S p e c i j a l n i p r i l o g

9FINSKO BORBENO VOZILO

„PATRIA” AMV

OKLOPWAKTRE]E

GENERACIJE

31

MOSKOVSKIAVIJACIJSKO-KOSMI^KI SALON 2007

OBNOVATEHNOLO[KEMO]I

DESANTNI BRODOVI U EVROPSKIM RATNIM

MORNARICAMA

ARSENAL

VI[ENAMENSKAPLOVILA

32 15. septembar 2007.

Urednik prilogaMira [VEDI]

Po`ari u Srbiji i susednim zemqamau ovoj godini, pospe{ivani dugotraj-nim letwim `egama, nezabele`enimproteklih 120 godina, i temperatu-rama vazduha od 40 do 45 stepeni

Celzijusa, ostavili su posledice koje sedugo ne mogu otkloniti. A kada je re~ o sta-rim {umskim kompleksima – ni u narednih50 do 100 godina. Kako registruje {tam-pa, po`ari su zahvatili vi{e od 5.500hektara, ra~unaju}i tu i vi{e od 3.000hektara {umskog blaga. Plamena stihijananela je i u Srbiji vi{ezna~ne {tete pookolinu, prirodne resurse i finansijskegubitke. Samo se direktna {teta, do sadaprocewuje na 1,5 milijardu dinara. Stogase ne mogu smatrati velikim sva ulagawa uorganizaciju i opremawe odgovaraju}ihstruktura za borbu protiv po`ara, ako jedru{tvo svesno da }e se korist od toga vi-{estruko vratiti u budu}nosti.

Da li je toliki gubitak morao da sedesi? Verovatno ne. Ili bar ne u tim raz-merama. Da smo bili boqe organizovani,pripremani i osposobqavani, odgovaraju-}e opremqeni, ali i, kao organizovanadru{tvena zajednica, odgovorniji, ne bi-smo morali da molimo strane zemqe zapomo}. Ipak, Rusiji ostajemo zahvalni zaanga`ovawe IL-76 u ovoj nesre}i.

Konverzija oklopnih borbenih vozilaVATROGASNI TENK 32

Savremeni minobaca~iSVA LICA STAROG RATNIKA 35

Finsko borbeno vozilo„Patria” AMVOKLOPWAK TRE]E GENERACIJE 39

Moskovski avijacijsko-kosmi~kisalon 2007OBNOVA TEHNOLO[KE MO]I 42

Desantni brodovi u evropskimratnim mornaricamaVI[ENAMENSKA PLOVILA 46

Lova~ki avion Ikarus S-49ABRANILAC PRESTONICE 51

SADR@AJ

VATROGASNI TENK

K O N V E R Z I J A O K L O P N I H B O

U gr~koj tragediji se, zbog gubitka qudi, dobara i vegetacije, anga`ovalaEvropska unija, a i Srbijaje dala svoj skroman doprinos. U toj borbi sa vatrenom stihijom vi|en je i stariji gr~ki tenk leopard-1, preure|en u vatrogasni tenk. Rusi su na bazi svojih oklopnih borbenih vozila razviliprotivpo`arne varijante.Razmi{qamo li mi o konverziji na{ih oklopwaka za te namene. Ideja ima raznih. A realizacije?

u sli~nim, eventualno ponovqenim prili-kama. Dakle, treba izvu}i pouke i donetipravovremene zakqu~ke i odluke. Pri-marna je i analiza propusta koji su se de-sili u celom sistemu i odlu~nost da se izosnova popravi stawe. A potrebno je oda-ti i priznawe (moralno i materijalno)po`rtvovanim u~esnicima akcija ga{ewapo`ara.

U pomenutoj situaciji, pored drugihslabosti (sistemske i organizacione pri-rode), uvidelo se da nam nedostaju odgo-varaju}a tehni~ka sredstva, vatrogasnecisterne ve}eg kapaciteta i prohodnostivan puteva, protivpo`arni helikopteri iavioni (nekada smo imali ~etiri). Sasvimje izvesno da bi guseni~na vozila, na te-{koprohodnom zemqi{tu sa vegetacijom,preko jaruga i kroz {umske predele, ima-la ve}u prohodnost nego to~ka{i. Da subila bar dva-tri u Deliblatu, ishod bor-be sa po`arom bio bi druga~iji.

U gr~koj tragediji, zbog gubitka qudi,dobara i vegetacije, anga`ovala se iEvropska unija, a i Srbija je dala svojskroman doprinos. U toj borbi vi|en je istariji gr~ki tenk leopard -1, preure|enu vatrogasni tenk.

PREDLOZIDa bi se te `eqe ostvarile, Vlada sa

resornim ministarstvima, nadle`nim zaprodaju i otpis (rashodovawe) zastarelihborbenih vozila, treba ponovo da anali-zira broj tih vozila koja ostaju u naoru`a-wu Vojske. Javnosti je poznato da je oko 250tenkova T-55, vi{e desetina T-72, raznihsamohodnih oru|a i „praga“ bilo odvojenoza prodaju u procesu osloba|awa od vi-{kova NVO. Stoga se name}e pitawe za-{to se neka od tih vozila ne bi iskoristi-la i preuredila u vozila za protivpo`ar-

33

Bez temeqite i ozbiqne analizeuzroka, organizacije snaga, operativnihmera i postupaka za otkrivawe, spre~a-vawe i ga{ewe po`ara, analize stawa,potreba i mogu}nosti za nabavku vatro-gasnih sredstva, opreme, ure|aja i vozi-la, odnosno letelica, planirawa (jo{ da-nas) potrebnih sredstava, dr`ava ne mo-`e mirno da o~ekuje naredna leta i obez-bedi sigurnost imovine i `ivota gra|ana

R B E N I H V O Z I L Anu za{titu (PPZ) i in`iwerijske radovena te`e pristupa~nim terenima. Mo`da, uprvi mah, odbija prosta ra~unica da se~e-we jednog T-55 staje 3.480 ameri~kih dola-ra, a konverzija tenka u VIU „muwa“ oko200.000 dolara. Ali to je pogre{an ugaogledawa. Ne mo`emo posmatrati samo fi-nansijske izdatke za ta vozila (koji bi, ve-rovatno, bili ni`i od 100.000 ameri~kihdolara po vozilu), ve} treba da postavimoproporciju izme|u {tete koju smo imali odpo`ara i ulagawa u preure|ewe nekolikodesetina oklopnih borbenih vozila (OBV)u vozila za PPZ.

Kada se sa tenka T-55 ukloni kupolasa naoru`awem, ure|ajima i municijomkoja mu pripada, vozilo je lak{e za oko 10tona, pa mo`e, ako se konvertuje (uslovnoga nazivamo protivpo`arni tenk PPT-55)da nosi cisternu sa vodom i hemijskim je-diwewima za ga{ewe po`ara kapaciteta10.000 litara. To nije za potcewivawe. Atenk T-72 (uslovno PPT-72) imao bi kapa-citet oko 15.000 litara vode. Podrazu-meva se da bi cisterna za vodu bila pro-filisana tako da se nalazi delom u telutenka (borbenom odeqewu baznog tenka),a gorwim delom iznad {asije. Upravnoodeqewe (bez granata i dela opreme) mo-`e da primi tri ~lana posade, a u tom slu-~aju bi bilo nu`no otvarawe jo{ jednogili dva ulazna otvora. Imali bismo do-voqno prostora za nadgradwu namotaja sapolivnim crevom (jedno ili dva) za vodu(spoqa, pozadi) i pomo}nog ure|aja za po-gon pumpe.

Preduze}e EdePRO iz Beograda pri-kazalo je na sajmu NVO Partner 2007 uBeogradu svoj turbomlazni motor snage 40kW (pogonsko gorivo vi{ezna~no – benzin,kerozin, dizel), volumena ne ve}eg od di-namo-generatora u tenku. Na krovu bi seugradio vodeni top (baca~ vode, mlaznica)

VOZILA ZA[UMSKE PO@AREU Ruskoj Federaciji, posle ras-

formirawa Var{avskog ugovora, mnogaratna sredstva su prodavana po niskimcenama, ali je, tako|e, jedan broj stari-jih OBV preure|en u in`iwerijske na-mene i vozila za PPZ, dotur vode, sred-stava za ga{ewe po`ara i prevo`ewequdstva za akcije na te`e dostupnim pod-ru~jima zemqe. Za te namene izvo|ene sukonverzije tenkova T-55, oklopnih tran-sportera MT-LB i BTR-80 (8h8), borbe-nih vozila pe{adije BMP-1 i drugihoklopnih borbenih vozila. Neka vozilasu nazvana „lesnopo`arnaja ma{ina”(vozilo za {umske po`are).

„Vetluga” imadvadesetdvocevnilanser za ga{ewe

po`ara

Ilu

stro

vao

Nik

ola

OTA

[

sastoji od tri ~oveka.Performanse pokretqivosti vetluge

identi~ne su sa BTR-80 8h8 – brzina kre-tawa na putu je 80 km/~, na vodi 9 km/~, au-tonomija 600 km, savladava uspon 30 ste-peni, rov 2,0 metra i zid 0,5 m.

ISKUSTVAUkoliko se pristupi konverziji sta-

rijih modela OBV u srpskoj vosci, obuka iosposobqavawe posada PPZ vozila moglabi da se poveri Komandi za obuku VS (ima-mo sedam centara za obuku) ili Sektoruza za{titu i spasavawe MUP-a Srbije, usaradwi sa Odeqewem civilne za{tite uUpravi za odbranu MO Srbije. Nekadasmo imali poznati i priznati Centar ci-vilne za{tite „13. maj“ u Batajnici. Da-nas se planira sli~an centar vatrogasnei spasila~ke slu`be na Zvezdari, u nadle-`nosti MUP-a. Posade tih vozila bi seregrutovale od vojnika po ugovoru i pro-fesionalnih vatrogasaca ili od ~lanovadobrovoqnih vatrogasnih dru{tava, u sta-tusu aktivne rezerve.

Ima razloga da se razmisli i o for-mirawu zasebnog ministarstva za civilnuza{titu (civilnu odbranu). Neke dr`ave u

Evropi imaju takva ministarstva i jedini-ce za civilnu za{titu do nivoa brigade, au Ruskoj Federaciji postoji Ministarstvoza vanredne situacije. U Srbiji je nekadaza te namene postojao sektor MO sa pod-sekretarom na ~elu, a protekle decenije jecivilna za{tita svedena na odeqewe jed-ne uprave MO. Mo`e se s razlogom, a i naosnovu pozitivnih iskustava u ranijem pe-riodu, verovati da bi konstituisawem no-vog resornog ministarstva za CZ (CO)funkcionisawe, obuka i osposobqavawe,opremawe, rukovo|ewe u ne`eqenim akci-dentima ga{ewa po`ara i spasavawa sta-novni{tva i materijalnih dobara, bilokonzistentnije i plodotvornije. Podsetimose poplava, klizi{ta, nekih havarija i ve-}ih udesa na saobra}ajnicama, privred-nim objektima i rudnicima, pa }e posma-trawe tih problema imati drugu vizuru.

Sada{wih 3.000 vatrogasaca, 157vatrogasno-spasila~kih jedinica, po jedanna~elnik {taba CZ u op{tinama i okruzi-ma, nisu garancija da mogu uspe{no da seizbore sa mogu}im novim izazovima.

Treba o~ekivati da }e set novih zako-na iz oblasti odbrane i bezbednosti i za-kona o za{titi i spasavawu, normativnoregulisati mnoge stvari, ali je dug put odideje do realizacije. Izdvajawe 13 milio-na evra iz Nacionalnog investicionogplana za kupovinu 59 vatrogasno-spasi-la~kih vozila (tipa mercedes) i drugeopreme, jeste zna~ajna investicija. Me|u-tim, treba ra~unati na potrebu nabavkehelikoptera, pa i aviona za ga{ewe po`a-ra. A, tako|e, ima i opravdawa za konver-ziju nekih oklopnih vozila u vozila PPZ.Uostalom, tako se radi i u svetu.

Milosav C. \OR\EVI]

34 15. septembar 2007.

CISTERNAUMESTO KUPOLEKada se sa tenka T-55 ukloni ku-

pola sa naoru`awem i ure|ajima i mu-nicijom koja mu pripada, vozilo je lak-{e za oko 10 tona, pa mo`e, ako sekonvertuje, da nosi cisternu sa vodomi hemijskim jediwewima za ga{ewe po-`ara kapaciteta 10.000 litara. To ni-je za potcewivawe. A tenk T-72 imao bikapacitet oko 15.000 litara vode.

za rukovawe iz vozila ili sa wega. Za-{titna ode}a, potreban alat i specijali-zovani pribori za akcije ga{ewa po`araobavezni su deo kapaciteta. Postoji mo-gu}nost montirawa dozerskog no`a zauklawawe `ari{ta, zasipawe grani~nezone po`ara, ru{ewe nagorelih stabalai izradu proseka. Oprema i ode}a morajubiti u skladu sa HTZ propisima.

Ovo su samo neke naznake ideje oPPT-55 i sli~nim modifikacijama. Za od-luku o tome procedura u Vojsci je poznata– od zahtev resornog organa i otvarawezadatka NIR do programa realizacije, ko-na~ne proizvodwe i dinamike opremawa.

RUSKA RE[EWARusi su, na osnovu borbenog vozila

pe{adije BMP-1, razvili vozilo LPM-02(lesnopo`arnaja ma{ina), namenski opre-deqeno za ga{ewe {umskih po`ara sred-weg i visokog intenziteta, po`ara na tre-seti{tima, na deponijama naftnih deri-vata i rafinerija, dostavqawe protivpo-`arne opreme i ekipa za PPZ na mestapo`ara.

Lesnopo`arnaja ma{ina LPM-02{titi posadu od vatre i dima. Posadu sa-~iwavaju dva ~oveka, a mo`e da vozi jo{~etiri vatrogasca. Vozilo je opremqenocisternama za vodu kapaciteta 5.000 li-tara (puni se 10 minuta). Kapacitet vatro-gasne pumpe N[P-600M jeste izbacivawemlaza vode na 50 metara, 600 litara u mi-nuti. Na krovu je montiran baca~ vode (vo-deni top) kojim rukuje vatrogasac stoje}i uvozilu otvorenog ulaznog otvora na krovu.

Predvi|ena je mogu}nost montirawarovokopa~a ili pluga za ra{~i{}avawe`ari{ta, prepreka, zastirawe zemqe iizradu proseka.

Masa LPM-02 iznosi 13,5 tona, akoje vozilo prazno, a 18,5 tona ako je popu-weno vodom. Performanse vozila su od-govaraju}e BMP-1 (brzina na putu 50 km/~,autonomija 500 km, brzina na vodi 7 km/~,savladava uspon 30 stepeni, rov 2,0 me-tra, zid 0,7 m).

