elasti÷nog oslanjanja sistema cevi unu-tar instalacionih kanala u zidu i, samim tim, pove¯anjecene izgradnje.

Objekti

M. Miji¯ 81

Slika 5.3 - Jedan primer akusti÷kog defekta u organizaciji pro-storija u objektu jer se dodiruju spava¯a soba i kupatilo, pri÷emu su u njihov zajedni÷ki zid ugraëne vodovodne instalacije

Osim što te posebne akusti÷ke intervencije pove¯avajuukupnu cenu izgradnje objekta, praksa je pokazala da setakvi akusti÷ki detalji zbog svoje delikatnosti teško moguizvesti kvalitetno sa uobi÷ajenom graëvinskom operati-vom. Uglavnom su u pitanju radovi koji zahtevaju izvoä÷especijalizovane za takve vrste poslova. I pored pa¦ljivo raz-raënog akusti÷kog projekta zvu÷ne zaštite, sa svimpotrebnim detaljima oslanjanja instalacija i uz znatnopove¯anje debljine pregradnog zida, izvesno je da se unormalnoj izgradnji stambenih objekata takvi elementi uvelikom procentu ne mogu izvesti bez ve¯ih ili manjihpropusta. Zbog toga se u startu mo¦e smatrati da ¯e podnormalnim okolostima akusti÷ki kvalitet takvog objekta, ipored svih preduzetih mera i poskupljenja gradnje, bitiveoma problemati÷an.

U primeru sa slike soba i kupatilo pripadaju istom stanu.Posebno bi bilo delikatno ako bi ove dve prostorije sa takvimmeüsobnim prostornim odnosom pripadale razli÷itim sta-novima, to jest razli÷itim korisnicima. Tada bi zid izmeünjih bio granica dva susedna stana, što bi u akusti÷kom smi-

slu svakako bilo ekstrem-no loše rešenje.

Primer sa slike 5.3 vo-di zaklju÷ku da aku-sti÷ki kvalitetno rešenjeprostorne organizacijestambenih objekata zah-teva grupisanje kuhinja,odnosno soba na mestusu÷eljavanja stanova. Tozna÷i da je na granicisusednih stanova po¦elj-no da budu kuhinja pre-ma kuhinji, soba premasobi. Po podeli prostori-ja uvedenoj na po÷etkupoglavlja, to zna÷i dabu÷ne prostorije u ob-jektu moraju biti grupi-sane i, po mogu¯stvu,okru¦ene raznim komu-nikacionim, odnosnoakusti÷ki neutralnimprostorima stana.



SLIKA 5.4 - Primer dobre organizacije prostora s akusti÷kogaspekta. Kupatila, kuhinje i stepenište grupisani su tako daugro¦avanje bukom bude minimalno

Na slici 5.4 prikazan je jedan primer aku-sti÷ki korektne organizacije prostora u stam-benom objektu. Kupatila i kuhinje su prostor-no grupisane oko stepeništa, ÷ime su objedi-njeni svi potencijalni izvori buke. Ne postojispava¯a soba koja bi neposredno bila ugro¦enabukom drugog korisnika, što zna÷i zvukom iztuëg kupatila, kuhinje ili sa stepeništa. Akojoš prostorija stana pored kupatila nije spava¯asoba ve¯ neki drugi prostor, akusti÷ki zahtevikoji se odnose na unutrašnju organizaciju pro-stora u potpunosti su ispoštovani.

Posebnu pa¦nju pri rešavanju organizaci-je prostora zahtevaju veoma bu÷ne prostori-je, definisane standardom JUS U.J6.201. Tosu prostorije sa raznim mašinskim i drugimbu÷nim elementima instalacija. U jednoj uo-bi÷ajenoj stambenoj zgradi u tu kategorijuspadaju pogonska prostorija lifta, prostorijapodstanice za grejanje i prostorija sa pum-pama za vodu. U poslovnim objektima tajspisak mo¦e biti nešto du¦i, jer se javljajubu÷ne prostorije sa ureäjima za ventilacijui klimatizaciju, prostorije agregata za van-redno napajanje i sli÷na mašinska oprema.Izbor adekvatne pozicije u objektu za ovevrste prostorija mo¦e znatno da uštedi sred-stva za zvu÷nu izolaciju, kao što njihov nea-dekvatan smeštaj mo¦e stvoriti nerešiv aku-sti÷ki problem.

Gabariti prostorijaJedan od meü arhitektama verovatno naj-

manje poznatih akusti÷kih zahteva jeste osta-vljanje dovoljnog gabarita unutar graëvin-skog objekta na svim pozicijama koje su kri-ti÷ne s aspekta bilo kog elementa akusti÷kogkvaliteta. Taj zahtev za dovoljnim gabaritimauglavnom se pojavljuje u tri opšta slu÷aja:

- u prostorijama gde se nalaze jaki izvoribuke neophodno je predvideti njihovedovoljno velike dimenzije radi eventualnogsmeštanja sredstava za prigušenje buke,

Objekti

M. Miji¯ 83

Interesantno je da se u kategoriji bu÷-nih, bolje re÷eno vrlo bu÷nih prostorijaupravo u današnje vreme širi jedna no-va vrsta. To je bioskop sa savremenimsistemima za reprodukciju zvuka, ma-da taj problem prati sva mesta gde seprimenjuju aktuelni sistemi reprodukci-je filmskog zvuka, uklju÷uju¯i i dobroopremljene "ku¯ne bioskope" sa televi-zijskim prijemnicima velikog ekrana imo¯nim zvu÷ni÷kim sistemom.

Merenja su pokazala da se u pojedinimsekvencama današnjih filmova u repro-dukovanom zvuku pojavljuju impulsi÷iji nivo premašuje 110 dB. Sistemi zareprodukciju zvuka u bioskopu imajusnagu reda veli÷ine i do desetina kW.Posebno je va¦na ÷injenica da novetehnologije omogu¯avaju i reprodukci-ju zvukova veoma niskih frekvencija. Ujednom beogradskom bioskopu koji jenedavno renoviran i opremljen savre-menom tehnologijom za reprodukcijuzvuka tokom projekcije najava za novefilmove izmereni su udari na frekvenci-jama ispod 100 Hz (tzv. basovi) koji supovremeno dostizali 110-112 dB.

Danas je u akustici jedan od najslo-¦enijih projektantskih zadataka posta-lo projektovanje multipleks bioskopa, tj.bioskopa sa više sala u istom graëvin-skom objektu. Zvu÷na izolacija izmeüsala zahteva veliku pa¦nju projektantai podrazumeva primenu vrhunskih zna-nja iz oblasti arhitektonske akustike.¸ini se da nije daleko od toga ni pro-blem zvu÷ne izolacije stana u kome bivlasnik ¦eleo da koristi sve pogodnostisavremene opreme za "ku¯ni bioskop".

U tom smislu je ve¯ klasi÷an projek-tantski problem klubova i diskoteka, ukojima se danas podrazumevaju veomasna¦ni sistemi za ozvu÷avanje, ništaslabiji od bioskopskih.

- na svim pozicijama gde se od pregradnihkonstrukcija zahteva velika izolaciona mo¯mora se predvideti prostor za smeštajdovoljno debelih pregradnih zidova, odno-sno meüspratnih konstrukcija i

- u prostorijama namenjenim slušanju mu-zike ili govora (koncertne sale, bioskopi,amfiteatri) mora se obezbediti zapreminau skladu s akusti÷kim zahtevima koji pro-izlaze iz domena estetike zvuka.

U prostorijama gde postoje jaki izvori bukeneophodne su posebne akusti÷ke mere za spre-÷avanje njenog širenja po objektu. Bez obzirana vrstu primenjene zaštite, va¦i opšti principda je broj decibela za koji treba umanjiti nivobuke direktno srazmeran dimenzijama kon-strukcija kojima se to posti¦e. U prostoru kojije nedovoljno veliki ne postoji ni teorijskamogu¯nost da se nivo buke spusti ispod grani-ce koja je odreëna ostavljenim prostorom.Zbog toga se u bu÷nim prostorijama mora jošu fazi razrade unutrašnje organizacije objektaostaviti gabarit koji ¯e omogu¯iti postavljanjedodatnih akusti÷kih konstrukcija.

Potpuno isti problem javlja se i u rešavanjupregradnih konstrukcija. Velika izolaciona mo¯mo¦e se dobiti samo dovoljno velikom deblji-nom zida. Na malom prostoru predviënom zaneku pregradu u objektu to je nemogu¯e.Mo¦e se re¯i da svaki decibel slabljenja zvukapri prolasku kroz neku pregradu ima svoj ekvi-valent u centimetrima njene debljine. Više otome napisano je u poglavlju 5.3.

Kao ilustracija problema prostora kad su pre-grade u pitanju mo¦e poslu¦iti podatak da sena mestima gde je neophodno izuzetno velikoslabljenje zvuka pojavljuju pregradne konstruk-cije debele više desetina centimetara (vidi tekstu okviru). Na¦alost, ne postoje "tajne" formu-le niti "nove tehnologije" koje tankim pregra-dama mogu rešiti ozbiljne izolacione zahteve.

U prostorijama u kojima je odziv va¦an saspekta estetike zvuka, kao što su sale svih

AKUSTIKA U ARHITEKTURI


Brojni su primeri iz prakse koji govore oprojektantskim greškama nastalimzbog nepoštovanja principa "dovoljnezapremine". Pokazalo se da buka dizel-agregata u graëvinskim objektimamo¦e ostati nerešiv problem samo zatošto u prostoriji u kojoj se on nalazi ne-ma dovoljno prostora za primenuzaštitnih akusti÷kih mera. To su, podefiniciji, posebne dodatne obloge saunutrašnje strane prostorije, priguši-va÷i na putu prolaska vazduha zahlaënje motora, prigušiva÷i u izduv-noj cevi itd. Sve to zajedno zahtevaprostor koji se mora predvideti projek-tom. U slu÷aju dizel-agregata akusti÷kizahtevi za prostorom gotovo uvek suve¯i od onog što se u katalozima zahte-va kao njihov minimalni radni volu-men. On je utvrën potrebama radadizel-motora, a akusti÷ke potrebe ugla-vnom podrazumevaju više.

Za ilustraciju akusti÷kog zahteva zaodreënom debljinom zidova radi pos-tizanja velike izolacione mo¯i dovoljnoje prelistati bilo koji akusti÷ki pri-ru÷nik. Za to je svakako referentna pu-blikacija britanske radiodifuzne ku¯eBBC, koja sadr¦i pregled karakteristikaraznih pregradnih konstrukcija prime-njenih u njihovim studijskim prostori-ma (lit. 24).

U njoj se mo¦e videti da je uobi÷ajenoda zidovi studija, u zavisnosti od zah-tevane zvu÷ne izolacije, budu debljine30-50 cm, na nekim pozicijama uobjektima imaju debljinu ÷ak 100 cm.To su gabariti pregrada koji su neop-hodni kada se tra¦i izuzetno velikazvu÷na izolacija dostojna jednog studi-ja, ali i drugih prostorija za koje setra¦i veliko slabljenje buke u pregrad-nim konstrukcijama. Prema tome, kva-litetno rešenje unutrašnje organizacijegraëvinskih objekata, kada je topotrebno, mora predvideti dovoljanprostor za ovakve zidove.

84

mogu¯ih namena, prvo što treba definisati pre pristupanjaizradi projekta jeste njihova neophodna zapremina. Naime,postoje akusti÷ki efekti koji su tesno vezani s ukupnomzapreminom prostorija. U priru÷nicima je taj zahtev obi÷noiskazan u podataku o tra¦enoj zapremini po jednom gleda-ocu. Tako se navodi podatak o potrebnom broju kubnihmetara zapremine po gledaocu u koncertnim salama, bio-skopima, itd. Za ilustraciju se mo¦e navesti da se u koncert-nim salama iz akusti÷kih razloga zahteva zapremina 8-12 m3

po osobi. Zbog prirode zvu÷nog polja i fizi÷kih zakona kojiu njemu va¦e, u salama suviše malih zapremina uglavnomje nemogu¯e dobiti potreban akusti÷ki kvalitet.

InstalacijeU svim vrstama graëvinskih objekata postoje manje ili

više slo¦ene mašinske i hidro-instalacije. One obuhvatajuvodovod, kanalizaciju, grejanje, sisteme ventilacije i klima-tizacije. Zajedni÷ko svim nabrojanim vrstama instalacijajeste to da kroz njih proti÷u nekakvi fluidi, kao i da negdeu okviru sistema mogu postojati mašinski ureäji za poti-skivanje tih fluida. Zbog toga instalacije u graëvinskimobjektima predstavljaju potencijalne izvore buke. Istovre-meno, priroda ljudskih zahteva diktira potrebu da instala-cije prolaze kroz gotovo sve delove objekta.

Osnovni zvuk koji nastaje u instalacijama uglavnom jeposledica proticanja fluida (voda, vazduh, para) ili radaobrtnih mašina u sistemu (ventilatori, pumpe). Najzad,mogu¯a je pojava zvu÷ne energije i usled nekih nepravilno-sti kao što su udaranja, kloparanja, vibracije nedovoljnopri÷vrš¯enih delova, itd. Takvi zvu÷ni izvori nisu stalni ve¯se mogu pojaviti i naknadno, tokom eksploatacije objekta.

Najrasprostranjeniji izvor zvu÷ne energije u fluidima jesuturbulencije. One se javljaju svuda gde se u procesu protica-nja pojavljuju fizi÷ke prepreke. To mogu biti kolena i ventiliu cevovodima, odnosno kolena i rešetke u ventilacionimkanalima. Koli÷ina zvu÷ne energije nastale u fluidima sra-zmerna je njihovoj brzini proticanja. Zbog toga su potencijal-ni akusti÷ki problemi koje stvaraju instalacije srazmerni brzi-nama proticanja fluida u njima (vidi tekst u okviru na sle-de¯oj strani).

Karakteristi÷no je za instalacije da se one u objektimapojavljuju kao dvostruki izvori zvuka: i vazdušnog i struktur-

Objekti

M. Miji¯ 85

nog. Instalacije vodovoda, kanalizacije i greja-nja dominantno generišu strukturni zvuk umaterijalu pregrada unutar kojih se nalaze.Instalacije ventilacionih sistema kao izvori bukeu graëvinskim objektima prevashodno su pro-blem vazdušne buke koja se kroz ventilacioneotvore zra÷i u prostorije, ili koju zra÷e limenizidovi kanala u svoju okolinu. Ventilacionikanali mogu u manjoj meri stvarati i struktur-nu buku u pregradnim konstrukcijama prekota÷ki vešanja ili oslonaca.

Akusti÷ka praksa nudi niz raznovrsnihmera za smanjenje uticaja buke instalacija.Njihova eventualna primena u objektu zavisiod više faktora. Meütim, najva¦nija mera za-štite jeste pa¦ljivo odreïvanje trasa instalaci-ja još u fazi razrade unutrašnje organizacijeobjekta. Pri tome se mora voditi ra÷una da seminimiziraju prolasci instalacija u blizini pro-storija koje su kriti÷ne s aspekta zvu÷ne za-štite (spava¯e sobe i sli÷ni prostori). Ova meraje uvek jeftinija od svih naknadnih rešenjakoje nudi akustika.

Kada se prostornim rasporedom instalacijau objektu ipak ne mo¦e izbe¯i ugro¦avanjebukom, na raspolaganju su razli÷ite merezvu÷ne zaštite. One mogu imati tri mogu¯efunkcije:



Slika 5.5 - Primer smanjenja prenosa strukturnebuke sa cevi na graëvinsku konstrukciju zgradeprimenom elasti÷nog oslanjanja instalacije

Koliko ozbiljan problem mo¦e biti bukainstalacija nastala unutrašnjim turbu-lencijama najbolje pokazuje primer gaso-voda prirodnog gasa, koji je kod nas ve¯uobi÷ajen u mnogim industrijskim objek-tima. U nekim okolnostima turbulencijeu ovom gasu, zbog uslova proticanja,mogu biti veoma sna¦an izvor zvuka.U nekim termoelektranama i toplanamakao gorivo se koristi prirodni gas. Negdeu neposrednoj okolini takvog objekta gasprolazi kroz specijalni sistem ventila kojimenja pritisak i brzinu, i koji se nazivareducir-stanica. ¸injenica da gas sukce-sivno prolazi kroz više ventila i pri tomemenja parametre kretanja (brzina, priti-sak) podrazumeva neumitnu pojavusna¦nih turbulencija.Kao posledica toga, cev gasovoda izareducir-stanice postaje izuzetno sna¦anizvor buke. U nekim takvim objektimaizmeren je nivo od preko 100 dBA narastojanju 1 m od površine zida cevi gaso-voda. Naravno da takva cev, kada se uve-de u objekat, postaje ozbiljan izvor buke unjegovoj unutrašnjosti. Primer gasovodakvantitativno pokazuje koliko sna¦namo¦e biti buka nastala isklju÷ivo protica-njem nekog fluida kroz sistem cevi.Drugi aspekt problema buke instalacijailustruje, na sasvim drugom nivou, pri-mer ventilacionih sistema u nekim pozo-rištima. Naime, za neke od postoje¯ihsala upu¯eniji posetioci, pa i glumci,misle da imaju akusti÷kih problema jerse govor glumaca ne ÷uje uvek dobro nasvim mestima.Meütim, merenja su pokazala da je tak-vo akusti÷ko stanje posledica relativnovisokog nivoa buke ventilacije. Gledalacse na takvu buku navikne i lako doë usituaciju da je ne prime¯uje kao izdvojenzvuk. Ali takav zvuk mo¦e da maskiratiše glasove u govoru glumaca, posebnoneke konsonante koji nose relativno maluenergiju a bitni su za razumevanje izgo-vorenog. Posledica toga je smanjena razu-mljivost govora sa bine. Nesvesni uticajabuke, ljudi su skloni da to pripisuju nedo-voljnom akusti÷kom kvalitetu prostora.

- smanjenje prenosa strukturne buke sa materijala cevina konstrukciju zgrade,

- slabljenje zvu÷ne energije koja se prostire du¦ cevi i

- slabljenje zvu÷ne energije koja se prostire fluidom.

Na slici 5.5 prikazan je jedan primer postupka elasti÷nogoslanjanja cevi u sistemu grejanja ili vodovoda. Ovakvidetalji su dobro razraëni i prikazani u brojnim priru÷nici-ma zvu÷ne zaštite. Mekanim umetkom eliminiše se direk-tan dodir materijala cevi u kome se generiše zvu÷na energi-ja i materijala pregrade. Time se minimizira širenje buke izinstalacije preko graëvinskih pregrada do vazdušnog pro-stora soba u kojima bi se ona mogla ÷uti.

