Analiza stanja tržišta preduzeća u BiH IKT

Projekat finansiraEvropska unija

2013

Analiza stanjatržišta preduzećau BiH

IKT

BiH

Projekat realizuju

we nforce businessesĐure Daničića 1/II 78000 Banja Luka

phone tel. +387 51 215 514fax faks +387 51 215 510

[email protected] www.bl.komorars.ba

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна и универзитетска библиотека

Републике Српске, Бања Лука

338:004(497.6) 004

АНАЛИЗА стања тржишта Analiza stanja tržišta IKT preduzeća u BiH /

[uređivački odbor Jadranka Cvetković ... [et al.] ; urednici Igor Pandžić, Snježana Marić]. - Banja Luka : Područna

privredna komora : Projekat WeB - Mi smo podrška poslovanju, 2013 (Banja Luka : Makoprint). - 42 str. :

ilustr. ; 26 cm

Tiraž 1.000.

ISBN 978-99938-640-5-9 (Područna privredna komora Banja Luka)

IMPRESUM

Izdavač

Za izdavača

Uređivački odbor

Urednici

Autor analize

Grafički dizajn

Priprema i štampa

Tiraž 1000

Banja Luka, 2013.

Projekat WeB – Mi smo podrška poslovanju(PKRS-Područna privredna komora Banja Luka)

Jadranka Cvetković, sekretar Komore

Jadranka Cvetković, rukovodilac projektaTim projekta WeB u sastavu:

Slobodan M. Dragičević, Privredna komora Republike SrpskeSrećko Stojaković, Područna Privredna komora Doboj

Nihad Šušnjar, Privredna komora Unsko-sanskog kantona, BihaćEnisa Kadić, Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine

Rusmisa Mandić, Privredna komora kantona Sarajevo

Igor PandžićSnježana Marić

Srđan Puhalo, Agencija Prime Communications Banja Luka

Zoran Dimitrijević

“Makoprint” d.o.o Banja Luka

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ova brošura je urađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj brošure je isključiva odgovornost PKRS – Područne privredna komora Banja Luka i ni u kom slučaju ne predstavlja stanovišta Evropske unije.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

............

Osnovne i dodatne informacije

Uvod1

Pojam IKT2

Informaciono – komunikacione tehnologije u privredi3

Metodologija istraživanja IKT sektora4

Cilj istraživanja4.1

Ciljna grupa4.2

Uzorak4.3

Metod4.4

Sadržaj upitnika4.5

Obuka anketara4.6

Spisak najbitnijih stejkholdera4.7

Sadržaj razgovora sa stejkholderima4.8

Analiza podataka4.9

Sadržaj publikacije4.10

............

............

Upitnik5

4.11 Vremenski plan aktivnosti

Rezultati istraživanja6

............Rezime istraživanja7

............Preporuke8

4

4

7

8

9

9

9

11

11

12

12

13

14

14

14

15

15

19

39

42

Ova analiza stanja tržišta IKT preduzeća je nastala kao rezultat aktivnosti projekta WeB – We Enforce Businesses, projekta koji je finansiran sredstvima IPA programa Evropske Unije, i to programa - Instrument za pretpristupnu pomoć 2012 "Program podrške civilnom društvu 2012" EuropeAid/132-796/L/ACT/BA. Projekat WeB je implementiran od strane Područne privredne komore Banja Luka i ukupan period trajanja je od 1.1.2013. do 31.12.2014. god.

Partneri i saradnici na Projektu su:

1. Privredna komora Republike Srpske 2. Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine 3. Privredna komora Unsko-sanskog kantona 4. Privredna komora Kantona Sarajevo5. Područna privredna komora Doboj6. Područna privredna komora Trebinje7. Područna privredna komora Bijeljina8. Područna privredna komora Istočno Sarajevo9. Privredna komora Brčko Distrikta10. Privredna komora Srednjobosanskog kantona11. Gospodarska komora Hercegovačko-neretvanske županije12. Privredna komora Bosansko-podrinjskog kantona 13. Privredna komora Zeničko-dobojskog kantona14. Gospodarska komora Županije posavske15. Privredna komora Beograda

Opšti cilj Projekta

Poseban cilj Projekta

- Podržati i ojačati mreže nevladinih organizacija sa zajedničkom misijom, njihovu saradnju, razmjenu znanja i iskustava kako bi postali jači partner u dijalogu sa vlasti.

- Ojačati sistem privrednih komora Bosne i Hercegovine i podići njihove kapacitete za učešće u političkom dijalogu i procesu donošenja odluka pri formiranju poslovnog okruženja u BiH za IKT preduzeća kroz regionalnu razmjenu iskustava, unapređenje dijaloga sa donosiocima odluka, formiranje tijela za lobiranje i podizanje svijesti o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju.

B

BiH komore su stekle više iskustva i znanja u oblasti upravljanja projektima Povećan nivo saradnje među komorama BiH BiH komore su ojačale regionalna partnerstva sa drugim komorama Dijalog između vlade i drugih zainteresovanih strana i mreže BiH komore je intenziviranZapočete inicijative za unapređenje poslovnog okruženja u BiH Analiziran IKT sektor u BiH Formirani organi za lobiranje interesa IKT preduzeća u BiH Uvedene nove usluge za IKT preduzeća i druge članove komoraOrganizovane aktivnosti podizanja svijesti o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju Podstaknuta regionalna saradnja IKT preduzećaPodstaknuta saradnja preduzeća - obrazovne ustanove – organi uprave

Očekivani rezultati:

www.col.ba

4

1.Uvod

Bosna i Hercegovina je zemlja smještena na zapadu Balkanskog poluostrva. Sa sjevera i jugo-zapada graniči sa Hrvatskom (932 km), sa istoka sa Srbijom (302 km) i sa jugo-istoka sa Crnom Gorom (225 km). Bosna i Hercegovina je ima samo 20 kilometara morske obale u Jadranskom moru na čijoj periferiji je grad Neum.

Bosna i Hercegovina je u velikoj mjeri decentralizovana i obuhvata Federaciju Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku i Distrikt Brčko. Federacija Bosne i Hercegovine se sastoji od deset kantona.Bosna i Hercegovina ima 11 gradova. Pet gradova se nalazi u Federaciji Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Bihać, Jajce, Zenica, Mostar) i šest u Republici Srpskoj (Banja Luka, Istočno Sarajevo, Doboj, Bijeljina, Trebinje, Prijedor). Takođe, Federacija Bosne i Hercegovine je podjeljena u 74 opštine, a Republika Srpska u 63.

12 Republika Srpska

11 Brčko distrikt

Federacija Bosne i Hercegovine

10 Bosansko - Podrinjski kanton

9 Posavski kanton

8 Unsko - Sanski kanton

7 Tuzlanski kanton

6 Livanjski kanton

5 Centralno - Bosanski kanton

4 Zeničko - Dobojski kanton

3 Sarajevski kanton

2 Zapadno - Hercegovački kanton

1 Hercegovačko-Neretvanski kanton

Bosna i Hercegovina je parlamentarna demokratija sa dvodomnim parlamentom (Predstavnički dom i Dom naroda), tročlano rotirajuće predsjedništvo, Savjet ministara i Ustavni sud.Međutim, snaga centralne vlade je veoma ograničena. Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska u velikoj mjeri imaju autonomnu političku moć, kao i Distrikt Brčko.

5

Svaki od entiteta ima svoj ustav. Federacija Bosne i Hercegovine u svom političkom sistemu ima slijedeće institucije: Predsjednik Federacije Bosne i Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i Parlament Federacije Bosne i Hercegovine. Pored saveznih institucija svaki kanton ima posebnu vladu sa definisanim nadležnostima. Republika Srpska ima slijedeće institucije: Predsjednik Republike Srpske, Vlada Republike Srpske i Narodna skupština Republike Srpske. Brčko distrikt takođe ima posebnu vladu.Bosna i Hercegovina ima najstabilniju valutu u jugoistočnoj Evropi, koja je direktno vezana za evro. Centralna banka Bosne i Hercegovine održava monetarnu stabilnost izdavanjem domaće valute prema aranžmanu valutnog odbora sa punim pokrićem u slobodnim konvertibilnim deviznim sredstvima po fiksnom kursu 1 KM: 0,51129 evra.Bruto domaći proizvod (BDP) je rastao godinama sa prosječnom realnom stopom rasta od 5% i skoro je udvostručen u poslednjih deset godina. Negativan efekat globalne finansijske i ekonomske krize na privredu BiH dostigao je vrhunac u 2009. godini. Svjetski ekonomski oporavak u 2010. i 2011. godini dovodi do oporavka privrede u BiH sa stopom rasta BDP-a od 1,3% i 1,0%. U 2011. godini BDP je iznosio 13,1 milijardu evra, a BDP po glavi stanovnika je bio 3.419 evra. U 2012. godini nominalna vrijednost BDP-a i BDP-a po glavi stanovnika se nije mijenjala, dok je realni BDP smanjen. Prema poslednjim procjenama, blagi napredak je projektovan za 2013. godinu. Narednih nekoliko godina se očekuje spor, ali održiv rast privrede u BiH.Bosna i Hercegovina uvozi skoro dva puta više nego što izvozi: 2012. godine uvoz je iznosio 7,4 milijarde evra, a izvoz 3,8 milijardi evra.Glavni sektori u Bosni i Hercegovini su energija, telekomunikacije, poljoprivreda, drvo, turizam, obrada metala i konstrukcija.

2007 2012

Površina (km2) 51.209 km

2 51.209 km

2

Broj stanovnika 3.840.000 3.840.000

BDP po glavi stanovnika (u EUR) 2.898 3.419

Broj zaposlenih lica 687.445 685.117

Stopa nezaposlenosti (%) 29 28

Stopa inflacije (indeks potrošačkih cijena), % 1.5 2.1

Izvoz prodaje – u odnosu na prethodnu god (%) 4.5 milijarde

15%

7.9 milijardi

-3.5%

Investicije- u odnosu na prethodnu godinu (%) 1.3 milijarde

200.67

346 milijarde

19.31

Industrijska proizvodnja 8.268 miliona

10%

12.323 miliona

-5.2%

Učešće glavnih sektora u BDP (%)

- Poljoprivreda 7.9 6.25

- Proizvodnja 10.66 10.55

- Trgovina na veliko I malo 13.15 13.42

Izvor: Agencija za statistiku BiH, FIPA

Tabela 1: Osnovni statistički podaci

6

Treba dodati, da prema preliminarnim podacima popisa stanovništva 2013. godine, u Bosni i Hercegovini su popisane 3.791.622 osobe i to u Federaciji BiH popisano je 2.371.603 osobe, u Republici Srpskoj 1.326.991 osoba, i u Brčko distriktu BiH 93.028 osoba.

