УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУУНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

НАУЧНО-НАСТАВНОМ ВЕЋУУЧИТЕЉСКОМ ФАКУЛТЕТА У УЖИЦУ

ПРЕДМЕТ: Извештај Комисије за оцену подобности Кандидата и теме за докторску дисертацију

Наставно-научно веће Учитељског факултета у Ужицу именовало је одлуком 07, бр. 5/1 на седници одржаној 17. 05. 2010. године, Комисију у саставу: Проф. др Миленко Кундачина, редовни професор за ужу научну област Педагогија, Дидактика и Методике на Учитељском факултету у Ужицу; проф. др Радмила Николић, редовни професор за ужу научну област Педагогија, Дидактика и Методике на Учитељском факултету у Ужицу; проф. др Светозар Дунђерски, редовни професор за ужу научну област Педагогија на Филозофском факултету у Новом Саду; проф. др Снежана Маринковић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија, Дидактика и Методике на Учитељском факултету у Ужицу; др Данијела Василијевић, доцент за ужу научну област Педагогија, Дидактика и Методике на Учитељском факултету у Ужицу, за оцену подобности кандидата мр Александра Јанковића и предложене теме докторске дисертације под насловом „Утицај информационо-комуникационе технологије на постигнућа ученика у настави природе и друштва“.

На основу увида и анализе приложене документације Комисија подноси Наставно-научном већу Учитељског факултета у Ужицу следећи

И З В Е Ш Т А ЈКОМИСИЈЕ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ

2. 1. Библиографски подаци кандидата

Мр Александар Јанковић рођен је 19. маја 1970. године у Новом Саду. Основну и средњу школе просветне струке завршио је у Новом Саду. Педагошку академију, смер за васпитаче, завршио је у Педагошкој академији у Новом Саду. Учитељски факултет – одсек за разредну наставу у Сомбору, 2001. године. Магистарске студије је уписао 2003/2004 на Педагошком факултету у Сомбору и 18.11.2008. године одбранио магистарски рад под називом „Ефикасност учења применом различитих модела очигледне наставе у предмету познавања природе“, пред комисијом у саставу проф. др Мирјана Сегединац, председник са Природно-математичког факултета у Новом Саду, доц. др Светлана Шпановић, члан, Педагошки факултет у Сомбору и доц. др Станко Цвјетићанин, ментор, Педагошки факултет у Сомбору. Тиме је стекао научни степен магистра дидактичко-методичких наука.

Кретање у професионалном раду:

1) У Дечјем селу СОС „Др Милорад Павловић“, у Сремској Каменици на радном месту васпитача, радио у више наврата око две године;

2) У Културно-просветној заједници града Новог Сада на радном месту самосталног референта за културно-просветне активности, три месеца;

– 1 –

3) Од 14.2.2002. ради као професор разредне наставе (учитељ) у Школи за основно образовање одраслих „Свети Сава“ у Новом Саду;

4) 2009/2010. год. је ангажован до 1/3 норме у Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Сремској Митровици, као предавач за предмет Сарадња Вртића и породице.

Јуна 2003. године је положио стручни испит на Учитељском факултету у Сомбору.

2. 2. Наслов, предмет и хипотезе докторске дисертације

Предложена тема научног рада је Утицај информационо-комуникационе технологије на постигнућа ученика у настави природе и друштва.

Предмет истраживања

У оквиру теме докторске дисертације истраживаће се модели наставе подржани применом савремене информационе–комуникационе технологије, које могу наћи ефикасну примену у настави предмета Природа и друштво (у овом случају у III разреду основне школе) с циљем да се постигну што квалитетнија постигнућа ученика у настави природе и друштва.

Хипотезе истраживања

На основу постављеног циља истраживања Кандидат је поставио општу хипотезу: Примена наставних средстава које подржава најсавременија информационо-комуникациона технологија, и на тој основи остварено непосредно или очигледно искуство ученика, значајно доприноси вишем нивоу постигнућа ученика млађег основношколског узраста, него ли било које традиционално наставно средство коришћено у сврху посредовања знања и стимулисања одређених активности у процесу учења.

Посебне хипотезе:

Х1 Примена традиционалних (аналогних) наставних средстава као извора знања једнако је успешна у погледу постигнућа ученика, у смислу квалитета знања, вештина и ставова, у предмету Природа и друштво као и примена савремених (дигиталних) наставних средстава утемељених на најсавременијој информационо-комуникационој технологији.

Х2 Примена мултимедијалне видео презентације у настави Природе и друштва значајно доприноси вишем нивоу постигнућа у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика у односу на традиционално постављену наставу.

Х3 Примена одговарајућег образовно-рачунарског софтвера у настави Природе и друштва значајно доприноси вишем нивоу постигнућа у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика у односу на традиционално постављену наставу.

Х4 Применa Iнтернета у настави Природе и друштва значајно доприноси вишем нивоу постигнућа у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика у односу на традиционално постављену наставу.

Х5 У систему савремене основношколске наставе наставници разредне наставe су оспособљени за планирање и организацију образовних активности применом појединих средстава као извора знања које подржава најсавременија информационо-комуникциона технологија;

Х6 Искуство ученика стечено у процесу наставе у којој се примењују савремене образовне технологије и одговарајућа наставна средства позитивно опредељује њихове ставове у односу на исте.

– 2 –

2. 3. Научна подобност кандидата

Научни и стручни радови:

1. Очигледна настава у теорији и савременој пракси, Настава и васпитање, 4, 2009, Београд, стр. 509–522, изворни научни рад, [ISSN 0547–3330; UDK-37.025] HB дod. LVIII. 4.2009 (резиме на енглеском и руском језику) М 51

2. Педагошка ефикасност наставе играњем улога или сценском комуникацијом, Норма, 1–2, 2008, стр. 135–145, стручни чланак, [ISSN 0353–7129; UDK-37] H дod. XIII М 53

3. Улога савремене породице у сексуалном васпитању детета, Зборник за 2009/2010 годину Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Сремској Митровици, бр. 11/2009, стр. 122–134, UDK-337.032:159.922.1613.88.37.018.26 (часописа нема на листи МП)

Стручни и научни радови прихваћени за објављивање:

1. Evolucija pedaдoških shvatanja o očiдlednoj nastavi – od tradicionalnih shvatanja do savremenih teorija učenja i nastave (у прилогу потврда редакције часописа Pedagogija М 51)

2. Implikacije različitih shvatanja o čulu vida na saznanje u procesu nastave (у прилогу потврда редакције часописа Норма М 53)

Научни скупови:

1. Научни скуп: XIII научна конференција са међународним учешћем „ПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА И ШКОЛСКА ПРАКСА“ – тема Васпитање и образовање деце са сметњама у развоју у предшколској установи и школи

Организатори: Институт за педагошка истраживања, Београд и Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Сремска Митровица Место: Сремска Митровица Време: 14. маја 2010. год. Назив рада: Педагошко-методичке стратегије сарадње васпитача са родитељима деце која имају посебне потребе (у прилогу потврда да је рад прихваћен)

2. 4. Преглед стања у подручју истраживања

У раду се анализира какав је утицај савремене информационо-комуникационе технологије, у виду примене различитих дигиталних наставних средстава, на постигнућа ученика у предмету Природа и друштво. Докторска дисертација се бави дигиталним моделима очигледне наставе с једне стране као што су: 1) мултимедијалне видео презентације, 2) образовно-рачунарски софтвер (ОРС), 3) примена симулације, 4) употреба интернета, 5) коришћење интерактивне табле. С друге стране рад се бави утицајем тих, информационих модела наставе на постигнућа ученика (знања, вештине, вредности, понашања), тј утицајем дигиталних модела очигледне наставе на образовне ефекте школе. Циљ је да се посредством наставе у којој се употребљава информациона-комуникациона технологија стичу квалитетна знања и сагласно функционалном задатку наставе, развијају и практичне способности или вештине за њихову примену, као и да се, сагласно васпитном задатку наставе, што још 1956. године посебно наглашава у својој таксономији циљева Џ. Брунер (1972), формирају и одговарајући ставови ученика. Ово тим пре што се настава у добром дидактичком смислу дефинише пре свега као „процес стицања знања, вештина и навика“. Међутим, независно од такве оријентације, нису ретки случајеви да се педагошка

– 3 –

пракса још увек претежно или само своди само на знања, а две остале компоненте минимизирају или занемарују.

