Neboja Milenkovi

VIAK ISTORIJEKAO UMETNIKIMATERIJAL

ta uraditi sa vikom istorije bilo da su u pitanju line, intimne povesti ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, dravne i ta biva sa istorijskim reliktima kada istekne njihov rok upotrebe? Da li ideoloki artefakti, reli-kvije i insignije govore iskljuivo o vremenu i vrednostima u kom su imali status ideolokih totema, religijskih insignija u ovom sluaju komuniz-ma i (samoupravnog) socijalizma ili moda i o nama, tanije: naim strahovima, idealima, nadama, projekcijama, oekivanjima, tabuima, ponosu, stidu, i slinom. Koliko uitane i upisane, line i kolektivne (pred)istorije utiu na nau sadanjicu? U kojoj je meri nae dananje post/demokratsko, tranziciono, (centralno)evropsko i balkansko ja uslovljeno i neposredno odreeno upravo iskustvom komunizma? Da li grafiti Bravar je bio bolji ili Josip Broz dobar skroz koji svako malo osvanu na fasada-ma irom (i uzdu) zemlje koja se ranije zvala SFRJ (a sada je poznatija pod neutralnom geografsko/politikom odrednicom ovi prostori) govori iskljuivo o nostalgiji za tamnicom naroda ili je, mogue, taj kontekst ipak mnogo obuhvatniji i iri? U kojoj je meri viak ideolokih znaenja srazmerno proporcionalan emotivnim osujeenostima i uskraenostima svih onih ivota koji su na razliite naine najpre bili nekritiki veliani, onda nasilno prekinuti (bilo neposredno, fiziki, ili pak simboliki), potom nastavljeni uz primenu strategija brisanja kojima prolost koje (iz razli-itih razloga) ne elimo da se seamo postaje neka vrsta fundamenta za stvaranje i konstruisanje nekih novih ivota? Da li su ti novi potemki-novski ivoti uopte mogui? Na kraju, moe li potisnuta prolost zaista tek tako da proe? U zemlji koja je svojevremeno na vie ili manje so-fisticirane naine osujeivala kritiku sadanjosti (tanije: tadanjosti) danas je jednako nepopularno preispitivanje i vrednosno prevladavanje

4

prolosti (misli se, naravno, na onaj njen najtamniji i najmraniji deo). Kontekst Jugoslavije i jugoslovenstva njene zajednike kulture, poli-tikog, intelektualnog (umetnikog) i emotivnog naslea bili su ako ne inicijalni pokretai onda svakako tematsko jezgro oko kog se razvijala umetnost Balinta Sombatija, zajedno sa kojim (misli se na kontekst) se i sama menjala, nadograivala i kontekstualno usloavala.

Sombati ivot i(li) umetnost

Kljuni trenutak Sombatijeve umetnike karijere odigrao se 27. avgusta 1969, kada u subotikoj poslastiarnici Triglav on i Slavko Matkovi sa jo nekolicinom prijatelja osnivaju umetniku grupu Bosch+Bosch prvu te vrste u Srbiji delujuu unutar ireg (internacionalnog) pokreta i ten-dencija novih umetnikih praksi:1

Grupu Bosch+Bosch formirali smo zbog toga to smo hteli da stvo-rimo umetniki forum sopstvene generacije... Nismo bili zadovoljni postojeim stanjem, a i prema umetnikim institucijama imali smo tada veliki stepen averzije... Verovali smo u smisao zajednikog rada, grupnog aktivizma: grupa je bila kola, radionica i forum istovremeno. Grupu smo usmerili u radikalnom pravcu i nije bilo nikakve milosti, ak su etvoro osnivaa bili primorani da vremenom istupe iz nje. Prirodnim putem, naravno.2

Zamiljena kao radikalan otklon od umalosti, idejne inertnosti i kon-zervativnosti sredine, grupa Bosch+Bosch od samog starta okrenuta je ka radikalnim, inovativnim, ekscesnim i (neo)avangardnim umetnikim istraivanjima i eksperimentima. Opsegom delovanja obuhvatala je iri prostor srednje Evrope i u startu je bila odreena kao antiteza svemu lo-kalnom i provincijalnom. Njeni idejni tvorci, Matkovi i Sombati, bili su u prijateljskim odnosima sa neoavangardistima iz ostalih jugoslovenskih centara (Zagreb, Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Kranj...). S obzirom na

1 Uz Matkovia i Sombatija, lanovi osnivai Bosch+Boscha bili su jo i Laslo Salma, Zoltan Maar, Edit Ba, Itvan Krekovi i Slobodan Tomanovi, 1971. grupi se prikljuuje Laslo Kere-ke, 1973. Katalin Ladik i Atila ernik, a od 1975. i Ante Vukov.

2 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti, intervju sa Balintom Sombatijem, Bule-var, br. 102, Novi Sad, 24. 01. 2003, str. 3437.

5

injenicu da su informacije o zbivanjima na internacionaloj art sceni u Suboticu stizale sporije nego u druge umetnike centre SFRJ, za pristup meunarodnoj sceni boovcima je vanredan podsticaj predstavljala sa-radnja sa slovenakim pesnikom i umetnikom Francijem Zagorinikom kao i uspostavljanje intenzivih kontakata sa protagonistima (umetnici-ma i kritiarima) Nove maarske avangarde.3 Zahvaljujui toj saradnji upoznaju se sa umetnikim, etikim i politikim stavovima maarskog pisca, pesnika i umetnika Lajoa Kaaka (Lajos Kassk, 18871967) kao one linosti koja je na lanove grupe (Sombatija posebno) ostvarila snaan uticaj, pre svega po pitanju artikulacije temeljnih etikih i umet-nikih motivacija vezanih za mesto i status umetnika u drutvu:

ist naturalizam nije vie od slobodne kontemplacije, dok pravi umet-nik treba da bude subverzivan, revolucionarnog temperementa koji je uvek protiv standardnih pravila svih vremena! tavie, on ne sme da bude zadovoljan ulogom pukog hroniara.4

Nakon osnivanja grupe, ako ve tragamo za prelomnim trenucima Som-batijeve umetnike karijere, ali i samog ivota, poto kod njega to dvoje teko moemo posmatrati odvojeno, tu svakako spada njegovo preselje-nje u Novi Sad gde 1971. postaje grafiki urednik asopisa za kulturu i umetnost j Symposion pod urednitvom Ota Tolnaija (posle toga Som-bati dizajnira, ureuje i izdaje i mnoge druge asopise), prva samostal-na izloba Nontextualit odrana na novosadskoj Tribini mladih (1971), raspad grupe Bosch+Bosch (1976), osnivanje jugoslovenske neoistike elije Euroneiost Communication Project (1981), brak sa Katalin Ladik (19731978), roenje sina Arta Sombatija (1981), smrt Josipa Broza Tita (1980), graanski ratovi i raspad SFRJ (19911995), smrt Slavka Matkovia (1994), bombardovanje SRJ (1999), preseljenje u Budimpetu gde od 2000. ivi kao samostalan umetnik i konano 2005. kada je u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu ovaj kustos priredio

3 Poev od ranih sedamdesetih godina XX veka pa do danas, Sombati s maarskim neoavan-gardnim umetnicima zajedno izlae i izvodi umetnike akcije, gradei jednu od najznaajnijih spona i taaka susretanja jugoslovenske i srpske sa maarskom ali i centralnoevropskim kul-turama uopte.

4 Lajos Kassk, The Advertisement and modern typography, edited by: Ferenc Csaplr, Kassk Museum, Budapest 1999, str. 5.

6

njegovu prvu retrospektivu nazvanu szombathy art. Tom nizu, bez sum-nje, moe se pridodati i aktuelni trenutak odravanja izlobe Bili smo he-roji kao neka vrsta Sombatijevog simbolikog come back-a u Suboticu, u kojoj samostalno nije izlagao od 1987.

