Embed Size (px)
Citation preview
NOVEMBAR2020.
stavovi srpske zajednice na Kosovu
Kosovska Fondacija za Otvoreno DruštvoFondacioni i Kosovës për Shoqëri të HapurKosovo Fondation for Open Society
2020
TR EN D OVAANAL IZ A
stavovi srpske zajednice na Kosovu
2020TR EN D OVA
ANAL IZ A
Naručilac istraživanja
NVO Aktiv
Autori istraživanja
Miodrag Miki MarinkovićMiodrag Milićević Senka Kostić – statistička analizaKatarina Lazić – lektorka
Donator
“Analiza trendova” je istraživanje koje NVO Aktiv sprovodi uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).
Za izdavača
NVO AktivAdresa: Kralja Petra 183a, Severna MitrovicaE-mail: o�[email protected]: www.ngoaktiv.org
Severna MitrovicaNovembar 2020.
Uvodna reč
Metodologija istraživanja
Glavni nalazi istraživanja
Opis uzorka
Rezultati istraživanja
Poverenje u donosioce odluka
Poverenje u institucije
Stav prema aktivnom učešću u političkim
procesima na Kosovu
Sloboda izražavanja i pristup informacijama
Bezbednost građana
Migracione tendencije
Stavovi o Evropskoj uniji
Etnička distanca
Specijalni osvrt 2020 – kovid-19
4
5
6
8
10
17
20
25
31
35
38
42
44
49
SADRŽAJ
Ovogodišnje izdanje Analize trendova je šesto po redu od 2015. godine kada je NVO Aktiv započeo ovo istraživanje. Sveobuhvatnost jedne takve analize trebalo je da ove godine pruži dodatnu verifikaciju nekih društvenih trendova koje smo uočili u ranijim istraživanjima, metodološki umanji statistička odskakanja, skokove i padove koji naizgled nisu imali objašnjenje ranijih godina i slično. Tako je barem izgledalo u našim planovima.
Međutim, dogodio se kovid-19. Jedinstveni fenomen u savremenoj ljudskoj istoriji, iskustvo bez presedana iz bliske ili dalje prošlosti, događaj čije će posledice po društvo, ekonomiju i politiku biti predmet istraživanja još dugi niz godina koje su pred nama.
Vanredne okolnosti i pometnja koju je pandemija unela u svakodnevni život imale su ogoman uticaj na stanovništvo, njegove prioritete, percepcije, ponašanje i stavove. Pandemija je naglasila važnost postojanja efikasnih institucija i, generalno govoreći, društvene odgovornosti. Samim tim je vidljivijim, i po građane važnijim, učinila sve one slabosti sistema, društvenih odnosa i generalno negativnih sociopolitičkih karakteristika koji su manje ili više neprimetno postojale i pre nego što je do pandemije došlo. To isto važi i za pozitivne manifestacije u našem društvu, solidarnost na primer, saradnju zajednica izvan uobičajenih političkih i etničkih podela, dakle zajedništvo koga nije bilo ranije. To je još jedan paradoks ovog fenomena. Pandemija je istovremeno povećala i pesimizam i optimizam, i kritiku i podršku, i poverenje i nepoverenje. Ono što je sigurno, i što smo u analizi podataka mogli da primetimo, gotovo je iskorenila indiferentnost i pasivnost koji su često prisutni u ovakvim istraživanjima.
Vanredne okolnosti u kojima se odvijalo ovogodišnje istraživanje, doprinele su manjim ili većim (ali svakako neuobičajenim) odskakanjima od trendova koji su se pokazali stabilnim u našim ranijim istraživanjima. Tako je pandemija pored svih posledica, imala još jednu, za koju znamo samo mi koji smo radili na ovogodišnjem istraživanju. Znatno je otežala naš posao, da utvrdimo, analiziramo i objasnimo glavne društvene, ekonomske i političke trendove u društvu u kome živimo.
Mi smo pokušali a vi procenite u kojoj meri smo u tome uspeli. Za istraživački tim, Miodrag Miki MarinkovićProgramski Direktor NVO Aktiv
UVODNA REČ
4
Način istraživanja:Anketno terensko istraživanje licem u lice (F2F), fokus grupe, intervjui
Anketa:Upitnik je sastavljen od 46 pitanja
Vreme istraživanja:Jun – avgust 2020. godine
Veličina uzorka:540 ispitanika (270 Severno Kosovo, 270 sredine sa srpskom većinom južno od reke Ibar)
Fokus grupe:Severna Mitrovica/Zvečan, Leposavić, Gračanica, Štrpce
Intervjuisani: Goran Avramović, glavni i odgovorni urednik RTV Kim Dragiša Mijačić, izvršni direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Tanja Vujisić, novinarka Nenad Radosavljević, direktor RTV Mir
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
5
14.4% ispitanika optimistički gleda na opšte tendencije u kosovskom društvu, što je gotovo dvostruko više u odnosu na 2019. godinu (7.4%).
58.7% anketiranih građana nema poverenja u političke lidere na Kosovu, a tek jedan od sedam ispitanika na to pitanje odgovara potvrdno (14.3%).
Poverenje građana u rad glavnih međunarodnih institucija, EU, EULEX, UNMIK i KFOR, iako i dalje nisko, nešto je veće nego prošle godine. EULEX administracija ocenjena je 1.96 prosečnom ocenom na skali od 1 do 5. Iako i dalje preovlađujuće negativan, uočen je generalni rast poverenja u rad i rezultate međunarodnih organizacija na Kosovu.
25% građana zagovara održavanje statusa quo, a 1/5 njih kao rešenje kosovskog čvora vidi formiranje Zajednice srpskih opština. Samo 6% ispitanih rešenje vidi u razmeni teritorija ili priznavanju Kosova od strane Srbije.
58% ispitanika smatra da ZSO neće biti formirana, što je u skladu sa rastućim trendom nepoverenja od 2017. godine.
83% građana uopšte ne podržava ili kaže da nema dovoljno informacija ali da ne podržava razgraničenje. Prošle godine, na isto pitanje, ovakve odgovore dalo je 73% ispitanih. Ovi podaci nedvosmisleno ukazuju da ideja razgraničenja nema podršku Srba sa Kosova.
Osetno veći broj građana, tačnije 34% (što je čak 10% više u odnosu na 2019. godinu) smatra da je mogao slobodno da izrazi svoje stavove u javnoj komunikaciji.
U ravnomerno podeljenom uzorku, 22.6% ispitanika sa prebivalištem u većinski srpskim sredinama južno od Ibra ukazalo je na to da su se u jednom ili više momenata tokom prethodne godine osetili ugroženo, dok je na severu taj procenat manji (14.4%).
GLAVNI NALAZI ISTRAŽIVANJA
ZSO
?
!
! ?
6
EULEXUNMIKKFOR
EU
46.1% građana ne vidi sebe na Kosovu ili će otići sa Kosova u narednih pet godina ukoliko im se ukaže prilika. U kategoriji ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina skoro 70% pokazuje želju da napusti Kosovo.
Tri od četiri ispitanika (75.6%) smatra da Evropska unija u dijalogu štiti interese Prištine a manje od 1% misli da je pozicija EU u procesu pregovora bliža interesima Beograda.
80.4% ispitanika smatra da su pripadnici kosovske policije svoj posao u vreme pandemije kovid-19 obavljali profesionalno i čak pokazali konstruktivnu fleksibilnost u pojedinim situacijama.
I CLO EP
OS VO OK
7
OPIS UZORKA
1. Struktura uzorka prema polu ispitanika
2. Struktura ispitanika prema mestu boravka
3. Struktura uzorka prema obrazovanju ispitanika
Muški
Ženski
50.2%49.8%
Severno KosovoSredine sa srpskomvećinom južno od Ibra
50%50%
Srednja škola
Viša škola
Fakultet
Osnovna škola4.6%
52.2%17.8%
25.4%
8
23.1%
35.2%
29.6%
12%
18-29godina
30-45godina
46-65godina
66 i višegodina
0
5
10
15
20
25
30
35
40
4. Struktura uzorka prema uzrastu ispitanika
5. Struktura uzorka prema radnom statusu ispitanika
Penzioner/domaćicaZaposlen u neprofitnom sektoru (NVO)
StudentNezaposlen (ne tražim posao)
Nezaposlen (aktivno tražim posao)Samozaposlen/imam svoj biznis
Zaposlen u privatnom sektoruZaposlen u javnom sektoru
u kosovskim institucijamaZaposlen u javnom sektoru
u srpskim institucijama0 5 10 15 20 25 30
13.9%3.3%
7.2%7.2%
14.8%5.2%
13.1%
9.3%
25.9%
9
Pitanje (na skali od 1 do 5, gde je 1 ,,veoma loše”, a 5 ,,veoma dobro”, ocenite materijalnu, političku, ekonomsku i bezbednosnu situaciju, Tabela 1) koje istražuje opšti utisak stanovništva o osnovnim faktorima koji utiču na kvalitet njihovog života, iz godine u godinu stagnira na vrednostima koje ukazuju na nezadovoljstvo građana opštim stanjem u društvu. U odnosu na prošlu godinu, ovo istraživanje beleži mali porast ispitanika koji vide poboljšanje sopstvene materijalne situacije (prihodi na nivou porodice). Odgovori, naizgled u neskladu sa opštim trendovima opadanja ekonomskih aktivnosti usled pandemije kovid-19, ukazuju na to da prihodi velikog broj stanovnika u srpskoj zajednici dolaze isključivo iz budžetskih dotacija (penzije, plate, socijalna davanja iz Prištine i Beograda).1 Takva primanja nisu obustavljena tokom epidemiološke krize, čak su u nekoj meri i povećana jednokratnim budžetskim subvencijama, pa se time i objašnjava rast ispitanika koji svoju materijalnu situaciju vide povoljno.2
“Institucije Republike Srbije takođe igraju važnu ulogu i u zapošljavanju ljudi sa severa Kosova. Procenjuje se da na severu Kosova oko 8.000 ljudi radi u ovim institucijama. Imajući u vidu i njihove porodice, dolazimo do činjenice da na severu Kosova egzistencija oko 35-40.000 ljudi direktno zavisi od plata koje dobijaju od Vlade Republike Srbije, što praktično čini oko 80% svih stanovnika severa Kosova”. Izvor: Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER). Javne institucije i ustanove Republike Srbije na Kosovu: Kakva nas budućnost čeka? (2017). http://www.lokalnirazvoj.org/upload /Publication/Documents/2017_08/Javne_institucije_i_ustanove_Republike_Srbije_na_severu_Kosova.pdf (pristup 20.10.2020).Izveštaj sa fokus grupe u Štrpcu o rezultatima Analize trendova.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
OPŠTI STAVOVI
Prosečna ocena
Tabela 1.