Na slici 5.6 prikazan je metod za slabljenje zvu÷ne ener-gije koja se prostire du¦ cevi. Ono se posti¦e umetanjem ucevovod elasti÷ne spojnice koja se obi÷no izraüje od gume,÷ime se odvaja deo instalacije koji sadr¦i neki dominantanizvor buke (npr. pumpa) od ostatka instalacije koja na svomputu prolazi blizu mesta koje treba zaštititi od buke.

Na slici 5.7 prikazan je izgled standardnog prigušiva÷akakav se koristi u kanalima sistema za ventilaciju i klimati-zaciju, koji se po potrebi ubacuje u sastav kanalske mre¦e.Pomo¯u njega se posti¦e slabljenje zvu÷ne energije koja seprostire fluidom, u ovom slu÷aju vazduhom. Prikazan jetzv. kulisni prigušiva÷. On u sebi sadr¦i elemente ("kulise")napravljene od akusti÷kog apsorpcionog materijala izmeükojih prolazi vazdušna struja. Ovakva konstrukcija u venti-lacioni kanal unosi slabljenje buke ventilatora koja mo¦e dase prostire du¦ kanala. Veli÷ina slabljenja srazmerna jedu¦ini prigušiva÷a, pa je s aspekta arhitekture neophodnovoditi ra÷una o veli÷ini prostora u kome se oni mogu sme-stiti. Sli÷ni principi se primenjuju i u drugim vrstama fluida

Iako prikazani primeri elemenata za smanjenje bukeinstalacija svakako mogu doprineti rešavanju problemabuke, njihova primena zahteva odreëne arhitektonskepreduslove. Još u fazi planiranja unutrašnje organizacijeobjekta trebalo bi predvideti prostorne zahteve za njihovueventualnu primenu. Ako se planira postavljanje elasti÷nihoslonaca cevovoda, sa slike 5.5 se vidi da to tra¦i odreëniprostor. Zidovi kojima se vode instalacije moraju imatiinstalacione kanale dovoljno široke da prihvate cev sa do-datnim osloncem i spre÷e svaki dodir zida cevi sa graëvin-skim materijalom. Ako se planira postavljanje prigušiva÷a u

Objekti

M. Miji¯ 87

Slika 5.6 - Izgled elasti÷nespojnice za cevovod (bo÷niizgled i presek) kojom seostvaruje slabljenje zvu÷neenergije koja se prostiredu¦ cevi

Slika 5.7 - Izgled standard-nog kulisnog prigušiva÷abuke kakav se koristi u ven-tilacionim kanalima za sla-bljenje zvu÷ne energije ko-ja se prostire fluidom (vaz-duhom)

kanalsku mre¦u ventilacije, neophodno je napravom mestu u objektu predvideti prostor zadovoljno duga÷ku ravnu deonicu kanala nakojoj se prigušiva÷ mo¦e postaviti. Prematome, primena raspolo¦ivih mera za smanjenjebuke instalacija ne amnestira arhitekte ade-kvatnog planiranja prostora.

Instalacije u objektima, osim što mogu imatiaktivnu ulogu jer nose u sebi generatore zvu÷neenergije, imaju ponekad i izvesne sekundarneakusti÷ke efekte. Budu¯i da dopiru do gotovosvih prostorija u objektu (kao npr. u sistemimagrejanja ili ventilacije), instalacije mogu bitipasivni prenosioci zvuka izmeü prostorno raz-dvojenih celina objekta. Takva pojava naziva se"preslušavanje" jer instalacija prima zvu÷nuenergiju u nekoj bu÷noj prostoriji i prenosi je ususedne, tihe prostorije. Zbog pojave preslušava-nja mogu se stvoriti uslovi da meüsobnu izo-lovanost prostorija dominantno odreüjezvu÷na propustljivost instalacije a ne akusti÷kikvalitet (izolaciona mo¯) graëvinskih pregrada.

Naj÷eš¯a i najintenzivnija ovakva pojava uobjektima jeste preslušavanje kroz ventilacionekanale, zato što, zahvaljuju¯i njihovoj uobi÷aje-noj konfiguraciji, tim putem zvuk mo¦e veomalako da proë iz jedne prostorije u drugu. Ko-li÷ina zvu÷ne energije koja ¯e u nekim okolno-stima prolaziti instalacijama iz jedne prostorijeu drugu zavisi od veli÷ine prijemne površine uprostoriji gde vlada buka (npr. površina venti-lacione rešetke) i zra÷e¯e površine u prostorijigde instalacije odaju zvu÷nu energiju.

Naravno da takva pojava obezvreüje eventu-alna ulaganja u akusti÷ki kvalitetne pregradnekonstrukcije. Brojni primeri iz prakse pokazujuda uticaj ovakvih puteva prolaska buke nijezanemarljiv (vidi tekst u okviru). Zbog toga jeveoma va¦no tokom projektovanja pa¦ljivo pla-nirati trase instalacija, posebno instalacija greja-nja i ventilacije. Ako se planiranjem ipak ne mo-gu izbe¯i negativne pojave, u instalacijama zaventilaciju se na kriti÷nim mestima postavljaju



Problem preslušavanja preko instalaci-ja veoma je ÷est uzrok defekata u zvu-÷noj zaštiti. Koliko je to ozbiljan pro-blem vidi se na nekim objektima gde jeprime¯en efekat preslušavanja ÷ak ipreko instalacija centralnog grejanja.Radijator u prostoriji u kojoj vlada bu-ka svojom relativno velikom površinomprima zvu÷nu energiju. Ona zatim pu-tuje cevnom instalacijom po objektu.Ako se u neposrednoj blizini, u nekojsusednoj tihoj prostoriji, na istom ce-vovodu grejanja takoë nalazi radija-tor, on ¯e ÷itavom svojom površinomzra÷iti zvu÷nu energiju u prostoriju.Koli÷ina energije koja tako mo¦e daproë iz jedne prostorije u drugu sra-zmerna je prijemnoj i predajnoj površi-ni radijatora. Što su radijatori ve¯i,pojava je intenzivnija.

Teorijski posmatrano, rešenje ovog aku-sti÷kog problema moglo bi biti u okla-panju radijatora, ali se time, naravno,gubi njihova osnovna funkcija emito-vanja toplotne energije. Zato je jedinomogu¯e rešenje problema pravilno pla-niranje ove vrste instalacija. Nije uvekjednostavno objasniti projektantimagrejanja da njihova rešenja cevnemre¦e i rasporeda radijatora mogu uti-cati na zvu÷nu izolaciju izmeü sused-nih stanova.

Interesantan je i primer preslušavanjakonstatovan u jednoj termoelektrani.Kanali kojima se klimatizuje sala zasastanke u objektu prolazili su relativ-no velikom du¦inom kroz mašinskuhalu elektrane. Buka iz hale je kroztanak limeni zid kanala dospevala unjihovu unutrašnjost i dalje kroz ven-tilacione rešetke u salu za sastanke.Zahvaljuju¯i takvom putu preslušava-nja sala je bila neupotrebljiva zbog veo-ma visokog nivoa buke u njoj.

tzv. sekundarni prigušiva÷i. Njihov glavni zadatak je da sma-nje zvu÷nu energiju koja eventualno prolazi kanalima izmeüprostorija.

5.3 KonstrukcijeKarakteristike pregradnih konstrukcija unutar graëvin-

skih objekata dominantno su uslovljene osnovnim kon-struktivnim zahtevima: zahtevima statike i seizmike. Osimovih, svakako klju÷nih uslova, pri definisanju strukture pre-grada trebalo bi ispoštovati i izvesne zahteve akustike izdomena zvu÷ne izolacije.

Akusti÷ki zahtevi u odnosu na pregradne konstrukcije ugraëvinskim objektima obuhvataju:

- graëvinske pregrade (zidovi, meüspratne konstrukcije),- vrata i- prozore.

Osnovni akusti÷ki uslov odnosi se na minimalne vrednostinjihovih izolacionih svojstava koje se moraju ostvariti na poje-dinim pozicijama u objektu. Ove vrednosti su kvantitativnoutvrëne standardom JUS U.J6.201, što je ranije opisano upoglavlju 4.1. Šta sve podrazumevaju pokazatelji izolacionihsvojstava pojedinih pregradnih konstrukcija i od ÷ega zavisenjihove vrednosti šire je re÷eno u nastavku ovog poglavlja.

Izolaciona mo¯ graëvinskih pregradaIzolaciona mo¯ graëvinskih pregradnih konstrukcija

(zidova, tavanica, vrata, prozora) pokazatelj je njihove spo-sobnosti da zadr¦avaju zvu÷nu energiju. To je veli÷ina kojase izra¦ava u decibelima, pri ÷emu ve¯a vrednost ozna÷avave¯e zadr¦avanje energije, odnosno manji prolazak kroz pre-gradu. Realne pregrade u graëvinskim objektima imaju izo-lacionu mo¯ u opsegu od oko 20 dB (slabija vrata) do preko60 dB (veoma masivni zidovi). O nekim svojstvima izolaci-one mo¯i ve¯ je ranije bilo re÷i u poglavlju 4.1, u delu kojiopisuje standard za njeno merenje.

Vrednost izolacione mo¯i pregrade zavisi od njenih fizi÷-kih svojstava. Na to uti÷u te¦ina, odnosno površinska masa,i slo¦enost unutrašnje strukture. Zato se zahtevi za mini-malnu izolacionu mo¯ masivne pregrade na nekoj pozicijiu objektu, utvrëni standardom, mogu prevesti na uslove

Konstrukcije

M. Miji¯ 89

izbora materijala od koga se izraüje pregrada, njenu unu-trašnju konstrukciju i ukupnu debljinu.

Osnovni zakon fizike koji va¦i u ovoj oblasti jeste tako-zvani zakon mase. Pojednostavljeno re÷eno, izolaciona mo¯

pregrade direktno je srazmerna njenoj površin-skoj masi (vidi tekst u okviru). Srazmernost jetakve prirode da udvostru÷avanje masepove¯ava izolacionu mo¯ za 6 dB. To istovre-meno zna÷i da ¯e pri konstantnoj debljini pre-grade njena izolaciona mo¯ biti ve¯a ako jematerijal od koga je ona na÷injena ve¯e speci-fi÷ne te¦ine. Ako se iz bilo kojih razloga za izra-du neke pregrade predla¦e primena materijalamanje specifi÷ne te¦ine, što je ÷est zahtev sta-

ti÷ara, tra¦ena izolaciona svojstva moraju se "platiti"pove¯anjem debljine.

Dobijanje na izolacionoj mo¯i pove¯avanjem površinskemase pregrade do potrebne vrednosti ima svoja prakti÷naograni÷enja. Naime, izrada jednostrukih monolitnih pregra-da velikih vrednosti izolacione mo¯i dovodi do toga da onepostaju suviše debele i teške. Ipak, osim pove¯anja mase,postoji i drugi pristup u realizaciji pregradnih konstrukcijakojim se mogu zadovoljiti akusti÷ki zahtevi. On se zasnivana formiranju diskontinuiteta u njihovoj unutrašnjoj struk-turi. To su tzv. višestruke pregrade. Neke vrste višestrukihkonstrukcija nazivaju se "sendvi÷-konstrukcije".

Akusti÷ki pojam višestruke pregrade podra-zumeva unutrašnju strukturu koja ima dva slo-ja ili više slojeva ÷vrstog materijala izmeü ko-jih se ostavlja izvestan razmak. Meüprostorizmeü ÷vrstih slojeva je vazduh, koji eventu-alno mo¦e biti popunjen nekim poroznimapsorpcionim materijalom. Izolaciona svojstvatakvih pregrada odreüju ÷vrsti slojevi, njiho-va te¦ina, njihovo meüsobno rastojanje ina÷in na koji su slojevi meüsobno fizi÷ki

povezani. Popuna meüprostora apsorpcionim materijalomsamo je dodatak koji u izvesnoj meri doprinosi pove¯anjuizolacione mo¯i.

Prema tome, "tajna" izolacione mo¯i pregradnih kon-strukcija je u dovoljnoj masi i, po potrebi, u diskontinuitetuslojeva adekvatne mase. Sve ostalo su sitnice koje mogu ma-lo da pove¯aju ili malo da smanje izolacionu mo¯ odreënu



Podaci iz akusti÷kih priru÷nika moguslikovito ilustrovati "zakon mase". Pre-grada od lakog betona (gasbeton) trebada ima debljinu ÷ak 22 cm da bi pri-bli¦no ostvarila izolacionu mo¯ kojuimaju pregrade od samo 7 cm obi÷nogarmiranog betona ili obostrano malte-risan zid od pune opeke na kant (zaostale primere vidi lit. 17).

Zanimljivo je da u vezi s tim postojeizvesne zablude, pa se ÷esto smatra daje ta unutrašnja ispuna (npr. mineral-na vuna) suština zvu÷ne izolacije. Me-ütim, jasno je da zid podignut isklju-÷ivo od tabli mineralne vune ne bi bionikakva prepreka zvuku, što dokazujeda prisustvo mineralne vune ne ÷inisuštinu izolacione mo¯i pregrade.

masivnim slojevima. Na¦alost, oba faktora, masa i diskonti-nuiteti, zna÷e i neumitno pove¯anje debljine pregrade. Uprojektantskom poslu stvar je u optimizaciji raspodelete¦ina pojedina÷nih slojeva i njihovih meüsobnih razma-ka da bi se postavljeni akusti÷ki ciljevi postigli sa minimal-nom mogu¯om ukupnom debljinom pregrade.

Zbog toga, opet na¦alost, u oblasti zvu÷ne izolacije ne-ma jednostavnih, "÷arobnih" rešenja. Nema premaza zazidove, folija koje bi se lepile, "specijalnih" plo÷a koje tre-ba samo postaviti na površinu zida pa da se izolaciona mo¯zida rapidno pove¯a. I tu postoje mnoge zablude. ¸esto sepo stanovima mogu videti tanke plo÷e od plute nalepljenena površinu zida sa idejom da se time reši problem nekakvebuke koja dopire iz susedstva. Isto obrazlo¦enje prati nale-pljene table stiropora. Takvi dodaci niti pove¯avaju masu zi-da niti formiraju diskontinuitet masa u pregradi. Svojombezna÷ajnom masom, direktno dodatom materijalu osnov-ne pregrade, takve intervencije predstavljaju nepotrebnorazbacivanje novca bez primetnih akusti÷kih efekata.Nesporan je samo enterijerski u÷inak pošto takva "aku-sti÷ka" obrada ima samo funkciju završne obrade zida.

VrataPojednostavljenje, dozvoljeno s aspekta akustike, defi-

niše vrata kao pregradnu konstrukciju koja se otvara i kojase, kao poseban deo, ugraüje u za to pripremljene otvore.Upravo te dve ÷injenice (otvaranje i ugradnja) presudnoodreüju realan akusti÷ki kvalitet svakih vrata u graëvin-skim objektima.

Na slici 5.8 šematski su prikazana tri glavna puta prola-ska zvuka kroz vrata ugraëna u neku graëvinsku pregra-du. Osim kroz materijal krila, zvuk prolazi kroz fuge iz-meü krila i okvira i kroz fuge izmeü okvira i zida. Me-üsobni relativni odnos doprinosa ova tri paralelna putaukupnoj izolacionoj mo¯i vrata zavisi od nekoliko faktora.Akusti÷ki kvalitet vrata u celini obi÷no odreüje najslabijiod njih. To zna÷i da u nekim okolnostima materijal od kogaje napravljeno krilo vrata mo¦e biti bez zna÷aja, a da njiho-vu izolacionu mo¯ diktiraju detalji izrade i ugradnje, reci-mo velika fuga izmeü okvira i zida ili kada ne postoji prag.

Izolaciona mo¯ krila vrata odreëna je njegovom unu-trašnjom strukturom. Za krilo vrata, kada se posmatra kao

Konstrukcije

M. Miji¯ 91

Slika 5.8 - Ilustracija puta-nja kojima zvu÷na energijaprolazi kroz vrata. Osimkroz krilo (1), zvuk prolazikroz fuge izmeü krila iokvira (2) i kroz fuge iz-meü okvira i zida (3)

nezavisna pregrada, va¦e svi principi kao i za zidove. Izolacio-na mo¯ se posti¦e masom, zna÷i debljinom, i eventualno dis-kontinuitetima u unutrašnjosti krila. Zbog toga se, kao i kodsvake druge pregrade, akusti÷ki kvalitetna vrata mogu dobitisamo sa krilom dovoljno velike površinske mase. Na izuzet-no kriti÷nim mestima, a to su pre svega radio i TV studiji,pozorišne, koncertne i bioskopske sale i sli÷ni objekti, krilojednostrukih vrata standardnih dimenzija mo¦e biti teško ido 100 kg ("specijalna" klasa prema JUS U.J6.201).

Poseban aspekt kod vrata jeste njihovo otva-ranje. Na pregradama izmeü prostorija svaka,pa i najmanja pukotina znatno uti÷e na sma-njenje vrednosti izolacione mo¯i. Po prirodistvari, mnogo je mesta na kojima se oko vratamo¦e pojaviti fuga kroz koju ¯e zvu÷na ener-gija na¯i sebi put. Podrazumeva se velika vero-vatno¯a pojavljivanja fuga izmeü krila i okvi-ra. Kvantitativna i frekvencijska zavisnost aku-sti÷kog uticaja fuga zavisi od veli÷ine takonastalih otvora (vidi tekst u okviru). Veli÷inufuga koje ostaju oko krila kada su vrata uzatvorenom polo¦aju odreüju preciznost izra-de i mehani÷ka stabilnost primenjenih materi-jala, kvalitet mehanizma za vešanje krila(šarke), kvalitet i funkcionalnost mehanizmaza zatvaranje, a va¦an je i uticaj materijala pri-menjenih za zaptivanje (zaptivne trake). Visoknivo preciznosti izrade mo¦e se posti¯i samo÷eli÷nim konstrukcijama. Zbog toga su ram iokvir krila vrata velike izolacione mo¯i uvekizraëni od ÷eli÷nih profila. Za zaptivanje senaj÷eš¯e koriste šuplji gumeni profili.

Na konstrukciji ugraënih vrata mogu sepojaviti i drugi otvori koji mogu olakšati pro-lazak zvuka. U praksi je to naj÷eš¯e nedostatakpraga. Ako na vratima ne postoji prag i ako

izmeü površine poda i donje ivice krila postoji pove¯i raz-mak, materijal krila vrata gotovo da nema uticaja na izola-cionu mo¯. Ukupan rezultat odreüje islju÷ivo površinaotvora izmeü poda i krila. Vrata koja zadovoljavaju stro¦eakusti÷ke zahteve moraju imati prag ili poseban mehanizamkojim se ovaj otvor popunjava kada su vrata u zatvorenompolo¦aju (razne metlice i sli÷ne konstrukcije koje izlaze sadonje strane krila). Treba napomenuti da i brava, odnosno



S akusti÷kog aspekta, pojava fuge zna÷iotvaranje putanje za prolazak zvukamimo krila. U literaturi se mogu na¯iveoma ilustrativni rezultati merenjauticaja fuge oko krila vrata na njihovuizolacionu mo¯. Podaci pokazuju dafuga širine 1 mm smanjuje ukupnuizolacionu mo¯ vrata za oko 5 dB uodnosu na vrednost koja bi se dobilada je fuga potpuno zaptivena. Fugeve¯e od 2 mm ve¯ potpuno degradirajuakusti÷ki kvalitet vrata, i tada postajegotovo nebitno od kog je materijalaizraëno krilo.