Terensko protivpo`arno vozilo ve-tluga je razvijeno na bazi oklopnog tran-sportera to~ka{a amfibije BTR-80 8h8.Opremqeno je dvadesetdvocevnim raket-nim lanserom za ga{ewe po`ara. U rezer-vi nosi jo{ 22 raketna puwewa. Lanseromse rukuje iz vozila. Raketna puwewa saspecijalnim hemijskim materijama lansi-raju se na daqinu od 50 do 300 metara.Vetluga je namewena za ga{ewe po`ara nanaftonosnim poqima, deponijama naft-nih derivata i gasa. Opremqena je pum-pom sa {mrkom za vodu, kapaciteta poti-ska 1.000 litara u minuti. Vozilo ima ~e-krk za izvla~ewe, kapaciteta 4,4 do 6 to-na. Masa vozila je 14,5 tona, a posada se

Lesnopo`arnaja ma{inaLPM-02 {titi posadu od

vatre i dima

35

Minobaca~i su artiqerijska oru|aopremqena za ga|awe pod elevacio-nim uglovima ve}im od 45o. U odnosuna ostala artiqerijska oru|a imajuvrlo jednostavnu konstrukciju, bez ko-

levke su i hidroelasti~nog sistema, a silatrzaja usmerava se na podlogu. Cev je naj-~e{}e glatka, a u upotrebi su ve}inom vr-lo jednostavne ni{anske sprave.

Pojavili su se tokom rusko-japanskograta, a pravu afirmaciju do`iveli su to-kom rovovskih borbi u Prvom i Drugomsvetskom ratu. Tada je bila na ceni wihovamogu}nost da „ubace” minu direktno u pro-tivni~ki rov, a kasnije, u doba manevar-skog rata, jednostavnost i mala masa, tj. vi-soka pokretqivost.

OSNOVNA PODELASve do sedamdesetih godina pro{log

veka nije im se bitno mewala konstrukci-ja. Postoje laki minobaca~i, kalibra 60mm (re|e 50, 51 i 52), sredwi 81/82 mm ite{ki 120 mm (re|e 107, 160 i 240).

Ta osnovna podela va`i i za mesto mi-nobaca~a u borbenom poretku, gde se kali-bar 60 mm naj~e{}e nalazi u sastavu ode-qewa ili voda, u zavisnosti od konstrukci-je. Naime, postoje dva osnovna tipa mino-baca~a 60 mm, to su ekstremno jednostavni

S A V R E M E N I M I N O B A C A ^ I

i lagani tzv. commando minobaca~i, sapodlogom vrlo malih dimenzija u obliku ma-weg oslonca i bez dvokrakog lafeta, svoj-stvenog tom oru`ju. Commando je veoma la-gan (5 do 8 kg), prenosi ga jedan vojnik, adrugi nosi municiju. Dometi su, u na~elu,najvi{e jedan kilometar. Taj tip je gotovoistisnuo minobaca~e kalibra 50, 51 i 52mm, jednostavno zato {to im je municijastandardizovana prema onoj za klasi~neminobaca~e 60 mm – dakle, sna`nija je, aima i ne{to ve}i domet.

Drugi osnovni tip minobaca~a 60 mmima klasi~nu konstrukciju i pribli`no dvo-struko ve}u masu, tako da posadu ~ine trivojnika. Najve}i domet je obi~no 2 do 2,5km, izuzetno 3,5, i kao takav se nalazi nanivou ~ete.

Sredwi minobaca~i, kalibra 81 mm(zapad) i 82 mm (istok), imaju dvostruko ve-}u masu projektila (umesto 1 do 2,5 kg, vi-{e od 3 kg, pa do 5 kg) i domet (najvi{e 6,5km), tako da se nalaze na nivou bataqona.To ujedno zna~i da im je masa ve}a od 40 kg,pa zahtevaju posadu od tri do pet qudi (ma-da se ti minobaca~i zbog svoje mase i mu-nicije ~esto postavqaju i na vozila).

I, kona~no, minobaca~i kalibra 120mm imaju takve odlike da se smatraju vrlokorisnom dopunom artiqeriji 155 mm, a ~e-

sto su i zamena za haubice 105 i 122 mm.Postoji vrlo {irok dijapazon oru|a, odglatkocevnih do o`lebqenih, razli~itihvrsta municije, ukqu~uju}i i municiju sa ra-ketnim motorom (mase 12 do 19 kg), tako dasu im maksimalni dometi iznad 6 km, a do-sti`u do 13. Kao kod haubica, i kod wih po-stoje vrlo jednostavna i lagana vu~na oru-|a (ukupne mase od 200 do 500 kg) i oru|apostavqena na vozilima, gde se danas sve~e{}e koristi kupolna ugradwa.

Oru|a kalibra ve}eg od 120 mm (160i 240 mm) koristi veoma mali broj armija(Rusija oba kalibra, a Finska i Izrael160 mm), jer wihovu ulogu naj~e{}e preuzi-maju haubice kalibra 155 mm. A namewenisu uglavnom za uni{tavawe fortifikacija.

PRAVCI RAZVOJAPrema mi{qewu mnogih stru~waka, u

budu}nosti }e sredwe minobaca~e, kalibra81/82 mm, uveliko zameniti minobaca~i 60ili 120 mm, a razloga za to je vi{e. Prvije pojava minobaca~a 60 mm pove}ane du-`ine cevi na vi{e od 1,2 metara, {to je, uzmuniciju poboq{ane balistike i ja~eg ba-rutnog puwewa, pove}alo domet do nivoaklasi~nih minobaca~a 81/82 mm (oko 5 km).[tavi{e, nova municija 60 mm, ve}e du`i-ne projektila i sa blizinskim upaqa~ima,

SVA LICASTAROG RATNIKAMinobaca~i su oduvek smatrani za jeftino oru`je, uglavnom namewenope{adiji, ali s intenzivnim razvojem u posledwih nekoliko decenija, postaju mnogo vi{e od toga. U budu}nosti}e se koristiti i ekstremno jednostavni ivisokoautomatizovaniminobaca~i, uz sve ve}uupotrebu vo|ene municije.

15. septembar 2007.36

prema razornoj mo}i postaje ekvivalentnaklasi~noj municiji 81/82 mm (oko 350, ume-sto 400 do 500 g). Me|utim, minobaca~i 60mm velikog dometa imaju dva puta mawu ma-su (vi{e od 20 kg), zbog ~ega su lako preno-sivi, a posada je smawena sa ~etiri na tri~oveka. Osim toga, mawa ukupna masa pro-jektila uti~e na pove}awe borbenog kom-pleta i brzinu ga|ewa – sa 20 na 30 mina uminuti.

Takvi pomaci naro~ito su izra`eni uJu`noafri~koj Republici, koja ve} povla~iminobaca~e kalibra 81 mm i uvodi dugo-cevna oru|a 60 mm. Naravno, u nekim ar-mijama su se pojavqivali i minobaca~i 81mm du`e cevi, opremqeni municijom ve}edu`ine i razorne mo}i (eksplozivno puwe-we i do jednog kilograma), ali se ta oru|a,osim po dometu, jo{ ne mogu porediti sa mi-nobaca~ima kalibra 120 mm, mada }e, pre-ma mi{qewu nekih stru~waka, taj pomak uperformansama u mnogim armijama obez-bediti opstanak pomenutog kalibra.

Drugi razlog zbog ~ega neki predvi|a-ju nestanak kalibra 81/82 mm jeste inten-zivan rad na minobaca~ima 120 mm, sa ce-vima od kompozitnih materijala (oja~anogugqi~nim vlaknima). Na taj na~in se masacevi znatno smawuje, obezbe|uju}i oru|ukalibra 120 mm masu uporedivu sa oru|i-ma 81/82 mm. Isto se, me|utim, mo`e re}ii za kalibar 81/82 mm, koji upotrebom naj-novijih tehnologija mo`e da ima masu upo-redivu sa minobaca~ima 60 mm, ali je ma-sa municije vrlo bitan ~inilac ograni~e-wa i ~ini minobaca~e 81/82 mm te`im zatransport snagom qudskih ruku, pa je ta za-mena mawe verovatna. Bilo kako bilo, vre-me uvo|ewa minobaca~a sa takvom cevi jo{nije do{lo, ne samo zbog nezavr{enih is-pitivawa ve} i zbog za sada prili~no viso-ke cene. Najverovatnije je da }e se sada-{we stawe zadr`ati jo{ neko vreme.

Dodatni razlog koji, po nekim mi{qe-wima, mo`e dovesti do i{~ezavawa kali-bra 81/82 mm jeste sve intenzivnija upo-treba navo|ene municije. Naime, dana{watehnologija minijaturizacije sistema na-vo|ewa jo{ obezbe|uje znatno lak{u pri-menu navo|ewa na kalibar 120 mm nego na81/82 mm. Osim toga, takva municija jeznatno skupqa, tako da ugradwa sistemanavo|ewa nije uvek opravdana za municijukalibra maweg od 120 mm. Isto va`i i zasve ~e{}e kori{}ene kasetne projektile,a i za projektile sa raketnim motorom, ko-ji neminovno uzima odre|eni deo korisnezapremine.

UGRADWA NA VOZILAIako je re~ o relativno jednostavnom

i laganom oru|u, minobaca~i se ugra|uju ina vozila, pre svega zbog obezbe|ewa ve-}e pokretqivosti, borbenog kompleta i ve-rovatno}e pre`ivqavawa, jer vozilo znat-

no br`e mo`e mewati polo`aj. U osnovi,postoje dva tipa ugradwe: ugradwa na podvozila, sa otvarawem vatre kroz otvor nakrovu, i kupolna ugradwa. Prvi tip ugrad-we je znatno jednostavniji, jer je minoba-ca~ identi~an vu~noj ili prenosnoj vari-janti i vrlo ~esto raspola`e osloncem, pase mo`e izvaditi i otvarati vatra i sa ze-mqe. Kao osnova za te minobaca~e obi~nose koriste varijante oklopnih transporte-ra – npr. M113 ili Piranha. Taj na~in obez-

be|ewa pokretqivosti dugo je forsiran naZapadu.

Kupolna ugradwa, me|utim, obezbe|u-je ga|awe u punom krugu i, {to je jo{ va`ni-je, otvarawe ne samo za minobaca~e svoj-stvene indirektne ve} i znatno preciznijedirektne vatre, poput topa. Konstruktivno,ti minobaca~i su karakteristi~ni po ugra-|enom zatvara~u, kao i haubice i topovi.Takav tip ugradwe minobaca~a prvi su pri-menili Sovjeti i Francuzi. Sovjeti su istustandardnu kupolu sa o`lebqenim poluau-tomatskim minobaca~em 2A60, kalibra120 mm, sa brzinom ga|awa 6 do 8 mi-na/min., ugradili na guseni~na vazdu{no-desantna vozila 2S9, bazirana na oklop-nim transporterima BTR-D, i na to~ka{e2S23, bazirane na BTR-80 (dometa 12.850m, sa raketizovanim projektilom).

Francuzi su, s druge strane, razvili~itav niz oru|a kalibra 60 i 81 mm, opre-mqenih sistemima za apsorpciju trzaja ipogodnih za ugradwu u kupole, tako|e mon-tirane na oklopnim automobilima ilitransporterima. Tipi~an primer jeste se-rija kupola HE-60, montiranih na komer-cijalno vrlo uspe{nim oklopnim transpor-terima AML. Tu je minobaca~ kombinovansa dva mitraqeza 7,62 mm (HE-60-7), jed-nim mitraqezom 12,7 mm (HE-60-12) i to-pom 20 mm (HE-60-20). I sovjetsko i fran-cusko oru|e imalo je mogu}nost ispaqiva-wa kumulativnih protivoklopnih projekti-la, toliko aktuelnih tokom hladnog rata.

Posledwih godina kupolna ugradwaapsolutno preovla|uje ~ak i na Zapadu, gdese sve ~e{}e pojavquju nova samohodnaoru|a te ugradwe u kalibru 120 mm. Zani-mqiv primer je kupola AMS (Armoured Mor-tar System), nastala u saradwi britanskogRoyal Ordnance i ameri~kog General Dyna-mics Land Systems. Kupola ima masu 2,5 to-

NA POLA PUTANegde izme|u sredwih i te{kih mi-

nobaca~a, tradicionalno su se nalazi-la i oru|a kalibra 107 mm, prvobitnonamewena za ispaqivawe projektilanosa~a hemijskih agensa, mada se kasni-je ta namena pro{irila na sve vrstemina (mine 8 do 13 kg i dometi do 7 km).Kako taj kalibar nije imao {iru upo-trebu izvan SAD i jo{ nekih zemaqa(zanimqivo, i SSSR je koristio oru|atog kalibra umesto oru|a 120 mm zabrdske jedinice), i danas je gotovo i{-~ezao, a zamenio ga je standardni kali-bar 120 mm. Me|utim, sve je ve}a grupaminobaca~a ~iji je kalibar 100 mm iline{to mawi od toga.

Prvo oru|e tog tipa jeste kineskaserija minobaca~a Type-71, 80 i 89, ~i-ji smisao postojawa, osim postizawakarakteristika „na pola puta” od81/82 do 120 mm, nije u potpunosti ja-san. Drugo oru|e koje mo`e da se uvrstiu tu grupu jeste kalibar 98 mm, popula-ran u Poqskoj i Slova~koj, pre svegazbog ugovora o kontroli konvencional-nih snaga u Evropi, koji propisuje stro-go dozvoqen broj artiqerijskih oru|akalibra ve}eg od 100 milimetara.

Minobaca~ AMS na vozilu LAV

ne, opremqena je minobaca~em 120 mm, sadometom 10 km ili, direktnom vatrom,1.200 metara. Brzina ga|awa je 13 mi-na/min., a mo`e se opremiti dodatnimoklopom. Na saudijske transportere LAV(MOWAG Piranha), sa pogonom 8x8, ugra|e-ne su 73 takve kupole, mada se mo`e ugra-|ivati i na druga vozila, kao {to je produ-`ena {asija oklopnog transportera M113.

Drugi primer je kupola AMOS (Advan-ced Mortar System), plod saradwe finskogproizvo|a~a Patria Vammas i {vedskog Hag-glunds, sa dvocevnom konfiguracijom oru-|a 120 mm, mase 1.445 kg. Najve}i domet je13 km, a domet neposrednom vatrom 1.550m. Brzina ga|awa je izuzetnih 26 mi-na/min., {to u kombinaciji sa usavr{enimsistemom za upravqawe vatrom obezbe|ujega|awe jednog ciqa simultano sa ~ak 14projektila (ga|awe razli~itim trajektori-jama). A to je strahovita vatrena mo}.

Za sada se ugra|uje na {asiju {ved-skog borbenog vozila pe{adije CV90 ifinskog to~ka{kog oklopnog transporteraAMV, a ispituje se i na borbenim ~amcima{vedske ratne mornarice. Me|utim, kakoje cena te kupole prili~no visoka, Finci i[ve|ani su tr`i{tu ponudili konvencio-nalnu jednocevnu verziju, pod nazivom NE-MO. Prera|ena kupola ima upola mawubrzinu ga|awa od sistema AMOS i {est

37

oru|a, novina je upotreba vrlo savreme-nih automatskih minobaca~a sa navigacio-nim sistemima i sistemima za upravqawevatrom. Danas u svetu postoji tri tipa oru-|a te vrste – francusko-nema~ki 2R2M,{vajcarski Bighorn i izraelski Cardom.Francusko-nema~ka kompanija Thomson –Daimler Benz (TDA) razvila je francuski„specijalitet” – o`lebqeni minobaca~2R2M, kalibra 120 mm. Domet oru|a je iz-me|u 9 i 14 km, u zavisnosti od vrste pro-jektila. Na oru|u se nalazi automatski pu-wa~ sa 33 projektila spremna za paqbu.