2. Pojam IKT

Pojam informatike često se koristi u svakodnevnoj komunikaciji u savremenom poslovnom okruženju. Živimo u informatičkom društvu, tako da se uspješno poslovanje ne može zamisliti bez računara i drugih digitalnih tehnologija. Pojam informaciono - komunikacione tehnologije je postao sinonim koji budi osjećaj povezanosti i poznavanja istih. Nameće se pitanje, da li je navedena tvrdnja primjenjiva u svakoj situaciji. Kada bi se provelo ispitivanje ili anketiranje na reprezentativnom uzorku, potrebnom broju ispitanika - predstavnika posmatrane populacije, moglo bi se doći do saznanja da većina ispitanika ne samo da ne zna šta su informaciono komunikacione tehnologije, već ne zna ni zašto one u stvari postoje. Informacione tehnologije je zajednički izraz za izučavanje sredstava, postupaka i metoda za upravljanje, čuvanje, obradu, prenos i prezentaciju podataka i informacija. Ovom definicijom je obuhvaćeno sve što potrebno da se zna, kako bi se moglo cjelovito i uspješno izučavati i baviti samim informaciono – komunikacionim tehnologijama na svrsishodan način.

U našem okruženju i u ovom trenutku komunikacione tehnologije se mogu djelimično odvojiti u smislu povezanosti sa informacionim tehnologijama jer sektor komunikacija ima specifičnu ulogu i nema razvijene servise jer ne postoje niti složeni poslovni zahtjevi ekonomskog okruženja. U razmatranju ove problematike potrebno je jasno definisati ulogu informacionih tehnologija u savremenom društvu. Naime, veoma često se zanemaruje činjenica da informacione tehnologije, kao i sve druge tehnologije, ne postoje same za sebe, već su tu kako bi pomogle i učestvovale u svim sferama društvenog života, i kao takve bile pokretačka snaga našeg društva. Činjenica je da se često digitalna tehnologija i informaciono društvo posmatraju kao alat za ispunjenje slobodnog vremena na interesantan način kroz digitalne igre različitog nivoa složenosti ili za različite zabavne, ali istovremeno površne radnje. Istina je potpuno drugačija. Računari su postali sastavni dio života, od svakodnevne kućne atmosfere, do ne samo asistiranja u pitanjima koja mogu igrati odlučujuću ulogu u spašavanju života čovjeka (bolnice, transport), već i vođenja glavne riječi u takvim „kritičnim“ sistemima.

U privredi su računari našli praktičnu primjenu od samog početka njihovog korištenja, to jest, od njihovog nastanka. Oni na osnovu svoje hardverske moći omogućavaju proračune, simulacije, modeliranje i druge aktivnosti koje nisu moguće niti izvodive samo na osnovu korištenja ljudskih mogućnosti. Međutim, računar kao računar ne bi mogao izvršavati sve te komplikovane radnje da nema čovjeka, koji je osmislio tu istu mašinu, kontroliše i upravlja njenim funkcijama i usmjerava ih u željenom pravcu. Može se reći da je računar uređaj koji na programirani način prima, čuva, manipuliše, obrađuje i predaje podatke.

Računari i metoda proračuna su napredovali do tačke u kojoj imaju značajan uticaj na način u kojem procesni inženjeri u preduzećima prilaze problemima u dizajnu, kontroli i upravljanju proizvodnim operacijama. Oni dozvoljavaju „pametnim proizvodnim“ tehnikama koje su razvijene u drugim granama industrije da budu usvojene i u procesnoj industriji(1).

(1)Bruin, S.; Jongen, Th.R.G, 2003. str. 54

7

Potrebno je naglasiti da informacioni sistemi u stvari predstavljaju intenzivniji način upotrebe samih informacija, to jest, njene raspoloživosti kao važnog faktora organizacije(2). Sam put razvoja informacionih sistema je tekao od dijelova jednog sistema ili podsistema, pa sve do integralnih oblika. Tokom vremena su se paralelno razvijali, kako informacioni sistemi koji su bazirani isključivo na informacijama (upravljački informacioni sistemi i elektronska obrada podataka), tako i informacioni sistemi bazirani na znanju (sistemi za podršku u odlučivanju i ekspertni sistemi).

Današnji informacioni sistemi se razvijaju kroz same aktivnosti koje su vezane za njihovo stvaranje i kroz sam proces realizacije. Njihovo projektovanje treba da odredi što je moguće više objektivnu sliku realnog svijeta, da stvori model, koji je približan onome što nas okružuje. Pored toga, treba da nam omogući sliku, kako njegovih prošlih tako i budućih stanja, te predviđanje njegovog budućeg ponašanja. Relacione baze podataka se koriste kao infrastruktura, a uz pomoć raznih CASE alata, vrši se modeliranje podataka i izrada dijagrama klasa.

(2)Latinović, Branko, Banja Luka, 2006. str. 3

3.Informaciono – komunikacione tehnologije u privredi

Kako bismo utvrdili najsnažniji dokaz uticaja IKT na privredu, potrebno je posmatrati podatke iz studija na nivou preduzeća. Ovi podaci nam pokazuju na faktore koji utiču na razvoj a koji ne mogu biti analizirani studijama na agregatnom nivou. Primjer toj tvrdnji je i činjenica da se osvajanje tržišta poslovanjem preduzeća, a što je direktna posljedica upotrebe IKT, može utvrditi samo kroz podatke na nivou preduzeća. Veliki napredak je učinjen u razvoju statistike u razvijenim zemljama a koja prati korištenje raznih vrsta informaciono-komunikacionih tehnologija. Pored toga, mnoge su države u svijetu razvile baze podataka koje sadrže detaljne podatke o učinku preduzeća. Kombinovanjem ta dva izvora podataka, možemo vrlo lako uspostaviti vezu između učinka i samog korištenja IKT. Ako pretpostavimo da ove baze podataka pokrivaju veliki dio privrede, možemo izvući zaključak o tome koliko učinak preduzeća utiče na privredu kao cjelinu.Na osnovu empirijskih dokaza iz takvih studija, a koje su provedene, kao što je rečeno ranije, u mnogim razvijenim zemljama, možemo zaključiti da upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija ima vise različitih efekata. Primjer toga je i podatak da efektivno korištenje IKT može pomoći preduzećima da povećaju svoje prisustvo na tržištu na račun manje produktivnih preduzeća, što može podići ukupnu produktivnost. Pored toga, korištenje informaciono komunikacionih tehnologija može pomoći inovacijama u preduzećima i to na načine da se proširi asortiman proizvoda, da se unaprijede ponuđene usluge, ili da se brže i bolje odgovori potrebama klijenata. IKT može pomoći u redukovanju niskog nivoa efikasnosti u korištenju kapitala i radne snage kroz, na primjer, smanjivanje samih zaliha preduzeća.Studije pokazuju da je korištenje IKT dio šireg paketa promjena koje pomažu preduzećima da poboljšaju svoje poslovanje. Uticaj upotrebe informaciono – komunikacionih tehnologija nije zagarantovan ali je zavisan od komplementarnih investicija, kao što su n a primjer, organizacione promjene – nove strategije, novi poslovni procesi i nove organizacione strukture. Preduzeća koja praktikuju ovakve prakse pretenduju da osvoje veći dio tržišta, kao i da uživaju u pogodnostima veće produktivnosti u odnosu na druga preduzeća. Kada je domaće tržište prezasićeno jednim proizvodom onda je potreba prodaje tog proizvoda na drugim tržištima jedina alternativa opstanka privrednog društva dok se ne desi inovacija. Upotreba IKT je usko povezana sa sposobnošću preduzeća da se prilagode promjenama u potražnji. Korisnici pomoći koju pružaju IKT čine svoju investiciju vrednijom kroz sopstveno eksperimentisanje i inoviranje, to jest kroz predstavljanje novih procesa, proizvoda i aplikacija. Bez ovog procesa ko-inoviranja, koji često ima sporiji tempo od tehnološkog inoviranja, ekonomski uticaj IKT bi bio veoma ograničen. Preduzeća koja su u prošlosti predstavljala procesne inovacije su često uspješna u korištenju IKT. Ova činjenica je posebno bitna u sektoru pružanja usluga, jer IKT omogućava preduzećima da ponovo definišu poslovne procese i razviju nove aplikacije.

8

4.Metodologija istraživanja IKT sektora

Prije nego što objasnimo predviđenu metodologiju za istraživanje IKT sektora u Bosni i Hercegovini veoma je važno da se upoznamo sa svim relevantnim informacijama koje utiču na izbor samog istraživačkog metoda.

Prije svega važno je naglasiti da pored opštih ciljeva projekta, samo istraživanje ima i svoje specifične ciljeve i to:

Anketiranje 400-500 ispitanika koji se nalaze na čelu IKT firmi, Stvaranje baze podataka IKT firmi u BiH koja će biti dostupna na posebnom kreiranom portalu, Kreiranje publikacije o stanju IKT tržišta u BiH.

Situacija da u Bosni i Hercegovini ne postoji relevantna baza IKT firmi otežava prikupljanje podataka, te će odabir istraživačke metode koja će se koristiti biti izuzetno važan jer će anketari sami morati prije svega identifikovati firme koje spadaju u kategoriju IKT, a tek onda pridobiti ih za anketiranje i dobiti relevantne odgovore.

U istraživanju će učestvovati vlasnici i direktori IKT firmi u Bosni i Hercegovini. Pod IKT sektorom se podrazumijeva:

Proizvodnja:

Proizvod mora biti namijenjen da ispuni funkciju obrade informacija i komunikaciju, uključujući prenos i prikaz informacija i

Proizvod mora koristiti elektronsku obradu da detektuje, izmjeri i/ili zapiše fizički fenomen ili kontroliše fizički proces.

Usluge:

Aktivnosti koje ispunjavaju funkciju obrade informacija i komunikaciju u elektronskom smislu.