Maksimalnu vrednost izolacione mo¯ivrata odreüje, naravno, materijal odkoga je napravljeno krilo. Interesantnoje da se ta maksimalna, odnosno teorij-ska vrednost mo¦e ostvariti samo ako jekrilo ulepljeno u okvir, jer se time elimi-niše svaka mogu¯a fuga. Rezultat mere-nja izolacione mo¯i vrata sa istim kri-lom ali sa funkcijom otvaranja, uz pot-puno zaptivenu fugu po ivici, pokazujeda je njena vrednost za oko 3 dB manjaod one koja se mo¦e izmeriti sa krilomzalepljenim u okviru (17).

klju÷aonica, takoë predstavlja manji ili ve¯i otvor. Zatovrata sa visokim vrednostima izolacione mo¯i ne smejuimati obi÷nu bravu koja, što je uobi÷ajeno, prolazi ÷itavomdebljinom krila.

Veoma je specifi÷an problem fuge koja se javlja izmeüokvira vrata i ivice graëvinskog otvora. Iako se ona vizuel-no zatvara, ta÷nije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk uvekprolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike izolaci-one mo¯i mora voditi ra÷una o dva bitna zahteva:

- dovoljnoj preciznosti u realizaciji zadatih dimenzijagraëvinskog otvora, da bi se spre÷ila pojava širokefuge na toj poziciji i

- na÷inu popunjavanja prostora fuge odgovaraju¯im ma-sivnim zaptivnim materijalom.

Iako to zvu÷i paradoksalno, slo¦enost problema dobija-nja izolacione mo¯i vrata na izvestan na÷in je pojednosta-vila posao arhitekte kao projektanta objekta. Zbog opisanespecifi÷nosti vrata, sasvim je nepotrebno u projektima izakusti÷kih razloga razraïvati detalje njihove konstrukcijejer oni sami nisu nikakva garancija akusti÷kog kvaliteta uizvedenom stanju. Preciznost izrade pojedinih kriti÷nihdelova, na÷in ugradnje i izbor materijala za izradu bitnihdetalja, sve to dominantno odreüje izolacionu mo¯ vratana objektu, a ne mo¦e se do kraja specificirati u projektu.

Da bi se taj projektantski problem pojednostavio, uvede-na je akusti÷ka podela vrata na klase. Ta podela je opisana ustandardu JUS U.J6.201 (vidi poglavlje 4.1). Specificiranjetra¦enih akusti÷kih klasa vrata jedini je mogu¯i pristup priprojektovanju. Stvarna garancija kvaliteta vrata mo¦e bitisamo laboratorijski atest koji podnosi isporu÷ilac ili, alterna-tivno, njihova provera nakon ugradnje merenjem na licumesta u objektu. Oba na÷ina provere kvaliteta u domenu sumeüsobnih relacija isporu÷ioca vrata i investitora, odnosnonjihovih ugovornih odnosa. Osim za definisanje akusti÷keklase vrata, projektant ostaje odgovoran za sve neakusti÷keosobine: dimenzije, završnu obradu itd.

Zbog ÷injenice da je izolaciona mo¯ vrata uvek znatnomanja od izolacione mo¯i okolnog zida, na svakoj pregradi¯e vrata biti kriti÷an element koji neumitno umanjuje izo-laciona svojstva pregrade u celini. Samim tim, prilikomprojektovanja treba proceniti koja je to minimalna izolacio-na mo¯ vrata na pojedinim pozicijama koja ne¯e degradira-ti zvu÷nu zaštitu. Na posebno kriti÷nim pozicijama u objek-

Konstrukcije

M. Miji¯ 93

tu adekvatnom organizacijom prostora i ko-munikacionih pravaca treba izbegavati vrata.

ProzoriProzori predstavljaju pregradne konstrukcije

koje, s akusti÷kog aspekta, spadaju u potpunoistu kategoriju kao i vrata. To je takoë elementpregrade koji se otvara, pa otuda i sve njegovespecifi÷nosti. Meü njima u akusti÷kom smisluipak postoji jedna zna÷ajna razlika. Materijal zaizradu krila vrata mo¦e se birati proizvoljno, pai na osnovu nekih akusti÷kih zahteva ako je topotrebno. U posebnim slu÷ajevima krila vrata seprave od debelog ÷eli÷nog lima. Pri izradi pro-zora ne postoji sloboda izbora u na÷inu izradenjegovih krila. To uvek mora biti staklo. Zato jeakusti÷ki kvalitet prozora dominantno odreënizolacionim svojstvima staklenog okna, jednogili više, i svim problemima zaptivanja koji suve¯ opisani u poglavlju o vratima.

Izolaciona svojstva jednog staklenog okna za-vise isklju÷ivo od njegove mase, a to zna÷i oddebljine. Zbog toga se na prozore od kojih se tra¦ive¯a vrednost izolacione mo¯i moraju postavljatidebela stakla. U posebno kriti÷nim okolnostimakoriste se stakla debljine i do 10-12 mm.

Kada jednostruka stakla ne mogu da obezbe-de dovoljnu izolacionu mo¯, a to je pravilo nagotovo svim pozicijama u graëvinskim objek-tima, pribegava se dvostrukim, u nekim okolno-stima ÷ak višestrukim oknima. Kod prozora sadvostrukim oknom, što je svakako najraspro-stranjeniji oblik, izolaciona mo¯ pri usvojenojdebljini stakala zavisi od njihovog meüsobnograstojanja. Što je rastojanje izmeü unutrašnjegi spoljašnjeg stakla ve¯e, ve¯a je i izolacionamo¯. Ukratko, deblja stakla i ve¯a rastojanjameü njima donose ve¯u izolacionu mo¯ (viditekst u okviru).

Sve što je objašnjeno o zaptivanju kao faktorukoji uti÷e na izolacionu mo¯ vrata pojavljuje sekao problem i kod prozora. Fuge izmeü krila



Po¦eljno je navesti neke konkretne primerekoji pokazuju zna÷aj debljine stakla i nji-hovog meüsobnog rastojanja. Jednakarakteristi÷na konstrukcija, uobi÷ajenonazvana "studijski prozor", pojavljuje se umuzi÷kim, radio i TV studijima i slu¦i zavizuelnu komunikaciju izmeü studija itehni÷ke re¦ije. Prema podacima iz litera-ture, jedan takav prozor sa dva oknadebljine 10 mm i 12 mm koji su na meü-sobnom rastojanju 40-50 cm ima izolacio-nu mo¯ blisku vrednosti za betonski ziddebljine 15 cm. Kod ovakvih prozora pri-menjuju se i posebne mere pri izradi okvi-ra i njegovoj ugradnji u graëvinski otvorkako bi se eliminisali svi mogu¯i parazitskiputevi prolaska zvuka, u smislu kako je toprikazano na slici 5.8.

Interesantne su akusti÷ke osobine sendvi÷aod dva stakla na relativno malom meü-sobnom rastojanju (termoizolaciona sta-kla). Detalji konstrukcije mogu biti razli÷i-ti, ali rasprostranjen primer je okno od dvastakla debljine 3-4 mm, sa meüprostorom10-12 mm. Ovakvo okno se ÷esto koristi ,pri ÷emu je jedno od obrazlo¦enja primeneda ima dobra akusti÷ka svojstva. Ako se neulazi u njegove termoizolacione karakteri-stike, u akusti÷koj literaturi mo¦e se na¯irezultat merenja koji pokazuju da ovakvodvostruko okno sa staklima debljine od po3 mm, ako je rastojanje meü staklimamanje od 13 mm, ima malo manju izola-cionu mo¯ od jednostrukog stakla debljine5,5 mm. Pogoršanje u odnosu na jedno-struko okno posledica je rezonantnih poja-va koje se javljaju u vazdušnom prostoruizmeü dva meüsobno bliska stakla.Ukratko, ovakvo dvostruko okno akusti÷kije neznatno slabije od jednostrukog oknaiste ukupne mase stakla.

Naravno, ovi podaci ne dovode u sumnjutermi÷ke kvalitete, ve¯ samo ukazuju datermi÷ka poboljšanja ne daju uvek i aku-sti÷ka poboljšanja. Štaviše, ovaj primerpokazuje da se, u najboljoj nameri, njimamogu pogoršati akusti÷ke osobine prozora.

prozora i okvira, kao i izmeü okvira i graëvinskog otvora,put su stalnog prolaska zvu÷ne energije. Ovde u potpunostiva¦i slika data kao ilustracija za puteve prolaska zvu÷ne ener-gije kroz vrata (slika 5.8). Treba samo pretpostaviti da se u sli-ci na mestu krila nalazi stakleno okno u odgovaraju¯em ramu.

5.4 EnterijerZahtevi estetike zvuka i njegove ÷ujnosti u nekom pro-

storu, uobi÷ajeni u sferama umetnosti i komunikacija, rani-je su objašnjeni u poglavljima 3.2 i 3.3. Domen njihove rea-lizacije prevashodno je u arhitekturi, i to u razli÷itim enteri-jerskim rešenjima, jer svi zna÷ajni akusti÷ki parametri kojiu tom smislu karakterišu neki prostor, osim ambijentalnebuke, zavise isklju÷ivo od svojstava unutrašnjeg prostora. Uprojektantskoj terminologiji sve enterijerske intervencijediktirane akusti÷kim zahtevima obuhva¯ene su pojmom"akusti÷ka obrada prostora".

Akusti÷ke osobine enterijeraPostoji nekoliko pojava u zvu÷nom polju unutar zatvo-

renog prostora, to jest akusti÷kih karakteristika prostorija,koje neposredno uti÷u na ÷ovekov stav o ostvarenom aku-sti÷kom kvalitetu. To su vreme reverberacije, difuznost iprve refleksije. Ove tri akusti÷ke odlike prostorija najdirekt-nije su povezane sa percepcijom zvu÷nog polja.

Najšire poznata akusti÷ka osobina zatvorenog prostorajeste reverberacija, koja se kvantifikuje parametrom nazva-nim vreme reverberacije. Bez upuštanja u opisivanje priro-de fizi÷kih procesa mo¦e se re¯i da je to podatak kojiisklju÷ivo zavisi od sposobnosti enterijerskih elemenata(unutrašnjih površina, fizi÷kih predmeta, itd.) da upijajuzvu÷nu energiju. Globalno posmatrano, svaka konkretnanamena prostora ima svoje specifi÷ne zahteve u tom pogle-du i svoju optimalnu vrednost vremena reverberacije. Poda-ci o tome mogu se na¯i u gotovo svakom akusti÷kom pri-ru÷niku. Zadatak projektanta enterijera je da svojim rešenji-ma zadovolji utvrëne zahteve podešavaju¯i materijalizacijuambijenta, odnosno biraju¯i materijale i konstrukcije pre-ma njihovim sposobnostima upijanja zvu÷ne energije.

Druga bitna akusti÷ka karakteristika prostora jeste difu-znost zvu÷nog polja. Ona nema svoj opšte usvojeni nume-ri÷ki ekvivalent, kao reverberacija ali, opisno, difuznost je

Enterijer

M. Miji¯ 95

svojstvo zvu÷nog polja da u svaku ta÷ku prostora zvu÷naenergija dospeva što je mogu¯e ravnomernije iz svih prava-ca. Difuznost polja je ve¯a što su pravci nailaska zvuka doneke posmatrane ta÷ke uniformnije rasporeëni (mo¦e setakoë re¯i: manje pravilni). Krajnja suprotnost tako sh-va¯ene difuznosti javlja se u okolnostima kada zvu÷na ener-gija dolazi iz samo jednog pravca, kao što je to uobi÷ajenona otvorenom prostoru. Posmatrano globalno, va¦no je dau odreënim okolnostima postoji subjektivna estetskapotreba za difuznoš¯u zvu÷nog polja, odnosno da se zvukkada dolazi ravnomerno sa svih strana identifikuje kao lep.Zato je difuznost veoma va¦na u koncertnim salama, studi-jima i sli÷nim prostorima visokih akusti÷kih zahteva.

Najzad, tre¯i bitan akusti÷ki parametar kvaliteta prostorajesu prve refleksije. To su one komponente zvu÷ne energijekoje do slušaoca sti¦u ubrzo nakon direktnog zvuka, koji podefiniciji najkra¯im putem prelazi rastojanje od izvora doslušaoca. Prve refleksije uvek su posledica reflektovanjaenergije od površina koje okru¦uju izvor ili su u blizinislušaoca. Zbog toga su one dominantno odreëne geometrij-skim osobinama unutrašnjosti prostorije. Za ÷ulo sluha prverefleksije imaju poseban zna÷aj jer ih unutrašnji mehanizam÷ula sluha integriše sa direktnim zvukom u jedinstvenu÷ujnu senzaciju. Zahvaljuju¯i tome zvuk se subjektivno ÷iniglasnijim. Prema tome, postoje subjektivni, ÷ak fiziološkirazlozi zbog kojih su prve refleksije toliko va¦ne.

Projektantska rešenja koja omogu¯avaju potreban nivoakusti÷kog kvaliteta prostora podrazumevaju optimalni iz-bor elemenata enterijera koji ¯e, u zavisnosti od namene,zadovoljiti zahteve vremena reverberacije, difuznosti iprvih refleksija. Ni u jednom prostoru takvo rešenje nijejednozna÷no. Sva mogu¯a akusti÷ka rešenja isklju÷ivo su udomenu adekvatne materijalizacije enterijera.

Kao što je ozna÷eno na šemi sa slike 2.2, pravilno aku-sti÷ko rešavanje enterijera, to jest akusti÷ka obrada, svodi sepri projektovanju na odgovaraju¯e kombinovanje interven-cija u slede¯im domenima:

- izbor adekvatnih materijala,- primena adekvatnih konstrukcija i- primena adekvatnih oblika.

Pod pojmom akusti÷ke obrade meü arhitektama se uglav-nom podrazumeva samo prva ta÷ka: izbor adekvatnih mate-



rijala. Preostale dve teme naj÷eš¯e ostaju nepoznate. Zbog to-ga je smisao ovih intervencija šire objašnjen u nastavku.

Izbor adekvatnih materijalaDanašnja ponuda na tr¦ištu obuhvata široku gamu

razli÷itih materijala za akusti÷ku obradu. Smisao njihovogpostavljanja u prostoriji jeste, pre svega, podešavanje vreme-na reverberacije. Sve su to razli÷ite porozne strukture koje sedanas prave na bazi poliuretana (sunër),obraëne mineralne vune, tekstilnih vlakana,njihovom kombinacijom ili od drugih materija-la sli÷ne strukture.

Porozni materijali imaju svojstvo da apsor-buju zvu÷nu energiju. Ovaj proces se odvija unjihovim sitnim unutrašnjim porama. Pri osci-lovanju molekula vazduha unutar tih šupljinaizvestan broj njih tare se o unutrašnje zidovepora. U tom mehani÷kom procesu zvu÷na ener-gija se pretvara u toplotu (vidi tekst u okviru).

Pretvaranje zvu÷ne energije u toplotu sra-zmerno je intenzivnije što je struktura materija-la finija, jer su tada ve¯e ukupne unutrašnjepovršine sa kojima molekuli mogu do¯i u kon-takt. Tada je ve¯i i broj molekula koji pri zvu÷nojpobudi ostvaruju trenje. Za efekat apsorpcijeva¦na je i unutrašnja forma šupljina u materija-lu, jer od toga zavisi dostupnost svih unutrašnjihprostora nailaze¯em zvu÷nom talasu.

Procenat zvu÷ne energije koja ¯e se u poro-znom materijalu pretvoriti u toplotu zavisi odukupnog broja molekula koji su u kontaktu sazidovima materijala, a to je, u krajnjoj liniji,direktno srazmerno ukupnoj koli÷ini materija-la izlo¦enog zvu÷nom polju. Prevedeno naprakti÷an jezik, to zna÷i da veli÷ina akusti÷kihgubitaka zavisi od debljine sloja primenjenogmaterijala i od njegove gustine. Ovo dalje zna÷ida nema velike apsorpcije sa veoma tankimmaterijalima, sa tkaninama stavljenim prekopovršine zida, sa tankim poroznim premazimaili sli÷nim zidnim aplikacijama male debljine.

Porozni materijali koji se danas koriste u obradi enterije-ra meüsobno se razlikuju po dva bitna kriterijuma: po svo-

Enterijer

M. Miji¯ 97

Sposobnost materijala da apsorbuje zvu÷-nu energiju iskazuje se veli÷inom koja senaziva koeficijent apsorpcije. Ona se oz-na÷ava gr÷kim slovom α (÷ita se "alfa").Ovaj koeficijent mo¦e imati vrednostiod 0 do 1, pri ÷emu 0 zna÷i da materijaluopšte ne apsorbuje zvuk, a 1 zna÷i da sezvu÷na energija koja ga pogaä apsorbu-je u potpunosti.

Vrednost koeficijenta apsorpcije svih da-nas koriš¯enih materijala zavisi od fre-kvencije. U akusti÷kim priru÷nicima mo-gu se na¯i podaci o vrednosti koeficijen-ta apsorpcije po frekvencijama za svestandardne graëvinske materijale. Pro-izvoä÷i novih materijala koji se poja-vljuju na tr¦ištu daju ovakve podatke uprospektnoj literaturi.

Sve porozne materijale odlikuje opštaosobina da efikasnije apsorbuju zvuk, tojest da imaju ve¯i koeficijent apsorpcijena višim frekvencijama. S druge strane,njihov nedostatak je mala efikasnostapsorpcije na niskim frekvencijama (os-im u slu÷aju primene u posebno formira-nim, ekstremno debelim slojevima).

Ovde treba napomenuti da koeficijentapsorpcije nekog poroznog materijala za-visi, osim od njegove unutrašnje struktu-re i debljine, i od na÷ina monta¦e napovršinu zida. U zavisnosti od toga moguse ispoljiti razni dodatni akusti÷ki efektikoji pospešuju apsorpciju. Suština tihpojava prevazilazi okvire ovoga teksta.

joj apsorpcionoj mo¯i i po estetskim svojstvima. Koli÷ina iraspored odabranih materijala u okviru prostorije rešava seakusti÷kim prora÷unima za svaki konkretan prostor i zasvaku konkretnu namenu. Projektantski rad arhitekte utakvim okolnostima svodi se pre svega na izbor najoptimal-nijih materijala koji ¯e biti primenjeni s aspekta njihovihestetskih osobina (površinska obrada, boja itd.). O ostalimuslovima trebalo bi da odlu÷uje akusti÷ki konsultant naosnovu rezultata prora÷una. Ti prora÷uni, zajedno s odgo-varaju¯im obrazlo¦enjima i uslovima, trebalo bi da buduprikazani u delu projektne dokumentacije koji se naziva"Elaborat prostorne akustike".