Кандидат постигнућа ученика анализира у светлости резултата међународних тестирања (ПИСА, ТИМСС) и преко природе активности ученика у наставном процесу чије је основно обележје мисаона активизација ученика у активностима које су релевантне за природу садржаја: да ученик критички анализира и процењује, да влада вештинама примене метода логичког резоновања (Гласер, Е. М. 1941), да испољава способност доказивања чињеница и разликовања битног од небитног (Р. Квашчев, 1969), да има способност доношења одлука, решавања проблема, процењивања, предвиђања, објашњавања, вршења избора и сл. (Р. Квашчев 1969), да поседује способност свестране анализе чињеница, хипотеза и других података. Теорија која је у својој основи има као централни појам активност ученика је теорија Активног учења (Ивић, Пешикан, Антић, 2001) и она је полазна основа када кандидат разматра квалитет постигнућа ученика и природу активности ученика када је процес учења посредован употребом информационо – комуникационе технологије.

Рад се ослања на истраживања из домена когнитивне психологије (Ж. Пијаже, Полан, Виготски, Вертхајмер на теорије у пољу чулних опажања (Јанг, Хелихолк, Херинг, Огњеновић) као и на емпиријским истраживањима дидактичко-методичке ефикасности појединих модела наставе. Нешто конкретније резултате, у смислу емпиријских показатеља дидактичко-методичке ефикасности појединих модела наставе (тачније појединих метода у настави) налазимо код појединих методичара наставе познавања природе и друштва (на пример: Де Зан, 2001; Цвјетичанин, С., Сегединац, М. 2001–2007; Ђукић, М. 2003; Грдинић, Б. 2004; Лазаревић, Ж., Банђур, В. 2001 и други радови; Миљановић, Т. 2001–2002; Соро, М. 2002; Станојловић, Б. 1999; Требјешанин, Б. и сар. 2002), Ћурчин, М. 2006. У скорије време на нашем простору значајнија су истраживања, на пример о улози текстуалних медија у настави која су извршиле Шпановић, С. и Ђукић, М. (2006) као и нека истраживања у вези примене информатичких технологија у настави (Надрљански, Ђ., Мандић, Д. и др.).

2. 5. Значај и циљ истраживања са становишта актуелности у научној области

Теоријско-педагошки значај дисертације огледаће се у томе што ће истраживање показати колико у дидактичко-методичком или у сазнајном смислу вреде резултати када су у питању ученици нижих разреда основне школе.

Овим истраживањем знаће се и нешто више о природи тока или процеса сазнања, као и о томе колико су дигитална наставна средства примерена очекивањима и садржама наставе предмета Природа и друштво делу који се односи на природне појаве. Исто тако, овим истраживањем утврдиће се и то колико су наши ученици осетљиви за савремене проблеме живота, сазнаће се у којој мери наставна средства подржана најсавременијом информационо-комуникационом технологијом чине ученике различитих нивоа могућности осетљивим за тимски рад, креативно понашање и сл. Даље, доћи ће се и до извесних показатељи о томе до којег степена су развијена умећа или вештина да ученици знања у животу користе. У крајњем исходу сазнаће се доста и о томе какве ставове ученици и учитељи имају у погледу нових образовних технологија.

– 4 –

Осим наведеног подаци до којих ће се доћи овим истраживањем биће значајни и као показатељи о томе шта ће наши учитељи даље предузимати у погледу свог стручног усавршавања.

У практичном смислу очекујемо да ће истраживање резултирати читавим спектаром понуђених мера за унапређивање наставе у предмету Природа и друштво.

Циљ и задаци истраживања

Циљ истраживања је да се утврде узрочно-последичне везе и односи између различитих модела очигледне наставе примењивих у предмету Природа и друштво (III разред основне школе) подржаних најновијом информационо-комуникационом технологијом, с једне стране, и ефеката које исти могу произвести у квалитету занања, вештина и ставова ученика, с друге стране.

Конкретни задаци истраживања, који произилазе из овако постављеног циља, су:

(1) Утврдити какви се ефекти у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика (у предмету Природа и друштво у III разреду основне школе) постижу применом традиционалних наставних средстава;

(2) Утврдити какви се ефекти у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика (у предмету Природа и друштво у III разреду основне школе) могу постићи применом мултимедијалне видео презентације;

(3) Утврдити какви се ефекти у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика (у предмету Природа и друштво у III разреду основне школе) могу постићи применом образовно-рачунарског софтвера;

(4) Утврдити какви се ефекти у погледу квалитета знања, вештина и ставова ученика (у предмету Природа и друштво, у III разреду основне школе) могу постићи употребом Iнтернета;

(5) Полазећи од искуства ученика, у вези са применом у настави мултимедијалних видео презентација, образовног софтвера и Интернета, утврдити њихове ставове или опажања у вези са истима с обзиром на то какву вредност и значај сво те за њих може да има.

(6) Полазећи од искуства наставника разредне наставе у вези са применом у настави мултимедијалних видео презентација, образовног софтвера и Интернета утврдити њихове ставове или опажања у вези са истима с обзиром на то какву вредност и значај сво то за њих може да има.

Кандидат као показатеље квалитета знања, вештина и ставова ученика, што су уједно и пожељни исходи по Блумовој таксономији образовних циљева, узима следеће индикаторе:

a) ученик је запамтио и може да понови одговарајуће садржине;

b) разуме и тумачи;

c) примењује (користи) у учењу и у решавању постављених задатака (проблема);

d) може да анализира (мисли и размишља);

e) може да изврши синтезу;

f) може да састави, прикупи и уреди;

g) креира;

h) може да систематизује и

i) може да евалуира (оцењује, процењује, сумира, предвиђа).

– 5 –

2.6. Везе са досадашњим истраживањима

У ранијим истраживањима кандидата (А. Јанковић, 2008) проверавана је дидактичко-методичка ефикасност неких модела очигледне наставе, као што су: традиционални модел очигледне наставе; настава у којој доминирају аудио-визуелна средства; настава применом наставне екскурзије; настава какву је могуће постићи школом у природи; настава применом огледа, експеримента и практичних радова ученика и очигледна настава путем сценске игре (комуникације). У овом истраживању иде се даље. Експериментално се истражују различити модели очигледне наставе утемељених на савременој информационо-комуникационој технологији не само с циљем да се утврди ниво постигнућа ученика у погледу знања (чињеница), већ и квалитета тог знања с обзором на његову функционалност, степен развијености вештина и ставова значајних за свакидашњу употребу тих знања. У случају наставника разредне наставе испитиваће се и његова професионална оспособљености да одговори изазовима информационо-комуникационе технологије у сфери образовања и, у склопу тога, и изазовима нових образовних технологија и њима одговарајућих наставних средстава као извора знања.