Vaša materijalna situacija 2.84
2.06
2.08
2.17
Politička situacija na Kosovu
Ekonomska situacija na Kosovu
Bezbednosna situacija na Kosovu
1
2
10
Kada se uporede odgovori ispitanika na severu Kosova u odnosu na one koji žive južno od reke Ibar, jedina osetna razlika se uočava u skoro dvostruko većem broju ispitanika na severu koji su svoju materijalnu situaciju ocenili kao veoma lošu (15.2% na severu a 8.9% južno od reke Ibar, Grafikon 1). U kvalitativnom delu istraživanja ova disproporcija nije mogla biti objašnjena objektivnim društveno-ekonomskim trendovima pa su je učesnici fokus grupa tumačili subjektivnim percepcijama o tome šta znači povoljna materijalna situacija.3
Svoje viđenje političkih trendova i njihovog uticaja po sopstvene interese, u skoro identičnom obimu, dele ispitanici sa severa Kosova i pripadnici srpske zajednice koji žive južno od reke Ibar. Možda je preciznije i objektivnije reći da i jedni i drugi dele pesimizam i nezadovoljstvo glavnim političkim tendencijama u protekloj godini jer tek nešto manje od 10% ukupnog broja stanovnika političke okolnosti ocenjuje pozitivno (Grafikon 2).
MATERIJALNA SITUACIJA NA KOSOVU
POLITIČKA SITUACIJA NA KOSOVU
I dobrai loša
Veomaloša
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Odlična Dobra Loša
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
5.2% 5.2%
21.1% 22.2% 23.3%24.8%
8.9%
15.2%
41.5%
32.6%
Grafikon 1.
Ibid.3
11
Kada je reč o percepciji ekonomskog okruženja na Kosovu u 2020. godini, najveći procenat ispitanika iz obe testirane sredine označio je opšte trendove kao loše ili veoma loše, što je u svetlu velikog ekonomskog zastoja uzrokovanog merama za sprečavanje širenja epidemije, očekivani rezultat (Grafikon 3).
EKONOMSKA SITUACIJA NA KOSOVU
I dobrai loša
Veomaloša
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Odlična Dobra Loša
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
0.4% 0.4%
6.3%8.9%
30.4% 30%34.4%
37.8%
28.5%
23%
Grafikon 2.
I dobrai loša
Veomaloša
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Odlična Dobra Loša
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
0% 2.2%
6.7% 5.6%
34.8%
39.3%
31.1%32.6%
27.4%
20.4%
Grafikon 3.
12
Prema mišljenju ispitanika sa severa Kosova i onih iz sredina sa srpskom većinom južno od Ibra, bezbednosna situacija na Kosovu je veoma loša (ili loša), s tim što je veći procenat ispitanika sa severa Kosova koji se slažu sa ovom tvrdnjom. I pored preovlađujuće negativne percepcije bezbednosnog okruženja, ove godine uočen je značajan pad procenta ispitanika koji su bezbednosnu situaciju ocenili kao veoma lošu (po 10% manje i na severu Kosova i u većinski srpskim sredinama južno od Ibra, Grafikon 4). Učesnici fokus grupa organizovanih u nekoliko srpskih sredina širom Kosova, ukazuju na opadanje broja ispitanika koji bezbednosnu situaciju ocenjuju kao veoma lošu ili vide blage pozitivne pomake u percepciji lične bezbednosti a ovakav utisak paradoksalno objašnjavaju epidemijom kovid-19.4 Naime, prema učesnicima fokus grupa, epidemija je u drugi plan društvenih prioriteta potisnula političku agendu (kao glavni faktor koji generiše etničke tenzije) i time naterala političke lidere da se fokusiraju na epidemiološke pretnje, sarađuju i ponašaju se odgovornije. Kao primer za ovu tvrdnju ispitanici fokus grupa sa severa Kosova navode “da su ove godine izostali ozbiljni bezbednosni incidenti, poput krize uzrokovane hapšenjima u Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici 2019. godine, pa je samim tim kod građana porastao osećaj bezbednosti”.5
BEZBEDNOSNA SITUACIJA NA KOSOVU
Izveštaj sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici i Štrpcu. Izveštaj sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici i Leposaviću.
4
5
I dobrai loša
Veomaloša
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Odlična Dobra Loša
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
0%1.5%
13%9.6%
25.6%
33.3%30.4%
35.6%
29.6%
21.5%
Grafikon 4.
13
Iako je broj ispitanika koji optimistički gleda na opšte tendencije u kosovskom društvu ove godine porastao skoro dvostruko (sa 7.4% 2019. godine na 14.4% u 2020. godini, Grafikon 5), njihov udeo u opštem uzorku je i dalje izuzetno mali, jer ove godine čak 85.60% ispitanika ne deli njihovo mišljenje, odnosno izražava pesimizam u vezi sa “pravcem u kojem se odvijaju stvari na Kosovu”. Ipak, iako i dalje skoro sporadičan, porast optimizma na Kosovu uvek je “dobra vest” i značajan socio-politički pokazatelj. Ovaj iznenađujući trend objašnjen je u prethodnom delu teksta (poboljšanje materijalne i bezbednosne situacije) ali su učesnici fokus grupa ukazali na još jedan faktor koji je uticao na ovaj rezultat, a to je bila “na momente konstruktivna saradnja političkih lidera iz srpske i albanske zajednice na Kosovu u borbi protiv širenja pandemije kovid-19”.6 Takav, za kosovske uslove, presedan, saradnja umesto stalnih tenzija, imao je prema mišljenju učesnika fokus grupa opipljiv uticaj na privremeni rast optimizma među stanovništvom.
Kvalifikacija “privremeni rast” upotrebljena je zato što već u sledećem pitanju ispitanici pokazuju rast pesimizma da će njihov život u neposrednoj budućnosti biti bolji (Grafikon 6), tj. da su efekti povećane društvene odgovornosti i solidarnosti samo privremeni i “da će nestati čim prođe epidemija”.7
GENERALNO GLEDANO, DA LI SE STVARI NAKOSOVU ODVIJAJU U DOBROM SMERU?
Ibid.Izveštaj sa fokus grupe u Gračanici.
6
7
Da
Ne14.4%
85.6%
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
14.4%7.4%
92.6%85.6%
2019 2020
Grafikon 5.
14
Već nekoliko godina zaredom, procenat ispitanika koji očekuje pogoršanje uslova života za srpsku zajednicu je u porastu. U istraživanju iz 2018. tek je jedna trećina ispitanika (36%) odgovorila da očekuje da će život za Srbe na Kosovu u naredne tri godine biti lošiji. U istraživanju iz 2019. godine taj procenat je porastao na 40% a ove godine na rekordnih 46%. Ovakav pesimizam evidentan je u svim starosnim grupama, od 18 do 65 godina, i pokazuje trend rasta sa porastom uzrasta ispitanika. Tako, u nastarijoj starosnoj grupi (ispitanici iznad 65 godina života), doseže skoro 60% (Tabela 2).
Kada se, u vezi sa istim pitanjem, uporede odgovori ispitanika prema mestu prebivališta, uočava se da među anketiranim građanima koji žive na severu Kosova i njihovih sunarodnika iz sredina južno od reke Ibar nema značajnih razlika, tj. da i jedni i drugi jednako pesimistički gledaju na svoju blisku budućnost (Grafikon 7).
PO VAŠEM MIŠLJENJU, ŽIVOT ZA SRBENA KOSOVU ZA TRI GODINE BIĆE…
Tabela 2.
LošijiIsti kao sadPo Vašem mišljenju, život za Srbe na Kosovu za tri godine biće
Bolji18 – 29 godina 40%
47.4%43.8%58.5%
54.4%42.6%46.3%36.9%
5.6%10%
9.99%4.6%
30 – 45 godina
46 – 65 godina66 i više godina
Lošiji
2019
Bolji Isti kao sad
2020
8.3%8.1%
51.9%
45.7%
40%
45.9%
Grafikon 6.
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
15
LošijiBolji Isti kao sad0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
7.4%9.3%
45.6%45.9% 45%46.7%
Grafikon 7.
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
16
Pitanje “koliko često pratite politička dešavanja?” (Grafikon 8) imalo je cilj da ukaže na nivo informisanosti i agilnosti ispitanika u praćenju političkih događanja na i u vezi sa Kosovom. Analizom podataka uočena je skoro simetrična podela između onih koji aktivno prate politička dešavanja (često i svakodnevno, kumulativno 48%) i onih koji ih samo sporadično ili uopšte ne prate (52%). Upoređivanjem podataka sa istraživanjem iz 2019. godine uočava se nezanemarljiv porast u broju ispitanika koji aktivno prate politička dešavanja (sa 35% iz 2019. godine na 48% u 2020. godini).
POVERENJE U DONOSIOCE ODLUKA
KOLIKO ČESTO PRATITE POLITIČKA DEŠAVANJA?
Grafikon 8.
24.3%
40.4%
24.4%
10.9%
42.6%
15.7%
Uopštene pratim
Retko Često Svakodnevno
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
10%
31.7%
2019 2020
17
Jedan od najstabilnijih trendova utvrđenih tokom nekoliko godina ovog istraživanja je nepoverenje u političke lidere na Kosovu. Uz varijacije koje se mogu pripisati statičkoj grešci, već nekoliko godina unazad 60% ispitanika iz srpske zajednice na Kosovu tvrdi da nema poverenja u ljude koji ih predstavljaju, a tek jedan od sedam ispitanika na to pitanje odgovara potvrdno (rezultati za 2019. i 2020. godinu, Grafikon 9).