Pored akusti÷kih i estetskih aspekata, na izbor materija-la tokom projektovanja mogu uticati i drugi faktori. To supre svega zapaljivost (karakteristike u domenu protiv-po¦arne zaštite), vremenska postojanost, postupak mon-ta¦e, cena, itd. Zbog toga kona÷an izbor materijala za obra-du prostorija uglavnom podrazumeva razne kompromise.

Primena adekvatnih konstrukcijaVelika efikasnost u apsorbovanju zvu÷ne energije na

niskim frekvencijama sa poroznim materijalima mo¦e seposti¯i samo uz primenu njihovih ekstremno debelih sloje-va. Osim što se mora ugraditi velika koli÷ina materijala,neminovno se gubi korisna zapremina u prostoriji gde seprimenjuju takva rešenja. Zbog toga se akusti÷ka obradaveoma debelim slojevima poroznog materijala pojavljujesamo u posebnim laboratorijskim prostorijama koje se nazi-vaju "anehoi÷ne prostorije" (poznatije kao "gluve sobe").U njima se zahteva maksimalna apsorpcija na svim relevant-nim frekvencijama, pa i na veoma niskim. To se posti¦eobradom unutrašnjih površina posebno dizajniranim sloje-vima poroznog apsorpcionog materijala ÷ija ukupna deblji-na u nekim slu÷ajevima mo¦e biti i preko 1 m.

Naravno da se iz ekonomskih, ali i iz prostornih razloga ustandardnim prostorijama ne mo¦e primeniti ovakvo rešenje.Zbog toga su u akusti÷koj obradi za apsorpciju zvuka nani¦im frekvencijama vremenom razvijene posebne konstruk-cije koje imaju funkciju apsorbera. Postoje dve vrste takvihkonstrukcija: akusti÷ki rezonatori i mehani÷ki rezonatori.

Akusti÷ki rezonator mo¦e biti svaka konstrukcija na÷inje-na od dovoljno masivnog materijala koja se sastoji od jedne



zatvorene vazdušne komore na kojoj se nalazirelativno mali otvor. Za akusti÷ku funkcijunebitan je oblik komore, va¦na je isklju÷ivonjena zapremina. Na mestu otvora mo¦e bitipridodata du¦a ili kra¯a cev, takoë dovoljnomasivnih zidova. Površina otvora, odnosno ce-vi, trebalo bi da bude jedini put kojim zvu÷naenergija mo¦e u¯i i iza¯i iz unutrašnjosti rezo-natora. Mogu¯nosti fizi÷ke realizacije rezonato-ra prakti÷no su neograni÷ene. ¸ak i obi÷naflaša u odreënim okolnostima mo¦e postatirezonator, a kroz istoriju su se u toj funkcijiprimenjivali razli÷iti oblici sudova od pe÷enezemlje.

Kada se njegov otvor izlo¦i dejstvu spo-ljašnjeg zvu÷nog polja, u rezonatoru nastajuzvu÷ne oscilacije koje upravo predstavljajuosnovno svojstvo akusti÷kog rezonatora kaokonstrukcije. Energija iz zvu÷nog polja krozotvor dospeva u unutrašnjost rezonatora, gdeodr¦ava njegove sopstvene oscilacije. Ako se ukomoru doda izvesna koli÷ina poroznog mate-rijala, u njegovoj strukturi ¯e se zvu÷na ener-gija sopstvenih oscilacija rezonatora pretvaratiu toplotu na na÷in opisan u prethodnom po-glavlju. Ukratko, s aspekta prostorije u kojoj senalazi, rezonator deluje kao zvu÷ni apsorberjer oduzima energiju iz zvu÷nog polja i u svo-joj unutrašnjosti je pretvara u toplotu (viditekst u okviru).

Akusti÷ki rezonator svojim oscilovanjempotencira efekte gubitaka unutar poroznogmaterijala, i to je razlika u odnosu na okolno-sti kada bi se isti porozni materijal postaviosamostalno na zid. Na¦alost, ovo pove¯anje seispoljava samo u okolini rezonantne frekven-cije samog rezonatora, koja zavisi od gabaritakomore i dimenzija otvora. To zna÷i da se÷itav proces u rezonatoru odigrava samo najednoj frekvenciji, eventualno i u njenoj nepo-srednoj okolini. Zato je rad akusti÷kog rezona-tora u tom pogledu, iako efikasan, veomaselektivan. S druge strane, podešavanjem rezo-

Enterijer

M. Miji¯ 99

Dve fizi÷ke pojave karakteristi÷ne su zafunkciju akusti÷kog rezonatora. Prva jeelasti÷nost koju ispoljava vazduh kada jezatvoren u komori. Ta pojava mo¦e po-stati o÷igledna i u svakodnevnom ¦ivotupri upotrebi pumpe za bicikle ili šprica zainjekcije. Vazduh zatvoren u unutrašnjo-sti pumpe, kada se pokuša sabijanje kli-pom, deluje kao da se unutra nalaziopruga koja se tome suprotstavlja. Istosuprotstavljanje, samo suprotnog smera,javilo bi se i pri pokušaju širenja komorei razreïvanja vazduha. Elasti÷nost va-zduha kao fizi÷ka pojava, opipljiva ÷uli-ma u navedenim eksperimentima, imasvoju funkciju u unutrašnjosti komoreakusti÷kog rezonatora.

Druga fizi÷ka pojava jeste inercija moleku-la vazduha, koja je posledica njihove mase(ma kako mala ona bila). Kada se moleku-li vazduha ne÷im podstaknu na kretanje,oni svojom inercijom mogu da vrše radkao što bilo koje obi÷no telo u makrosvetusvojim kretanjem to mo¦e, zahvaljuju¯iinerciji. U akusti÷kom rezonatoru va¦na jepojava inercije koju molekuli vazduhaispoljavaju ako se ne÷im nateraju na kre-tanje kroz ulaznu cev, odnosno otvor.

U slu÷aju akusti÷kog rezonatora kretanjemolekula vazduha kroz ulazni otvor, odno-sno cev, izaziva spoljašnje zvu÷no polje.Fizi÷ki rad koji vrše tako pokrenuti molekulimanifestuje se sabijanjem vazduha u komo-ri. Inercija vazduha u otvoru i elasti÷nostvazduha u komori u meüsobnoj su inter-akciji, poput klatna koje se mo¦e na÷initi odopruge na koju se obesi teg. Rezultat su osci-lacije u vazduhu unutar rezonatora.

Akusti÷ki rezonatori su najstariji oblikenterijerskih konstrukcija s akusti÷komfunkcijom. Istu namenu imali su još u an-ti÷ko doba. U to vreme, a i mnogo kasnije,kao rezonatori su koriš¯eni sudovi odpe÷ene zemlje, jer oni su po svojoj kon-strukciji upravo vazdušna komora sa otvo-rom. O njihovoj primeni u akusti÷koj obra-di prostorija postoje sa÷uvani dokazi.

natora mo¦e se posti¯i da se njegova maksimalna apsorpcio-na svojstva ispoljavaju u okolini neke unapred ¦eljene fre-

kvencije. Podešavanjemdimenzija komore iotvora mo¦e se podesitirezonanca ÷ak i u oblastirelativno niskih frekven-cija, upravo tamo gdeporozni materijal sam iu uobi÷ajenim koli÷ina-ma nije dovoljno efika-san.

Danas se akusti÷kirezonatori izraüju uformi koja se veoma raz-likuje od flaša i tradicio-nalnih sudova od pe÷enezemlje. To su naj÷eš¯eperforirane plo÷e posta-vljene na nekom rastoja-nju od masivnog zida.Funkciju komore imaprostor iza perforiraneplo÷e u koji se postavljaporozni materijal. Funk-

ciju otvora ima perforacija na plo÷i. Prema tome, perforira-ne plo÷e i meüprostor iza nje imaju fizi÷ki istu funkcijukao ¯upovi u drevnim objektima. Danas se rezonatori kaoakusti÷ka konstrukcija primenjuju u mnogim okolnostimakada enterijerski, odnosno estetski kriterijumi to dozvolja-

vaju. Na slici 5.9 prika-zan je izgled rezonator-skih modula kakvi se ko-riste u akusti÷koj obradiprostorija.

Na slici 5.10 prikazanje presek jedne ÷esto pri-menjivane varijante aku-sti÷kog rezonatora. Ume-sto otvora, ovde su napra-vljeni prorezi koji imaju

istu akusti÷ku funkciju kao i otvori na perforiranoj plo÷i.O÷igledno je mogu¯e varirati osnovnu konstrukciju rezona-tora a da njegova akusti÷ka funkcija ostane o÷uvana.



SLIKA 5.10 - Jedan primer kombinovane konstrukcije koja pred-stavlja akusti÷ki rezonator sa prorezima: 1 - zid, 2 - drvena gre-dica, 3 - mineralna vuna ili sli÷an porozni materijal, 4 - trakastinosa÷ spoljnje maske, 5 - maska od drvenih profila

SLIKA 5.9 - Prefabrikovani moduli akusti÷kih rezonatora zaakusti÷ku obradu prostorija

Druga vrsta akusti÷ke enterijerske konstrukcije jestemehani÷ki rezonator. On se sastoji od masivne plo÷e,na÷injene naj÷eš¯e od drvenih preraëvina ili gipsa, koja seu akustici naziva membrana, i vazdušnog prostora iza nje.Plo÷a se postavlja naodgovaraju¯u potkon-strukciju, koja mo¦e bitiod drveta ili limenihprofila. Meüprostor se iovde, kao i kod aku-sti÷kog rezonatora, ispu-njava nekim poroznimapsorpcionim materijalom. Principijelni izgled mehani÷kogrezonatora prikazan je presekom na slici 5.11.

Pod dejstvom zvu÷nog polja iz prostora na njenu spo-ljašnju površinu, plo÷a se pobuüje na mehani÷ke vibracije.Samim tim deo zvu÷ne energije prelazi iz vazduha u meha-ni÷ku energiju oscilovanja plo÷e, što zna÷i da je oduzeta izzvu÷nog polja. Na÷in oscilovanja zavisi od mase plo÷e, njeneelasti÷nosti i elasti÷nosti vazduha zatvorenog u komoriizmeü plo÷e i zida. U procesu oscilovanja mehani÷ka ener-gija kretanja plo÷e pretvara se u toplotu, delom unutar sameplo÷e, delom u poroznom materijalu smeštenom umeüprostoru iza nje.

S aspekta zvu÷nog polja u prostoriji, ovakva konstrukcijadeluje kao akusti÷ki apsorber jer oduzima zvu÷nu energijuiz vazduha. Meütim, mehani÷ki rezonator deluje kaoapsorber samo na niskim frekvencijama. To je posledica÷injenice da se, sticajem fizi÷kih okolnosti - a to zna÷i sarealnim masama i elasti÷nostima plo÷a i realnim dubinamameüprostora - rezonantna frekvencija mehani÷kog sistemakoji osciluje prirodno nalazi u oblasti relativno niskih fre-kvencija.

Treba napomenuti da smeštaj obe vrste akusti÷kih kon-strukcija, i akusti÷kih i mehani÷kih rezonatora, zahtevamesta u prostoriji. Njihovim postavljanjem na zidove sma-njuju se unutrašnje dimenzije sobe. Rezonantne frekvencijetih sistema podešavaju se, izmeü ostalog, i razmakomplo÷e (perforirane ili pune) od zida. Zato je podešavanjezvu÷ne apsorpcije akusti÷kih konstrukcija skop÷ano sa defi-nisanjem njihove dubine. Ukupna dubina rezonatora upraksi mo¦e biti razli÷ita, od nekoliko centimetara do neko-liko desetina centimetara. Stoga se tu ispoljava još jedan,ranije ve¯ pomenuti aspekt uticaja akustike na arhitekturu,

Enterijer

M. Miji¯ 101

SLIKA 5.11 - Primer konstrukcije mehani÷kog rezonatora koji seprimenjuje za apsorpciju niskih frekvencija: 1 - mineralna vu-na ili neki sli÷an porozni materijal, 2 - drvena ili sli÷na plo÷a

povezan sa problemom blagovremenog plani-ranja dovoljnih gabarita prostorija.

Primena adekvatnih oblikaIma slu÷ajeva kada se akusti÷ki zahtevi u

prostorijama ne mogu razrešiti isklju÷ivo izbo-rom i postavljanjem apsorpcionih materijalaili konstrukcija. To su po pravilu prostori zakoje se definišu sofisticirani akusti÷ki uslovi izdomena estetike zvuka, što zna÷i u sferi govo-ra i muzike. Tada se na zvu÷no polje mora uti-cati pogodnim oblicima grani÷nih površinakoje reflektuju zvuk.

U tom smislu, enterijerske forme kojename¯e akustika mogu imati dvojaku namenu:

- kao akusti÷ki reflektori i- kao akusti÷ki difuzori.

Akusti÷ki reflektori su posebno oblikovanepovršine, ravne ili zakrivljene, izraëne odmaterijala koji u dovoljnoj meri reflektujezvuk. To u praksi zna÷i da moraju biti dovolj-no masivni. Akusti÷ki reflektori mogu bitinapravljeni i od providnog materijala (staklaili pleksiglasa), tako da vizuelno ne zaklanjajuenterijer iza njih.

Akusti÷ki reflektori se postavljaju da birefleksijama usmeravali zvu÷nu energiju u ¦eljenim pravci-ma. Njihov polo¦aj u prostoru, odnosno pravci refleksija,odreüju se prora÷unima prema po÷etnim uslovima kojediktira ciljni akusti÷ki kvalitet prostora. Akusti÷ki reflekto-ri se naj÷eš¯e koriste u koncertnim salama i slušaonicama.

Na slici 5.12 prikazan je primer primene akusti÷kihreflektora u jednoj koncertnoj sali. To su plo÷e od dovoljnomasivnog materijala koje vise u prostoru iznad bine. Njihovzadatak je da zvu÷nu energiju koja kre¯e sa bine uvis usme-re prema odreënim delovima auditorijuma. U prikazanomslu÷aju reflektori su postavljeni jer je u zadatoj konfigura-ciji sale tavanica bila s akusti÷kog aspekta suviše visoka, pabi zvu÷na energija koja bi se od nje reflektovala suvišekasnila na mestu slušalaca u odnosu na direktan zvuk. Pre-ma tome, ovde su reflektori iskoriš¯eni da skrate i usmereput zvu÷ne energije, ÷ime se poboljšava akusti÷ki kvalitetsale. Primer sa slike predstavlja ÷est na÷in primene reflek-



Mehani÷ki rezonatori pojavljuju se uenterijerima i van akusti÷kog kontek-sta. Plo÷e (medijapan, gips) na odgova-raju¯oj potkonstrukciji koja sadr¦i vaz-dušni meüprostor ÷esto su rešenje uobradi zidova. S tim u vezi, interesant-ni su primeri gde je prekomerna prime-na ovakvih plo÷a u obradi enterijeraimala ozbiljne negativne akusti÷keposledice.

U jednoj beogradskoj sali veliki deo zid-nih površina prekriven je furniranomšperplo÷om na drvenoj potkonstrukciji.Ovakva obrada svakako daje vizuelniidentitet prostoru, ali stvara akusti÷kidefekt koji se manifestuje suvišnomapsorpcijom niskih frekvencija.

Prilikom rekonstrukcije sale Narodnogpozorišta u Beogradu, krajem osamde-setih godina, jedan od postavljenihzadataka akusti÷kog projekta bilo jeuklanjanje brojnih membranskih ele-menata koji su ÷inili nekadašnji ente-rijer sale. Tom intervencijom poboljšanje njen odziv na niskim frekvencijama,koje su pre rekonstrukcije sale bile pre-komerno apsorbovane.

tora kojima se u akusti÷kom smislu sni¦ava tavanica, pri÷emu se ne remeti projektovana konfiguracija objekta.

Nasuprot primerima gde su potrebni akusti÷ki reflekto-ri, postoje okolnosti u kojima bi pojava jake refleksije odneke površine u prostoriji bila štetna za njen ukupni odziv.To je slu÷aj kad površina stvara refleksiju koja suviše kasnina putu do slušaoca u odnosu na direktan zvuk. Uobi÷ajenna÷in da se takve pojave eliminišu jeste pokrivanje relevant-nih površina apsorpcionim materijalom. Meütim, u nekimokolnostima ukupna koli÷ina apsorpcionog materijala uprostoriji, odreëna i postavljena po drugim kriterijumima,mo¦e biti ve¯ dovoljno velika, pa bi dodavanje novih uma-njivalo ukupni akusti÷ki kvalitet prostora.

Kada se pojavi takav akusti÷ki problem, jedino rešenje jeda se na mestu u prostoriji od koga se odbija štetna refleksi-ja zvu÷na energija rasprši umesto da se apsorbuje. Raspr-šivanje pri refleksiji posti¦e se izradom adekvatnih reljefnihformi na površini zida. Takva konstrukcija naziva se aku-sti÷ki difuzor.

Osim ovakvih zahteva, u prostorima gde je relevantnaestetika zvuka pojam kvaliteta je uslovljen, izmeü ostalog, idifuznoš¯u, odnosno ravnomernoš¯u pravaca iz kojih zvuknailazi na slušaoca. Takav zahtev se u prostorijama mo¦e rea-lizovati isklju÷ivo stvaranjem fizi÷kih uslova da se zvu÷na

Enterijer

M. Miji¯ 103

SLIKA 5.12 -Ilustracija na÷ina primene akusti÷kih reflektora ujednoj koncertnoj sali

energija pri svakoj refleksiji što više raspršuje. Jedini na÷in dase postigne takav efekat jeste primena akusti÷kih difuzora.

U ranije graënim salama velike zidne površine bile suprekrivene gipsanim radovima, raznim ukrasima, a u njimasu se pojavljivale i druge vrste slo¦enih geometrijskih formi(galerije, lo¦e). Sve to imalo je upravo funkciju difuzora ipozitivan efekat na ukupni akusti÷ki kvalitet prostora (sli-ka 5.13). Sve najbolje koncertne sale u svetu imaju velikedelove zidova i tavanice pokrivene takvim formama.

U arhitektonskoj praksi koriš¯ene su razli÷ite enterijerskekonstrukcije sa ciljem da deluju kao akusti÷ki difuzori. ¸es-to se mogu videti poluobli÷aste ili kalotne forme po površi-ni zidova. Na tavanicama se izraüju delovi kasetirani uz-du¦nim i popre÷nim gredama vidljivim u prostoru, što je÷esto rešenje u koncertnim salama. Cilj svih ovakvih meraje da geometrijska nepravilnost površina na odgovaraju¯immestima doprinese raspršivanju zvuka pri refleksiji.



