ARHT,OLOSKI MT]LtrJ

ARHT,OLOSKI MTJZtrJTI SPLITTJ

VODIC

SPLIT 1973

Autori: Nenad Cambi ( lapidari j i vi tr ine 37-42)

lvan Marovi6 (vitrine 1-.9)Mladen Nikolanci (vitr ine 10-36)Zeljko Rapani6 (uvod, vitrine 43-53)

SADRZAJ

UVOD

LAPIDARIJ

PRAHISTORIJA

PRVI DODIRI S GRCIMA I GREKAKOLONIZACIJA NA JADRANU

RIMSKA DOMINACIJA

JUDAIZAM

KRSEANSTVO

KASNA ANTIKA

SEOBA NARODA

IZDAVAO: ARHEOLOSKI MUZEJ U SPLITU,SPLIT , 1973.

Odgovorni urednik: Zel jko RaPani6

Oprema: Vladimir StraZa

Fotograf i je: Nenad Gatt in i SaSa Karoly

Tisak: Medicinska naklada Zagreb,Salata bb.

5

7

33

35

37

40

41

42

43

T Sarkofag nadbiskupa lvana

' # tb ' - ' - - - ' ' r - { - ' w

Arheolo5ka djelatnost u Dalrnaci j i u svoj impodec ima i mnog im kasn i j im razdob l j ima ne-razdvojno je povezana s djelatno56u Arheolo5-kog muzeja u Spl i tu. Ta na5a najstar i ja kul turnausta,nova osnovana je u vr i jeme kada je eko'nomski i dru5tveni Zivot u Dalmaci j i nastavl jaoba5t injenu stagnaci ju koju ni kraiki boravakFrancuza ni je bi tno izmijenio. Pa ipak, kaosvojevrstan paradoks, u to, vr i jeme osniva seova znadajna kul turna inst i tuci ja. No to se ni jedogodi lo logikom razvi tka druStvenih zbivanja,nego poduzetno56u po jed inaca ko j i su i skor i -st i l i boravak austr i jskog cara. Pot ica; i za osni-vanje drZavno,g muzeja star ina daro' je, naime,1818. god. pos je t Fran je L Da lmac i j i , konkre t 'no Sp l i tu i so l insk im spomenic ima. Dv i je god i -ne kasni je, 22. Vl l l 1820, Dalmatinska vlada uZadru don i je la je dekre t o osn ivan ju muze ja inavi jest i la izgradnju muzejske zgrade.

Arheolo5ki muzej u Spl i tu nastao je tako usred in i u ko jo j je in te res za spomenic ima pro-S los t i b io da leko s ta r i j i . Tu , na ime, ve6 na po-detku 16 . s t . sp l i t sk i humanis t Domin ik Papa l i6skup l ja po So l inu za svo ju p r iva tnu zb i rkuant i6ke natpise, koje ne5to kasni je opisuje nje-gov suvremenik i pr i jatel j p jesnik Marko Maru-l i6 u jednom traktatu na, lat inskom jeziku.

S muzeolo5kog stajal i5ta znatno je vaZni jeb i lo osn ivan je Nadb iskupskog muze ja u Sp l i tu1750. god. gdje se duvala pr i l i6no vel ika zbirkala t insk ih na tp isa iz an t idke Sa lone. I t rog i rskap lemi6ka ob i te l j Garan j in skup l ja u So l inunatpise koj ima ukra5ava svoj park, a 6lan teporodice, dalmai inski prosvjet i tel j lvan LukaGaran j in , v r5 i 1804. god. u So l inu prva zasadapoznata arheolo5ka iskopavanja.

Osn ivan jem sp l i t skog muze ja po6 in je ozb i l j -na arheo loSka d je la tnos t u Da lmac i j i . F ran joCarrara, direktor Muzeja sredinom prodlog sto-I je6a, uZivao je kao arheolog vel ik ug, led uznarnstvenim krugovima Evro,pe, a istra,Zivanj i -ma u Salo,ni dao je, usprkos krartkom djelovanju,znadajan pot icaj . Mihovi l Glavini6 osnovao je1878. god. dasopis "Vjesnik za arrheologi ju i hi-s to r i ju da lmat insku" , ko j i je , kao s t rudno, g la -si lo Muzeja, postao je,dan od najznada, jni j ih ar-heo loSk ih dasop isa , u zeml j i .

Dolaza,k don Frane Bul i6a u Muzej 1884. god.znadi novo razdobl je za arheolo5ku znanost uov im kra jev ima. Bu l i6 je b io i s taknut i u6en jaki rodo l jub , pa je k roz v iSe od de t i r i decen i jakont inu i ranog d je lovan ja p r ibav io Arheo lo5kommuze ju ug led ko j i jo5 i danas t ra je . l s t raZ ivan jana te renu, poseb ice s ta rokr56ansk ih spomenikaSa lone, omogu6 i la su Bu l i6u organ iz i ran jel . medunarodnog kongresa za s ta rokr56anskua i 'heo log i ju , ko j i se odrZao 1894. god. u So l inui Sp l i tu uz sud je lovan je tada na jug ledn i j ih p red-stavnika te arheoloSke grane u Evropi.

Rezultat Buli6eva zanimanja i upornosti jei dana5nja zgrada ArheoloSkog muzeja sdgrdrdena upravo pred L svjetski rat . Taj arhi tekton-ski l<ompleks, koj i se sastoj i od glavne zgrade,natkr i tog lapidari ja ( tr i jema) i karakter ist i6nogvrta s bogatom vegetaci jom, sagraden po f id:crt ima bedkih a,rhi tekata Kirsteina i Ohmanna,prv i pu t je ob jed in io sve spomenike ko j i su sepr ikup l ja l i deset l je6 ima.

U tr i jemu-lapidari ju (ko1i se podinje raz-gledat i l i jevo od ula,za) iz loZeni su kamenispomenic i i na tp is i ko j ima je ova j Muze j jedanod na jboga, t i j i h u zeml j i . B is ta don Frane Bu l i -6a , dugogod iSn jeg d i rek to ra Muze ja i jednogod naSih najzasluZni jh arheo' loga, postavl jenau parku - 1s,f l je lvana Me5trovi6a.

U iz loibenoj dvorani lpreuredena je 1970.god. u povodu proslave 150.-godi5nj ice osnut-ka Muzeja) predstavl jen je raznovrsni arheo-loSki mater i ja l i kval i tetni ja skulptura. Na l i je-vom je zidu predvorjar pet lat inskih natpisa izspomenute Papal i6eve zbirke, a na panou ispodn j ih su fo tos i rukop isa Maru l i6eva op isa t ih spo-menika i fotosi iz Luci6eva djela " lnscr i ipt ionesda lmatae" gd je su on i 1673. god. b i l i ob je loda-n jen i . Zdesna je to rzo D ion isa i l i Apo lona, kva-l i te tna r imska kop i ja g rdkog k las idnog or ig ina .la sa svr5etka 5. st . pr i je n. e.

U hodniku pred dvoranom su panoi s foto-sima arheolodkih istraZivani ja, koj ima je svrhada posjet iocu predode iskopavanja, osnovnumetodu arheo loSke znanost i . V i t r ine u ve l i ko jdvorani s l i jede najvatni ja histor i jsko-arheoloS-ka razdobl ja, u Dalmaci j i od prahistor i je do ra-nog s redn jeg v i jeka .

T Personi f ikac i ja Satone

i,;

#i*i

, * : ,

- 'r

@e4

i;

LAPIDARIJ

1. Gr6ki preskript. Solin.(56-55. g. pr. n. e.)Pred gradskim vrat ima u Salo-ni , gdje se vjerojatno i nala-zio, pronaden je jedan o5te-6eni, al i neobi6no vaZan gr-dk i na tp is . Na n jemu su b i l i ,po svo j p r i l i c i , uk lesan i rezu l -tat i pregovora koje su posla-n ic i jadransk ih Grka vod i l i u :Akvi lej i 56 5!. g. s GajomJu l i jem Cezarom, u to dobanamjesn ikom Gal i je i l l i r i ka .Nekol iko saduvanih r i jedi nat-pisa, narkon uvodnog teksta,samo je op6enitog kararktera' :govori se o slobodi Isejaca inj ihovu pr i jatel jstvu s Riml ja-nima. MoZe se, medutim, pret-postavi t i da su tada Riml janipo tv rd i l i l se jc ' ima neke pr i ja -Sn je p r iv i leg i je .

2. Nadgrobna stela. Vis(?:st. pr. n. e.)

Na nekropo l i g rdke ko lon i jelsse , u dana5n jem V isu , nadenje ve6i broj karakter ist idnihhe len is t idk ih nadgrobn ih spo-menika - stela. Prednja stra-na jedne od na j l jepS ih ima ob-l i k p rode l ja g rdkog hrama sistarknutom arhi tektonsko,mdekoraci jom (zabat, polustu-pov i , t r ig l i f i , , den t iku l i i a rh i -travi) , te rea! ist idno isklesanavrata s rudkom za otvaranje.Na arhi travu su urezana ime-na poko, jn ika , d lanova jedneSi re ob i te l j i .

3. Liburnski cipus. Podgradekod Benkovca (1-3. st.n. e.)

U podrudju. izmedu r i jeka Kr=-.ke i Zrmanje desto se nai lazina jedan spec i f idan o ,b l i k nad-grobnog spomenika . Tu ob las tnas tava lo je u an t ic i r i l i r skop leme L iburn i , pa se spome-nik, koj i se smatra svqjstve-n im tom e tn idkom e lementu ,

naziva l iburnski ,rn cipusom. lz-raden je od mono l i tnog b lo -ka, a karaklerizira ga cilin-d r idn i t rup i kon idn i zavr5e tak ,koj i na vrhu nosi borov deSer.U bazi c ipusa 6esto je izdu-bena rupa u ko, ju se polagaopoko jn ikov pepeo. L iburnsk ic ipus upot reb l javao se kaospomenik u 1 . i 2 . s t . , a po-stepeno nestaje u 3. st . n. e.pod ut jecajem vjerskih i dru-Stvenih kretanja koja su uve-la novi nadin pokapanja po-ko jn ika , t j . pokapan je t i je lanamjes to spa l j i van ja .

uX. Stela Tita Fuficija. Solin(Prva detvrtina 1. st. n. e.)

U an t icko j p rov inc i j i Da lmac i -j i saduvan je ve l i k b ro j nad-grobn ih spomenika - s te la spor t re t ima poko jn ika . Jedanod na j l jep5 ih spomenika togt ipa sacuvanih na ovom po-drud ju p r ipadao je T i tu Fu f i -c i ju, veteranu XX Iegi je. Pred-

t -

li

il

tll ltlt lrl

I

T1 Tropej

nja ploha stele podi jel jena jeu dva d i je la . U gorn jem senalaze portret i pokojnika,njegove Zene i djece (djedaksa zecom, djevojdica s pt i -com) . U don jem d i je lu s te leprikazani su dlanov'j Fuficri-ieve S i re ob i te t j i , ko ju su uant idko vr i , jeme sadinjaval ioslobodenci i robovi. portret isu izradeni s nagla5eno ide-al iz iranim crtaima l ica, u ma-n i r i s luZbene umje tnos t i Au-gustova vremena.

5. Ara Pomponiie Vere. Solin(Konac 1. st. n. e.)Fragmenti vel ikog nadgrob-nog Zrtvenika (are) Salonitan-ke Pomponi je Vere nadeni suuz idan i u zapadn i d io g rad-sk ih bedema Sa lone. Tamo sudosp je l i p r i l i kom popravkagradsk ih z id ina u v r i ie ,meopasnost i i barbarskin pr i let-nja na granice carstva koiezapodinju vec od konca 2.-91.n . e . U na tp isnom po l ju je v r -lo za.niml j iv nadgrobni natpiskoj i kaZe kako je pomponi jaVera u svom testamentu od-red i la da se od n jez ina novca(20.000 sesterci ja) podigneovaj spomenik. Nasl jednici su,medutim, moral i nadodat i zatako monumenta lan spomenikjo5 4.000 sesterci ja. Na bod-nim stranama are prikazanisu Erot i s izvrnu:tom bakl jom,simbolom uga5enog Zivota.

6. Tropej. Gardun (Svr5etak pr-vog decenija '!. st. n. e.)

T4t t

U Gardunu, sjeverno od Si-n;a, gdje je bio lo,gor r imskeVlf legile, nalazio Se spome--

n ik u das t pob jede R iml janqnad i l i r sk im us tan ic ima podvodstvom Batona. Od tog sp-o-nrenika sabui*ao se samo ie-dan man j i d io baze s k ra jn j im(desn im) d i je tom natp isnogpol ja. Desno od natpisnog po-l ja pr ikazan je u rel jefu tropej- deblo na kojem je povje-Sano oruZ;e i uza nj pr ivezanaianc ima dva zarob l iena l l i ra .Likovi su realistid ki'prikazani,s de ta l j ima i t i r ske no5n je (o -panc i , suknene h lade, f ibu la idubara) [<oju su, po dosel je-n ju , p reuze la juZnos lavenskap iemena.

7. ltladgrobna stela s prikazomodli6ja. lvo5evci (po6etak 1.st. n. e.)Medu spomenic ima s ta rog

.Burnuma (dana5nj i lvo5evci-kod KisTanja), logbra r imske

Xl legi je, vr lo vaZno mjestozauz ima u lomak nadgrobneste le s p r ikazom vo jn idk ih od-l ic ja. U sa6uvanom di jelu ste-le pr ikazano je devet okrug-i ih medal ja (pl . laterae), det i r io'grlice (torques) i detiri na-rukvice (armil lae), koje su bi-le p r idv r56ene na e l ipso idnomsp le tu remen ja . Ova od l id iab i la su n iZeg ranga, a mog l i-su ih dob iva t i i ob idn i vo jn ic i .Medut im, na d i je lu s te le ko j iJe p ropao b i l i su p r ikazan i ivijenci (coronae) od kojih suse saduvale samo vrpce.Coro,nae su bi le odl idja visegr.a'nga, Sto svjedodi da je ste-la pr ipadala of ic iru, pb svojp r i l i c i cen tur ionu.

8. Stup s titulom pisara. Solin.Ovaj stup je u Saloni stajao,po svoj pr i l ic i , pred uredomnamjesnika r imske provinci je

9

Da!maci je. Na stupu je ukle-sano: SCRTB(a) CO(n)S(uta,r is) -

"pisar" (konzularnog)namjesn ika .

9. Miljokazi.Riml jani su u provinci ja,magradi l i dobre ceste, a pr imar-na im je svrha bi la strate5kogkaraktera. O odrZavanju i or-gan'zaci j i prometa na pu-tovima re,dovito su se br inulavojna l ica. Mi l jokazi st . ! se po-stavljali dr_:Z cesta, u redovi-tim razmacima od jegne m,ille-=("1SOO qt) Bili su izradeni naj-de56e u obl iku niskog stupi-6a,, a nosi l i su ime cara i l idrugih BIAdSta\mika vlastj-(namjesnika provinci je) ko; i isu cestu gradi l , i i l i popravl jal i ,kao i broj mi l ja o.d polaznetodke pu ta .Broj milja desto se odra,Za,vao i u geografskim imenimamjesta, tako se npr. na dese-toj mi l ' j i od Salone naJazi lonaselje Ad decimu,m millia-r ium, pa od toga ima ime da-na5nje selo Dicmo, blr izu Si-nJa .

10. t{atpis o gradnjl rirnskihcesta u Dalmaciji. Sptit(Prva detvrt[na 1 st. n. e.)

Riml jani su u Dalmaai j i gradit iceste odmah nakon def ini t iv-nog pokorenja l l i r ika. NajvaZ-ni je svjedodanstvo te r imskedjela,tno,sti jes-u _ egtjrl monu=mqry!q.|!e piode s natpisimakoj i spominju gradnju det ir t r luglavnih cesta Sto su iz Saloievodile u unutra5njost. NajvdE-ni ja od nj ih iSta je od Salonedo granica provinci je, najvje-rojatnije do r.ijeke Save. Gra-dio ih je r imski namjesnik pu-bl i je Kornel i je DolabeJa.