Од посебног значаја су резултати истраживања која су вршена у погледу начина формирања природних појмова код деце млађег школског узраста, а у прилог чега иду сазнања о функцији појединих чула, о чему извештава Н. Ризен Остин (1969); истраживања перцепције код деце, о чему извештавају Е., Гибсон и В., Ољум (1969); истраживања дечјег учења, о чему извештава Ч., Спајкер (1969); истраживања начина решавања проблема, мишљења и начина формирања појмова, о чему извештавају Б.,Инхелдер и Б., Маталон (1969); истраживања Ж., Пијажеа о пореклу сазнања (1983). У једном скорашњем емпиријски добро утемељеном истаживању у Хрватској (М, Додиг, Д., Пивац, 2008) пошло се од важност визуелног израза (претварања садржаја у слике) као једног од најважнијих аспеката људске способности, тј. просторне интелигенције, за коју с сматра да има нарочиту улогу у невербалној комуникацији. Реч је о томе да ови аутори сматрају да се визуелном комуникацијом најбоље преносе ставови, емоционална стања, метафоре и имагинације (2008: 156).

У вези са тим на одређени начин значајни су и резултати истраживања наших аутора о проблемима развоја каузалности у мишљењу (М., Јовичић, 1974); рад А., Микалачки-Бриски о педагошким импликацијама Пијажеове теорије (1989); истраживања о развоју друштвених појмова код деце Ж. А,. Пешикан (2003); истраживања С.. Милановић, (1981) о начину усвајања појмова зависно од наставних метода и способности ученика; истраживања И., Ивића и сар. о активностима ученика у настави (1995); рад Б., Југовић о основним појмовима ученика (1969); радови Р., Квашчева о моделирању процеса учења (1977); рад В., Банђура о савременим моделима наставе, као и резултати презентовани у радовима С., Маринковић (2006; 2008; 2010.).

Директнија повезаност овог истраживања је са резултатима истраживања до којих је својим истраживањем дошла С. Маринковић (2010) нарочито када су у питању компетнције наставника разредне наставе и путева којим се оне стичу, као и у погледу њиховог поимања савремене наставе и активности путем којих ученици овладавају потребним знањима и вештинама. Конкретни емпиријски резултати ових истраживања моћи ће да послуже као нека врста параметра, у смислу упоређивања и закључивања.

2.7. Методе истраживања

Између осталих метода у овом истраживању доминантно ће се користити педагошки експеримент и то по моделу паралелних група.

Као технике за прикупљање релевантних емпиријских чињеница за ово истраживање извршиће се анализа педагошке документације (да би се прикупили подаци о претходном

– 6 –

успеху и другим релевантним чињеницама значајним за уједначавање група у експерименту), иницијално и финално тестирање постигнућа ученика у настави Природа и друштво и примена одговарајућих скала (за утврђивање ставова ученика и учитеља, као и професионалне оспособљености учитеља да одговори изазовима савремене информационо-комуникационе технологије).

Иницијално тестирање ће се спровести непосредно пред увођење у истраживање - у наставу, екперименталних варијабли. Финално тестирање извршиће се дан после деловања експерименталних фактора.

Неопходне инструменте за ово истраживање представљају:

(1) Иницијални тест за утврђивање знања и вештина ученика стечених у предмету Природа и друштво у III разреду основне школе (којим ће се обухватити сва битна знања и вештине ученика до којих се дошло у претходном наставном периоду, а за која се сматра да су значајно предзнање или спремност ученика за овладавање оним што су захтеви наставне јединице коју уводимо у експериментално истраживање);

(2) Финални тест за утврђивање знања и вештина које ће се стећи обрадом наставних садржина унетих у експериментално истраживање;

(3) Као показатељи о томе какве ставове заузимају ученици и учитељи у односу на експериментално провераване моделе очигледне наставе примениће се две одговарајуће скале, ликертовог типа.

С обзиром на то да је реч о истраживању у оквирима докторске дисертације сваком мерном инструменту ће се утврдити метријске карактеристике (ваљаност, поузданост, дискриминативност, објективност).

Сагласно напред дефинисаним зависним варијаблама као показатељи квалитета знања и вештина ученика, што су уједно и пожељни исходи по Блумовој таксономији образовних циљева, узеће се неколико индикатора и то:

1) ученик је запамтио и може да понови одговарајуће садржине;

2) разуме и тумачи;

3) примењује (користи) у учењу и у решавању постављених задатака (проблема);

(2) може да анализира (мисли и размишља);

(3) може да изврши синтезу;

(4) може да састави, прикупи и уреди;

(5) креира;

(6) може да систематизује и

(7) може да евалуира (оцењује, процењује, сумира, предвиђа).

Да би се препознао сваки од 9 наведених индикатора квалитета знања поступиће се тако што ће се приликом састављања финалног текста формулисати по неколико питања или проблема за решавање за сваки од напред наведених индикатора успешности.

У свему овоме имаће се у виду и критеријуми истраживања у оквиру TIMSS 2003. у Србији (Институт за педагошка истраживања).

Популацију истраживања представљаће ученици III разреда основне школе на подручју Војводине u школскoj 2010/20011. години.

У случајни узорак, задовољавајуће величине, ући ће одређен број ученика из различитих делова популације (6 експерименталних и 6 контролних одељења, тј. око 360 ученика). Због веће репрезентативности узорка истраживање ће се обавиту у централним градским школам, у приградским школама и у сеоским школама. То су:

(1) Централне градске школе: Основна школа „Бранко Радичевић“, у Новом Саду и Основна школа „Иво Лола Рибар“ у Новом Саду;

– 7 –

(2) Приградске школе: Основна школа „Јован Јовановић – Змај у Сремској Каменици, ин Основна школа „Ђура Јакшић“ у Каћу;

(3) Сеоске школе: Основна школа „Лаза Костић“ у Ковиљу и Основна школа „Ђура Јакшић“ у Чуругу.

Уједначавање група извршиће се по принципу парова, а собзиром на следеће критеријуме: општи успех ученика у претходном полугодишту, успех у предмету Природа и друштво, успех на иницијалном тестирању и биолошки пол.

Истраживање ће имати следећи ток:

– Контактирати основне школе у којима ће се извршити истраживање.

– Одабрати наставну тему (јединицу);

– За сваки модел очигледне настеве сачиниће се или пронаћи одговарајућа наставна средства;

– С обзиром на модел очигледне наставе и њима одговарајућа наставна средства, као и с обзиром на одабране наставне садржине, сачинити детаљне писане припреме за час;

– Сачинити иницијални и финални тест, прелиминарно их проверити и стандардизовати. Тест прате и критеријуми за оцењивање и статистички поступак према којем ће се бодови претворити у оцене. Оба теста знања уважавају (са по 4–5 задатака) сваки критеријум квалитета (утврђен Блумовом таксономијом образовних циљева, а допуњен критеријима TIMSS истраживања у Србији);

– Анализирати педагошку документацију и прибавити листе о ученицима (од којих ће се формирати експерименталне и контролне групе) са следећим подацима: име и презиме, пол, разред – одељење, школа, општи успех на последњем класификационом периоду, успех из предмета Природа и друштво и друге релевантне податке;

– Извршити иницијално тестирање, обрадити тест и бодове претворити у оцене.

– На основу података добијених анализом педагошке документације (пре свега о претходном успеху) и резулатата иницијалног теста формирати контролне и експерименталне групе и то по принципу парова;

– Отпочети експериментални рад (маја 2010. год.).