SLIKA 5.13 -Primeri enterijerskih formi koje imaju akusti÷kufunkciju difuzora

Primenom matemati÷kih metoda vremenom su razvije-ne posebne reljefne forme, bolje re÷eno konstrukcije, kojeveoma ravnomerno i kontrolisano raspršuju zvu÷nu energi-ju. U literaturi su opisani raznovrsni oblici difuzora do ko-jih se došlo razli÷itim matemati÷kim modelovanjima. Na sli-ci 5.14 prikazan je jedan takav oblik. Naziva se "kvadratno-rezidualni difuzor" (skra¯eno QRD). Postoje i prefabrikova-ne difuzorske forme koje se mogu nabaviti na tr¦ištu za tip-sku primenu u akusti÷koj obradi prostorija.

Za sve difuzore, svejedno da li su to gipsani radovi ukoncertnim salama iz prošlog veka ili savremene specijalnekonstrukcije, va¦e neki osnovni akusti÷ki zakoni. Prvi je danjihova efikasnost u raspršivanju energije mo¦e biti velikasamo kada su dimenzije reljefnih formi poredljive sa tala-snim du¦inama zvuka ili ve¯e od njih. Iz takvog zakonaproizlazi da gipsani radovi u salama, po pravilu relativnoplitki, mogu raspršivati zvuk samo na visokim fekvencija-ma. Na niskim frekvencijama, gde su talasne du¦ine zvukavelike, raspršivanje energije pri refleksiji mo¦e biti efikasnosamo ako su oblici difuzora dovoljno veliki. Zato krupnegeometrijske forme galerija i lo¦a deluju kao difuzori i nanajni¦im frekvencijama koje se mogu javiti u jednoj sali.Time se i ovde pri÷a ponovo vra¯a na ranije utvrën aku-sti÷ki zahtev za dovoljne gabarite. Taj gabarit mora se obez-bediti u arhitektonskom planiranju prostora.

Enterijer

M. Miji¯ 105

SLIKA 5.14 - Jedan primerakusti÷kog difuzora razvije-nog matemati÷kim metoda-ma. Naziva se "kvadratno-rezidualni difuzor" (QRD) i÷esto se primenjuje u aku-sti÷koj obradi audio studijaza snimanje muzike


M. Miji¯

6. Generalizacijaakusti÷kih problema uarhitekturi

107

Prethodna poglavlja predstavljaju pokušaj da se man-je ili više sistematizovano prika¦e odnos izmeü aku-sti÷kih problema koji postoje u ÷ovekovom svako-

dnevnom ¦ivotu, s jedne, i akusti÷kih principa nametnu-tih arhitekturi, s druge strane. Na njihovim uzajamnimvezama uspostavljena je arhitektonska akustika kao poseb-na stru÷na oblasti, pa se mo¦e re¯i da elementarna znanjao tome ÷ine obavezan deo zanata arhitekte. Da bi seolakšalo razumevanje procesa akusti÷kog projektovanja,mo¦e se napraviti korak dalje da se generalizuju svi dosadnavedeni akusti÷ki problemi u arhitekturi.

Kada se sa šireg spiska tema pobrojanih u prethodnimpoglavljima fokusira bilo koji konkretan akusti÷ki pro-blem koji se mo¦e pojaviti u arhitektonskoj akustici(ekološki, komunikacioni, umetni÷ki) - bez obzira naslo¦enost problematike, dakle delikatnost pojedinih aku-sti÷kih segmenata projektantskog posla, sofisticiranostdefinicija raznih akusti÷kih parametara ili eventualnekomplikovanosti njihovih prora÷una - svaki sadr¦i neštošto je za sve njih zajedni÷ko. To ne zavisi od specifi÷nostisamog problema, i mo¦e se jasno predstaviti bez poznava-nja svih njegovih konkretnih detalja, a i bez koriš¯enjajezika matematike.

Blok šema strukture akusti÷kih problemaSvaki od problema u arhitektonskoj akustici kakvi se

realno pojavljuju u projektantskom poslu mo¦e se predsta-

viti generalizovanom blok šemom prikazanom na slici 6.1.Ona mo¦e predstavljati slu÷aj iz domena zaštite od buke,slušaonicu, problem zaštite ne÷ije privatnosti, koncertnusalu itd. Kao što se vidi, šema je veoma opšta i mo¦e se, kaotakva, sasvim sigurno primeniti i izvan oblasti arhitekton-ske akustike. Ma kako banalno na prvi pogled izgledala, onapredstavlja najmanji zajedni÷ki sadr¦alac svih zadataka izoblasti akusti÷kog projektovanja.

Šema sa slike sadr¦i tri osnovna elementa bez kojih ne-ma nijednog akusti÷kog dogaäja. Pri tome se pojmom"akusti÷ki" dogaäja mo¦e ozna÷iti svaka pojava zvu÷neenergije u nekom okru¦enju pri ÷emu postoji neko, ili neš-to, ko ¯e je registrovati. Tri elementa koja ÷ine šemu su:

- izvor zvuka,- prenosni sistem i- prijemnik.

Svaka zvu÷na pojava, svaki problem, dakle sve što semo¦e javiti kao zadatak u domenu arhitektonske akustikemora sadr¦ati zvu÷ni izvor koji generiše zvu÷nu energiju,nekakvo okru¦enje, odnosno prostor u kome se proizvede-na energija širi, na šemi ozna÷en kao prenosni sistem, i naj-zad mesto na kome se nalazi prijemnik koji registruje prisu-stvo zvu÷ne energije.

U arhitektonskoj akustici kao prijemnik se, prakti÷no usvim slu÷ajevima, pojavljuje ÷ovekovo uho. Zato su karakteri-stike ovog ÷ula, ÷ak i one sasvim subjektivne, implicitnougraëne u suštinu vrlo konkretnih fizi÷kih zahteva koje arhi-tektonska akustika postavlja pred projektante. Samo u poseb-nim okolnostima prijemnik mo¦e biti i neki drugi akusti÷kisenzor (npr. mikrofon kao senzor u radijskim i TV studijima,u telefonu ili za govornicom). Prema tome, u arhitektonskojpraksi je broj mogu¯ih opcija prijemnika sa prikazane šemeveoma ograni÷en, za razliku od broja varijacija koje se u prak-si javljaju u osobinama izvora i u strukturi prenosnih sistema.

Generalizovanu šemu treba shvatiti kao prikaz procesaprenosa od izvora do prijemnika koji se mo¦e posmatrati nadva na÷ina:

- kao prenos zvu÷ne energije i- kao prenos informacija kodovanih zvukom.

S obzirom na taj dualizam u prirodi zvu÷nih pojava, i uarhitektonskoj akustici se analizi problema mo¦e pristupatina dva na÷ina.


GENERALIZACIUJA AKUSTI¸KIH PROBLEMA U ARHITEKTURI

SLIKA 6.1 - Blok šema kojaprikazuje generalizovanustrukturu akusti÷kih pro-blema

Prvi na÷in je analiza prenosa sa energetskog aspekta. Ta-da je zna÷ajan samo energetski nivo zvuka koji dospeva doprijemnika. Zadatak arhitekture je da ga u÷ini što jemogu¯e višim ili ni¦im. U arhitektonskoj akustici ovajna÷in se naj÷eš¯e primenjuje kada zvuk iz nekog izvoraugro¦ava okolinu, dakle u oblasti zvu÷ne zaštite, zatim kadase zahteva dovoljno glasan govor u slušaonicama itd.

Drugi na÷in je analiza s informacionog aspekta. U arhi-tekturi je takav slu÷aj naj÷eš¯i tamo gde se pojavljuju gov-or ili muzika namenjeni potencijalnim slušaocima. Tada jezna÷ajan informacioni sadr¦aj zvuka koji putuje od izvorado prijemnika, pa je zadatak arhitektonske akustike da sezvu÷ne informacije na tom putu maksimalno o÷uvaju. Pro-jektantski problemi koji proizlaze iz ovog aspekta uglav-nom zahtevaju veoma sofisticirane metode prora÷una, slo-¦enije od onih koje se primenjuju kada treba voditi ra÷unasamo o energiji zvuka.

Smisao blok šeme u procesu projektovanjaPostupak akusti÷kog projektovanja suštinski zapo÷inje

otkrivanjem svih pozicija u budu¯em objektu gde se mo¦eprimeniti šema sa slike 6.1. Nekada su takva mesta sama posebi jasna. Na primer, svuda gde jedan zid odvaja boravišneprostorije dva susedna stana postoji takvo mesto. Tada sepretpostavlja postojanje zvu÷nog izvora s jedne, a prijemni-ka sa druge strane zida. Prijemnik je uvek ne÷ije ÷ulo sluha,a izvor u susednom stanu mo¦e biti sve ono što u svako-dnevnom ¦ivotu proizvodi zvuk. Projektantski zadatak je dana taj slu÷aj primeni generalizovanu blok šemu i definišesve njene elemente.

Postoje okolnosti kada mesta gde se pri projektovanjumora postaviti generalizovana šema nisu na prvi pogledo÷igledna, pa je za njihovo nala¦enje potrebno odreënozanatsko iskustvo. Primer manje o÷igledne pozicije u objek-tu mo¦e biti pojava kada udarni zvuk, koji nastaje slu÷ajnimili namernim udarcima po betonskom podu terase stana,kroz elemente strukture zgrade dospeva u sobu susednogstana sa donjeg sprata, dijagonalno u odnosu na posmatra-nu terasu. Takoë, pri projektovanju ÷esto promakne dazvuk izmeü dve relativno udaljene prostorije mo¦e prola-ziti unutrašnjim prostorima konstrukcije staklenih fasada.Mnogo je ovakvih primera kada je teško na prvi pogleduo÷iti da postoji akusti÷ki problem, odnosno da se na

Blok šema strukture akusti÷kih problema

M. Miji¯ 109

nekom mestu u objektu mo¦e primeniti gene-ralizovana šema.

Za svaku utvrënu poziciju u objektu tre-ba imati jasnu predstavu o konkretnim ele-mentima blok šeme koja se tu mo¦e postavi-ti. Zato pri projektovanju nekog objekta reša-vanje prakti÷nih zadataka ima dva osnovnakoraka. To su:

- analiza pojedina÷nih karakteristika sva trielementa sa generalizovane šeme koje tre-ba, u zavisnosti od specifi÷nosti konkret-nog problema, manje ili više preciznoutvrditi i

- analiza njihovih meüsobnih odnosa, a tozna÷i meüsobnog prilagoënja izvora saprenosnim sistemom, s jedne, i prenosnogsistema sa prijemnikom, s druge strane.

Na kraju slede eventualne projektantskeintervencije prilikom materijalizacije kon-strukcije i enterijera objekta. To zna÷i na izvo-ru, ako je mogu¯e, a uglavnom na prenosnomsistemu.

Ukratko, uvoënje generalizacije struktureakusti÷kih problema, izlo¦ene u ovom pogla-vlju, u izvesnoj meri omogu¯ava sistematizaci-ju i logi÷nost pojedinih koraka u projektant-skom radu. To dalje omogu¯ava eventualnodefinisanje opštih projektantskih proceduraarhitektonske akustike.

6.1 Zvu÷ni izvoriDa bi se jedan akusti÷ki dogadjaj odigrao,

odnosno da bi se pojavila zvu÷na energija unekom prostoru, mora da postoji izvor kojistvara zvuk. Procesi generisanja zvuka u ÷ove-kovom okru¦enju mogu biti razli÷iti, a fizi÷kina÷ini na koje se mo¦e proizvesti zvuk u

vazduhu ve¯ su detaljnije pobrojani u napomeni na po÷etkupoglavlja 3. Nezavisno od podele koja je tamo prikazana,zvu÷nu energiju u vazduhu mo¦e stvarati neko ÷vrsto telo,odnosno mehani÷ki sklop, ili neka fizi÷ka pojava.



Primena generalizovane šeme i defini-sanje njenih elemenata u jednostav-nom slu÷aju dve boravišne prostorijesusednih stanova ima vrlo logi÷an tok.Prvo se utvrüju osobine izvora zvuka.Kada su u pitanju stanovi izvor buke je÷ovekova svakodnevna aktivnost. Izvorzvuka se definiše utvrdjivanjem redaveli÷ine zvu÷ne snage takvog izvora, tojest maksimalnog nivoa zvuka kojimo¦e nastati u njegovom okru¦enju.Da bi se problem u÷inio rešivim, zakon-ski su regulisani akusti÷ki okviri ljud-skih aktivnosti u stanu, o ÷emu je širepisano u poglavlju 4.1. Tako je propisanmaksimalni dozvoljeni nivo zvuka ustanu, ÷ime je definisan zvu÷ni izvor.

Drugi korak bilo bi definisanje prijem-nika. Iako je to uvek ljudsko uvo, kad jebuka u pitanju apsolutni prag prihva-tljivosti nije uvek isti. On zavisi od nizaoklonosti. Zahtevi ÷ovekovog uva u spa-va¯oj sobi razlikuju se od njegovih zah-teva u kuhinji ili kupatilu. Zato je defi-nisanje prijemnika na šemi uslovljenonamenom prostorije. Istovremeno, za-konska definicija dana i no¯i, utvrënastandardom JUS J.U6.201 (opisana upoglavlju 4.1), mo¦e se shvatiti i kaopropisivanje karakteristika prijemnika.

Najzad, definisanje prenosnog sistemapodrazumeva uo÷avanje svih pregrad-nih elemenata kroz koje prolazi nezane-marljiva zvu÷na energija izmeü dveposmatrane prostorije. U mnogim situ-acijama to mo¦e biti samo pregradnizid, što je najjednostavniji slu÷aj. U slo-¦enijim okolnostima u prenosnom siste-mu mogu biti i drugi delovi objekta ko-ji spajaju dve prostorije, kao što su bo-÷ni zidovi, zajedni÷ka meüspratnakonstrukcija, dimnja÷ki kanali itd.

¸vrsto telo kao izvor zvuka mo¦e biti površina koja vibri-ra, kao što su to membrana zvu÷nika, pregradni zid kojizra÷i buku nastalu u susednoj sobi, telo muzi÷kog instru-menta itd. ¸vrsto telo kao izvor zvuka mo¦e biti i mehani÷kisklop koji dovoljno brzo preseca struju vazduha, što je glav-ni mehanizam nastanka zvuka u ventilatorima i sirenama.

Zvuk mogu stvarati i neke fizi÷ke pojave, što zna÷i bezposredovanja mehani÷kih, to jest ÷vrstih delova. U tu kate-goriju izvora zvuka spadaju turbulencije u fluidima (što je,na primer, pojava koja nastaje pri prolasku vode kroz ven-til u kupatilu), brze termi÷ke pojave (kao što su procesisagorevanja, od pucketanja vatre do tutnjave gorionika uvelikim kotlovima), elektri÷na varnica, elektri÷ni luk itd.

Subjektivna podela zvu÷nih izvoraVe¯ na samom po÷etku ove knjige, u prvom poglavlju,

objašnjeno je da se zvuk, iako predstavlja fizi÷ku pojavu,mo¦e i subjektivno vrednovati, jer se u arhitektonskoj aku-stici ÷ovek stavlja u središte stvari. Uvoënje pojma buke,÷iji su definicija i smisao komentarisani u poglavlju 3.1, nasvoj na÷in pokazuje opšti zna÷aj subjektivnog u arhitekton-skoj akustici. Opravdanje za takav pristup jeste ÷injenica dase zvuk javlja u ÷ovekovom okru¦enju i da stoga njegovapercepcija ÷ulom sluha postaje "mera svih stvari". Upravou arhitekturi takav pogled na zvuk kao fizi÷ku pojavupostaje jedini mogu¯i na÷in njegovog posmatranja.

Subjektivno posmatrano zvuk, bez obzira na to kako jenastao, mo¦e biti koristan ili štetan. Ovakva podela se pre-nosi i na izvore, pa se i oni po istom principu mogu podeli-ti na izvore korisnog i štetnog zvuka. Ako okolnosti nala¦uda zvuk ima neku namenu za ÷oveka, ako ga treba što bolje÷uti ili registrovati mikrofonom, onda se on mo¦e smatratikorisnim. Koristan zvuk se najšire pojavljuju u oblasti govo-ra i muzike. Nasuprot tome, štetan zvuk nema nikakvunamenu ve¯ je dominantna njegova osobina da u nekimokolnostima ometa, to jest uznemirava ljude. O÷igledno jeda se podela na koristan i štetan zvuk mo¦e smatrati gene-ralizacijom ranije objašnjene razlike izmeü pojmova"zvuk" i "buka" (videti poglavlje 3.1).

Subjektivna podela zvu÷nih izvora na osnovu efektanjihovog zvuka na ÷oveka odreëna je zna÷ajem energet-ske, odnosno informacione dimenzije zvuka. Zvuci se svr-

Zvu÷ni izvori

M. Miji¯ 111

stavaju u kategoriju korisnih isklju÷ivo zbog nekog svoginformacionog sadr¦aja, pa su izvori korisnog zvukauglavnom oni koji zvukom koduju neke informacije. Sadruge strane, izvori štetnog zvuka su po pravilu oni ÷iji jezvuk interesantan samo sa energetskog aspekta, kako bi se

÷ovek uspešno od njega štitio. Ipak, ovopoklapanje podela nije apsolutno. U pogla-vlju 3.2 objašnjen je problem zaštite privat-nosti. To je slu÷aj kada se ometanje posti¦einformacionim sadr¦ajem tuëg govora, a nenjegovim apsolutnim nivoom (vidi tekst uokviru).

Subjektivna klasifikacija izvora zvuka zna-÷ajna je u arhitektonskoj akustici jer se pro-jektantski pristup analizi slede¯eg elementa sablok šeme, prenosnom sistemu, odreüje naosnovu prethodno utvrëne klasifikacije izvo-ra, odnosno zvuka koji on stvara. In¦enjerskipristup prenosnom sistemu znatno se razliku-je u zavisnosti od toga da li je na po÷etkuizvor korisnog ili štetnog zvuka.

6.2 Prenosni sistemPri svakom zvu÷nom dogaäju, bez obzira

na to kako je zvuk nastao, zvu÷na energija seudaljava od izvora šire¯i se dalje kroz prostor.To je neumitnost fizi÷kih zakona. U fizi÷komokru¦enju koje preuzima energiju od izvora,kroz koje se ona dalje prostire, nalazi se i pre-nosni sistem, kako je to definisano generali-zovanom blok šemom sa slike 6.1. Mo¦e sere¯i da je to jedan deo ukupnog prostora okoizvora, i to onaj deo kroz koji prolazi zvu÷naenergija dospevaju¯i do prijemnika.