4.2 Ciljna grupa:

9

4.1 Cilj istraživanja:

DL/30.02 Proizvodnja računara (kompjutera) i druge opreme za obradu podataka DL/31.30 Proizvodnja izoliranje žice i kablovaDL/32.10 Proizvodnja elektronskih cijevi i drugih elektronskih komponenataDL/32.20 Proizvodnja televizijskih odašiljača i aparata za žičanu telefoniju i telegrafijuDL/32.30 Proizvodnja televizijskih prijemnika, radio prijemnika, aparata za snimanje i reprodukciju zvuka i slike, te prateća opremaDL/33.20 Proizvodnja instrumenata i aparata za mjerenje, kontrolu, ispitivanje, upravljanje i druge namjene, osim opreme za industrijsku procesnu kontroluDL/33.30 Proizvodnja opreme za kontrolu industrijskih procesaG/51.43 Trgovina na veliko električnim aparatima za domaćinstvo, radio uređajima i TV uređajimaG/51.64 Trgovina na veliko kancelarijskim mašinama i opremomG/52.65 Trgovina na malo električnim aparatima za domaćinstvo, radio uređajima i TV uređajimaG/52.48.1 Trgovina na malo kancelarijskim mašinama i opremomG/52.72 Popravka električnih aparata za domaćinstvo, uključujući radio opremu, televizijsku opremu i ostalu audio i video opremuI/64.20 TelekomunikacijeK/71.33 Iznajmljivanje kancelarijskih mašina i opreme, uključujući i računare (kompjutere)G/72.10 Pružanje savjeta (konsultacija) o računarskoj (kompjuterskoj) opremi (hardware-u)G/72.20 Savjetovanje (konsultacija) i ponuda programske opreme (software) G/72.30 Obrada podatakaG/72.40 Izrada i upravljanje bazama podatakaG/72.50 Odražavanje i popravka kancelarijskih i knjigovodstvenih mašina i računarskih sistema (računara)G/72.60 Ostale srodne računarske (kompjuterske) djelatnost

Na osnovu istraživanja okruženja, jasno su precizirane djelatnosti koje se u Bosni i Hercegovini definišu kao IKT sektor i to su:

Kao što smo ranije naglasili u istraživanju će učestvovati vlasnici ili direktori IKT preduzeća jer su to osobe koje upravljaju preduzećima, imaju sve relevantne informacije i kreiraju poslovne politike i planove firme u budućnosti.

10

4.3 Uzorak

Kao što smo ranije istakli ne postoji relevantna baza podataka IKT firmi, pa smo se prilikom kreiranja uzorka osim nekih preliminarnih brojeva firmi u pojedinim regionima i kantonima vodili parametrom broja stanovnika u pojedinim regionima i kantonima. Očekujemo da u regionima gdje ima više stanovnika ima više IKT firmi, ali tek nakon istraživanja imaćemo jasniju sliku o tome.

Planirani uzorak:

PKRS 120 Unsko-sanski kanton 35

Republika Srpska Broj anketa Federacija BiH Broj anketa

PPK Doboj 23 Tuzlanski kanton 48

PPK Bijeljina 23 Posavska županija 10

PPK Istočno Sarajevo 15 Zeničko-dpbojski kanton 35

PPK Trebinje 10 Srednje-bosanski kanton 30

Ukupno 191 Kanton Sarajevo 78

Distrikt Brčko 15 Bosansko-podrinjski 5

Hercegovačko-neretvanski 30

Herceg-bosanska 10

Ukupno 294

4.4 Metod

Za ovo istraživanje odabrali smo metodu anketiranja „face to face“, gdje će anketari posjetiti IKT firmu i kroz razgovor sa menadžmentom (vlasnik, direktor i sl.) te firme doći do adekvatnih podataka. Face to face je kvantitativna metoda istraživanja tržišta koja se zasniva na ličnom intervjuu ispitanika. Anketar ispitaniku čita pitanja iz anketnog upitnika i bilježi njegove odgovore u upitnik. Intervju vodi iskusan i obučen anketar koji ne utiče na odgovore ispitanika.

www.col.ba

11

Prednosti „face to face“ metode su:

1. Možemo da postavimo veliki broj pitanja, 2. Možemo da imamo različite vrste pitanja, 3. Lični kontakt omogućava anketarima da ispitanicima objasne eventualne nejasnoće,4. Pouzdana kontrola uzorka i5. Standardizacija upitnika

Kao što smo ranije naglasili planirano je da se upitnik popunjava u prisustvu anketara tj. anketar čita pitanja dok ispitanik odgovara na njih, ali u slučaju da ispitanika zahtjeva da sam popuni upitnik to neće predstavljati problem.

4.5 Sadržaj upitnika

Naredna dva pitanja daju nam odgovore o tome da li domaće IKT firme imaju partnere u inostranstvu, kakva je njihova struktura realizacije i dugoročni planovi razvoja. U narednih nekoliko pitanja pitamo predstavnike IKT sektora kakve odnose imaju sa državnim institucijama i agencijama i kako ocjenjuju rad privrednih komora u zaštiti njihovih interesa. Pitali smo ih i sa kojim problemima se najčešće susreću u svom svakodnevnom radu

Imamo li u vidu da najveći broj anketara nema velikog iskustva u procesu istraživanja, mora se voditi računa da prije izlaska na teren dobiju jednu cjelovitu sliku istraživačkog procesa. U periodu od 17. do 18. juna 2013. godine održana je radionica “Istraživanje IKT sektora u BiH – razvoj metodologije, uzorka i instrumenta” koja je jedna od planiranih aktivnosti projekta „WeB – We Enforce Businesess“. U radionici su učestvovala 24 predstavnika entitetskih i kantonalnih/ županijskih privrednih/gospodarskih komora. Prvog dana radionice predstavnici Područne privredne komore Banja Luka predstavili su projekat i realizirane aktivnosti i one koje su planirane u narednom periodu.

Drugog dana radionice eksterni ekspert angažovan od strane nosioca projekta održao je tri radionice pod nazivom:1. IKT u Bosni i Hercegovini2. Vrste istraživanja tržišta3. Specifičnosti u oblasti IKT istraživanja – metodologija i uzorakSvaka od radionica je trajala oko 60 minuta.

4.6 Obuka anketara

Upitnik se sastoji od 30 pitanja. Prvi dio upitnika sastoji se od pitanja koja se tiču osnovnih podataka o preduzeću koji su nam neophodni za kreiranje baze podataka IKT firmi u Bosni i Hercegovini. Potom slijede pitanja o polnoj i obrazovnoj strukturi zaposlenih i posjedovanju licenci i sertifikata firmi.

12

U okviru prve radionice pokušali smo prikazati stanje u IKT sektoru u zemljama regiona i Bosne i Hercegovine. Ukazano je na važnost IKT sektora za privredu jedne zemlje i kakvo je trenutno stanje u Bosni i Hercegovini. Učesnici su upoznati sa ciljevima projekta i očekivanim rezultatima. Također u okviru ove radionice data je definicija IKT sektora i to je operacionalizovano kroz definisanje konkretnih privrednih djelatnosti koje su dio tog sektora. Učesnici radionica su svojom aktivnošću i komentarima doprinijeli da radionica ima potrebnu interakciju i dinamiku, što je svakako poboljšalo njen kvalitet. Generalni zaključak je da se IKT sektor u Bosni i Hercegovini neopravdano nalazi na marginama društva tj. da se ovom sektoru ne posvećuje pažnja koju svakako zaslužuju. U okviru druge radionice učesnicima su predstavljene neke od istraživačkih tehnika (face to face, CATI, poštanska i internet anketa). Ovo je posebno važno zbog toga da bi potencijalni anketari dobili realnu sliku o “dometima” svake od ponuđenih anketa i tako razumjeli zbog čega se određena istraživačka tehnika koristi, a druge ne. Također moramo imati na umu da najveći broj ispitanika nema iskustvo sa istraživanjima te je upoznavanje sa ovim tehnikama bilo više nego potrebno. U okviru treće radionice anketari su upoznati sa planiranom metodologijom koja će se koristiti u istraživanju IKT sektora. Na početku radionice ispitanici su upoznati šta će biti konačni proizvod ovog istraživanja (izvještaj, baza podataka i sl.). Nakon toga smo razgovarali o fazama istraživanja (od kreiranja upitnika, preko anketiranja do unosa, obrade i pisanje izvještaja). Nakon toga razgovaralo se o predloženom uzorku jer u Bosni i Hercegovini nema adekvatne baza podataka o IKT firmama i specifičnosti svakog regiona. Također je skrenuta pažnja na sve specifičnosti samog istraživanja koje su važne za potencijalne anketara. Naravno, sve vrijeme radionice imali smo interakciju između eksperta i samih učesnika radionice pridonijelo dodatnom kvalitetu radionice.Nakon ove tri radionice ekspert je zajedno sa učesnicima prošao kroz predloženi upitnik, pitanje po pitanje. Tom prilikom su učesnici davali svoje sugestije vezano za pitanja i na taj način doprinijeli kreiranju finalne verzije upitnika. Ovim smo otklonili svaku nedoumicu koja pojedina pitanja mogu da nose i na taj način učinili proces anketiranja još boljim.

Projektom je planirano 5 razgovora sa stejkholderima u toku prikupljanja podataka. Sastanke sa stejkholderima će organizovati nosilac projekta i planiraju se razgovori sa:

1. Ministarstvom nauke i tehnologije Republike Srpske, 2. Ministarstvom saobraćaja i veza Republike Srpske,3. Ministarstvom prosvjete i kulture Republike Srpske,4. Ministarstvom industrije Republike Srpske,5. Agencijom za informaciono društvo Republike Srpske, 6. Elektro- tehničkim fakultetom u Banjaluci, 7. Elektro – tehničkim fakultetom u Sarajevu,8. Elektro – tehničkim fakultetom u Istočnom Sarajevu,9. Univerzitetom Apeiron iz Banjaluke,10. ICBL-om;

4.7 Spisak najbitnijih stejkholdera:

13

4.8 Sadržaj razgovora sa stejkholderima:

Na sastancima sa stejkholderima bi razgovarali o nizu tema:

1. Prezentacija projekta “WeB – We Enforce Businesess“ njegovih ciljeva i očekivanih rezultata,2. Njihovo viđenje stanja IKT sektora u Bosni i Hercegovini, 3. Problemi sa kojima se IKT sektor svakodnevno susreće,4. Na koji način država može da pomogne domaćem IKT sektoru.