– Извршити финално тестирање (дан непосредно после обраде наставних садржина по планираним моделима очигледне наставе) и обрадити тест, претварајући бодове у оценску скалу 1–5;

– Применити скалу ставова за ученике и учитеље који су учествовали у експерименту (заједно са тестирањем или сутрадан), обрадити податке и табеларно их представити;

– Након 15 и након 30 дана од дана финалног тестирања извршити поновљена тестирања са финалним тестом знања;

– Обрадити и унети у одговарајуће табеле резултате свих тестирања и sкалирања;

– Извршити статистичку обраду података на нивоу утврђивања статистичке значајности разлика у знањима између експерименталних и контролних група (са покушајем, ако то природа података буде омогућавала и примене анализе варијансе);

– На одговарајући начин извршити и статистичку обраду података сакупљених скалом ставова за ученике и наставнике;

– Са ослонцем на статистичке податке и урађене прорачуне извршити квалитативну анализу и интерпретацију емпиријских резултата истраживања;

– 8 –

– Комплетирати извештај о истраживању (са неопходном целовитом стртуктуром дисертације, укључујући и одговарајуће закључке и прилоге).

Статистичка обрада података

С обзиром на природу истраживаног проблема и емпиријске податке које кандидат намерава прикупити, као и с обзиром на постављене задатке и, сходно њима дефинисане хипотезе, у квантитативној анализи и обради података извршиће се израчунавање статистичке значајности разлика између аритметичких средина (успеха ученика између експерименталних и контролних група, разлика у погледу успеха с обзиром на све примењене моделе очигледне наставе, и разлика у односу на све наврате када је вршено утврђивање истог). Уколико подаци, као емпиријске чињенице, буду дозволили, затим природа истраживаног проблема, као и могућност накнадног постављања нултих хипотеза, покушајем разлагања узорка на подузорке, сагледаће се и то да ли да се иде на примену статистичког поступка познатог као АНОВ-а - анализе варијансе (Ф-тест).

2. 8. Очекивани резултати докторске дисертације

Ово истраживање с обзиром на постављени циљ и задатке, једним делом ће бити окренуто у правцу покушаја да се теоријски објасни могућа предност примене савремених или дигиталних наставних средстава као извора знања на нивоу разредне наставе и с друге стране какве ставове или мишљења о томе имају наши ученици и наставници. Експериментално истраживање и аналитичко-критичка процена добијених података указаће на различита дидактичко-методичка решења у примени наставних средстава утемељених на савременим информационо комуникационим технологијама у настави Природа и друштво.

2. 9. Оквирни садржај дисертације

Увод (Начелно о проблему и току истраживања истраживања, с обзиром на уплив у наставу или процесе сазанања савремене информационо-комуникационе технологије, о разлозима, значају и карактеру истраживања, о значају и актуелности истраживања, како се истраживање замишља и шта се може очекивати, који ће бити главни делови дисертације, какве ће информације садржати)

Резиме (На српском и на енглеском језику даће се тзв. информативни резиме или сажетак рада са информацијама о: проблему и структури рада - истраживања, о циљу, методама, резултатима и закључцима и апстраховати оно што је најбитније или највредније).

Дефинисање основних појмова (информационо-комуникациона технологија, извор знања – наставна средства, постигнућа – знања, вештине, ставови).

Теоријски приступ проблему истраживања (Овај део рада ће бити најобимнији јер ће садржавати преглед литературе, односно интегрисано представљање постојеће литературе и теоријских објашњења о проблему истраживања. Овде ће се приказати и природа процеса учења применом различитих модела очигледне наставе, подржаних савременом информационо-комуникационом технологијом и актуелна теоријска дидактичко-методичка схватања о њиховој ефикасности, условима правилне примене, о утицају истих на формирања тачних појмова, на развој когнитивних и практичних способности и свега осталог што је битно за исправно теоријско утемељење проблема нашег емпирисјког истраживања. Исто тако размотриће се и питања у вези са образовним стандардима наставе у предмету Природа и друштво, неопходне компетенције наставника разредне наставе да одговори изазовима савремене школе и образовне технологије и др.).

– 9 –

Претходна истраживања (У овом делу рада представиће се важнија истраживања у вези са темом нашег рада у смислу да се види историја интересовања, главни токови и неки конкретни резултати који би били нека врста параметара за оцену и вредновање оног до чега се буде дошло нашим експерименталним истраживањем. Истовремено овде ће се анализирати и критички оценити методолошки аспекти ранијих истраживања. Посоебно оних који би могли бити у функцији проблема нашег истраживања.

Методолошки оквир истраживања (Овде ће се, као што даље следи, изнети најважније информације о проблему, циљу и задацима истраживања. О хипотезама и варијаблама. О популацији и узорку на коме ће се вршити истраживање. Даље, изнеће се подаци о карактеру метода које ће се у истраживању применити, подаци о техникама и инструментима за мерење и прикупљање чињеница, о начину сређивања и обраде података и извођењу закључака. У свему у вези са овим настојаће се да потпуно буде јасно како је истраживање замишљено и изведено.

o Проблем истраживања

o Циљ и задаци истраживања

o Хипотезе истраживања

o Варијабле истраживања

o Методе и технике истраживања

o Популација и узорак истраживања

o Статистичка обрада података

o Организација истраживања

Анализа и интерпретација резултата емпиријског истраживања (У овом одељку одвојено ће се по свим напред постављеним задацима истраживања одвојено приказати резултати, дискусија резултата и препоруке. Поднаслови ће се извести из задатака истраживања, а доказивање или одбацивање посебних хипотеза интегрисати у исте делове текста. У свему тиме пратиће се и оно што је у теоријском смислу изнето у приступу проблему истраживања. Резултати ће се исказивати бројчано, табеларно у статистичким мерама и графички).

Оквирни списак литературе

1. Adamov, J. Segedinac, M. (2006): „Aplication of Information–comunication Tehnologies (ICT in Science in primary Schools in Novi Sad, Serbia“. Zbornik radova, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2, str. 275–286.2. Adamov, J., M. Segedinac (2006): „Elektronski nastavni materijal u savremenom obrazovanju“. Zbornik rtadova, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1, str. 117–184.3. Antić, S. (2007): „Modeli interaktivne nastave/učenja primereni radu u redoivnim školama i uslovima“, magistarska teza na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za psihologiju, Beograd.4. Antonijević, R. (2007): „Savremena nastavna sredstvai podsticanje intelektualnog razvoj učenika“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 322–327.5. Antonijević, P. (2001): „Razvijanje pojmova u osnovnoškolskoj nastavi“. Nastava i vaspitanje, vol. L, Beograd, 1, str. 5–20.6. Amand, P., D. Katalinčič (2004): „Naravoslovlje i tehnika na elementaranom stopnju kroz prizmo uspešnog djeteta. Zbornik radova, Škola bez slabih učenika, Filozofski fakultet, Pula, str. 338–342.7. Avramović, Z. (2007): „Kakvu vrstu saznanja podržavaju nove tehnologije“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 214–220.8. Banđur, V. (1985): „Učenik u nastavnom procesu“, Sarajevo: Veselin Masleša.