Prenosni sistemi se u arhitektonskoj aku-stici pojavljuju u veoma razli÷itim oblicima.Mogu biti predstavljeni vazdušnim prosto-rom, ÷vrstim strukturama ili njihovom kom-

binacijom. Od okolnosti u kojima se nalaze izvor zvuka iprijemnik zavisi putanja zvu÷ne energije izmeü njih, patime i karakter prenosnog sistema koji ih povezuje. Onisu, po pravilu, trodimenzionalni (sem retkih izuzetaka,



Budu¯i da je podela na koristan i šte-tan zvuk samo generalizacija stavovakoji su doveli do pojma buke, jasno jeda ovakva klasifikacija zvukova, asamim tim i klasifikacija njihovihizvora, nije uvek apsolutna. Naime, istise zvuk, u zavisnosti od okolnosti, mo-¦e smatrati korisnim ili štetnim, pa setaj dualizam projektuje i na zvu÷neizvore. Muzika, iako po svojim osobina-ma navedena kao specifi÷na kategorijakorisnog zvuka, ne mora uvek biti tre-tirana na takav na÷in.

Ranije je naveden primer muzike kojanekome u nevreme dopire iz komšijskogstana. Za komšiju koji se nalazi nepo-sredno pored izvora, i verovatno u¦iva umuzici, ona svakako predstavlja kori-stan zvuk. Za onoga ko se nalazi ususednom stanu, do koga muzika do-speva kroz zid i ometa ga, takav zvukima sve odlike buke jer je ne¦eljen iuznemirava. Takav, manje-više ÷est slu-÷aj pokazuje svu relativnost podele nakorisne i štetne zvukove.

Relativnost definicije korisnog i štetnogzvuka prisutna je i u mnogim drugim¦ivotnim okolnostima. Zbog toga jeneophodna odreëna opreznost prikategorizaciji izvora zvuka u projek-tantskom radu. Naravno, štetnost osta-je nesumnjiva kada zvuk svojim inten-zitetima zdravstveno ugro¦ava ÷ulosluha slušalaca u okolini, bez obzira nanjegovu osnovnu prirodu i namenu,odnosno ne÷iji subjektivni stav.

vidi tekst u okviru). To je posledica fizi÷keprirode prostora u kome ÷ovek ¦ivi. Zato se iproces prenosa izmeü izvora i prijemnikaodvija u trodimenzionalnom prostoru.

Za arhitektonsku akustiku va¦no je da pre-nosni sistem uvek mora, u ve¯oj ili manjojmeri, uticati na svaku zvu÷nu pojavu kojuprenosi, a to zna÷i na energiju koju zvuksadr¦i i informacije koje on sobom nosi. Zvukkoji se pojavi na izlazu sistema, na mestu pri-jemnika, svakako zavisi od onoga što se poja-vilo na ulazu, odnosno što je generisao izvor,ali i od osobina samog prenosnog sistema.Projektantski posao u sferi arhitektonske aku-stike sastoji se u prilagoävanju materijalnihelemenata objekta koji ulaze u sastav utvr-ënog prenosnog sistema da bi se promenezvuka koje ¯e nastati pri prenosu podesileprema unapred zadatim zahtevima.

U in¦enjerskom domenu arhitektonske aku-stike najzna÷ajniji segment s aspekta projekto-vanja predstavljaju metode za predviänje pre-nosnih karakteristika sistema u svim okolno-stima koje se mogu pojaviti unutar budu¯ihgraëvinskih objekata. Matemati÷ki model ko-jim se opisuje ponašanje prenosnog sistema, odnosnoutvrüju promene zvuka pri prolasku kroz njega naziva seprenosna karakteristika. Do nje se mo¦e do¯i merenjem napostoje¯im objektima, merenjem na fizi÷kom modelu kojisimulira realni objekat ili teorijskim analizama.

Akusti÷ko modelovanje prenosnih sistema Svaki pokušaj da se na neki na÷in predvidi ponašanje

akusti÷kog prenosnog sistema naziva se modelovanje.Modelovati se u opštem slu÷aju mo¦e pomo¯u matema-ti÷kog aparata ili na neki drugi pogodan na÷in. Nevidljivostzvu÷nih pojava uslovila je da arhitektonski poslenicipokušaju da ih vizuelizuju. Kao rezultat, ÷esto se u razgovo-rima tokom izrade projekata mo¦e ÷uti kako mnogi zvu÷nopolje u mislima predstavljaju nekakvim zracima poput sve-tlosnih, samo nevidljivim. Sasvim je sigurno da se i takvapredstava mo¦e nazvati modelom, samo je pitanje njegoverealne ta÷nosti.

Prenosni sistem

M. Miji¯ 113

Kao primer izuzetka od trodimenzio-nalnosti mo¦e se uzeti ventilacionikanal kakav se koristi u sistemima zaventilaciju i klimatizaciju prostorija.Kanal predstavlja posebnu vrstu preno-snog sistema na ÷ijem se ulazu, kaoizvor zvuka, nalazi ventilator za pokre-tanje vazduha i, eventualno, kompre-sor za njegovo hlaënje, a na izlazu je÷ovek kao prijemnik koji ÷uje buku izventilacionog otvora.

Specifi÷nost kanala kao prenosnogsistema ogleda se u njegovoj prostornojograni÷enosti. Dve njegove dimenzije,koje odreüju površinu popre÷nog pre-seka, zanemarljive su u odnosu na du-¦inu kanala. Zidovi spre÷avaju bo÷norasipanje zvu÷ne energije, pa je prosti-ranje zvuka omogu¯eno jedino du¦kanalske mre¦e. Zbog toga se vazdušniprostor kanala u praksi posmatra kaojednodimenzionalni prenosni sistem.Jedna od posledica toga je da se u pro-cesu projektovanja slabljenje zvukaizra¦ava po metru du¦ine kanala.

Ono što se zaista dešava u zvu÷nom polju jeste oscilova-nje enormnog broja molekula vazduha i okolnih ÷vrstihmaterijala uz slo¦enu meüsobnu interakciju koja podrazu-meva stalno meüsobno predavanje i primanje energije posili fizi÷kih zakona. To je suština postojanja zvu÷nog polja.Modelovanje prenosnog sistema koje bi pretendovalo naveliku ta÷nost moralo bi da se bazira na matemati÷komopisu tog procesa, uzimaju¯i u obzir sve delove materijala,odnosno sve molekule koji u÷estvuju u zvu÷nom oscilova-nju i sve fizi÷ke zakone koji pri tome deluju.

Intuitivno je jasno da je takva procedura modelovanjaprakti÷no neizvodljiva, i pored svih mogu¯nosti koje pru¦asavremene ra÷unarska tehnika, s jedne strane zbog enorm-nog broja molekula razli÷itih sudbina koje se teško moguobuhvatiti procedurama analize, a sa druge zbog slo¦enostiprocesa njihove interakcije. Takvi pokušaji se, naravno, radeu istra¦iva÷ke svrhe, ali i to samo u slu÷ajevima koji podra-zumevaju mnoga ograni÷enja i pojednostavljenja. Njihovaprimena u proizvoljnim okolnostima rešavanja in¦enjerskihproblema prilikom projektovanja prakti÷no je nemogu¯a.

Odustajanje od takvog izvornog modela zvu÷nog polja uin¦enjerskim aplikacijama, zna÷i i u arhitektonskoj akusti-ci, olakšava i ÷injenica da je ta÷nost prora÷una koja jepotrebna u ¦ivotu iz raznih razloga relativno ograni÷ena.Problem ta÷nosti podataka u akustici ve¯ je analiziran upoglavlju 4.2 ("Preciznost akusti÷kih merenja"). Samimtim, u projektantskom radu nije ni neophodno polaziti odtako preciznog opisa zvu÷nog polja.

U in¦enjerskoj analizi akusti÷kih prenosnih sistemadanas su na raspolaganju tri mogu¯a pristupa. To su mate-

mati÷ko, geometrijsko i fizi÷ko modelovanjezvu÷nog polja.

Matemati÷ko modelovanje podrazumevanala¦enje formula kojima se, manje ili višeta÷no, opisuje zbivanje u zvu÷nom polju. Vrlo÷esto se stvari u teorijskom smislu krajnje up-roš¯avaju, pa se na osnovu iskustvenih poda-taka, dakle empirijski, koncipira formula kojau prakti÷nim okolnostima dovoljno ta÷no opi-suje zvu÷ne pojave (vidi tekst u okviru). Tozna÷i odustajanje od modelovanja fizi÷kihprocesa, odnosno teorijskih postavki u aku-sti÷kim pojavama. Primarnim se smatra slaga-



U arhitektonskoj akustici matemati÷komodelovanje na bazi empirije verovat-no je naj÷eš¯e u oblasti zvu÷ne izolaci-je. Formule za izra÷unavanje izolacio-nih mo¯i raznih pregradnih konstruk-cija formirane su kombinacijom teori-je i analize rezultata brojnih merenjarealnih pregrada. Zaklju÷ci dobijenianalizom izmerenih vrednosti poslu¦ilisu za modifikacije formula sa jedinimciljem da se rezultati modelovanja pri-bli¦e realnosti.

nje rezultata dobijenih izra÷unavanjem sa rezultatima kojise dobijaju merenjem u realnim situacijama, bez obzira naput kojim se do toga dolazi.

Geometrijsko modelovanje je najpribli¦nije intuitivnommodelu omiljenom u oblasti arhitekture, ve¯ pomenutomna po÷etku. Osnovu geometrijskog modelazvu÷nog polja ÷ini postulat da se zra÷enjezvu÷nog izvora zamenjuje velikim brojem zra-ka koji nose neku energiju i koji od izvoraodlaze u prostor. Procedura modelovanjasastoji se od pra¯enja sudbine velikog brojazraka koji na svom putu podle¦u geometrij-skim zakonima refleksije. Ovakav pristup jeveoma pogodan za ra÷unarsku analizu. Ipak,jednostavnost geometrijskog modela pla¯a seozbiljnim ograni÷enjima. Prvo, ta÷nost rezul-tata zavisi od broja zraka ÷ija se sudbinaposmatra. Za bilo kakvu ozbiljnu predikcijuponašanja nekog prenosnog sistema, npr. veli-ke koncertne sale, potreban minimum brojazraka je reda veli÷ine desetina i stotina hilja-da. Drugo, geometrijski model zanemaruje svepojave koje su posledica talasne prirode zvuka(difrakcija, rezonantne pojave itd.). U mnogimokolnostima ovo zanemarivanje je ozbiljannedostatak (vidi tekst u okviru).

Fizi÷ko modelovanje zvu÷nog polja podra-zumeva izradu makete prostora u kome se zvukjavlja i adekvatna merenja u njemu. Time sedobija precizna slika o odzivu prenosnog siste-ma koji je projektantima zna÷ajan u posmatra-nom prostoru. Maketa koja predstavlja prostoru kome se javlja zvu÷no polje naziva se fizi÷kimodel. Pri tome se, da bi takav pristup imaonekog smisla, obi÷no primenjuju modeli u smanjenoj raz-meri, ÷iji izbor zavisi od veli÷ine realnog prostora.

Podaci iz literature govore o primeni modela smanjenihu rasponu razmera od 1:10 do 1:40. Interakcija talasa sapovršinom i difrakcione pojave pri tome zavise od odnosaveli÷ine talasne du¦ine zvuka i geometrijskih dimenzijareljefnih formi. U smanjenim fizi÷kim modelima za mere-nje se koristi zvuk adekvatno smanjene talasne du¦ine da binjihov odnos ostao isti. Upravo ta potreba da se analize

Prenosni sistem

M. Miji¯ 115

Jedan karakteristi÷an slu÷aj koji ilu-struje nedostatak geometrijskog mode-la jeste pojava difrakcije. U arhitekton-skoj akustici difrakcija se naj÷eš¯emanifestuje kada zvu÷ni talas pogodiprepreku koja je svojim dimenzijamaporedljiva sa njegovom talasnom du-¦inom. U modelovanju postorija karak-teristi÷an primer su reljefni oblici nazidovima, gipsani radovi, stubovi isli÷ne forme. Kada zvu÷ni talas pogoditakve geometrijske oblike, pri refleksijidolazi do raspršivanja energije po prav-cima, pa takvo mesto postaje novizvu÷ni izvor koji zra÷i zvuk na sve stra-ne. Geometrijski model u svom osnov-nom obliku takvu pojavu "ne vidi".Zbog toga se ta÷nost geometrijskogmodelovanja ograni÷ava samo na pro-storije ograni÷ene ravnim površinamai na zvuk viših frekvencija.

Najve¯i nedostatak geometrijskog mo-dela pri analizi manjih prostorija jestešto on "ne vidi" pojavu stoje¯ih talasa.Njihova pojava je karakteristi÷na zamale prostorije i predstavlja osnovniakusti÷ki fenomen u njima. Zbog svojeprirode taj fenomen se ne mo¦e predvi-deti geometrijskim modelom.

obavljaju na 10 ili 40 puta višim frekvencijama jeste naj-va¦nije ograni÷enje fizi÷kog modelovanja. Time se ulazi u

oblast ultrazvuka gde po÷inju da deluju i nekedruge fizi÷ke pojave, pa se rezultat modelova-nja udaljava od realnosti. Drugi, ne manjezna÷ajni aspekti fizi÷kog modelovanja jesurelativno skupa i dugotrajna izrada modela irelativno dugo vreme potrebno za obavljanjemerenja. Rokovi i bud¦et predviëni za izraduprojektne dokumentacije retko kad dozvolja-vaju primenu fizi÷kih modela (vidi tekst uokviru).

Sva tri mogu¯a pristupa u akusti÷kom mode-lovanju imaju svoje prednosti i svoja ogra-ni÷enja. Mo¦e se re¯i da razvoj i usavršavanjemetoda za modelovanje zvu÷nog polja, a time iprenosnih sistema, ni izdaleka nije završen po-sao. To je polje na kome i danas istra¦iva÷iozbiljno rade. U tom domenu postoje stalnipomaci, što akusti÷kim konsultantima name¯eobavezu da stalno prate literaturu. Posebno jezna÷ajno pitanje korelacije rezultata dobijenihu procesu modelovanja i ÷ovekovog subjektiv-nog do¦ivljaja zvu÷nog polja. Uklju÷ivanjesubjektivnog aspekta u razvijanje metoda mo-delovanja ÷ini osnovu savremenih istra¦ivanjau akustici.

Vazduh kao prenosni sistemU ÷ovekovom okru¦enju najzastupljeniji

prenosni sistem je vazdušni prostor, u manjojili ve¯oj meri ograni÷en površinama na÷inje-nim od ÷vrstog materijala. U zavisnosti od ste-

pena fizi÷ke ograni÷enosti, mogu¯e je napraviti akusti÷kuklasifikaciju vazdušnih prostora. U tom smislu, postoje dvakarakteristi÷na oblika vazdušnog prostora kao prenosnogsistema. To su:

- otvoren prostor i- zatvoren prostor (prostorije)

Na otvorenom prostoru zvu÷na energija kad jednomkrene od izvora, osim sporadi÷nih refleksija od prepreka(zidovi, zgrade, tlo), odlazi nepovratno u prostor. Zahvalju-ju¯i tome, primenom osnovnih fizi÷kih zakona o širenju



Primena fizi÷kog modelovanja u prak-si je uglavnom ograni÷ena na projekto-vanje prostora u kojima je akusti÷kikvalitet od primarnog zna÷aja, poputkoncertnih sala, kada se na modeluakusti÷ki analiziraju razli÷ita enteri-jerska rešenja, i na prou÷avanje nekihurbanisti÷kih problema buke, kada seanalizira prostiranje zvuka u ve¯imurbanim zonama sa brojnim objekti-ma kao preprekama. To su problemi ukojima ostali postupci modelovanja nemogu dati dovoljno ta÷ne rezultate.Vreme potrebno za izradu modela je-dne koncertne sale i obavljanje mere-nja na njemu teško mo¦e biti kra¯e odšest meseci. Ne manje bitno je i da ta-kav projektantski zahvat, izrada mo-dela i sva merenja na njemu, uklju÷u-ju¯i i promene radi akusti÷ke analizerazli÷itih enterijerskih rešenja, zahte-va investiciju reda veli÷ine 50.000-100.000 DEM (svetska cena). Retke suprilike kada su kod nas takvi rokovi icena prihvatljivi u ugovaranju izradeprojekta. Meütim, u projektovanjukvalitetnih koncertnih, operskih i sli-÷nih sala primena fizi÷kih modela jegotovo nu¦na, pa se predviänje potreb-nih rokova i bud¦eta mora smatratistandardom pri ugovaranju projekataza objekte koji sadr¦e takve prostore.

talasa mogu se predvideti vrednosti nivoa zvu-ka u bilo kojoj ta÷ki gde se mo¦e na¯i prijem-nik. Za otvoreni prostor je karakteristi÷no daod ukupne energije koja kre¯e od izvora samojedan njen veoma mali deo mo¦e da se naë uneposrednoj blizini prijemnika, i to samojedanput pre nego što nestane putuju¯i u pro-stor. Ostala stvorena zvu÷na energija rasipa seu svim pravcima i ostaje nedostupna potenci-jalnim slušaocima (vidi tekst u okviru).

Nasuprot tome, u zatvorenom prostoruzvu÷na energija ostaje "zarobljena" unutarzidova, prisiljena da putuje tako ograni÷enimprostorom dok se nekim mehanizmom disipa-cije sasvim ne potroši. Pojava kretanja zvu÷neenergije po ograni÷enoj zapremini i njenotrošenje na površinama zidova osnovna jekarakteristika akusti÷kog pojma prostorije. Unjoj se, za razliku od otvorenog prostora,mogu ÷ak stvoriti uslovi da skoro svaki deostvorene zvu÷ne energije, pre ili kasnije tokomsvog "lutanja", proë pored prijemnika.Štaviše, ako je proces trošenja energije dovolj-no spor, mogu¯e je da se ista "porcija" energi-je tokom vremena više puta naë na istommestu u prostoriji, pa i tamo gde se nalazi pri-jemnik. Ova pojava se mo¦e smatrati najva¦ni-jom odlikom zvu÷nog polja u zatvorenomprostoru.

Proces trošenja zvu÷ne energije odigrava sena površinama zidova (tavanice, poda), uvekkada ih na svom putu zvu÷ni talas pogodi.Tom prilikom deo energije nepovratno odlazi u pogoënimaterijal i nestaje iz vazdušnog prostora sobe. Sve što sekarakteristi÷no dešava za zvukom u prostorijama proizlaziiz ravnote¦e ta dva suprotna procesa: stvaranja zvu÷ne ener-gije u izvoru i njenog trošenja na površinama zidova (viditekst u okviru na slede¯e dve strane).