Po klasifikaciji samog Sombatija njegova umetnost moe se posmatra-ti u okviru etiri sadrinsko-formalne celine: 1. Angaovana (politika) umetnost, 2. Konceptualna umetnost (idea art), 3. Umetnost ponaanja (behaviour art) i 4. Umetnost znakova (semioloka ili semioumetnost).5 Unutar navedenih oblasti, uz brojna preklapanja i poneko odstupanje, Sombati je ostvario produkciju od vie hiljada umetnikih radova, re-alizovanih u gotovo svim medijumima prisutnim u (neoavangardnim) eksperimentalnim umetnikim praksama.6 Ovu prilino preciznu kvalifi-kaciju treba dopuniti Sombatijevim bogatim urednikim, teorijskim, po-lemikim i knjievnim radom. Pomenute mnogostruke umetnike ostva-renosti Balinta Sombatija svrstavaju u red svestranijih autorskih linosti kako u jugoslovenskoj i srpskoj tako, podjednako, i u maarskoj umet-nosti. Uostalom, decenijama ve, savremenu srpsku i maarsku kulturu malo ko povezuje na tako svestran i dinamian nain kao to to ini on.

Kako strunoj, tako i iroj umetnikoj publici Sombati je ipak u najveoj meri poznat po svojoj politikoj umetnosti i performerskim aktivnostima kojima se kontinuirano bavi jo od leta revolucionarne 1968. Tada jo gimnazijalac i lan Knjievnog kluba Dee Kostolanji u Subotici, biva su-organizator i idejni tvorac hepeninga izvedenog protiv intervencije Var-avskog pakta odnosno ulaska sovjetskih trupa u ehoslovaku. Hepe-ning se odvijao na glavnom subotikom gradskom trgu ispred Narodnog pozorita i sastojao se od itanja antiratnih pesama. Po zavretku knji-evno-muzikog dela programa uesnici su zapalili maketu tenka veih dimenzija u koju su prethodno stavili nekoliko belih golubova koji su izle-teli iz gorue konstrukcije. S jeseni iste 1968, sa prijateljem Ferencom Morom (Ferenc Mra), Sombati izvodi i svoj drugi rani hepening/perfor-mans antiratnog karaktera. O toku i sadrini ove akcije autor svedoi:

5 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, rukopis, Budimpeta 2005.

6 Kompletan Sombatijev umetniki opus detaljno je obraen u: Neboja Milenkovi, szom-bathy art, monografija, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad 2005.

7

Tokom noi na vanijim punktovima centra grada (ispred glavnog ula-za u Gradsku kuu, na kraju korzoa, ispred ulaza u Gimnaziju, na trgu gde se nalazi spomenik rtvama faizma itd.) belim kreom ispisali smo tekstove na asfalt koji su osudili rat u Vijetnamu i intervenciju Varavskog pakta u ehoslovakoj. Patrola nas je uhvatila i bili smo privedeni u stanicu milicije odakle smo posle sasluanja puteni.7

Ove rane akcije, iako nemaju veeg znaaja unutar Sombatijevog umet-nikog opusa, navedene su kao bitne za formiranje njegove, tad verovat-no nedovoljno osveene ali svakako prisutne, predstave o misiji umet-nika kao demistifikatora kolektivnih (kolektivistikih) zabluda. Odnosei se prema umetnosti kao aktivnosti koja se mora posmatrati u irem polju i smislu nego to je to puko proizvoenje (ne)materijalnih predme-ta svoja istraivanja i umetniko/teoretiarski rad od samih poetaka pa do danas Sombati je zasnovao na preispitivanju razliitih odnosa i okolnosti, uitanih i(li) upisanih simbolikih kodova na relaciji izmeu umetnosti (visoke i popularne kulture) sa jedne, odnosno politike i ide-ologije sa druge strane kako na prostoru nekadanje SFRJ, tako i na irem podruju centralne i istone Evrope.

Umetnik kao radnik na poljudemistifikovanja kolektivnih zabluda

Kao to sam naznaio, uloga Nove levice i studentskog bunta 1968. i u SFR Jugoslaviji dala je zamah kritikoj kulturi prevashodno filmu, knjievnosti i vizuelnim umetnostima. Umetnici se usuuju da slobodnije progovore i o tamnijim stranama i nalijima jugoslovenskog socijali-stikog raja. Istovremeno, prividne liberalizacije drutvene i politike klime smenjuju se s periodima neostaljnizacije i razliitih oblika admi-nistrativnih progona misleih umetnika. Sve ovo na Sombatija ostavlja snaan utisak, tako on za jednu od kljunih strategija svoje umetnosti izabira rad na demistifikovanju ispraznosti vladajuih ideolokih mitova i motiva. Smetena u meuprostor izmeu politike i poetike, estetike i etike u epicentru umetnikovih interesovanja nalazi se sudbina Titovog

7 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, rukopis, Budimpeta 2005.

8

jugoslovenskog socijalistikog raja, kao neposredne (umetniku dostupne) novovekovne istorijske potvrde Fukoove ideje drutvenog tela i teze o tome kako kraljevo telo nije metafora ve politika stvarnost, tanije da je njegovo fiziko prisustvo nuno za funkcionisanje monarhije.8

Kao neposredni akter Sombatijeve umetnosti Josip Broz Tito premijerno se pojavljuje u Akciji lepljenja potanskih maraka sa likom Josipa Broza Tita intervencija u asopisu j Symposion br. 75 iz 1971, godinu dana kasnije i u ikonikom foto-performansu Bauhaus.9 Koristei se tablom sa ispisanim nazivom Bauhaus, u ovoj akciji Sombati svoju podstanar-sku tavansku sobu, u kojoj je iveo neposredno po preseljenju u Novi Sad, strategijom proglaavanja dovodi u neposrednu vezu sa kolom-ra-dionicom iz Vajmara i Desaua, kultnim okupljalitem naprednih tenden-cija evropske umetnosti dvadesetih godina minulog veka:

U Novom Sadu sam jedan tavanski kutak moj tadanji stambeni prostor proglasio vlastitim Bauhausom i, posredstvom jedne tauto-loke protivrenosti, nanianio socioloku imanenciju umetnosti.10

Serijom veto araniranih prizora, bliskih umetnosti ponaanja, osvet-ljavaju se uslovi i okolnosti pod kojima realne ivotne situacije iz kon-kretnog socijalnog (preseljenje iz Subotice, egzistencijalna neizvesnost, podstanarstvo, nade, oekivanja) bivaju transponovane u umetniki kon-tekst. Strategijsko izjednaavanje umetnosti i ivota, s tendencijom pot-punog brisanja i nestajanja granica izmeu njih, jedna je od konstanti Sombatijeve umetnosti. U akciji konstruktivistika naela i red Bauhau-sa stavljeni su u opozitni odnos prema egzistencijalnim, socio-kulturo-lokim kontekstom i atmosferom umetnikovog podstanarstva. Tipian real-socijalistiki enterijer Novog Sada, Ljubljane, Budimpete, Krakova ili Praga, prepoznatljiv je i geografski odrediv jedino zahvaljujui pri-sustvu reljefnog portreta marala SFRJ Josipa Broza Tita, kao ikoni-

8 Miel Fuko, Mo i telo, u: Miel Fuko, Mo/znanje Odabrani spisi i razgovori 19721977, Mediterran Publishing, Novi Sad 2012, str. 61.

9 Foto-performans Bauhaus prvi put je predstavljen na izlobi grupe Bosch+Bosch u Kape-li-ateljeu u Balatonboglaru, potom i u Salonu Likovnog susreta u Subotici i Galeriji Studentskog centra u Zagrebu, sve 1972.

10 Balint Sombati, Steui aku peska Ispovest o isparavanju moje ars poetike, objavljeno na maarskom: Hd, br. 234, Novi Sad 1997.

9

kog oznaitelja ivota po jugoslovenskom modelu (realnog) socijalizma. Uvoenjem u rad oficijelnog portreta predsednika republike ukazuje se na proces kojim se privatni prostor (umetnikov stan) pretvara u javni (obaveza isticanja portreta predsednika u svim javnim objektima u ze-mlji). Prodorom ideologije u privatni ivot, odnosno svakodnevicu poje-dinca, aludira se, takoe, i na sklonost ka nadziranju kao jednog od karakteristinih oblika manifestovanja svakog totalitarizma (pa i mekog totalitarizma brozovskog modela). Socijalno-umetniki ambijent u kom se akcija odvija registrovan je foto kamerom koja neutralno belei ra-zliite izreirane situacije u kojima se povremeno pojavljuje i lik samog umetnika koji tako postaje istovremeni uesnik i (neutralni) posmatra vlastite akcije. Varijantnim ponavljanjem slinog motiva istrauju se lin-gvistiki kodovi smog medija kojim se, u trenucima registrovanja iza-branih situacija, umetnik slui.