– 10 –

9. Bezdanov-Gostimir, S. (2004): „Čovjek od medija@scuola. net“ . Zbornik radova, Škola bez slabih čenika. Filozofski fakultet, Pula, str. 228–234.10. Blagdanić, S. (2006): „Mreže pojmova kao faktor podsticanja kvalitetnije komunikacije u nastavi prirode i društva“. Zbornik radova, Развијање комуникационих компетенција, Pedagoški fakultet, Jagodina, str. 603–611. 11. Brkić, S. Glišin, V. (2005): „Savremena informaciona tehnologija u procesu prenošenja znanja i informacija“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 3, стр. 194–202.12. Budić, S., О., Gajić (2006): „Uloga nastavnika u razvijanju kritičkog mišljenja kod studenata“. Zbornik radova, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2, str. 115–124.13. Buzan, T. (2007): „Mentalne mape za klince“, Zagreb: Veble komerc.14. Cvjetićanin, S., M., Segedinac (2007): „Kategorizacija i primena različitih vrsta pitanja u postupku vrednova–nja znanja učenika u nastavi poznavanja prirode“. Pedaдoška stvarnost, vol. LIII, Novi Sad, 78, str. 622–633. 15. Cvjetićanin, S. (2008): „Demonstracioni ogledi u nastavi poznavanja prirode. Zbornik radova Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 4, str. 405– 422. 16. Cvetković, Ž. (1980): „Usvajanje pojmova u nastavi“. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva..17. Cvetković, Ž. (2005): „Uloga savremenih nastavnih sredstava u procesu saznanja“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 3, 106–114. 18. Copo, M. (2002): Očigledno sredstvo u nastavi“, Nastava i vaspitanje, vol. LI, 1–2, Beograd, 56–62.19. Carre, C. (2001): Što valja naučiti u školi“. Uuspješno učenje i poučavanje: psiholoдijski postupci i pristupi, Educa, Zagreb.20. Danilović, M. (2001): „Novi milenijum pruža nove mogućnosti učenja i obrazovanja“. Zbornik radova, Tehnoloдija informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, str. 7–27.21. Danilović, P. (2005): „Značaj i uloga novih video prezentacionih tehnologija u procesu učenja“. Zbornik radova, Tehnoloдija informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, 3, Beograd, str. 217–222.22. Dmitrović, P. (2006): „Pedagoško komauniciranje i komunikaciona kompetentnost nastavnika i učenika“, Zbornik radova, Razvijanje komunikacionih kompetencija, Pedagoški fakultet, Jagodina, str. 257–268. 23. Dunđerski, S., Andevski, M. (2008): „Pedagoški etos konstruktivistički orijentisanog učitelj“. Zbornik radova, Obrazovanje učitelja danas, Filozofski fakultet, Novi Sad, str. 169–180. 24. Dunđerski, S. (2003): „Odlučujuća uloga nastavnika u identifikaciji darovite dece“. Zbornik radova, Viša školoa za obrazovanje vaspitača, Vršac, 9, str. 265–267. 25. Dunđerski, S. (1995): „Neki bitni aspekti osposobljavanja za samoobrazovanje u osnovnoškolskoj nastavi i učenju“. Pedaдoška stvarnost, Novi Sad, 1–2, str. 25–31.26. Dragica, R., T., Marušić (2007): „Modeli u dizajniranju korisničkog interfejsa za interaktivno učenje“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 678–684.27. Đermanov, J., Kostović, S. (2006): „Evropski okvir kvaliteta školskog obrazovanja“. Zbornik radova, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1, str. 251–264. 28. Đurić, Đ. (2009): „Kompetencije nastavnika i kvalitet obrazovanja učenika“, Zbornik radova, Buduća škola, Srpska akademija obrazovanja, Beograd, str. 899–91629. Đorđević, J., B. Đorđević (2009): „Tradicionalna i savremena kritika škole“. Zbornik radova, Buduća škola, Srpska akademija obraztovanja, Beograd, str. 94–111.30. Halaši, T., S. Kalamković, A. Gegić, M. Kalamković, R. Halaši (2009): „Uloga modernih medija u ekološkom obrazovanju i vaspitanju“. Zbornik radova, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 5, str. 273 –298. 31. Havelka, N. i sar.(1992): „Efekti osnovnoškolskog obrazovanja“. Beograd: Institut za psihologiju.

– 11 –

32. Havelka, N. (1996): „Struktura učenbičkih aktivnosti kao mera realizovanosti obrazovnog programa“; Zbornik radova, Zbornik instituta za pedaдoška istraživanja, vol. XXVIII, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 28, str. 236–256.33. Gajić, O. (2006): „Standardi obrazovanja nastavnika u svetlu inovacionih procesa u reformisanoj školi“. Zbornik radova, Reforma sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji. Filozofski fakultet, Novi Sad, str. 41–53.34. Gajić, O. (2004): „Uvođenje inovacionih modela i problemsko-stvaralačkih-postupaka u nastavu. Zbornik radova Reforma sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji. Filozofski fakultet, Novi Sad, str. 187–19935. Gajić, O. (2006): „Komunikacijski reciprocitet između nastavnika i učenika kao indikator efikasnosti nastavnog časa“. Zbornik radova, Razvijanje komunikacionih kompetencija, Pedagoški fakultet, Jagodina, str. 223–234.36. Gajić, O., S, Budić (2007): „Evropski standardi kvaliteta praktično-pedagoškog osposobljavanja studenata (inostrana iskustva)". Zbornik radova, Reforma sistema vaspitanja i obrazovanja u RepubliciSrbiji. Filozofski fakultet, Novi Sad, str. 337– 348.37. Gerlič, I. (2008): „Informatizacija kao uslov savremenog razvoja obrazovanja“ . Zbornik radova, Društvo znanja, Pedagoški fakultet, Sombor – Maribor, str. 20–26.38. Gleser, E. (1941): „An experiment in the Development of Critical Thinking Teachers College Contributions to Education“. New York: Columbia University, No 843.39. Grdinić, B. (2004): „Priroda i životni procesi“. Bački Petrovac.40. Grubor, A. (1996): „Didaktički model „Panonija“ u funkciji diferencirane i individualizovane nastave“. Sombor: Učiteljski fakultet. 41. Grujičić, M., T. Miljanović (2005): „Uticaj savremenih didaktičkih medija na efikasnost nastave biologije“, Nastava i vaspitanje, vol. LIV, Beograd, 4, str. 32–337.42. Davidov, V. V. (1996): Teorije razvojne nastave. Moskva: Ruska akademija nauka, Psihološki institut.43. Devjak, T. (2004): „Z aktivnim učenjem in poučеvanjem do uspešnih učenцев. Zbornik, Škola bez slabih učenika, Filozofski fakultet, Pula, str. 68–78. 44. Dodig, M., D. Pivac (2008): „Vrijednost vizualnog izraza u nastavnom procesu“. Zbornik, Dani osnovne škole – 2008, Split, str. 155–167.45. Đukić, M. (2003): „Didaktičke inovacije kao izazov i izbor“. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.46. Đukić, M. (2007): „Tehnološke kompetencije kao segment stručnog profila savremenog nastavnika“. Zbornik Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Instituit za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 166–174.47. Havelka, N. (2000): „Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu“ (prikaz modela nastave). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.48. Inhelder, B., B., Matalon (1969): „Proučavanje rešavanja problema i mišljenja“. U: Priručnik o istraživačkim metodama dečjeд razvoja. Beograd: Vuk Karadžić. 49. Ivić, I., A., Pešikan, S., Janković, S., Kijevčanin (1995): „Aktivno učenje“. Beograd: Izdavačko-grafički zavod, Srpska književna zadruga. 50. Ivić, I. I sar. (2001): „Sveobuhvatna analiza siostema osnovnog obrazovanja u SRJ“. Beograd: UNICEF51. Janković, A. (2008): „Pedagoška efikasnost nastave igranjem uloga i scenske komunikacije“, Норма, vol. XIII, Pedagoški fakultet, Sombor, 1–2, str. 135– 145. 52 Janković, A. . (2009): „Očigledna nastava u savremenoj teoriji i praksi“, Nastava i vaspitanje, vol. LVIII, Beograd, 4, str. 509–522.53. Јаnković, A. (2008): „Efikasnost učenja primenom različitih modela očigledne nstave u predmetu poznavanje prirode." Magistarski rad, odbranjen 2008. god., Pedagoški fakultеt, Sombor.54. Janković, P., Ilić, V. (2008): „Učitelj kao faktor školskog neuspeha učenika“. Zbornik, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 4, str. 281– 300. 55. Jokić, S. (2007): „Teaching Science in primary School: Serbian experience with the project Ruka u testu“ (hands-on la masin à la pàte). Zbornik, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 156–165.