]I

Itr '

tItltlI

: l! x

10

'N1. Natpis o gradnji mosta naGetini. Trilj.

U vezi s gradnjom cesta i je-dan je na tp is da t i ran 184. go-d ' inom n . e . , a govor i o g rad-nj i mosta preko r i jeke Cet inekod ant idkog nasel ja Ti lut ' ,um(dana5n j i T r i l j ) . Most su udru-Zen im snagama grad i le t r igradske op6ine: Rider, Novaei Delminium, koj ima su to, bezsumnje , d ik t i ra l i za jedn idk iekonomsk i in te res i .Natp is dokument i ra joS jed-nu veoma interesantnu poja-vu, a to je tzv. damnatlo me-rnoriae (osuda spomena). Tose u ovom s luda ju odnos i nacara Komoda, u di je se vr i je-me most gradio. Rimsl<i se-na t je , na ime, nakon n jegovaumorstva odredio da se nasv im javn im spomenic ima iz -b r i5e spomen na n jega, pa jetako njegovo ime otudeno ina ovom spomeniku .

12. Reljef s prikazom mita oAhilu na Skirosu. Solin(3. st. n. e.)

l z p lodn ika an t idke ces te kodPorta Caesarea u Salonipot jede ovaj vr lo zaniml j iv ial i dosta oSte6eni rel jef koj ipr ikazuje poznatu mitoloSkuscenu skr ivanja Ahi la na oto-ku Sk i rosu .Tamo ga je , na ime, p reobu-dena u Zensko ruho, sk lon i lanjegova ma1'ka Tet ida, meduk6er i k ra l ja L ikomeda. No lu -kavi Odisej ga je otkr io upra-vo u dasu kad se Ahi l , ugle-dav5i ratnike, pr ihvat io oru-Zja. Tako se Ahi l sam odao,pa je morao zajedno s osta-l im Grc ima u ra t na Tro iu i z

kojeg mu, prema prorodan-stvu, ni je bi lo povratka.U s red in i re l je fa p r ikazan jeAh i l u Zensk im ha, l j inama saSt i tom u ruc i , l i j evo su L iko-medove k6er i , a desno grdk iratnici Odisej i Diomed. Ovajrel jef je vjerojatno rad jednesa lon i ianske ra ,d ion ice , a i z -raden je prema motivu koj ije des t u an t idko j nadgrobno jumje tnos t i .

13. Sarkofag s prikazom Iova nakalidonskog vepra. Split(SvrSetak 2. il i po6etak 3. st.)

-r11tz

Ovaj sarkofag nala,zi se u Spl i -tu joS od 15 . s to l je6a , gd je gaje tada v id io poznat i pu top i -sac C i r i jak i z Ankone (C i r iacod 'Ancona) , a l i po svo j p r i l i c ipot jede iz Salone. Na pred-njoj strani sarkofaga prikaza-na je p r i6a o lovu na ka l idon-sKog vepra.Ka l idonsk i k ra l j Ene j , kod Zr t -ve o l imp i jsk im boZanstv ima, ,n i je podas t io i boZ icu Ar te -midu , pa o ,na , uvr i jedena, po-Sa l je ogromnog vepra da pu-s to5 i Ka l idon. Kra l jev s in Me-leagar okupi poznate grdkejuna,ke i krene u lov na slraS-nog vepra. Na rel jefu je pr i-kazan upravo 6as kad Melea-gar , u s red in i , napada kop l jemvepra . Od os ta l ih sud io ,n ika ulovu prepoznajemo samo Dio-skure - Kastora i Poluksa *sinove Zeusa i Lede, na ko-nj ima. Na straZnjoj stranisarkofaga ocrtan je u mnogop l i6em, joS nedovr5enom re-l je fu , lov na je lena. Na bo6n imstranama su neke scene iz

lova: na desnoj kral j Enej za.mi5 l jeno s jed i na hr id i , a donjega stoje dva mladi6a i je-dan D ioskur . Na l i jevo j bod-noj strani pr ikazan je Mele'a-gar u d ru5 tvu s jedn im lov-cem i d rug im Dio 'skurom. Mo-t i v Me leagra u an i idko j nad-grobno j umje tnos t i v r lo je6es t , je r se poko jn ik , ko j i Ie -2 i u sarko fagu, iden t i f i c i ra st rag idn im junakom ovoE mi ta .Na poklopcu sarrkofaga bio jeisklesan bradni par o,pruZenna leZaju (kline), ali je prikazotuden i u desnom ug lu i z ra -den i su kasn i je por t re t i d ru -g ih poko jn ika .

14. Sarkofag s prikazom mita oHipolitu i Fedri. Solin(Svr5etak 3. st. n. e.)

tcU s tarokr5cansko j baz i l i c i naManast i r inama u Sa lon i o ro-nacten jFve6mf dobro oduva.ni sarkofag s pr ikazo'm 6uve-nog mi ta o H ipo l i tu i Fedr i .H ipo l i t , s in a tenskog hero jaTezeja, odbio je l jubav svojenra6ehe Fedre. Ona ga zaosvetu okleveta kod muZa kaonapasnika. Zato se Tezej po-Za l i Pose jdonu, bogu mora ,ko j i mu je b io jednom obe-6ao ispun jenje svake Zel je.Tezej zalraZi da Posejdon ka-zn i H ipo l i ta , S to Pose jdon iud in i . Kad se jednom Hipo l i tvo,zio uz at i6ku obalu po5al jePosejdon morsko dudoviSteko je zap la5 i m lad i6eve kon je ,a on i se , za jedno s ko l ima is H ipo l i tom, surva ju n iz h r id i -nu. Kad je shvat i la zlo i ne-pravdu ko ju je ud in i la H ipo l i -tu . Fedra se ob ies i .

T2 "uroofag

s pr ikazom lova na kat idonskog vepra

;'11

| ,J Sarkofag s pr ikazom mita o Hipol i tu i Fedri

t , * r

t

. , l [ 1 : '

.

Na predn jo j P loh i sarko fagaprikazana su tri Prizota tepr ide . U l i jevom ug lu s jed iFedra okrulena dvorkinjama.U s red in i je H ipo i i t u dasukad pr ima l jubavnu iz iavuFedr inu (p ismo na vo5tan implod icama) . Na, desnom kra-ju s jed i tuZn i Teze j . Na l i je -voj tbodn'oj strani sarkof aganalazi se f i lozof sa svi tkont,a na desno j go l i m lad i6 s ko-p l jem u ruc i i s kon jem (Posvo j p r i l i c i H ipo l i t ) . Nedovr -Sen i pok lopac sarko faga iz ra -den je u ob l i ku leZa l jke nakojoj podiva bradni par. Sar-kofag je, v jerojatno, djelomaloaz i j sk ih rad ion ica , a uzo-r i i mot iv posuden i su izumjetnost i at ickih sarkofaga.

'15. Sarkofag s prikazom borbeKentaura i Lapita. Split(SvrSetak 2. il i podetak 3. st.n. e.)

U jednoj renesansno-barroknojku6 i u Sp l i tu uz idan je an t id .ki sarkofag kojeg je gipsaniod l jev ovd je i z lo2en. Mi t oKentaur ima i Lap i t ima pr ida onj ihovoj svadi na svadbi La-p i ta P i r i to ja . Kentaur i , m i to lo -Ska b ica s kon jsk im t rupom,nenaviknut i na vino, ubrzo surse op i l i i j edan od n j ih poku-Sao je otet i Pir i to jevu zarudir i -cu. Zbog toga se zametnuokrvavi boj koj i se zavr5io po-bjedom Lapita. Taj je mito-loSk i mot iv sa s imbo l ikom he-ro jskog umi ran ja i smr t i b ioveoma omi l jen u g rdko j k la -s idno j umje tnos t i , pa su gakor is t i le i kasn i je a t i6ke rad io -nice sarkofaga.

'!6. Fragmenti sarkofaga serotima. Solin (Podetak 3. st.n. e.)

U istoj kul i lapidari ja nalazise jo5 neko l i ko man j ih u loma:ka ko j i takoder p r ipada ju spo-menutoj grupi at i6kih sarkofa-ga. Na dva fragmenta pr ikaza,ni su erot i u lovu. Pr izor i sero t ima b i l i su v r lo po ,pu la rn iu nadgrobnoj umjetnost i car-skog doba, a vr lo je dest mo-t i v lova ko j i ima s imbo l idnoznadenje zagrobnog Zivota.

17. Fragment sarkofaga s dvijeMuze. Solin (Frva pol. 3. st.n. e.)

T4JoS nekol iko fragmenata at id-kih sa'rkofaga pokazuje visokumje tn i6k i domet t ih rad ion i -

13

ca. Na jednom od n j ih Pr ika-zane su dvije djevojke kakosviraju. Najvjerojatni je se ra-di o Muzama, za5t i tnicamaumjetnost i , , koje se desto po-javt juju na nadgrobnim spo-menicima kao odraz udenjada muzidko i f i lozofsko obra-zovanje osigurava besmrtnostu zagrobnom Zivotu.

18. Stela Gaja Utija. Solln(Podetak 1. st. n. e.)

tcStela pomorca Gaja Ut i ja Pro-nadena je u zapadnom d i je lusalonitanskih gradskih zidinau kojima je bio uzidan znatanbro j nagrobn ih spomenika izobl iZnje nekropole. Na stel i suprikazana tri portreta, klesanau real ist idkoj manir i r imske re-publ ikanske umjetnost i . lakoje stola sasvim sigurno nasta-la u doba kad se ve6 po6injupravi t i idea, l iz i rani portret i (uskladu s razvojem umjetnost iu Augustovo doba), ipak jeraClena u tradici j i republ ikan-ske portret ist ike. lspod natPi-sa prikazaLna je rimska trgo-vadka lada (navis oneraria)

llfFragment sarkofagaI r sdv i i emuze

l L l ! l l l l : l :r l i ! i i i i "iliiiit!:: l : : l l r : : r :t l : : t l : : ,, l : : : : i :, : : : l : : :

' : i : :

Steta Gaja ut i la J$

16

kao znak zan iman ja poko jn i -ka. U natpisn, koj i je sastav-l jen d i je lom r : s t ihov ima,spominju se Gaj Ut i je i nje-gova Zena (concubina), koja,po r imskom gradanskom pra-vu, po svoj pr i l ic i kao oslobo-den ica , n i je ima la p ravo Ie -ga lnog braka.Posl jednja tr i st iha koj i u pr i-. !evodu rg lase : "Mnogo samlu tao kopnom i morem, umrosam u domovini i sad ovdjeleZim. Preostao je samo spo-men ik s imenom i n i5 ta d ru-go" - i s t idu skept i6k i nazorna Zivot ranog carskog doba.

19. Nadgrobni spomenik Zene.Solin (SvrSetak f. i l i po6e-tak 2. st. n. e.)

lz poznale salonitanske ne-kropole na Kapl judu pot jedeovaj vr lo interesantan nad-grobn i spomenik t ipa s te le sdubokom ed iku lom u ko iu sestavl jao portret pokojnika. Tajt ip nadgrobnog spomeni j<a sa-duvao se u Saloni u dva pr i-mjerka. U fr izu ispod zabataisklesan je niz predmetasvakodnevne Zenske uootre-be, pa se po tome zakl judujeda je pr ipadao nekoj Zeni. Uredosl i jedu s l i jeva na desnoprikazani su: koS, ukosnica,

bod ica za par fem, s t ruga lo(str igi l is) , stol ica od pletenes lame, ku t i ja (za nak i t? ) , Skr i -nja, svitak za namalanje l<on-ca , k lup ica za noge, sunco-bran , ponovno bod ica za par -fem te ig la i kuk ica za p le te -nje. U zabalu je pr ikazanorodenje Venere iz mora. po-I<raj boZanstva su fantast i6nemorske Z ivo t in je .

20. Poklopac sarkofaga AurelijaSatrija. Solin (Prva detvrtina4. st. n. e.)

Nad grobn icom, i zdubenom uZ ivo j s t i jen i , ju2no od tzv . Go-sp ina Otoka na Jadru u So-l inu o tk r iven je pok lopac sar -ko faga. U grobn ic i su b i l i po-kopan i b ra t i ses t ra Aure l i ieSat r i je i Aure l i ja Maks ima.Njihovi portreti prikazani suu ugaon im akro ter i j ima. Oso-b i to je zan iml j i v por t re t d je -dal<a Aurel i ja Satr i ja koj i izasvog desnog uha ima dupe-ral<, Sto svjedoci da je djecakbio dlan egipatske vjerske za-j e d n i c e u S a l o n i . e u p e r a k ,na ime, znad i da je d jedak b iopod za5t i tom boZanske mai-ke lz ide (kao i n jen s in Ho-rus) do svo je puno l je tnos i i .Tada se taj cuperak 5i5ao uznak da se djedak prima u za-

jedn icu kao n jez in punopravn id lan . l za ramena d jedaka Sa-t r i ja na laz i se d ip t ih (vo5ta-ne tab l i ce) , S to je s imbo l n je -gova upuc ivan ja u i z i jadke mi -ster i je. Na ternel ju izrazi loekspres ion is t idk ih c r ta l i ca ii r i zure , ko ja ve6 na l id i na onuiz doba cara Konstant ina, sar-kofag se moZe dosta preciznodat i ra t i .

21. Sankofag s prikazima godis-njih doba. Solin (3. st. n. e.)

Sarkoi 'ag s pr ikazima godiS-n j ih doba pronaden je u So l i -nu i826. god ine pr i jednomod prv ih a rheo loSk ih i s t raZ i -va,nja. Sa svake sirane nat-p isnog po l ja , u ko jem se spo-min ju poko jn ic i HomonoeaZos inre i n jez in suprug Sept ; -mi je Luci je, pr ikazana su podva ero ta sa s imbo l i rna qo-

17

di5nj ih doba. Li jevo su perso-ni f ikaci je Time i Prol je6a, adesno, Ljeta i Jeseni. GodiSnjadoba na nadgrobn im spome-n ic ima ima ju s imbo l iku za-grobnog Zivota duSe i v je6-ne izmjene Zivota i smrt i . Pr i-kazi godi6nj ih doba bi l i su 6e-sti u carsko doba zbog utje-caja helenist i6ke umjetnost i .

22. Sarkofag Valerija Dinensa iAtije Valerije. Solin (3. st.n. e.)

Na zapadnoj salonitanskoj ne-k ropo l i p ronaden je jed in i dosada otkr iveni neopl jadkanisarkofag. Ostao je poStedenpo svoj pr i l ic i zbog toga Stose na, lazio postrance od r im-ske nekropole uz cestu kojaje vod i la p rema Trog i ru . Usarkofagu su bi l i pokopani Va-ler i je Dinens i At i ja Valer i ja,mladi bradni par, koj i su pre-minu l i v r lo mlad i , u 27 . odnos-no 18 . go ,d in i Z ivo ta . Na pro-del ju sarkofaga, sa,strana nat-pisnog polja, prikazana sudva kr i lata erota, a u akrote-r i j ima dva erota vjednog sna.U sarkofagu je, , na kosturu Ze-ne, pronaden vr lo l i jep Zenskinakit ( iz loZen u dvorani, u vi-t r i n i 2 1 ) .