O drutvenoj i politikoj klimi unutar koje su protagonisti Novih umetno-sti tih godina iveli i delovali Sombati pria:

Okruilo nas je neznanje i nerazumevanje. U zaotrenoj drutveno-po-litikoj atmosferi ranih sedamdesetih, zajedno sa naim istomiljeni-cima irom Jugoslavije, postali smo neka vrsta klasnog neprijatelja. Naa je produkcija postala gradivo pomou kojeg su kultur-policajci sticali poene pred partijskim forumima i penjali se na lestvici ljudske podlosti. 11

Ono to nisu bile u mogunosti da razumeju partijske vrhuke su, naje-e, na ovaj ili onaj nain osuivale. Tako se izmeu jugoslovenskih neo-avangardista i vlasti poeo graditi sloen i na momente kontroverzan odnos u kom su, shodno tadanjoj liberalizaciji javnog ivota, paralelno postojale institucije alternativne kulture poput novosadske Tribine mla-dih, zagrebakog Studentskog centra i Galerije Nova, beogradskog SKC-a, ljubljanskog KUCa, zatim listovi i asopisi naklonjeni novim umetnosti-ma (kao to su: Polja, Index i j Symposion u Novom Sadu, Student, Delo i Vidici u Beogradu, Novine Studentskog centra i Pogledi u Zagrebu, Beseda,

11 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti, intervju sa Balintom Sombatijem, Bulevar, br. 102, Novi Sad, 24. 01. 2003, str. 3437.

10

Revija 57 i Tribuna u Ljubljani, Problemi u Kranju, Dalje u Sarajevu takoe i brojne alternativne publikacije i samizdati12) sa druge strane, protiv umetnika su istovremeno voeni brojni administrativni i sudski postupci i procesi od kojih su se neki zavrili ak i zatvorskim presudama (pr. Miroslav Mandi, Slavko Bogdanovi, Lazar Stojanovi). Sama umetnost postaje dvosmerna mimikrijska igra veito hodanje po tankoj crti gde razlika izmeu zabranjenog i dozvoljenog nije bila jasno niti precizno oznaena. Iako su vii interesi ponekad nalagali miroljubivu koegzistenciju, ovde se zapravo nikad nije izgubila jasna distinkcija izmeu oficijelne i neoficijelne umetnike kulture.13 Re alternativa sa aspekta i pozicija umetnikih i po-litikih centara moi oduvek je sadrala peorativni prizvuk. Naposletku, moe se rei da je takav status odgovarao i ovdanjim avangardistima koji su itekako drali do vlastite razliitosti kako na planu umetnikog jezika tako i po pitanju temeljnih etikih i estetikih motivacija.

Ideologije, identiteti, konteksti i znaenja na neto konkretniji nain ukr-taju se u umetnikoj akciji Lenjin u Budimpeti, takoe iz 1972. U ovoj jezikoj igri, realizovanoj u formi intimnog spektakla, Sombati transpa-rent (omiljeno sredstvo propagande i agitacije) sa likom voe sovjetske socijalistike revolucije pronosi maarskom prestonicom u trenucima neposredno nakon zavretka prvomajske proslave. Referiui na situaci-ju brisanja granice izmeu umetnosti i propagande,14 radi se o sloenom poigravanju kako sa samim likom i mitolokim konotacijama izabranog modela (voe sovjetske socijalistike revolucije) jednako i drutvenim kontekstom u kom se akcija odvijala. Vieznanou i slojevitou, Lenjin u Budimpeti u prilinoj meri definie Sombatijevu strategiju umetnika kao politikog subjekta linosti koja na sebe preuzima ulogu tumaa/demistifikatora politikih dogmi:

Teglio sam na leima Lenjinov portret ulicama Budimpete u prolee 1972. godine, uvodei ga u kompromitujui ambijent, shvativi da

12 Videti: Balint Szombathy, Alternative Art Periodicals Published in Yugoslavia During the 1970s, In: Stephen Perkins, Assembling Magazines. International Networking Collaborations, Cat.: Half-legal, phc. 64 p, Subspace, Iowa City, 1996 / Print 1997, str. 5254.

13 Piotr Piotrowski, In the shadow of Yalta: The Avant-garde in Eastern Europe, 19451989, Reaktion Books Ltd, London 2009.

14 Videti: eslav Milo, Zarobljeni um, BIGZ, Beograd 1987.

11

provokacija, organizovana pod okriljem estetike moe da bude umet-nost, s obzirom na to da svaki ljudski gest koji generie radikalne misli moe da se smatra umetnou u nedrima onog drutva koje je Jozef Bojs i u svojoj univerzalnosti nazvao umetnikom formom.15

Ovakav umetniki gest, snanog ironijskog naboja, podrazumeva i ne malu dozu egzistencijalnog rizika drskim provociranjem neposrednog (fizikog i mentalnog) ukljuenja publike. Podsetimo, u Budimpeti tog vremena jo je itekako iva svest o posledicama maarske revolucije 1956, kao i stranim represalijama izazvanim sovjetskim intervencio-nizmom. Istovremeno, to je vreme obeleeno naporima usmerenim ka destaljinizaciji istonoevropskog drutva, klimi tzv. mekog totalitariz-ma praenoj postepenom liberalizacijom maarskog drutva koja se ogledala prevashodno kroz blagonakloniji odnos prema institucijama alternativne kulture. U datim kontekstima akcija Lenjin u Budimpeti u funkciji je preispitivanja jezika politike odnosno njegovog neposred-nog funkcionisanja i prelamanja u svakodnevici maarske prestonice. U jednom zapisu iz tog vremena, Sombati kae da mu je, u sluaju rada Lenjin u Budimpeti, namera bila da ispituje mogue semantike situa-cije lika V. I. Lenjina i date ivotne sredine u kojoj se pojavljuju znae-nja raznih autoritativnih poruka (pr. plakati...). Polazei od umetnikovog stava govorimo, dakle, o procesu pretvaranja ikona revolucije u znakove revolucije koji vie ne stoje u direktnoj vezi sa efektivnim svojstvima re-ferenta, ve sa njegovim mestom unutar simbolikog poretka.16 Teei ka razotkrivanju struktura moi, odnosno ispraznosti i apsurdnosti njihove idolatrije, strategijom umetnikovog govora u prvom licu Sombati vlastito telo stavlja u funkciju socijalnog objekta odnosno umetnikog subjekta/medij(um)a istovremeno. Navedena dvosmernost odvijanja i manife-stovanja igara moi ukazuje na odvijanje procesa kojim viak ideologije za svoju neposrednu posledicu uvek ima gubitak ili manjak smisla.

Praksa uvoenja tela u umetnike akcije, kao jedno od obeleja Somba-tijeve umetnosti, prisutna je i u radovima Srp i eki i Suvenir iz Italije,

15 Balint Sombati, Steui aku peska Ispovest o isparavanju moje ars poetike, objavljeno na maarskom: Hd br. 234, Novi Sad 1997.

16 Dejan Sretenovi, To majka vie ne raa Portreti revolucionara iz zbirke MSU i drugih kolek-cija, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2004, str. 23.

12

realizovanim tokom umetnikovog boravka u Firenci 1973. U ovim rado-vima (posebno u Suveniru iz Italije) Sombati u neposrednu vezu dovodi programska opredeljenja (nove) levice sa tada prisutnim militantnim, anarhistiko/teroristikim idejama prisutnim kako u Americi i Zapad-noj Evropi (pr. Grupa Bader-Majnhof, poznata i kao Frakcija Crvene armi-je), tako, sve vie, i u zemljama sa ove strane gvozdene zavese.