– 12 –

56. Jovanova, S. (2007): „Primena informatičke tehnologije pri realizaciji programskih sadržina iz poznavanja prirode i društva“. Zbornik, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje“, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 300–302.57. Jovanović, G. (1969): Multimedijski i ekspertski sistem kao determinanta nove tehnologije u nastavi geografije“ Nastava i vaspitanje, vol. XLV, Beograd, 3, str. 478–497.58. Jovanović–Ilić, M. (1977): „Razvoj sposobnosti učenika“. Beograd: Prosveta59. Jovičić, M. (1974): Razvitak shvatanja kauzalnih odnosa kod dece, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva60. Jugović, B. (1969): „Osnovni pojmovi“. Zagreb: Školska knjiga61. Jukić, S. (2001): „Nastava u kojoj učenik misli“. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača 62. Jukić, S. (2005): „Pretpostavke za uspešnu primenu moderne nastavne tehnologije“. Zbornik, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 3, str. 71–79. 63. Kalin, J., M., Valenčič Zuljan (2004): „Učiteljevi pogledi na ciljeve nastave i kvalitetna škola“. Zbornik radova, Škola bez slabih učenika, Filozofski fakultet, Pula, str. 155 –166. 64. Камчевска, Б, Јегени, Л. (2006): „Komunikacijska kompetencija, nužnost i potreba, Pedagoški fakultet, Jagodina, str. 588– 592. 65. Kačapor, S., M., Vilotijević, M., Kundačina (2005): „Umjeće ocjenjivanja“. Mostar: Univerzitet „Džemal Bijedić“.66. Kaurin, Lj. (2004): „Učenik i nastavna tehnologija“. Novi Sad: Viša škola za obrazovanje vaspitača, Savez pedagoških društava Vojvodine.67. Kere, Iv (2008): „Nauka kao učiteljica“. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.68. Kvaščev, R. (1996): „Razvijanje kritičkog mišljenja kod učenika“. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika socijalističke republike Srbije.69. Klafki, W. et oll - urednik (1994): „Didaktičke teorije“. Zagreb: Educa.70. Knežević, Lj. (1995): „Teorijske osnove nastave prirode i društva“. Beograd: Učiteljski fakultet71. Kopas-Vukašinović, E. (2006): „Izbor i kombinovanje vaspitno-obrazovnih metoda u funkciji razvijanja komunikacione kompetencije nastavnika i učenika“. Zbornik Razvijanje komunikacijskih kompetencija, Pedagoški fakultet, str. 325– 332. 72. Kovačević, Z., V., Banđur (2008): Značajni momenti u razvoju instrukcione teorije“, Pedaдoдija, vol. LXIII, Beograd, str. 402–410.73. Krneta, R., Milošević, M. (2005): „Primena WEB animacija u interaktivnoj nastavi računarskih mreža“. Zbornik, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 3, стр. 481–484.74. Kovačević, Z., V., Banđur (2008): „Značajni momenti u razvoju instrukcione teorije“. Pedaдoдija, vol. LXIII, str. 402–410, Beograd.75. Krulj, R. (1988): „Nova tehnologija u funkciji povećanja efikasnosti učenja“. Priština: Jedinstvo. 76. Kvaščev, R. (1977): „Modeliranje procesa učenja“. Beograd: Prosveta77. Kvaščev, R., Đ., Đurić, S., Krkljuš (1989): „Sposobnosti, osobine ličnosti i uspeh učenika“. Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika, Institut za pedagogiju Filozofskog fakulteta.78. Kundačina, M., V., Banđur (2007): „Akademsko pisanje“. Užice: Učiteljski faklultet.79. Lazarević, Ž. (1999): „Didaktičko-metodičko osposobljavanje učitelja u funkciji osavremenjavanja vaspitno-obrazovnog rada“. Zbornik, Pedaдoška reforma škole, Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije, Beograd.80. Lazarević, Ž. (2000): „Metodičko obrazovanje nastavnika i kvalitet nastave“. Pedaдoдija, vol. XXXVIII, Beograd, 34, str. 433–436.81. Luk, A. N. (1975): „Učitelj mislilac“. Moskva: Izdateljstvo „Znanje“.82. Marinkovbić, S.: „Umeće pronalaženja naučnih informacija“. Zbornik radova, Učiteljski fakultet, 8, Užice.83. Marinković, S., D., Vasiljević (2008): „Demokratske vrednosti u instruktivnom materijalu za decu“. Zbornik radova, Učiteljski fakultet, 9, Užice. 84. Marinković, S. (2006): „Dečja prava i udžbenik“. Zbornik radova posvećen jubileju prof. dr Jovana Đorđevića, Učiteljski fakultet, Užice.

– 13 –

85. Markov, S. (2008): „Orijentacija na ciljeve učenika i njihov značaj za ostvarivanje uspeha u školi“. Zbornik radova, Instituta za pedagoška istraživanja, 1, Beograd. 86. Miočinović, LJ. (1996): „Karakteristike mišljenja dece nižih razreda osnovne škole“. Nastava i vaspitanje, 4–5, Beograd. 87. Matijević, M. (2004): „Ocijenjivanje u osnovnoj školi“. Zagreb: TIPEX.88. Matijević, M. (2009): Savremena škola iusmerenost nastavnika ka autoniomiji“. Zbornik radova, Buduća škola, Srpska akademija obrazovanja, Beograd, str. 585–602.89. Medouz, A. K., A., Kešdan (2000): „Kako pomoći deci da uče“. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.90. Medows, S. (2006): „The Child as Thinker: the development and acquisition of cognition in childhood“, Routledge, London and New York. 91. Mijanović, N. (2007): „Internet u procesu organizovanja nastave i učenja“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 564–571.92. Milanović, N., N., Šaranović-Božanović (2004): „Znanje i postignuće“. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja 93. Milanović, S. (1981): „Usvajanje pojmova u zavisnosti od nastavnih metoda i kognitivnih sposobnosti“. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Prosveta. 94. Mikalački-Briski, A. (1989): „Pedagoške implikacije pijažeove teorije“. Beograd: Savez društava psihologa SR Srbije.95. Milutinović, J. (2008): „Kvalitet obrazovanja“. Zbornik, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 4, str. 135–152.96. Milutinović, K., Milosavaljević, V. (2007): „Istražaivanje o stavovima učenika u Srbiji oprimeni IKT sredstava u nastavi i učenju“. Zbornik, Tehnoloдija, informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 156–165.97. Milošević, Lj. i sar. (1998): „Priroda i društvo – analiza postojećih planova i programa predmeta Priroda i društvo i prilazi nacrtu novih planova i programa“. Zbornik, Naša osnovna škola budućnosti, Učiteljski fakultet, Beograd, str. 358–363.98. Miočinović, Lj. (2002): „Pijažeova teorija intelektualnog razvoja“. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.99. Nadrljanski, Đ. (2000): „brazovni softver – hipermedijalni sistem, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu100.Nadrljanski, Đ., Soleša, D. (2008): Diдitalni mediji – obrazovni softve“. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu.101. Nast, Dž. (2007): „Mapiranje ideja“. Beograd¨Beoknjiga.102. Nikolić, R. (1994): „Pedagoška vrednost škole u prirodi“. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja103. Nikolić, R. (2007): „Nova paradigma praktičnog osposobljavanja budućih uičitelja“. Zbornik radova, Učiteljski fakultet, Užice, 8, str. 93–100.104. OECD (2003): „The PISA 2003Assessment Framework“. Paris: OECD Publications.105. OECD (2004): „Learning for Tomorrow’s World: First Results from PISA 2003". Paris: OECD Publications106. Pavlović Babić, D. (2008): „Odnos obrazovnih postignuća i socioekonomskog okruženja učenika: istraživački nalazi i pedagoške implikacije“. Zbornik radova, Obrazovanje i siromaštvo u zemljama u tranziciji, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd.107. Džon, P. (1975): „Psihologija obučavanja“. Beograd: Nolit.108. „Pedagoški rečnik 2" (1987), Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva SR Srbije.109. Pestaloci, H. (1946): „Kako Gertruda uči svoju decu“. Beograd: Prosveta110. Petrović, V. (1997): „Osnovni pojmovi iz predmeta priroda i društvo za treći razrd osnovne škole“ , Jagodina: Učiteljski fakultet.111. Pešikan, A. (2003): „Nastava i razvoj društvenih pojmova kod dece“. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva112. Pijaže, Ž. (1983): „Poreklo saznanja“. Beograd: Nolit.113. Popov, S. (2001): „Tehnologija, informatika, obrazovanje“. Zbornik radova, Tehnoloдija informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd.