23. Reljef s boianstvinra rim-skog Panteona. Split.(Svrdetak 2. il i podetak 3. st.n. e.)

U k ra jn jem d i je lu l i j evog k r i lalap idar i ja i z loZen i su spome-nici kuttnog karakiera, oso-bi io boZanstava koja su seStova la u Da lmac i j i . Jedan odna jznada jn i j ih spomenika utom d i je lu jes t re l je f s p r ika-zom vaZni j ih r imskih boZans-tava, koj i je nekad bio uzidanu star i zvonik spl i tske ka' te-drale. U sredini rel jefa nalazise r imsk i v rhovn i bog Ju-pi ter sa 2ezlom u ruci , sa stra-ne mu je Zena Junona ko jaizl i jeva Zrtvu na plamen ma-log Zr tven ika . l za n i ih je Mer -kur , o l imp i jsk i g lasn ik , zaSt i t -n ik t rgovaca i vod i te l j poko j -n ika u podzeml je , p r ikazan skapom ko ja ima k r i l ca na obo-du. L i jevo od Jup i te ra na laz ise Minerva, prikazana' u rat-nidkoj odori (5l jem, St i t i t<o-p l je ) , a s n jez ine desne s t raneje sova, s imbo l bo i i ce mu-dros t i . N jo j na l i jevo na laz j sed iv in iz i ran i hero j Herku l , skoZom nemejskog lava prekol i jeve ruke . Na desno j s t ran ido Junone stoj i Mart , bog ra-ta, u r imskoj ratni6koj opre-mi, a do njega maloazi jskaboZica Kibela. vr lo Stovana uRimu i u p rov inc i jama. Ova j

reljef bio je centralni dio je-dne ve6e kompozicije s pri-kazom boZanstva.

24. Reljef Mitre. Solin.U Saloni se na5lo vi5e reljefas pr ikazom diviniz iranog per-zijskog heroja Mitre. Taj kultse proSirio po ditavom rim-skom carstvu, a prenosili suga dosel jenici i leEionari izor i jentalnih provinci ja. Sve-ti5ta vjernika nalazila su seobidno u nekoj podzemnojprostor i j i i l i pedini . U sre-diStu reljefa bio je redovitoprikaz Mitre u dasu ka,dubi ja bika ubodom nola uvrat. lz bikove krvi trebada nastane ditav Zivot na ze-mlj i . Pokraj bika pr ikazani supas, duvar njegove du6e, tezmija i Skorpion, koji pokuSa-vaju sprijediti dudo nastankaZivota. U gornjem di jelu re-l jefa obi6no su personif ika-ci je nebeskih t i je la, sunca(Sol) i mjeseca (Lurna), teznakovi zod'ijaka. lJlitraizamje dugo vremena bio iakmackr56anstvu u borbi za vjerskuprevl ,ast. Kulminaci ju dosiZeu 3 . i 4 . s t . n . e .

25. Reljef s personifikacijomgrada Salone. Solin (4. st.n. e.)

llll

III

t,t E i| !r!II riii

| -i::l - !

t@I : , , ,

i,t:tf

T na strani o.

18

U kamenom luku gradskihvrata u Saloni ( lzv. PortaCaesarea) bio je ugraden re-l jef s personif ikaci jom gradaSalone (Tyche Salonitana).Salona je na rel jefu predstav-ljena kao Zena sa zastavom(vexillum) u ruci i s krunomu ob l i ku g radsk ih z id ina naglavi . Li jevom rukom naslanjase na modius (r imska mjeraza Zito) iznad kojeg se vidik lasje, s imbol blagostanjagrada. Na vexillumu su krati-c e M I V S F k o j i h p o t p u n itekst qlasi : Mart ia lul ia Vale-ria .QqlgralgL4, a*i;16-msluZbeni naziv grada Salone.Spomenik treba dat irat i uv r i ieme Konstanc i ia . iednoood sinova, Konstant ina Vel i -kog-u doba k,ad su na,jstarijagradska vrata u Saloni doZiv-jela radikalnu rekonstrukci ju

26. Amfore i pitosi. Raznana!azi5ta.

Sasvim pr i kraju l i jevog kr i lalapidari ja, uz samu muzejskuzgradu, izlolene su amfore,pi tosi , opeke i drugi keramid-ki mater i ja l svakodnevne upo-trebe. U amforama se duvaloi p renos i lo v ino , u l je i d rugeteku6ine, osobito zabini, kaoSto su garum i muri ja (razno-vrsni sokovi usol jene r ibe). Pi-tos i , na l i k na badve, s luZ i l i suza. spremanje 2i ta i ostal ihvrsta hrane. Amfore su oso-bi to vaZan arheolo5ki mater i-jaf jer desto nose Zig proizvo-dada s pol jopr ivrednih doba-ra, pa su vaZne za studij eko-nomike u an t ic i . Ve6 ina odizloZenih amfora pot jede izp,otopl jenih r imskih brodova.

27. Olovni sarkofazi. Solin.

U supro tnom kr i lu lap idar i ja ,uz desnu s t ranu muze jskezgrade, smje5teno je nekol i -ko olovnih sarkofaga. Na po-znat im starokr56anskim ne-kro'polama Salone (Marnast i-r ine, Marusinac) prona5ao se,naime, dosta vel ik broj o, lov-nih sarkofaga, od "koj ih nekioponaSaju izgled drvenog l i -jesa (za odraslu osobu i zadijete). Pokapanje u olov_nirn

i,111""'lir,fi ; I:,HFfl, it i j eku 4 . s t . n . e .

28. Stela Julije Vaterije. Solin(4. st. n. e.)

Jedna od posl jednj ih portret-nih stela nadenih dosada uSa lon i jes t ona Ju l i je Va le r i je .U niSi, ispod zabata, izradenje portrei Valer i je u ,rnanir ikasnoant idke umjetnost i . Oso-bi t interes pobuduje bogatoizvezena no5nja Zene. Ta noS-

Snja je vjerojatno tzv. dalma-t i ka (ko ja je dob i la ime poDalmac i j i , gd je je , navodno,nastala), al i se na njoj odi tujei utjecaj Orijenta u bogaitstvuukrasa.

29. Urna gladijatora Thelonika.Solin. (2. st. n. e.)

Kroz ditavu povijest ljudskogroda izmjenjuje se obred spa-l j ivanja pokojnika s obredompokapan ja . Tako su R iml jan idugo spal j ival i pokojnike, svedo 2. st . n. e. , kad prevladavaobred pokapanja pod sve ja-dim ut jecaj ima s lstoka. Urne,u koj ima je bio pepeo pokoj-nika obidno su se zaka,pai le uzemlju i l i su se pohranj ivaleu grobnim komorama - mau-zo I e j i m a._ N ai 6e5j1_tip-llflle _uSa lon i je va l j kas tog ob l i ka , s_---_--.ffi lop@' _ - - : -ffi-+aPnenca. Medutim.l j epS i p r im jerc i , osob i to on i snatpisima, svjedode da su seurne postavl jale i na nekomvidl j ivom mjestu, naj6e56e napo l icama za jedn idk ih g robn i -ca , lzv . ko lumbar i ja . Medu ta -kvim pr imjercima ist i6e seovdje, po svom zaniml j ivomnatpisu, urna gladi ja, tora The-lonika. On je bio ret iar ius, bo-rac koj i se u areni bor io obo-rulan mreZom i trozubom.The lon ik je b io jedan od r i -jetkih sretnika koj i su izbjegl ismrt u areni, jer u natpisustoj i da se kasni je nalazio, uudruZenju is luZenih gladi jato-ra. Inade,, desetak saduvanihnatpisa gladi jatora iz Salonesvjedodi da je najvedi broj gi-nuo v r lo rano, odmah nakondvadesete godine Zivota.

19

30. Poklopac urne gladijatoraCrescensa. Solin (2. st.n . e . )

Od os ta l ih i z loZen ih p r im jera-ka zan iml j i v je pok lopac urneBELl (a to r?)CRESCENS, iz ra -den u ob l i ku k rova ku6e, sugaon im akro ter i j ima. Na s re-d in i p redn je s t rane pok lopcaprikazan je geni j v jednog snakao djedak koj i spava leZe6iLr Sko l j c i .

31. Dvi je herme. Sol in (Prvapol. 3. sl. n. e.)

Podasnu cent ra lnu loZu u sa-loni tanskom amfi teatru ukra-Sava le su herme, b is te s dv i jeg lave , ko je su se uk lapa le uogradu loLe, a v je ro ja tno i uograde po jed in ih ka tova , od-nosno ga le r i ja . Jedna o ,d i z -loZen ih hermi p r ikazu je dvabradata l ika, koi i su moldakasne kop i je por t re ta nek ihgrck ih f i lozo fa , govorn ika i l ip jesn ika . Druga herma pred-s tav l ja jedno bradato l i ce sv isoko uzv inu t im obrvama i sk r i l c ima na g lav i te jednomlado l i ce bez brade.

32" Foklopac sarko{aga sprikazom posrnrtne gozbe.Sol in (Pol. 3. st . n. e.)

Na ovom pok lopcu, ko j i nepr ipada sarko fagu pod n j im,nalaze se portret i bradnog pa-ra u ugaon im akro ter i j ima is -pod ko j ih su uk lesan i n j ihov in a d i m c i ( S i m p l i k i i K a m p a g i ) .U zaba lu , u s red in i , p r ikazanje i s t i b radn i par kod pogreb-ne gozbe (agape) , u po lu le -Ze6em po loZa ju , ko j i je b iouob ida jen i nad in s jeden ja p r igozb i . Pred n j ima je ma l i s to l

s je lom i k ruhom, boca i da-5e. Tu je joS jedna pt ica (svra-ka?) , i spod ko je je n jez inogrdko ime Panegor is (S to zna-d i b rb l i i v i ca) , i dva psa tako-d e r s n a z n a d e n i m i m e n i m a -Ahat ia (Sarko) i Lampadis(brz kao mun ja) . Mot iv po-grebne gozbe veoma je 6es tn a n a d g r o b n i m s p o m e n i c i m au ant ic i , a l i u Sa lon i ie sasv imtzuze lan .

33. Pr ikaz Zena pr i radu. Sol in(3. st . n. e.)

tcN l ^ { " - ^ * ^ ^ + , , ^ ^ 1 , . ^ 1 a ^ ^ ^ ^r \ a i l 4 v i l r g I r u > d , n r u t d g d , , I l c l -

d e n o m u S a l o n i u o l o d n i k u u -l i ce , p r ikazano je pe t Zena ka-ko sjecje. a iznad giave svakepojedine nalazi se zvonol ik ip redmet neodreoene namje-ne . Pre tpos tav l ja se da su ioZene ko je p redu vunu i da jena ta j nad in p r ikazana nekarad ion ica teks t i la . Predmer t iiznad glave - po toj pretpo-s tavc i - b i l i b i dnevna ko l i -d ina vune ko ju t rebra opres t i .

34. Stela Aurelija Valerina. So-lin (Po6etak 4. st. n. e.)

Na ovo j i zuze tno zan iml j i vo jnadgrobno j s te l i p r i kazan jemuSkarac oCjeven u tun ikudug ih rukava s bogato ukra-Sen im kra jev ima, ogrnu t p laS-tem ko j i je na desnom rame-menu pr i6vr56en f ibu lo in ka-snoant ic l<og t ipa . l spod por -treia je natpis iz kojega do-zna jemo da je poko jn ik Aure-l i je Va le r in b io ug ledna roda(vi te5kog staleZa) i da je biota jn ik namjesn ika Da lmac i je .Umro je u N l ikomedi j i (Ma la

Azi ja), Diokleci janovoj pr i jes-to ln ic i , gd je je v je ro ja tno o-bavl jao neki zadatak.

35. Stela stenografa Asterisa.Solin (Podetak 4. st. n. e.)

Ma la i neug ledna s te la d jeda-ka Aster isa ima vel iko znad,e-nje za poznavanje stenograf i -je . Gorn j i d io s te le s por t re -tom djedaka je, na Zalost, o5-tecen, al i je za sre6u saduvand i tav d ip t ih ko j i d jedak drZ iu r u c i . N a d i p t i h u s u , n a i m e ,uk lesan i ne ,poznat i znakov iko j i su p ro tumaden i kao s te -nogra fsko p ismo. 0 i tan je jet ih znakova veoma nes igurno,al i se pretpostavl ja da bi sa-drZa j mogao b i t i ova j : sv i on ikoj i su po5toval i Aster isa po-maga l i su n jegov im rod i te l j i -ma da pod ignu ta j spomenik .S tenogra f i ja je b i la poznata uant ic i , a pos to ja lo je i v i5e s i -stema takvog pisn' la. Poznat icen la r te v je5 t ine b i la je A lek-sandr i ja u Eg ip tu . P jesn ik Au-zoni je (4. st . n. e.) pjeva ojednom d jedaku ko j i p iSe br -Ze od izgovorene r i jed i . Bezobzira na to Sto je to u ovomsluca ju p j -^sn idka f igura , smi -je se zak i jud i t i da je b rz inatog s ienogra fskog p isan ja b i -Ia ve l i ka .| la s te l i se na laz i i g rdk i na t -p is u s t ihov ima ko j i u p r i jevo-d u g l a s e :

"Mlados t i cv i je t i rod i te l ja ve-l i k u d i k u ,Aster isa ovog narn tu opaki u-g r a b i H a d .Urna, koju prornatraS, putni-6e . sadrZ i o rah mu.Ocu i ma jc i mu pak os tadesuza i jad" .

i

,: l :.,,!::!!! i

Jft Prikaz 2ena pri raou| \,,

,r:a::iiTIl!

:. :. i::aitr;

[s.s&

TZ *uonrobni spomenik Aure l i ja Aure l ' i jana

::ii:!iii!4n!

il

22

Posl jednja tr i retka napisanasu u oroz i :

"Budi hrabar, moj Aster ise!lV lnog i su (umr l i ) p r i je tebe,mnog i 6e (umr i je t i ) pos l i je te -be . N i tko n i je besmr tan" .

36. Zrtvenik s pepelom. Sotin(2. il i 3. st. n. e.)

Za povi jest kul tova i obreda uanlici izuzetno je valan ovajmal i Zrtvenik, sa straZnje stra-ne pravokutno izduben, aspr i jeda i na bodn im s t rana-ma s t ro l i sn im o tvor ima. Ta-kv i Z r tven ic i , i zuze tno r i je tk i ,s luZ i l i su za s imbo i idke Zr tve .U nu t r in i se , na ime, pohran j i -vao pepeo prve Zrtvovane 2i-vo t in je , a u posud ic i i sk lesa-no j na v rhu Zr tven ika pa l io setamjan. Pepeo ir tvovane Zi-vo t in je imao je , p rema mis te -r i j sk im re l ig i jama ant ike , n ra-g icnu mo6, pa v i5e n i je t re -ba lo p r inos i t i da l jn je k rvneZr tve , nego samo s imbo l idnopa l jen je tamjana.

37. ltladgrobni mozaik AurelijaAurelijana. Solin (3. st. n. e.)

t(Ovaj mozaik, umetnut u ka-menu p lodu, pokr ivao je u je -dnom mauzo le ju u Sa lon ig rob 9-god i5n jeg d jedaka Au-reliiana. Djecak je prikazankako s jed i sa sv i tkom u ruc i ,a sa s t rane se na laz i o t i ca( ja reb ica?) , herma. s g lavomnekog boga (Apo lon i l i D io -niz) te njegov nadgrobni na,t-p is . Moza ik je po l i kovnomsadrZa ju jed ins tven, a n jegovs i m b o l i d n i s m i s a o n i i e s a s v i mrazjaSnjen.

38. Reljef s prikazom lova. Solin(SvrSetak 1. il i podetak 2. st.n. e.)

T8Ovaj je re i je f d io jedne ve6ec je l ine u ko jo j su na v iSe s l id -n ih p loda b i le p r i l<azane sce-ne lova . Te su p lode pr ipada-le po svo j p r i l i c i nekom ve-iem nadgrobnom spomeniku ,ko j i je ve6 u an t idko doba b ioporu5en, je r je saduvana p lo -ca pronadena uz idana u r im-sk i vodovod.Na l i jevo j s t ran i je p r ikazanlovac s kop l jem i psom. Dvo-j i ca na desno j s t ran i vade u-t robu ovna l<o ja se ob idnopr inos i la kao Zr tva .Prizor i lova zavr5aval i su vje-ro ja tno pr ino5en jem Zr tve .