4.9 Analiza podataka:

Rezultati istraživanja će biti analizirani u SPSS programu za statistiku u društvenim naukama i prikazani putem tabela i grafikona. Prije svega prikazaće se rezultati za sve ispitanike na nivou Bosne i Hercegovine, a potom i rezultati po entitetima. U slučaju da postoji potreba za analizom rezultata po pojedinim regionima/ kantonima i ta analiza će biti urađena

Publikacija će sadržati sljedeće elemente:

Kao rezultat istraživanja imaćemo veb sajt na kojem će se naći baza IKT firmi u Bosni i Hercegovini sa svim potrebnim informacijama o tim firmama: naziv firme, ime vlasnika preduzeća, osnovna djelatnost, broj zaposlenih i sl. što će omogućiti veću vidljivost tih preduzeća. Sajt će omogućiti IKT firmama da se povežu i organizuju (ako za to postoji interes), ali i svim drugim preduzećima da na jednom mjestu pronađu informacije o IKT sektoru i uslugama koje pružaju. Naravno na sajtu će biti informacije o ovom projektu, kao i rezultati istraživanja.

1. Sadržaj2. Rezime3. Metodologija4. Nalazi5. Preporuke6. Prilozi

4.10 Sadržaj publikacije:

14

4.11 Vremenski plan aktivnosti

Kreiranje upitnika i uzorka 20.maj - 10.jun

Obuka anketara 17.- 18. jun

Distribucija upitnika 20. - 25. jun

Rad na terenu/anketiranje 77.- 15. juli

Unos podataka I pisanje izveštaja 01. - 31. avgusta

5. Upitnik

U okviru projekta WeB – We Enforce Businesses, namijenjenog preduzećima iz oblasti IKT, Područna privredna komora Banja Luka u saradnji sa partnerima i saradnicima na Projektu, između ostalog provodi i aktivnost ispitivanja IKT tržišta u BiH. Vašom saradnjom i odgovorima na dolje postavljena pitanja pomažete stvaranje publikacije na temu stepena razvijenosti IKT tržišta kod nas. Vaše podatke koje navedete ćemo uvrstiti u veb stranicu koja će ujedno služiti i kao Vaša onlajn promocija. Pored promocije i publikacije, očekivani rezultat Projekta će biti formiranje udruženja u okviru Privrednih komora koja će zastupati Vaše interese i pomoći nam da zajedno poboljšamo uslove poslovanja za IKT preduzeća.

D-1. Naziv preduzeća? _______________________________________

D-2. Ime vlasnika preduzeća? _____________________________________

D-3. Ime direktora preduzeća? ____________________________________

D-4. Adresa preduzeća? _____________________________________

D-5. Telefon preduzeća? _____________________________________

D-6. Fax? _____________________

D-7. E- mail? ____________________

D-8. Web adresa, Skype adresa? ___________________________________________________________

15

D-9. Da li ste napravili grupu na nekoj od društvenih mreža (Facebook, Twitter ili LinkedIn) i ako jeste kako se zove? _______________________________________________

D-10. Molimo Vas da nam, ako ste u mogućnosti, date koordinate (lokaciju) sjedišta vašeg preduzeća zbog izrade Google mape IKT preduzeća.

Geografska dužina_________ Geografska širina __________

D-11. Molimo Vas da navedete šifru PRETEŽNE djelatnosti preduzeća, ali i da u najviše deset rečenica predstavite njegovo poslovanje , te navedete usluge i proizvode koje možete ponuditi.

D-11. Molimo Vas da navedete šifru PRETEŽNE djelatnosti preduzeća, ali i da u najviše deset rečenica predstavite njegovo poslovanje , te navedete usluge i proizvode koje možete ponuditi.

Šifra/e djelatnosti_____________________________________________________________________

D-12. Dodatne djelatnosti preduzeća dobijene rješenje Administrativne službe Grada ili opštinskog organa?

D-13. Molimo vas da na kažete koja je obrazovna i polna struktura zaposlenih u Vašem preduzeću kao i da navedete potrebne profile radnika?

D-14. Da li Vaše preduzeće posjeduje neke sertifikate ili licence i koje?1. Da, koje _______________________________________________ 2. Ne

D-15. Da li imate razvijen bar jedan sistem elektronskog poslovanja?1. Da, koji _______________________________________________ 2. Ne

D

16

Upisati broj zaposlenih Potrebni profili

Žene Muškarci Trenutno U narednom periodu (period definisan strateškim planom)

Osnovna škola

Srednja škola

Viša škola

Fakultet

Magisterij i doktorat

Ukupan broj zaposlenih

Q

Q-16. Koliko dugo preduzeće postoji? __________ upisati broj godina, NE godinu osnivanja preduzeća

Q-17. Molimo Vas da opišete strukturu realizacije preduzeća prema lokaciji?

1. Od ukupne realizacije, na izvoz se odnosi _______%, a ostatak proizvoda/usluga prodamo u Bosni i Hercegovini.

2. Od ukupne realizacije u BiH, na teritoriji Republici Srpskoj ______%, u Distriktu Brčko______%, a Federacije BiH realizujemo u _______%

3. Od ukupne realizacije u BiH, na teritoriji opštine realizujemo_______ %

Q-18. Da li želite da imate ili ste imali partnera iz inostranstva za razvoj Vašeg biznisa?1. Da 2. Ne

Q-19. Koji su Vaši osnovni srednjoročni i dugoročni planovi razvoja?moguće je odabrati više odgovora1. Povećanje obima proizvodnje/pružanja usluga koje već imamo u ponudi2. Proširenje asortimana proizvoda koje proizvodimo/usluga koje pružamo3. Uvođenje novih djelatnosti i to ________________________________________________ 4. Povećanje kvaliteta postojećih proizvoda/usluga5. Širenje poslovanja na šire domaće tržište6. Širenje poslovanja na inostrano tržište7. Nešto drugo. Šta?____________________________________________________________

Q-20. Da li su interesi IKT preduzeća dovoljno zaštićeni u Bosni i Hercegovini?1. Da, interesi IKT preduzeća su potpuno zaštićeni u Bosni i Hercegovini 2. Da, interesi IKT preduzeća su samo donekle zaštićeni u Bosni i Hercegovini3. Ne, interesi IKT preduzeća nisu uopšte zaštićeni u Bosni i Hercegovini

Q-21. Da li ostvarujete saradnju sa državnim institucijama i agencijama?1. Da, kojim _______________________________________________ 2. Ne

Q-22. Da li imate imenovanog člana u nekoj komisiji, grupi ili slično u državnoj instituciji?1. Da, kojoj _______________________________________________ 2. Ne

Q-23. Da li vaše preduzeće sarađuje sa određenim udruženjima, sektorima ili centrima unutar privredne komore i to kojima?1. Da, koje____________________________________ 2. Ne 3. Ne znam

Q-24. Da li biste podržali osnivanje udruženja koje bi unutar privredne komore zastupalo interese IKT sektora?2. Da 2. Ne 3. Ne znam

17

Q-25. Ako ste na prethodno pitanje odgovorili Ne ili Ne znam molim vas da nam obrazložite zašto tako mislite?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Q-26. Kako je moguće unaprijediti djelovanje privredne komore u oblasti zastupanja interesa IKT preduzeća?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Q-27. Koje bi usluge privredne komore Vaše preduzeće željelo koristiti u budućnosti? moguće zaokružiti najviše tri odgovora 1. Lobiranje prema organima uprave za rješenja prepreka u poslovanju IKT preduzeća 2. Seminari za top menadžere iz oblasti (naplata potraživanja, prodajne vještine, upravljanje

ljudskim resursima, upravljanje finansijama, klijentima i rizicima)3. Posjete i izlaganje na sajmovima iz oblasti IKT u zemlji i inostranstvu4. Promocija u zemlji i inostranstvu 5. Privredne misije sa IKT preduzećima iz zemalja okruženja i Evrope6. Implementacija standarda kvaliteta7. Poslovno- pravno savjetovanje8. Poslovno informisanje 9. Nešto drugo. Šta?________________________________________________________

Q-28. Molimo Vas da rangirate od 1 (najveće) do 7 (najmanje) prepreke sa kojima se svakodnevno susrećete u poslovanju vašeg preduzeća? ____ Zakonska regulativa iz ove oblasti ____ Visoki direktni porezi (porezi na dohodak, nepokretnosti, dobit i sl.) ____ Visoki indirektni porezi (carina, PDV i sl.) ____ Nedostatak kvalitetne radne snage ____ Odliv kvalifikovanih kadrova ____ Administrativne prepreke u vidu preskupih i prekomplikovanih procedura. Koje?__________ ____ Brojni parafiskalni nameti

Q-29. Da li ste zainteresovani za rad u klasteru IKT?1. Da 2. Ne 3. Ne znam

Q-30. Da li ste koristili neki vid podsticaja Vaše vlade?1. Da 2. Ne 3. Ne znam

18

6. istraživanja

Rezultati

19

Istraživanjem je obuhvaćeno 188 preduzeća iz IKT sektora na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine i to 102 preduzeća iz Republike Srpske, 76 iz Federacije BiH i 10 kojima je sjedište na teritoriji Distrikta Brčko. U 17,od 188 preduzeća, žene se vode kao vlasnici. U ovim preduzećima radi 4506 ljudi, od toga 1629 žena (36,2%) i 2877 muškaraca (63,8%). Od ukupnog broja zaposlenih, 3,6% ima završenu osnovnu školu, 67% srednju školu, 8,9% višu školu, a 18,9% ima završen fakultet. Magistara i doktora nauka ima 1,4%.

Važno je da napomenemo da u ovom istraživanju nisu učestvovala tri najveća telekomunikaciona operatera (M:tel, BH telekom i HT Eronet), ali su učestvovala dva preduzeća koja se bave poštanskim saobraćajem (Pošte Srpske i Pošte Federacije BiH).

Tabela 1 Koliko dugo preduzeće postoji?

BiH Republika Srpska Federacija BiH Distrikt Brčko

N % N % N % N %

Bez odgovora

Do 1 godine

Od 2 do 5 godina

Od 6 do 10 godina

11 godina i duže

Total

9 4,8 3 2,9 5 6,6 1 10

10 5.3 8 7,8 2 2,6 0 10

41 21,8 24 23,5 14 18,4 3 30

53 28,2 30 29,4 21 27,6 2 20

75 39,9 37 36,3 34 44,7 4 40

188 100 102 100 76 100 10 100

Najveći broj preduzeća koja su učestvovala u ovom istraživanju postoji duže od 6 godina (68,1%), s tim da je tih preduzeća nešto više u Federaciji BiH (72,3%) u odnosu na Republiku Srpsku (65,7%). Slijede preduzeća starosti između 2 i 5 godina (21,8%). Broj novoosnovanih preduzeća je 5,3% i taj procenat je nešto veći u Republici Srpskoj (7,8%), nego u Federaciji BiH (2,6%).