– 14 –

114. Popov, S, D., Kurbalija, J., Sandić (2008): „Projekt metoda i problemska nastava podržana Informaciono Komunikacionom Tehnologijama“ Novi Sad: Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike.115. Pokorny, A. (2009): „EU policy priorites for schools, European Commissions DC Education and Culture, Rducation and Training, Brussels.116. Rajić, I. (2005): „Razvoj softvera za pomoć pri izradi multimedijalnih nastavnih sredstava“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 3, str. 520–525.117. Rajović, V., L., Radulović (2007): „Kako nastavnici opažaju svoje inicijalno opbrazovanje: na koji način su sticali znanje i razvijali kompetencije“. Nastava i vaspitanje, Beograd, 4, 413–435.118. Ratković, M. (2007): „Kako do uspešne škole“. Zbornik radova, Buduća škola, Srpska akademija obrazovanja, Beograd, str 837–854.119. Ratković, M. (2007): „Uspešna škola“, Novi Sad: Misao120. Ristić, M. (2006): „Komunikacija u procesu učenja na daljinu“. Zbornik radova, Razvijanje komunikacionih kompetencija, Pedagoški fakultet Jagodina:, Filološko-umetnički fakultet121. Rizen H., O. (1969): „Funkcije čula“. U: Priručnik o istraživačkim metodama dečjeд razvoja. Beograd: Vuk Karadžić. 122. „Ruka u testu“ (srpska verzija metode „Ruka u testu“ – eksperimenta koji se preporučuje u nastavi osnovnih škola Srbije) Website: http://rukautestu. vin. bg. ac. rs 123. Savičić, J. (2008): „Avatars and 3-D Virtual World on Learning, Infomedia“. Sombor: Pedagoški fakultet 124. Savičić, J. (2005): „Virtuelna realnost kao obrazovna tehnologija“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika, obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 3, str. 166–178.125. Skok, P. (2002): „Izvanučionička nastava“. Lučko, Zagreb: Pedagoški servis.126. Spajker, Č. (1969): „Istraživačke metode dečjeg učenja“. U: Priručnik o istraživačkim metodama dečjeд razvoja. Beograd: Vuk Karadžić. 127. Suzić, N. (1999): „Interaktivno učenje“: Banja Luka: Ministarstvo prosvjete RS i UNICEF.128. Suzić, N. (2000): „Dvadesetosam kompetencija za XXI vjek“. Banja Luka: Republički pedagoški zavod.129. Stavreva–Veselinovska, S. (2007): „Podučavanje nekih osnovnih bioloških pojmova pomoću WEB prezentacije“. Zbornik radova, Tehnoloдija, informatika obrazovanje, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 4, str. 287–298.130. Stanojlpović, S. (2010): „Škola i razvoj kompetencija Kako učiti i kako živeti s drugima“. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.131. Vitič, V. A., Šuler, Č. F. (1996): „Audio-vizuelna nastavna sredstva njihova priroda i upotreba“. Beograd: Vuk Karadžić.132. UNICEF (2002): „Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovanja u SRJ“. Beograd: UNICEF.133. Tomljenović, G. (2009): „Nove veštine za novi vek“. U: Prosvetni preдled, Beograd, 3. dec. str. 4. 134. „Timss 2003 u Srbiji“ (2005): Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.135. Ćurčić, M. (2006): „Interaktivno učenje u programiranoj nastavi prirode i društva“. Norma, vol. XII, Sombor, Pedagoški fakultet, 3–5, str. 195–204.136. Šaranović-Božanović, N. (1989): „Teorijske osnove saznanja u nastavi“. Beograd: Prosveta.137. Španović, S. Đukić, M. (2006): „Tekstualni mediji kao činilac inovativnih promena u obrazovanju“. Zbornik radova, Evropske dimenzije promena obrazovnoд sistema u Srbiji, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2, str. 211–226. 138. Špijunović, K. (2009): „Škola i daroviti učeniici“. Zbornik radova, Buduća škola, Srpska akdemija obrazovanja, Beograd, str. 402–411.139. Villiam, H. (1979): „How to think about sociacal problems: A Primer for citizens“ . New York Oxford University Press.140. Vlahović, B. (1993): Transfer inovacija u obrazovanju, Beograd: Naučna knjiga141. Zindović, G., Trnavac, N., Trajković, B. (1973): „Vaspitna funkcija savremenih nastavnih sredstava i sredstava komunikacija“. Beograd: Zavod za osnovno obrazovanje i obrazovanje nastavnika SR Srbije142. Žepič, М. (2004): „Internet – stvaralnost ili slobodan oblik poučavanja“. Zbornik radova.

– 15 –

2. 10. Име ментора са образложењем

Комисија предлаже Наставно-научном већу да ментор докторске дисертације кандидата мр Александра Јанковића под насловом „Утицај информационо – комуникационе технологије на постигнућа ученика у настави природе и друштва“ буде др Снежана Маринковић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија, Дидактика и Методике на Учитељском факултету у Ужицу.

Проф. др Снежана Маринковић је завршила Филозофски факултет, Универзитета у Београду, група за педагогију 1986. године. На истом факултету магистарала 1994. године на тему „Неке могућности за трансформацију дечијег вртића у отворени васпитни систем“, а 2001. године докторирала на тему „Могућности образовања за права детета путем инструктивних материјала и уџбеника за децу од 6 до 11 година“. Бирана је у наставничка звања: доцента 2001. године а у току 2006. године је изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Педагогија, дидактика, методике. .