39. Sarkofag s Kristovim mono-gramorn. Solin (5. st. n. e.)

Na starokr5ianskim sarkofa-z ima Sa lone na jcedc i je l i l i ov -ni motiv svakako Kristov rno-nogram i l i k r iL . Kr is tov mono-gram sastoj i se od dva grd-ka s lova X P, t j . od prv ihdva iu s lova imena Hr is tos i i iod I X , podetn ih s lova grd-kog ob l i ka imena lesus Hr is -tos. Uz ovaj monogram javl ja-ju se i grdka slova A i f2, prvoi pos l jedn je s lovo grdkog a l fa -be ta , sa s imbo l ikom ko ja sejav l ja u Apoka l ips i apos to lal v a n a . G o l u b i c e u o v o m p r i -kazu s i rnbo l i z i ra ju v je rn ike izagrobn i Z ivo t .

40. Fragmenti poklopca staro-krS6anskog sarkofaga" Solin5. st. n. e.)

Od pok lopca sarko faga, i z ra -

denog u jedno j sa lon i tansko jrad ion ic i 5 . s t . saduva la su

se dva ugaona akro ter i ja is red i5n j i zabaI " T i su f ragmen-t i zan iml j i v i zbog s in rbo l idkogprikazivanja vjerskog sadrZa-ja i uklesai iog teksia.

U l i jevom akro ter i ju p r ikaza-ne su t r i ovce , a i znad n j ihuk lesana su imena Ses io r iceaposto la . Na s red iSn jem jezaba lu Kr is t kao jagn je narn is t i cnom brdu iz ko jeg izv i -ru ce t i r i r i j eke . Pr i v rhu za-bata je Kristov monogram, aispod tekst: Ecce Agnus Deiqui tollit peccatum saeculi. Udesnom akroter i ju su takodert r i ovce i pokra j n j ih uk iesa-na imena preos ta ie Ses tor iceapostola.

Sarkofag na kojem su posta-v l jena ova t r i f ragmenta pr l -pada takoder jedno j sa lon i -tansko j rad ion ic i , a l i je i z kas-n i jeg v remena i da t i ra se L t6. st .

41. Sarkofag Jul i je Aurel i je Hi-lare. Solin (4. st. n. e.)

U akro ter i j ima na pok lopcuovog sarkofaga saduvala suse dva karakter ist icna pr ika-

za: u l i j evom Dobar pas t i r sovcom na led ima, a u des-norn stablo s dvi je ovce.Obidno se smatra da rnot ivpas t i ra s ovcom na led ima l i -kovno personif ic i ra novozav-je tnu parabo lu o Dobrom pa-s t i ru ko j i t raZ i svo ju za lu ta luovcu i nos i je na led ima usvoj tor. Taj motiv posudenje i z poganske ikonogra f i je(Flermes Krioforos), ali je ukr56anstvu dob io nov i s rn isao.

Posto je mi5 l jen ja da mot iv pa-st i ra s ovcom na ledima tre-ba pr ipisat i poganskoj misa-onoj ba5t ini , jer, navodno, tajpr ikaz personif ic i ra vr l inu hu-manitas (dovjekol jubl je) kojazajedno s pietas (bogol jubl je)ivor i tzv. dvovrl insku et iku, o-snovu mora lnog pog leda nasvi jet kasnoani idkog 6ovjeka.J:o tumadenje vjerojatno nedo laz i u obz i r u odnosu naova dva salonita,nska sarkofa-ga s Dobr im pas t i rom, je r sera,di o nalazima koj i pot jeduiz najvaZni je starok156anskenekropo le u Sa lon i .

S kr56anstvom se javl ja u o.-lon i jedan nov i ob l i k nadgrob-nog spomenika . To je kame-na p loda t ipa menze (s to la )koja je stajala na det ir i noge,p l i t ko i zdubena i s jedn im iz -l jevom. Nadgrobn i na tp is najednoj od nj ih naziva tu vrstuspomenika la t insk im imenompiscina. Takav obl ik spome-n ika b io je pogodan za nad-grobne gozbe koje su i u ra-ncm kr56anstvu bi le vr lo po-pu la rne , a t ra . iao je u 4 , 5 .i 6 . s t . n . e .

43. Oltar i oltarna pregrada.Solin (5. st. n. e.)

Prezbiter i j (dio s ol taro'm) ba-z i l i ke na Manast i r inama u So-l inu b io je , kako je to uob ida-jeno u starokr5canskim crk-vama, odvo jen od lade l i je -pom pregradom od mramora,sastavl jenom od stupi,5a upravokutnom okviru. Pot jede,po svo j p r i l i c i , , i z rad ion icana Prokonesu (dana5nja Mar-ma, ra na Mramornom moru) .S l i6nu pregradu ima la j , : igradska episkopalna crkva uSa lon i .

23

lspred ove pregrade iz lolenaje ol tarna ploda (mensa) izbaz i l i ke na Marus incu , ko jaima ob l i k p ravokutnog s to laod mramora .

44. Nadgrobna ploda mu6enika.Solin (Podetak 4. st. n. e.)

U starokr56anskoj bazi i ic i naKap l judu u So l inu b i l i su po-kooan i sa lon i tansk i muden ic isve6enik Aster i je i detvor icavo jn ika D iok lec i janove t je les-ne s t raZe: Ant ioh i jan , Ga jan ,Te l i je i Pau l in i jan . N j ihov grobpokrivala je ova masivna plo-6a na kojoj su det ir i kolutai o ravokutna udub ina . V je -ro ja tno je da su t i ko lu t i us tvar i tan ju r i ko j i su s luZ i l i zanadgrobne gozbe nar g robu.Tanjur i su rasporedeni u ob-l i ku s lova T , S to je konsp i ra -t i vn i ob l i k k r iZa .

45. Natpisi mudenika Domnlja idrugih mudenika. Solin(Svr5etak 6. st. n. e.)

. .;::' ,"ft:'."n;..*-, :

) 11

t ,

'

Jedan je od na jvaZn i j ih spo-rnenika sa, loni tanskog kr56an-stva fragment nadgrobne plo-de Domni ja (Du jma) , muden i -

''i,,j'':;)

Nadgrobne piscine.

T8 *",;"f s prikazom tova

Sarkofag Dobrog past ira

26

ka i prvog salonitanskog bis-kupa. Cd na tp isa se saduva loneko l iko s lova Domni jeva i -nrena i todan datum njegovesmr t i ( i l i depoz ic i je ) : '1 '1 . tV304. god ine .Pokra j Domni jeve nadgrobneplode natlaze se f ragmentinadgrobn ih menza i nek ihdrug ih i s iaknut ih sa lon i ia ,ns-k ih b iskupa i muden ika . Medun j ima su osob i to vaZne men-ze b iskupa S imfer i ja i Ga janate muden ika Sept im i ja . Tu jeiz lo2en i na,dgrobni na, ip s (us t ihov ima) p rezb i te ra l vana,ko j i je b io poko 'pan u baz i l i c imucen ika Anastaz i ia na Ma-r u s i n c u u S a l o n i .

46. Sarkofag Dobrog pastira.Solin (Prva detvrtina 4. st.n. e.)

TOa \ )Ovaj sarkofag, naden u bazi-l ic i na Manasi i r inaima, izazvaoje i zuzetnu paZn ju b ro jn ih i s -l raZiva1,a od svog otkr ivanjapr i je v iSe od 100 god ina , pado danas. Na predn jo j s t ran isarkofaga prikazan je u sre-d in i Dobar pas t i r s ovcom naled ima, l i l evo od n jega je Ze-na s d je te tom na ruc i , ok ru-Zena grupom l jud i , a desnomu5karac sa svi tkom u ruciisto tako okruZen grupom l ju-di . Na desnoj bodnoj stranisarkofaga prikazana su vrataHada (podzeml ja ) i nekot ikoosoba, a na l i jevoj je kr i lat ierot s izvrnutom bakl jom. Tipr izor i i raznovrsni motiv i najednom te i s tom spomenikupredstavljaju izuzelak i jedin-sivenu pojavu u starokr56an-skoj umjetnost i .

47. Sarkofag s prikazorn prije-laza lzraelaca preko Grve-nog mora. Spl i t (Druga pot.4. st. n. e.)

T10lako se ovaj sarkofag nalaziood 14 . s t . u samostanu Malebra6e u Sp l i tu , v je ro ja tno po-t jede iz So l ina . Do 15 . s t . un jemu su se duva le re l i kv i jesa lon i tanskog muden ika Fe l i k -sa. Na prodel ju sarkofaga iz-raden je poznat i starokr56an-sk i mot iv p r i je laza lz rae lacapreko Crvenog mora pod vod-stvom Mo,js i ja.Na l i jevoj strani v idi se fara-onova vojska kako tone u va-iove, dok su na desnoj lzrael-c i s Mo js i jem u s red in i ko j ije dudotvornim Stapi6em ras-tvor io ' more da omogudi lzra.e lc ima b i jeg . Sasv im desnonalazi se stup vatre koji je lz-rae lc ima pokaz ivao pu t . Nadqgnoj bodnoj strani je zng[<s Kristovim monogramon t la--barum) izmedu Ova apostota.Na straZnjoj strani u sredininalazi qe orantica- Ze,na-kolja mo l i ra5 i ren im rukama - ana krajevima po jedan mu-Skarac, po svoj pr i l ic i dva a-po'stola.Sarkofag pot jede iz racj ion!ceu gtqdq ry11u

48. Kapiteli iz krstionice. Sotin(Druga pol. 6. st n. e.)

Predvorje salonitanskog bap-t i s te r i ja (p rema sporednomulazu u gradsku baz i l i ku) b i -lo je ukra5eno gran i tn im s tu -povima na koj ima su se nala-z i l i l i j ep i mramorn i kap i te l i odprokone5kog mramora. Ti ka-

p i te l i nemaju v i5e poznatu k la -s icnu shemu s akantusov iml i56em, nego su ukra5en i d ip -kasto perfor iranim rnot ivom'iozova l i56a, a namjesio vo, lu-Ia nalaze se l ikovi pt ica grab-l j i v i ca . Ta j t ip b izan tsk ih ka-p i te la b io je ra5 i ren osob i tou jadranskom krugu.

49. Zabat oltarne ograde. Split(10. st.)

T11

[Mramorni zabat ol tarne o-grade pot jede iz stare crkvesv. Petra na Ludcu. Izvrstanje klesarski rad, a inne njeEo-va majstcra, k lesara Petrusa,

T11 ,^rut ottarne osrade

zabljeleno je na poledini.Djelo tog klesara di ja je vje-St ina o6 ig ledna, pokazu je ka-ko se tradici ja l<amenorezad-I<og obrta nastavila i razvija-la u dalmatinskim ranosred-njovjekovnim gradovima.

50. Posvetni mozaiiki natpis izepiskopalne bazilike. Solin(5. st. n. e.)

U t jemenu apside sjeverne ( l i -jeve) biskupske gradske bazi-l ike u Saloni na5ao se posvet-n i na tp is u moza iku u ko jemse navod i da su sa lon i tansk ib iskup i S imfer i je !n jegov ne-cak i nas l jedn ik Hez ih i je sa-grad i l i novu baz i l i ku na mjes-tu stare - v jerojatno poru5e-ne crkve. Bazi ' l ika je posve-6ena Kr is tu , kako je b io ob i -daj u to vr i jeme. Oba u natpi-su spomenuta biskupa poZndrte' su l i6nost i u kr56anskomsvi jetu na, podetku 5. st . n. e.Natp is g las i :

-

NOVA POST VETERACOEPIT SYhIFERIUSESYCHIUS EIUS NEPOSc(u)M GLERO ET POPULO(FE)CrTHAEC MUNERADOMUS XPE (GHRTSTE)GRATA TENE

51. Natpis iz crkve sv. Troiice.Split (9. - 10. st. n. e.)

Ovaj je natpis naden u rano-srednjovjekovnoj crkvici sv.Tro j i ce u Po l judu u Sp l i tu . Pc-lovica na,tpisa (lntrantibus Pax- mi r on ima ko j i u laze) p isa-na je na uob i6a jen i na6 in , a l is lova druge polovice (exeun"t iburs pax - mir onima koj iizlazeJ izvedena su naopako,kao da se zrcale u ogledalu.

52. Plutei iz katedrale i frag-nnenti iz zvonrika. Split.

Medu l , ' ragmentima srednjo-v jekovnog d i je la lap idar i ja v i -dno mjesto zauzima, fragmentp lu te ja (p regradne p lode) i zprezbiter i ja spl i tske katedra-le. lzraden je u t ip idnoj rano-srednjovjekovnoj manir i s mo-t i vom ukr5 ten ih l j i l j ana , kara-kter ist i6nim za spl i tsku klesar-sku Sko lu . Kasn i je je u d rugo jupotrebi sa suprotne straneisk lesan go t idk i uk rasn i mot ivromba. Ranosrednjovjekovnastrana f ragmenta spada vjero-jatno u 8. st .U b l i z in i se na laz i i n iz ro -manidkih f ragmenata starogzvon ika spl i tske kated rale,koj i je koncem proSlog stol je-6a b io do temel ja uk lon jen izami jen jen nov im

53. Sarkofag nadbiskupa lvana.Split (10. st.)

TI s{ rana 4

U jugo is to6nom d i je lu D iok le -ci janove palade, u podu sru-Sene crkve sv. Klare, prona-den je rarnosrednjovjekovnisarkofag nadbiskupa lvana,poznatog iz crkvenih sabora10. s t . i po borb i s n insk imb iskupom Grgurom u v r ' i j emehrvaitskog kral ja Tomislava,.

Prodel je sarkofaga ukra6e,noje pleternim arkardicama. Usrednj,oj , najve6oj, nadgrobnije natpis lvanov, a postrancesu p'leterni kniZevi i l,j i l, jani:.Sarkofag je jedan od veomavaZnih izvora za, povi jest Hr-vata u ovim kralevima u ra-nom srednje,m vi,jeku: iz nail.-p isa , na ime, p ro iz laz i da jenadbiskup bio hrva,tskog pod-r i je t la , je i ' mu je ocu b i lo imeTvrdak.

54. Mozaici iz namjesnikove pa-fade. Solin (2. - 3. st. n. e.)

T12, 13,Dva velika moza:ika postavlje-na do ulaza u Muzej pot jeduiz pa',ade koja je vjerojaitnopripadaila, namjesni ku (legatuspro praetore) rimske provin-c ' i je Da, lmaci je. Na prvom jeu cent ra lnom meda l jonu pr i -kazano morsko boZa,nstvo ni-leg rang'a, moZda Tri ton. Ukosi mu se nalaze alge, ra-kova klije5ta i krakovi hobot-n ice . U os ta l im po l j ima pr ika .zarni su raznri bi l jn i i Zivot inj-sk i mot iv i .Na drugom moza' iku pr ikazanje u centralnom pol ju Orfejkako sv i ra na l i r i , a u po l j imanaokolo realne i fantast i6neZivot inje.

55. Sfinga. Split.

U Diokleci janovoj paladi pro-nadeno je vi5e spomenika ko-ji potjedu iz Egipta, iz faraon-skih vremena. lz loZena sf ingaod asuanskog mramo'ra vrloje kval i tetan rad, a pr ipadarazdobl ju faraona Amenofisal l l (oko 1400 god. p r . n . e . ) .