Uzrast ispitanika skoro da nema nikakvog uticaja na ovakav stav. Nepoverenje je jednako prisutno u svim starosnim grupama uzorka (Tabela 3) sa blagim povećanjem među ispitanicima nastarije starosne dobi (iznad 65 godina) koje u procentima iznosi 63.1%. Kada su upitani da identifikuju političke opcije ili lidere u srpskoj zajednici kojima veruju, izuzetno visok broj ispitanika na ponuđenoj listi nije našao niti jedno ime koje uživa poverenje (čak 87%). U delu uzorka koji je odgovorio na ovo pitanje (13% od ukupnog uzroka), ubedljivo najveći procenat je svoje poverenje dao Srpskoj listi. U levom odeljku Tabele 4 možete naći imena nekih političkih opcija ili političara koji su dobili poverenje makar jednog ispitanika.
DA LI POSTOJE POLITIČARI NA KOSOVU KOJIMA VERUJETE?
Grafikon 9.
20192020
Ne pratim politiku udovoljnoj meri da bih
odgovorio/la
Ne
Da
0 10 20 30 40 50 60
27%27.2%
58.7%60.2%
14.3%12.6%
2020.Procenat ispitanika koji nemaju poverenje u političare na Kosovu
Tabela 3.
18 – 29 godina 58.459.556.363.1
30 – 45 godina
46 – 65 godina66 i više godina
18
Još manje poverenja ispitanici su pokazali prema političkim predstavnicima iz albanske zajednice na Kosovu. Možda bi ovde bilo objektivnije reći da takvog poverenja među stanovnicima srpske zajednice na Kosovu uopšte i nema jer je tek 1.5% njih naveo nekog od albanskih lidera kao političara od poverenja, što je procenat koji se graniči sa statističkom greškom.
Trend nepoverenja prema političarima koji pripadaju albanskoj zajednici stabilan je u zadnjih nekoliko godina (Tabela 5) i iako je ranije uziman kao opšte poznati i stav koji ne iznenađuje, možda je vreme da se ukaže na ovaj problem kao jedan od sistemskih problema kosovskog društva i međuetničkih odnosa unutar njih. U kvalitativnom delu istraživanja učesnici fokus grupa ukazali su na niz faktora koji su doprineli ovakvom stavu, uključujući i: neafirmativnu retoriku prema srpskoj zajednici; nedostatak političke volje da se odgovori na njene interese; zanemarivanje zakonom garantovanih prava sprske zajednice; diskriminaciju u pristupu resursima, i mnogi drugi.8
Tabela 4.
SNS/Srpska lista Srpski političari % %Albanski političari
Samostalna liberalna stranka
Marko Jakšić starijiNenad RašićMomčilo Trajković
Slaviša BiševacNije odgovorilo
10.9%
0.6%
0.2%
0.6%
0.4%
0.4%
87%
0.6%
0.4%
0.4%
0.2%
98.5%
Aljbin Kurti
Vjosa Osmani
Avdulah HotiIsa Mustafa
Nije odgovorilo
NeDa li verujete albanskimpolitičarima na Kosovu?
93.7%
96.4%
99.6%
99.2%
2016.
2017.2018.2019.
Izveštaji sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici, Gračanici i Štrpcu.8
Tabela 5.
19
Trend utvrđen ranijih godina, u vidu stalnog porasta broja stanovnika iz srpske zajednice na Kosovu koji poseduje lična dokumenta izdate od strane vlasti u Prištini, potvrđen je i u ovogodišnjem istraživanju (Tabela 6). Samo pre tri godine, skoro 40% Srba (uglavnom sa severa Kosova) izjavilo je da ne poseduje dokumenta izdata od strane prištinskih institucija. Danas je taj broj smanjen na 10.7%. Podaci ukazuju na to da je na delu destigmatizacija trenda koji je dugo dominirao u srpskim sredinama na severu Kosova i bio ocenjivan kao štetan za interese srpske zajednice što svedoči sve većoj institucionalnoj integraciji srpske zajednice.
POVERENJE U INSTITUCIJE
DA LI POSEDUJETE LIČNA DOKUMENTA IZDATAOD STRANE KOSOVSKIH INSTITUCIJA?
Da
Ne
89.3%
10.7%
Ne Da41%
29.1%
12.8%
10.7%
59%
70.9%
87.2%
89.3%
2017.2018.2019.2020.
Tabela 6.
20
Kada je reč o poverenju iskazanom u rad konkretnih institucija, rezultati su slični onima iz 2019. godine i uočljivi su određeni obrasci. Na primer, kao i ranijih godina, srpska zajednica na Kosovu najpovoljnije ocenjuje rad onih institucija koje su utemeljene u ustavno-pravnom sistemu Republike Srbije, tačnije njenu Vladu i njene institucije koje imaju mandat da se bave pitanjima kosovskih Srba, tj. Kancelariju za Kosovo (i Metohiju) ali i u organe privremene lokalne samouprave. To su istovremeno i jedine insitucije koje su ocenjene ocenom iznad 2.5 (kao granicom između preovlađujuće pozitivnog i preovlađujuće negativnog utiska). Sa druge strane, kada je reč o kosovskim institucijama, uključujući i rad srpskih poslanika u skupštini i ministara u Vladi Kosova, ispitanici pokazuju dalji pad zadovoljstva njihovim radom.
I na kraju, poslednji uočeni obrazac je rast poverenja u rad i rezultate međunarodnih organizacija na Kosovu (UNMIK-a, Kancelarije EU na Kosovu, EULEX-a i KFOR-a) koji su poboljšali rezultate u odnosu na prošlu godinu, iako su oni i dalje preovlađujuće negativni. Ispitanici fokus grupa ovaj rast objasnili su vanrednim okolnostima usled pandemije kovid-19, osećajem opšte solidarnosti i konstruktivnim aktivnostima međunarodnih organizacija u borbi protiv pandemije.9
NA SKALI OD 1 DO 5 OCENITE KOLIKO STEZADOVOLJNI UČINKOM SLEDEĆIH INSTITUCIJA…
2019 20202.41
2.46
2.51
2.82
1.98
2.29
2.25
Privremeni organi lokalne samouprave
Opštine u kosovskom sistemu u srpskim sredinama
Kancelarija za Kosovo i MetohijuVlada SrbijeVlada KosovaSrpski poslanici u Skupštini KosovaSrpski ministri u Vladi Kosova
2.04
1.9
1.86
2.01
2.56
2.45
2.54
2.89
1.95
2.12
2.12
2.19
2.09
1.96
2.23
UNMIKKancelarija EU na KosovuEULEXKFOR
Izveštaji sa fokus grupa u Leposaviću, Severnoj Mitrovici i Gračanici.9
21
Ubedljivo najveći procenat ispitanika smatra da je Rusija najbolji branilac interesa srpske zajednice na Kosovu, čak 64.3%. Sa druge strane, samo 1.7% ispitanika smatra da su to Sjedinjene Američke Države. Ovakvi stavovi ispitanika bili su predmet razgovora na fokus grupama organizovanim u okviru kvalitativnog dela istraživanja.10 Po mišljenju većine učesnika, Rusija Srbima na Kosovu i u Srbiji pre svega pruža “moralnu podršku ali, i onu mnogo bitniju, u Ujedinjenim nacijama”, pa se zbog toga smatra glavnim partnerom u odbrani interesa srpske zajednice na Kosovu. Ispitanici takav stav zvaničnika Ruske Federacije objašnjavaju tradicionalno bliskim odnosima dva naroda ali i strateškim interesima Rusije koja nastoji da spreči prepuštanje Balkana uticaju NATO pakta i SAD-a.11 Sa druge strane, iako mnogo manje, ali ipak je bilo učesnika fokus grupe koji su smatrali da Rusija, poput ostalih “ne čini gotovo ništa za Srbe na Kosovu, te da su Srbi ostavljeni na cedilu od strane celog sveta u borbi za svoja prava”.12
KO JE OD MEĐUNARODNIH FAKTORA, PO VAŠEM MIŠLJENJU, NAJBOLJI BRANILAC SRPSKIH INTERESA NA KOSOVU?
Izveštaji sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici, Gračanici i Štrpcu.Izveštaji sa fokus grupe u Severnoj Mitrovici.Izveštaji sa fokus grupe u Gračanici.
10
11
12
Evropska unija
Rusija
SAD
Kina
Niko0 10 20 30 40 50 60 70
9.8%
1.7%
13%
11.3%
64.3%
22
Najveći procenat ispitanika, nešto više od polovine, nema stav po pitanju pregovora Beograda i Prištine. U odnosu na prošlu godinu uočen je manji procenat neopredeljenih (sa 58% na 50%) što su učesnici fokus grupa objasnili učestalim nagoveštajima revitalizacije procesa, pa i preliminarnim sastancima u tom (Briselskom) formatu koji su održani neposredno pred ovo istraživanje. Uočen je i blagi porast procenta ispitanika koji sa odobravanjem gledaju na dijalog između Prištine i Beograda pod okriljem Evropske unije (sa 16 na 20% ove godine) a povećan je i broj onih koji takav format dijaloga ne podržavaju. Uzrok ovakvih stavova možda se može objasniti rezultatima sledećeg pitanja.
KAKAV JE VAŠ STAV PREMA NASTAVKU PREGOVORA/RAZGOVORA BEOGRADA I PRIŠTINE POD OKRILJEM EU (BRISELSKI DIJALOG)?
DA LI SE ŽIVOT SRBA NA KOSOVU PROMENIO NAKON PRESTANKA DIJALOGA BEOGRADA I PRIŠTINE 2018. GODINE?
