12

раћо и сестре! Како да себоримо против сила таме?Како изаћи из тог пољаутицаја страшног робовањађаволу? Како очистити душуод греха, да би, кад умремо,могли отићи у Рај к Богу.Прво средство за то је наша

исповест за све своје учињене грехе.Велики старац Иларион, када би ко ње-му долазио због духовне немоћи, првоје тражио пуну и искрену исповест, по-чевши од деце која су навршила шестугодину живота.

Затим, неопходно је шточешће причешћивање Све-тим Христовим Тајнама. Је-дном приликом је неки мо-нах упитао демона: »Шта јенајстрашније за тебе?» «При-чешће! Када се човек при-чешћује, то је за мене нај-страшније!»

Свети Јован Златоусти каже: »Ми и-мамо заклињање против демона, а тоје име Исуса Христа!» Зато непрестаноод јутра до вечери, а ако можеш и одвечери до наредног јутра, моли се Гос-поду Исусовом молитвом «Господе И-сусе Христе, Сине Божији, помилуј мегрешног». Она не само да је јача од де-мона, њоме ћеш зацелити и ране којети нанесоше оштри демонски зуби ка-да кидишу на душу твоју.

Јако оружје против демона је сми-рење. Ђаво је једном рекао светом Ма-карију Великом:» Ти постиш, а ја ника-да не једем. Ти мало спаваш, а ја уоп-ште не спавам, али ти се можеш сми-рити пред другима, а ја то не могу! Знајда ме побеђујеш смирењем!»

Велико оружје против демона је ипослушање према духовном оцу. Јербез духовног оца јако је тешко постићиспасење. Скоро немогуће. Послушниктреба да је подобан у своме подвигусамом Христу, Који је распет на Крстуиз послушности према Оцу Небеском.Али, многи кажу: «Ми имамо духовни-ка, али нам од тога није лакше». Ми ипоред бунара можемо умрети од жеђиако нисмо у стању да захватимо ту во-ду, и због тога, запитајмо се да ли има-

мо правилан односпрема духовнику?

Као прво, човеккоји жели послуша-ње, првенствено мо-ра бити способан дасхвати своју немоћи безизлазје. Он мо-ра да каже себи: »Јасам ништа! Ја сâм се-

бе не могу спасти!» Човек се, мада јето понекад веома тешко, мора разоча-рати у своје сопствене могућности, усвоју снагу. Затим, он се у потпуности мо-

О ОДНОСУПРЕМА ДУХОВНОМ ОЦУ

13

ра предати своме духовнику (наравно,само када се речи и поступци духовни-ка не противрече заповестима Еванђе-ља и Светог Предања). Идући ка њему,човек је дужан имати пуну решеност даиспуни и уради све што му заповедидуховник као послушање.

Морамо запам-тити једну важну чи-њеницу: неиспуња-вање онога што намнаш духовни отацналожи као послу-шање, никако нас не-ће приближити Бо-гу, него ће напротивимати сасвим супро-тан ефекат - још ви-ше ће нас удаљитиод Бога. Зато одбацимо сваку помисаода о ономе што нам каже духовник мирасуђујемо неким својим мерилима инеким својим ставовима. Већ упијајмосваку реч духовног оца као једну дра-гоценост и стављајмо је и чувајмо усвоме срцу као велику драгоценост.

Ево једне веома честе грешке: чо-век одлази ка своме духовнику са већодређеним решењем у себи и труди седа духовника «убеди» да је заправо тооно што њему треба. То је наметањесвоје воље духовнику! Не ретко се де-шава и следеће: човек по неколико пу-та долази духовнику на исповест, алито заправо прераста у неки разговор,да би затим, када одлучи да се испо-веди, човек започео да тражи неке у-блажавајуће изразе којим би рекао освоме греху, уместо да попут дететаискрено обнажи своју душу и моли Го-спода за опроштај грехова. Такве по-грешне исповести плод су карактерис-тичног егоцентризма савременог чове-ка, а за духовника представљају огро-ман терет.