Pozdrav zastavi

Korienje (citiranje) politikih matrica u ikonosferi17 Balinta Sombatija zapoeto je serijom radova (fotografija kao umetnost) pod zajednikim nazivom Zastave (od 1971. pa nadalje). Interveniui u prostoru u Zasta-vama Sombati istrauje meuodnose (interakcije) urbanih ambijenata i prirodno datih pejzaa (pr. jezero kod Hajdukova u blizini Subotice, Fruka gora...) sa ikonikim simbolom, odnosno uitanim znaenjima jugoslovenske dravne trobojke. Dravna zastava sa zvezdom petokra-kom u njenom centru, uz linost marala Tita, bila je jedan od zakonom zatienih simbola SFRJ, za ije su skrnavljenje ili izlaganje bilo kakvoj poruzi bile predviene stroge zakonske sankcije. Podsetimo, plava boja simbolizovala je nebo, bela tenju za slobodom dok je crvena trebalo da asocira na krv prolivenu u narodnooslobodilakom ratu petokraka, naravno, oznaava komunistiko dravno ureenje. U radovima sa za-stavama Sombatija primarno interesuju dve stvari: prva je (sve)prisu-stvo ideologije u svakodnevnom ivotu (uostalom, nije li i danas slian sluaj recimo sa zastavom Sjedinjenih Amerikih Drava) a drugi, po meni bitniji aspekt, bile su greke, iskliznua i (nehotina) odstupanja u ideologiji. Naime, Sombati nabavlja veu koliinu papirnatih zastavica koje su se obino koristile prilikom razliitih proslava, sletova, doeka druga Tita sa putovanja po svetu ili tokom poseta uglednih gostiju iz inostranstva na kojima su, usled nestanka boje ili greaka na klieima, boje bile pogreno odtampane, pomeane ili, ee, pojedine (plava ili crvena) ak i sasvim izostale. Pod oreolom bezazlenosti, simuliranjem situacija karakteristinih za prvomajske ili parade prigodom proslave Dana mladosti (pr. akcija na Frukoj gori, 1972) simuliranjem situacija

17 Termin poljskog kritiara Mieislava Porebskog (Mieczyslaw Porebski), koji tako definie odnose izmeu umetnosti i masovne kulture i izmeu umetnosti i sredstava masovne komu-nikacije.

13

karakteristinih za dogmatske rituale, boravei u interegnumu definici-ja simbola, simptoma i kda, umetnik ukazuje kako viak (akumulacija) znaenja na kraju dovodi do samoukidanja, odnosno obesmiljavanja istih. Anonimnim isticanjem (i fotografisanjem) zastava sa tamparskim grekama u urbanim, gradskim ambijentima ironijski se ukazuje na ma-njak ideologije odnosno zabrinjavajue izostajanje nekog od prokla-movanih simbolikih momenata (bilo da je u pitanju plava boja neba ili pak crvena kao uspomena na za slobodu prolivene krvi), sve ee poja-ve skretanja sa puta revolucije i Tita, odnosno naruavanje ideala jugo-slovenskog jedinstva od strane samih (republikih i pokrajinskih) funk-cionera SKJ. Ideoloke igre moi okreu se u igru samom ideologijom i njenim insignijama: Moramo da uzmemo u obzir injenicu da se ideologija nikada ne otkriva svojim subjektima/podanicima u svom doslovnom smislu; da se ideologija reprodukuje putem neke distance, koja ima razliite vidove u razliitim epohama.18

Srednja Evropa kao duhovna injenica

Kreui se, u bodrijarovskom podruju hiperstvarnosti, ideoloke matrice, dodue manjim intenzitetom, Sombati koristi i tokom osamdesetih pre svega kroz mail art komunikaciju,19 tele-foto grafike ali i (neoistike) susrete sa kolegama iz itavog sveta. Za razliku od njegovog duhovnog sabrata i najboljeg prijatelja Slavka Matkovia koji se, muen ozbiljnim ivotnim i umetnikim krizama, sve vie zatvara u Suboticu kao vlastiti Geto Sombati i tokom osamdesetih nastavlja da putuje, izlae, pie, komunicira... Ipak, tokom ovog perioda u njegovom radu nasluuje se nova dimenzija i karakteristika koja se moe oznaiti kao odreujua za njegovu artistiku (i aktivistiku) aktivnost sve do danas. Ta karak-teristika moe se, u najkraem, opisati kao svest o sudbinskoj obele-enosti pripadnitvom centralnoevropskom duhovnom prostoru. Ova obeleenost ogleda se na dve ravni. Prva je svest da je to prostor koji poseduje snanu i dinaminu tradiciju avangardnog umetnikog delo-

18 Marina Grini, Mladen Stilinovi; strategije cininog uma, u: Avangarda i politika: istonoev-ropska paradigma i rat na Balkanu, Beogradski krug, Beograd 2005, str.155.

19 Jea Denegri Sombatijevu mail art aktivnost definie kao teku ideoloku borbu protiv umet-nikog i kulturnog elitizma. Videti: Jerko Denegri, Bosch+Bosch, u: Sedamdesete: Teme srpske umetnosti, nove prakse (19701980), Svetovi, Novi Sad 1996, str. 4355.

14

vanja Sombati se neposrednije upoznaje sa srpsko-hrvatskim Zenitiz-mom i delovanjem Ljubomira Micia i Dragana Aleksia, aktivnostima i delima maarskih meuratnih avangardista (prevashodno krugom oko Kaaka), takoe saznaje za subotiku dadaistiku aktivistiu matineju iz 1922. godine,20 zajedno sa Slavkom Matkoviem pridruuje se meu-narodnoj umetnikoj zaveri ija je rezultanta zasnivanje mita odnosno stvaranje (konstruisanje) lika i rekonstrukcija dela slovakog umetnika andora usoa (Sndor Tssz), kao mitskog pretka i pionira najistije avangarde...21

Srednja Evropa prostor je u kom Sombati pronalazi temeljne etike i estetike motivacije. Ona je ogledno polje iskuavanja poroznih i nestal-nih granica umetnikog jezika (jezika umetnosti uopte), njegovih do-voenja u protivurene odnose/kontekste i semantike korelacije. Mesto susretanja razliitih umetnikih, estetskih, etikih i politikih ideologija. Maarski istoriar umetnosti Lorand Hei (Lrnd Hegyi) prostor Cen-tralne Evrope definie kao prostor obeleen trajnim prisustvom istorije u svakodnevnom ivotu, pri emu karakteristian ideoloki opreteen po-gled na istoriju rezultira time da teret istorije ostaje na pleima pojedinca. Stalna koegzistencija razliitih ideolokih i estetikih strategija, po njemu, centralnoevropsko istorijsko i politiko iskustvo obeleile su snanim ose-anjem da je ovde sve ukinuto ili ogranieno, da nita nije sasvim savreno i da nita nije ostvareno u potpunosti.22

Umetnost krvlju: Sombati u 1990-im

Iz injenice upotrebljavanja istih psovkii slinih ljubavnih izjavaizvlae se previe smeli zakljucitakoe ni zajednika kolska lektira

20 Videti: Marija Cindori, Aktivistika dadaistika matineja u Subotici, u: Grupa autora, Cen-tralnoevropski aspekti vojvoanskih avangardi 1920-2000: Granini fenomeni, fenomeni granica, monografija, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad 2002, str. 3454.

21 Videti: Neboja Milenkovi, Ich bin Knstler Slavko Matkovi, monografija, Muzeju savremene likovne umetnosti, Novi Sad 2005.

22 Lrnd Hegyi, Centralna Evropa kao hipoteza i nain ivota, Anomalija, br. 1, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad 2005, str. 4786. (prevod iz: Aspects/Positions. 50. years of Art in Central Europe 19491999, Museum moderner Kunst Stiftung Ludwig, Wien 2000).

15

ne treba da predstavlja dovoljno polaziteda se ubija slino je i sa zemljom.Zbignjev Herbert, Razmiljanje o problemu naroda

Poetkom devedesetih u Sombatijevoj umetnosti primat preuzimaju anr performansa i izvoenje mentalnih skulptura (istraivanja u oblasti instalacije). Podreujui nekad formalne aspekte dela potrebi za zau-zimanjem stava, Sombati biva meu prvim ovdanjim umetnicima koji aktivistiki reaguju na ratnu stvarnost. Inflacija, sankcije, ratovi, izbegli-tvo, deportacije, egzekucije i brojne druge traume kojima je obeleen raspad SFRJ kod njega proizvode situaciju koju definie kao demonstra-ciju stanja neprekidne umetnike mobilnosti.23 To je period u kom njegove akcije i postupci postaju radikalniji, a poruke direktnije i ogoljenije. Re-alni sadraji Sombatijeve umetnosti postaju traume kroz koje (bilo kao drutvo bilo kao individue) tih godina dramatino prolazimo. Umetniki postupak kojim se slui u psihologiji je poznat kao ritualno ponavljanje trauma u svrhu (sa ciljem) njihovog lakeg prevazilaenja. Ako je tokom sedamdesetih svakodnevica bila polazina osnova za manipulisanje ma-nipulatorom, kritiko tumaenje nametnutih etikih i estetikih normi te preispitivanje tautolokih modela i iznalaenje novih komunikacijskih kdova unutar (proirenog) umetnikog polja u devedesetim, spoljanji svet za Sombatija postaje materijal koji koristi za kreiranje specifine geografije unutranjeg otpora, sa svim podrazumevajuim opasnostima kojima se umetnik takvim injenjem izlae. Jea Denegri, koji njegovu umetnost posmatra u rasponu izmeu politikog podteksta i amblemat-skog mapiranja i markiranja svakodnevnih pojava, smatra da Sombatijeva umetnost upravo u devedesetim dostie svoj puni uspon i stvaralaku zrelost: pri emu socijalna, politika, jednom reju ukupna krizna stvarnost postaje tematsko i znakovno referentno polje gotovo svih umetnikovih na-stupa i akcija.24

Sombatijeve najznaajnije akcije iz ovog perioda svakako su performan-

23 Blint Szombathy, Umetniki performans umetnost ivosti i nomadizma, u: Strategije novog teatra, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 1998, str. 105.