To oru|e se trenutno ispituje u SAD(pod oznakom Dragonfire), a ostvarena je sa-radwa sa poznatom firmom „Picatinny Arse-nal”. Oru|e ima mogu}nost daqinskog upra-vqawa, a na platformi je GPS navigacioniure|aj, kojim minobaca~ sasvim autonomnoodre|uje svoj polo`aj i polo`aj ciqa, otva-raju}i vatru potpuno samostalno, a posadasamo nadzire operacije. To oru|e je, premaizve{tajima, ostavilo vrlo sna`an utisakna Amerikance. Postoje dve verzije – jednavu~na, koja se predvi|a za kori{}ewe salakim terenskim vozilom Hummer i koju jemogu}e prevoziti najnovijim marinskimtilt-rotorom V-22 Osprey, i druga, samo-hodna, montirana na zadwi deo oklopnogtransportera M113 ili marinskog to~ka-{a LAV. U razvoju je i varijanta sa glatkomcevi. Brzina ga|awa je do 10 mina/min.

Poznata {vajcarska kompanija RUAGodgovorna je za razvoj poluautomatskog mi-nobaca~a Bighorn, tako|e kalibra 120 mm.Za razliku od 2R2M, Bighorn je namewensamo za ugradwu na vozila (kamioni,oklopni transporteri – produ`eni M113,Mowag Pirahna, i sl.). Dometa je do 10 km,najve}a brzina ga|awa je ~etiri mine za20 sekundi, a postoji mogu}nost kori{}e-wa i navo|enih projektila Strix.

Izraelska kompanija Soltam, ~uvenapo artiqerijskim oru|ima, razvila je po-luautomatski minobaca~ Cardom, kalibra120 mm, mada se isti~e da je automatskaverzija u razvoju. To oru|e, bez obzira nato {to nije toliko sofisticirano kao2R2M, ve} se nalazi u sastavu ameri~kearmije, na vozilima Striker. Marinski kor-pus je izvr{io ispitivawa, ali izgleda daporuxbina nije stigla, mada nije poznatoda li je „krivac” oru|e 2R2M. Najve}a te-oretska brzina ga|awa je 16 mina/min.,{to je za nijansu vi{e od one koju posti`eBighorn. Domet je do 7,2 km, a nosi, u zavi-snosti od konfiguracije, 30 do 60 minaspremqenih za dejstvo.

MUNICIJASavremeni minobaca~i, pored tra-

dicionalnih tipova municije, kao {to surazorna, razorno-par~adna, dimna, osve-tqavaju}a, i druga, posledwih decenija svevi{e koriste kasetnu i navo|enu.

mina kojima se simultano ga|a jedan ciqrazli~itim trajektorijama. Prvi kupac jeSlovenija. Oba oru|a imaju mogu}nost is-paqivawa navo|ene municije Strix.

I Rusi su ponudili svoje vi|ewe sa-vremenog samohodnog kupolnog minobaca~au vidu vozila 2S31 vena. Za razliku od za-padnih re{ewa, koja se odlikuju velikombrzinom ga|awa, vena ima dugocevni o`le-bqeni minobaca~ 2A80, dometa 13 km, i{to je va`no – veoma veliki borbeni kom-plet od ~ak 70 mina. Brzina ga|awa je 8 mi-na/min., a ima mogu}nost ispaqivawa ve-likog asortimana ruskih i zapadnih minanamewenih o`lebqenim cevima, ukqu~uju}inajnoviju rusku kumulativnu municiju 3BK33,probojnosti 650 mm na 1.000 m i par~ad-no-razornu municiju OF-49 i OF-51, ~ijase efikasnost na ciqu upore|uje sa projek-tilima 152/155 mm, ali i laserski navo-|ene projektile tipa kitolov-2. Montira sena {asiju borbenog vozila pe{adije BMP-3, tako da je oru|e amfibijsko. Za sada ne-ma kupaca za to vrlo zanimqivo oru|e.

AUTOMATSKA ORU\ABez obzira na aktuelnost kupolnih

minobaca~a na vozilima, povratak na ve-lika vrata najavquje i ugradwa na podnideo vozila. Umesto da se koriste klasi~na

Rusko re{ewe samohodnog kupolnogminobaca~a u vidu vozila 2S31 „vena”

15. septembar 2007.38

Kasetna municija, u odnosu na klasi~-nu razornu i razorno-par~adnu municiju,ima pove}an ubojni radijus, odnosno, po-vr{ina na kojoj ispoqava dejstvo je vi{e-struko ve}a. Projektil nosi vi{e subpro-jektila, tj. bombica, koje su naj~e{}e kom-binovanog kumulativno-par~adnog dejstva,tako da se ostvaruje i dejstvo protiv oklo-pqenih ciqeva. Osnovni nedostaci jesuslabije dejstvo protiv fortifikacijskihobjekata i znatno vi{a cena. Danas posto-ji veliki broj tipova kasetnih minobaca~-kih mina, a spomenu}emo samo nekolikozanimqivih primera.

Izraelska kompanija IMI i {vajcar-ska RUAG udru`ile su snage na razvoju ka-setnog projektila M971, kalibra 120 mm,koji mo`e poneti 32 bombice tipa M87.Te bombice imaju kumulativno-par~adnodejstvo sa probojno{}u do 105 mm ~elikai prefragmentiranu ko{uqicu koja se prieksploziji raspada formiraju}i oko 1.200par~adi. Bombice su opremqene udarnimupaqa~em, sa ugra|enim samouni{tewem,kako bi se izbegla opasnost od kolateral-

ne {tete ukoliko se udarni upaqa~ ne ak-tivira. Bombice se rasejavaju na povr{i-nu 100x100 m, {to je znatno ve}a povr{i-na nego dejstvo par~adno-razornog projek-tila istog kalibra. Domet je, u zavisnostiod oru|a, izme|u 6.000 i 7.200 m.

[panska kompanija In-stalaza razvila je kasetni pro-jektil MAT-120, tako|e kali-bra 120 mm. I Ameri~ka kom-panija Talley Defense Systemsrazvija kasetni projektil XM-984 ERMC (Extended Range Mor-tar Projectile), koji }e u odnosuna M971 (nalazi se u naoru-`awu oru`anih snaga SAD)obezbediti pove}an domet.

Drugi, danas veoma ak-tuelni tip minobaca~ke minepredstavqa navo|ena munici-ja. Za razliku od kasetne, onane obezbe|uje pove}awe tu~e-ne povr{ine, ve} precizno-sti. To ima kqu~ni zna~aj kadase ga|aju ta~kasti ciqevi, ti-pa bunkera, otporne ta~ke ilioklopna vozila. U toj oblastinajvi{e su uradili Rusi i[ve|ani.

Ruski konstrukcioni bi-ro KBP razvio je laserski na-vo|eni projektil kitolov-2,razvijen za ispaqivawe izolu~enih minobaca~a 120 mm(2S9, 2S23 i 2S31). Postojii kitolov-2M, namewen za ha-

ubice 122 mm. Masa projektila je 25 kg,par~adno-razorna bojna glava sadr`i 5 kgeksploziva, a domet je 10 kilometara. Na-vo|ewe je lasersko, tako da se zahtevaobele`avawe ciqa, kao i kod familijeprojektila krasnopoq za haubice 152 i155 mm. Za glatkocevne minobaca~e, odno-sno vu~na oru|a 120 mm, razvijen je laser-ski vo|eni projektil gran. Masa projekti-la je 27 kg, domet 9 km, a masa eksploziva u

bojnoj glavi 5,3 kilograma. Za minobaca~e240 mm razvijen je laserski navo|eni pro-jektil smeq~ak dometa 9,2 km, mase ~ak 134kg i mase bojne glave 32 kilograma.

NAVO\ENI PROJEKTILINa Zapadu su danas najaktuelniji na-

vo|eni minobaca~ki projektil – posebno{vedski Bofors/SAAB Strix. Ispaquje se izminobaca~a 120 mm i, za razliku od ruskihprojektila, ima infracrveno samonavo|e-we. Namewen je za dejstvo po oklopnim vo-zilima, {to je obezbe|eno kumulativnombojnom glavom velike efikasnosti. Tomedoprinosi i trajektorija minobaca~kogprojektila, gde mina pada pod relativnovelikim uglom u odnosu na tlo, tako da seispoqava dejstvo na krovni deo, npr. ten-ka, gde je oklop relativno tanak. Ima do-met od sedam kilometara. Amerikanci raz-vijaju laserski navo|eni projektil M395PGMM (Precision Guided Mortar Munition),dometa 7,5 km, koji }e se u kasnijoj fazi po-ve}ati na 15 km. Neobi~an je po tome {tokoristi ~etiri laserska detektora u nosu,a promena trajektorije se obezbe|uje ra-ketnim motorima na spoqa{wem delu ko-{uqice. U kasnijoj fazi o~ekuje se pove}a-we asortimana bojnih glava, te ugradwadrugih sistema navo|ewa. Taj projektil jerazvijen na osnovu nema~kog koncepta DiehlBussard.

Izraelska kompanija IMI razvija pla-niraju}u navo|enu minu 120 mm Fireball. Do-met je pove}an na 15 km, a mina se do rejo-na o~ekivawa ciqa navodi pomo}u GPS, gdese ukqu~uje lasersko navo|ewe sa mogu}no-{}u dejstva po stacionarnim ili pokret-nim ciqevima. Mogu}e je tako|e i navo|e-we pomo}u GPS, a i samo lasersko navo|e-we. U planu je adaptacija tog projektila zaminobaca~e 81 mm i haubice kalibra152/155 milimetara.

Sebastian BALO[

KASETNE MINEIzraelska kompanija IMI

i {vajcarska RUAG udru`ilesu snage na razvoju kasetnogprojektila M971, kalibra 120mm, koji mo`e poneti 32 bom-bice tipa M87. [panska kom-panija Instalaza razvila je ka-setni projektil MAT-120, tako-|e kalibra 120 mm, koji nosi21 kumulativno-par~adnu bom-bicu, probojnosti 150 mm ~e-lika, dok je povr{ina par~ad-nog dejstva kasetnog projektila2.500 do 3.500 m2. Takvomoru`ju nije odolela ni ameri~-ka kompanija Talley Defense Sys-tems. Razvila je projektil XM-984 ERMC (Extended Range Mor-tar Projectile), koji }e u odnosu napostoje}i M971 obezbediti pove}andomet (12.000 umesto 7.200 m). To jepostignuto ugradwom raketnog motorau predwi, o`ivalni deo mine. Nosi 54bombice M80, koje ostvaruju za 223%ve}u tu~enu povr{inu nego klasi~namunicija 120 mm. Bombice M80 imajuprobojnost od 102 mm ~elika i ubojniradijus ~etiri metra.

[vedski vo|eni projektil Strix

Submunicijatipa M80

[vajcarska kompanija RUAG razvilaje poluautomatski minobaca~ Big horn

39

figuraciji 6h6 – XA-181/185 i XA-186.Krajem pro{log veka sa proizvodnih trakafabrike „Patria” si{ao je i novi model,oznake XA-200 6h6, koji je ubrzo moderni-zovan u modele XA-202 i XA-203, oba u kon-figuraciji 6h6.

Svim vozilima oznake XA svojstvenisu efikasnost, pouzdanost, otpornost, so-lidna za{tita, jednostavnost upotrebe iodr`avawa, pristupa~na cena, pa su pri-hvatqiva za niz zemaqa. „Patria” tim mode-lima ekskluzivno oprema i snage Ujediwe-nih nacija u brojnim mirovnim misijama.

Model XA-200 6h6 pojavio se 2001.sa novooblikovanim predwim delom, ugra-|enom NHB opremom i sa novim radnimprostorom za voza~a. Vozilu je borbenamasa pove}ana na 24 tone, ugra|en je novimotor Valmet 612, snage 202 kW, a osimnaoru`awa kalibra 12,7 i 14,5 mm, na vo-zilo je mogu}e ugraditi i kupolu sa topomkalibra 90 milimetara.

Serija vozila XA-200 6h6 proizvodise u dve varijante: XA-202 i XA-203. Prvapredstavqa nose}u platformu za sme{tajrazli~ite komunikaciono-radarske opre-me i proizvodi se u vi{e verzija: komand-no vozilo, vozilo veze, vozilo sa radaromsa nosa~em antene (23 m), NHB izvi|a~ko-laboratorijsko vozilo, sanitetsko vozilo,vozila za izvla~ewe i tehni~ko odr`ava-we i vozilo nosa~ dvocevnog automatskogminobaca~a AMOS.

Telo vozila podeqeno je na ~etirisegmenta: operativno-radni, komandno-vo-za~ki, motorni i deo za dodatnu opremu. Uunutra{wosti ima dovoqno prostora zaelektronsku i tehni~ku opremu i za prevoz4–6 vojnika. Posada je dvo~lana.

Varijanta XA-203 6h6 ide u red klaseoklopnih borbenih vozila i proizvodi se,tako|e, u vi{e verzija: oklopni transpor-ter, borbeno vozilo pe{adije, vozilo saprotivavionskim raketnim lanserima, vo-zilo sa protivoklopnim raketnim lanse-rima (lovac tenkova), vozilo za izvla~ewei tehni~ko odr`avawe i sanitetsko vozi-lo. Sve verzije su opremqene kupolama ukoje je ugra|eno naoru`awe od kalibra7,62 mm do 90 milimetara.

DESET MODELAPrate}i savremene tokove u proiz-

vodwi oklopnih vozila to~ka{a i koriste-}i iskustva ste~ena u brojnim misijama podzastavom UN, Finci su se opredelili zaproizvodwu odli~nog oklopnog modularnogvozila tre}e generacije oznake AMV 8x8.Osnovno polazi{te za proizvodwu novogmodela temeqilo se na dugogodi{wem is-kustvu sa vozilima serije XA, analizi zah-teva potencijalnih kupaca, svetskim kreta-

F I N S K O B O R B E N O V O Z I L O „ P A T R I A ” A M V

OKLOPWAKTRE]EGENERACIJEZa nepunu ~etvrt vekaFinska se uvrstila u red zemaqaproizvo|a~a vrhunskihoklopnih vozilato~ka{a, ~ije su odlikenadaleko poznate – efikasnost,pouzdanost, solidnaza{tita, otpornost,jednostavnost upotrebei odr`avawa, ali i – pristupa~na cena

Sve do 1980. godine finske oru`anesnage su se te{kom oklopnom borbe-nom tehnikom – tenkovima i oklopnimtransporterima, snabdevale iz so-vjetskih izvora, jer su ta vozila bila

prilago|ena specifi~nim obele`jima ze-mqe – dugim zimama, arkti~kim borbenimuslovima, ispresecano{}u teritorije ve-likim {umama i brojnim jezerima. Maja tegodine Finska je raspisala konkurs za iz-radu doma}eg borbenog oklopnog vozila,na konkurs su se javila dva priznata pro-izvo|a~a – SISU-Auto (danas „Patria” VehiclesOyi) i „Valmet”. Pobedio je SISU sa izvan-redno dinami~nim modelom, oznake XA-1806h6, koji je kasnije preimenovan u Patria.