Prema tome, otvoren i zatvoren prostor dva su potpunosuprotna oblika zvu÷nog polja. Zbog toga su i metode njiho-vog matemati÷kog modelovanja veoma razli÷ite. U slu÷ajuotvorenog prostora primenjuju se osnovni zakoni prostiranjazvuka, uz eventualnu pojavu sporadi÷nih refleksija od

Prenosni sistem

M. Miji¯ 117

Zanimiljiva ilustracija pojave rasipanjazvu÷ne energije u prostoru mo¦e se na¯iu in¦enjerskim problemima sa kojimase susre¯e elektroakustika. Prilikomozvu÷avanja na otvorenom prostorusamo mali deo zvu÷ne energije kojustvaraju zvu÷nici sti¦e do onih kojimaje ona namenjena, tj. do slušalaca kojise nalaze negde u okolini. Najve¯i deoproizvedene energije odlazi "u nebo",jer zvu÷nici kao izvori zvuka zra÷eenergiju na sve strane. To je svakakorasipanje, kako s aspekta elektri÷nesnage ulo¦ene u rad ozvu÷enja, tako isa finansijskog aspekta, jer su neop-hodni adekvatno mo¯ni sistemi da bisamo jedan mali procenat njihove pro-izvedene zvu÷ne energije, koji se zapra-vo jedini iskoristi jer dospe do slušaoca,bio dovoljan.

Rešenje ovoga problema tra¦i se uposebnim konstrukcijama zvu÷ni÷kihsistema koji mogu energiju da zra÷e sašto je mogu¯e ve¯om usmerenoš¯u pre-ma zoni gde se nalaze slušaoci. U aku-stici je apsolutna usmerenost zvu÷nogizvora nemogu¯a zbog delovanja nekihopštih fizi÷kih zakona. Današnja teh-nologija omogu¯ava konstrukcije zvu÷-ni÷kih sistema velike usmerenosti zra-÷enja (zvu÷nici sa levkom, zvu÷ni stu-bovi), ÷ijom se upotrebom minimiziraefekat rasipanja.

površine tla ili graëvinskih objekata. Analizazvu÷nih pojava u prostorijama zasniva se na sta-tisti÷kom pristupu kojim se opisuju odnosi pro-izvodnje i trošenja zvu÷ne energije.

Slo¦eniji oblici prenosnih sistemaPrenosni sistem, osim vazdušnog prostora,

mo¦e biti i neka ÷vrsta struktura. Karakteri-sti÷an slu÷aj je kada se na po÷etku sistemanalazi izvor strukturnog zvuka koji zvu÷nuenergiju emituje u graëvinsku konstrukciju zakoju je mehani÷ki vezan. U realnim okolnosti-ma, naj÷eš¯i oblici akusti÷kog prenosnog siste-ma jesu kombinovane strukture sastavljene oddelova vazdušnog prostora i masivnih kon-strukcija izmeü njih. Pri tome, vazdušni pro-stor mo¦e biti prostorija ili otvoreni prostor.Brojni primeri kombinovanih sistema mogu sena¯i u svakom graëvinskom objektu.

Najjednostavniji primer kombinovanog pre-nosnog sistema pojavljuje se u klasi÷nom pro-blemu zvu÷ne zaštite kada zvuk iz jedne pro-storije prodire u njoj susednu. Zvuk obi÷nonastaje u vazdušnom prostoru prve prostorijei prelazi u materijal pregradnog zida, dakle÷vrstu strukturu. Zahvaljuju¯i primljenoj ener-giji, taj zid sa druge strane zra÷i zvuk u vazdu-šni prostor susedne prostorije, u kojoj se mo¦enalaziti slušalac, dakle prijemnik. Prema tome,u takvom najjednostavnijem slu÷aju zvu÷nezaštite prenosni sistem je kombinovan jer sesastoji od dva nezavisna vazdušna prostora i÷vrste strukture izmeü njih.

Posebno slo¦en oblik akusti÷kog prenosnogsistema javlja se u slu÷ajevima kada izmeüizvora i prijemnika postoje formirani paralelniputevi prostiranja zvu÷ne energije. U primeruprenosa izmedju dve susedne prostorije u zgra-di zvuk dominantno prodire direktno kroz pre-gradni zid. Meütim, u mnogim okolnostimaima i drugih, paralelnih puteva, mimo pregrad-nog zida, kojima zvu÷na energija mo¦e lakšedospeti sa druge strane pregrade. To mogu biti



Ponašanje neke prostorije u kojoj radiizvor konstantnog zvuka mo¦e se obja-sniti analogijom sa procesom punjenjanekog zamišljenog bazena vodom, akose pri tome pretpostavi da su njegovizidovi perforirani, da se po njima nala-zi mnoštvo malih otvora kroz koje vodaslobodno oti÷e. Mo¦e se takoë pretpo-staviti da je koli÷ina vode koja u takavbazen doti÷e konstantna i da zavisi sa-mo od veli÷ine dovodne cevi, to jestnjenog protoka. Meütim, koli÷ina vo-de koja oti÷e kroz rupe po zidovima ba-zena zavisi od nivoa vode u njemu. Štoje nivo vode viši, ve¯i je broj rupa kojesu pod vodom pa je i koli÷ina vode ko-ja oti÷e ve¯a.

U toku punjenja takvog bazena postojijedan trenutak kada ¯e se koli÷ina vodekoja doti÷e u bazen i ukupna koli÷inavode koja kroz potopljene rupe isti÷e izbazena izjedna÷iti. Od tog trenutkaproces punjenja prelazi u stacionarnostanje a nivo vode u bazenu ostaje kon-stantan i pored toga što neprekidnodolaze nove koli÷ine vode. Zna÷i da jepunjenje takvog "perforiranog" bazenaproces koji se sam u jednom momentuzaustavlja pri odreënom nivou vode.Nivo na kome ¯e se proces punjenjazaustaviti zavisi od odnosa protoka vo-de kojom se bazen puni i gustine otvo-ra po njegovim zidovima, to jest proto-ka vode koja oti÷e.

Kada u prostoriji konstantno radi zvu-÷ni izvor, zvu÷no polje u njoj mo¦e seuporediti sa tim zamišljenim bazenom.Zvu÷na energija koju stvara izvor ana-logna je vodi kojom se bazen puni, od-nosno snaga zvu÷nog izvora analognaje veli÷ini protoka u dovodnoj cevi.Otvori na zidovima bazena analognisu apsorpciji na zidovima prostorije.

Kada se uklju÷i konstantan zvu÷ni iz-vor, vazdušni prostor prostorije kontinu-alno se puni zvu÷nom energijom, i nivo

ventilacioni kanali, kanali raznih kablovskihinstalacija, dimnja÷ki kanali, otvori vrata i pro-zora, zajedni÷ka spuštena tavanica, šupljine ufasadi itd. Tada se na mestu koje predstavljaizlaz iz prenosnog sistema, gde se nalazi slu-šalac, delovi zvu÷ne energije pojavljuju prola-ze¯i potpuno nezavisnim, meüsobno paralel-nim putevima da bi tu, na kraju, došlo do nji-hovog sabiranja. Ukupnu izolovanost izmeüdve takve prostorije dominantno odreüje onajod paralelnih puteva kojim prolazi najve¯i deoenergije (vidi tekst u okviru na strani 122).

Uticaji prenosnog sistemaU prostiranju kroz prenosni sistem zvu÷na

energija uvek trpi izvesne promene. Te prome-ne mogu biti raznovrsne a, globalno posmatra-no, manifestuju se razlikama u energetskom iinformativnom sadr¦aju zvuka na ulazu preno-snog sistema i na izlazu iz njega.

Najva¦nija promena unutar prenosnog si-stema jeste energetsko slabljenje. Ono je posle-dica više razli÷itih fizi÷kih procesa u zvu÷nompolju. Njihov rezultat uvek je smanjivanjeenergije zvu÷nog talasa sa udaljavanjem odmesta nastanka, to jest od izvora. Priroda tihfizi÷kih procesa je takva da veli÷ina slabljenjanije jednaka na svim ÷ujnim frekvencijamazvuka. Zbog toga prenosni sistem pri prostira-nju uti÷e i na spektralne osobine zvuka, a tozna÷i i na subjektivni do¦ivljaj koji ÷ovek imakada sa izlaza sistema zvuk dospe do njegovog÷ula sluha. Po pravilu, slabljenje zvu÷ne ener-gije u realnim prenosnim sistemima uvek jerelativno ve¯e na višim frekvencijama (viditekst u okviru na strani 123).

Tokom projektovanja u svakom konkret-nom problemu arhitektonske akustike una-pred se definišu zahtevi koje svaki uo÷eni prenosni sistemtreba da ostvari. Ovi zahtevi mogu biti razli÷iti, ali uvekzavise od prirode zvuka, odnosno od subjektivne kategori-je u koju se on svrstava. Kada se posmatra prostiranje štet-nog zvuka, to jest buke, prenosni sistem treba da ostvari što

Prenosni sistem

M. Miji¯ 119

zvuka u svim ta÷kama prostorije raste.Istovremeno, zvu÷na energija se troši uprocesu apsorpcije na zidovima (ali isvim drugim površinama izlo¦enimzvuku). Sudbina te energije koja ode uzidove nije od zna÷aja na ovakvomnivou objašnjenja, kao što nije bilozna÷ajno kuda oti÷e sva ona voda kojaprolazi kroz rupe po zidovima bazena.

Karakteristi÷no je za prostorije da snagadisipacije, to jest brzina trošenja zvu÷neenergije na zidovima prostorije, zavisi odkoli÷ine energije u prostoriji, ta÷nije odnjene gustine u tom vazdušnom prosto-ru. Kada zvu÷ni talasi pogaäju zid,uvek se troši isti procenat njihove energi-je. Zato se, što je guš¯a zvu÷na energijakoja pogaä zidove, troši više energije.Snaga disipacije se od trenutka uklju-÷enja zvu÷nog izvora stalno pove¯ava,kao što se stalno pove¯ava koli÷ina vodekoja isti÷e iz perforiranog bazena. U jed-nom trenutku ¯e se snaga zvu÷nog izvo-ra (brzina stvaranja zvu÷ne energije uprostoriji) i snaga disipacije (brzinatrošenja iste energije na zidovima) izjed-na÷iti. Od tog trenutka koli÷ina energijeu prostoriji, a time i nivo zvuka u njoj,ostaju konstantni dogod zvu÷ni izvor ra-di, kao što i nivo vode u zamišljenombazenu ostaje konstantan.

Ovakav opis, preko odnosa snage kojomse stvara zvuk u prostoriji i snage nje-govog trošenja na površinama zidova,predstavlja polazni stav u jednom odpostoje¯ih matemati÷kih modela kojimse u akustici opisuju prostorije. Iz togaje dalje razvijen matemati÷ki aparatkoji se naj÷eš¯e primenjuje u aku-sti÷kom projektovanju.

ve¯e energetsko slabljenje kako bi zvu÷naenergija na izlazu, na mestu prijemnika, bilašto manja. Na tome je formirana ÷itava jednain¦enjerska oblast, va¦an deo arhitektonskeakustike koji se bavi zvu÷nom izolacijom,odnosno zaštitom od buke. Ona ima zadatakda prou÷ava i predla¦e intervencije kojima semo¦e uticati na pove¯avanje slabljenja u pre-nosnim sistemima razli÷itih struktura.

Kada se radi o korisnom zvuku u preno-snom sistemu, što zna÷i o govoru ili muzici,zahtevi su vrlo sofisticirani. Oni idu ka ost-varivanju što manjeg slabljenja i postizanjadovoljnog akusti÷kog kvaliteta na mestu prije-ma. Taj kvalitet se utvrüje pre svega u dome-nu njegovog informativnog sadr¦aja i estetikezvuka na mestu slušaoca. Ovi akusti÷ki aspek-ti detaljnije su opisani u poglavljima 3.2 i 3.3.

6.3 PrijemnikU trodimenzionalnom prostoru prenosnog

sistema, na putu prostiranja zvuka, uvekpostoji neko mesto gde se nalazi prijemnikkao završetak procesa predstavljenog generali-zovanom blok šemom. U arhitektonskoj aku-stici prijemnici imaju poseban zna÷aj jer suoni "mera svih stvari". Zbog toga se mo¦e re¯ida je pristup blok šemi sa slike 6.1, odnosnoanaliza izvora i prenosnog sistema, umnogomediktiran prirodom prijemnika kao poslednjegelementa u lancu. To zna÷i da na šemi pri nje-noj analizi postoji uticaj "unazad".

U okolini izvora zvuka, u njegovom zvu-÷nom polju, ÷esto mo¦e biti više od jednog pri-jemnika. Za svaki od njih postoje razlike u pre-

nosnim sistemima, a i zra÷enje izvora ÷esto nije jednako usvim pravcima. Zbog toga svaki prijemnik, kada ih ima više,mo¦e podrazumevati nezavisnu generalizovanu blok šemu.

Vrste prijemnikaU projektantskim zadacima iz domena arhitektonske aku-

stike kao prijemnik se, po definiciji, uzima ljudsko ÷ulo



U graëvinskoj praksi ÷esti su raznovr-sni primeri paralelnih puteva prolaskazvuka koji uti÷u na zvu÷nu zaštitu.Jedan takav karakteristi÷an i vrlo aktu-elan akusti÷ki problem javlja se kodelektroenergetskih distributivnih trafo-stanica, koje se obi÷no grade u prize-mlju stambenih i poslovnih objekata.Iako se prilikom projektovanja po pravi-lu vodi ra÷una o graëvinskoj zvu÷nojizolaciji, u mnogim objektima pojavlju-ju se paralelni putevi koji ugro¦avajuukupnu zvu÷nu zaštitu okoline.

U arhitektonsko-graëvinskim projekti-ma utvrüju se tavanice i zidovi izmeüprostorija trafostanice i stana ili kance-larije iznad, odnosno pored nje. Pritome se vodi ra÷una da pregrade naovim pozicijama svojim izolacionimsvojstvima zadovolje zahteve iz standar-da JUS U.J6.201. Istovremeno, projekattrafostanice na istoj prostoriji predviävelike otvore sa ¦aluzinama koji slu¦e zahlaënje njene unutrašnjosti.

Tako se javlja putanja zvuka iz prosto-rije sa transformatorom koja vodi krozotvore sa ¦aluzinama, spoljašnju sredi-nu i prozore prostorija iznad nje, i kojapredstavlja put paralelan u odnosu naput zvu÷ne energije koja prolazi me-üspratnom konstrukcijom ili zidom.Merenja su pokazala da u praksi uticajove putanje zvuka uglavnom dominirai odreüje kvalitet zvu÷ne zaštite sused-nih prostorija od buke transformatora.Time se obezvreüje ulaganje u materi-jal za akusti÷ko oja÷avanje meüsprat-ne konstrukcije.

sluha, što je ve¯ naglašeno na po÷etku ovogpoglavlja. Svi problemi ekologije, komunikaci-ja i umetnosti utvrëni su uz podrazumevanjeda se na kraju šeme sa slike 6.1 nalazi ÷ulosluha. Funkcija i na÷ini reagovanja uha nazvu÷nu pobudu veoma su slo¦eni, i time se baveposebne grane akustike. Na slici 1.2, u uvod-nom poglavlju ove knjige, one su ozna÷ene podnazivima "psihološka akustika" i "slušanje".

Široko i detaljno poznavanje rada ÷ula slu-ha sasvim sigurno nije neophodno u bavljenjuarhitektonskom akustikom, ali je neophodnopoznavanje nekih njegovih najva¦nijih karak-teristika. Kada se razmatra problem buke, ljud-sko uho kao prijemnik i njegova osetljivostuzimaju se kao reper za formiranje kriterijumaocene stanja. Ve¯ je ranije objašnjeno da uvo-ënje "A" karakteristike u procesu merenjabuke i izra¦avanje njenog nivoa u dBA predsta-vlja prilagoävanje fiziološkim karakteristika-ma uha. U slu÷aju korisnih zvukova primarnesu neke druge karakteristike ÷ula sluha iz do-mena percepcije govora i estetskih kriterijuma.

Postoje okolnosti kada se kao prijemnik nakraju prikazane blok šeme pojavljuje mikrofon.Ovi, s aspekta arhitekture relativno retki slu÷aje-vi, postaju sve ÷eš¯i zahvaljuju¯i razvoju tehno-logije i njene uloge u svakodnevnom ¦ivotu.Mikrofon kao akusti÷ki prijemnik pojavljuje seu radio i TV stanicama, produkcionim studijimaza snimanje muzi÷kog i TV materijala, salama saozvu÷enjem itd. ¸ak i obi÷no koriš¯enje telefo-na podrazumeva da ¯e njegov mikrofon biti pri-jemnik u zvu÷nom polju koje stvaraju izvoribuke u neposrednoj okolini govornika.

S aspekta akustike, mikrofon kao prijemnikmnogo je jednostavnije opisati nego ÷ulosluha. Meütim, i tada treba imati u vidu dase na kraju lanca prenosa zvu÷nih signala ipakpojavljuje ne÷ije uho koje sluša ono što jemikrofon registrovao. Zbog toga mikrofon kaoprijemnik na izlazu iz prenosnog sistema neeliminiše potrebu da se zvu÷ne pojave posma-

Prijemnik

M. Miji¯ 121

Na izra¦enije slabljenje visokih fre-kvencija pri prostiranju uti÷e nekolikofizi÷kih pojava. Njihova primetnost irelativni zna÷aj zavise od strukture pre-nosnog sistema. Ipak, jedna meü nji-ma je uvek prisutna. To je disipativnapojava u samom vazduhu koja se deša-va na nivou molekula i izrazito dopri-nosi relativno brzom slabljenju višihfrekvencija. Uticaj disipacije u vazdu-hu pogotovo je primetan pri prostira-nju zvu÷nog talasa na ve¯a rastojanja.

Postoji jedna dobro poznata situacija izobi÷nog ¦ivota koja jasno ilustruje stal-nu prisutnost disipacije. Kada se o pra-znicima na ulicama grada pojave brojnilimeni duva÷ki orkestri, njihovo muzici-ranje mo¦e se ÷uti gotovo na svakom tr-gu. Nekome ko se orkestru iz daljine pri-bli¦ava ulicom ÷ujan postaje prvo bu-banj, odnosno najni¦e frekvencije izzvuka koje orkestar proizvodi. Sa pri-bli¦avanjem polako se pojavljuju, odno-sno postaju ÷ujne, i ostale spektralnekomponente. Tek kada se slušalac sa-svim pribli¦i mo¦e se ÷uti solo truba sasvojim visokim tonovima. Ovakav efe-kat je upravo posledica izra¦enijeg sla-bljenja visokih frekvencija u vazduhu,zbog ÷ega se na ve¯im distancama mo¦e÷uti samo veliki bubanj, a truba samona relativno malim rastojanjima.