24 Jea Denegri, Balint Szombathy u devedesetim, u: Devedesete: teme srpske umetnosti (19901999), Svetovi, Novi Sad 1999. str. 195198.

16

si Zastave i Zastave II. Izveden 10. juna 1993. u novosadskoj galeriji Most, performans Zastave tematizuje aktuelna ratna zbivanja. Maui zastavom nestajue SFRJ, uesnici performansa izvode slet omiljenu formu slavljenja svih diktatura u kom se umesto oekivanih simbola (srp, eki, zvezda petokraka) u vis podiu buktee pegle (simboli samo-gorueg umetnika ali i ratnog poara zemlje koja se u tom trenutku raspada po svim avovima). U nastavku Sombati usijanom peglom pro-goreva zastavu SFRJ kroz mesto na kom se nalazi dravni grb, odno-sno crvena zvezda petokraka. Medicinska sestra mu iz desne ruke vadi epruvetu punu krvi koju umetnik na velikoj karti Evrope rasprskava po teritoriji Bosne i Hercegovine. Za svo vreme sa razglasa, umesto oeki-vanih revolucionarnih pesama, itaju se (odnosno uju) stihovi o zasta-vama raznih pesnika. Na kraju sleta Sombati prisutnoj publici deli par-tijske znake minulog sistema, a svoje sauesnike/asistente u izvoenju sleta udara probuenom zastavom.25 Svoju drugu, brutalniju varijantu, performans Zastave doiveo je 27. oktobra 1995. u novosadskom Centru za vizuelnu kulturu Zlatno oko. Zastave II nije puki rimejk ve kompleksna nadogradnja akcije iz 1993:

U maevalakoj uniformi leim na bolnikom krevetu. Iz vene moje leve ruke curi krv na pod, tanije na tomove Ustava SFRJ iz 1974. godine. U levoj ruci drim srp a u desnoj makaze za seenje metalnih ploa. Makazama drim iz legure izliveni portret Josipa Broza Tita koji lei na nakovnju. Pored nakovnja stoji ovek u potpuno crnom odelu, sa crnom teroristikom maskom. On na ritam muzike udara maljem po nakovnju tj. po licu Tita. Neprestano i naizmenino uju se odlomci kompozicija Drava grupe Laibach te Drue Tito mi ti se kunemo koju izvodi Zdravko oli. U pozadini na zidu visi zastava Socijalistike republike Hrvatske, zastava meunarodnog proletarijata te nekoliko mojih ko-lanih radova sa slinom ikonografijom.26

Ideoloki simboli u ovim performansima upotrebljeni su kao vremenski kdovi ambijentalni rekvizitarijumi iskorieni kao polazita za izvo-

25 Isti performans na bini novosadskog NS Time Club-a ponovio je i 25. maja 1998, ironijski proslavljajui roendan Josipa Broza Tita.

26 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, rukopis, Budimpe-ta 2005.

17

enje brutalnih rezova u svakodnevici sredine koja je, anestezirana rat-nom propagandom, jo uvek odbijala da se suoi sa neposrednim po-sledicama odvijajuih ratova. Snanog emotivnog naboja, na momente brutalne i okantne, Sombatijeve akcije afirmiu ulogu umetnika kao drutvene snage odnosno neposrednog politikog subjekta. Apostrofira-ni oseaj line odgovornosti, u funkciji je rasvetljavanja pitanja moralne odgovornosti i krivice za jugoslovenske ratove koje bi, po Sombatiju, sebi trebao da postavlja svaki pojedinac koji pretenduje da sauva ulo-gu aktivnog graanina. U suprotnom svako utanje ima se smatrati sauesnitvom:

U modernoj dravi politiki deluje svako, u najmanju ruku glasanjem na izborima ili neizlaenjem na izbore. Smisao politike odgovornosti nikome ne doputa uzmak... Moe se pomisliti: mogli bi postojati ljudi koji su u potpunosti apolitini, ija se egzistencija odvija izvan politi-ke... Ali politika odgovornost pogaa i njih, jer i oni svoj ivot ostva-ruju kroz poredak drave. U modernim dravama izvan ne postoji.27

U Sombatijevim akcijama sve je stvarno, otuda je uzimanje krvi u Za-stavama II izrazito politika gesta umetnikova neposredna reakcija na njeno aktuelno rasipanje u ime drave, nacije, vere, ideologije, partije, teritorije:

Sve je kao u ivotu jedan prema jedan, u smislu korienja materijala i rekvizita, no je no i ako se seem onda se zaista seem, a ako je krv onda je prava krv a ne boja. Ne mogu da laem.28

Identine etike motivacije poseduju i instalacije iz istog perioda. Prva u nizu bila je etnja oko magme, realizovana februara 1993. u Centru aktuelne umetnosti Le Lieu u Kvebeku (Kanada) od materijala naenih in situ kupastih gomila ohlaenog kamenja nastalog vulkanskom erupci-jom kao evokacijama grobova na kojima su postavljeni globus oko kog hodaju privrene figure plastinih vojnika i vetako cvee s ucrtanim

27 Karl Jaspers, Pitanje krivnje: O politikoj odgovornosti Njemake, AGM, Zagreb 2006.

28 M.(ajda) Adlei, Krv a ne boja, razgovor sa Balintom Szombatijem, Pregled, br. 2, Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad 1995.

18

simbolima Maljevievog krsta. Sve je praeno zvunim efektima ratne tutnjave, vazdunih uzbuna, pucnjave i eksplozija. Sa video bima, kao sastavni deo rada, projektovan je video rad Lica koja nestaju u kom autor, prikazujui snimke ubijenih i monstruozno izmasakriranih ljudi, progovara o dramama naroda s prostora bive Jugoslavije. U videu se prikazuje i sahrana mladog vojnika koju umetnik montanim postupkom dovodi u neposrednu vezu s predizbornim plakatima Miloevieve Soci-jalistike partije Srbije.29 Ono to je zapoeo etnjom oko magme, Som-bati nastavlja instalacijama Dalekogled, u okviru izlobe Scene pogleda30 u beogradskom Paviljonu Veljkovi te Balkanskim dijalogom, postavlje-nim u Bauhausu (Desau), obe 1995. Dalekogled (naziv je izvedenica od srpske rei dvogled i hrvatske dalekozor) je instalacija koja se bavi izo-lovanou srpskog drutva u odnosu na ostatak civilizovanog sveta kao i neposrednim uzrocima iste:

U vojnike izme postavljena merdevina naslanja se na jedan prozori u gornjem uglu prostorije. Taj prozori vie lii na otvore u zidovima bunkera. Na zid su postavljene vozne table sa imenima gradova koja vie nisu u okvirima Jugoslavije (Sarajevo, Zagreb itd.). Na merdevine su okaena etiri dalekogleda koji daju mogunost provirivanja u da-ljinu ali samo imaginarno mogu da doseu do onog to je izgubljeno... Ne vredi ni dvogled kada si zatvoren u sebe, iz malog prozora ne moe videti daleko.31

Daljina koju pogled dosee omeena je zidovima same prostorije i di-rektno asocira na meunarodne sankcije kojima je izloena tadanja SR Jugoslavija. Instaliran u slavnom Bauhausu Balkanski dijalog najekspli-citnije zadire u dnevno-politiku sferu. Na sto predvien za dijalog jedan naspram drugog Sombati postavlja dva televizijska aparata na kojima posredstvom direktne satelitske veze prati programe srpske i hrvatske dravne televizije (RTS i HRT), dok na same TV prijemnike instalira fo-tografije predsednika dve drave Slobodana Miloevia i Franje Tu-

29 Szombathy Blint, Danas je RAT! Balkanska tragedija u opusu umetnika bive Jugoslavije, Projekat, br. 5, Prometej, Novi Sad 1995, str. 101103.