20

we nforce businesses

Tabela 2 Struktura IKT preduzeća s obzirom na broj zaposlenih

Rezultati istraživanja pokazuju da u Bosni i Hercegovini dominiraju IKT preduzeća do 5 zaposlenih (55,3%), a slijede preduzeća koja imaju između 6 i 20 zaposlenih (28,6%). Preduzeća koja imaju više od 21 zaposlenog ima 11,8%. Kada pogledamo Republiku Srpsku vidimo da skoro dvije trećine IKT preduzeća (61,7%) ima do 5 zaposlenih, dok svako deseto preduzeće (11,7%) zapošljava između 6 i 10 radnika. Nešto je manji procenat preduzeća (9,8%) koja zapošljavaju između 11 i 20 zaposlenika. U ovom entitetu pronašli smo 14,6% preduzeća koja imaju preko 20 zaposlenih. U Federaciji BiH situacija je nešto drugačija 46% IKT firmi ima do 5 zaposlenih, dok je 22,4% preduzeća koja imaju između 11 i 20 zaposlenih i 15,8% preduzeća koja zapošljavaju između 6 i 10 radnika. Svako deseto IKT preduzeće (9,8%) ima više od 20 zaposlenih. Što se tiče Distrikta Brčko možemo reći da tamo nema IKT preduzeća koja imaju više od 10 zaposlenih, ali dominiraju firme koje imaju do 5 radnika.

Tabela 3 Koliko IKT preduzeća zapošljavaju muškarce i žene sa završenom osnovnom školom?

21

Nema zaposlenih

Od 6 do 10 zaposlenih



Total

Preko 51 zaposlenih

Žene Muškarci

N % N %

Do 5 zaposlenih

183 97,4 181 95,8

3 1,6 4 2,1

0 0 1 0,5

0 0 1 0,5

2 1,0 0 0

0 0 1 0,5

188 100 188 100

BiH Republika Srpska Federacija BiH Distrikt Brčko

N % N % N % N %

Bez odgovora

Do 5 zaposlenih




8 4,2 2 2,0 5 6,6 1 10

104 55.3 63 61,7 35 46,0 6 60

27 14,3 12 11.7 12 15,8 3 30

27 10 9,8 17 22,4 0 014,3

12 6,5 8 7,8 4 5,3 0 0

188 100 102 100 76 100 10 100

Preko 51 zaposlenih 10 5,3 7 6,8 3 3,9 0 0

Total

U oko 4% IKT preduzeća nalazimo zaposlene koji su završili samo osnovnu školu. Ljude sa završenim osnovnoškolskim obrazovanjem najčešće nalazimo u firmama koje imaju do 5 zaposlenih i one nešto više zapošljavaju muškarce nego žene.

Tabela 4 Koliko IKT preduzeća zapošljavaju muškarce i žene sa završenom srednjom školom?

Nema zaposlenih




Total

Preko 51 zaposlenih

Žene Muškarci

N % N %

Do 5 zaposlenih

87 46,1 50 26,6

93 49,3 97 51,6

2 1,0 20 10,6

2 1,0 12 6,3

3 1,6 4 2,1

1 1,0 5 2,6

188 100 188 100

Najveći broj zaposlenih (67%) u IKT firmama koje su učestvovale u ovom istraživanju ima završenu srednju školu. U 46,1% ispitanih preduzeća ne nalazimo žene sa završenom srednjom školom, dok taj procenat za muškarce iznosi 26,6%. Važno je naglasiti da je najveći broj žena sa srednjom školom zaposleno u firmama koje imaju do 5 zaposlenih. Kod muškaraca je situacija nešto drugačija. Što IKT preduzeća imaju više zaposlenih, to je procenat zaposlenih muškarca za završenom srednjom školom sve manji.

Tabela 5 Koliko IKT preduzeća zapošljavaju muškarce i žene sa završenom višom školom?

Nema zaposlenih




Total

Preko 51 zaposlenih

Žene Muškarci

N % N %

Do 5 zaposlenih

162 86,1 142 75,5

24 12,8 44 23,4

0 0 0 0

2 1,0 2 1,0

188 100 188 100

0 0 0 0

0 0 0 0

Svaki deseti (8,9%) zaposleni u IKT sektoru i mahom je zaposlen u preduzećima koja imaju do 5 zaposlenih. Na jedno preduzeće koje zaposli ženu sa završenom višom školom dođu dvije firme koje zapošljavaju muškarce.

22

23

Tabela 6 Koliko IKT preduzeća zapošljavaju muškarce i žene sa završenim fakultetom?

Nema zaposlenih




Total

Preko 51 zaposlenih

Žene Muškarci

N % N %

Do 5 zaposlenih

121 64,3 76 40,4

59 31,4 95 50,5

4 2,1 10 5,3

2 1 6 3,2

0 0 0 0

1 0,5 1 0,5

188 100 188 100

U IKT preduzećima u Bosni i Hercegovini nalazimo više zaposlenih muškaraca sa završenim fakultetom nego žena. I jedni i drugi su mahom zaposleni u preduzećima do 5 zaposlenih, ali su muškarci nešto više zaposleni u firmama sa više zaposlenih, u odnosu na žene.

Tabela 7 Koliko IKT preduzeća zapošljavaju muškarce i žene sa završenim magisterijem ili doktoratom?

Nema zaposlenih




Total

Preko 51 zaposlenih

Žene Muškarci

N % N %

Do 5 zaposlenih

175 93,0 164 87,0

12 6,4 23 12,2

1 0,5 1 0,5

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

188 100 188 100

Iako je broj magistara veoma mali (1,3%) interesantno je da ti ljudi najčešće rade u IKT firmama koje imaju do 5 zaposlenih.

Prema riječima samih ispitanika u ovom periodu postoji potreba za zapošljavanjem 213 radnika različitih profila, dok se u narednom periodu planira zapošljavanje 311 radnika. Iz odgovora ispitanika, koji su veoma heterogeni, možemo da zaključimo da im najviše trebaju visokoobrazovani radnici (tehnički i IT fakulteti) i visoko specijalizovan stručni kadar iz oblasti IKT-a (programeri i specijalisti za određene programe).

Da li vaše preduzeće posjeduje neke sertifikate ili licence i koje?

Bez odgovora

Da Ne

39,7

11.1

49,2

Polovina ispitanih preduzeća (49%) posjeduje neki od sertifikata i licenci, dok to nije slučaj kod 39,7% ispitanih preduzeća. Na ovo pitanje nije odgovorilo 11,1%. Ako pogledamo tabelu 8. vidjećemo da se firme iz Republike Srpske i Federacije BiH ne razlikuju u posjedovanju sertifikata i licenci. U Distriktu Brčko je nešto više preduzeća koja nemaju licence i sertifikate (50%), nego onih koje ih posjeduju (40%).

24

Tabela 8 Da li Vaše preduzeće posjeduje neke sertifikate ili licence i koje? (po entitetima)

Republika Srpska Federacija BiH Distrikt Brčko

Bez odgovora 10,8% 11,8% 10,0%

Da 49,0% 50,0% 40,0%

Ne 40,2% 38,2% 50,0%

Total 100% 100% 100%

Među preduzećima koja imaju neki od sertifikata ili licenci najveći broj ih je sa ISO sertifikatima i licencama, pa slijede Microsoft i HP sertifikati ili licence i dozvole za prodaju i održavanje fiskalnih kasa. Naravno, mnoga preduzeća posjeduju neke od sertifikata ili licenci koji se tiču održavanja i servisiranja nekih specifičnih brendova IKT opreme ili softverskih rješenja.

Grafikon 1

Da li imate razvijen bar jedan sistem elektronskog poslovanja?

Bez odgovora Da Ne

14.3

52.9

32.8

Grafikon 2

Neki od sistema elektronskog poslovanja ima 52,9% ispitanih preduzeća, dok svako treće preduzeće (32,8%) još uvijek ne koristi te usluge. Na ovo pitanje nismo dobili odgovor od 14,3% preduzeća koja su učestvovala u istraživanju. U tabeli 9. vidimo da se firme iz Republike Srpske i Federacije BiH ne razlikuju mnogo po tome da li koriste sistem elektronskog poslovanja. U Republici Srpskoj takvu vrstu poslovanja koristi 52,9% preduzeća, a u Federaciji BiH 55,3%. U Distriktu Brčko najveći procenat ispitanika nije odgovorio na ovo pitanje, a među onima koji su dali odgovor nalazimo da polovina koristi, a polovina ne, neki od sistema elektronskog poslovanja.

Tabela 9 Da li imate razvijen bar jedan sistem elektronskog poslovanja? (po entitetima)


Bez odgovora 12,7% 13,2% 40,0%

Da 52,9% 55,3% 30,0%

Ne 34,3% 31,6% 30,0%

Total 100% 100% 100%

25

Od ukupnog broja ispitanih preduzeća njih dvije trećine (64,9%) svoje usluge i proizvode ne izvoze. Najveći broj preduzeća, njih 21%, izvozi do 25% svojih usluga i proizvoda, a 5,3% firmi izvozi između 26% i 50% svojih usluga i proizvoda. Preko 51% svojih usluga i proizvoda izvozi 8,5% preduzeća.

Tabel 10 Od ukupne realizacije, na izvoz se odnosi...?

Republika Srpska Federacija BiH OpštinaDistrikt Brčko

Nema realizacije 39.9% 74.5% 31.4% 22.3%

Do 25% 20.2% 20.7% 19.1% 17.6%

Od 26% do 50% 10.1% 1,1% 14.4% 19.1%

Od 51% do 75% 8.5% 0.5% 5.3% 16.0%

Preko 76% 30.3% 3.2% 29.8% 25.0%

Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0 %

26

Grafikon 3

Od ukupne realizacije, na izvoz se osnosi?

Nema realizacije64,9

Do 25%,21.3

Od 26% do 50%5.3

Od 51% do 75 %1,6

Preko 75%. 6,9

Od ukupnog broja firmi, njih 30,9% ne prodaje svoje proizvode i usluge u Republici Srpskoj, 74,5% u Distriktu Brčko, 31,4% u Federaciji BiH i 22,3% u svojoj opštini. Svako treće preduzeće (30,3%) u BiH, preko 76% svojih proizvoda i usluga plasiraju na teritoriji Republike Srpske, dok 20,2% preduzeća ima promet u ovom entitetu do 25%. Svako deseto preduzeće (10,1%) u BiH između 26% i 50% plasira svoje proizvode i usluge na teritoriji Republike Srpske, dok 8,5% to čini između 51% i 75%. Slična situacija je i kod tržišta Federacije BiH. Skoro svako treće preduzeće (29,8%) u BiH, preko 76% svojih proizvoda i usluga plasira na teritoriji Federacije BiH, dok 19,1% preduzeća ima promet u ovom entitetu do 25%. Ukupno 14,4% preduzeća plasira svoje proizvode i usluge na teritoriji Federacije BiH između 26% i 50%, dok 5,3% preduzeća to čini između 51% i 75%. Distrikt Brčko je malo tržište i njega najviše pokrivaju preduzeća iz lokalne zajednice. Svako četvrto preduzeće (25%) u BiH preko 76% svojih proizvoda i usluga plasira na teritoriji opštine u kojoj mu je sjedište, dok podjednak procenat preduzeća (oko 17%) otpada na ostale tri kategorije.