Postoje i druge pojave koje doprinosebr¦em slabljenju visokih frekvencija uprenosnim sistemima. Sve pregrademnogo efikasnije zadr¦avaju zvu÷nuenergiju visokih frekvencija nego ni-skih. To je prirodni zakon ugraën umehanizam prostiranja zvuka kroz zi-dove. Zbog toga se u muzici koja dospe-va iz komšijskog stana lakše razaznajuniske frekvencije ("basovi") nego njeneostale komponente.

traju kroz prizmu karakteristika ÷ula sluha. Projektantskikriterijumi za prostorije s mikrofonima bazirani su napotrebama nekog mogu¯eg krajnjeg slušaoca, iako se onformalno ne pojavljuje u blok šemi utvrënoj u projekto-vanom objektu.

Polo¦aj prijemnika kao akusti÷ki faktorNa po÷etku poglavlja o prenosnim sistemima komenta-

risana je ÷injenica da je zvu÷no polje trodimenzionalnafizi÷ka pojava. Zbog toga stanje u njemu, odnosno vredno-sti parametara kojima se ono opisuje, uvek zavise i od geo-metrijskih, prostornih koordinata, a mesto prijemnika uprostoru, to jest koordinate ta÷ke gde se on nalazi, znatnouti÷e na ono što ¯e biti registrovano.

U trodimenzionalnom prostoru unutar dometa svakogzvu÷nog izvora gotovo uvek se istovremeno javlja više pri-jemnika. Oni su po pravilu razli÷ito rasporeëni u prosto-ru, pa su zbog toga razli÷iti i putevi zvu÷ne energije odizvora do njih. Drugim re÷ima, prenosni sistemi nisu iden-ti÷ni za sve aktivne prijemnike u okolini istog zvu÷nogizvora.

U arhitektonskoj akustici mo¦e se na¯i mnogo primerakada u zvu÷nom polju postoje višestruki prijemnici. Ukoncertnoj sali ili u÷ionici svaki je slušalac prijemnik. Onise meüsobno razlikuju po svom polo¦aju u prostoru uodnosu na zvu÷ni izvor. Njihovi prenosni sistemi su mo¦dasli÷ni, ali izvesne razlike ipak postoje. Putanje zvu÷ne ener-gije izmeü zvu÷nog izvora na bini i slušalaca koji se nala-ze u prvom i poslednjem redu svakako nisu jednake.

Primeri višestrukih prijemnika posebno su zna÷ajni uoblasti zaštite od buke. Kada neki zvu÷ni izvor ugro¦avaokolinu, sve osobe koje to ÷uju predstavljaju prijemnike.Za razliku od sala u kojima se sluša govor ili muzika, gdesu razlike mogu¯ih prenosnih sistema u apsolutnom smi-slu ipak relativno male, u okolini izvora buke prenosnisistemi koji se definišu za svakog od potencijalnih prijem-nika mogu se meüsobno veoma razlikovati.

Prema tome, u jednom graëvinskom objektu izmeünekog izvora buke i ljudi koji tu buku slušaju mogu biti ra-zli÷ita rastojanja, a mo¦e biti veoma razli÷ita i slo¦enoststruktura kroz koju zvu÷na energija prolazi. Tako se mo¦e,od ÷oveka do ÷oveka, pojaviti manji ili ve¯i broj paralelnih



puteva prolaska buke, ve¯i ili manji udeo pre-nosa energije kroz graëvinske konstrukcije itd.

Jasno je da se u procesu rešavanja nekogakusti÷kog problema ne mogu prora÷unimaobuhvatiti svi potencijalni prijemnici, jer bi ta-da projektovanje bilo beskrajno dugotrajan,zamoran i sasvim neisplativ posao. U nekimokolnostima to bi ÷ak mogao biti nerešiv pro-blem. Sre¯om, za ostvarenje dovoljnog aku-sti÷kog kvaliteta objekta koji se projektuje tonije neophodno. Akusti÷ka analiza problemasa višestrukim prijemnicima mora sleditijedan od dva mogu¯a principa:

- princip najgoreg slu÷aja, koji se naj÷eš¯e primenjuje urazmatranju problema zvu÷ne zaštite i

- princip prose÷nog prijemnika, koji se naj÷eš¯e prime-njuje kada se razmatra prostiranje korisnog zvuka.

Princip najgoreg slu÷aja, standardno primenjivan u obla-sti zvu÷ne zaštite, podrazumeva analizu prenosnog sistemado prijemnika koji ¯e, prema po÷etnim procenama, bitinajugro¦eniji. To ¯e biti onaj prijemnik prema kome je sla-bljenje prenosnog sistema najmanje, zbog ÷ega ¯e nivougro¦avanja bukom biti najviši. Ako se za slu÷aj takvih pri-jemnika odreënim projektantskim intervencijama problemrazreši, pretpostavlja se da ¯e u opštem slu÷aju i na mesti-ma ostalih prijemnika stanje buke biti zadovoljavaju¯e. Naprimer, ako u nekoj prostoriji graëvinskog objekta postojiizvor buke, najgori slu÷ajevi ugro¦avanja uvek su u sused-nim prostorijama (po horizontali i vertikali). Ako se razrešeti problemi, u svim ostalim prostorijama u objektu gde setakoë nalaze potencijalni prijemnici problem ugro¦avanjabukom bi¯e sa velikom verovatno¯om rešen.

Princip prose÷nog prijemnika uvodi se kada u nekomprostoru postoji veliki broj relativno bliskih prijemnika.Odreïvanjem meü njima samo jednog, prose÷nog, anali-za se usmerava samo na jedan odgovaraju¯i prenosni sistem.Takav pristup naj÷eš¯i je u projektovanju auditorijuma, gdese gotovo nikada ne razmatraju parametri zvu÷nog polja nasvim predviënim sedištima. Po nekim po÷etnim kriteriju-mima utvrüju se u prostoru mesta prose÷nih slušalaca zakoje se zatim odreüje prenosni sistem i pravi akusti÷ka ana-liza. Dobijeni rezultati ¯e biti, s manjim ili ve¯im toleranci-jama, primenjivi i za sve ostale, prostorno bliske slušaoce.

Prijemnik

M. Miji¯ 123

Kada u podrumu nekog graëvinskogobjekta postoji pumpa ÷iji rad stvarazvuk, neko ko se nalazi u stanu nepo-sredno iznad nje ÷uje buku koja dospe-va prolaskom vazdušnog zvuka kroztavanicu i strukturnog zvuka preko oslo-naca pumpe i dalje preko graëvinskestrukture. Na više spratove istog objektabuka pumpe dospeva samo kao struk-turna komponenta zvuka, kroz kon-strukciju zgrade ili kroz instalacije.

Uvoënjem ovakvih principa u pristupu rešavanju aku-sti÷kih problema akusti÷ko projektovanje se u standardnimokolnostima svodi na in¦enjerske rutine. Naravno, uvekostaju neke okolnosti kada se zbog zna÷aja problema moraposmatrati svaki pojedina÷ni prijemnik, bez izvla÷enja naj-goreg ili prose÷nog meü njima. Takve situacije su izuzetnoretke i ne mogu biti svrstane u standardne procedure pro-jektovanja.



M. Miji¯

7. Literatura

125

7.1 Knjige1. D. Egan, "Architectural Acoustics", McGraw-Hill, New

York, 1988.

2. D. Egan, "Concept in Architectural Acoustics", McGraw-Hill, New York, 1972.

3. F. Ingerslev, "Acoustics in Modern Building Practice",The Architectural Press, London, 1952.

4. Parkih-Hamfris, "Acoustics, noise and Buildings", Faberand Faber Ltd., London, 1958. (postoji i u srpskom spskomprevodu: "Akustika, buka, zgrade", Neimar, Beograd, 1969)

5. M. Forsyth, "Buildings for Music", The MIT Press, Cam-bridge, 1985.

6. L. Beranek, "Concert and Opera Halls: How TheySound", Acoustical Society of America, New York, 1996.

7. L. Beranek, "Music, Acoustics and Architecture", JohnWiley and Sons, Inc., New York, 1962.

8. H. Burry-Meyer, L. Goodfriend, "Acoustics for Architect",Reinhold Publishing Corp., New York, 1957.

9. "Halls for Music Performance: Two Decade of Experi-ence", Acoustical Society of America, New York, 1982.

10. T. Jelakovi¯, "Arhitektonska akustika", Tehni÷ka knjiga,Zagreb, 1962.

11. T. Jelakovi¯, "Zvuk, sluh arhitektonska akustika", Škol-ska knjiga, Zagreb, 1978.

12. M. Barron, "Auditorium Acoustics and Architectural De-sign", E. and F. N. Spon, London, 1993.

13. H. Burris-Meyer, E. Cole, "Theatres and Auditoriums",Reinhold Publishing Corp., New York, 1964.

14. "Practical Building Acoustics", Sound Research Labora-tories, Ltd., Sudbury, E. and F. N. Spon, London, 1976.

15. V. Knudsen, C. Harris, "Acoustical Designing in Archi-tecture", Acoustical Society of America, Syracuse, 1988.

16. "Guide to Acoustic Practice", BBC Engineering, Architec-tural and Civil Engineering Department, London, 1980.

17. W. Fasold, E. Sonntag, "Bauakustik", VEB Verlag furBauwesen, Berlin, 1976.

18. A. Pierce, "Acoustics - An Introduction to Its Physical Prin-ciples and Applications", McGraw-Hill, New York, 1981.

19. H. Kurtovi¯, "Osnovi tehni÷ke akustike", Nau÷na knji-ga, Beograd, 1990.

20. M. Simonovi¯, D. Kali¯, P. Pravica, "Buka - štetna dej-stva, merenje i zaštita", Institut za dokumentaciju za-štite na radu, Niš, 1982.

21. V. L. Jordan, "Acoustical Design of Concert Halls andTheatres", Applied Science Publishers, London, 1980.

22. C. Zwikker, C. W. Kosten, "Sound Absorbing Materials",Elsevier Publishing Company., New York, 1949.

23. H. Kuttruff, "Room Acoustics", Applied Science Publis-hers, London, 1973.

24. C. Gilford, "Acoustics for Radio and Television Studi-os", IEE Monograph Series 11, Peter Peregrinus Ltd.,London, 1972.

25. K. Randal, D. Meares, K. Rose, "Sound insulation of par-titions in Broadcasting Studio Centres: field measure-ment data", BBC Engineering, Research department,Engineering Division, London, 1986.

26. E. McMue, R. Talaske (editori), "Acoustical Design ofMusic Education Facilities", Acoustical Society of Ame-rica, Syracuse, 1990.

27. M. Miji¯, "Apsorpcione karakteristike materijala i kon-strukcija (zbornik podataka)", Elektrotehni÷ki fakultet,Laboratorija za akustiku, Beograd, 1993.

28. D.Templeton, P.Lord, "Detailing for acoustics", The Ar-chitectural Press, London, 1988.


Literatura

7.2 Standardi i pravilnici29. JUS U.J6.001 - Akustika u gradjevinarstvu - Termini i

definicije

30. JUS ISO 1683 - Akustika - Normalne referentne veli÷ineza akusti÷ke nivoe (napomena: zamenio standard JUSU.J6.003:1982)

31. JUS U.J6.003:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Refe-rentne vrednosti nivoa u akustici

32. JUS U.J6.009:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Razme-re i dimenzije dijagrama za prikazivanje akusti÷kihveli÷ina u zavisnosti od frekvencije

33. JUS U.J6.029:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Stan-dardni izvor zvuka udara

34. JUS U.J6.037:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Labo-ratorije za merenje zvu÷ne izolacije

35. JUS U.J6.039:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Utvr-djivanje zahteva preciznosti akusti÷kih merenja

36. JUS U.J6.041:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Labo-ratorijska merenja zvu÷ne izolacione mo¯i gradjevinskihelemenata

37. JUS U.J6.041/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu - Labo-ratorijska merenja zvu÷ne izolacione mo¯i gradjevinskihelemenata - Izmene i dopune

38. JUS U.J6.043:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Teren-ska merenja izolacije od vazdušnog zvuka

39. JUS U.J6.043/1:1982 - Akustika u gradjevinarstvu -Terenska merenja izolacije od vazdušnog zvuka - Izme-ne i dopune

40. JUS U.J6.045:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Teren-ska merenja zvu÷ne izolacione mo¯i fasadnih elemenatai fasada

41. JUS U.J6.045/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu -Terenska merenja zvu÷ne izolacione mo¯i fasadnih ele-menata i fasada - Izmene i dopune

42. JUS U.J6.047:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Labo-ratorijska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcijaod zvuka udara

43. JUS U.J6.047/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu -Laboratorijska merenja izolacije medjuspratnih kon-strukcija od zvuka udara - Izmene i dopune

Literatura

M. Miji¯ 127

44. JUS U.J6.049:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Teren-ska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija odzvuka udara

45. JUS U.J6.049/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu -Terenska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcijaod zvuka udara - Izmene i dopune

46. JUS U.J6.051:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Mere-nje poboljšanja izolacije medjuspratnih konstrukcija odzvuka udara

47. JUS U.J6.057:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Mere-nje vremena reverberacije u dvoranama

48. JUS U.J6.059:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenjekoeficijenta zvu÷ne apsorpcije u reverberacionoj komori

49. JUS ISO 9052-1:1994 - Akustika - Odreïvanje dinami÷kekrutosti - Deo 1: Materijali koji se postavljaju ispod pli-vaju¯ih podova u stanovima

50. JUS U.J6.087:1982 - Akustika u gradjevinarstvu -Odreïvanje dinami÷kog modula elasti÷nosti mekih slo-jeva plivaju¯ih podova

51. JUS U.J6.090:1992 - Akustika u gradjevinarstvu - Mere-nje buke u komunalnoj sredini

52. JUS U.J6.151:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Stan-dardne vrednosti za ocenu zvu÷ne izolacije

53. JUS U.J6.153:1989 - Akustika u gradjevinarstvu - Meto-da za izra¦avanje zvu÷ne izolacije jednim brojem

54. JUS U.J6.201:1989 - Akustika u gradjevinarstvu -Tehni÷ki uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada

55. JUS U.J6.215 - Akustika u gradjevinarstvu - Tehni÷kiuslovi za projektovanje i izradu - Akusti÷ki kvalitet mal-ih i srednjih prostorija

56. JUS U.J6.224:1983 - Akustika u gradjevinarstvu -Odreïvanje koeficijenta apsorpcije u Kuntovoj cevi

57. JUS U.J6.225:1983 - Akustika u gradjevinarstvu - Mere-nje impedanse pomo¯u Kuntove cevi

58. JUS U.J6.226:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Ispiti-vanje penastih materijala - Odreïvanje dinami÷kogmodula elasti÷nosti i faktora gubitaka

59. JUS U.J6.228:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Meto-de ispitivanja prigušiva÷a ventilacionih sistema - Mere-nje unetog prigušenja


Literatura

60. JUS U.J6.232:1984 - Gradjevinska akustika - merenjebuke vodovodnih instalacija na terenu

61. JUS ISO 140-9:1996 - Akustika - Merenje zvu÷ne izolacijeu zgradama i graëvinskih elemenata - Deo 9: Laborato-rijsko merenje zvu÷ne izolacije spuštenog plafona izmeüdve susedne prostorije sa zajedni÷kim plenumom

62. Zakon o zaštiti ¦ivotne sredine, Slu¦beni glasnik RS broj66 iz 1991.

63. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ¦ivotnoj sredini,Slu¦beni glasnik RS broj 4 iz 1992.

64. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu odbuke u radnim prostorijama, Slu¦beni list SFRJ broj 21iz 1992.

7.3 Neki ÷lanci iz relevantnih oblasti na srpskom jeziku

65. H. Kurtovi¯, "Zaštita od buke u stambenim zgradama isli÷nim objektima", Arhitektonski priru÷nik, 190-221,Savez arhitekata Srbje, Beograd 1983.

66. H. Kurtovi¯, M. Miji¯, "Uticaj obilaznih putevaprenošenja buke iz bu÷nih prostorija", IX Jugoslovenskosavetovanje "Zaštita od buke i vibracija u ¦ivotnoj i rad-noj sredini", Beograd 1986, Zbornik radova, 1-5

67. M. Miji¯, H. Kurtovi¯, Z. Perolo, "Izolaciona svojstvapregradnih konstrukcija u praksi", Revija rada, No 206-207/88 juli-avgust 1988, 54-59

68. H. Kurtovi¯, M. Miji¯, "Zaštita od buke transformatorau zgradama - graëvinski ili mašinski problem?", Save-tovanje "Transformatori u elektroenergetici", Beograd,23.-24. april 1996, Zbornik radova, 277

69. M. Miji¯, "Akusti÷ki dizajn studijskih prostora", TEL-SIKS 99, Seminar "Zemaljska radio-difuzija", Niš, 1999,Zbornik radova,

70. H. Kurtovi¯, "Akustika prostora za spektakle", Imeünarodni simpozijum "Spektakl-grad-identitet",Beograd, 1996, Zbornik radova 89-99

71. M. Merkle, M. Miji¯, "Statisti÷ka analiza nivoa zvuka ustambenim prostorijama", XXXII Jugoslovenska konfe-rencija ETAN-a, Sarajevo 1988, Zbornik radova, VI.109-114

Literatura

M. Miji¯ 129

72. M. Miji¯, P. Bojovi¯, "Akusti÷ka svojstva apsorbera odmekih poliuretanskih pena", VII Jugoslovensko saveto-vanje "Zaštita od buke i vibracija u ¦ivotnoj i radnoj sre-dini", Beograd 1985, Zbornik radova, 49-53

73. D. Kali¯, "Problemi terminologije graëvinske akustikeu srpskom jeziku", Buka - osnovi, analiza, izvori, i za-štita, 217-223, Graëvinski fakultet, IMS, Arhitektonskifakultet, Beograd, 1998.

74. B. Budisavljevi¯, "Izolacija od zvuka udara plivaju¯impodovima" Buka - osnovi, analiza, izvori, i zaštita, 194-215, Graëvinski fakultet, IMS, Arhitektonski fakultet,Beograd, 1998.

75. H. Kurtovi¯, "Potrebna srednja izolaciona mo¯ pregradeza zaštitu od pojedinih vrsta buke", VII Jugoslovenskosavetovanje "Zaštita od buke i vibracija u ¦ivotnoj i rad-noj sredini", Beograd 1983, Zbornik radova, 17-22

76. Z. Perolo, "Buka ku¯nih podstanica", Klimatizacija, gre-janje, hlaënje, broj 4, 1986.

77. D. Kali¯, "Zvu÷na zaštita", Arhitektonski priru÷nik,Savez arhitekata Srbje, Beograd 1982, 233-269

78. D. Kali¯, "Zvu÷na zaštita zgrada", Arhitektonskipriru÷nik, Savez arhitekata Srbije, Beograd 1985, 51-112


Literatura

Documents

Akustika u Arhitekturi