2019
Podržavam ga Ne podržavam ga Nemam stav
2020
16.7%
20.6%
25.2%28.7%
58.1%
50.7%
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
Da, poboljšao se
Da, pogoršao se
Ništa se nije promenilo0 10 20 30 40 50 60 70 80
4.6%
20.7%
74.6%
23
Ubedljivo najveći deo ispitanika, skoro 75%, tvrdi da prekid dijaloga između Prištine i Beograda koji se dogodio 2018. godine nije imao opipljiv uticaj na njihov i život srpske zajednice na Kosovu. Analitički, ovaj odgovor se može prevesti kao tvrdnja da većina građana srpske zajednice smatra da proces, i dok je trajao, nije imao značajan uticaj na njihov život. Učesnici fokus grupa su ovaj stav interpretirali kao posledicu selektivnog pristupa u implementaciji postignutih sporazuma, koji je, uz nespremnost Evropske unije da razvije efikasne mehanizme praćenja ovog procesa, uticao na to da izostanu efekti postignutih rešenja.13 Pored toga, učesnici fokus grupa ukazali su na problem dvosmislenosti u formulacijama rešenja što je omogućilo slobodno tumačenje obaveza i modaliteta implementacije sporazuma, čime je u velikoj broju slučajeva narušen “duh i suština” sporazuma koji je trebalo da obezbedi da korist od postignutih dogovora imaju “obični ljudi a ne isključivo političke elite”.14
Na ove nedostatke procesa ali i na njegove negativne posledice ukazuju i pojedini eksperti iz srpske zajednice na Kosovu. Prema Goranu Avramoviću, glavnom i odgovornom uredniku RTV Kim, populistička i slavodobitna komunikacija postignutih rešenja sa javnošću imala je negativni uticaj na bezbednosnu situaciju srpske zajednice na Kosovu. Avramović upozorava da je “svako gromoglasno ‘proglašavanje pobede’ Srbije potencijalni povod da kosovskim Srbima, naročito u izolovanim povratničkim mestima, stradaju fasade, prozori, glave ili da im se krade stoka i pokućstvo”.15
Izveštaj sa fokus grupe u Severnoj Mitrovici.Izveštaj sa fokus grupe u Leposaviću.Intervju sa Goranom Avramovićem 18.8.2020.
13
14
15
24
Učešće u izbornom procesu organizovanom od strane kosovskih insitucija, slično poput pitanja posedovanja dokumenata izdatih od strane kosovskih insitucija, dobar je indikator otvorenosti srpske zajednice za učestvovanje u društveno-političkom životu na Kosovu. Još preciznije, to je indikator slabljenja otpora ka integraciji u kosovsko društvo, koji je dugo vremena bio dominantan i društveno validirani stav unutar srpske zajednice. I na ovom pitanju, slično poput onog oko posedovanja kosovskih ličnih dokumenata, uočava se trend slabljenja otpora, pa tako ove godine više od 70% ispitanika tvrdi da je redovno ili povremeno uzimalo učešće u kosovskim izborima. Primera radi, u istom ovom istraživanju, iz 2016. godine, takav stav je imalo tek 32% ispitanika, a izrazito negativan stav je imalo 67.8% ispitanika. Ovi podaci su dovoljno konstantni i ubedljivi da se može doneti zaključak da je spremnost srpske zajednice da aktivno učestvuje u društveno političkom životu na Kosovu prisutna i da glavna prepreka da ovaj trend rezultira poboljšanim međuetničkim odnosima, sada u većoj meri leži u odgovornosti i spremnosti političkih lidera iz većinske albanske zajednice da efikasno i dosledno primenjuju zakonske normative koje uređuju i štite srpske interese.
STAV PREMA AKTIVNOM UČEŠĆU U POLITIČKIM PROCESIMA NA KOSOVU
DA LI STE, DO SADA, IZLAZILI NA IZBORE KOJE SUORGANIZOVALE KOSOVSKE INSTITUCIJE?
Da, svaki put Povremeno Nisamizlazio/la
Ne priznajemkosovske institucije
Ne znam/neželim da
odgovorim
4.3%0
5
10
15
20
25
30
35
40
50
40.6%
32%
17.2%
5.9%
25
Zajednica srpskih opština se u srpskoj zajednici percipira kao telo od izuzetne važnosti za autonomnost Srba na Kosovu u pitanjima od direktnog uticaja na njihov život i interese. Inicijativa je dobijala i gubila na važnosti poslednjih godina ali nikada nije potpuno napuštena u međunarodnim krugovima a još manje među Srbima na Kosovu. Ranije pomenuti nedostaci briselskog dijaloga (dvosmislenost rešenja, slobodna interpretacija, selektivna implementacija) u direktnoj su vezi sa rastućim pesimizmom u srpskoj zajednici oko formiranja Zajednice srpskih opština. Ove godine 58% ispitanika smatra da ona neće ni biti formirana (2019. taj procenat je bio 51.2%) a, kao posledica, opada i broj onih koji smatraju da će se to desiti u bliskoj budućnosti.
DA LI ĆE ZAJEDNICA SRPSKIH OPŠTINA BITI FORMIRANA?
NA SKALI OD 1 DO 5, GDE 1 ZNAČI “NE SLAŽEM SE U POTPUNOSTI”A 5 “U POTPUNOSTI SE SLAŽEM”, KAKO BISTE OCENILI SLEDEĆESTAVOVE O ZAJEDNICI SRPSKIH OPŠTINA?
23.9%
24.9%
51.2%
10.4%
31.5%
58%
Hoće
Hoće, ali ne ove godine
Neće biti formirana
2020 2019
2.72 2.612.76
ZSO će doprinetipoboljšanju položaja
Srba na Kosovu
ZSO će doprinetiintegraciji Srba upravno-politički
sistem Kosova
ZSO će omogućitiekonomski razvoj
i zapošljavanje
0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
2.73 2.622.61
2019 2020
Grafikon 10.
26
Rezultati ovog istraživanja pokazuju da ne postoji jasno razumevanje predviđenih ingerencija ovog tela među ispitanicima iz srpske zajednice. To je vidljivo iz njihovih “nedefinisanih stavova” oko posledica/uticaja formiranja Zajednice srpskih opština po njihov život. Grafikon 10 pokazuje da se prosečne vrednosti tvrdnji o uticaju formiranja ZSO uvek kreću blizu “zlatne sredine”, tj. prosečne ocene 2.5. Sa druge strane, ispitanici u kvalitativnom delu istraživanja ukazuju na to da se u srpskoj zajednici grade nerealna očekivanja oko ovog tela (visoki stepen autonomije, zapošljavanje, itd.) baš kao što se, prema učesnicima fokus grupa, u albanskoj zajednici na Kosovu širi podozrenje da bi takvo telo omogućilo nefunkcionalno visoki stepen autonomije Srbima na Kosovu, do te mere da bi ta zajednica postala smetnja a ne doprinos demokratičnosti i funkcionalnosti kosovskog društva.16
U kontekstu mogućih rešenja prihvatljivih za interesne strane uključene u dijalog Prištine i Beograda, čini se da je ideja teritorijalne razmene značajno izgubila na podršci u odnosu na period prošle godine kada je rađeno ovo istraživanje, najviše zbog odbijanja vodećih EU diplomatija, Nemačke i Francuske, da razmotre razmenu teritorija, tj. razgraničenje po etničkim principima kao model rešavanja spora. U međuvremenu, oživljen je i briselski dijalog, proces čiji je prekid 2018. i otvorio prostor za nominaciju ideje razgraničenja. Ipak, briselski dijalog je takođe proces koji, barem za sada, ne pruža jasnu predstavu ka kom rešenju se ide, niti se o tome spekuliše, pa je i njegov krajnji rezultat neizvestan. U takvoj neizvesnosti stiče se utisak da ideja o razgraničenju “vreba iz prikrajka” neuspeh dijaloga kako bi se “trijumfalno” vratila na scenu. Ta procena nagnala nas je da i ove godine nastavimo sa merenjem podrške koju ova ideja ima u srpskoj zajednici na Kosovu. Rezultate možete videti u grafikonima koji slede. U Grafikonu 11 su predstavljeni odgovori u 2019. i 2020. godini dok Grafikon 12 pokazuje odgovore koji su dobijeni na severu u odnosu na jug Kosova.
DA LI PODRŽAVATE IDEJU RAZGRANIČENJA?
Izveštaji sa fokus grupa u Gračanici i Štrpcu. 16
27
Rezultati istraživanja pokazuju da je ideja razgraničenja u odnosu na prošlu godinu još više izgubila na podršci među Srbima na Kosovu. Broj ispitanika koji podržava ili je uz izvesna razjašnjenja otvoren za tu ideju je, sa skoro 25% u ukupnom uzorku 2019 godine, pao na 17% ove godine. To znači da u srpskoj zajednici na Kosovu pet od šest ispitanika ne prihvata ovu ideju (83%). Očekivano, veći je broj ispitanika koji podržava ovu ideju na severu Kosova (skoro 22%) u odnosu na ispitanike koji žive južno od reke Ibar (12%) (Grafikon 12). U skladu sa tim trendom su i rezultati ispitivanja o mogućim efektima te ideje (Grafikon 13).
20192020
U potpunosti podržavam
Nemam dovljno informacijaali sam otvoren za ideju
Nemam dovoljno informacija,ali ne podržavam rešenja koja
dele srpsku zajednicu na Kosovu
Uopšte ne podržavam
0 10 20 30 40 50 60
4.8%12.4%
12.2%14.3%
24.3%20.7%
58.7%52.6%
U potpunosti podržavam
Nemam dovljno informacijaali sam otvoren za ideju
Nemam dovoljno informacija,ali ne podržavam rešenja koja
dele srpsku zajednicu na Kosovu
Uopšte ne podržavam
0 10 20 30 40 50 60
2.6%7%
9.6%14.8%
27.8%20.7%
60%57.4%
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Grafikon 11.
Grafikon 12.
28
Ove godine znatno manji broj ispitanika smatra da bi realizacija ideje o razgraničenju pozitivno uticala na njihove šanse da ostanu da žive u trenutnom mestu prebivališta (pad sa 17.1% iz 2019. godine na samo 7.6% u ovoj godini kao što vidimo u Tabeli 7). Ta razlika u procentima (skoro 10% manje) slila se u neopredeljene ispitanike kojih je ove godine više nego prošle, dok je broj ispitanika koji smatra da bi realizacijom ideje razgraničenja bio primoran da napusti svoj dom neznatno viši u odnosu na prošlu godinu (41%).
Ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na to da ideja razgraničenja nema podršku Srba sa Kosova. Ove godine pokušali smo i da istražimo kojoj to ideji Srbi sa Kosova daju podršku (Grafikon 14, “Sem ostanka/povratka Kosova u ustavno-pravnom sistemu Srbije, koji od ponuđenih scenarija mogućeg sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine bi bio najprihvatljiviji za kosovske Srbe?”). Kao mogući odgovor, ponuđene su samo one opcije, koje u većoj ili manjoj meri imaju svoje zastupnike u političkim krugovima u Beogradu, Prištini ili međunarodnoj zajednici i trenutno orbitriraju kao jedno neko od mogućih rešenja u javnom diskursu. Rezultati pokazuju da najveći broj ispitanika, skoro 50% nema preferentno rešenje za Kosovo ali ima stav da niti jedno od ponuđenih nema njihovu podršku. Očekivano, ideje o održavanju status quo stanja i formiranje zajednice opština sa srpskom većinom vide kao poželjni scenario (kumulativno 45%), dok samo mali broj ispitanika (ukupno ispod 6%) podržava rešenje spora nekim od scenarija koji znači priznanje Kosova od strane Srbije (razmena teritorija ili priznanje u sadašnjim graničnim linijama).
