UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRA AJNI FAKULTET ODSEK ZA LOGISTIKUPredmet:

GRA EVINARSTVO SEMINARSKI RAD

ARMIRANO - BETONSKE HALE

Nastavnik: Prof. dr. ********, dipl. in . Student: *********, 070105

BEOGRAD 2011.

SADR AJ1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. UVOD ............................................................................................................................................... 3 ARMIRANO - BETONSKE KONSTRUKCIJE ........................................................................................... 4 MONTA NI ELEMENTI ZA IZGRADNJU INDUSTRIJSKIH OBJEKATA ...................................................... 5 PREDNAPREGNUTI BETON ................................................................................................................ 6 TIPSKO MONTA NE HALE ................................................................................................................. 7 ZAKLJU AK ....................................................................................................................................... 9 LITERATURA ................................................................................................................................... 10

~2~

1. UVOD

Armirani beton je gra evinski materijal nastao sprezanjem betona i elika. Osnovna ideja sprezanja je da se eliku povere naponi zatezanja koji se javljaju u zategnutim zonama betonskih konstrukcija, dok se betonu poveravaju naponi pritiska. Beton je slo en materijal i sastoji se iz agregata ( ljunka i peska), cementa i vode. Agregat je inertan materijal, dok su pesak i voda aktivni materijali. eli ne ipke kojima se pro ima betonska masa nazivaju se armatura, a proces njihovog postavljanja - proces armiranja ili jednostavno armiranje. Njihov zajedni ki rad omogu en je zahvaljuju i injenicama da: beton i elik pribli no isto reaguju na temperaturne promene beton dobro prianja uz armaturu beton dobro titi armaturu od korozije Pronalazak armiranog betona dugo se pripisivao vrtlaru Josefu Monieru koji je svoj pronalazak patentirao 1867. godine, a odnosio se na posude za dekorativno bilje. Ideja zajedni kog rada betona i armature javila se, me utim mnogo ranije. Godine 1855. Francuz Lambo izlo io je na pariskoj izlo bi amac od armiranog betona koji je inila i ana mre a obmotana cemetnim malterom. Francuz Kognet je 1861. godine objavio memoare u kojima predla e primenu svojih konstrukcija: tavanica, svodova i cevi na principu armiranog betona. On je konstruisao armirane vodovodne cevi za Odesu, zatim potporne zidove i svetionik u Port Saidu 52m visine. Me utim, i pored toga Josef Monier se smatra ocem armiranog betona jer je on sa svojom uporno u savladao po etne te ko e i uveo armirani beton u gra evinarstvo. Na slikama 1 i 2 prikazani su primeri upotrebe armiranog betona u gra evinarstvu.

Slika 1: Obezbe enje armirano-betonskog stuba

Slika 2: Betoniranje konstrukcije stuba mosta

~3~

2. ARMIRANO - BETONSKE KONSTRUKCIJE

Armirano - betonske konstrukcije predstavljaju jednu od najva nijih oblasti gra evinarstva. Armirani beton nalazi primenu u svim oblastima gra enja za izradu najrazli itijih vrsta konstrukcija: Mostogradnji Visokogradnji Industrijskim objektima (hale, skladi ta) Energetskim objektima (termoelektrane) Hidrotehni kim objektima (brane, rezervoari, cevi) Podzemnim konstrukcijama (tuneli, galerije) Specijalnih visokih objekata (dimnjaci elektrana i toplana, komunikacioni tornjevi) Za titinih objekata (skloni ta, potporni zidovi) Dobre osobine armiranog betona kao gra evinskog materijala su: Jeftin osnovni materijal Trajnost Solidna otpornost na kratkotrajne visoke temperature Mogu nost prefabrikacije Velika mogu nost jednostavnog oblikovanja konstruktivnih oblika Nedostaci armiranog betona: Velika sopstvena te ina Realtivno mala vrsto a betona Pojava prslina i samim tim pojava korozije u armaturi Nemogu nost betoniranja u svim vremenskim uslovima Gubitak nosivosti pri du em trajanju visokih temperatura

~4~

3. MONTA NI ELEMENTI ZA IZGRADNJU INDUSTRIJSKIH OBJEKATA

Monta ni elementi u izgradnji ovih vrsta objekata se primenjeuju kao elementi konstrukcije i konstruktivne celine. U elemente konstrukcije ubrajaju se: Temeljna a a Stub Kranska staza Grede svih vrsta i veli ina Re etke nosa i i povr inski nosa i tavanica i krovova Konstruktivne celine su: Ramovske konstrukcije Krovne i fasadne celine Prema mestu proizvodnje monta ni elementi se javljaju u okviru gabarita objekta i u stacionarnim fabrikama. Na slede im slikama prikaza e se pojedini elementi konstrukcije:

Slika 3: Stopa i asica, monta ni stubovi i pojedini tipovi T nosa a

~5~

4. PREDNAPREGNUTI BETON

Prednapregnuti (prethodno napregnuti) beton je vrsta armiranog betona, kod koga se armatura pre ugra ivanja betonske sme e prethodno napregne zatezanjem (120-130 MPa). Armatura od visokokvalitetnog elika odr ava se u zategnutom stanju sve dok beton dovoljno ne o vrsne i ne do e do prijanjanja betona za armaturu. Uklanjanjem optere enja armatura se skupi zbog svoje elasti nosti i stisne beton, tako da je armirano betonska konstrukcija u stanju da bolje izdr ava zatezna naprezanja. Primena prednapregnutog betona neizostavna je pri izvo enju konstrukcija koje trpe velike sile pritiska, zatezanja ili torzije, kao to su mostovi i vijadukti, vodotornjevi, monta ne gra evine, hale, krovne konstrukcije, silosi, bunkeri, ali i za sanacije postoje ih gra evina. (slika 4) Prednosti prednapregnutih konstrukcija su: Pove anje trajnosti zbog izostanka pukotina Smanjenje defleksije (savijanja) Velika otpornost na zamor (posledica male promene naprezanja u prednapiranje) Ubrzanje i racionalizacija monta ne gradnje Nedostaci prednapregnutih konstrukcija su: Potrebna je stru na radna snaga zbog zahtevnijih radova Potrebna je posebna oprema Velika preciznost u projektovanju i izvo enju Skupi elementi gradnje eliku za

Slika 4: Sanacija vezne grede, stuba spoljnimprednapiranjem

~6~

5. TIPSKO MONTA NE HALE

Tipske hale treba da slu e za razli ite potrebe, tako da pri projektovanju treba objediniti razli ite zahteve. Razlog ovakvog pristupa projektovanju le i u potrebi pokrivanja ireg polja primene tipsko monta nih hala. Konstrukcije tipskih hala treba da budu jednostavne (pre svega monta ne), a elementi konstrukcije to lak i, da bi se na ovaj na in zadovoljili uslovi jednostavnog gra enja u pogledu transporta i skladi tenja. Broj elementa konstrukcije treba da bude to manji pri emu treba da postoji mogu nost projektovanja raznovrsnih objekata u zavisnosti od konkretne potrebe. Izgledi ovako projektovanih hala treba da odgovaraju savremenom arhitektonskom oblikovanju i da u svakom pogledu predstavljaju uspe na re enja. U pogledu postavljenih zahteva treba voditi ra una o ekonomskom efektu, jer on predstavlja jedan od najva nijih uslova za uspeh primene tipskih hala. Na slede im slikam prikaza e se pojedini tipovi AB hala.

Slika 5: Hala tipa "A" - A.D. Betonjarka a ak

Slika 6: Hala tipa "B" - A.D. Betonjarka a ak

~7~

Slika 7: Hala tipa "C" - A.D. Betonjarka a ak

Slika 8: Hala tipa "D" - A.D. Betonjarka a ak

Slika 9: Primer AB Hale u Ivanjici

~8~

6. ZAKLJU AK

Kroz seminarski rad opisan je armirani beton, prednapregnuti beton i njihova primena u gra evinarstu sa osvrtom na armirano - betonske hale. U prvoj ta ki data je definicija armiranog betona kao gra evinskog materijala nastalog spregom betona i elika, pri emu je posmatran i istorijski osvrt pronalaska i razvoja ovog gra evinskog materijala. Druga ta ka se odnosi na armirano - betonske konstrukcije, njihovu primenu u gra evinarstvu i prednosti i nedostake njihovog kori enja. U tre oj ta ki su prezentovani monta ni elementi za izgradnju industrijskih objekata. Definisanu su elementi konstrukcije (poput temeljne a e, stuba, kranskih staza), ali i konstruktive celine koje uklju uju ramovske konstrukcije i krovne i fasadne celine. etvrta ta ka odnosi se na prednapregnuti beton kod koga se eli nu umetci prednanpre u u smeru suprotnom od naprezanja. Cilj je da se bolje izdr e zatezna naprezanja, a veliku primenu je na ao u monta nim konstrukcijama i halama. Kroz petu ta ku, kona no je dat pregled armirano betonskih hala i njihov kratak opis. Nagla ena je va nost da konstrukcije hala budu monta ne radi jednostavnije gradnje, transporta i skladi tenja elemenata konstrukcije.

~9~

7. LITERATURA

Materijal za seminarski rad http://sr.wikipedia.org/wiki/Armirani_beton http://sr.wikipedia.org/wiki/Armiranobetonske_konstrukcije http://www.betonjerka-cacak.co.rs/hale.htm http://www.buildmagazin.com/index.aspx?fld=tekstovi&ime=bm0404.htm

~ 10 ~