Krajem osamdesetih godina pro{logveka kompanija SISU konstruisala je i pro-izvela osnovni model novog oklopnog bor-benog vozila, oznake XA-18O 6h6, kome suse ubrzo prikqu~ila jo{ tri modela u kon-

U svetskom vrhu oklopwaka

Telo vozila je napravqeno od varenogvisokootpornog {vedskog ~elika armox, ko-ji vozilu, u osnovnoj varijanti, obezbe|ujeza{titu od dejstva municije kalibra 7,62mm. Prema zahtevu naru~ioca na vozilo semo`e postaviti dodatna za{tita od kevla-ra mexas ili aluminijumskih plo~a. Poseb-no re{ewe predweg dela vozila (nosa) do-prinosi riko{etu, pove}avaju}i za{titu sa~ela od dejstva projektila kalibra 30 mmAPDSFS. Za ubla`avawe posledica od dej-stva kumulativnih projektila na vozilo sumontirane plo~e od kompozita na bazi S2fiberglasa ili ultralaki poliuretanskifibermaterijali poznatog proizvo|a~a„Dyneema”. „Patria” AMV 8x8 ide u red naj-za{ti}enijih vozila sa bo~nih strana, dokje protivminska za{tita u klasi TP-2a, {tozna~i da je otporno na eksplozije mina ma-se do osam kilograma. Pod vozila je polu-

kru`no oblikovan, razdvo-jen i ispuwen posebnim ma-terijalom.

Finci su u konstrukci-ju vozila AMV 8x8 uneli nizinovacija. Jedna od wih jeprimena komercijalnih kom-ponenti (COTS – Comercialoff the Shelf), posebno kodhodnog dela, ~ime se znatnosmawuje proizvodna, odno-sno prodajna cena. Posledi-ca toga je i zamena motora.

Umesto motora Valmet612 DWBIC, snage 202 kW,ugra|en je {estocilindri~-

wima u oblasti proizvodwe oklopnih vo-zila i ~iwenici da se raspola najsavre-menijom i kvalitetnom tehnologijom. Da biprojekat novog vozila bio uspe{an, Fincisu morali da zadovoqe nekoliko kriteri-juma: vi{enamensku upotrebqivost (modu-larna konstrukcija koja omogu}ava rekon-figuraciju vozila za razli~ite namene,mogu}nost izbora opcija osnovnih kompo-nenti vozila); prilagodqivost (sposobnostprilago|avawa svim potrebama savreme-ne vojske); sposobnost pre`ivqavawa(ugradwa dodatne, posebno protivminskeza{tite); pokretqivost (posebno po bespu-}u i mogu}nost transportovawa vazdu{nimputem); uskla|enost borbenih sistema i po-dr{ke (prilago|enost unutra{wosti i spo-qa{nosti vozila izboru naoru`awa i za-{titi) i logisti~ku podr{ku.

Prototip novog oklopnog vozila AMV8h8 pojavio se 2001, a od2004. u{ao je u serijsku pro-izvodwu, ~ime se Finska svr-stala u vode}e svetske proiz-vo|a~e te vrste ratne tehni-ke.

Familiju vozila AMV8h8 ~ini pribli`no desetrazli~itih modela: osnovnimodel u vi{e verzija (oklop-ni transporter, borbeno vo-zilo pe{adije, komandno, iz-vi|a~ko i sanitetsko vozilo,vozilo sa dvocevnim automat-skim minobaca~em AMOS ijednocevnim poluatomatskim

minobaca~em NEMO, samohodno artiqe-rijsko vozilo MGS), sistemska platformanamewena za logisti~ku podr{ku (verzijaC3I, sanitetsko vozilo i vozilo tehni~karadionica) i vi{enamenska platforma,koja omogu}ava me|usobnu zamenu modulaborbenih sistema (lovac tenkova, voziloza PVO).

INOVACIJE Tehnolo{ka re{ewa u konstrukciji

vozila „Patria” AMV 8x8 u potpunosti pra-te savremena dostignu}a u kategorijioklopnih transportera (APC). U predwemdelu vozila, desno, sme{ten je motor, le-vo od wega nalazi se voza~, u sredini jemesto komandira, a pozadi, uz zid vozila,postavqeno je po pet sedi{ta za ukrc-ni/iskrcni deo posade.

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKETip vozila oklopni transporter borbeno vozilo pe{adije

Oznaka: XA-2O3 6x6 AMV 8x8Posada: 2+8 3+8Oklop: varene ~eli~ne plo~e varene ~eli~ne plo~eBalisti~ka za{tita: od 7,62 mm i par~adi mina od zrna 7,62mmDodatna za{tita: od zrna 12,7mm od projektila 30mm HEDimenzije:du`ina/{irina/visina 7.460mm/2.460mm/2.000mm 7.300/2.800mm/ 2.300mmMasa praznog: 14.500 kg. 14.000 kgBorbena masa: 22.500 kg 24.000 kgMaksimalna brzina: 100 km/h 100 km/hPlovnost: amfibija amfibijaNaoru`awe: od 7,62 do 105/120mm od 7,62 do 90 mm

„Patria” AMV 8x8 (levo) i {vedski SV-90(desno) sa dvocevnim minobaca~emkalibra 1.200 mm AMOS

ABS. Ve{awe je nezavisno, a svaki to~ak,umesto klasi~ne opruge za ve{awe, imaHorstmanov hidrauli~ni podupira~, ~imeje mogu}a promena klirensa vozila kada tozahteva na~in vo`we ili teren, odnosnokada se vozilo utovara u avion (HerkulesC-13O) radi transportovawa vazduhoplo-vom. Pneumatici su dimenzija 14,00 R-20Nokia ili Michelin XZL, sa centralnom regu-lacijom pritiska (CTIS). Plovnost, brzinomod 10 km/h i bez prethodne pripreme, vo-zilu omogu}avaju dve hidrauli~ne elise.

„Patria” AMV 8x8 ima veliku nosivost– prazno vozilo je mase od pribli`no 16tona, a najve}a dozvoqena masa je 26 to-na. Unutra{wi prostor je veli~ine 13 m3.Jedna od odlika jesu i sedi{ta sa poseb-nim hidrauli~nim sistemom za prilago|a-vawe na~inu vo`we i terenu.

Voza~ je za vo`wu opremqen {iroko-ugaonim periskopom, koji je postavqen napredwoj gorwoj strani poklopca. Za pra-}ewe situacije iza vozila i vo`wu unazadraspola`e monitorom i kamerom. Posadaiskrcnog dela napred ima dva monitora,na koje se prenosi slika o situaciji okovozila sa kamere postavqene spoqa.

NAORU@AWEModularna koncepcija vozila „Patria”

AMV 8x8 omogu}ava opremawe vozila raz-li~itim vrstama naoru`awa kupolne, od-nosno beskupolne ugradwe, kalibra od7,62 mm do 105 mm (topovi), ili 120 mm(minobaca~i).

U varijanti oklopnog transporteraAMV 8x8 prvobitno je bio opremqen si-stemom PLM 127 sa sovjetskim mitraqezomNSV, kalibra 12,7 mm, koji je pokretanelektri~ki. Ni{anxija koristi Zeiss peri-skop PERI-Z16A1 i ni{ansku spravu NAE200 (poja~ava~ svetlosti generacije 2+).Kasnije se u vozila ugra|uje norve{ki

ni, vodom hla|eni, turbodizel motor Sca-nia DI 12, snage 360 kW, koji vozilu obez-be|uje maksimalnu brzinu od 100 km/~.Mewa~ je automatski ZF Ecomat 7HP9O2,sa 7+1 stepenom prenosa.

Originalno re{ewe oklopwaka „Pa-tria” predstavqaju objediweni pogonskisklop (power train), upravqa~ki sklop (driveline), viqu{kasti nosa~i to~kova i hidrau-li~ni amortizeri, koji vozilu obezbe|ujuveliku sigurnost hodnog i pogonskog dela ijednostavnu opravku, posebno nakon o{te-}ewa minsko-eksplozivnim sredstvima.

To~kovi imaju hidrauli~ne disk-ko~ni-ce, a mogu}a je i opcija ugradwe sistema

41

IZ PROIZVODNIH POGONAIz proizvodnih pogona kompanije

„Patria” Vehicles Oyi do 2013. godinetrebalo bi da iza|e 690 vozila AMV6x6 i 8x8, od toga 313 opremqenih ku-polom Hitfist 3OP, naoru`anih topom ka-libra 32 mm, 32 vozila u varijantiAMV 6x6, 62 vozila u varijanti oklop-nog transportera naoru`anog sa OWSKonsberg, i 24 vozila sa automatskimminobaca~em, kalibra 120 mm AMOS.

„Patria” je jedini proizvo|a~ oklop-nih vozila u svetu koji nudi istovetnovozilo u konfiguraciji 6h6 i 8h8. Vozi-lo AMV 6x6 javnosti je prvi put prika-zano 2005. godine. Od verzije 8h8 kra-}e je za oko 60 cm, ima masu od 19,5 to-na i mo`e da prevozi 10 qudi. Pokre-}e ga turbodizel motor scania DI 12-4OA1E. Mewa~ je ZF Ecomat 7HP9O2S.Za{tita, plovnost i naoru`awe suidenti~ni vozilu AMV 8x8. AMV 6x6prerasta u odli~nog lovca tenkova ka-da mu se ugradi sistem RCWS-127 salanserima protivoklopnih raketa Spi-ke, dometa do osam kilometara.

(Konsberg) sistem Protector M151, sa mitra-qezom kalibra 12,7 mm i baca~ima bom-bi kalibra 40 mm.

Najve}i izbor naoru`awa za voziloPatria AMV 8x8 nudi se u kategoriji borbe-nog vozila pe{adije – ~ak deset kupola sarazli~itim naoru`awem najpoznatijihsvetskih proizvo|a~a. Jedna od naj~e{}ihvarijanti jeste italijanska dvo~lana digi-talizovana kupola Hitfist 30 mm, proizvo|a-~a „Oto Melar La Spezia”, sa topom Bushma-ster Mk44, kalibra 30 mm, spregnutim mi-traqezom kalibra 7,62 mm i {est baca~adimnih kutija, kalibra 81 mm. Kupola jeopremqena novim sistemom za kontrolu va-tre FCS, Kolsmanovom dnevno-no}nom ni-{anskom spravom sa laserskim daqinome-rom, IC kamerom Gallileo Avionica, druge ge-neracije, dva LCD ekrana i meteorolo{kimsenzorom. Zahvaquju}i elevaciji oru|a od60o mogu}e je i dejstvo po helikopterima iniskolete}im avionima. Od ostalih kupolaproizvodwe „Oto Melar”, u vozila AMV 8x8ugra|uju se kupole Hitfact, sa topom kalibra105 mm (za Portugaliju) i Hitrole, sa mitra-qezima kalibra 7,62/12,7 mm.

Izraelski proizvo|a~ Rafael ponu-dio je Fincima borbeni sistem Samson-RCWS 30, jedini u svetu sa dvojnim hidra-uli~nim nosa~em kojim se oru|e podi`e ispu{ta u rasponu od 1.010 do 545 mm, za-visno od na~ina dejstva. Standardno nao-ru`awe ~ini top ATK Mk44, kalibra 30mm, spregnuti mitraqez, kalibra 7,62 mm,a, po ̀ eqi kupaca, mo`e se ugraditi i lan-ser protivoklopnih raketa Spike. Sistemje opremqen odli~nom dnevnom (kolorCCD kamera) i no}nom (hla|eni FLIR) ni-{anskom optikom, solidnim ure|ajem zakontrolu vatre, GPS, automatikom za pra-}ewe ciqa, stabilisanom ni{anskom li-nijom, itd... U svoja vozila AMV 8x8 Ju`no-afrikanci ugra|uju doma}u kupolu DenelLTC-3O, sli~nu italijanskoj Hitfist.

U kategoriji vozila za pru`awe va-trene podr{ke Finci su AMV 8x8 opremi-li dvocevnim automatskim minobaca~ima,kalibra 120 (AMOS), i jednocevnim polu-atomatskim minobaca~ima, kalibra 120mm (NEMO).

Sa oklopwakom „Patria” AMV 8x8 Fin-ci su se probili u svetski vrh proizvo|a-~a te vrste borbene tehnike. Svi stru~wa-ci su saglasni da je tim vozilima zagaran-tovana budu}nost u narednih 25 do 30 go-dina, a o wihovoj popularnosti svedo~i isve ve}i broj zemaqa (Poqska, Ju`naAfrika, Brazil, Hrvatska, Slovenija, ^e-{ka, Kuvajt, Portugalija, i dr.) koje wimaopremaju svoje oru`ane snage.

Stanislav ARSI]

„Patria” ima sedi{ta sa posebnimhidrauli~nim sistemom za

prilago|avawe na~inu vo`we i terenu

15. septembar 2007.42

M O S K O V S K I A V I J A C I J S K O - K O S M I ^ K I S A L O N 2 0 0 7

nom grupom novinara pokazali maketu teh-nolo{kog demonstratora vi{enamenskogborbenog aviona bez posade, nazvanogskat. Prema aerodinami~kim i takti~ko-tehni~kim re{ewima skat predstavqa ru-ski ekvivalent ameri~kog projekta X-45A.Obe letelice zami{qene su kao lete}akrila sa niskim radarskim odrazom. Rusisu ve} izradili dva demonstratora, koja suletela sa pilotom u kabini i bez posade.Ako u|e u naoru`awe RV RF, skat }e se ko-ristiti za uni{tavawe protivni~kog inte-gralnog sistema PVO, ciqeva u vazdu{nomprostoru i dobro brawenih udarnih grupanosa~a aviona. Na toj moskovskoj izlo`bisu kao perspektivno naoru`awe, poredskata, izlo`ene i protivbrodske rakete H-31A, protivradarske rakete H-31P i TVvo|ene bombe.

Glavni poslovi RSK MiG (koji se sadarealizuju) jesu izvozni ugovori za nove iz-danke porodice MiG-29. U leta~kom pro-gramu na aerodromu „@ukovski” prvi put je{iroj stru~noj javnosti prikazan novi pa-lubni dvosed MiG-29KUB, a od kraja julaleti i prototip jednosed, varijante MiG-29K. Oba palubna derivata MiG-29 bi}eizvezena u Indiju na osnovu ugovora za re-mont i modernizaciju nosa~a aviona, obu-ku za samostalno odr`avawe broda i opre-mawe sa palubnim pukom, sa 12 jednosedaMiG-29K, ~etiri dvoseda MiG-29KUB, he-likopterima Ka-27, u varijantama za pro-tivpodmorni~ku borbu i STS i lete}im ra-darskim osmatra~kim stanicama Ka-31.

Od 2004. godine brodogradili{te uSeverodvinsku obnavqa brod projekta11430, koji je u vreme SSSR-a nosio ime„Admiral Flote Sovjetskog Saveza Gor-{kov“. Indijci su ve} preimenovali brod u

dru{tva posta}e i RSK MiG, fabrika izKazawa. Namera ruskih vlasti jeste daOAK objedini vazduhoplovnu industriju tezemqe.

U trenutku formirawa osniva~ki ka-pital Akcionarskog dru{tva iznosio je oko96,72 milijarde rubqi (2,84 milijardeevra), od toga se u rukama ruske dr`ave na-lazilo 90 odsto akcija. U budu}nosti, kadau OAK u|u i druga preduze}a, dr`avni udeo}e se smawiti, ali ne}e pasti ispod 75 od-sto akcija. Povezivawem projektantskih iproizvo|a~kih potencijala bi}e stvorenipreduslovi za koncentraciju novca, znawai tehnologija na prioritetnim programi-ma. OAK }e biti organizovan u tri poslov-ne jedinice – prva }e biti zadu`ena za voj-ne programe, druga za transportne avionei tre}a za civilne programe.