KAKO BI EVENTUALNO RAZGRANIČENJE UTICALO NA VAŠU ODLUKU DA OSTANETE DA ŽIVITE NA KOSOVU?
Negativno, napustio bih svojesadašnje mesto prebivališta
Ne bi uticalo
Pozitivno, razgraničenje bi mi pomoglo da ostanem u
svom mestu prebivališta0 10 20 30 40 50 60
41.3%
51.1%
7.6%
2019 17.1
7.6
39.6
41.3
43.3
51.1
Pozitivno Negativno Ne bi uticalo
2020
Grafikon 13.
Tabela 7.
29
Formiranje Zajednice srpskihopština (u skladu sa prethnodno
postignutim sporazumima
Razmena teritorija (Sever Kosovaza Preševsku dolinu)
Priznanje nezavisnosti Kosovaod strane zvaničnog Beograda
Održavanje trenutnog stanja (status quo)
Niti jedan od ponuđenih odgovora
0 10 20 30 40 50
20.4%
1.3%
25.9%
47.8%
4.6%
Grafikon 14.
30
U odnosu na 2019. godinu, ovogodišnje istraživanje pokazuje trend pada poverenja ispitanika u informacije koje dobijaju iz medija i predstavnika vlasti, što se odrazilo na povećanje procenta građana koji su u potrazi za pouzdanim saznanjima diverzifikovali svoje izvore informisanja (rast procenta ispitanika sa 16% na 30% u 2020. godini koji tvrde da potrebne informacije traže u svim ponuđenim izvorima, Grafikon 15). Prema Nenadu Radosavljeviću, direktoru RTV Mir iz Leposavića, medijska scena u srpskoj zajednici je “zatrovana dezinformacijama i manipulacijama” u toj meri da je to bilo vidljivo i očigledno i građanima.17 Sličnog je mišljenja i Goran Avramović, koji kaže da “ljudi nemaju poverenje u institucije, političare i verske vođe te su primorani da se uzdaju u svoj zdrav razum. Kosovski Srbi nisu nikakav izuzetak”.18
O POLITICI I POLITIČKIM DEŠAVANJIMA GRADITE STAV NA OSNOVU…?
SLOBODA IZRAŽAVANJA IPRISTUP INFORMACIJAMA
Intervju sa Nenadom Radosavljevićem 24.8.2020.Intervju sa Goranom Avramovićem.
17
18
40%
29.3%
2.2%5.6%
Sam kreiramsvoje mišljenje
Informacijakoje dobijate
iz medija
Mišljenja istavova verskihvođa i institucija
Mišljenja istavova
političara
Mišljenja istavova Vaše
porodice,prijatelja i
kolega
Svihnavedenih
3.9%
8.7%
16.17%
29.8%
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
37.8%
1.7%
2019 2020
19.3%
2.8%
Grafikon 15.
31
Učesnici fokus grupa su ovaj pad poverenja protumačili sa, na momente, nekonzistentnim ponašanjem predstavnika lokalnih i centralnih vlasti koji su bili zaduženi za kreiranje i implementaciju mera za suzbijanje pandemije ali i sa velikim brojem lažnih vesti koje su se pojavljivale u medijima tokom pandemije kovid-19.19 U prilog tome svedoči i Grafikon 16, koji pokazuje da je prosečna ocena poverenja u medijska izveštavanja opala u odnosu na 2019. godinu u svakom od navedenih izvora informisanja.
Prema Nenadu Radosavljeviću, vrlo mali broj medija na Kosovu uspeva da zadrži finansijsku samostalnost a time i nezavisnost uređivačke politike koja predstavlja jedan od glavnih faktora koji utiču na poverenje gledaoca.20 Goran Avramović pad poverenja u izveštavanje medija objašnjava sve manjim brojem lokalnih medija na Kosovu koji imaju nezavisnu uređivačku politiku: “Velika većina srpskih medija koji tretiraju sadržaje iz života kosovskih Srba je pod strogom kontrolom države Srbije. Sve nacionalne televizije iz Srbije imaju jasno profilisan informativni program. Zanimljivo je da je situacija slična i sa lokalnim medijima na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, pa se na prste jedne ruke mogu nabrojati redakcije koje su ostale verne osnovnim profesionalnim načelima”.21
NA SKALI OD 1 DO 5, GDE 1 ZNAČI „NE VERUJEM UOPŠTE”A 5 „VERUJEM U POTPUNOSTI”, KOLIKO VERUJETE?
Izveštaji sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici i Štrpcu. Intervju sa Nenadom Radosavljevićem. Intervju sa Goranom Avramovićem.
19
20
21
3.01 2.93
Medijima sanacionalnom
frekvencijom izBeograda
Nezavisnim medijima
iz Beograda
Srpskimmedijimana Kosovu
Medijima naalbanskom jeziku
na Kosovu
0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0 2.85 2.862.79
1.651.61
2019 2020
2.69
Grafikon 16.
32
Događaj bez presedana poput pandemije kovid-19, prema ispitanicima fokus grupa, uticao je i na veće angažovanje građana, interakciju sa vlastima i javnošću, a samim tim rezultovao je i povećanjem osećaja/potrebe slobode izražavanja. Osetno veći broj građana, tačnije 34% (što je čak 10% više u odnosu na 2019. godinu, Grafikon 17) smatra da je mogao slobodno da izrazi svoje stavove. Iako je to i dalje nedopustivo nizak broj (tek jedna trećina ispitanika), pozitivno je što ovogodišnji rezultati potvrđuju trend porasta slobode izražavanja naprasno smanjen 2018. godine, posle ubistva opozicionog lidera Olivera Ivanovića (prema rezultatima Analize trendova iz te godine22). Prema rečima novinarke Tanje Vujisić, povećanje broja ljudi koji slobodno iskazuju svoje stavove vidljiv je i u njenom radu i posledica je porasta broja pojedinaca koji se ne ustežu da javno kritikuju, a da pritom ne trpe posledice: “U proteklih godinu dana bilo je sve više onih koji jasno i glasno govore, a da im se ništa loše nije dogodilo. Verovatno je to uticalo na to da se oslobode i drugi”.23 Da je došlo do izvesnog oslobađanja od straha u javnom izražavanju stavova tvrdi i Goran Avramović: “Oslobađanje od straha je prva pretpostavka slobodnog razmišljanja. U tom smislu, najdalje je stiglo centralno Kosovo”.24
DA LI SMATRATE DA MOŽETE SLOBODNO IJAVNO DA IZRAZITE SVOJE POLITIČKE STAVOVE?
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
34.4%24.4%
75.6%65.6%
DaNe
2019 2020
NeDa35.7%
21.8%
24.4%
34.4%
64.3%
78.2%
75.6%
65.6%
2017.2018.2019.2020.
NVO Aktiv, Analiza trendova 2018, http://ngoaktiv.org/uploads/files/Trend%20Analysis%202018%20- Serbian.pdf (pristup 22.10.2020).Intervju sa Tanjom Vujisić, 20.8.2020. godine.Intervju sa Goranom Avramovićem.
22
23
24
Grafikon 17.
33
Sposobnost medija da izveštavaju o događajima na i oko Kosova prenošenjem nezavisnih stavova u kritičkom maniru u blagom je padu u odnosu na 2019. godinu, što je u skladu sa zaključkom iz prethodnog pitanja o padu poverenja građana u informacije koje dobijaju preko medija (Grafikon 16, str. 32). Ove godine tek 10% ispitanika smatra da su mediji u dovoljnoj meri gradili izveštaje predstavljanjem nezavisnih i kritičkih mišljenja, a više od polovine ispitanika smatra da takvog kvaliteta u medijskim izveštajima nije bilo (Grafikon 18). Sa tim rezultatima ne slaže se novinarka Tanja Vujisić, koja rezultate ovog istraživanja tumači više nedovoljnom upućenošću ispitanika, nego realnim nedostacima u predstavljanju kritičkih i nezavisnih stavova: “Moram da izrazim žaljenje zbog niskog procenta, jer mislim da nije tačno da u tolikoj meri nema mesta za kritičko mišljenje u medijima na Kosovu. Razlog malog procenta jedino vidim u tome da ljudi ne prate dovoljno medije na Kosovu, osim TV kanala”.25
Ne pratim medijena KosovuNeDa
2017 40.724.238.936.9
52.866.946.951.3
6.58.914.310
2018
20192020
Intervju sa Tanjom Vujisić.25
DA LI SU NEZAVISNI STAVOVI I KRITIČKO MIŠLJENJEDOVOLJNO ZASTUPLJENI U MEDIJIMA NA KOSOVU?
Da Ne Ne pratimmedije na Kosovu
0
10
20
30
40
50
60
70
10%
51.3%
36.9%
Grafikon 18.
34
Shodno objašnjenju do kog se došlo u kvalitativnom delu istraživanja, a koje ide u prilog činjenici da su političke “razmirice” tokom epidemiološke vanredne situacije ostavljene po strani, uočava se da je ove godine značajno smanjen broj ispitanika koji misli da su glavni bezbednosni rizici u njihovom okruženju posledica političke nestabilnosti (sa 50% u istraživanju 2019. godine na nešto manje od 32% ove godine). Sa druge strane, ispitanici su u ovogodišnjem istraživanju ukazali na porast bezbednosnih rizika usled međuetničkih incidenata (povećanje za 10%) i kriminala (povećanje za 8%).