T4 t Moza ik i zI rG namjesn i kove pa lade

pa lade T13

ffitill||]ltllilillltillilrlr

llilililtl'lilililil i l l : : l i ! : :i lJ i i i i i :l l i l : : i " '

I l l : : t I

llilillLililili1ilillllilllillli L ,ffiililllltilLliilLiffiilililtillliilll

ffiilltilil1tLIMozaik iznamjesnikove

r#ffiwffiffiF*ff i #

y$ #

. : i:

DVORANA

PRAI.TISTORIJA

Fano iznad vitrine 'l

Na podrudju srednje Dalma-ci je prvi t ragovi l judske dje-latnost i mogu se smjesi i t i uvr i jeme od oko 40.000 god.pr i je n. e. , t j . u razdobl je sta-r i jeg kamenog doba. To suvr lo oskudni ostaci oruda odgrubo klesanog kamena i kos-t i . U mlade kameno doba ja -dranska je obala gu5ie nase-l jena, a njezini stanovnici ima-ju stalno boravi5te i bave sezeml jo radn jom. U to doba iz -radu ju se i posude od g l ine .U prvoj fazi mladeg kamenogdoba posude se ukra5avajuu t isk ivan jem oboda Sko l jke i l ikost i u st i jenu posude (tzv.impresso keramika), dok seu mladim fazama ke,ramika

ukraSava bojenjem, Sto je po-sl jedica 6e56ih dodira sa Za-r i5 t ima ku l tu re u os ta l im d i je -lovima Mediterana. NajvaZni j iIokal i tet i na koj ima je utvrde-na kultura mladeg kamenogdoba jesu : Smi l6 i6 kod Zad-ra, Da,ni lo kod Sibenika, Ska-r in Samograd kod DrniSa,Gospodska pe6ina na vrelur i jeke Cet ine, zat im Grap6e-va i Markova Spi l ja na Hvaru,te Spi l je na Kordul i i Lastovu,Upotreba metala (bakar, bron-,ca i z lato) po6inje u Dalma-c i j i na podetku l l m i len i ja p r i jen. e. To je vr i jeme kada se urrazvi jeni j im druStvenim i eko-nomsk im sred inama pod iZu nastrate5ki dominantnim todka-rna tzv. gradine utvrdene zi-

dinama. Uz graci ine nastaju igrobl ja s ka,rakter ist i '6nimgrobn im humcima od nabade-nog kamenja u ko j ima su po-kapani mrtvaci , pona, jde56e uzgrdenom poloZaju. Takvanasel ja i grobovi dest i su poditavoj Dalmaci j i .U Ze l jezno doba ( l m i len i j p r i -je n . e . ) do laz i do okup l jan jai l i r sk ih p lemena, a pos l i je ido stvaranja jedne jake i l i r -ske drZave u juZnom d i je luJadrarna. Osim toga, u 3. st .pr. n. e. stvaraju se , i medu-plemski savezi l l i ra, pr i 6emusu od ludnu u logu od ig ra l i do-dir is organiziranim grdkim na-seobinama na, ovoj obal i kojesu imale razvi jene, urbane ob-l ike Zivota. Odraz je takve si-tuac i je sve jad i p rodor g rdkeluksuzne robe u za lede. l l i r -ska ,p lemena L iburn i , De lmat i ,Daorsi , Ardi jejc i i dr. Zive tadau rodovskim zajedni icarma' ukoj ima,, medutim, pod, inje ra-slojavanje druStva. Mater i ja l-na ku l tu ra l l i ra , pod u t jeca-jem gr6kog svi jeta, post iZe vi-sok stupanj razvoja.

Vitr[na 1.

Fodetak mladeg kamenog do-ba, karakter ist ican po tzv. im-presso-keramici , s labi je je po-znat na podrud ju s redn je Da l -maci je. Daleko je bol je istra-Zena i poznata kul tura sred-njeg neol i ta, koja se u nasnaziva i Dani lskom, prema na-sel ju Dani lo, s jeve,rnoistodnood S iben ika . Dan i lska ku l tu ra

traje, prema nekim istraZiva.dima, izmedu 4500-3500,, apo drugima izmedu 28gJ i2400 godina pr. n. e. PreteZnidio dosad poznatog inventa-ra te kul ture dini keramika nakojoj su pr i je pedenja sl ika"ni razni geometr i jski orna-menti smedom i crvenom bo-jom. Os im te tehn ike ukra-Savanja nalazimo i drugu kojapovr5inu jo5 svjeZe gl ine ukra-Sava urezanim ornamentima.Os im keramike iz tog dobanadeno je oruZja i oruda odkremena i kos t i : s t ruga l i ca ,strel ica, s jekira i 5i la. Ostaci[<ulture srednjeg neol i ta otkr i -veni su na kopnu i na otoci-ma Dalmaci je. Ovdje su iz-loZeni nalazi iz Dani la te Mar-kove spi l je na Hvaru.

Vitrina 2

Grapdeva spi l ja na Hvaru pru-Zi la je najt ip icni je nalaze ka-sne faze neol i t ika na Jadranu.To je lzv. hvarska, kulturakoja je pro5irena kako na oto-cima (Hvar, Kordula, LoSinj) ,tako i na kopnu (Skarin Sa-mograd), a srodna je i s na-lazima iz Lisidi6a u Hercego-vini . Hvarska kultura kasnogneol i ta traje prema nekima od3500 do 2700, a drugi je dat i -raju ne5to kasnije, od 2400--2000 godine pr. n. e. I uhvarskoj kul tur i nalazimo o-bojenu keramiku kao i posu-de s urezanim ukrasima. Uoo-trebl jene boje su crvena, bi je-la i Zuta.

34

Vitrina 3

Upotreba bakra javl ja se naistoku ve6 u petom mileni jupr. n. e. , a na Jadranu kao iu njegovu zatledu bakreni sepredmeti pojavl juju na podet-ku l l m i len i ja . Od ba ,k ra seizraduje razno orude (sjekire,dek i ,6 i , k l inov i ) , a l i i nak i t -u Grapdevoj spi l j i pronadenaje jedna narukv ica . U jadran-skom pojasu postoj i dosta ve-l i k b ro j na laz i5 ta na ko j imasu nadeni pojedinadni bakre-ni predmeti . Pored takvih na-laziSta otkopane su i t r i osta-ve. Ovdje su iz loZeni predme-t i i z dv i je i to : Topo l ja kodK n i n a i G r i p a u S p l i t u .

Vitrina 4.

Prodor nov ih e tn idk ih g rupa-cijat iz istodnih i sjeverozapad-nih podrudja centralne Evro-pe prek inuo je Z ivo t neo l i t sk ihkultura. Do5l jaci donose novumater i ja lnu kul turu koju ka-ra'kterizira metal (bakar, bro,n-ca i z lato). Posebno su kara,k-ter ist idne za nadin pokapa-nja u to doba kamene grob-ne Skrinje koje se ve6inomnalaze usred kamenih gomila,te zgrdeni poloZaj mrtvaca unj ima. Vel iku nekropolu uzduLizvora r i jeke Cet ine odl ikujedvostruki nadin pokapanja: ipokapanje u zgrdenom po-lolaju i spal j ivanje pokojnikakoj ' ih se pepeo, sakupl jen uurni , takoder stavl jao pod ka-menu gomi lu . R i je tk i su pred-meti nadeni u grobovima, abrojni ulomci keramike,, raz-bacane po di tavoj gomil i , svje-dode o obredu razbi janja po-

suda. Rekonst ru i rane posudepokazuju loptaste i konidneob l ike s geomet r i j sk im ukra-s ima.

Vitrina 5.

Dvi je ostave s predmetima odbronce (Dabar kod Mar ine ,zap. od Trog i ra i Gorn je S i tno ,ist . od Spl i ia), uz koje je iz lo-Zen i rnad iz Med ina (S in j ) ,pr ipadaju podecima Zel jeznogd o b a ( o d 1 3 . d o 1 1 . s t . p r . n .e . ) kada su zapode le ve l i keseobe plemena od sjevera is jeverozapada prema jugois-toku . MoZda su spomenute os-tave odraz tog ;stanja kojeje nave lo v lasn ike ov ih p red-meta da ih sakr i ju. U ostavii z S i tna Gorn jeg ima i koma-da sjekira, koj i su vjerojatnos luZ i l i kao s reds tvo p la6an ja .

Vitrina 6.

U ovo j v i t r in i i z loZen i su pred-met i naden i u jednom grobuu Vran j i cu kod Sp l i ta ko j ise prema nakitu moZe dat ira-t i u vr i jeme od 1000-800 god.pr. n. e. Mrtvac je, prema sta-r i j im t rad ic i jama brondanogdoba, b io u zgrdenom po lo-

Zaju, al i ne pod gomilom ne-go u pros to j zeml j i . Pr i loz i ugrobu su is l< l jud ivo nak i t : nao-darast i pr iv jesci - jedan odpopu larn i j ih ob l i ka i t i r skog na-k i ta na ve l i kom d i je lu na5ectrZave - rebraste narukvice,l<akve se susre6u i kod Del-mata i kod sus jedn ih L iburna ,te narukv ice od brondane 2 i -ce ko je su drugd je go tovo ne-

poznate . Na jzan iml j i v i j i p red-met, i iz groba su svakako lu-d n e f i b u l e s d i s k o i d n i m i s p u -pden j ima na luku , ko je su ka-rakier ist i6n e za delmatskopodrud je ( i zmedu r i jeke Krkei Neretve te do Duvna i Gla-moda u unut ra5n jos t i ) .Ostale iz lolene f ibule'pot je6uiz Banje kod Vrgorca, zalim izStudenaca te i z jednog ne-poznatog loka l i te ta u Da lma-c i j i .

Vitrina 7.

Dal jnj i razvoj i l i rske Zel jezno-dobne ku l tu re dokument i ranje s dva nalaza - grobom izZa'gan1-Doca kod Sumartinana Bradu i p redmet ima iz Ot i -5i6a za;padno od Sinja. U na-lazu iz Zaganj-Doc a zapaiaju

,,,,,: ::.,,:,.::,r::::::: l :r: l

se l iburnski ut jeca, i i (Zidanef ibule), al i i znadajke detmat-ske mater i ja ' lne kul ture. Mate-r i la l iz Ot iSi6a predstavt ja bo-gatstvo ukrasnog repertoararazvi jenog Zel jeznog doba.Kval i teta i broj ukrasnih pred-meta odai ju sposobnost doma-6 ih majs to ra da iz radu ju l i j epnakit , a paralelno s t ime i ve-6u ekonomsku mo6 nek ihdruStvenih slojeva. lzlolenapojasna spona predstavl ja iz-ravan grdk i impor t .

Vilrima 8.

U V ico j luc i na o toku Bradupronadeno je neko l i ko g robo-va koj i su sadrZaval i brojnepredmete grdke produkci je,za,fedno s doma6im izradevi-nama. Inventar t ih grobova sa-6 in java la je g ruba doma6a if ina grdka keramika iz julneItal i je, zat im kacige tzv. g16-ko- i l i r skog t ipa i nak i t (per le ,

f ibu le i td . ) . Medu nak i tom is -t i cu se dv i je s tak lene geme surezanim f iguralnim pr ikazi-ma. Nalazi iz ovih grobovasvjedode o trgovadkim veza-ma doma6eg i l i r skog s tanov-

n i5 tva s g rdkom c iv i l i zac i iomjo5 pr i je osn ivan ja g rdk ih na-seob ina na Jadranu (novacgrada Krotona).

Vitrina 9.

l l i rske tradici je u mater i ja lnoji duhovno j ku l tu r i t ra ju i na-kon konadnog pada pod r im-sku dominac i ju , , posebno uo ,n im kra jev ima ko j i su b i l i i z -van r imsk ih p rometn ih pu tovai Zar i5 ta u rbane c iv i l i zac i ie .Jedno je od takv ih karak ter i -s t idn ih podrud ja te ren okovre la r i jeke Cet ine . U jedno jod tamo5n j ih b ro jn ih kamenihgomi la p ronaden i su na is tommjes tu i t rad ic iona ln i i l i r sk iproizvodi kao i mater i ia l na-bav l jen u r imsk im cen{ r ima(s tak lo , s rebrne nauSnice , f i -bu le t ipa Auc issa , i td . ) . Nekeod t lh p redmeta ( f ibu le ) to -ka ln i ma js to r i pokuSava ju im i -t i ra t i .

PRVI DODIRI S GRCIMA I GRE-KA KOLONIZACIJA U JADRANU

Pano nad vitrinom l0

Najstar i je pisane vi jest i o do-d i r ima Grka s Jadra ,nom se-2u u 7 . s t p r . n . e . , t j . u dobaosn ivan ja g rdk ih naseob inapo di tavom Mediteranu. U Ja-dra,n su, prema Herodotu,, prviuplovi l i Fokejci iz Male Azi je,a poneki spomen o t im veza-ma nalazi se i kod velikihgrck ih p jesn ika A lkmana, p in -dara , Esh i la i d rug ih .Jedna od prvih grdkih na-seob ina na is todnom Jadranu

bi la je Herakleja kojoj se po-loZaj jo5 ni je uspio odredit i .Naseobinu nepoznaia imenaosnoval i su na oioku Kordul idosel jenici iz grada Knida uMaloj Azi j i moZda joS u 5.stol je6u pr. n. e. Ni potoZajte koloni je ni , je joS utvrden.

Na pot icaj s iraku5kog vlada-ra Dionizi ja Star i jeg osnivajuse podetkom 4. st . pr. n. e.najpoznat i je grdke naseobine,Issa (Vis) i Faros (Stari Gradna Hvaru). lssu osnivai ju Sira-kuZani, a Faros dosel jenici segejskog otoka Parosa. Na-kon Dionizi jeve smrt i raspadase, medut im, s i raku5k i impe-r i j , a lssa, kao naj jadi gradpreuzima grdko vodstvo u is-todnom Jadranu. Od tada ilssa, osniva svoje naseobine:onu u dana5njoj Lumbardi naKor6ul i , Tragurion (Trogir) iEpet ion (Siobred), te jednutrgovacku postaju i u i l i rskojSaloni. Kao samostalna drZa-vica-grad, lssa je, kao i nekidrugi gr6ki gradovi na ovojobal i , kovala svoj novac nakojemu su bi l i pr ikazani s im-bo l i ekonomike t ih nase l ja(koza i v inski pehar). Grci suvrSi l i snaZan ut jecaj na i l i r -sku s red inu s ko jom su ima l iintenzivne trgova6ke odnose,a kao saveznici Rima odigral isu od ludnu u logu u pokora-van ju i l i r sk ih p lemena. lpak ,i sama lssa gubi s lobodu 48.g. pr. n. e. , kad se u borbi iz-medu Cezara i Pompeja sta-vi la na stranu kasni je pora-Zenog Pompeja. Od tada ls-sa Zivi kao provinci jski gra-d i6 u r imsko j imper i j i .

36

Vitrina 10

Nek i s ta r i p isc i spomin ju ra -ne dod i re g rdke c iv i l i zac i je sna5om obalom. Te vi jest i po-tvrduju i r i jetki , al i vr lo vaZniarheolo5ki nalazi iz 6. i 5. st.pr. n. e, iz arhajskog i ranoi<la-sidnog periodzi grdke umjet-nost i . Od ovdje iz loZenih pre-dmeta ist ide se vel ika bron-dana posuda, zat im gl inenaposuda-piksida s ' f r izom Zivo-t in ja, kor intske proizvodnje,nadena u So l inu . Po svo j p r i -l ic i tom vremenu pr irpada imala, brondana f igur ica dovje-ka koj i leZi pr i gozbi. Kamenaglava boZanstva irna takoderarhajske st i lske karakter ist i -ke.

Vitrina 11

U razdoblje prijelaza arhaikeu gr6ko klasidno doba (6. na5. st .) spada brondana posu-da s nogom u ob l i ku g r i fona,koja je, najvjerojatni11'e, s luZi-la za pa l jen je mi r i sa . l z tog jedoba i ma l i zeml jan i v rd ( le -k i t ) os l i kan c rn im i igurama,a moZda i ma la b rondana oo-

suda, kao i glava nekog bo-Zanstva. Sjede6a f igura boZi-ce na tronu dat ira se ne6tokasni je. Sve je to uvezena ro-ba koja svjedodi o trgovadkimdod i r ima ove oba le s Grc i rnai p r i je n j ihove ko lon izac i je Ja-0 rana.Fotogra f i ja i znad v i t r ine pr i -kazuje portret heroja Jonri jana novcu lsse.