Prioritetni programi za potrebeoru`anih snaga bi}e razvoj vi{enamenskogborbenog aviona pete generacije (koji sesada nalazi u fazi izrade prototipa) i mo-dernizacija aviona iz inventara Ratnogvazduhoplovstva Ruske Federacije.

U civilnoj proizvodwi najvi{e se o~e-kuje od novog putni~kog aviona za regional-ne linije SSJ-100, u ~ijem razvoju i proiz-vodwi, osim ruskih, u~estvuju i firme iz EU.Prvi prototip polete}e krajem septembraove godine. Ve} sada je naru~eno vi{e od100 aviona.

LIDERSTVO MIGOVAPosle godina u kojima su na tr`i{tu

i aeromitinzima dominirali avioni po-rodice Su-27, sada vitalnost pokazuje MiGsa nekoliko noviteta. Predstavnici RSKMiG su sa mnogo ponosa, kao potpunu no-vost na ovogodi{wem sajmu, pred odabra-

OBNOVATEHNOLO[KE

MO]I Na izlo`bi MAKS-2007, odr`anoj na podmoskovskomaerodromu „@ukovski” od 21. do 26. avgusta, najva`niji noviteti iz oblasti odbrambene proizvodwe bili su promocija borbene bespilotne letelice, koju razvija koncern RSK MiG, i nove varijanteaviona iz poznatih porodica Su-27 i MiG-29

Izlo`ba u Moskvi protekla je u znakudemonstracije obnovqene ambicijeRusije da bude velika avijacijska i ko-smi~ka dr`ava. U osnovi razvoja dr-`ave jesu prirodni resursi, koji }e

poslu`iti za povratak Rusije u visokoteh-nolo{ke delatnosti, posebno u oblasti va-zduhoplovne industrije. Posle kriznih de-vedesetih obnavqa se serijska proizvodwaletelica projektovanih u vreme SSSR-a irazvijaju nove generacije. Osim finansij-skih ulagawa, provedene su i organizacij-ske promene u vazduhoplovnoj industriji.

Predsedni~kim ukazom od 20. februa-ra 2007. formirano je Otvoreno akcio-narsko dru{tvo OAK (Objediwenaja avia-stroiteqnaja korporacija). U wega su u{liholding „Suhoj“, zatim „Iqu{in“, „Tupo-qev“, fabrike iz Komsomolska na Amuru,Novisibirska, „Sokol“ iz Ni`weg Novgo-roda, itd. Tokom te godine deo akcionarskog

nama. Jedina mogu}nost za novu seriju jesuplanovi Ratne mornarice da pro{iriflotu nosa~a aviona sa sada{weg jednogna {est u periodu od 2030. do 2040. godi-ne. Sada flota ima samo nosa~ „AdmiralFlote Sovjetskog Saveza Kuzwecov“, de-plasmana oko 59.000 tona, na kojem su, uulozi palubnih lovaca, ukrcani Su-33. No-sa~i aviona nove serije, prema aktuelnimprocenama, ima}e gotovo 10.000 mawi de-plasman i zato su mornarici potrebni vi-{enamenski borbeni avioni skromnijihdimenzija u odnosu na Su-33.

AMBICIJE SUHOJANa ovogodi{wem salonu potpisani su

ugovori sa budu}im korisnicima ruskog na-oru`awa u vrednosti od 1,4 milijarde do-lara. Indonezija se odlu~ila za nabavkutri jednoseda Su-27SKM i tri dvoseda Su-30MK2 (u iznosu od oko 330–350 milionadolara). Avioni }e biti izra|eni izme|u2008. i 2010. godine. U RV Indonezije ve}lete dva Su-30MK i dva Su-27SK.

Predstavnici fabrike KnAAPO izKomsomolska na Amuru na izlo`bi u Mo-skvi najavili su da }e ubrzo poleteti i pr-vi prototip novog vi{enamenskog borbenogaviona Su-35-1. Izra|en je po~etkom avgu-sta, a za izlagawe na aerodromu „@ukov-ski” preba~en je iz fabrike avionom ru-slan. Prethodni avion sa oznakom Su-35leteo je 1992. godine. U me|uvremenu, spro-vedene su velike izmene, pre svega u avio-nici, koja je dovedena na savremeni nivo.Novi Su-35-1 ima usavr{ene motore fir-me „Saturn“ (sa radnom oznakom 117S), sa

„Vikramadita“ (Svemogu}i) po legendarnomvladaru (375–413. godine n.e.). Premauslovima ugovora, nosa~ aviona bi}e vra-}en u slu`bu 52 meseca nakon po~etka ra-dova (iako su se pojavili ozbiqni proble-mi sa defektima na konstrukciji broda).

Do kraja ove godine RSK MiG preda}eIndijcima ~etiri aviona, a do 2009. godi-ne svih 16 naru~enih primeraka. Ratnamornarica Indije namerava da uvede uflotnu listu jo{ jedan nosa~. Zato su uosnovnom ugovoru sa RSK MiG uneli mogu}-nosti pro{irewa naruxbine za dodatnih30 MiG-29K/KUB.

Ugovor za palubne lovce oja~ao je am-bicije RSK MiG na tenderu Ministarstvaodbrane Indije za nabavku 126 vi{ena-menskih borbenih aviona za 10,2 milijar-de dolara potrebne za prenaoru`awe RV.Ruski marketing zasniva se na ponudi zaunifikaciju naoru`awa za RV i Ratnu mor-naricu, {to bi snizilo tro{kove odr`a-vawe i omogu}ilo ve}a ulagawa u samo-stalnu proizvodwu rezervnih delova. Fir-mama koje }e u~estvovati na tenderu 28.avgusta u Wu Delhiju uru~eni su takti~ko-tehni~ki zahtevi. Tehni~ki deo ponuda bi}epredat Indijcima do 3. marta 2008, nakon~ega }e naru~ilac izraditi u`u listu ponu-da i u}i u naredni krug tendera. Procewu-je se da }e rivali biti dva ameri~ka avio-na – „Boingov“ F/A-18E/F i „Lokidov“ F-16C/D, te proizvod iz EU – tajfun, {vedskigripen i ruski MiG-35.

Budu}i da su ambicije Ratnog vazduho-plovstva RF svedene samo na moderniza-ciju aviona MiG-29, RSK MiG ne mo`e dara~una na du`i rok sa doma}im naruxbi-

punom digitalnom kontrolom i promewivimvektorom potiska, koji }e omogu}iti krsta-rewe na nadzvu~nim brzinama. Primenanovih materijala olak{a}e konstrukciju uodnosu na druge modele porodice Su-27.Zato }e Su-35-1 imati dodatne dve tone go-riva, koje }e produ`iti maksimalni doletna 4.500 km, sa dva dodatna rezervoara zagorivo od po 1.800 litara. Me|uremonticiklus iznosi}e do 1.500 ~asova naleta,ili 10 godina. @ivotni vek zmaja Su-35-1iznosi}e 6.000 ~asova naleta, ili 30 go-dina. Resurs motora bi}e 4.000 ~asova na-leta, odnosno 1.000 ~asova naleta me|u-remontnog ciklusa.

Posle zavr{etka programa ispitiva-wa, 2009–2010. godine bi}e pripremqe-na serijska proizvodwa. Iako u „Suhoju“tvrde da }e RV Rusije naru~iti nekolikoprimeraka Su-35-1 kao prelazno re{ewedo dolaska novog aviona pete generacije,primarni ciq tog projekta jesu strani ko-risnici. Kinezi su ve} pokazali zanimaweza novi avion. Indijski derivat mo}i }eda nosi rakete velikog dometa Jahont i Bra-mos i rakete vazduh–vazduh nove generaci-je, zone dometa do 200 kilometara.

Ruske fabrike }e do uvo|ewe u serij-sku proizvodwu Su-35-1 proizvoditi ko-mercijalne modele Su-30 za Al`ir, Vene-cuelu, Maleziju i Indiju. U toku je izradasetova za licencu proizvodwu ~ak 140 le-telica Su-30MKI.

MODERNIZACIJA FLOTENa stati~kom delu izlo`be MAKS

2007 prikazani su primerci modernizo-

Strate{ki bombarder Tu-160dominirao je na stati~kom deluizlo`be kao simbol obnovqene

ruske vazdu{ne mo}i

vanih letelica za potrebe RV Rusije. U sko-roj budu}nosti o~ekuje se da }e usavr{ava-we postoje}eg inventara biti glavni deoplanova modernizacije oru`anih snaga. Zasada su u naoru`awe uvedene skromne ko-li~ine modernizovanih aviona Su-27SM(puk sa 24 aviona na Dalekom istoku) i pojedno odeqewe Su-25SM i Su-24M2.

Veliki posao modernizacije tek tre-ba da se pokrene. Za potrebe integralnogsistema PVO, lovci presreta~i MiG-31BMdobi}e nove rakete vazduh–vazduh, dometado 200 kilometara, i odgovaraju}e novesisteme za upravqawe naoru`awem. Usa-vr{eni avioni ima}e poboq{ane mogu}-nosti u borbi protiv aviona sa smawenimradarskim odrazom, krstare}ih raketa i

perspektivnih borbenih letelica brzinave}ih od dva maha.

U RV Rusije nameravaju da u narednojdekadi uporedo koriste dve generacije le-telica u istoj nameni – novoizra|ene i mo-dernizovane stare letelice. Tako }e, naprimer, frontovski bombarderski pukovikoristiti modernizovane Su-24 i nove Su-34. Do sada su u RV Rusije uvedena dva no-va Su-34 – od 3. avgusta jedan se nalazi uCentru za borbenu primenu i preobuku le-ta~kog sastava u bazi Lipeck, a drugi avi-on se koristi za drugu etapu dr`avnih is-pitivawa.

Do 2015. godine RV Rusije nameravada nabavi 57 letelica Su-34. Prema dugo-ro~nim planovima prenaoru`awa bi}e iz-ra|eno oko 200 aviona Su-34.

Uporedo }e se koristiti modernizova-ni borbeni helikopteri Mi-24PN, opremqe-ni za letewe i dejstva u uslovima ograni~enevidqivosti, i novi helikopteri Mi-28N. Fa-brika „Rostvertol“ u Rostovu na Donu izra-dila je pet predserijskih Mi-28N, koji su sa-da u zavr{noj fazi dr`avnih ispitivawa. Do2015. godine RV Rusije bi}e predato 67 pri-meraka. Za izvoz se radi na posebnoj vari-janti Mi-28NE. Pred po~etak salona sprove-dena su ispitivawa sistema naoru`awa po

PALUBNI LOVACU leta~kom programu

na ovogodi{woj izlo`biprvi put je {iroj stru~nojjavnosti prikazan novi pa-lubni dvosed MiG-29KUB, aod kraja jula, pored wega,lete}e i prototip jednosedvarijante MiG-29K. Iakoima identi~nu oznaku kao palubni lovac, razvijan osamdestih godina za potrebemornarice SSSR-a, to je avion sa bitno promewenim re{ewima konstrukcije, pot-puno novom avionikom, motorima RD-33 tre}e serije. Primeweni su materijali zasmawewe radarskog odraza i mnogo drugih izmena, u skladu sa tehnolo{kim progre-som u posledwih dvadesetak godina. Palubni „migovi“ dobili su novu mehanizacijukrila zbog poboq{awa mogu}nosti aviona u fazi poletawa i sletawa.

Na najve}im avionima iz flote – An-124 ruslan bi}e provedena minimalnaulagawa u avioniku. Znatno vi{e mora}eda se radi na produ`etku veka trajawaosnovnog transportnog aviona Il-76. Onse do sada pokazao kao vrlo robustna le-telica, ali su propisi IKAO o limitima bu-ke 2000. godine zaustavili letove Il-76sa motorima D-30KP. Od 2006. godinenorme su dodatno poo{trene. Ruski odgo-vor na to su novi motori PS-90A-76, kojizadovoqavaju sve norme IKAO. Avion saimenom legendarnog ruskog pilota istra-`iva~a Arktika „Vladimira Kokinakija“,iz civilne firme „Volga–Dwepar“, febru-ara 2007. godine sa novim motorima pre-leteo je od Detroita do Bagdada.

Predstoji zamena motora na svimavionima porodice Il-76. U Rusiji se, uvojnoj i civilnoj slu`bi, nalazi 491 pri-merak Il-76, derivata aviona tankera Il-78 i lete}ih radarskih osmatra~kih stani-ca A-50. Vi{e od 300 Il-76 i aviona tan-kera koristi se i u drugim dr`avama. Rat-no vazduhoplovstvo Rusije namerava u na-rednih 12 godina da promeni motore upo-redo sa remontom aviona u fabrici „Avi-astar“ u Uqanovsku. Osim radova na po-stoje}im avionima, u Uqanovsku }e po~etiserijska proizvodwa porodice Il-76. Oni

44

danu i no}u, u uslovimavisokih temperaturavazduha one~i{}enogpra{inom. Iz „Mila”tvrde da se Mi-28NE upustiwi pokazao „od-li~no“. Najverovatnijiprvi strani korisnikbi}e Al`ir, a zanima-we su pokazali Kina iIndija.

[kolski puko-vi RV Rusije sada kori-ste ~ehoslova~ke avio-ne L-39 albatros, ~ijije vek trajawa na izma-ku, pa }e 2009. godinepo~eti zamena starihaviona novim Jak-130.

Procewuje se da }e RV nabaviti vi{e od100 takvih letelica. Pred po~etak serijskeproizvodwe kona~no je re{eno pitawe po-gonske grupe – uslov za naruxbinu bio je dase motori AI-222-25 proizvode u Rusiji,pa je izvorni projektant – biro „Progres“iz Ukrajine – predao tehni~ku dokumentaci-ju moskovskoj fabrici „Saqut“.

U toku su ispitivawa Jak-130 sa avi-onikom predvi|enom za opremawe serij-skih primeraka i naoru`awem. Planiranasu ga|awa ciqeva u vazdu{nom prostoruraketama R-73 sa IC samonavo|ewem i ga-|awa zemaqskih ciqeva sa nevo|enim ra-ketnim zrnima 80 mm. Iako }e dr`avna is-pitivawa biti potpuno zavr{ena tek kra-jem 2008. godine, od kraja jula ove godinenalazi se u proizvodwi, u fabrici u Ir-kutsku, {est od 16 aviona Jak-130, naru~e-nih za RV Al`ira. Uporedo se u fabrici uNi`wem Novgorodu radi na 12 aviona zaRV Rusije.

Jedan od prioritetnih poslova u mo-dernizaciji RV RF u narednim godinamabi}e produ`etak resursa i nabavka novihaviona za transportnu avijaciju koncen-trisanu u 61. vazdu{noj armiji. Obnovaflote bi}e zavr{ena do 2020. godine.

NOVI RADARU birou „Tihomirov“ razvili su

radar Irbis-E sa pasivnim elektron-skim skenirawem za zmaja Su-35-1. On,navodno, mo`e da otkrije lova~ki avionna udaqenosti od 350 do 400 km, u zoniosmatrawa od 120 stepeni po azimutu.Istovremeno, prati}e do 30 ciqeva iobezbe|ivati dejstvo na osam.

