2012.

Tehnološko-metalurški fakultetUniverzitet u Beogradu

Netretirane industrijske i komunalneotpadne vode, procedne vode izdeponija kao i drenažne vode izpoljoprivrede predstavljaju ključneizvore zagađenja voda u Srbiji.

Svakodnevno izbacivanje otpadnih vodanajrazličitijeg sastava ima za posledicusve prisutniju pojavu zagađenjapovršinskih i podzemnih voda, kojepredstavlju izvore pijaće vode.

Procese prečišćavanja otpadnih vodaprati nastanak mulja, čiji sastav jeuslovljen karakteristikama otpadnihvoda koje se prerađuju.

Sektor VodaHemijski (organski i neorganski)

korišćenje vode u procesu i hlađenjuemisije organskih hemikalija, teški metali (kadmijum, živa), suspendovane materije, organske materije, fenoli, PCB, cijanidi rizici izlivanja

Rafinerije i naftni proizvodi korišćenje vode za hlađenjeemisije hidrokarbonata, merkaptana, sode, ulja, fenola, hroma

Gvožđe i čelik korišćenje voda u procesu emisije organskih materija,katrani i ulja, suspendovane materije, metali, benzen, fenoli, kiseline, sulfidi, sulfati, amonijak, cijanidi, fluoridi,olovo, cink > efekat na kvalitet voda

Proizvodnja cementa, stakla i keramike

emisije vode iz proizvodnog procesa zagađene uljima iteškim metalima

Proizvodnja ostalih metala otpadne vode sadrže metale

Tabela 1. Potencijalni ekološki uticaji ključnih industrijskih sektora u Srbiji

Anaerobna digestija predstavlja proces mikrobiološke razgradnje bez prisustva vazduha.

U ovom procesu se prerađuje visoko vlažna organska materija.

Razgradnjom se dobija gas koji se prvenstveno sastoji od metana i ugljen dioksida.

Čvrsti otpad

SeparacijaPostrojenje za

izdvajanje materijala

Nesortirani otpad

Ostali procesi

Organski materijal

Metal, staklo, plastika, papir

Otpad

Procesno usitnjavanje

Organska kaša

Anaerobni digestivni reaktor

Izdvajanje vode

Postrojenje za kompostiranje

Čvrst talog Čvrsta materija

Razmenjivač toplote

Čišćenje gasa

Reciklirana tečnost

Toplota

Rezervoar gasa Biogas

Slika 1: a) Šematski prikaz postupka anaerobne digestije

Efluent

Influent

Biogas

Slika 1: b) Šematski prikaz postupka anaerobne digestije

0

200

400

600

800

1000

1200

19

78

19

81

19

84

19

87

19

90

19

93

19

96

19

99

Postrojenja za anaerobnu digestiju u industriji (Izvor: Franklin, 2001).

Kao tehnologija se može smatrati CO2 neutralnom, zato što nema dodavanja CO2 u atmosferu.

Hibridni reaktor sa visokim opterećenjem mogao bi biti ključ za razvoj potencijala anaerobne digestije, kao postupka upravljanja otpadom.

Proces se odvija u zatvorenim reaktorima (fermentorima) pa je širenje neugodnog mirisa iz otpadne vode ili mulja ili produkata razgradnje sprečeno.

Slika 2. Rezervoari za fermentaciju

Reaktor razlaže otpad proizvodećibiogas i đubrivo koje ima visoksadržaj hranljivih materija (azota, fosfora i kalijuma).

Da bi se iskoristio potpunipotencijal otpada neophodno ja daindustrija upravljanja otpadombude u mogućnosti da razvijetržište za sve nastalenusproizvode.

Slika 3. Anaerobne bakterije

Prednosti anaerobnih procesa: proizvodnja biogasa, proces koji troši jako malo energije 0,05 do 0,1 kWh/m3 (0,18 do 0,36 MJ/m3), kontrola širenja neprijatnih mirisa, insekata i glodara, rešava se i problem zaštite životne sredine.

Biogas se može primeniti za svako tehničko rešenje namenjeno zemnom gasu te se koriste sledeći motori/generatori: gasne turbine, mikroturbine, motori sa unutrašnjim sagorevanjem i gorivne ćelije.

Slika 4. Postrojenje za dobijanje električne energije iz metana

Anaerobna digestija ima značajan potencijal za industrije sa organskim tokovima otpada.

Dobit od proizvodnje energije (toplotne, električne).

Digestat, se može koristiti kao đubrivo, hrana za ribe, pesticid, kompost.

Smanjenje troškova plaćanja za ispuštanje otpadnih voda.

Mane su veliki kapitalni troškovi, nesigurno tržište i skladištenjeproizvoda.

Hvala na pažnji!