30 Autorski projekat Dejana Sretenovia i Branislava Dimitrijevia.

31 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, rukopis, Budimpe-ta 2005.

19

mana. Na stolu za dijalog nalazi se obostrano ogledalo, dravne zastave dveju zemalja i rasute figurice plastinih vojnika. Dvostruko ogledalo za-pravo stvara situaciju u kojoj svaki od predsednika umesto sagovornika vidi jedino vlastiti odraz u ogledalu: Dijalog je zbog toga samo prividan svaki tera svoju priu ne obraajui panju na drugoga.32 Balkanski dija-log reaguje na vladavine zasnovane na proizvodnji paralelnih realnosti i stalnom dranju graana u iluzionistikoj atmosferi proklamovanog nacionalnog jedinstva, ostvarivanog irenjem i proizvodnjom straha od svega to dolazi spolja s tim to je za tumanovu Hrvatsku to spolja bila Srbija dok je u miloevievoj Srbiji neprijateljem doivljavana gotovo itava meunarodna zajedinica.

Zavretkom ratova, Sombatijev fokus prelazi na njihove neposredne po-sledice line izbeglike drame naroda bive Jugoslavije za koje rat jo nije zavren (instalacije Raskra, Centar za savremenu kulturu Konkor-dija, Vrac 1998,33 i Sastajalite, 20. Memorijal Nadede Petrovi, a-ak 199834). Pored poznatih ideolokih matrica Sombati sada koristi i raspea, razbacanu, iscepanu odeu (odela, kravate, donji ve, zimske kapute, maskirne uniforme...), vojnike izme, ostatke metaka, prljavti-nu, nered, automobilske tablice gradova iz kojih su proterani, sasuenu krv... U Raskrima se sa ozvuenja uje tekst lekcije hrvatskog jezika za strane turiste koji u instalaciju uvodi nov drastian element oveka koji iz snajpera i pitolja puca u zidove galerije ime se izlobeni prostor simboliki transformie u bojno poprite. Sve sa ciljem da se publici neprosredno prezentuje psiholoki efekat ratne jeze. Prilikom izvoenja rada intervenisala je ak i lokalna policija, postavi sastavnim delom ove u mnogo emu okantne performans/instalacije:

U nemogunosti uspostavljanja civilizovane ljudske komunikacije govor odjednom menja svoju narav i tako, na primer, metak postaje njegovo esencijalno sredstvo. Metak stupa u funkciju elementarnog govora i raspoznavanja, on postaje sredstvo komunikacije to jest vrsta govora.

32 Ibid.

33 U okviru izlobe Prestupnike forme devedesetih: Postmoderna i avangarda na kraju XX veka iji su autori Miko uvakovi i Jerko Denegri.

34 U okviru autorske izlobe Umetnost i angaovanost devedesetih Jovana Despotovia.

20

Instalacija kao umetniki anr, po mom shvatanju, ne trpi vetake efekte. Ona nije pozorina scenografija nego sadri realne materijalne elemente, svoje rekvizite crpi iz stvarnog ivota jer je jedino na taj nain stvarna i istinita. U instalaciji Raskra artificijelni momenti se potiskuju na minimalnu prisutnost, estetika gubi svoju tradicionalnu vrednost, sve je stvarno kao i u ivotu. Rad je memento svim stradalni-cima istorijskih tragedija.35

Zavrni in raspada SFRJ tematizuje Sombatijev objekat Kofer (1997) koji na simbolikoj dimenziji oznaava potpunu dekonstrukciju jednog sveta, skupa s psiholokim krhotinama i emotivnim bagaom koji je od tog sveta preostao. U Kofer Sombati je spakovao dravnu trobojku, ma-ramicu, sekiru, pletenu torbu sa apliciranim motivima jugoslovenskih narodnih nonji, primerak Politike od 5. maja 1980. sa veu o smrti Josipa Broza Tita, auto kartu SFRJ i registarske tablice pronaene/izgu-bljene prilikom prelaska izbeglike kolone iz Krajine preko Mosta Slobo-de u Novom Sadu.

Seanje na nas

Umetnici nastanjeni na rubnim podrujima naeg kontinenta, na prosto-ru Druge Evrope eslava Miloa36 koju su, koliko jue, simbolisali Gvozde-na zavesa i Berlinski zid svakodnevno se suoavaju sa oseajem izolo-vanosti, uslovljenim injenicom da su preavi preko uvenog zida obavili samo najlaki deo. Istinski zidovi, ak i oni najdeblji, uvek padnu na kraju. Teko je prei preko nevidljivih zidova od kojih su istinski zidovi sagrae-ni.37 ivei na prostoru trajno kontaminiranom prisustvom neuinkovite, jalove politike u ivotu obinog oveka oni su razvili razliite strategije unutranjeg otpora, neophodne za prevazilaenje nadiruih banalnosti i (pragmatistikih) totalitarnosti svakodnevice. U svetu danas, kog traj-no karakterie manjkavost ideja, gde ekonomske krize nisu nita spram mnogo tee, dramatinije i sveprisutnije krize smisla umetnici Evrope

35 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, rukopis, Budimpe-ta 2005.

36 Videti: eslav Milo, Druga Evropa, Deje novine, Gornji Milanovac 1991.

37 Eduardo Lorenso, Magina decenija, u: Razoarana Evropa Prilozi za jednu evropsku mi-tologiju, Mediterran Publishing, Novi Sad 2011, str.55.

21

sa ruba zapadnom umetnikom tritu ne mogu da ponude nita drugo do vlastite: strahove, nade, tabue, uskraenosti, frustracije, elje za pri-znanjem, prevladane/potisnute prolosti... Na izvestan nain, iskustvo komunizma na tematskoj razini pretvara se u svojevrsnu komparativnu prednost.

Kao karakteristiku nekih novijih Sombatijevih radova, valja notirati i pri-sustvo doze nostalgije poslednjih decenija inae sve prisutnije meu ex-jugoslovenskim narodima koji, pritisnuti sporim privikavanjem na tr-ina pravila (liberalnog) kapitalizma, postaju svesni prednosti jugoslo-venskog multikulturalizma kao nae line Evropske unije u malom. To je, recimo, uoljivo u performansu Odaci Prohujalo sa vihorom.38 U njemu Sombati na pod prostire veliku kolsku kartu SFR Jugoslavije i na nju, na mestima koja obeleavaju glavne gradove bivih jugoslovenskih republika, postavlja est pepeljara. Pored pepeljara nalazi se est kutija cigareta proizvoenih u tim republikama: Makedonija Makedonija, Srbija Morava, Bosna i Hercegovina Drina, Crna Gora Loven, Hrvatska Opatija, Slovenija filter 57. Prilazei svakoj od pepe-ljara, Sombati, koji je inae nepua, otvara kutije, pripaljuje cigarete, uvlai dim nastavljajui dalje sve dok ne otvori svih est kutija odnosno pripali est cigareta koje simbolizuju jugoslovenske republike. U nastav-ku akcije, praene napadima kalja, ponekad na ivici guenja, uporedo pui cigarete pomerajui se od jedne do druge pepeljare/republike. Kada ispui sve cigarete, preostali pepeo sipa u pepeljaru Sarajeva (BiH) koju podie u nivo lica i pepeo izdune u vazduh ka publici. Performans zavra-va reenicom: Prohujalo sa vihorom.