Nova opti~ko-lokaciona stanicaOLS-35 mo`e da otkrije ciq na daqi-ni do 50 km, u predwoj polusferi, i do90 km, u zadwoj, a laserski daqinomermeri}e rastojawe vazdu{nih ciqevana udaqenosti do 20 kilometara.

15. septembar 2007.

Ruski {kolski borbeni avionJak-130

`e da manevri{e na visinama do 35 kilo-metara. Na raketnom sistemu PVO S-400do sada je prenaoru`an jedan raketni pukPVO iz sastava Moskovskog vojnog okruga.U borbenom de`urstvu se nalazi od 6. av-gusta ove godine. Posle preobuke pripad-nici puka izveli su prvo bojno ga|awe napoligonu u Astrahanskoj oblasti. Do sadaje, tokom razvoja i na prvom ga|awu, ope-rativne jedinice, utro{eno vi{e od 50raketa.

Nastavak prenaoru`awa predstavqajedan od vitalnih prioriteta ruskog Mi-nistarstva odbrane. Prema sada{wimplanovima, do sredine naredne dekade saS-400 bi}e opremqeno vi{e od 20 divi-ziona za odbranu va`nih administrativ-nih i industrijskih centara dr`ave sa te-`i{tem na Moskvi i Peterburgu. Zanima-we za nabavku S-400 ve} su pokazale oru-`ane snage Kine.

PANCIR-S1 Na salonu je prikazan primerak hi-

bridnog sistema PVO pancir-S1. Na lan-sirnom ure|aju su 12 raketa 57E6-E i dvatopa kalibra 30 mm 2A38M. Nova modi-fikacija ima radar sa faziranom radar-skom re{etkom milimetarskog opsega, kojiomogu}ava istovremeno pra}ewe i dejstvona ~etiri ciqa. Zona uni{tewa ciqeva povisini iznosi 15 km. Razvoj pancira-S1finansiran je na osnovu ugovora sa Ujedi-wenim Arapskim Emiratima za izradu 50vozila, sa mogu}no{}u za dodatnih 40 vo-zila. Ugovor je potpisan jo{ 2000. godine,sa rokom po~etka isporuka u 2004. godi-ni. Kasni se zbog problema u razvoju ra-dara, ali sada biro KBP iz Tule tvrdi dasu radovi zavr{eni.

Ispitivawa su sprovedena od janua-ra do marta ove godine. Posle salonaMAKS-2007 krajem avgusta, prototip jeoti{ao na ispitivawe u pustiwskim uslo-vima. Prva ~etiri lansirna vozila bi}epredata UAE decembra 2007. godine, aostali 2008. i 2009. godine. U me|uvreme-nu su pancir-S1 naru~ile oru`ane snageAl`ira i Sirije. Do sada su ugovoreni po-slovi vredni 2,6 milijardi dolara. Izvo-

su se do sada proizvodili u Ta{kentu, u Uz-bekistanu.

Na stati~koj postavci moskovske iz-lo`be dominirali su lanseri i radar ra-ketnog sistema PVO (RS PVO) S-300PMU-2 favorit, star desetak godina, ali jo{ ak-tuelan na svetskom tr`i{tu naoru`awa.

S-400Marketing ruskih firmi sada se

okre}e ka novom RS PVO S-400 trijumf,koji predstavqa duboku modernizaciju S-300, uz maksimalno kori{}ewe ve} izra-|enih ure|aja. Dr`avni program finansi-rawa S-400 ne podmiruje sve dosada{wetro{kove razvoja, pa proizvo|a~ „Kon-cern PVO Almaz–Antej“ ula`e vlastita

sredstva u nadi da }e se naknadnim narux-binama za doma}eg korisnika i druge oru-`ane snage do}i do profita.

Mogu}nosti novog sistema S-400 uodnosu na S-300 pro{irene su na uni{ta-vawe operativno-takti~kih balisti~kihraketa, krstare}ih raketa malog razmera,bojnih glava i aviona sa smawenim radar-skim odrazom. Prema navodima proizvo-|a~a, nova generacija raketa 9M96 mo`eda uni{ti ciq brzine do 4,8 km/s, na uda-qenosti do 400 km. Pomo}u mikromotora,pri optere}ewu ve}em od 20 G, raketa mo-

Vi{enamenski borbeni avion MiG-35

Hibridni sistem PVO

zni pancir-S1 izveden je na {asiji teren-skog vozila 8h8.

RUSLANOdnosni Moskve i Kijeva nisu uvek na

najboqem nivou zbog razli~itih politi~kihstremqewa, pa se oru`ane snage Rusije po-na{aju vrlo suzdr`ano kada je re~ o pro-gramima razvoja i proizvodwe u biroimai fabrikama iz Ukrajine. Primer za topredstavqa tu`na sudbina vrlo ambicio-znog projekta transportnog aviona An-70,koji je na vi{e prethodnih izlo`bi u Mo-skvi bio jedna od glavnih „zvezda”. Ratnovazduhoplovstvo Rusije odbacilo je svakumogu}nost da }e nabaviti taj avion i zatosu radovi na razvoju prakti~no prekinuti.

Dodu{e, zbog podela tehnolo{koglanca izme|u federalnih jedinica SSSR-a, deo programa dve velike dr`ave mogu daprovedu samo udru`enim snagama. U tompogledu pokazale su pragmati~an odnos. IzUkrajine su u ruske fabrike dostavqenimotori VK-2500, koji su ugra|eni u heli-koptere Mi-17V-5, prodate oru`anim sna-gama Venecuele, Mi-171 za Kinu i Mi-172za Nacionalnu gardu Kipra.

Rusi i Ukrajinci prona{li su zajed-ni~ki jezik u izradi najve}eg serijskogtransportnog aviona An-124 ruslan. Me-|udr`avnih dogovorom iz decembra 2006.godine dogovorena je obnova serijske pro-izvodwe. Tehni~ka baza obnove rada na Ru-slanu bi}e zavr{ena do kraja ove godine.Za po~etak }e u Uqanovsku, u Rusiji, bitiizra|ena dva modernizovana aviona An-124-100. Stari primerci bi}e dovedenina novi standard i resurs aviona produ-`en na 60.000 ~asova naleta.

Regionalni putni~ki avion An-148,projektovan u zavodu „AVIANT“ u Kijevu,prodava}e se i u Rusiji, ali primerci na-meweni za to tr`i{te bi}e finalizovaniu ruskoj fabrici u Vorowe`u. Proizvodwazmaja i motora podeqena je, tako|e, izme-|u ruskih i ukrajinskih fabrika. Sa drugestrane, Ukrajinci }e dobiti ugovor za pro-izvodwu nekih elemenata ruskog regional-nog putni~kog aviona Tu-334-100.

Aleksandar RADI]

Snimio Vladimir JOVANOVI]

Z

D E S A N T N I B R O D O V I U E V R O P S K I M R A T N I M M O R N A R I C A M A

avr{etkom hladnog rata, ratne mor-narice {irom sveta prestaju sa kla-si~nom podelom desantnih brodova iokre}u se gradwi savremenih vi{ena-menskih brodova koji su po svojim

takti~ko-tehni~kim karakteristikama spo-sobni da odgovore na sve stro`e zahtevedana{wice. Tako, savremeni desantni bro-dovi koji se nalaze u sastavu ~etiri najve-}e evropske flote, britanske, francuske,{panske i holandske, postaju baze za raz-li~ite vidove operacija – od klasi~nih de-santnih, preko transportne uloge prevo`e-wa qudi i ratnog materijala, sve do spasa-vawa civila iz ratom zahva}enih podru~ja.Oni su gra|eni tako da se desantne snageiskrcavaju direktno sa brodova u lebdili-cama, desantnim tenkonoscima, desantno-juri{nim ~amcima i helikopterima.

Neke od takti~kih novina upotrebetih brodova jesu wihovo u~e{}e u mirov-nim operacijama i evakuacija civilnogstanovni{tva iz ratom ugro`enih podru~-ja. Tipi~an primer je evakuacija britan-

skih dr`avqana iz Bejruta 2006. godine,izvedena desantnim brodom bulwark.

Desantni brod francuske ratne mor-narice klase Mistral, projektovana je kaonaslednik klase Uragan, starijih desantnihbrodova dokova. Radi pove}awa efikasno-sti iskori{}ewa novih brodova, klasaMistral je projektovana da zadovoqi vi{euloga, pre svega kao desantni brod dok, za-tim kao brod za specijalne operacije, alii za humanitarne operacije i evakuacije.

Prvi brod iz te klase porinut je ubrodogradili{tu u Brestu, oktobra 2004.godine, a u operativnu upotrebu uveden jefebruara 2006. godine. Brod blizanac,Tonnerre, porinut je u julu 2005. godine, a uoperativnu upotrebu je u{ao po~etkom ovegodine.

Iako predvi|eni za amfibijske ope-racije, ti brodovi su projektovani i kaokomandni brodovi flote, pa je zbog toga nawih ugra|ena savremena komunikacionaoprema, koja ukqu~uje satelitsku komunika-ciju, a i opremu koja im omogu}ava koman-dovawe u zdru`enim, vi{enacionalnimgrupama, posebno sa brodovima mornari-ca Velike Britanije, Holandije, Italije i[panije.

Za izvo|ewe helikopterskih desanta,odnosno vertikalnog transporta trupa, bro-dovi klase Mistral prevozi}e i do 16 sred-

VI[ENAMENSKAPLOVILASavremeni desantnibrodovi koji se nalaze usastavu ~etiri najve}eevropske flote, britanske,francuske, {panske iholandske, postaju baze zarazli~ite vidoveoperacija – od klasi~nihdesantnih, prekotransportne uloge, sve dospasavawa civila iz ratomzahva}enih podru~ja. Trend izgradwe takvog tipabroda se nastavqa, a wegaslede i SAD i Rusija.

stral, dometa do {est kilometara, dva to-pa kalibra 30 mm i ~etiri mitraqeza ka-libra 12,7 milimetara.

Desantni brod klase Rotterdam, ho-landske ratne mornarice, i desantni brodGalicia {panske ratne mornarice nastalisu kao plod uzajamnog rada {panskih i ho-landskih stru~waka. Oba broda su porinu-ta 1996. godine i primqena u operativnuslu`bu 1997. i 1998. godine. Drugi brod{panske ratne mornarice ovog tipa Casti-lia primqen je u slu`bu 2000. godine, dok jedrugi holandski brod Johan de Witt u{ao uoperativnu upotrebu tek 2007. godine. Tibrodovi su projektovani tako da mogu daprevezu bataqon mornari~ke pe{adije sasvim pripadaju}im borbenim i neborbenimvozilima. U doku na krmi, brod mo`e daprimi {est desantno-juri{nih ~amacaLCVP ili ~etiri broda za prevoz tehnike

LCU ili LCM. U hangaru mo`e da se preve-ze do {est helikoptera tipa NH 90 ili do~etiri helikoptera EH 101. Iako postojeove mogu}nosti, {panska ratna mornaricana brodovima tipa Galicia trenutno kori-sti helikoptere starije generacije SH-3Sea King i Agusta Bell AB 212. Sa broda mo-gu istovremeno da pole}u i sle}u dva heli-koptera. Brodovi su opremqeni bolni~kimle`ajevima, ambulantom, operacionom sa-lom i laboratorijom.

Osim osnovne slu`be – desantnogbroda – i ta plovila mogu da se upotrebe uoperacijama spasavawa i evakuacije, alislu`e i kao podr{ka floti jer u svojim ma-gacinima mogu da prevoze dodatnu opremu,ukqu~uju}i i do 36 torpeda. Naoru`aweovih brodova se tako|e razlikuje. Na oni-ma klase Galicia nalaze se dva dvanaesto-cevna topa meroka, kalibra 20 mm i dvatopa 20 mm oerlikon, dok se na brodovima

MISTRALDeplasman: 20.670 tona u punom optere}ewuDimenzije: du`ina 199 m, {irina 32m i gaz 8 mPogon: ~etiri dizel generatoraukupne snage 15.210 kW (20.400KS), koji pokre}u dva azimutska pro-pelera na krmi i jedan propelera napramcuBrzina: 19 ~vorovaRadijus: 20.400 km (12.675 nm) pribrzini od 15 ~vorovaPosada: 160 ~lanova

ROTERDAM I GALICIJADeplasman: 12.750 ton standardnog de-plasmana, 16.750 tona punog deplasma-na (Rotterdam), 13.815 tona (Galicia)Dimenzije: du`ina 162,2 m (Rotterdam),176,35 (Johann de Witt) i 160 m (Gali-cia), {irina 25 m, gaz 5.9 mPogon: dva Caterpillar 3612 dizel moto-ra (Galicia) odnosno ~etiri Stork Wartsi-la dizel generatora 12SW28 (Rotterdam)Brzina: 20 ~vorova (Galicia), 18 ~voro-va (Rotterdam)Radijus: 6000 nm pri brzini od 12 ~vo-rovaPosada: 124 ~lana (Rotterdam), 115+12(Galicia), 179 (Castilia – dva operativnacentra – jedan za desantne operacije,drugi za komandovawe flotnim sasta-vom)

wih ili te{kih helikoptera, koji }e uzleta-ti sa {est poletno-sletnih ta~aka na palu-bi. To zna~i da }e u istom trenutku {est he-likoptera simultano poletati kako bi pre-vezli desantne trupe. Hangar unutar brodase prostire na povr{ini od 1.800 m2, abrod mo`e da prevozi razli~ite tipove he-likoptera, ukqu~uju}i NH 90, AS 532 U2 Co-ugar, AS 665 Tiger i SA 330 Puma.

S obzirom na svoju osnovnu namenu –desantnog broda u doku, brodovi klase Mi-stral mogu da prevezu ili ~etiri LCU ilidve LCAC lebdilice ameri~ke proizvodwe.Pored toga, ti brodovi mogu prevesti i do450 vojnika i 60 borbenih vozila, ili 230obi~nih kamiona. Svoj borbeni sastav mo-gu da prevoze 45 dana bez ikakvog dopun-skog snabdevawa.

Ono {to ovaj brod ~ini modernim jei bolnica kapaciteta 69 le`aja sa dveoperacione sale. Ukoliko se uka`e potre-ba za ve}im kapacitetima, deo hangara zaletelice mo`e da se za kratko vreme modi-fikuje u poqsku bolnicu.

Naoru`awe broda ~ine dva {esto-cevna lansera protivavionskih raketa mi-

Projektovan kao komandni brod flote, u „Mistral” je ugra|ena savremena

komunikaciona oprema

Brodovi klase„Rotterdam” i „Galicia”

projektovani su tako damogu da povezu bataqon

mornari~ke pe{adijesa svim pripadaju}im

borbenim ineborbenim vozilima

klase Rotterdam nalaze dva {estocevna to-pa holandske proizvodwe Goalkeeper od 30mm i ~etiri topa kalibra 20 mm Oerlikon.

Brodovi britanske ratne mornariceklase Albion predstavqaju naslednike ~u-vene klase desantnih brodova Fearless igra|eni su po usvojenoj tehnologiji de-santnih brodova dokova. Albion je pori-nut 2001. godine, a operativnu upotrebuje u{ao 2003. godine, dok je wegov „bratblizanac“, brod Bulwark porinut tako|e2001. godine, a u operativnoj upotrebi jeod 2004. godine.