Предложени ментор је аутор већег броја радова од којих издвајамо:

Неки покушаји трансформације дечјег вртића у отворени васпитни систем, Институт за педагогију и андрагогију и Филозофски факултет, Београд 1995, стр. -96 [ISBN 86–82019–22–1; UDK 373.24:316.3]., рецензенти проф. др Мирјана Пешић (редовни професор Филозофског факултета у Београду, одељење за педагогију) и проф. др Иван Ивић (редовни професор Филозофског факултета у Београду, одељење за психологију) М 42

Дечја права и уџбеник, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2004, стр. -231. [ИСБН 86–17–11596–3; УДК 341.231.14–053.2]. рецензенти проф. др Мирјана Пешић (редовни професор Филозофског факултета у Београду, одељење за педагогију) и проф. др Иван Ивић (редовни професор Филозофског факултета у Београду, одељење за психологију) М 42

Profesionalni razvoj nastavnika i postiдnuća učenika, Učiteljski fakultet, Užice 2010, str. -204 [UDK 371.14(497.11)"19/20"; ISBN 978–86–80695–96–9; COBISS. SR-ID 174322444]. рецензенти проф. др Иван Ивић (редовни професор Филозофског факултета у Београду, одељење за психологију) и др Емина Хебиб (доцент на Филозофском факултету у Београду, одељење за педагогију) (потврда да је М42 и рецензије у Прилогу) М 42

Implementation of the project active learninд in teachers’ pre-service education, International Journal of Psychology, 43(3/4), IUPsyS – International Union of Psychological Science, 2008 [ISSN 0020–7594], p. 421. [ М22 ]

The imaдe of man and woman in textbooks intended for younдer children: five years later (koautor: Pešikan, A.), Psihologija, Vol. 39 (4), Beograd 2006, str. 383–406 [UDC 305:371.671]. .[М23]

Стандарди квалитета садржаја уџбеника (Ивић, Пешикан, Антић), у: Водич за добар уџбеник, Платонеум, Нови Сад 2008, стр. 71–91 [ISBN 978–86–85869–35–8; УДК 371.671:006.83] . [Поглавље у књизи М42-М45 ]

Деца из етнички маргинализованих средина: Модул обуке наставника за примену метода активног учења/наставе у раду са ромском децом (коаутори: Нешић, Л., Брадаш, С., Гаврилов, М, Гламочак, С., Симић, Љ., Скареп, А.), Образовни форум, 2008 [ИСБН 978–86–911211–1–2 ИД 149142540]. [Поглавље у књизи М42-М45 ]

Партиципативно учење у комбинованом одељењу, Педагогија, 4, Београд 2006, стр. 453–469 [ИССН 0031–3807; УДК 37]. [М51]

Перцепција наставника активности ученика у комбинованом одељењу, Педагогија, 2, Београд 2007, стр. 231–246 [ISSN 0031–3807; UDK 37]. [М51]

– 16 –

Активности ученика у комбинованом одељењу, Настава и васпитање, 1, Београд, 2008, стр. 16–30 [ИССН 0547–3330; УДК 37]. [М51]

Проблеми квалитета нашег образовања и промене у концепцији образовања, Настава и васпитање, 2, Београд 2010, стр. 5–23 [ИССН 0547–3330; УДК 37.014.3]. [М51]

Селекција кандидата као услов квалитетне припремљености учитеља за педагошки рад (коаутор: Р. Николић), Наша школа, 1–2, Бањалука, стр. 89–101, 2010 [ISSN 0547–308X; UDK 371.212.2]. [ М51]

Концепција стручног усавршавања наставника у Србији: између прокламованог и скривеног модела (коаутори: А. Пешикан, С. Антић), Настава и васпитање, 2, Београд 2010, стр. 278–297 [ИССН 0547–3330; УДК 371.12(371.13]. [М51]

Евалуација и самоевалуација наставника – приступи, поступци и нивои (коаутори: Бјекић, Д., Златић, Л.), Зборник са скупа „Образовање и усавршавање наставника – облици и модели“, Учитељски факултет, Ужице 2008, стр. 159–178 [ISBN 978–86–80695–81–5; UDK 371.14]. [М33 ]

Tенденције у осавремењавању образовања учитеља у Србији (коаутори: Николић Р., Шпијуновић, К.), Compilation of works, International Scientific Conference MEDACTA, Pedagogicka fakulta, Нитра 2008, стр. 81–88 [ISBN 978–80–8094–482–7] [М33]

Evaluation of Proдram Active Learninд in Teachers’ Pre-Service Education (koautori: Nikolić R., Špijunović, K.), Medacta, Inovacie vo vede, technike a vzdelavani, 2 diel, Pedagogicka fakulta UKF, Nitra 2008, str. 73–80 [ISBN 978–80–8094–482–7 (2. diel)] [М33]

2. 11. Научна област дисертације

Предложена докторска дисертација кандидата мр Александра Јанковића под насловом „Утицај информационо-комуникационе технологије на постигнућа ученика у настави природе и друштва“ припада научној области Дидактичко-методичких наука, ужа научна област Методика наставе природе и друштва.

2. 12. Научна област чланова комисије

Комисију за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације чине:

Ментор

Др Снежана Маринковић, ванредни професор Учитељског факултета у Ужицу на студијским предметима: Методика наставе природе и друштва 1, Методика упознавања околине 2 и Предшколска педагогија, научна област Педагошке науке, ужа научна област Педагогија, дидактика и методике.

Чланови комисије

1. Др Миленко Кундачина, редовни професор Учитељског факултета у Ужицу на студијским предметима: Методологија педагошких истраживања, Академско писање, Еколошко васпитање и Практикум из природе и друштва, научна област: Педагошке науке, ужа научна област: Педагогија, дидактика и методике.

2. Др Радмила Николић, редовни професор Учитељског факултета у Ужицу на студијским предметима: Школска педагогија, Породична педагогија, Руковођење и

– 17 –

управлљање шлколом и Докимологија, научна област: Педагошке науке, ужа научна област: Педагогија, дидактика и методике.

3. Др Светозар Дунђерски, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду на студијским предметима: Основи педагошких наука, Национална историја педагогије 1 и Национална историја педагогије 2, научна област: Педагошке науке, ужа научна област: Педагогија.

4. Др Данијела Василијевић, доцент Учитељског факултета у Ужицу на студијским предметима: Методика наставе природе и друштва 2, Методика упознавања околине 1 и Образовна технологија, научна област: Педагошке науке, ужа научна област: Педагогија, дидактика и методике.

– 18 –

ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Очекујемо да ова докторска дисертација укаже на различите могућности примене информационе–комуникационе технологије у настави природе и друштва, да резултати истраживања укажу на однос између употребе информационе–комуникационе технологије и постигнућа ученика тј. образовне ефикасности (квалитет знања, вештина и ставова код ученика). То ће бити значајан допринос у теоријском смислу и драгоцена помоћ практичарима да овај, изузетно комплексан и значајан задатак реализују на прави начин. Очекујемо, такође да ова дисертација подстакне и друге истраживаче да се баве наведеним проблемом и да га осветле из других углова и у другачијем контексту.

КОМИСИЈА

Проф. др Миленко Кундачина Редовни професор за ужу научну област Педагогија, дидактика и методике на Учитељском факултету у Ужицу

___________________________________

Проф. др Радмила Николић Редовни професор за ужу научну област Педагогија, дидактика и методике на Учитељском факултету у Ужицу

___________________________________

Проф. др Светозар Дунђерски Редовни професор за ужу научну област Педагогија на Филозофском факултету у Новом Саду

____________________________________

Проф. др Снежана МаринковићВанредни професор за ужу научну област Педагогија, дидактика и методике на Учитељском факултету у Ужицу

___________________________________

Доц. др Данијела ВасилијевићДоцент за ужу научну област Педагогија, дидактика и методике на Учитељском факултету у Ужицу

___________________________________

– 19 –