Семинарски рад из историје уметности

Андреј Рубљов, Икона Свете Тројице

Факултет примењених уметности

Професор: Др. Зоран Гаврић

2013/2014.

Андреј Рубљов је рођен у кнежевини Москви 1360. или 1370. године, нема прецизних информација. Предпоставља се да се родио у породици занатлија, јер му презиме потиче

од речи „рубел“ а то је алатка за штављену кожу. Јако млад се замонашио па се његово право име не зна, Андреј му је манастирско име. Замонашио се код игумана Никона, ученика и наследника Сергеја Радонешког. У том храму је упоредо са другим иконама насликао и икону Пресвете Тројице за коју се тврди да је најлепше уметничко дело руске иконографије. О њему говоре да је био мирна и сталожена личност заокупљен само божанском службом, сликањем икона и медитацијом. Као и све реформе и Рубљова су често критиковали због одсуства од канона. Његови радови сматрани су веселим, лишеним богобојазности и мањкави красотом. Умро је 1430. године и то је једини поуздано тачан датум из његовог живота. Током живота су га поштовали, а након смрти је постао легенда и симбол високе духовне уметности.

Између бића и ништавила нема другог принципа постојања осим Тројичког. Овај принцип даје смисао свему постојећем јер је он основа која сједињује лично и заједничко. Примајући отковење људска мисао се буди у тросунчаној светлости апсолутне истине. Божија слика која је истовремено једна и тројична утиснута је у јединствену норму свега постојћег. Тиме је човек примио заповест да постане Бог по благодати. Имајући у виду да је Бог склад и равнотежа, хармонија и мир, можемо рећи да је Андреј Рубљов на најбољи начин то представио.

Икона је настала између 1408. и 1426. године. Називана је разним епитетима уметничког савршенства. Многи критичари су рекли да икона носи све одлике Андреја Рубљова и да је генијално дело на аутентичан начин. Она је уметничко дело које се по свом значају не може поредити ни са једним другим.

За икону се може рећи да је мелодична. Ову икону је Андреј Рубљов насликао тако да се она изражава иконописаним средствима о богословски најтачније промишљеном православном учењу о Троједном Богу.

Најзначајнији је симболички аспект иконе. Уметник се у току сликања ограничио на фрагмент из традиционалног начина изобразавања старозаветне Свете Тројице. Не може у неколико речи да се искаже пуноћа утиска коју икона Свете Тројице оставља. Могуће је само рећи да јој нема равне по стваралачкој синтези врхунске богословске концепције са приказаном уметничком симболиком која налази израз у ритму цртежа, хармонији колорита и надпластичности форми. Икона је онтоголична не само по својој симболици, већ и по детаљима у којима је откривен њен значај.

На икони нема перспективе тако да посматрач нема утисак дубине простора. Андреј Рубљов није библијски пренео догађај посматрачу, већ га је догматски приказао па се зато не приказују Аврам и његова жена Сара. Ова икона се разликује од других јер има кружну основу којом их је сјединио у центар, у општи равномерни покрет који клизи по ивицама тог круга. Круг означава сву психичку дубину иконе. Кружни покрет означава сличност, истовремено поседовање средњег и коначног, онога што садржи и онога што је садржина, такође и враћање њему онога што од њега исходи.

Рубљов ствара поетске ликове који су пуни нежности и грациозности и теже Христу који их уједињује. У центру иконе су три фигуре које представљају анђеле-оца, сина и светог духа. Поређани су као у симболу вере трпеза са чашом, Мамбријски храст, дом у виду уског трема са кулом и једна стена. Анђели необично личе један на другог. Њихове главе су украшене раскошним фризурама и благо су наклоњене. На младим лицима се оцртава неземаљска туга, погледи задиру у даљину као да иду у тиху, безгласну вечност. Хармонију и склад међу анђелима означава и то што имају исте ореоле. Сваки је погружен у себе, у Бога којег имају у себи. Анђео који је више не представља узвишеност у односу на друга два него даје простор другима и не гуши их. Глава са ореолом му је накривљена

на страну и то успоставља равнотежу композиције. Покрет завршава монументалном непокретношћу левог анђела и Аврамовог двора у позадини. На столу је чаша са главом телета која симболизује стварање богочовека. Средњи и леви апостол осењују чашу именословним благословом тако да руке образују слова Христовог имена „ИС ХС“.

Бојама влада преображена префињеност. Прозрачне су као душа анђела, а интензивне и дубоке на одежди. Боја одора се поистовећује са симболом вере па је тако одора горењег левог анђела представљена као нејасност и уздржаност нежно руменим огртачем са мрким и сиње зеленим одсјајима. Опширност у поређењу са другим анђелима представља средњи анђео чија одећа има уобичајне боје за оваплоћење сина божијег чије су одоре модре и пурпурне. Боја одоре трећег анђела је зелена која симболички представља процват, младост у пуној снази и спремност за обнављање и нови живот. Четири нијансе плаве асоцирају на сав азур који је разливен по свету. У пореклу зелене боје прожима се музикалност раног лета са пурпуром и плаветнилом па поново зеленим и златастим окером. Икона представља неку врсту даљине од природе, а истовремено улива стварну лепоту изражаја где се звуци, облици и боје стапају у висинама и зато представља мелодичност. Боје стапају сва три лица Свете Тројице и дају икони посебну свету радост. Природа је овде замењена стваралаштвом у најплеменитијем смислу. Може се рећи да су овде природа и стваралаштво поистовећени. То се види по томе што је природа овде представљена у виду потпуно апстрактног дрвета, а дело људских руку је представљено као дело архитектуре која је такође далеко од било какве конкретности.

У складу са свим овим јасно је да икона меко, трепераво светло али лице уметника је скривено. На нама је да само уживамо у ономе што је он видео својим унутрашњим очима. Овај генијални уметник нема себи равног међу својим савременицима. Живот му је скоро у потпуности

непознат. Познато је то што је сам уметник рекао да слика са Богом у срцу.

Литература:

1) Владимир Анђелковић: Андреј Рубљов; Аrt press; Београд 2008.2) Прибитков Владимир: Андреј Рубљов; Утопија; Београд 2005.3) Станковић Младен: Преподобни Андреј Рубљов; Неаника, Београд 2004.4) Павле Евдокимов: Икона Пресвете Тројице Андреја Рубљова; Висока школа- Академија српске правослабне цркве; Београд 2009.5) Павле Евдокимов: Уметност иконе; Теологија лепоте; Београд 2009.