Kao i ranije opisani brodovi, i ovajvojnike iskrcava na obalu desantnim bro-dovima i helikopterima. U doku na krmi,brodovi klase Albion prevoze do osamdesantnih brodova i to ~etiri za prevoztenkova i isto toliko za prevoz qudstva,odnosno lakih vozila. Brodovi ove klasemogu da prevezu do 305 vojnika, odnosno710 vojnika na kra}im distancama, a iwihovu tehniku, koja je naj~e{}e u slede-}em sastavu: {est tenkova, ~est laka topai 67 vozila. Za razliku od ostalih gore-pomenutih brodova, oni iz klase Albion

ALBIONDeplasman: 14.600 tona standardni,18.500 tona punDimenzije: du`ina 176 m, {irina28.9 m i gaz 6.1 mPogon: ~etiri Wartsila vasa dizelgeneratora koji pogone dva elektri~na motoraBrzina: 18 ~vorovaRadijus: 8.000 nmPosada: 325 ~lanova

nemaju hangar za helikoptere ve} samoplatformu sa koje mogu da pole}u te{ki isredwi helikopteri, odnosno jedan heli-kopter tipa Chinook, dva tipa Sea KingHC.4 ili dva tipa Merlin HC.3. Jedan odrazloga za ovakvu gradwu je i taj {to bro-dovi ove klase u~estvuju u misijama zajed-no sa nosa~em helikoptera klase Ocean,koje u tom slu~aju dopuwuje. Brodovi su na-oru`ani sa dva topa od 30 mm holandskeproizvodwe Goalkepeer i dva topa GAM-BO1 od 20 milimetara.

Svetska stru~na javnost bele`i da setrend izgradwe ovakvog tipa broda nasta-vqa, te da velike sile poput SAD i Rusijetako|e planiraju, odnosno, ve} su po~eleda ih izgra|uju. Univerzalnost plovila,odnosno mogu}nost ostvarivawa vi{e raz-li~itih misija bez prethodnih konstrukcij-skih izmena, omogu}ile su ovom tipu brodada skoro u potpunosti zameni ostale de-santne brodove iz flota {irom zemaqskekugle.

Dra{ko DURKOVI]

Brodovi klase „albion” u~estvuju u misijama zajedno sa nosa~em helikopteraklase „Ocean”, pa nemaju hangar zahelikoptere ve} samo platformu

Ruski i indijski stru~waci zdru`e-nim snagama rade na razvoju supersoni~-ne krstare}e rakete bramos, nameweneza primenu sa razli~itih platformi usva tri ambijenta – na kopnu, u moru i va-zduhu. Prvenstveni zadatak bramosa bi}eprotivbrodska borba. Procewuje se da}e salva od devet raketa mo}i da prodrekroz protivni~ku odbranu i uni{ti grupubrodova sastavqenu od tri fregate, ~aki ako su brawene savremenim sistemimaPVO, kao {to je ameri~ki ixis. Maksi-malni domet bramosa jeste 290 km. Tokomkrstarewa raketa leti na visini od 15km brzinama od 2,5 do 2,8 maha. U termi-nalnoj fazi vo|ewa raketa se pribli`a-va ciqu na visini od 10 do 15 metara.Masa bojne glave iznosi 200–300 kg. Zasada bramos mo`e da se koristi sa bro-dova i kopnenog lansera na terenskom vo-zilu. U toku je razvoj derivata za naoru-`avawe podmiornica, za podzemne silo-se i varijante za lansirawe iz vazdu{nogprostora.

Divizion sa ~etiri lansirna vozilabramosa i jednim komandnim vozilompredat je 21. juna KoV Indije. Na svakomvozilu tatra nalaze se tri kontejnera saraketama.

A. R.

Britansko ministarstvo obrane pokrenulo jeprogram Cutlass, odnosno razvoj novog robota zauklawawe neeksplodiranih mina i bombi. Cutlass }ebiti nova generacija robotizovanih ure|aja za de-aktivirawe i uklawawe minskih sredstva, a poseb-no je va`an za protivteroristi~ke operacije. U pro-gramu razvoja u~estvuju ameri~ki Northrop Grummani britanska firma QinetiQ. Zavr{etak projekta idostava robota Cutlass operativnim jedinicamapredvi|ena je za 2010. godinu. Cutlass nudi najnovijutehnologiju i modularni dizajn. Sofisticiran di-zajn uslovio je relativno veliko vozilo koje mo`eda prihvati razli~ite terete, senzore i radne ala-te. Cutlassova radna grana, osnovni alat, opremqe-na je naprednim hvata~em i ima devet stepena po-kretawa, pa je robot pokretan posebno u sku~enomprostoru, a vozni deo Cutlassa sa {est to~kova omo-gu}ava mu dobru pokretqivost i na tvrdim i mekimpodlogama. Vozilom se upravqa pomo}u daqinskogupravqa~a za koji je razvijen moderan upravqa~kira~unarski program.

B. N.

K R S T A R E ] A R A K E T AB R A M O S

ROBOT ZA UKLAWAWE MINA

49

„Bramos ”na centralnom nosa~uSu-30MKI

15. septembar 2007.

Ameri~ka firma Implant Science Corporation, specijali-zovana za proizvode za potrebe nacionalne bezbednosti,medicine i industrije, proizvela je inoviran ru~ni detektoreksploziva Quantum Sniffer H-150. To je lagani i kompaktniure|aj, efikasan u radu. Quantum Sniffer H-150 je relativnomalih dimenzija, kvadratne forme, s dr`a~em na vrhu. Te`i-na mu je 5,44 kg, a dimenzije 49h12,7h18,8 centimetara.

To je jedan od prvih ure|aja koji snagama bezbednostiomogu}uje brz i precizan pregled sumwivog podru~ja, objeka-ta ili stvari. Radi na principu jonske mobilne spektrome-trije i ima preciznost do najvi{e jedan odsto la`nih uzbuna.Vreme analize uzorka je od jedne do pet sekundi, a ure|aj jeza rad spreman 15 minuta posle ukqu~ewa. Radi u tempera-turnom obimu od 0 do + 55 stepeni. Otkriva brojne tipoveeksploziva, kao {to su Semtex, C4, RDX, NC, PETN, EGDN,TNT, dinamit, HMX ANFO, a postoji i mogu}nost naknadnogpro{irewa liste prema potrebama korisnika. B. N.

Jedan od najboqih izvoznih proizvoda ruske industrije jesuhelikopteri porodice Mi-8/Mi-17, koji se finalizuju u dve fa-brike – u Kazawu i Ulan-Udeu. Obe fabrike su na ovogodi{wojmoskovskoj izlo`bi predstavile aktuelne modele. Zavod „Ulan-Ude” prikazao je Mi-171[ – prvi ruski helikopter namewen zaborbeno tragawe i spasavawe, opremqen sistemima FLIR, GPS in-tegrisanim u sistem navigacije i indikacije KNEI-171. Mi-171[ima dizalice nosivosti 270 kg na levoj, i 300 kg na desnoj strani.Unutar trupa sme{tena su sedi{ta za 12 qudi, {est nosila, opre-ma za spasavawe i medicinsku pomo}. Za samoza{titu od protiv-ni~kih lakih prenosnih raketnih sistema PVO Mi-171[ ima lan-sere IC mamaca UB-26-06. A. R.

HELIKOPTER ZA BORBENO TRAGAWE I SPASAVAWE

„Embraer“ je krajem avgusta zapo~eoradove na modernizaciji juri{nih avionaAMX, u Brazilu poznatih i pod oznakom A-1. U svaki od 53 aviona A-1, koji se trenut-no nalaze u naoru`awu brazilskog vaz-duhoplovstva, bi}e integrisani naprednisistemi, senzori i precizno vo|ena ubojnasredstva novije generacije. Program mod-ernizacije omogu}i}e eksploataciju avionanarednih 20 godina.

S. V.

M O D E R N I Z A C I J A J U R I [ N I K A A M X

R U ^ N I D E T E K T O R E K S P L O Z I VA

uspe{no zavr{ene avione za osnovnu obu-ku – tip 211 i 231, a i avion za borbenuobuku – tip 212. Svi ti avioni oslawalisu se na konstrukciju i aerodinamiku avi-ona IK-3 pa se sasvim logi~no nametnulai odluka da se i novi lovac {to vi{e za-sniva na wemu, tim pre {to su glavni kon-strukcijski planovi za IK-3 bili sa~uvanitokom rata u ku}i in`ewera Zrni}a.

PRIORITETAN PROJEKATPrihvativ{i se zadatka konstrukto-

ri su odlu~ili da modifikuju postoje}eplanove, uz nu`ne promene u pogonskoj gru-pi (novi motor VK-105PF-2), opremi iminimalno u konstrukciji. Osnovna aero-dinamika, geometrija i konstrukcija krilauglavnom su ostali isti. Ostale su nepro-mewene i osnovna geometrija i konstruk-cija trupa. Uklowen je samo le|ni produ-`etak od kabine do repa, jer je izabranamodernija koncepcija sa ispup~enom kabi-nom ve}e preglednosti, kao kod Jak-3.Usled ve}e snage motora, radi efikasno-sti upravqawa po pravcu, projektom su po-ve}ane vertikalne repne povr{ine. Kon-struktori su u periodu od septembra dodecembra 1948. zavr{ili neophodne mo-difikacije planova i prora~una i noviavion nazvali IK-3 II.

Ve}i problem u projektovawu zada-vao je stajni trap, jer ga u zemqi niko nijeproizvodio, a bila su skromna i iskustvau wegovom projektovawu. Zadatak da radi

Krajem 1945. u Komandi vazduhoplov-stva, u Odeqewu za izrade i studije,koncipiran je smer budu}eg razvojadoma}e vazduhoplovne industrije, sazahtevom da se razvije vi{e tipova

aviona. O gradwi pravih borbenih avio-na, tipa lovca ili bombardera, tada se jo{nije razmi{qalo. Me|utim, skoro potpunooslawawe na sovjetsku vojnu tehniku stva-ralo je tenzije na relaciji vojno-politi~kogi tehni~kog kadra, koji je ukazivao na mnogeprobleme u wenoj eksploataciji. Nakon ob-javqivawa Rezolucije Informbiroa, juna1948. godine, potpuno je prekinuto snabde-vawa jedinica Ratnog vazduhoplovstva so-vjetskom vojnom tehnikom, {to je drasti~noubrzalo odluku da se otpo~nu projektovawei izrada doma}ih borbenih aviona.

Tada{wi komandant Jugoslovenskogratnog vazduhoplovstva general ZdenkoUlepi} pozvao je in`ewera Kostu Siv~eva,jednog od konstruktora predratnog lova~-kog aviona IK-3 – kako bi saznao koji jenajkra}i rok za projektovawe novog lovca.Na raspolagawe je ponu|ena izvesna koli-~ina motora, opreme i naoru`awa sovjet-skog porekla (motora VK-105PF-2, avion-skih topova {vak od 20 mm i mitraqezaUBS od 12,7 mm), koje je Ratno vazduhoplov-stvo imalo kao remontnu rezervu za lova~-ke avione Jak-3. Siv~ev i ekipa in`ewera,koju su sa~iwavali Slobodan Zrni} i Sve-tozar Popovi}, ve} su delovali timski kaoKonstruktorska grupa br. 1 u Direkciji va-zduhoplovne industrije i iza sebe su imali

51isto

rija Avion S-49 A, koji je

projektovan i serijski seproizvodio u Jugoslaviji,izra|en je u specifi~nimvojnim i politi~kim okolnostima u kojima senalazila Jugoslavija1948. godine. Proizveden je za rekordno vreme – na prelazu 1949. u 1950.Mada je po svojim tehni~kim odlikama znatno zaostajao za lovcima svoga doba, kao nova ma{ina dopunioje doma}i lova~ki stroj i bio je most izme|u sovjetskih ratnih jakovai ameri~kih mlaznih tanderxeta.

BRANILAC PRESTONICEL O V A ^ K I A V I O N I K A R U S S - 4 9 A

je na prototip postavqeno ve}e kormilopravca. Odr`avawe pravca pri sletawu,posle dodirivawa zemqe, posebno u dru-gom delu, zahtevalo je upotrebu ko~nica,jer efikasnost kormila pravca nije biladovoqna zbog velikog zako{ewa (ugradnogugla od tri stepena) vertikalnog stabili-zatora. Ta osobina bi}e kasnije glavniuzrok ~esto vi|enih scena u jedinicama ko-je su koristile S-49A – postavqewe avio-na „na nos“ prilikom grubqeg ko~ewa.

Avion je u letu imao dobre osobine:uvo|ewe u zaokrete bilo je brzo i lako,letelica je bila stabilna i lepo je le`a-la, sile na komandama prilikom uvo|ewa,odr`avawa i izlaska iz zaokreta bile sunormalne, a prelaz iz jednog zaokreta udrugi lagan. Nestabilnost kod prevla~ewarazvijala se naglo, ali dosta sporije negona letelici Jak-3. Avion se normalnomupotrebom komandi brzo prevodio u sigu-ran let i u tom pogledu bio je mnogo bez-bedniji od pomenute ruske letelice. Pri-likom izvo|ewa akrobacija pritisak napalici je normalan, dok je na no`nim ko-mandama izra`eniji, naro~ito pri brzi-nama ve}im od 360 km/~. I pored tvrdo}eno`nih komandi, tom letelicom su se lakomogle izvoditi akrobacije i, uop{te uzev-

15. septembar 2007.52

ma projekta S-49, pa je teku}a proizvodnaverzija ozna~ena sa A (S-49A).

ZAPA@AWA PROBNIH PILOTAPrototip je ispitan u letu na aero-

dromu Beograd u periodu od 15. aprila do15. maja 1950, u definitivnoj konfigura-ciji sa izmewenim (uve}anim) kormilompravca. Op{ta zapa`awa probnih pilotabila su uglavnom vrlo pozitivna, ali jeukazano i na odre|ene nedostatke koje jetrebalo otkloniti.

Ocewen je kao pogodan prilaz pilot-skoj kabini, ali je i nagla{eno da bi otvorkabine trebalo produ`iti za oko 10 cmradi lak{eg prinudnog izlaza. Primedbaje data i na re{ewe pode{avawa visinesedi{ta pilota, jer se prilikom podizawanavi{e, za pilote ni`e rastom, sedi{teudaqavalo od no`nih komandi, a to je bi-lo upravo suprotno nameni – i odgovaraloje pilotima vi{eg rasta. Provetravawekabine tako|e nije bilo efikasno pa se utoplim danima kabina preterano grejala.

Upravqawe avionom po zemqi biloje lako i efikasno, ali i osetqivo zbogprimewenog sistema ko~ewa. Za razlikuod drugih aviona te kategorije, poletaweje, pri normalnom dodavawu gasa i laga-nom dizawu repa, bilo lako, bez sklono-sti ka skretawu sa pravca, pogotovu otkad

na tome dobio je in`ewer Stanisavqevi}.Zbog kratkih rokova razvoja, uporedo jetra`en privremeni isporu~ilac stajnogtrapa i izbor je pao na italijansku firmu„Nardi”. Radovi na izradi prototipa no-vog lovca zapo~eli su u „Ikarusu” decem-bra 1948, odmah posle prijema projektnedokumentacije. Avion je do kraja aprila1949. uglavnom zavr{en, osim stajnog tra-pa koji nije bio kompletiran zbog ka{we-wa italijanskog isporu~ioca. U skladu sagodinom zavr{etka, avionu je promewenaoznaka u S-49.