Dvije trećine ispitanih preduzeća (68,3%) je imalo ili želi da ima partnera iz inostranstva sa kojim bi razvijao svoje poslovanje. Petina ispitanih preduzeća (21,2%) na to nije spremna. Ne postoji razlika između broja preduzeća iz Republike Srpske i Federacije BiH kada se radi o želji da se ima partner iz inostranstva sa kojim bi razvijali svoje poslovanje. To želi oko 68% ispitanika. Primjetno je da u Republici Srpskoj imamo nešto veći procenat onih koji ne žele takvog partnera (24,5%), dok u Federaciji BiH ima više onih koji nisu nikakav odgovor (13,2%). U Distriktu Brčko dominira stav (60%) da bi im trebao partner iz inostranstva za razvoj njihovog poslovanja.

Grafikon 4

Da li želite da imate ili ste imali partnera iz inostranstva za razvoj vašeg poslovanja?

Bez odgovora Da Ne

10,6

68,3

21,2

27

Tabela 11 Da li želite da imate ili ste imali partnera iz inostranstvaza razvoj vašeg poslovanja? (po entitetima)


Bez odgovora 6,9% 13,2% 30,0%

Da 68,6% 68,4% 60,0%

Ne 24,5% 18,4% 10,0%

Total 100% 100% 100%

Koji su vaši srednjoročni I dugoročni planovi razvoja?

Nešto drugo. Šta?

Širenje poslovanja na inostrano tržište

Širenje poslovanja na domaće tržište

Povećanje kvaliteta postojećihproizvoda/usluga

Uvođenje novih djelatnosti

Proširenje asortimana proizvoda kojeproizvodimo/usluga koje pružamo

Povećanje obima proizvodnje/pružanjausluga koje pružamo

Spomenuto2.1

32.8

49.2

56.1

9.5

51

23.3

Grafikon 5

Za najveći broj preduzeća prioriteti u narednom periodu su: povećanje kvaliteta postojećih proizvoda i usluga (56,1%), proširenje asortimana proizvoda i usluga koje proizvode (54%) i širenje poslovanja na domaće tržište (49,2%). Nakon ova tri prioriteta slijede širenje poslovanja na inostrano tržište (32,8%) i povećanje obima proizvodnje i pružanja usluga (23,3%).

28

Kada pogledamo planove firmi u Republici Srpskoj i Federaciji BiH vidimo da se oni razlikuju nešto više samo u dvije stavke. U Republici Srpskoj 57,8% ispitanika ističe da će u narednom periodu raditi na proširenju asortimana proizvoda koje pružaju, dok to planira 48,7% preduzeća u Federaciji BiH. Istovremeno u Federaciji BiH planiraju da rade na poboljšanju kvaliteta proizvoda (60,5%) što je za 8% više u odnosu na Republiku Srpsku.

Tabela 12 Koji su vaši osnovni srednjoročni i dugoročni planovi razvoja? (po entitetima)

Republika Srpska Federacija BiH Distrikt BrčkoSpomenuto

Nešto drugo.

Širenje poslovanja na inostrano tržište

Širenje poslovanja na domaće tržište

Povećanje kvaliteta postojećihproizvoda/usluga

Uvođenje novih djelatnosti

Proširenje asortimana proizvoda kojeproizvodimo/usluga koje pružamo

Povećanje obima proizvodnje/pružanjausluga koje pružamo 77,5 76,3 70

57,8 48,7 50

11,8 7,9 0

52 60,5 50

49 48,7 50

33,3 35,5 0

2,9 1,3 0

Da li su interesi preduzeća dovoljno zaštićeni u BiH?

Da,interesi IKT su samo donekle zaštićeni u BiH

Da, interesi IKT preduzeća su potpuno zaštićeniu BiH

Bez odgovora

Ne,interesei IKT preduzeća nisu uopšte zaštićeniu BiH

42.3

41,8

3,7

12,2

Grafikon 6

29

Interesi IKT preduzeća u BiH nisu dovoljno zaštićeni, ali se ispitanici ne mogu usaglasiti oko stepena zaštićenosti. Podjednak je procenat ispitanika koji misle da njihovi interesi uopšte nisu zaštićeni (42,3%) ili da su samo donekle zaštićeni (41,8%). Razlika između odgovora ispitanika u Republici Srpskoj i Federaciji BiH se ogleda u tome što ispitanici iz Republike Srpske podjednako smatraju da su interesi IKT preduzeća samo donekle zaštićeni (43,1%) i nisu uopšte zaštićeni (40,2%). U Federaciji BiH dominira uvjerenje da interesi IKT firmi nisu uopšte zaštićeni (48,7%), dok 35,5% smatra da su interesi samo donekle zaštićeni u BiH. U Distriktu Brčko dominira mišljenje (70%) da su interesi IKT preduzeća samo donekle zaštićeni.

Tabela 13 Da li su interesi IKT preduzeća dovoljno zaštićeni u BiH? (po entitetima


12,9% 11,8% 10,0%

3,9% 3,9%

43,1% 35,5% 70,0%

40,2% 48,7% 20,0%

100% 100% 100%

Bez odgovora

Da, interesi IKT preduzeća su potpuno zaštićeniu BiH

Ne,interesei IKT preduzeća nisu uopšte zaštićeniu BiH

Da,interesi IKT su samo donekle zaštićeni u BiH

Total

Grafikon 7

Da li ostvarujete saradnju sa organima uprave i agencijama

Bez odgovora Da Ne

11.1

36

52,9

Svako treće preduzeće (36%) koje je učestvovalo u našem istraživanju je sarađivalo sa organima uprave ili nekom od agencija, dok polovina ispitanih firmi (52,9%) to nikada nije učinila. Ne postoji razlika između Republike Srpske i Federacije BiH kada je riječ o ostvar ivanju saradnje sa organima uprave i agencijama (tabela 14). U oba entiteta sa organima uprave sarađuje jedna trećina ispitanih firmi.

30

Tabela 14 Da li ostvarujete saradnju sa organima uprave i agencijama? (po entitetima)


Bez odgovora 9,8% 10,5% 30,0%

Da 36,3% 32,9% 50,0%

Ne 53,9% 56,6% 20,0%

Total 100% 100% 100%

Preduzeća iz IKT sektora koja su učestvovala u ovom istraživanju najviše sarađuju sa privrednim komorama na svim nivoima, a potom sa institucijama na lokalnom nivou(UP biznis Jelah/Tešanj, lokalna uprava opštine Derventa, Vijeće mladih Široki Brijeg) ili pojedinim strukovnim udruženjima (Udruženje vlasnika tehničkih pregleda).

Da li imate imenovanog člana u nekoj komisiji, grupi ili sličnou organima uprave?

Da NeBez odgovora

6,9 3,7

89,4

Grafikon 8

Tek 3,7% preduzeća je izjavilo da ima svog člana u nekoj komisiji, grupi ili drugim organima uprave. Iz tabele 15 vidimo da nema značajne razlike između Republike Srpske i Federacije BiH u procentu imenovanih članova u nekoj od komisija ili drugim organima uprave.

31

Tabela 15 Da li imate imenovanog člana u nekoj komisiji,grupi ili slično u organima uprave? (po entitetima)


Bez odgovora 4,9% 6,6% 30,0%

Da 2,9% 3,9%

Ne 92,2% 89,5% 70,0%

Total 100% 100% 100%

Neki oblik saradnje sa privrednom komorom ima 12,7% ispitanih firmi, dok 65,6% ne sarađuje sa ovom asocijacijom, a 21,7% je kazalo da ne zna ili nije dalo bilo kakav odgovor. Kao što možemo da vidimo iz tabele 16. nešto je veći procenat preduzeća iz Federacije BiH (14,5%) koja sarađuju sa udruženjima, sektorima ili centrima unutar privredne komore, nego u Republici Srpskoj (10,8%), ali ta razlika nije statistički značajna.

9,5

12,7

65,6

12,2

Bez odgovora Da Ne Ne znam

Da li Vaše preduzeće sarađuje sa određenim udruženjima,sektorima ili centrima unutar privredne komore I kojima?

Grafikon 9

32

Tabela 16 Da li Vaše preduzeće sarađuje sa određenim udruženjima,sektorima ili centrima unutar privredne komore i kojima? (po entitetima)


Bez odgovora 5,9% 10,5% 30,0%

Da 10,8% 14,5% 20,0%

Ne 67,6% 68,4% 30,0%

Total 100% 100% 100%


6,3

65,5

6,3

21,7

Da li podržavate osnivanje idruženja koje bi unutar privrednekomore zastupalo interese IKT sektora.

Dvije trećine ispitanika (65,6%) podržava osnivanje udruženja koje bi unutar privredne komore zastupalo interese IKT sektora, dok se tome protivi 6,3% ispitanika. Interesantno je da je 21,7% ispitanika odgovorilo sa ne znam, a 6,3% nije dalo nikakav odgovor.

Ne postoji razlika između ispitanika u Republici Srpskoj i Federaciji BiH kada je riječ o podršci osnivanju udruženja pri privrednoj komori koja bi zastupala interese IKT sektora (tabela 17.).

Razlike postoje u stepenu odbijanja ove ideje gdje nalazimo više odbijanja u Federaciji BiH, nego u Republici Srpskoj. U Distriktu Brčko polovina ispitanika podržava ovu inicijativu.

33

Grafikon 10

Tabela 17 Da li biste podržali osnivanje udruženja koje bi unutar privredne komorzastupalo interese IKT sektora? (po entitetima)


Bez odgovora 3,9% 6,6% 30,0%

Da 67,6% 64,5% 50,0%

Ne 4,9% 9,2%

Total 100% 100% 100%

Odbija 23,5% 19,7% 20,0%

Kao glavni razlozi zbog čega su predstavnici IKT sektora PROTIV osnivanja udruženja pri privrednoj komori, a koje bi trebalo da štiti njihove interese su:

Sumnja u mogućnost da jedno takvo udruženje može i želi da efikasno zastupa interese IKT sektora iRazličiti interesi IKT sektora i svako treba da se bori za sebe.