Prisutne identitetske hijatuse Sombati obrauje i u seriji digitalnih ra-dova Milenijumske slike: Povratno seanje (od 2000. do danas) i Bili smo heroji (20002011) u kojima na scenu stupaju upravo odbaene

38 Pod istim ili slinim nazivima performans Odaci Prohujalo sa vihorom izvoen je sledeim povodima: Prvi festival multimedijalne umetnosti IMAF, Odaci 1998, 11th Performance Arts Festival, Nove Zamki, Slovaka 2000; 2me Festival International d Art Vivant, Lion, Francus-ka 2001; Konverzacije, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2001; The Real, the Desperate, the Absolute Radical Practices in Photography, Installations, Performances, Forum Stadtpark, Grac, Austrija 2001; Recontres Internationales Paris-Berlin, Podewil, Berlin 2003; European Per-formance Art Festival, Lublin, Poljska 2004; Rubne posebnosti avangardna umjetnost u regiji, Galerijski centar, Varadin 2005; Otvaranje retrospektiva Ich bin Knstler Slavko Matkovi & Szombathy art, Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka 2006.

22

komunistike relikvije i totemi doivljeni kao remetilaki elementi novih tranzicijskih realnosti ex-socijalistikih naroda:

Kada sam preao u Maarsku sa zaprepaenjem sam posmatrao u kojoj meri ljudi nastoje da se oslobode svoje istorije i materijalnih uspomena iz komunizma. U podzemnim prolazima za sitne pare su beskunici prodavali na primer partijske knjiice ili lanske karte ra-znih organizacija. Mene su u tim dokumentima fascinirale markice koje imaju neku srodnost sa ikonografijom pop arta, poseduju snaan gra-fiki naboj. Stranice iz lanskih karata sam preuzeo bez intervencija ali sam u svaku kompoziciju rukom (miem) ucrtao krst kao simbol mementa na rtve minulog sistema. Trenutno radim na sakupljanju slinog materijala iz ostalih ex-socijalistikih zemalja.39

Posebno linu dimenziju ima serija Radova sa znakama (2014) u koji-ma znake sa motivima ideoloke sadrine izuzetno vane emotivne insignije ivota pod komunizmom, kojima smo se vraali okieni nakon gotovo svakog putovanja aplicira na likove Tita, Lenjina, dokumente iz vlastite intimne istorije poput, recimo, potvrde o uspenom razduiva-nju vojne opreme od 13. 12. 1986. ili pak pronaenu otpremnicu kojom se primerak knjige Drug Tito u izdanju Grafikog zavoda Hrvatske sa stovarita u Sarajevu dostavlja biblioteci u Srebrenici (otpremnica je na ime bibliotekarke Bei Mubine /Nurije/). Poruka svih ovih radova je ta da na prostorima gde su istorija i intima toliko meusobno proeti, prolost zapravo nikada ne prolazi takoe, i da smo bez prihvatanja, razumevanja i suoenja sa vlastitom prolou osueni na nove decenije vrednosnih i ekonomskih tumaranja.

U formi suoenja sa prolou, nastojei da kod (sluajnih) prolaznika izazove razliite emotivne reakcije i preispitivanja, Sombati tokom 2010. i 2011. realizuje i public art akciju Remember! (Seaj se!/Emlkezz!/Spo-minaj!/Ricorda!). U akciji Remember! Sombati preruen u sandwich mana eta ulicama Novih Zamki i Komarna (Slovaka), odnosno Venecijom i Peujom pronosei dravne zastave triju bivih socijalistikih zemalja SSSR-a, SFR Jugoslavije i ehoslovake: U eksplicitnom bavljenju sobom

39 Ibid.

23

politika je implicitno nezaobilazna njezine su strukture medij putem kojeg umetnik komunicira.40

Srednje-istono evropsko lice Balinta Sombatija

Po Vaclavu Havelu, razvoj ovog dela Evrope oduvek se odvijao u soci-jalnoj klimi totalitarizama i(li) post-totalitariz(a)ma otuda se za njene umetnike vezuju termini poput linih kultura ili individualnih mitologija.41 Sombatijeva socijalna, politika, umetnika, ali i lina emotivna iskustva moda najpotpunije sintetizuje performans Srednje-istono evropsko lice (u slavu Slavka Matkovia) koji, ustvari, predstavlja rimejk verziju Mat-kovieve telesne akcije Lice iz 1981. Predistorija ovog rada je sledea: naet sumnjama u svrhu samog bavljenja umetnou, Slavko Matkovi u Budimpeti 1981. izvodi telesnu akciju Lice, baziranu na iskuavanju krajnjih granica izdrljivosti vlastitog organizma. Matkovi irokom se-lotejp trakom amblemskim simbolom njegove umetnosti oblepljuje, umotava i deformie vlastito lice izazivajui nestanak vazduha i poetak guenja. Pokuaj ritualnog izvrenja samoubistva posredstvom umet-nike akcije jedan je od ubedljivijih dokaza njegove spremnosti da se zarad vere u vlastite ideale ide bukvalno do fizikog kraja. Brutalnou i opasnou po ivot umetnika ovaj rad poredi se s performansima Ma-rine Abramovi iz njenog ranog, beogradskog perioda. Iste ideale deli i Sombati. U datom kontekstu, teka bolest (kancer plua) i tragina smrt njegovog duhovnog sabrata Slavka Matkovia, u egzistencijalnom smislu za Balinta je bila jedan od najdramatinijih ivotnih momenata. Slavko Matkovi umro je Subotici 2. novembra 1994, na nain apostro-firan upravo u telesnoj (umetnikoj) akciji Lice guenjem!

Naredne, 1995, u okviru Transart Communication Festival-a u Novim Zamkima u Slovakoj Sombati premijerno izvodi performans Srednjeistono evropsko lice. Izvoenje ovog performansa ponovljeno je jo nekoliko puta, u razliitim ali emotivno i egzistencijalno jednako uz-

40 Ivana Sajko, O Goranu Trbuljaku, u: Hrvatski paviljon, katalog, 51st Venice Biennale, 2005, str. 119.

41 Termin vajcarskog kustosa Haralda Zemana (Harald Szeemann) kojim opisuje istonoev-ropske art produkcije kao specifine geografske meavine folklornih, fantastinih pria nasta-jalih unutar konteksta drutvenog totalitarizma.

24

budljivim i dramatinim trenucima:42

Iz knjige Slavka Matkovia Selotejp tekstovi vadim listove i bacam ih na pod. U isto vreme moj sauesnik u izvoenju akcije mota selotejp traku oko tela prisutnih i na taj nain ih povezuje. irokom lepljivom trakom zatim umotavam vlastitu glavu sve do trenutka kada nita ne vidim i jedva diem. Zatim u moju ispruenu levu ruku pomonik stav-lja goreu sveu, a u desnu omiljeno pie Slavka Matkovia flau Rubinovog vinjaka. Kako performans odmie moje disanje postaje sve tee, ruka poinje da mi drhti, u jednom trenutku isputam sveu (i-vot) iz leve ruke. Posle nekog vremena podiem flau vinjaka i njen ceo sadraj praznim na svoje umotano, distorzivno lice. Vinjak postepeno prodire ispod selotejp-maske nagrizajui mi oi usled ega nastaje gu-enje (Slavko Matkovi izdahnuo je guei se).

Deformisano, guee Balintovo lice ne treba posmatrati samo kao stvar-no, Matkovievo ili Sombatijevo ve kao univerzalno lice umetnika de-lujueg u specifinom istorijskom, ideolokom i geografskom prostoru. To je lice umetnika sa jugo-istoka (ili srednjeg istoka) Evrope za iju je paradigmu uzeta sudbina Slavka Matkovia. Lice umetnika akcioniste i post-avangardiste, koje, po Dimitriju Golinko-Volfsonu, tei da bude u saglasnosti sa razbesnelom socijalnou, nastojei da se u njoj registruje i da je upie u vlastito telo. Ta socijalnost prepoznaje se, registruje i kritiki sagledava nakon polovinog uspeha sovjetske Perestrojke, pada Berlin-skog zida, ratova na prostoru SFRJ te sudara naroda i zemalja osloboe-nih komunistikog balasta s tranzicijskom realnou u kojoj se estetiki i tehnoloki prtljag koji je Zapad skupio za 3040 godina tzv. post-moder-nistike paradigme prihvata bez sortiranja i merenja. Realnost i fikcija ovde su toliko isprepleteni i meusobno uslovljeni da socijalnost postoji (i opstoji) na nain beskrajne proizvodnje iluzija i falsifikata, od kojih neki iznenada dobijaju status hipertrofirano udovine realnosti: totalni finan-

42 Performans Srednje-istono evropsko lice Sombati je izvodio sledeim povodima: Transart Communication Festival, Nove Zamki, Slovaka 1995; Perforium International Performance Festi-val, Budimpeta 1995; Simpozijum o stvaralatvu Slavka Matkovia, Gradska biblioteka, Suboti-ca, 2. novembar 1996; La ultima avanguardia, Musei di Spoleto, Spoleto, Italija 1998; Otvaranje retrospektivne izlobe Ich bin Knstler Slavko Matkovi, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad, 8. decembar 2004, kao i na otvaranju iste retrospektive u Galeriji Studentskog kul-turnog centra, Beograd, 3. februar 2005.