Kako je projekat imao poseban prio-ritet, odlu~eno je da se {to pre otpo~ne saispitivawima prototipa. Fabri~ka ispi-tivawa obavqena su uz u~e{}e 7. odeqewa(za primeweni let) Vazduhoplovnog insti-tuta. Tokom maja vr{ena su ispitivawa nazemqi, odre|en je polo`aj te`i{ta i avionje pripremqen za prvi let. Potom se sre-brni prototip, za ~ijim je komandama bioporu~nik Stanko Forkapi}, probni pilot7. odeqewa, 15. juna 1949. vinuo na prvilet. Avion je poleteo sa starog aerodromaBeograd, podno Be`anijske kose. Prvobit-no su obavqena ispitivawa u letu sa fik-snim stajnim trapom. U takvoj konfiguraci-ji ostvareno je oko pet sati leta sa vi{e-strukim vo`ewem po zemqi. Kako se krilojo{ prilikom izrade izvitoperilo, avionje u letu visio na stranu, pa je u „Ikarusu”izra|eno novo, na koje je ugra|en uvla~e}istajni trap (koji je u me|uvremenu stigao izItalije od fabrike „Nardi”). To novo kri-lo montirano je na prototip sa kojim su po-~etkom 1950. nastavqena ispitivawa u le-tu. Jo{ tokom jula 1949. napravqen je iprogram stati~kih ispitivawa. Krilo, trup,nosa~ motora, krilca, repne povr{ine ikomande leta podvrgnute su proveri krajwenosivosti, odnosno lom.

Istovremeno je u „Ikarusu” pripre-mana serijska proizvodwa aviona. Nekeod neophodnih modifikacija, uvedenezbog problema uo~enih prilikomispitivawa prototipa, ura|enesu u hodu tokom izrade serijeaviona. Uporedo je istakonstruktorska ekipa ra-dila na novim verzija-

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKENamena: lovac za dnevna dejstvatip i snaga motora: Klimov VK-105 PF-2od 1310 KS na poletawuelisa: VI[-61P trokraka, pre~nika3,00 m promenqivog koraka mase aviona:- prazan opremqen 2.326 kg- maksimalna poletna 2.950 kgperformanse:- maksimalna brzina 557 km/~- vreme pewawa na 4.000 m za 3,9 min- prakti~ni vrhunac leta 9.550 m- dolet 690 kmnaoru`awe: jedan top [VAK od 20 mm idva mitraqeza UBS od 12,7 mmdimenzije:- razmah krila 10,30 m- ukupna du`ina 8,42 m- visina u liniji leta 3,26 m- povr{ina krila 16,60 m2

Nezaboravan je bio i ose}aj koji je posada imala u vazdu{nom

prostranstvu, jer se avionomzbog wegove okretnosti

lako upravqalo

{i, avion je bio vrlo pokretqiv. Tokom is-pitivawima postignute su najve}e brzine uponirawu od 690 km/~ i koeficijentom op-tere}ewa od 5,9.

Opitovawa su nastavqena testira-wem pojedinih ~elnih aviona serije. Usta-novqeno je da serijski avioni imaju prizemqi ne{to ve}u brzinu (i do 16 km/~) odprototipa. Avion S-49A br. 2304, koji jetada ispitivan, kao i svi avioni prve se-rije, imao je mawu povr{inu kormilapravca od prototipa, a razlikovali su sei po sme{taju uvodnika vazduha za kompre-sor motora, koji su sme{teni u predwuivicu krila uz trup. Potpuno opremqen,avion je bio za 52 kg te`i od prototipa,prvenstveno zbog ugra|ene za{tite pilota(metalne i staklene plo~e) i te`e radio-stanice (RU umesto RSI-4), iako je samakonstrukcija aviona u izradi bila lak{aza oko 15 kg! Prilikom sletawa te`e jeodr`avao pravac zbog mawe efikasnostikormila pravca. A gotovo redovna pojavabila je, pre samog dodirivawa piste, sko-ro nagli gubitak uzgona i te`wa be`awaulevo. Radi otklawawa negativnih osobi-na na avionu br. 2302 smaweno je uko{e-we vertikalnog stabilizatora, a pove}anugao horizontalnog stabilizatora. To jeimalo za posledicu znatno poboq{aweosobina aviona – stabilnosti, trimova-wa kod ve}ih brzina, pri izvo|ewu vaqkai sletawu. Ispitivawe ~elnih aviona u le-tu obavqeno je na aerodromu Beograd od10. maja do 18. juna 1950. godine.

OPERATIVNA UPOTREBAAvioni S-49A, prve serije od 20 ko-

mada (ne ra~unaju}i dva prototipa), ispo-ru~eni su Ratnom vazduhoplovstvu tokommarta i aprila 1950. Posle predaje lete-lica, poru~iocu su dobijali vojnoeviden-cijske brojeve, po~ev{i od 2301, pa nada-qe. Do kraja leta, od ukupno 37 isporu~e-nih aviona (dva prototipa i 35 aviona se-rije), tri su vra}ena u fabriku „Ikarus”na popravku.

Prvi je nove doma}e lovce primioprestoni~ki 117. lova~ki puk, koji se na-lazio na aerodromu Beograd. Prethodnosu dva pilota iz sastava tog puka pro{lapreobuku na S-49A u Vazduhoplovnomopitnom centru (VOC), koji je u to vremeobavqao prijemna ispitivawa svih serij-skih aviona. Avione S-49A mar{al Tito jesve~ano predao 21. maja 1950. komandan-tu jedinice majoru Miloradu Ivanovi}u.

Potom su u puku otpo~ela intenzivnaletewa na S-49A, ali je, na`alost, bilo ivanrednih doga|aja. Do kraja godine zabe-le`eno je sedam incidenata – pet leta~kihudesa (jedan katastrofalan) i rashodova-na su dva aviona.

Da bi se kompletirala 44. vazduho-plovna divizija, koja je dobila, izme|u

jacije). U puku je, osim tri eskadrile, for-mirano i izvi|a~ko odeqewe na avioni-ma S-49A.

Isporuka Jugoslovenskom ratnom va-zduhoplovstvu posledwih osam proizvede-nih S-49A (2338-2345), tokom marta1951, omogu}ila je kompletno opremawe117. i 204. lova~kog puka. Posle preobukena S-49A, tokom maja 1951. oba puka pre-le}u na novoizgra|eni aerodrom u Bataj-nici, gde postaju stalni branioci presto-nice. Ti pukovi, opremqeni doma}im lov-cem S-49A, slove kao simbol uspeha doma-}e vazduhoplovne industrije upravo u tre-nutku kada je takav podsticaj bio neopho-dan armiji i vazduhoplovstvu. To se moglovideti ve} na prvomajskoj paradi 1951. go-dine, gde lete pripadnici divizije, a pred-vode ih komandant 44. divizije MihajloNikoli} i komandanti 117. i 204. puka.

U^E[]E NA VE@BAMASeptembra 1951. 204. puk u~estvuje

na vi{ednevnoj leta~ko-takti~koj ve`bi(LTV), na kojoj, lete}i sa aerodroma kraj

53

ATERIRAWENa aerodromu Beograd, gde se deo

aktivnosti odvijao i na travnatom te-renu, relativno ~esto su se de{avaliudesi i o{te}ewa aviona S-49A zbogupadawa to~kova u neravan i mek te-ren, posebno posle sletawa u posled-wim fazama pristajawa i ko~ewa kodstajanki aviona. Neretko su avioni bi-li nabijeni na nos i elisu, dok su re-povi ostajali podignuti u vis.

ostalog, i zadatak odbrane prestonice, udrugoj polovini iste godine na aerodromBeograd dolazi 204. lova~ki puk, tako|epredvi|en za opremawe avionima S-49A.Taj novoosnovani puk (formiran u Zadru2. decembra 1949) bio je tek u fazi popu-ne qudstvom i jo{ nije bio borbeno opre-mqen leta~kom tehnikom. Preobuka na S-49A po~ela je krajem 1950, a da bi se po-ja~ao leta~ki stroj, u novembru su u taj pukdo{la 24 nova pilota tek svr{ene 4. kla-se [AOA ([kole za aktivne oficire avi-

Mehani~arivazduhoplovne baze

maksimalno su seanga`ovali na

odr`avawu ispravnostimotora, instalacije za

hla|ewe i uqneinstalacije

15. septembar 2007.

nog aviona. Prema izve{taju od 1. jula, u107. puku, od ukupno 24 aviona S-49A, ni-jedan nije bio ispravan! Probleme su za-davali stawe motora, instalacije za hla-|ewe i uqna instalacija. I pored tih po-te{ko}a, tehnika je unapre|ivana, pa su ujunu na dva aviona S-49A ugra|ene kameretipa K-24 za vertikalno snimawe, za po-trebe aero-foto izvi|awa.

Promena uloge jedinice, koja je od ju-ri{nog puka trebalo da postane lova~ki,i novi zadaci, zahtevali su intenzivnuobuku, a ona se manifestovala pove}animbrojem udesa na S-49A (13 tokom 1954).

KRAJ LETA^KE KARIJEREMali resurs aviona od 150 ~asova

leta do prve generalne opravke i petogo-di{wa upotreba u jedinicama uslovili suda stawe aviona postane dosta lo{e. Ne-dovoqni kapaciteti Zavoda za opravkuaviona br. 170 (ranije Vojne radionicebr.170), u kojima su ra|ene ve}e opravkei generalni remonti aviona S-49A, te wi-hova zauzetost poslovima na mlaznoj teh-nici (koja je imala prioritet), ubrzali sudono{ewe odluke o remontu jednog delaaviona S-49A (planirano 20) u fabrici„Ikarus”.

Tokom novembra 1954. na remont jeprimqeno 12 S-49A, ali su oni zbog mno-gobrojnih problema ostali dugo na oprav-ci. Avioni su isporu~ivani jedinici poslegodinu dana – od kraja oktobra 1955. domaja 1956, a dva aviona ostala su na re-montu sve do jeseni 1956, jer se ~ekala is-poruka stajnih trapova iz Italije. Prak-ti~no, na remontu ih je zatekla i odluka obrisawu iz upotrebe u borbenom sastavuJRV-a. A upravo ta dva primerka (2307 i2319) izabrana su da budu sa~uvana za bu-du}u zbirku Muzeja jugoslovenskog ratnogvazduhoplovstva. Predati su 1957. na ~u-vawe Vazduhoplovnom nastavnom centru uSomboru, a potom 1959. preba~eni u Va-zduhoplovni vojni tehni~ki {kolski centaru Rajlovcu na ~uvawe do kona~ne predajeMuzeju JRV. Primerak S-49A br. 2319 sa-~uvan je do dana{wih dana i u depou Mu-zeja ~eka na restauraciju kako bi biospreman za izlagawe u stalnoj postavciMuzeja vazduhoplovstva na aerodromu„Nikola Tesla“.

Novembra 1956. otpo~elo je prenao-ru`awa 107. puka na avione F-47D tan-derbolt. Preostalih 19 ispravnih prime-raka S-49A preletelo je 14. i 15. maja1957. iz Ni{a, preko aerodroma Beo-grad, za Vazduhoplovni nastavni centar uSombor. Wihova leta~ka karijera bila jezavr{ena. Kroz registar Jugoslovenskogratnog vazduhoplovstva pro{lo je 46 avi-ona sa oznakom S-49A.

Milan MICEVSKI

NESRE]EPrilikom ve`be ga|awa na {ko-

lskom poligonu kod sela Mramor, 7.avgusta 1954. dogodila se katastro-fa, u kojoj su prilikom sudara izgu-bqena dva S-49A. Tom prilikom je je-dan pilot poginuo, a drugi se spasaopadobranom. Na`alost, to nije bilai posledwa `rtva na S-49A. Dve go-dine kasnije (16. avgusta) prilikomprinudnog sletawa zbog kvara na mo-toru, stradao je pilot 107. puka. Onje, ujedno, bio peta i posledwa `rtvau 80 incidenata, koliko se dogodilotokom celokupne sedmogodi{we upo-trebe S-49A u Jugoslovenskom rat-nom vazduhoplovstvu.

Leskovca, sadejstvuje sa 107. pukom juri-{ne avijacije, opremqenim avionima Il-2. Poseban uspeh zabele`en je na za-dacima u kojima su u~estvovali mladi pi-loti 4. klase [AOA, {to je pokazalo wi-hovu visoku motivisanost i kvalitet obu-ke. U jesen 1952. u puk je do{lo jo{ 11mladih pilota 6. klase [AOA, koji suraspore|eni na obuku u tre}u eskadrilu,nazivanu i trena`nom.

Krajem maja 1953. 117. puk u~estvujena leta~ko-takti~koj ve`bi tokom koje seavioni puka prebaziraju na pomo}ni ae-rodrom kod Rume, odakle pole}u na zadat-ke i dejstvuju „po aerodromu protivnika“.Ali zbog nedovoqne obuke leta~a na avi-onima S-49A u dejstvima po ciqevima nazemqi, te zbog neujedna~enosti u wihovojindividualnoj obuci, puk nije pokazao za-dovoqavaju}e rezultate u dejstvima na po-ligonu E~ka.

Tokom iste godine od 14. do 28. jula,piloti 204. puka sadejstvovali su sa gar-dijskom divizijom, koja je izvodila takti~-ku ve`bu u rejonu Ripaw–Aran|elovac. Natoj ve`bi puk je imao zadatak borbe zaprevlast u vazduhu na strani „plavih“.

U organizaciji Prve vojne oblastiod 1. do 7. oktobra 1953. izveden je teh-ni~ki zbor radi sagledavawa borbenihdejstava avijacije. Vazduhoplovstvo je, iz-me|u ostalog, u~estvovalo i sa ~etiri S-49A iz 44. divizije, koji su demonstrira-li vazdu{ni boj.

U prole}e 1953. u 117. puku po~iwupripreme za prijem mlaznih aviona, a po-~etkom juna i preobuka na T-33 i F-84G,tako da sve svoje S-49A predaju 204. puku.Iako je i taj puk predvi|en za prelaz namlaznu tehniku (preobuka otpo~iwe u avgu-stu), svi wegovi S-49A lete do oktobra

iste godine u trena`noj eskadrili. Taeskadrila je rasformirana tokom novem-bra, a svi preostali ispravni avioni S-49A (25), i deo pilota, upu}eni su u Ni{ uprvu eskadrilu 107. puka 29. divizije.

Kako je do tada 107. puk bio opre-mqen juri{nim avionima iqu{in Il-2prelaz na potpuno druga~iju tehniku zadaoje velike probleme, posebno tehni~kom sa-stavu. Puk je u jednom periodu imao 71avion razli~itih tipova – aero-2, 212,213, Il-2, UIl-2, S-49A, UJak-9. Odaprila 1954. godine u 107. puku otpo~iwepreobuka celokupnog sastava na S-49A, asvoje Il-2 predaju jedinicama Tre}eg kor-pusa. Ponovo su se pokazali problemi uprivikavawu na ko~ione komande prili-kom sletawa, pa se slika podizawa avio-na i oslawawa na nos i elise ponovila ina ni{kom aerodromu.

Zbog organizacionih problema puk jeu jednom periodu ostao bez ijednog isprav-

Priprema pilota pred let naaerodromu Batajnica (1952)