Kao što je već ukazano u prvom delu ovog istraživanja (Grafikon 4 “Bezbednosna situacija na Kosovu” str. 13), postoji blagi porast osećaja bezbednosti ljudi, njihovih porodica ili imovine, uzrokovan potpunom promenom fokusa u dnevno-političkom životu sa političkih tema na vanrednu epidemiološku situaciju. Samim tim, iz stanja konstantnih društvenih i etničkih tenzija koje dnevna politika na Kosovu neprestano proizvodi već decenijama, prešlo se na širu društvenu borbu protiv zajedničkog neprijatelja, virusa korone, uz na momente vidljivu empatiju, solidarnost i sposobnost da se etničke podele stave u drugi plan. Efekti ovog fenomena ipak nisu bili toliko veliki da bi došlo do značajnog pada osećaja ugroženosti iako je pozitivni pomak uočen (Grafikon 19).
BEZBEDNOST GRAĐANA
DA LI SE BEZBEDNOSNA SITUACIJA NA KOSOVUPROMENILA U POSLEDNJIH GODINU DANA?
4.8%
29.5%
65.7%
7.2%
24.10%
68.7%
Da, poboljšala se
Da, pogoršala se
Ništa se nije promenilo
2020 2019
Grafikon 19.
35
Osetna je razlika u osećanju bezbednosti pripadnika za- jednice koja živi na severu Kosova i onih u srpskim zajednicama južno od reke Ibar. U ravnomerno podelje- nom uzorku, 22.6% ispitanika sa prebivalištem u južnim sredinama, ukazalo je da su se u jednom ili više mo- menata tokom prethodne godine osetili ugroženo, dok je na severu taj procenat manji (14.4%) (Grafikon 20).
DA LI JE VAŠA BEZBEDNOST ILI BEZBEDNOST VAŠE NAJUŽEPORODICE BILA UGROŽENA U PROTEKLIH GODINU DANA?
KOJI SU, PO VAŠEM MIŠLJENJU, NAJVEĆI BEZBEDNOSNIRIZICI U VAŠEM OKRUŽENJU?
2020 18.5%
20.7%
81.5%
79.3%2019
Političkanestabilnost
Međuetničkiincidenti
Kriminal Elementarnenepogode
Da Ne
DaNe
85.6%
14.4%
77.4%
22.6%
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
Sredine sasrpskom većinom
južno od Ibra
Severno Kosovo
50
0
5
10
15
20
25
30
35
40
31.9% 28.9%
37.2%
2%
Grafikon 20.
36
U svom nezavisnom istraživanju, NVO Aktiv je početkom leta objavio podatke praćenja broja incidenata u srpskim sredinama širom Kosova, u kojima je lična ili imovinska bezbednost Srba bila ugrožena od strane počionioca iz drugih etničkih grupa ili i dalje nepoznatih počinioca. Uočen je značajan porast takvih incidenata tokom pandemije virusa korona (zabeleženo je ukupno 28 incidenata u vremenskom periodu od 15.3.-3.6.2020. godine).26
U kvalitativnom delu ovog istraživanja, ispitanici fokus grupa ukazali su na to da je do porasta ovakvih incidenata došlo verovatno usled većeg angažovanja policijskih snaga na sprovođenju preventivnih mera širenja kovid-19 zaraze, čime su napravljeni određeni vakuumi u bezbednosnoj pokrivenosti srpske zajednice.27 Najveći broj ovih slučajeva dogodio se u sredinama južno od reke Ibar, skoro po pravilu u izolovanim enklavama u kojima su i ranije beleženi slični incidenti.
50
Političkanestabilnost
Međuetničkiincidenti
Kriminal Elementarnenepogode
0
5
10
15
20
25
30
35
40
31.9%28.9%
37.2%
2%
2019 2020
50%
18.9%
29.6%
1.5%
NVO AKTIV, Infografika incidenata Građanske grupe za brzo delovanje (RRCG), http://ngoaktiv.org/uploads/files/Gra%C4%91anska%20grupa%20za%20brzo%20delovanje-Incidenti.pdf (pristup 15.10.2020). Izveštaji sa fokus grupa u Gračanici i Štrpcu.
26
27
Političkanestabilnost
Međuetničkiincidenti
Kriminal
Elementarnenepogode
0 10 20 30 40 50
1.3%0.74%
16.67%20.56%
17.22%11.67%
14.8%17%
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
37
Još jedno od pitanja na koje je vanredna situacija uzrokovana pandemijom kovid-19 uticala u velikoj meri i znatno otežala analizu su migracione tendencije srpske zajednice. Iako su podaci i rezultati ovog istraživanja nudili svoju logiku, bilo je vrlo teško uočiti ili protumačiti ih u datim okolnostima, tačnije kada je reč o migracijama u situaciji u kojoj su sve granice bile zatvorene a kretanje, često i van mesta prebivališta, bilo onemogućeno. Ipak i u takvim okolnostima ovo istraživanje potvrdilo je neke tendencije migracije stanovnika uočene ranijih godina. Tako je primećen izvestan rast procenata ispitanika koji tvrde da je neko iz njihove neposredne blizine (porodica, komšije, prijatelji) napustio Kosovo u poslednjih godinu dana (Grafikon 21) što je tendencija uočena i pri ranijim istraživanjima.
Na ovo pitanje, po pravilu, značajno je veći procenat pozitivnih odgovora među ispitanicima u srpskim sredinama južno od reke Ibar (85% na jugu a nešto manje od 70% na severu Kosova) (Grafikon 22).
MIGRACIONE TENDENCIJE
DaNe
29.8%
70.2%
22.8%
77.2%
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
20202019
14.8%
30.7%
85.2%
69.3%
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Da
Ne
Grafikon 21.
Grafikon 22.
38
“Da li sebe vidite na Kosovu u narednih pet godina?” pitanje je kojim se želelo utvrditi postojanje namere ili konkretnih planova za napuštanje Kosova. Skoro polovina ispitanika, tačnije 46.15% je na to pitanje odgovorila sa NE ili je nagovestila da će napustiti Kosovo ukoliko se ukaže prilika za to.
U odnosu na prošla istraživanja, ove godine broj ispitanika sa severa Kosova koji pokazuju nameru da napuste mesto prebivališta povećan je do te mere da se po prvi put skoro izjednačio sa procentima ispitanika iz srpskih zajednica na jugu Kosova (Grafikon 23).
Tumačenja porasta broja ispitanika iz severnih opština sa srpskom većinom koji žele da napuste Kosovo do kojih se došlo u okviru fokus grupa su raznovrsna i ukazuju na to da je u pitanju kombinacija faktora koji uključuju lošu ekonomsku perspektivu, ugroženost ličnih i građanskih sloboda, iscrpljenost političkom neizvesnošću koja traje već 20 godina, itd.28
Ne
Otići ću ako mi seukaže prilika
Da
53.9%
20.4%
25.7%
Otići ću ako mi seukaže prilika
Ne
Da
0 10 20 30 40 50 60
52.6%55.2%
25.2%15.6%
22.2%29.3%
Severno KosovoSredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Izveštaji sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici i Leposaviću.28
Grafikon 23.
39
Ono što je zabrinjavajuće je tendencija migracije među mladim ljudima. Tako skoro 70% ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina pokazuje želju da napusti Kosovo. Ti procenti se smanjuju kako uzrast ispitanika raste, pa na kraju u grupi najstarijih sugrađana (65+ godina) iznosi tek 13% (Tabela 8).
Takođe, uočena je korelacija između izražene želje ili plana da se napusti Kosovo i nivoa obrazovanja ispitanika. Tako čak 58% fakultetski obrazovanih ispitanika izražava želju ili nameru da napusti Kosovo u narednih pet godina. Među ispitanicima sa srednjom školskom spremom, rezultat iznosi 43% a kod onih sa osnovnim obrazovanjem tek 12% (Tabela 9).
Ovi rezultati ukazuju na trend daljeg desetkovanja demografskog i intelektualnog potencijala srpske zajednice na Kosovu. Kada se ovi procenti uporede sa podacima o radnom statusu ispitanika (Grafikon “Struktura uzorka prema radnom statusu ispitanika” str. 9.) nameće se zaključak da veliki broj radno sposobnih, ali i radno angažovanih stanovnika namerava da napusti Kosovo u bliskoj budućnosti. Dakle, uzrok ovakvih tendencija nije isključivo
Otići ću ako mise ukaže prilika
Da li vidite sebe u narednih pet godina na Kosovu?
NeDa33.6%35.3%16.9%4.6%
35.2%14.2%20.6%9.2%
31.2%50.5%62.5%86.2%
18 – 29 godina30 – 45 godina46 – 65 godina66 i više godina
Otići ću ako mise ukaže prilika
Da li vidite sebe u narednih pet godina na Kosovu?
NeDa8%
22.7%30.2%32.1%
4%20.9%14.6%26.3%
88%56.4%55.2%41.6%
Osnovna školaSrednja škola
Viša školaFakultet
Tabela 8.
Tabela 9.
40
ekonomske prirode (iako je ovaj razlog dominantan, vidi Grafikon 24) već je kombinacija više faktora, koji uključuju i političku nestabilnost ili efekte etničkog konflikta na Kosovu, uključujući i bezbednost, nepoštovanje prava srpske zajednice i slično. Sa ovom tvrdnjom slaže se i izvršni direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić: “Ekonomska i politička nestabilnost već dugo godina javljaju se kao ključni problemi u srpskim sredinama na Kosovu, a stanje u ovim oblastima ne prati željeni progres koji se očekuje među stanovništvom. Migracioni tokovi izazvani lošom ekonomskom i političkom situacijom naročito su prisutni kod mladih i visoko obrazovanog stanovništva koji se najčešće iseljavaju”.29
Intervju sa Dragišom Mijačićem 15.8.2020.29
KOJI JE GLAVNI RAZLOG ZAŠTO BI NAPUSTILI KOSOVO U NAREDNIHPET GODINA? (NA PITANJE JE ODGOVORILO UKUPNO 42.6% ISPITANIKA)
Lična bezbednost
Ekonomska neizvesnost
Politička nestabilnost
Nepoštovanje prava Srba na Kosovu16.52%
15.65%
37.83%
30%
Grafikon 24.
41
Evropska unija je poslednjih godina izgubila primat u vođenju procesa normalizacije odnosa Prištine i Beograda a i svojom unutrašnjom krizom dovela je u pitanje pristupnu perspektivu zapadnobalkanskih država. Ipak, njen sistem vrednosti i dalje opstaje kao “željeni društveno-politički model” a pristupni proces i reforme koje on podrazumeva i dalje predstavljaju najefikasniji pravac u normalizaciji regionalnih odnosa.30 Sa tim na umu, naše istraživanje nastavlja da istražuje odnos srpske zajednice prema Evropskoj uniji i njenoj ulozi u procesu normalizacije odnosa Srba i Albanaca.