Vitr ina 12.

U ovoj vilrini izloZena je grd-ka luksuzna roba ko ju su l l l r ikupoval i , na Sto upu6uje frag-ment g rdke vaze s c rven imf igurama, odito at idke pro-dukc i je (naden u N inu , p rvapo lov ina 5 . s t . p r . n . e . ) , t<aoi u lomak malog mramornogZrtvenika iz Salone, s pr ika-zom n iza o l imp i , i sk ih bogova.

U ovoj v i , t r in i iz loZeno je i ne-ko l i ko p redmeta ko j i po t jeduiz g rdk ih g robn ica na V isu :glava od stuka i jedna svje-

t i l j ka s l i kov ima Ask lep i ja iH ig i je je (bog i boL ica zdrav-l ja ) .

Vi tr ina 13.

Grc i su uz svo je poko jn ikepo laga l i u g rob i razne pred-mete : posude napun jene je*lom i p i6em, g l inene s ta tuei nak i t . Medu t im predmet imab i la je ' i s ta tua s l i kov ima A-mora i Psihe. U toj pr idi izgrcke mitologi je ovjekovje6e-na je ide ja o v jedno j l jubav i "Okrug l i z la tn i l i s t i6 i u v i t r in it vor i l i su d io d i jadema ko j imje b i la ov jendana g lava po*ko jn ika . U v i t r in i je i g t inen iZr tven ik -kad ion ica , te ma l i ka-meni Zrtvenik posve6en boZi-c i S i r i j i .

Vi tr ina 14

U natpisu koj i je ovdje izto-ien nalaze se najstariji, dosadpoznat i , st ihovi sastavl jeni napodrudju na5e zemlje (vjero-ja tno 4 . s t . p r . n . e . ) . Gradan igrcke ko lon i je l sse b i l i su po-s tav i l i ma, l i kameni nadgrobn ispomenik (s te lu ) Kat i j i ko j i jejunadkom sm16u pog inuo upomorsko j b ic i p ro t i v l l ; ra .U v i t r in i je i d io opreme i l i r -skog ratnika: kaciga ( istog t i -pa kao i u v i t r in i 8 ) te knemi -de St i tn ic i za po tko l jen ice .

Vitr ina 15.

Zensk i g robov i (4 . - 2 .s t . p r .n . e . ) u l ss i ob i lu ju nak i tom5to dokazuje razvi jen ukus ieleganciju isejskih 2ena. Raz-nol ikost posudica za parfernkao i l jepota zlatnog nakita

(nau5nice u obl iku erota) po-kazuju visok stupa,nj razvolag16ke urbane civi l izaci je. lz-loZeni su predmeti svi iz lsse,os im dv i ju narukv ica ( i z Bud-ve i i z Sa lone) .

V i t r ina '16 .

Grdk i g radov i na Jadranu ( l s -sa, Pharos, Herakleja), kao inek i i l i r sk i v ladar i (npr . Ba le ju Boki Kotorskoj) koval i su

maske Si lena, nadena u Ka-r inu kod Zadra. Oak i pred-meti svakodnevne upotrebe,kao Sto su olovni utezi iz Sa-lone, odraZavaju potre,bu an-t idk ih Grka , za umie tn idk im o-b l i kovan jem.

Vitr ina 17.

[J v i t r inama 17. i 18 . i z loZenoje neko l i ko t ipova grdkog po-suda iz g robova u lss i . Ta ke-ramika pot jede preteZno izgrck ih centara juZne l ta l i je , adat ira se od 4. do u 2. st . pr.n. e. To su vrdevi (oinohoe),pehari (ski fosi) , male amfore id rug i ob l i c i posuda. V ino sotoka Visa neki su smatral ina jbo l j im na sv i je iu , poputgrckog pisca Agattarhida izKn idosa (2 . s t . p r . n . e . ) .

Vi tnina 18.

U razvo jno j l in i j i g rdkog s l i -karstva, nakon 'faze lzv. crve-n ih f igura (v id i f ragmente po-sude u v i t r in i 12 . i l i v rd sa Zen-skom glavom u ovoj v i t r in i) ,

37

dolazi u drugoj polovini 4. st .p r . n . e . do tehn ike s l i kan jab i je lom bo jom na c rno j pod-lozi . Najde56i motiv i su pt ice.eentr i su te produkci je grdkig radov i u juZno j l ta l i j i .Crni tanjur izloZen s ovim po-sudem ne5to je mladi, a nje-gov st i l bez bojenog ukrasanaiavl juje inovu epohu kot ja6e u r imsko doba dose6i vr-hunac u luksuznoj crvenoj ke-ramici (tzv. terra sigillata).

RIMSKA DOMINACIJA NAJADRANU

Pano nad vi tr inom 19.

U sferu r imskog ut jecaja Dal-rnaci ja je do5la ve6 u 2. st .pr. n. e. , al i ta j ut jecaj posta-je dominantan tek od dobakad j 'e l l i r ik Posiao r imskaprov inc i ja . To se dogod i lo , posvoj pr i l ic i , u doba Cezarovaprokonzu la ta u Ga l i j i . U po-stepenoj romanizaci j i ovihkrajeva glavnu su ulogu odi-g ra le ko lon i je Jader (Zadar ) ,Salona, Narona (Vid kod Met-kovi6a) i Epidaur (Cavtat) , ko-je su posl i je postale zna1,ajnir imsk i g radov i . Tada prod i ruu Zivot ove provinci je r imskeupravne ins t i tuc i je , ob ida l i ipravo, a, nadasve r imska rel i -Ei ja i kul t imperatora,. Gradovise izgradu ju i l i p r i lagodu ju i i -pu r imskog nase l ja s g lavn imtrgom (forurn) i javnim zgra.dama uoko lo n jega (h ramov i ,v i jednice, bazi , l ika i td.) . Nosi-oci su romanizaci je i talski do-sel jenici (veterani - is luZenipenz ion i ran i vo jn ic i ) , a l i i ak -

+**s r

.+

novce. V iso t< i umje tn i6k i do-rnet grdkih majstora toreut ikesvjeeiodi, uz kovanje novca, ib rondana posuda s ap l i kom

38

t i vne vo jne jed in ice ko je sunakon svr5etka ratova u f l i r i -ku (6 -9 god. n . e . ) g rad i lejavne objekte, u prvorn reduputove. Cestovni s istern krozDalmaciju izradiva'o se odvremena cara Augusta , a b ioje, uglavnom, zavr5en vec sre-d inom 1 . s t . n . e . Uz ces te sun ica le vo jn icke i poStanskepostaje pa i ve6a nasel jagradskog tr ipa koja su zat imdob iva la i r imsko mun ic ipa , l -no ureden je . Medut im, i i i r skostanovni5tvo u zaledu t ih cen-tara ni ; je tako brzo prrhvaca-lo nove ob l i ke Z ivo ta , pa joSuv i jek nos i s ta ra l idna innena,Siuje siare bogove i zadr-Zava ob l i ke p lemenskoE ure-denja. To je drZavna upravau su5t in i p r ihva6a la , a l i je to -me dava la r imsku van jsku fo r -mu. S todarsko domorodackostanovniStvo u dalekim zaba-den im kra jev ima Da lmac i jeostalo je gotovo sasvirn izvantog procesa romanizaci je izadrZalo znadajke svoje du-hovne ku l tu re sve do do laskaSlavena u ove kraieve.

Vitrina 19.

lz la2ene statue r imskih bo-gova Riml jani su pinika,zi-val i kao vot ivne darove i l i suih upot reb l java l i za d ruge,pr ivai tne (ku6ne) kul tne potre-[re. Uz vrhovnog boga Jupi-tera (veca brondana statua irna l i b rondan i meda l jon) po-stojala su i druga boZanstva:Merkur, M,inerva i Venera. Nakamenom re l je f u p r ikazanaje boZ ica Suma i lova D ' i jana .

Na tom je rel jefu klesar ukle-sao i svo je ime: Maks imin .

Vitrina 20.

R iml jan i su veoma rano pr i -mi l i u svo j Panteon i mnogetude bogove i boZice, u prvomredu or i jen ta lne . Tako npr .ku l t ma loaz i j ske Ve l ike majkebogova Kibele {Magna Mater)i n jez ina l jubavn ika At isa (dv i -je statue u klededem stavu)uve l i ke se S i r i od 2 . s t . p r .n d

U Sa lon i se na5ao i i zuze tnovel ik broj statueta egipatskogboZa,nskog para lz ide i Ozir i -sa, Sto znad,i da je tu postoja-l a i z n a t n a e t n i d k a s k u p i n aEgipcana. Ta,koder kul t per-z i j skog boga Mi t re imaznaca jno mjes to u re l ig i j i r im-sk ih p rov inc i ja , a S i r io se na-roc i to u n iZ im dru5 tven im s lo -jev ima. U v i t r in i su i z loZenadva mala re l je fa s p r ikazomMi t re kako ub i ja b ika . Tu sui rel jef i izv. Dunavskog konja-n ika ( " fys f ,k i kon jan ik " ) , jed-nog mis t idkog ku l ta ko jegakara,kier joS uvi jek ni je do-vo l jno raz ja5n jen .Fotograf i ja na panou iznad vi-t r ine pr ikazu je mi t r i6ku ku l t -nu gozbu, uk lesanu na jed-nom reljefu iz Konjica u Her-cegov in i .

Vi tr ina 21.

Rimski pogrebni obredi razjaS-n jen , i su u p rvom d i je lu Vod i -da (v id i : Lap idar i j b r . 29) . Kodobreda spa l j i van ja pepeo seobidno stavl jao u pove6u sta-

klenu posudu, a ova u kame-nu urnu. Zajedno s mrtvacemstavl jale su se na lomadu is tak lene bod ice s mi r i s ima(stoga su one cesto deformi-rane od vatre), pa sve skupa,za jedno s pepe lom poko jn i -ka , u u rnu .lz ' .oieni z latni naki t bio je ujednom neop l jadkanom sarko-fagu iz Salone (v. Lapidari jbr. 22). To je sarkofag brad-nog para Va ler i ja D inensa iA t i je Va le r i je , a nak i t je p r i -padao mlado j Zen i .Na panou iznad v i t r ine je fo -tograf i ja sa' loni tanske statueAtisa koj i je, kao simbol ra-clanja. i umiranja, dest na nad-g r o b n i m s p o m e n i c i m a

Vitrina 22.

V isok n ivo r imsk ih majs to raumjetnog obrta pokazuju pre-dmet i i z loZen i u ovo j v i t r in i .Medu n j ima na j i s taknut i jemjesto zauzima ma,la ko5tanal<ut i ja s pr ikazom borbe Pig-mejaca sa Zdralovima. Taj af-r idk i "n i l sk i " mot iv b io je ve-oma popu laran u r imsko j um-je tnos t i .

Vitrina 23 .

Sa lona je u p rv im s to l je6 iman. e . b i la bogat t rgovadk igrad. Predmeti u ovoj v i t r in ipredstavl jaju inventar saloni-ta"nskih ku6a: to su ostaci t ro-noZnog svi jeinjaka, razne sv-je t i l j ke kao i d i je lov i namje-Staja. lz loZena brondana sta-tue ta p r ikazu je Lara , duha za-St i tn ika ku6e i ogn j i5 ta , s ro -gom ob i l ja , u p lesu .

Vitrina 24.

U bogat im sa lon i tansk im ku-cama nalazilo se i vrlo luksuz-n ih p redmeta , osob i to f inogstakla i kerami,ke.

Vec u L t i suc l jecu pr . n . e .Egip6ani su poznaval i obra-du stakla, al i su taj zanat znat-no unapr i jed i l i S i r i , j c i u 1 . s t .p r . n . e . uvoden jem tehn ikepuhanja. Takav na6in obradeprikazan je ovdje na jednojsasvim izuzetnoj svjet i l jc i izSa lone, na ko jo j je l i k puha6astakla.

Crvena keramika, tzv. terra si-gi l lata, bi la je takoder ci jenje-na luksuzna roba u an t ic i , anas l i jed i la je f inu c rnu he le -nist idku keramiku. Najbol j ilondari bi l i su preteZno robo-vi , podri jet lom s lstoka.

Vitrina 25.

I r imska toreut ika bi la je ta-koder na znatnoj v is ini te sutakvi proizvodi veoma zastup-l jen i i u sa lon i tansk im ku6a-ma (osob i to kuh in jsko posu-de, kako to pokazuju dr5ci vr-6eva i tava).

Os im luksuzn ih p redmeta na-deno je u kucama i s i tnog ma-ter i ja la dnevne upotrebe kaoSto su kl judevi, lokot i , brave,vage i utezi .

Vitrina 26

U podast careva podignut i sumnog i javn i spomenic i . Tak-v ih je spomenika bez sumnjeb i lo i u Sa lon i , a l i ih dosadjoS n i je nadeno. Ve l i ka b ron-da,na ruka pr ipadala je kipunadnaravne vel i6ine, v jerojat-no k ipu nekog cara . I ma lobrondano poprsje kao i z latnaf ibu la s na tp isom: De( l )mat iutere fel i (x) - ime Delmatiusse najvjerojatni je odnosi najednog d lana carske ku6e iz4. st . n. e. - pr ipadaju pred-metima carskog kulta. U vi t r i -n i je i z loZena i kop i ja geme sl i kov ima D iok lec i jana - pod-r i jet lom l l i ra i najve6eg refor-matora rimskog ca,rstva - in jegova suvladara Maksimi-jana. Gema je nadena vjero-jatno u Francuskoj, a duva seu Washingto,nu.Na panou izna'd vi t r ine je fo-tograf i ja torza jednog r imskogimperatora iz Visa, da,nas uArheolo5kom muzeju u Zagre-bu (kop i ja u lap idar i ju ) .

Vitrina 27.

Dv i je r imske leg i je borav i le suu Dalmaci j i do sedamdeset ihgod ina I s t . n . e . Nakon togasu os ta le samo man je jed in i -ce (kohorte) i d i je lovi legi jaodreden i za pomo6 c iv i ln imv las t ima u prov inc i j i . U ovo jv i t r in i su i z loZen i d i je lov i vo j -

nidke opreme: kor ice mada,kopl ja, kopde za pojas, olov-na zrna za pra6,ke i bronda-ni l ist i6 i koj i su, kao oznaked ina , v is i l i o po jasu .Od konjani6ke opreme iz loLe-ni su oglav i Stitnik za konla,ukrasi konjske opreme i dvazavrdetka ruda na kol ima, u-k raSena f igurama.

Vitrina 28.

U Saloni je, kao u svakom an-t idkom vel ikom gradu, posto-jao razvijen kulturni Zivot.Nadgrobn i na tp is i , a i nek i an-t idki pisci , svjedode o djelo-vanju retora i jur ista koj i suu gradu boravi l i . Na to uka-zuje posebno i natpis mladogstenografa Asterisa (Lapida-rij br. 35) kao i raznovrsnip r ibor za p isan je : b rondanat in ta rn ica , b rondana pera , S i l j -c i za pisanje na vo5tanim plo-dicarna, ko5tana t intarnica sasprerniStem za pisal jke te ku-t i j ice za peda6enje pisama.Na panou iznad vi tr ine je fo-tograf i ja f i lozofa s bodne stra-ne sarkofaga s pr ikazom mitao l l ipol i tu i Fedri (Lapidari jbr. 14).

Vitrina 29.

Svakodnevni Zivot mudkarcavi5ih druStvenih slojeva imaoje i u Sa, loni raf inirane obl ike.O tome svjedo6e izlolenip redmet i l i dne h ig i jene : b ron-6ani str igi l i (struga' la srpastogobl ika za struganje pra5ine,znaja i ul ja nakon gimnast ic i-ranja), ampule za ul je, de5l je-vi i dr5ci noZeva od kost i .