Pored ovih razloga navode se i sljedeći:Poslove dobijaju samo podobni i odabrani, a bilo kakvo udruživanje nema smisla,Institucije štite samo interese stranih kompanija iČlanarina u jednom takvom udruženju.

Na pitanje kako treba UNAPRIJEDITI rad privredne komore u oblasti zastupanja interesa IKT sektora, ispitanici su istakli sljedeće:

Lobiranje u pravcu kreiranja zakonske regulative koja bi IKT sektoru omogućila jasna pravila igre u tržišnom nadmetanju (od zakona koji se tiču registracije firme, fiskalnih i parafiskalnih nameta, preko transparentnih tendera, jasnih procedura oko izvoza i uvoza proizvoda i usluga i sl.),

Promocija IKT sektora u inostranstvu, kao i domaćih proizvoda na domaćem tržištu,Uvezivanje IKT sektora radi zajedničkog nastupa na domaćem i inostranom tržištu, Ostvarivanje intenzivne i dvosmjerne komunikacije između IKT sektora i privredne komore, Lobiranje prema državi za stvaranje dobrog poslovnog ambijenta

.

34

Tabela 18 Usluge privredne komore koje bi ispitanici najviše željeli da koriste u narednom periodu (po entitetima)

Generalno gledajući izdvojilo se nekoliko usluga koje ispitanici očekuju da im privredna komora pruži, a to je pomoć u zastupanju interesa IKT preduzeća prema domaćim vlastima, pomoć u komunikaciji i povezivanju sa inostranim firmama i edukacija menadžmenta. Razlike među entitetima postoje, ali su one male i ne toliko značajne.

Bosna i Hercegovina Republika Srpska Federacija BiH

1. Lobiranje prema organima uprave za rješavanje prepreka u poslovanju IKT preduzeća


1. Posjete i izlaganje na sajmovima iz oblasti IKT u zemlji i inostranstvu


2. Promocija u zemlji i inostranstvu





4. Seminari za top menadžere iz različitih oblasti



Molimo vas da rangirate od 1(najveće) do 7(najmanje)preprekesa kojima se svakodnevno susrećete u poslovanju vašeg preduzeća)

(prosječna ocjena)

Brojni parafiskalni nameti

Administrativne prepreke u vidu preskupih iprekomplikovanih procedura

Odliv kvalifikovanih kadrova

Nedostatak kvalitetne radne snage

Visoki indirektni porezi

Visoki direktni porezi

Zakonska regulativa iz ova oblasti

3,85

3,45

4,61

4,06

3,97

2,85

3,78

Grafikon 11

35

Kao što možemo da vidimo iz grafikona 11 najveće prepreke sa kojim se IKT firme danas susreću su:

1. Visoki direktni porezi (2,85),2. Administrativne prepreke preskupih i prekomplikovanih procedura (3,45),3. Zakonska regulativa iz ove oblasti (3,85), 4. Brojni parafiskalni nameti (3,85), 5. Nedostatak kvalitetne radne snage (4,06) i 6. Odliv kvalifikovanih kadrova (4,61).

Na osnovu dobijenih prosječnih vrijednosti (tabela 19) možemo zaključiti da su ispitanici iz Republike Srpske, generalno, više nezadovoljni problemima sa kojima se svakodnevno susreću u odnosu na svoje kolege iz Federacije BiH. I jedne i druge najviše tište direktni porezi za koje smatraju da su visoki. Ispitanici iz Republike Srpske na drugo mjesto stavljaju brojne parafiskalne namete, dok se u Federaciji BiH ističu kao drugi najveći problem administrativne prepreke preskupih i prekomplikovanih procedura. U Republici Srpskoj na trećem mjestu se nalaze komplikovane administrativne prepreke, dok je u Federaciji BiH to nedostatak kvalitetne radne snage. Sve ovo upućuje na zaključak da je IKT sektoru u BiH potrebno neko tijelo koje bi se borilo i zastupalo njihove interese.

Tabela 19 Najveće prepreke sa kojim se IKT firme danas susreću su...? (po entitetima)

Republika Srpska Federacija BiH

Visoki direktni porezi (2,66) Visoki direktni porezi (3,13)

Brojni parafiskalni nameti (3,69) Administrativne prepreke preskupih iprekomplikovanih procedura (3,16)

Administrativne prepreke preskupih iprekomplikovanih procedura (3,7)

Nedostatak kvalitetne radne snage (3,68)

Zakonska regulativa iz ove oblasti (3,81) Zakonska regulativa iz ove oblasti (3,75)

Visoki indirektni porezi (3,93) Brojni parafiskalni nameti (4,16)

Nedostatak kvalitetne radne snage (4,26) Visoki indirektni porezi (4,19)

36

Grafikon 12

Da li ste zainteresovani za rad u klasteru IKT?


11,6

38,6

15,9

33,9

Ispitanici imaju podijeljeno mišljenje kada se radi o zainteresovanosti za rad u klasteru IKT. Najveći procenat ispitanika je zainteresovan za rad u IKT klasteru (38,6%), dok je svaki treći ispitanik (33,9%) odgovorio sa ne znam. Ovu ideju o radu u IKT klasteru je odbilo 15,9%, dok 11,6% nije dalo nikakav odgovor. Iz tabele 20. vidimo da je zainteresovanost za rad u IKT klasterima veće u Federaciji BiH (43,4%), nego u Republici Srpskoj (34,3%), ali ova razlika nije statistički značajna.


Bez odgovora 10,8% 10,05% 30,0%

Da 34,3% 43,4% 40,0%

Ne 16,7% 17,1%

Total 100% 100% 100%

Odbija 38,2% 28,9% 30,0%

37

Tabela 20 Da li ste zainteresovani za rad u klasteru IKT? (po entitetima)

Da li ste koristili neki vid podsticaja Vaših organa uprave


11,615,9

65,6

6,9

Grafikon 13

Neki oblik podsticaja od strane organa uprave koristilo je 15,9% ispitanih preduzeća, dok dvije trećine (65,6%) nije bilo u prilici da to koristi. Vjerujemo da je procenat ovih koji nisu koristili ove podsticaje i veći ako imamo u vidu da je 6,9% ispitanika odgovorilo sa ne znam, a 11,6% nije dalo nikakav odgovor na ovo pitanje. Ispitanici iz Federacije BiH su nešto više (18,4%) u odnosu na kolege iz Republike Srpske (12,7%) koristili podsticaje od strane organa uprave, ali ta razlika nije statistički značajna. Svako treće IKT preduzeće iz Distrikta Brčko je koristilo neki od podsticaja.

Tabela 21 Da li ste koristili neki vid podsticaja Vaših organa uprave?(po entitetima)


Bez odgovora 8,8% 13,2% 30,0%

Da 12,7% 18,4% 30,0%

Ne 72,5% 60,5% 30,0%

Total 100% 100% 100%

Odbija 5,9% 7,9% 10,0%

38

U istraživanju je učestvovalo 188(3) preduzeća iz IKT sektora na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Od ukupnog broja ispitanih preduzeća 102 dolaze iz Republike Srpske, 76 iz Federacije BiH, a 10 iz Distrikta Brčko.

(3)Važno je da napomenemo da u ovom istraživanju nisu učestvovala tri najveća telekomunikaciona operatera (Mtel, BH telekom i Eronet) do čijih podataka nismo mogli doći, ali su učestvovala dva preduzeća koja se bave poštanskim saobraćajem (Pošte Srpske i Pošte Federacije BiH).

Rezime istraživanja

7

U ovom istraživanju se pokazalo da u Bosni i Hercegovini dominiraju IKT preduzeća do 5 zaposlenih (55,3%), a slijede preduzeća koja imaju između 6 i 20 zaposlenih (28,6%). I pored ekonomske krize koja je zahvatila naše društvo u narednom periodu postoji potreba za zapošljavanje novih radnika. Najviše se traže visokoobrazovani radnici (tehnički i IT fakulteti) i visoko specijalizovan stručni kadar iz oblasti IKT-a (programeri i specijalisti za određene programe). Dobijeni rezultati pokazuju da polovina preduzeća ima neki sertifikat ili licencu za rad, što ukazuje na potrebu za daljom edukacijom i usavršavanjem IKT sektora. Među preduzećima koja imaju neki od sertifikata ili licenci najveći broj ih je sa ISO sertifikatima i licencama, a slijede Microsoft i HP sertifikati ili licence i dozvole za prodaju i održavanje fiskalnih kasa. Polovina ispitanih IKT preduzeća (52,9%) koristi neki od sistema elektronskog poslovanja, što je iznenađujući podatak imamo li u vidu da bi upravo te privredne jedinice trebale da prepoznaju prednosti ovakve vrste poslovanja. Uočena je tendencija da sa porastom veličine firme raste i sklonost ka većem korištenju savremenih tehnologija u svakodnevnom radu. IKT preduzeća u Bosni i Hercegovini nisu previse izvozno orjentisana. Od ukupnog broja ispitanih preduzeća njih dvije trećine (64,9%) svoje usluge i proizvode ne izvoze. Najveći broj preduzeća, njih 21%, izvozi do 25% svojih usluga i proizvoda, a 5,3% firmi izvozi između 26% i 50% svojih usluga i proizvoda. Preko 51% svojih usluga i proizvoda izvozi 8,5%.

U ovim preduzećima radi 4506 ljudi, od toga 1629 žena (36,2%) i 2877 muškaraca (63,8%). Od ukupnog broja zaposlenih 3,6% ima završenu osnovnu školu, 67% srednju školu, 8,9% višu školu, a 18,9% ima završen fakultet. Magistara i doktora nauka ima 1,4%. Preko dvije trećine preduzeća postoji duže od 6 godina (68,1%), dok je 5% preduzeća manjih od godinu dana.

39

Možemo reći da je najveći broj domaćih IKT preduzeća usmjereno na lokalna tržišta (entitet, kanton ili opština). Svako četvrto preduzeće u BiH preko 76% svojih proizvoda i usluga plasira na teritoriji opština u kojoj joj je sjedište. Preko dvije trećine ispitanih preduzeća (68,3%) je imalo ili želi da ima partnera iz inostranstva sa kojim bi razvijao svoje poslovanje. Imajući u vidu odgovore ispitanika sasvim je jasno da privredna komora može da odigra važnu ulogu posrednika u povezivanju domaćih IKT preduzeća i stranih investitora i privrednika.