Ovogodišnje istraživanje pokazuje pad broja ispitanika koji imaju neutralan stav po pitanju Evropske unije. U odnosu na 2019. godinu, kada je taj procenat iznosio 47.4, ove godine opao je na 39.4% anketiranih. Dakle skoro 8% ispitanika više u odnosu na 2019. godinu je formiralo stav po pitanju Evropske unije bilo da je on pozitivan ili negativan (oba odgovora beleže rast). Prema ispitanicima iz fokus grupa, ove promene odslikavaju reakciju srpske zajednice na nagoveštaje reaktivizacije Evropske unije u dijalogu Prištine i Beograda, kojih je u vreme kada je ovo istraživanje rađeno, bilo sve više.31
KADA ČUJETE “EVROPSKA UNIJA”, DA LI VAM JE PRVAASOCIJACIJA POZITIVNA ILI NEGATIVNA?
STAVOVI O EVROPSKOJ UNIJI
Izveštaji sa fokus grupa u Severnoj Mitrovici i Štrpcu.Ibid.
30
31
10.9%
41.948.5
Pozitivna Negativna Neutralna
0
10
20
30
40
50
12%
47.239.4
20192020
42
Porast negativnog viđenja uloge EU (sa 41 na 48%) odslikava i viđenje pripadnika srpske zajednice na Kosovu o karakteru takvog angažovanja. Tako ubedljivo najveći broj Srba sa Kosova, (3 od 4 stanovnika) smatra da Evropska unija u dijalogu štiti interese Prištine, a manje od 1% (što je na nivou statističke greške) misli da je pozicija EU u procesu pregovora bliža interesima Beograda.
Pored toga, većina ispitanika, u odnosu na 2019. godinu, smatra da je EU poboljšala svoju ulogu u rešavanju problema sprske zajednice na Kosovu (Tabela 10), i da igra ključnu ulogu u procesu pomirenja etničkih zajednica na Kosovu (2.24) ali ne u dovoljnoj meri da to bude presudno po te procese. Jedini rezultat koji prelazi granicu od 2.5 (granica za potvrdu tvrdnje), vezan je za ulogu EU u procesu normalizacije odnosa posle objavljivanja ideje o teritorijalnom razgraničenju. Većina ispitanika smatra da je uloga EU kao nosioca tog procesa ugrožena, a uzroke toga ispitanici fokus grupa vide u “flertovanju” Evropske unije sa takvom idejom.32
KAKO VIDITE POZICIJU EVROPSKE UNIJE U PROCESUPREGOVARA BEOGRADA I PRIŠTINE?
EU je neutralna
EU je više na strani Prištine
EU je više na strani Beograda
0 10 20 30 40 50 60 70 80
23.5%
0.9%
75.6%
Izveštaj sa fokus grupe u Štrpcu.32
Prosek2019 20202.26
2.15
EU ima ključnu ulogu u rešavanju problema srpske zajednice na Kosovu
EU igra ključnu ulogu u međuetničkom pomirenju na Kosovu
EU dovoljno ulaže u sredine sa većinski srpskim stanovništvomna Kosovu
EU je izgubila ulogu nosioca procesa normalizacije odnosaposle objavljivanja ideje o razgraničenju
2.42
2.24
1.9 2
2.852.44
Na skali od 1-5, gde je 1 „uopšte se ne slažem“ a 5 „slažem se u potpunosti“, ocenite istinitost sledećih tvrdnji…
43
Tabela 10.
Etnička distanca u kosovskom društvu i dalje je velika i predstavlja jedan od njenih najvećih problema. Tako, ove godine procenat ispitanika iz srpske zajednice koji nikada ili retko odlazi u sredine gde su Albanci etnička većina i dalje ostaje izuzetno visok (oko 63%), iako je to osetno manji procenat u odnosu na 2019. godinu (72%). To znači da ovogodišnje istraživanje pokazuje rast procenta stanovnika koji svakodnevno ili često ulaze u interakcije sa albanskom zajednicom (Tabela 11).
ETNIČKA DISTANCA
KOLIKO ČESTO ODLAZITE U SREDINE U KOJIMA SU ALBANCI VEĆINA?
VAŠA ISKUSTVA IZ LIČNIH KONTAKATA SA ALBANCIMA UGLAVNOM SU...
Često
Retko
Nikada
Svakodnevno6.3%
30.4%
48.5%
14.8%
PozitivnaNegativnaNeutralna
Nemam nikakvih kontakatasa Albancima
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
21.5%12%
52.8%13.7%
Nikada Retko Često Svakodnevno2019
2020
22.214.8
50.248.5
19.330.4
8.36.3
44
Tabela 11.
Naravno, takve interakcije su češće u sprskim sredinama južno od reke Ibar (Grafikon 25). Ono što je još značajnije za takvu društvenu dinamiku je da rastu procenti ispitanika koji takve interakcije vide kao pozitivno iskustvo. Ove godine 21.5% ispitanika ocenjuju pozitivno takvo iskustvo što je skoro duplo više od onih ispitanika koji to iskustvo ocenjuju kao negativno, 12% (Grafikon 26). Takođe, od 2017. godine do ovogodišnjeg istraživanja, uočen je stabilan trend opadanja kategorije ispitanika koji ovo iskustvo ocenjuju kao negativno (Tabela 12).
Svakodnevno
Često
Retko
Nikada
0 10 20 30 40 50
3.33%11.48%
22.04%26.48%
20.18%10.18%
4.44%1.85%
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Nemam nikakvih kontakatasa Albancima
Neutralna
Negativna
Pozitivna
0 10 20 30 40 50
12.22%9.26%
4.30%7.78%
29.26%23.52%
4.30%9.44%
Sredine sa srpskom većinomjužno od Ibra
Severno Kosovo
Pozitivna Negativna Neutralna
Nemam nikakvihkontakata
sa Albancima
2017.
2018.
15.623.1
20.518.1
43.947.1
20.111.6
2019.
2020.
19.321.5
17.612
45.452.8
17.813.7
Grafikon 25.
Grafikon 26.
Tabela 12.
45
Trend pobošljanja etničkih odnosa Srba i Albanaca ove godine potvrđuje se i direktnim pitanjem ispitanicima da ih ocene na skali od 1 do 5. Tako je prosečna ocena sa 1.95 u 2019. godini, porasla na 2.23 ove godine (Tabela 13). To pokazuje da pozitivan trend postoji ali i da prostora za unapređenje etničkih odnosa na Kosovu i dalje ima u izobilju. Prisutno je i poboljšanje u odnosima Srba i drugih etničkih zajednica (Bošnjaka i Goranaca).
NA SKALI OD 1 DO 5 GDE JE 1 “IZUZETNO LOŠI” A 5 “ODLIČNI” OCENITESTANJE TRENUTNIH MEĐUETNIČKIH ODNOSA IZMEĐU ZAJEDNICA NA KOSOVU
20202019Prosek
1.95%
2.94%
3.4%
2.23%
3.06%
3.68%
Srba i Albanaca
Srba i BošnjakaSrba i Goranaca
Odlični Dobri I dobrii loši
Loši Veomaloši
Srba i Bošnjaka
Srba i Goranaca
Srba i Albanaca
28.1%
6.9%0.9%
5.7%
26.5%
30.9%
40.6%
35.7%
26.3%
30.2%
17.6%
10%
27.4%
8.5%
4.6%
Tabela 13.
Na skali od 1 do 5, gde je 1 “izuzetno loši” a 5 “odlični”, ocenite stanje trenutnihmeđuetničkih odnosa između zajednica na Kosovu
46
U TABELI PRED VAMA NALAZI SE SEDAM RAZLIČITIH VRSTA KONTAKATA KOJE MOŽETE OSTVARITI SA PRIPADNICIMA ALBANSKE NACIONALNOSTI. MOLIMO VAS DA ZA SVAKI OD NJIH ODGOVORITE NA OSNOVU PRVOG UTISKA
39.4%
52.6%
60.6%
47.4%
Stalno živi u vašem gradu
Živi u vašem susedstvu
66.1% 33.9%Ima rukovodeći položaj u Vladi
61.9% 38.1%Bude vaš predpostavljeni na poslu
61.9%38.1%Bude vaš prijatelj
93% 7%Bude vaš zet/snaha
95.6% 4.4%Bude vaš partner u braku
Da Ne
36.9%
40.2%
40.7% 19.8% 2.6%
5.6%
2020
2019
Izražena distancaSa umerenom distancomSa malom distancomBez distance
37.6% 16.7%
Severno Kosovo
Sredina sa srpskomvećinom južno od Ibra
40.4%
33.3%
Izraženadistanca
Sa umerenomdistancom
Sa malomdistancom
Bezdistance
43.7%
37.8% 20.4%
19.3% 2.6%2.6%
Grafikon 27.
Grafikon 28.
47
Rezultati ukazuju da ispitanici uglavnom ispoljavaju umerenu distancu prema Albancima. Distanca prema Albancima je nešto izraženija u sredinama sa srpskom većinom južno od Ibra, nego kod ispitanika sa severa Kosova. Tek izuzetno mali broj ispitanika (2.6%) ove godine pokazuje da ne oseća bilo kakvu distancu u odnosu na pripadnike albanske zajednice. U zaključku, može se reći da ovogodišnji rezultati merenja etničke distance pokazuju određene pozitivne trendove približavanja dve najveće etničke grupe na Kosovu, iako njihove razlike i dalje ostaju izuzetno velike (Grafikoni 27 i 28).