40

MuSkarci su nosi l i i naki t , npr.prstenje te amulete prot iv u-ro'ka s opscenim motiv ima.

Vitrina 30.

Predmeti u ovoj v i t r in i pr ipa-da l i su Zena,ma imu6n ih d ru-Stvenih slojeva u Saloni. Tosu ogledala od meta, la, prste-n je , ukosn ice , ogr l i ce , naruk-vice i td. te kut i je koje su po-najde56e sluZi le za duvanjenak i ta . Na pok lopcu jedne ta -kve kut i , je izrezbaren je pr ikazNereide, boZice mora. U ioa-letni pr ibor spadaju i raznestaklene bodice za parfem.B i lo ih je i b rondan ih , des tou ob l i ku c rnadk ih poprs ja , ajedna ovd je pos tav l jena imaobl ik trbuSastog egipaiskogboga Besa,.

Vitrina 31

Raznovrsni su predmeti kojeje Zena upotrebl javala u sva-kodnevnom Zivotu. Kod kuoa=nja su to bi la takoder struga-la, , desto od kost i , pa 6ak iveprov zub. Toaletni pr ibor,pored iz loZenog okvira ogle-dala s drSkom, na kojem suprikazane tri Gracije, predsta-vl ja ju i sta,kleni Stapi6i koj ihnamjena ni je sasvim jasna(moZda za parfimiranje kose).

Vitrina 32.

U Sa lon i , kao i u d rug im cen-tr ima ant idkog svi jeta, posto-jao je teatar u kojem su seodrZavale kazali5ne predsta-ve i amfiteatar u kojem su sepriredivale gladi jatorske bor-be - na jpopu larn i j i ob l i k za-

bave r imskog svi jeta. Medu-sobno borbe l judi u amfi teat-ru , zbog n j ihove okru tnos t i ,ukinuo je god. 404. car Hono-r i je.Os im t ih ob l i ka zabave b i loje veoma omi l jeno i kockan jei razne igre, kako pokazujukocke i ko5tani pioni u ovojv i t r i n i .

Vitrina 33.

R iml jan i su od grdk ih l i j edn i -ka nasl i jedi l i zamjerno zna-n je o med ic in i i da l je ga raz-v i ja l i . Tako su u R imu b i lapoznata dva duvena ant idkal i jedn ika , Grk Ga len i R iml ja -n in Ce lzo . L i jedn ic i su se ina-de redovito nalazili u ve6imvojnidkim jedinicama i na rart-nim bro'do,vima.U ovo j v i t r in i i z loZen je i zboriz vel ike zbirke l jekarskog ik irur5kog instrumentar i ja koj ise duva u ovom muze iu .

Vitrina 34.

Zanats tvo u Sa lon i b i lo je v r lorazgranato, o demu svjedodenatp is i na ko j ima se spomi -nju razna udruZenja obrtnika.Salonitanski majstor i su ob-radival i keramiku, metal (z l+to, broncu, Zeljezo) i staklo.Brojni Sesta,r i i v iskovi svje-dode o intenzivnoj gradevnojdjelatnost i , tkaladki zanat bioje takoder razvijen, jer je po-znato da je u Saloni, a isto ta-ko i u D iok lec i janovo j pa lad i ,nako'n careve smrt i , postojalacarska manufaktura tekst i la.Na panou iznad vi tr ine je fo-tograf i ja fragmenta sarkofaga

u lapidari ju (br. 33) na kojemsu pr ikazane Zene pr i radu ujednoj takvoj radionici .

Vitrina 35.

Rimsko seosko go,spodarstvoostavi lo je brojne tragove poDalmac i j i . Po l jopr iv redna ima-nja (vi l lae rust icae) bi ta surasprostranjena posvuda gdjej e b i l o p l o d n e z e m t j e . O b l i c ipol jopr ivrednog alata zadrZa-l i su se manje-viSe do na5ihdana. Na gospodarstvima suradnu snagu pretezno sad' i -n java l i robov i ko je spomin jubro jn i na tp is i . Ovd je su iz lo -Zen i i l i kovn i p r ikaz i robova,des to kar ik i ran i .

Vitrina 36.

Ze l jezn i okov i naden i su najednom kos turu na nekropo-l i Kap l jud u Sa lon i . S t im oko-vima je nesretnik, , v jerojatnorob, b io i pokopan u amfor i ,Sto je bio uobi6ajen nadin po-kaparnja siromaSnih. Vedi ko-lu t b io je oko po jasa , man j ioko vrata, a dva te5ka okovana nogama.

NOVE VJERSKE STRUJE:JUDAIZAM

Pano nad vitrinom 37:

Oba la an t idke prov inc i je Da l -mac i je ima la je uv i jek kontak-te s gotovo di tavim podru6-jem Sredozemlja. Raznovrsnie tn i6k i e lement i do laz i l i su uDa,lmaci ju s nadom u prospe-ri,tet svoje trgovadke i zanat-ske djelatnost i . To dosel java-n je ku lmin i ra u 3 . i 4 . s t . n . e . ,

tako da je Da lmac i ja , a po-sebno Salona,, u to doba ko-zmopol i tsko podrudje na ko-jem se govore razni iezici iispovi jedaju razne rel igi je.U tom Sarenom mozaiku na-lazimo i Judejce. Ta etni6ko--vjerska zajednica fo,rmira sepr i koncu 3 . s t . n . e . Na jed-nom natp isu u lap idar i ju spo-min ju se t r i v je rske za jedn icetog v remena u Sa lon i : Jude j -c i , Kr56an i i R iml jan i (Roma-n i - pogan i ) .

Vitrina 37.

U ovo j v i t r in i i z loZeno je neko l i ko spomenika ko j i noseZidovske simbole, u prvom re-du sedmokrak i sv i je6n jak-me-noru. Takav svi je6njak, izra.den od zlala, nala/o se, pre-ma preda j i , u h ramu u Jeru-za lemu, a s imbo l iz i rao je p la -ne te . Menora je des to jed in if igura ln i mot iv u 2 idovsko jumjetnost i , jer su vjerski za-koni zabranj iva, l i pr ikazivanjel judsk ih l i kova .Na malom s tak lenom pr iv jes-ku , uz menoru , p r ikazan jeku l tn i rog Keren-apuh, a namalom rne ta lnom amule tu jenatp is SABAO (na Z idovskom:Gospod in Bog) .

KRSCANSTVO

Pano nad vitrinom 38.

Prve v i jes t i o S i ren ju k r56an-s t v a u D a l m a c i j i n a l a z e ' s eu apostola Pavla' (Poslani-c e R i m l j a n i m a X V , 1 9 i T i m o -t e j u l V , 1 0 ) . K r 5 6 a n s t v o s e ,medut im, ovd je a f i rm i ra tek

sred inom 3 . s t . kad u Sa lonus Or i jen ta s t iZu mis ionar i ko j ip ropag i ra ju novu v je ru . Kon-cem 3 . s t . osn iva se u Sa lon ikrS6anska vjerska zajednicako jo j je na de lu b iskup Dom-n ius (Du jam) . U doba D iok le -c i janov ih p rogona g . 304. pa l isu kao Zr tve mnog i ug ledn id lanov i te za jedn ice . Sa lon i -tansk i muden ic i , (kao i nek id rug i , npr . eg ipa tsk i mu6en ikMenas, i n jegov ku l t ) od ig ra l isu znada jnu u logu u propa-gand i k r56anstva . Nakon Mi -lanskog edikta o vjerskoj to-Ie ranc i j i 313 . g . k rS6anstvo uDa lmac i j i dob iva sve ve6 i za-mah i u t i jeku 4. st . postajed o m i n a n t n a r e l i g i j a .

Vitrina 38

U ovo j v i t r in i i z loZeno je ne-ko l i ko spomenika na ko j imaje p r ikazan Kr is t . Na f ragmen-tu jednog de5 l ja Kr is t je meduaposto l ima od ko j ih su se sa-duvarl i samo Petar zdesna (nag ipsanom od l jevu s t raZn jestrane) i Pava,o, s l i jeva odKr is ta . Na neko l i ko spomenikanalazi se l ik Dobrog past ira,alegoridl<i pr ikaz Krista (LukaXV, 4 -7) . Zan iml j i vo je da jeu Da lmac i j i Kr is t mnogo 6e5-6e pr ikazivan u raznim alego-r ickim formama nego u svo-me rea lnom, l judskom l i ku .

Vitrina 39.

R iba je jedan od na js ta ' r i j i hk r5dansk ih s imbo la ko j ima seukaz iva lo na Kr is ta . Na ime,grcka r i jed ichtys (r iba) ima-la je s imbo l idno i sk r ivenoznaden je , je r se tumad i la

kao k r ip togram, t j . n iz podet -n ih s lova grdk ih r i je6 i lesusChristos Theou Hylos Soter( l sus Kr is t , s in BoZ j i , Spas i -

Za tu s imbo l iku osob i to je va-Zna izl'olena gema na kojojse , uz r ibu na laz i i legendaDIUS (namjes to DEUS, bog) ,jasno ukazuju6i na sadrZaj ko-i i se veZe uz s imbo l r ibe . 0e-

tveropla,mena svjet i l jka na ko-jo j su dv i je r ibe i de t i r i ok rug-la kruha podsje6a na Kri 'sto-vo dudo umnoZen ja k ruha ir iba i na euhar is t i ju .

Na dvama naitpis ima saduvalasu se i rmena mu6enika koj i suu Sa lon i b i l i osob i to S tova ,n i .Na prvom su imena sa lon i tan-sk ih muden ika sve6en ika As-te r i ja te vo jn ika D iok lec i jano-ve t je lesne straZe Ant iohi jana,Ga jana, Pau l in i jana i Te l i ja .Na drugom je ime eg ipa tskogmuden ika Menasa. l z loZenaj e i j e d n a g l i n e n a a m p u l a sn jegov im l i kom.

42

Vitrina 40.

Za razliku od poganskog kul-ta kod kojeg je pr ino5enje Zr-tve pred hramo,m bi lo najvaZ-n i j i ob l i k poboZnost i , u k r$-6anstvu je to mol i tva. Rjeditui lus t rac i ju u tom smis lu p red-stavl ja statueta oranta, - do-v jeka , s uzd ignut im ra5 i ren imrukama ko j i mo l i , te dv i je sv je -t i l j ke , i s to tako s o ran t ima. Uv i t r i n i s u i p r e d m e t i k o j i s u

s luZ i l i k r56anskom ku l tu : ka-d ion ica (nadena u K la ,pav ic ikod K l i sa) i s rebrne Z l i ce zaeuhar is t i j ske po t rebe najedno j je ime Mat teus . Na dvastaklena dna da5a izradeni suz la tom b ib l i j sk i p r ikaz i : Mo j -s i jevo 6udo izvora i legenda oJ o n i . l z l o Z e n i s u j o S i d r u g ip redmet i : sv je t i l j ke , o lovn i u -tezi za zastore, kamene kocke

s monogramom, pronaden i nakrS6ansk im loka l i te t ima s red-n je Da lmac i je .

Vitr ina 41.

StarokrS6anske lucerne (svje-t i l j ke ) s l idn ih su ob l i ka kao ione iz p r i ja5n jeg per ioda, a l isu redovito drugadi je ukra6e-ne. To su najde56e sardrZaj ikrSianskog si ,mbol idnog katraktera kao 5to su kr iZevi,Kr istovi monogrami , razne l i -vo t in je ( r iba , ovca , pas , p i je -ta ,o , paun i td . ) . Ove sv je t i l j kesu sjevernoafr idke izradbe naSto upu6u ju ob l i c i i kara 'k te r i -s t idn i ukras na obodu.

Vitrina 42.

I p redmet i dnevne upot rebe izdoba ranog kr56anstva razl i -ku ju se od pre thodn ih po svo-j im k r56ansk im s imbo l ima. Pe-dat s natpisom Ursicinus no-t a r i u s ( b i l j e Z n i k ) i v e l i k i b r o n -can i pe6at s g rdk im natp isomDonates imaju kr iZ, odnosnoKr is tov monogram. F ibu le po-pr ima ju ob l i k k r iZa , a na jed-no j je b ib l i j sko ime, Emmanu-e l ( "Bog je s nama") ko j im jeoznad ivan Mes i ja . Kr iZ nautez ima b io je po tv rda da jenavedena mjera todna .

RAZDOBLJE KASNE ANTIKE

Pano nad vitrinom 43.

U kasnoant idko doba i u o ro-v inc i j i Da lmac i j i rad ion ice u-mje tnog obr ta susre6u se snov im shva6an j ima. Predme-t i i z t ih rad ion ica pokazu ju i l izapadno i l i b izan tsko ob i l je -tr je, a izradivani su u ma,nir i i

s ukusom barbariz iranogshva6an ja an t idkog ob l i ka na-ki ta. Takav nakit je karakter i-s t idan za au toh tono s tanovn i -S tvo b i lo r imskog b i lo i l i r skogpodri jet la, al i i za germanskedoSl jake ko j i su ov im kra je -v ima pro laz i l i (npr . l s todn!Go, t i ) . Pos to je6e rad ion ice ugradov ima mora le su se , ba-rem povremeno, podred i t i u -kusu v lada ju6eg germanskogs lo ja , a l i su i sa ,mi germansk idoSl jac i p r ihva6a l i od au to-htonog stanovni5tva neke mo-t i ve i ob l i ke . U 5 . i 6 . s t . na-k i t se i z rad ivao i u rad ion ica-ma ko ie n isu ima le neposred-nu an t idku t rad ic i ju , a , moZdasu ga iz rad iva l i i germansk ima' jstor i , pa oda,t le i pot jederaznovrsnost l i nekonvenci 'o-na lnos t ob l i ka . Pro izvod i ka-snoant i6k ih rad ion ica pred-stavl jeni su u vi t r ind,m? 43-46.

Vitrina 43.

U ovoj v i t r in i iz loZen je razno-vrsn i nak i t ko i i se nos io na od-

j e6 i i l i na opremi ra tn ika i ko-n jan ika . l z raden je u spec i f id -n im tehn ikama rova5en ja ,proboja, ukucava,nja i inkru-st i ranja staklenom pastom. lz-loZeni predmeti su od bronce,a izradeni su u kasnoant id-k im rad io ,n icama umje tnogobrta,.

Vitrina 44.

U kasnocarsko doba, u,potre-bl javaju se na ter i tor i ju r , im-sk ih p rov inc i ja od Ga l i je doPanon i je I i jevane garn i tu repo jasova i vo jn i6ke opremeizradene u tehnici rova5enja.Taj naki t jedan je od posl jed-n j ih p ro izvoda zapadnog r im-skog obr ta . Rad ion ice pos to-je u 4. st . , a vjerojatno i u 5. st .n. e. , kada takav nadin ukra-Savan ja p reuz ima ju uve l i kegermansk i do5 l jac i . On i su ,na ime, ve6 pr i je kao o f ic i r ip la6en ic i u r imsk i rn leg i jamaupot reb l java l i s l idne vo jn idkeukrasne garn i tu re .

Vitrina 45.

Kacige tzv. Baldenheim t ipa- nazvane iako prema natlazi-Stu kod Strassbourga u Fran-cuskoj - izradivale su se ukasnoant idk im rad ion icdm€t i s -todnogotske l ta l i je , p rema u-zor ima or i jen ta lnog podr i je t la .Nos i l i su ih pog lav ice is todno-gotsk ih p lemena (Gota , Gep i -da , A lamana, Burgunda) . Kon-strukci ja kacige sastoj i se oddet i r i i l i Ses t p rov i jes la odbronce i l i bakra na ko j ima jezakovan Ze l jezn i l im. Oeon io l r rud je ob idno od Le l jeza ,a l i na jde56e prevuden ukra5e-

n im bakren im l imom. lznu t raje kaciga bi la podstavl jenakoZom.U v i t r in i su i z loZene t r i takovekacige, od koj ih su dvi i je iz Vi-da (ant idka Narona, kod Met-kovi6a), a jedna i 'z SaJone.Sve su pr ipada le l s todn im Go-t ima ko j i su u Da lmac i j i bora-v i l i po pr i l i c i od 490. pa do535. godine. Dat iraju se u po-detak 6. st .