Domaći IKT u narednom periodu planira: povećanje kvaliteta postojećih proizvoda i usluga, proširenje asortimana proizvoda i usluga koje proizvode i širenje poslovanja na domaće tržište. Nakon ova tri prioriteta slijede širenje poslovanja na inostrano tržište i povećanje obima proizvodnje i pružanja usluga. Kao što možemo da vidimo IKT sektor u Bosni i Hercegovini ima ambiciozne planove, a privredna komora ima šansu da kao pouzdan i kvalitetan partner pomogne u razvoju i realizaciji tih planova. Najveći broj ispitanika, preko 80%, smatra da interesi IKT preduzeća nisu nikako zaštićeni ili nisu zaštićeni u dovoljnoj mjeri, što ostavlja prostor za djelovanje kroz osnivanje tijela koje bi zastupalo i promovisalo njihove interese. Interesantno je da IKT firme malo, svaka treća, sarađuju sa organima uprave ili nekom od njihovih agencija, dok se samo 3,7% ispitanika nalazi u nekoj od njenih komisija. Nameće se zaključak da je saradnja, ali i uticaj IKT sektora na organe uprave veoma mali, što svakako otežava njihovu borbu za ostvarivanje njihovih interesa.

Najveće prepreke sa kojim se IKT firme danas s u s r e ć u s u : v i s o k i d i r e k t n i p o r e z i , administrativne prepreke u preskupim i prekomplikovanim procedura, zakonska regulativa iz ove oblasti, brojni parafiskalni nameti, nedostatak kvalitetne radne snage i odliv kvalifikovanih kadrova. Ovo je šansa privredne komore da se nametne kao ozbiljan partner i posrednik između IKT sektora, vlasti i preduzeća iz inostranstva. IKT sektor od tog udruženja očekuje: pomoć u zastupanju interesa IKT preduzeća prema domaćim vlastima, pomoć u komunikaciji i povezivanju sa inostranim firmama i edukacija menadžmenta.

40

Kao glavni razlozi zbog kojih su predstavnici IKT sektora protiv osnivanja udruženja pri privrednoj komori, a koje bi trebalo da štiti njihove interese su: sumnja u mogućnost da jedno takvo udruženje može i želi da efikasno zastupa interese IKT sektora i različiti interesi IKT sektora i svako treba da se bori za sebe, a poslove dobijaju samo podobni i odabrani i bilo kakvo udruživanje nema smisla, institucije štite samo interese stranih kompanija i članarina u jednom takvom udruženju. Da bi se unaprijedio rad privredne komore u oblasti zastupanja interesa IKT sektora istaknuto je: kreiranje zakonske regulative koja bi IKT sektoru omogućila jasna pravila igre u tržišnom nadmetanju, promocija IKT sektora u inostranstvu, kao i domaćih proizvoda na domaćem tržištu, uvezivanje IKT sektora radi zajedničkog nastupa na domaćem i inostranom tržištu, ostvarivanje intenzivne i dvosmjerne komunikacije između IKT sektora i privredne komore.

Ispitanici imaju podjeljeno mišljenje kada se radi o zainteresovanosti za rad u klasteru IKT i sasvim je jasno da se takav oblik udruživanja mora pojasniti ljudima iz IKT sektora, te da im se trebaju predočiti sve prednosti i nedostaci takvog udruživanja.

8.Preporuke

Analizom rezimea rezultata dobijenih anketiranjem možemo jasno definisati zadatke i ciljeve koji su postavljeni pred Privredne komore, kao i načine i pravce djelovanja ka ispunjenju tih istih zadataka i ciljeva. Dvije trećine ispitanika, ili tačnije 65,6 % podržava osnivanje udruženja unutar Komore, što je i bilo u jednu ruku očekivano, jer trenutno u BiH ne postoji udruženje bilo koje vrste u okviru komorskog sistema, a koje bi se bavilo problematikom IKT sektora. Kako analizom možemo vidjeti da čak 80% ispitanika smatra da interesi IKT preduzeća nisu nikako zaštićeni ili nisu zaštićeni u dovoljnoj mjeri, udruženje bi imalo krucijalnu ulogu u zaštiti takvih vrsta interesa te bi sa druge strane pomoglo da se podigne nivo uticaja IKT sektora na organe uprave ali i da se podstakne saradnja sa navedenim organima ili njihovim agencijama. Sve navedene prepreke dobijene anketiranjem a koje se tiču visokih poreza, zakonske regulative, administrativne kao i mnoge druge prepreke bi bile predmet aktivnosti udruženja i to aktivnosti koje bi umanjile na najmanji mogući nivo prepreke kako bi privredni subjekti mogli funkcionisati u zdravom poslovnom okruženju i kao takvi kvalitetnije privređivati. Udruženje će pomoći preduzećima da povećaju kvalitet postojećih proizvoda i usluga, prošire asortiman proizvoda i usluga koje proizvode, kao i u širenju poslovanja kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Sasvim je sigurno da bi udruženje moglo odigrati važnu posredničku ulogu između domaćih i stranih preduzeća te na taj način omogućiti ne samo priliv kapitala, već i izvoz naših proizvoda i usluga a koje se tiču IKT.Analizom je utvrđeno da postoji podjeljeno mišljenje kada se radi o zainteresovanosti za rad u klasteru IKT. Aktivnostima projekta WeB, a posebno konferencijom koja je predviđena u okviru radnog paketa 4 kao i aktivnostima Privredne komore uopšte, ljudima iz IKT sektora se jasno predočavaju prednosti takve vrste udruživanja.Takođe je naglašeno da zakonska regulativa kao i različite vrste podsticaja predstavljaju nedovoljno razvijene elemente, koji su preko potrebni za bolje funkcionisanje tog segmenta privrede. Privredne komore u BiH sprovode konstantno aktivnosti na tom planu, a potrebno je naglasiti i dvije aktivnosti koje je sproveo konzorcij projekta WeB, a koje se tiču dvije inicijative sa dva okrugla stola, održana u Banja Luci i Bihaću i to upravo o zakonskoj regulativi i podsticajima IKT sektoru.

41

Neki oblik podsticaja od strane organa uprave koristilo je 15,9% ispitanih preduzeća, dok dvije trećine (65,6%) nije bilo u prilici da to koristi.Generalno gledajući IKT sektor se susreće sa problemima na više nivoa. S jedne strane to su zakonska regulativa, komplikovana administrativna procedura i nameti države koji se moraju rješavati unutar zemlje i s druge strane potreba za inostranim partnerima što bi doprinijelo širenju tržišta i poboljšanju kvaliteta proizvoda.

Inicijative su naišle na pozitivan odgovor nadležnih ministarstava i agencija, i objavljene su u svom izvornom obliku na portalu www.col.ba, koji je inače jedan od novih servisa koje je Projekat razvio i koji će biti na raspolaganju privrednicima u BiH. Naravno, privredne komore u BiH neće stati na ove dvije inicijative, i već 2014. godine su planirana još najmanje dva okrugla stola u okviru projekta WeB a koji će se baviti problemima IKT preduzeća, kao i mnogi drugi okrugli stolovi i događaji a koji nisu vezani za navedeni projekat.U rezimeu možemo primijetiti da dosta preduzeća posjeduje određene vrste sertifikata i licenci, te da postoji tendencija za dobijanje drugih sertifikata koji su potrebni za uspješno obavljanje djelatnosti kojom se bave. Komore u BiH mogu i trebaju da organizuju razne vrste info dana na kojima će biti prezentovani potrebni sertifikati i licence, kao i načini na koje privredni subjekti mogu da ih dobiju. Takođe potrebno je naglasiti i zapaženu potrebu za uključivanjem u program edukacije komora kada su u pitanju seminari za top menadžment.Pored organizovanja takvih događaja, javlja se potreba i za organizovanjem raznih vrsta skupova na kojima bi se trebao pokušati podići nivo svijesti o upotrebi IKT u privredi. Jedna od aktivnosti u tom pravcu je i organizacija petodnevne konferencije u drugoj polovini 2014. godine. Konferencija će biti organizovana u okviru projekta WeB – We Enforce Businesses, i baviće se komorskim sistemom, IKT sektorom, regulatornim okvirom i zahtjevima EU kao i drugim temama. Biće organizovana i obuka za preduzeća na temu upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju. Radni paket u okviru kojeg je planirana konferencija će rezultirati projektovanjem novih usluga privrednih komora, podizanjem svijesti o korištenju IKT i stvaranjem prilika za regionalnu saradnju, te će stvoriti vezu između preduzeća, obrazovnih institucija i organa uprave.

Ostale preporuke navodimo taksativno:

Vlada treba da formira u nekom ministarstvu (najbolje Ministarstvo nauke i tehnologije) odjeljenje koje će se baviti sa IKT sektorom. To mora da se odvoji od aktivnosti Agencije za informaciono društvo RS, koja po statutu radi aktivnosti značajne za zakonsku regulativu i Javnu upravu. Aktivnosti se mogu i trebaju sinhronizovati sa AID RS;Definisati fond u budžetu RS i FBiH za konkretne aktivnosti i nastupe na sajmovima i prezentacijama;Definisati mjere podrške privrednim društvima i preduzetnicima koji proizvode softverska rješenja i ulažu u istraživanje i razvoj (podsticaji, poreske olakšice, podrška promociji na međunarodnim sajmovima i dr.);Zavod za statistiku RS i FBiH treba da prati ovaj sektor posebno - razvoj i primjena metodologije prikupljanja i obrade statističkih podataka o privrednim društvima i preduzetnicima u IKT industriji (broj subjekata, zaposlenost, prihodi, izvoz, dobit). To će omogućiti kreiranje strategije i mjera podrške koji utiču na stepen razvoja, konkurentnost, efikasnost i produktivnost ovog sektora privrede.Poreska uprava i Ministarstvo finansija trebaju da omoguće rad novoformiranih preduzeća iz ovog sektora bez plaćanja poreza u prvoj godini postojanja – posebno one koje razvijaju softver;Da Ministarstvo pravde Republike Srpske, u saradnji sa Agencijom za informaciono društvo Republike Srpske koordinira aktivnosti na izmjenama zakonskih propisa (materijalno i procesno pravo) koji su neophodni za potpunu primjenu elektronskog poslovanja u privredi;

Sasvim je sigurno da Privredne komore imaju mogućnost i volju da svojim angažmanom pomognu u rješavanju svih problema koji su uočeni anketiranjem preduzeća koja se bave IKT i tako olakšaju poslovanje domaćim preduzećima

42

Documents

Analiza stanja tržišta preduzeća u BiH IKT