48
Pandemija kovid-19 vladama, donosiocima odluka širom sveta, predstavlja veliki izazov, ne samo u epidemiološkom smislu već i ekonomski, politički, a dovela je u pitanje i sâm opstanak demokratskih vrednosti društva. Naime, mere koje su zemlje regiona, po uzoru na članice Evropske unije uvodile kao set mera za borbu protiv širenja zaraze, uključivale su izvesna ograničenja ličnih sloboda, posebno kada su u pitanju sloboda kretanja, sloboda izražavanja (usled problema definisanja pravnog pojma “širenje panike”), zatvaranje škola, institucija, prekid komercijalnih aktivnosti i slično. Dakle, set mera bez presedana u ljudskoj istoriji. Kosovo nije bilo izuzetak. Mere uvođene u cilju sprečavanja širenja zaraze zadirale su u lične slobode ali i lična prava ne samo pojedinaca, već i čitavih etničkih grupa usled specifičnosti demografskog i političkog karaktera Kosova. Nespremnost Vlade u Prištini, očigledna i pre pandemije, da osigura sveobuhvatnu i doslednu primenu zakonskih normativa koje definišu prava nevećinskih grupa na Kosovu, došla je do izražaja i postala još očiglednija i štetnija tokom pandemije kovid-19. Nedostatak komunikacije Vlade i njenih tela sa srpskom zajednicom, nedostatak prevoda epidemioloških i administrativnih uputstava, pa i do neke mere nesposobnost relevantnih instucija da pruže ličnu i imovinsku sigurnost pripadnicima srpske zajednice, predstavljali su veliki problem u poslednjih nekoliko meseci od početka pandemije.33 To su prepoznali i građani koji su uzeli učešće u ovogodišnjem istraživanju ocenivši odgovorne institucije, kosovsku vladu i lokalne samouprave niskim ocenama za rukovođenje krizom (Tabela 14).
SPECIJALNI OSVRT 2020
kovid-19
NA SKALI OD 1 DO 5, GDE JE 1 “VEOMA SLABO” A 5 “ODLIČNO”,KOLIKO SU NADLEŽNE INSTITUCIJE SVOJIM MERAMAPOMOGLE SPREČAVANJU ŠIRENJA VIRUSA KORONA?
ProsekVlada Srbije 3.03
2.57
2.26
Vlada Kosova
Lokalne vlasti u mestu u kom živite
NVO Aktiv, Ka prikladnijem odgovoru na pandemiju Covid-19 na Kosovu, http://ngoaktiv.org/ uploads/files/Corona%20crisis%20policy%20brief.pdf (pristup 23.10.2020).
33
Tabela 14.
49
Dilema oko zadiranja u lična, građanska i ljudska prava pri definisanju epidemioloških mera, kao što je već rečeno, postojala je kako u razvijenim demokratijama zapadnog sveta, tako i na zapadnom Balkanu, pa i na Kosovu. Odgovori anketiranih građana i učesnika fokus grupa tako su bili “nedokučivo” raznovrsni. Najveći procenat ispitanika je naznačio da nije siguran da li je prilikom uvođenja mera za suzbijanje virusa došlo do kršenja prava koja su ljudima garantovana Ustavom a nešto manji procenat smatra da su ta prava bila delimično ugrožena. Najmanje je onih koji su potpuno sigurni da je bilo kršenja prava (17.40%) i onih koji su potpuno sigurni da kršenja prava nije bilo (11.30%) (Grafikon 29).
DA LI SU PRAVA ZAGARANTOVANA USTAVOM BILA PREKRŠENAOD STRANE KOSOVSKIH INSTITUCIJA TOKOM PANDEMIJE VIRUSA KORONA?
DA LI SU VAM INFORMACIJE KOJE JE PRUŽALA KOSOVSKAVLADA U VEZI SA PANDEMIJOM VIRUSA KORONA BILEDOSTUPNE NA SRPSKOM JEZIKU?
Delimično su prekršena
Nisu bila prekršena
Ne znam/nisam siguran/na
U potpunosti17.4%
31.3%
11.3%
40%
22%
48.7%
29.3%
Da, informacije nasrpskom jeziku bile su
dostupne u potpunosti
Da, informacije nasrpskom jeziku bile su
dostupne , ali neke od njih sa zakašnjenjem
Ne, informacije nasrpskom jeziku nisu mi
bile dostupne
0
10
20
30
40
50
Grafikon 29.
Grafikon 30.
50
Jedan od najuočljivijih problema tokom pandemije bila je komunikacija Vlade i njenih institucija sa srpskom zajednicom u maniru koji joj omogućava da informacije dobije na vreme, i kako Ustav nalaže, na sopstvenom jeziku. Tako, tek 22% ispitanika tvrdi da je relevantne informacije vezane za mere prevencije i uopšte institucionalni odgovor na pandemiju kovid-19 dobijalo na vreme i na srpskom jeziku. Sa druge strane, skoro polovina ispitanika (48.7%) alarmira da su te informacije dolazile sa zakašnjenjem, a skoro 30% da relevantne informacije na srpskom jeziku nisu bile dostupne (Grafikon 30). Većina ispitnika se, logično, informisala iz medija koji izveštavaju na srpskom jeziku oslanjajući se istovremeno i na lokalne i na medije iz Beograda. Skoro trećina ispitanika rad tih medija ocenjuje lošim ocenama (veoma loše i loše kumulativno, 33%). Ipak veći deo ispitanika (66%) smatra da su informacije iz medija ipak bile pouzdane.
IZ KOJIH MEDIJA STE SE NAJVIŠE INFORMISALI TOKOMVANREDNOG STANJA O PANDEMIJI VIRUSA KORONA?
17%25.9%
35.7%
0.2%
20.9%10
20
30
40
50
Lokalnih medijana srpskom
jziku
Svi mediji nasrpskom jeziku
Mediji sa Kosova na albanskom jeziku
Svi zajednoMedija izBeograda (medijisa nacionalnom
frekvencijom i nezavisni mediji
0
51
Dodatni problem u vezi sa nekim merama Vlade Kosova za saniranje ekonomskih posledica pandemije bio je u načinu na koji su sačinjene ili prevedene. Tako, tek 12.8% ispitanika tvrdi da su uputstva za pristup merama finansijske pomoći bila potpuno jasna, dok je velika većina imala problem da ih razume makar i delimično (Grafikon 31).
12.8%
36.5%30%
20.6%
10
20
30
40
50
Da, uputstva subila u potpunosti
jasna
Ne, uputstva suuglavno bila
nejasna
Nisam čitaouputstva u vezi sa
ovom vrstom novčane pomoći
Delimično
0
NA SKALI OD 1 DO 5, GDE JE 1 “VEOMA LOŠA” A 5 “ODLIČNA”,OCENITE PROFESIONALNOST MEDIJA U IZVEŠTAVANJU VEZANOZA PANDEMIJU VIRUSA KORONA
DA LI SU UPUSTVA KOSOVSKIH INSTITUCIJA U VEZI NOVČANEPOMOĆI ZA PERIOD OD APRILA DO JUNA, ČIJI JE MESEČNI IZNOS BIO 130 EVRA, BILA DOVOLJNO JASNA I PRECIZNA?
Veoma loša
Loša
I dobra i loša
Dobra
Odlična0 10 20 30 40 50 60 70
7.4%
39.8%
18.9%
8.2%
25.6%
Grafikon 31.
52
Važnost mera kosovske vlade u uslovima paralisane ekonomije bila je velika, iako većina ispitanika tvrdi da vanredna situacija nije imala uticaja na njihova primanja, a jedan mali deo tvrdi da su se ona čak i povećala (Grafikon 32). Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić, smatra da se negativne ekonomske posledice pandemije kovid-19 i njihov uticaj na ekonomski status stanovnika tek očekuju: “elastičnost privrede na Zapadnom Balkanu, naročito u slabim ekonomijama kao što je Kosovo, vrlo je ograničena, što će dovesti do značajne recesije u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu naredne godine”.34
DA LI JE PANDEMIJA UTICALA NA VAŠA NOVČANA PRIMANJA/PRIMANJA VAŠE PORODICE?
DA LI STE IMALI MOGUĆNOST DA PRISTUPITE REDOVNIM ZDRAVSTVENIM USLUGAMA (LEKARSKI PREGLED, KONTROLA...) U VAŠOJ OPŠTINI ZA VREME TRAJANJA VANREDNOG STANJA?
Intervju sa Dragišom Mijačićem.34
Ne
Nije mi bila potrebnazdravstvena usluga
Da30%
15.9%
53.9%
6.5%
30.7%
47.2%
15.4%10
20
30
40
50
Da, primanja su se povećala
Ne, sve jeostalo isto
Ne želim daodgovorim
Da, primanjasu se smanjila
0
Grafikon 32.
53
Jedan od, u datom kontekstu, najbitnijih faktora u oceni sposobnosti insitucija da se na pravi način nose sa vanrednom situacijom, bilo je obezbeđivanje pravovremene i adekvatne zdravstvene zaštite, i to ne samo u vezi sa slučajevima infekcije koronavirusom, već i kada je reč o pružanju zdravstvenih usluga hroničnim bolesnicima i pacijentima kojima je ova vrsta pomoć bila potrebna iz drugih razloga. Rezultati pokazuju da je i tu bilo problema, jer 15% ispitanika tvrdi da nije imalo pristup potrebnim zdravstvenim uslugama. Učesnici fokus grupa ukazali su na ovaj problem koji je nastao zbog karantinskih mera i zatvaranja prelaza pa je tako delu srpske zajednice koji se leči u Srbiji bilo onemogućeno lečenje.
Da ne bude sve tako crno pobrinuli su se pripadnici kosovske policije, koji su, prema ubedljivo najvećem procentu ispitanika, svoj posao obavljali profesionalno i čak pokazali konstruktivnu fleksibilnost u pojedinim situacijama. To tvrdi 80% odnosno 4 od 5 ispitanika kao odgovor na pitanje “Kako ocenjujete rad policije u toku vanrednog stanja?” (Grafikon 33).
Pitanje o tome kako ispitanici ocenjuju rad policije smo ostavili za kraj ovog istraživanja, želeći da na taj način ukažemo na veliki broj pozitivnih procesa kojima su građani Kosova svedočili tokom situacije bez presedana u našim životima. Društvena solidarnost, empatija, saradnja institucija za dobrobit građana, odgovorno ponašanje policije, sve su to pozitivne pojave koje su imale, a i mogu imati snažan uticaj na etničke odnose na Kosovu. Naravno, samo ako opstanu i posle završetka pandemije.
19.8%
60.4%
19.6%10
20
30
40
50
60
Potpuno profesionalno(striktno su sprovodili merezakona za sve građane)
Interpretacija mera kosovskihinstitucija od strane policije
bila je neprofesionalna
Pokazali su fleksibilnostu određenim situacijama
0
Grafikon 33.
54
2020
TR EN D OVAANAL IZ A