RAZDOELJE SEOBE NARODA

Pano nad vitrinom 46.

Seobom naroda naziva,lu seve l i ke migrac i je razn ih mon-go lsk ih , germansk ih , s laven-sk ih i d rug ih naroda s i s tokana zapad, u periodu od kon-ca 4 . do po lov ice 7 . s to l je6a .Vec pr i je podetka seobe r im-ski je imperi j b io o,kruZenmnog im germansk im p leme-n ima ( ls todn i i Zapadn i Got i ,Vanda l i , Sveb i , A laman i , F ran-c i , Langobard i i td . ) , dok suduboko u za ledu b i la s laven-ska p lemena. R iml jan i su odr -Zavali vi5estruke kontakte st im sus jed ima, i to ra tu ju i i , t r -gu ju6 i i l i uz ima ju6 i , ih u vo j -n idku s luZbu. U dasu unut ra5-nj , i ,h kr iza i s labl jenja vojni6keotpornost i r imske drZave pre-ma van, on i zapo6 in ju napadena granice carstva,. Rodovskouredenje t ih plemena pretva-ra se istovremeno u vojni6kudemokraci ju koja se postav-l ja na de lo i vod i pokre te d i -tav ih na , rodn ih skup ina . T i ve-l ik i pokret i st iSavaju se u 7.st . kada germanska i s laven-ska plemena nastoje zadr2atlzauze le te r i to r i je . l z n j ihov ih

44

vo in idk ih o rgan izac i ja razv i -jaju se drZavne jezgre kojesu da le pod logu po l i t idko j s l i -c i srednjovjekovne Evro,pe.

Vitrina 46"

Antidki smisao za orikaziva-n je Z ivo t in ja odrZao se i u ka-sn i j im s to l je6 ima. On se po-dudarao s germanskom sk lo -no56u za ob l i kovan je zv i je r i ,pt ica i orna,menata na o,snoviZ ivo t in jsk ih l i kova . U ovo j v i t r i -n i i z loZene su male f ibu le uob l i ku la ,v ice , t ig r i ce , pantere ,kon ja , p t i ce (go lub) , a p roZe-te su kasnoant idk im i german-sk im ukusom. Dat i ra iu se u6 . i u 7 . s t .

Vitrina 47.

Na temel ju a rheo lo5k ih os ta-taka zasad je mogude ustvrdi-t i da je germansk i ku l tu rn i u -t jeca j u p rov inc i , j i Da lmac i j i ,a posebno u pr imorskom po-jasu b io re la t i vno neznatan .NajdeS6e se manifest i ra u ne-kim obl ic im a barba,r iz irane an-t i ke ko j i su i z loZen i u p re thod-no j v i t r in i (kao na pr im jer Z i -vo t in jske f ibu le ) . Boravak ls -todnih Gota ostavio je ipakiz 'v jesne tragove u arheolo5komfundusu, pa se d io p redmetagermanskog ukusa moZe n j i -ma pr ipisat i . U takve spadaz la tn i po l ih romni nak i t (So l in ,Mrav inc i , Su6urac) , ve l i kabrondana pred ica za po jaso-v€ , f ibu le c ikade, p r im jerc is t re l i ca i td .U v i t r in i je i z loZena i ma la s re-brna f ibu la i z So l ina , ko ja jer i jedak pr im jer nak i ta impor t i -

ranog sa srednjoevropskoggerma,nskog podrud ja . MoZese dat irat i u podetak 6. st .

Vi tr ina 48.

Zlalni nalaz iz Naro,ne (seloV id kod Metkov ica) , da t i rannovcem b izantskog cara T i -ber i ja l l Kons tan t ina (578--58L g . ) , pokazu je na pr im-je ru skupoc jenog z la inog na-k i ta kont inu i te t kasnoant idk ihrad ion ica umje tnog obr ta . No-sioci takvog nakita, kao i maj-s to r i ko j i su ga iz rad iva l i , b i l isu au toh tono romaniz i rano i l i r -sko stanovni5tvo i l i romanskidose l jen ic i , ko j i su Z iv je l i uovim krajevima u 6. st .I os ta l i p redmet i u ovo j v i t r in iima ju i s to ob i l jeZ je , a p red-stavl jaju luksuzan na,ki t izradi-van za potrebe korisnika od-redene druStvene i etnidkepr ipadnost i .

Pano nad vitrinom 4g:

S lavenska p lemena, ko ja u sa-vezu s Avarima prodiru dosvr6etka 6. st . na podrudjeBa' lkanskog poluotokar, poste-peno se u p rvo j po lov in i 7 . s t .osamostal juju, a nesto kasni jestvaraju i v last i te drZavne o,r-gan izac i je . Tako je na podru-c ju s redn je Da lmac i je , ug lav-nom u za ledu da lmat insk ihgradova Zadra, Trogira i Spl i -ta, fo,rmirana hrvatska dr iava.Knez Trp imi r , jedan od prv ihsamostalnih vladara (oko 845-864. g.) , izdaje 852. god. kaodux Croatorum povel ju spl i t -skoj crkvi Sto dokazuje da jeu to vr i jeme postojala dvrstadr2avna organizacija. Tada je

vei staro rodovsko uredeniepreobraZeno u k lasnu dr \avnuorganizaci ju Hrvata. Dalmatin-sk i g radov i u neposredno j b l i -z ini nove dr lave. kao ba5t i-n ic i an t idke ku l tu re u S i rems m i s l u , b i l i s u c e n t r i i z k o i i hs u u p o z a d i n u z r a d i l i k u l t u r n i ,po l i t idk i , re l ig iozn i i d ru5 tve-no-eko,nomski upl iv i . Rezultattakvih ut jecaja odituje se, napr imjer , i u d in jen ic i da je uhrva' tskim krajevima vr lo brzodo5lo i do specif idnog prero-manidkog graditeljstva,, kaori do pr ihva6an ja l i kovnog iz -raza log vremena, Sto se po-sebno od i tu je u i z rad i p le te r -nog ukrasa na kamenim spo-men ic ima. S obz i rom na pred-mete umjetno,g obrta,, hrvat-sk i ma js to r i tog v remena da l isu znadajan pr i log takvoj dje-latnost i , posebno u izradi ka-rakter ist i6nih starohrvatskihnauSnica .

Vitr ina 49.

Bogat i z la tn i nak i t , naden ujednom grobu u Tr i l ju na Ce-

l

t in i , p r ipada 8 . s t . Os im ogr -l i ce , t r i para nauSnica is togob l ika , a raz l id i t ih d imenz i ja ,jednog para pr iv jesaka i Prs-tena sa staklenom Pastom, uistom grobu bio je i z latni no-vac biza'ntskog cara Konstan-t ina V. Ko,pronima (741-755.g.) koji je temelj za datiraniediiavog nalaza. S obzirom namjesto i okolnost i nalaza,pretpostavl ja se da je nakitp r ipadao is taknuto j osob i ,val jda Zeni nekog hrvatskogdosto, janstvenika, te da jeupot reb l javan u v r i jeme Pr i -je pokr5tavarnja Hrvata. Posta-vl janje novca u grob (Po svojp r i l i c i u us ta poko jn ika) Po-gansk i je ob ida j , poPut obo lo -sa u Grka' koj ima je novac- prema vjerovanju - s luZioza placanie prijevoza u Pod-zemni sv i je t .

Vitrina 50

Na te r i to r i ju rane hrva tske dr -Zave naden je u grobovima9. i 10 . s t . ve l i k b ro j naudn ica .One su se nos i le na uob ida-jeni na,6in, provudene kroz ru'o icu uha, i l i su - to su ve6ekar id ice - p r ivezane v rpcom

ukraSavale sl jepoodnice i ko-su . l z rad iva l i su ih doma6i z la -ta r i , a ob l i c i i na6 in ukra5a-vanja (prvenstveno f i l igran)ima ju podr i je t lo u b izantskomzlatarstvu. Hrvatski rmajstor i ,medut im, v r lo s lobodno i in -vent ivno upo,trebl javaju te u-zo,re, tako da je taj narkii Po-stao specif idnost umjetnogobrta tada5nje Hrvatske.

Vitr ina 51.

Zemljano posude ranog sred-njeg vi jeka rela ' t ivno je malosaduvano. U grobov ima s Pod-rudja hrvatske drZave u Bis-kup i j i , Ko l jan ima i Smrde l junadene su posude, b i lo d i ta -ve, bi , lo u fra,gmentima, pa jetako mogu6 uv id u i zg led ranekera'mike u hrvatskim l<raje-v ima. I ove dv i je posude (ve-ca je i z oko l i ce Benkovca, aman ja v je ro ja tno iz So l ina)pr ipada ju skup in i t rbuSast ih ,neprav i ln ih , bez londarskogko la raden ih posuda, na ko-j ima je p r i v rhu ka tkada ure-z ivan skroman ornament (va-lovn ica) .

Vitrina 52.

B izant insk i p isac Prokop i jedonosi anegdotu iz rata caraMaur ic i ja u Trak i j i p rema ko-joj Slaveni u to do'ba nisu Po-znava l i Ze l jezo n i o ruZ je , ne-go samo p jesmu i tamburu .Takvoj pr idi , naravno, ni je mo-gu6e povjerovat i , , jer je o6itoda su s lavenska p lemena v r lobrzo pr isvo j i la o ruZ je i nad inratne vjei t ine od naroda s ko-j i m a s u b i l i u d o d i r u . T a k o , n aprimjer, Hrvat i upotrebl javaju

45

uz ostalo orui je i madeve tzv.karol in$kog t ipd' , s dvosjeklomoStr icom i kratkom nakrsni-com na baldaku, katkada u-kra5ene srebrnom Zicom. Ta-kvi su se madevi uPotrebl ja-va, l i u 9. st . gotovo u di tavojEvrop i i b i l i s ta 'ndardn i d iovojnidke opreme. U na5e kra-jeve bi l i su imPort i rani iz f ra.nadk ih rad ion ica , , a l i se moZepretpostavi t i da su ih izradi-val i i do,ma6i majstor i oruLari .

Vi tr ina 53.

Preromanidka umjetnost raz-v i ja la se u da lmat insk im gra-dov ima pone5to drugad i je ne-go u obl iZnj i rn hrvatsrkim Pod-rud j ima. Tako su u SPl i tu , u -nu tar z id ina D iok lec i janovepa, lade, kor iSteni i takvi neo-bidni prostor i kao Sio su stra-Zarske Setnice iznad gradskihvrata. U to,m smislu je osobitol i jep i neobi6an Pothvat ne-poznatog kipara crkvica sv.Mar t ina nad s jevern im vra t i -ma Palade. Unutra5njost crk-v ice pr ikazana je na Panouiznad v i t r ine . U v i t r in i je i z lo -Zen komad o l ta rne Pregrades imenima svetaca Kuzme iDamjana ko j i su se jednomStoval i u katedral i . lzvan gra-da , u R iZ in icama isPod K l iSketvrdave, naden je ulomak za-bata ol tarne ograde, na kojemsu bened ik t insk i monas i uk le -sa l i ime jednog od Prv ih h r -vatskih vladara, kneza TrPi-m i r a .

I

-;mlEmii

ffilirflr'l

ffitffi'F'

t'

46

SKULPTURE I RELJEFI UDVORANI

1. Rel jef i s plesa6icama.V id (Narona) .

Na z idu , u l i j evom kr i lu dvo-rane, i z loLen je re l je f ko j i p r i -kazu je sedam p lesad ica , posvo j p r i l i c i nek ih mi to lo5k ihb ica n iZeg ranga, poput n im-fa , d io f r i za na neko j ku l tno jg radev in i i l i mauzo le ju . U ru -pama su b i le umetnute ruke ig lave f igura . To je re la t i vnokva l i te tan he len is t i6k i rad , v je -rojatno iz konca 2. st . pr. n. e.

2. Torzo. Solin.

Desno od plesadica postav-l jen je s lobodno u pros tor to r -zo mu5karca ko j i je imao uz-d ignutu desnu ruku . To je r im-ska kop i ja jednog or ig ina laiz g rdkog k las idnog doba (5-4 . s t . p r . n . e . ) . MoZda serad i o mladom Hermesu.

3. Venus Victr ix. Sol in.Pokraj torza je kip Venere.Posvetn i na tp is na baz i g las i :V E N E R I V l C T R l C l . D o n j e j emal i Ero t , bog l jubav i . Ep i te tVictr ix (Pobjednica) Veneraje dob i la od r imsk ih carevaju l i jevske ku6e ko j i su se , p re-ko Ene je , smat ra l i n jez in impotomcima. K ip se da t i ra uprvu po lov icu 1 . s t . n . e .

4. Diana. Sol in.

U desnom d i je lu dvorane na-lazi se statua bez glave r im-ske boZ ice D i jane sa psom.Kao boZ ica lova i p r i rode pr i -kazana je u kratkoj potpasa-no j tun ic i , l<ako jednom ru-l<onr vaci i iz tobolca str i je lu,a d rugom drZ i luk . Takvu iko-

nogra fsku fo rmu D i jana jedob i la u umje tnos t i g rckogl< las idnog doba, a r imske ra -d ion ice opona5a le su te s ta -tue u bezbro j kop i ja i var i ja -na ta . Dat i ra se u f . i l i 2 . s t ,n a

5. Venera Anzotika. Nin

U Ninu , jednom od centarai l i r skog p lemena L iburna , na-dena je statua Venere s ma-l im Pri japom, i talskim bolan-s tvom p lodnost i . Uz k ip je na-den i na tp is na ko jem je po-sveta Veneri Anzoticae, 5toznad i da je r imska Venera po-is tov je6ena s l iburnskom bo-Z icom Anzot ikom. Ta po javaromaniziranja autohtonih bo-gova naziva se interpretatioromana. Kip je iz samog po-detka 1 . s t . n . e . , doba na j in -tenz ivn i je roman izac i je l l i ra .

6. Reljefi Sllvana. RaznanalaziSta

Na, s tupu u desnom kr i lu dvo-rane iz loLena su cet i r i rel iefaS i lvana. Pod imenom l ta lskoqboga p lodnos t i i 5uma, S i i - -

vana, bio t je, u st ,var i , Sto-va,n na podrudju r imske Dal-mac i je jedan i l i r sk i pas t i rsk ibog. Najve6i broj t ih rel je-ta pot jede upravo s ter i to-r i ja De lmata ko j ih je g lavna

47

pr iv redna grana b i la s todar -stvo. Na rel jef ima je Si lvannajde56e prikazan kao brada-t i past i r s kozj im nogama, Po-put g rdkog Pana, ponekad udru5tvu D i jane i N imfa , ko jesu takoder spadale u delmat-ski panteon. Si lva,nov je kul tnajra5ireni j i u prva tr i stol je-6 a n . e .

. ' l t

7. Skupina rimskih portreta.Razna nalaziSta

U desnom di jelu dvorane iz-loZena je u s lobodnom Pros-toru skupina r imskih Po,rtreta,nad 'en ih na podrud ju s redn jeDalmaci je. Portret ist ika je jed-na od na jsnaZn i j ih g rana r im-ske k iparske umje tnos t i , gd jefe umjetnik, osloboden raznihgrdkih uzora, mogao isPol j i t isvo i umie tn i6k i ta lenat

, . : , i : l , i

I!

1.,,,

F : EE ..#

Fr#ffi

ffi

llIi

f€ l l - r ,4 * !

l, l : , :