Запамтимо једну ствар: немојмо и-ћи код духовника онако како то мирскиљуди одлазе код других у госте, јер та-да смо у неку руку лопови који духов-нику краду његово драгоцено времекоје би он посветио неком другом. Мно-ги кажу да се лепо и добро осећају у

присуству духовног оца, те код његапроводе сате и сате, али не да би одњега нешто научили, већ тек тако, даби само били с њим. Они су често устању да друге људе просто отерају,само да би остварили неки свој циљ.Али, искрено духовно чедо је само онокоје је у стању да испуни све оно штому духовник каже. Ако духовник говориса човеком који је спреман на послу-шање, он зна да тај човек неће запастиу празнословље, већ ће отићи да ис-пуни оно што је речено, а ако говори санеким ко је задојен световним духом идухом самозадовољности, тада духов-ник види да је пред њим један тешкопробојан зид.

Често се дешава и следеће: некитраже одговор од духовника, а онда,ако нису задовољни, иду код другогдуховника са истим питањем. То је ус-твари најобичније кушање Бога, јерчовек мора примити «ПРВУ РЕЧ», каовољу Божију, иначе у супротном, он са-мо обмањује Бога.

Неки људи, како је то записано у«Патернику», хвалили су се како имајудоброг духовника, а један монах, слу-шајући их рече:» Па како је тако добродрво дало тако лоше плодове као штосте ви?»

Сестре, ви нарочито морате иматипрема духовнику дубоко поштовање истрах, јер се у супротном неће оствари-ти правилан однос са духовником!Многе жене долазе код духовника радинекакве разоноде, као што рецимо идуу биоскоп или позориште. Од таквогприступа рађа се и искушење: при-страсност, нечисте мисли у њиховомсрцу и уместо да се грех чисти, он сејош више таложи у њима. То је директ-на последица губљења страха предсвојим духовником, али не страха одчовека, већ Богобојажљивости! Јер,немојмо никада сметнути са ума,духовник је наш посредник пред Богом!Сусрет са духовником треба да будекратак. Човек треба да сабере својемисли и преточи их у речи, да би затимпажљиво саслушао поуку коју ће мурећи духовник. Ако се разговор одужи

14

и пређе у многословље, много тога ћесе заувек изгубити.

Еванђеља нам говоре о чудесномисцељењу које је учинио Господ ИсусХристос истеравши демоне из оболе-лог човека. Демони су изашли из чо-века и ушли у свиње. Свиње представ-љају оне људе који не виде духовнимочима, који не виде небо, јер не могугледати навише. Свети Атанасије каже:«Свиња је образ грешника који се по-каје да би већ следећег тренутка оти-шао у грех». Он каже и следеће: « Акосвињу опереш, умијеш, оденеш у скупуодећу и накитиш златом, за само неко-лико тренутака, она ће све то поцепатии поново лећи у највеће блато».

.....Јеси ли Хри-стов, сматрај се-бе за сметли-ште света, по ко-ме сви газе, каошто су по Хрис-ту газили.

Кад те куну – благосиљај; кад тебију – праштај; кад те мрзе – љуби.Трпљењем побеђуј мучитеље као иГоспод. Враћај зло – добрим; бори секао што се Господ Христос борио; сагордошћу бори се – смиреношћу; сагрубошћу бори се – кротошћу; са мрж-њом бори се – љубављу; са увредомбори се – праштањем; са клетвом борисе – молитвом. То је пут победе; путкоји је једном за свагда пропутио Гос-под Исус; Он кроз страдања води уВаскрсење. Ми смо на том путу; на је-дином путу који завршава васкрсењем,ако благосиљамо оне који нас куну, акодобро чинимо онима који нас мрзе, ако

Често пута смо у прилици да видимода се и човек понаша на исти начин,јер се прво покаје, а онда се опет вратиу исти грех. Свети Антоније Велики,угледавши велику ђавољу мрежу којасе надвила над светом, узвикну:»О, коће избећи ову замку ђавољу?» И зачуглас са неба: «Само смирени, јер тамрежа неће дотаћи њихове душе!»Зато, очистимо душу исповешћу и по-кајањем, и нађимо смирење, па ћемосе спасти!

Архимандрит Рафаил

љубимо непријатеље своје, ако се про-тивимо злу добрим, ако се не гневимокад нас вређају, ако молимо кад хулена нас.

Ми смо сигур-ни на путу којисе завршава три-јумфалном побе-дом над смрћу,ако се и онда ка-да нас распињу,Христовом моли-твом молимо замучитеље своје :

«Оче, опрости им, јер не знају шта ра-де. Амин.

Одломак из проповедијеромонаха Јустина:

СТРАШНИ СУД НАД БОГОМ,изговорене на Велики Петак 1924. године у

карловачком патријаршијском храму

АВВА ЈУСТИН (ПОПОВИЋ)