25

sijski krah, masovni pokolji...43 Dakle, politika ovde predstavljenih umetni-kih postupaka pomak je u radikalno, ona je ponekad pozivanje na katastro-finost kao suprotnost kontinuitetu, ona je, takoe, otvorena igra umetnika sa svojom linom i umetnikom sudbinom.44 Dramatinom igrom na koju se stalno vraa ili koja veito traje, ne postaje jasnije Sombati na-glaava kontinuitet u vlastitom radu ali i odanost zajednikim idealima i ivotnoj i umetnikoj sudbini svog veitog duhovnog sabrata Slavka Matkovia (19481994).

Umesto zakljuka

Odnosei se prema umetnosti kao prema simptomu kulture, prosto-ru permanentnog upisivanja, ispoljavanja, preispitivanja i iskuavanja razliitih (manipulativnih) oblika manifestovanja drutvenih moi u vremenskom luku dugom etiri i po decenije Sombati umetniki deluje drei se nepromenjenih etikih naela i motivacija. Ideje nove levice iz njegove mladosti, tenje za boljim, lepim i pravednijim svetom vre-menom su pretoene u prepoznatljiv umetniki i etiki kredo koji bi se, u najkraem, mogao svesti na tri dominantna principa:

a) nikada ne biti u gomili,b) imati (zauzimati) stav,c) ne initi kompromise (kako sa samim sobom tako ni sa sredi-nom).

Za Balinta Sombatija umetnost se manifestuje kao lini arhiv mesto u kom su sistematino pohranjeni razliiti: ideali, slike, seanja, znanja, za-brane ili tabui koje je sobom nosilo, uvek neizvesno i dinamino, bivanje umetnikom i postojanje umetnou na prostoru gde je istorija zgusnuta vie no igde drugde i gde se ista oduvek prelamala preko lea pojedinca. Kroz mreu sloenih odnosa na relaciji umetnost-kultura-drutvo-politi-ka-ideologija, Balint Sombati tematizuje i dananju potragu istonoe-vropskog oveka za novim i drugaijim identitetima dok, dezorijentisan i nesiguran, tumara u procepu izmeu odbaenih recidiva post-socija-

43 Dimitrij Golinko-Volfson, Novi ruski milenijum: Iskustvo post-eshatoloke svesti, 3+4, asopis seminara za modernu umetnost odeljenja Istorije umetnosti, br. 4, Filozofski fakultet, Beograd, zima 1998prolee 1999, str. 3637

44 Vladimir Gudac, Flash mob, u: Much too Much, cat.ex., Hrvatski foto savez, Zagreb 2003.

26

lizma i nekritiki prihvaenih (prikrivenih) represalija post-kapitalizma. Kreui se, dakle, u meuprostoru lociranom na pola puta izmeu bri-sanja (genetski) upisanih tragova i kdova, i onih novih koji se upravo formiraju, konstruiu ili falsifikuju (ne postaje jasnije) Sombati otelo-tvoruje bojsovsko shvatanje umetnosti kao socijalne plastike, odnosno situacije u ijem se krajnjem/konanom ishodu sam umetnik ispoljava, manifestuje i (samo)realizuje kao vlastita umetnost.

27

Neboja Milenkovi

A TRTNELMI TBBLET,MINT MVSZETIALAPANYAG

Mi legyen a sorsa a szemlyes, intim vagy akr az n. nagy, kollektv, nemzeti, llami trtnelmi tbbletnek s mit trtnjen a trtnelem l-tal htrahagyott dolgokkal, miutn azok hasznlati ideje lejrt? Vajon az ideolgiai mtermkek, relikvik s jelvnyek csupn arrl az idszakrl s rtkekrl beszlnek, amikor az ideolgiai totemek s vallsi jelv-nyek helyzett lvezhettk esetnkben a kommunizmusrl s (nigaz-gat) szocializmusrl avagy, rlunk is szlnak, flelmeinkrl, idelja-inkrl, remnyeinkrl, elkpzelseinkrl, elvrsainkrl, tabuinkrl, arrl, amire bszkk voltunk, amit szgyelltnk s hasonlkrl? Hogyan hatnak a betpllt s bevsett, szemlyes s kollektv (el)trtnelmek jelenle-gi mindennapjainkra? Milyen mrtkben felttelezi s hatrozza meg a kommunizmus megtapasztalsa, kzvetlenl is, mai post/demokratikus, tranzcis, (kzp) eurpai s balkni ntudatunkat? Vajon A lakatos jobb volt vagy a Josip Broz - tk j volt szveg falfirkk, melyek az egy-kor JSZSZK-nak nevezett (ma az ezen trsg semleges fldrajzi/politikai meghatrozs alatt inkbb ismert) orszgban szltben (s hosszban) egyre-msra megjelennek, nem kizrlag a npek tmlce utni nosztal-girl szlnak, vagy, taln, ez a kontextus mgis tfogbb s szlesebb? Az ideolgiai jelentstbblet milyen mrtkben viszonyul arnyosan az rzelmi meghisulsokhoz s megfosztottsgokhoz azok letben, aki-ket, kezdetben, klnbz mdon, minden kritika nlkl, magasztaltak, majd azt erszakosan (akr kzvetlenl, fizikailag, akr szimbolikusan) megszaktottk, s ennek folytatsaknt jtt a kitrls stratgija s akik szmra a mlt, melyre (klnbz okok miatt) nem kvnunk eml-kezni, egyfajta fundamentuma lesz valamilyen j let kialaktsnak s felptsnek? Egyltaln, lehetsgesek-e ezek az jkori potemkini lt-szat-letek? S vgezetl, elmlhat-e a visszafojtott mlt csak gy, ma-

28

29

gtl? Abban az orszgban, ahol annak idejn, tbb-kevesebb mester-kltsggel fojtottk el a jelenkor (pontosabban: az akkori kor) kritikjt, ma is pp oly npszertlen a mlt (s itt elssorban annak legsttebb s legnyomasztbb korszakra gondolunk) fellvizsglata s jelents-gnek lekzdse. Jugoszlvia s a jugoszlvsg kontextusa - annak kzs kultrja, poli-tikai s szellemi (mvszeti) s rzelmi rksge, ha nem is kezdeti ki-vlti de mindenkppen tematikus magjai voltak annak, ami kr Szom-bathy Blint mvszete kifejldtt s ezzel (a kontextusra gondolunk) egytt vltozott, erre ptkezett s kontextulisan sszetettebb tette.

Szombathy - lete s(vagy) mvszete

Szombathy letnek kulcsfontossg pillanatt 1969. augusztus 27. je-lentette, amikor a szabadkai Triglv Cukrszdban s Slavko Matkovi meg nhny bart megalaptottk a Bosch+Bosch mvszeti csoportot, mely az els ilyen jelleg csoport volt Szerbiban, s mely tevkenysgt az j mvszeti gyakorlatok szlesebb (nemzetkzi) mozgalmban s tendenciin bell fejtette ki.1

A Bosch+Bosch Csoportot azrt alaptottuk meg, mert ki akartuk ala-ktani genercink mvszeti frumt... Nem voltunk megelgedve a meglv llapotokkal s a mvszettel foglalkoz intzmnyektl is nagy mrtkben idegenkedtnk... Hittnk a kzs munka, a csoportos aktivizmus rtelmben: a csoport szmunkra iskola, mhely s frum is volt egyben. Csoportunkat a radiklis irny fel tereltk s nem volt kegyelem, mitbb, ngy alapt tagunk arra knyszerlt, hogy egy id utn, elhagyjon bennnket. Ez, persze, termszetes fejlemny volt.2

A Bosch+Bosch Csoport, melynek alaptlete a puhnysg, az eszmei te-hetetlensg s a krnyezet konzervativizmusnak a radiklis megker-

1 Matkovi s Szombathy mellett, a Bosch+Bosch alapt tagjai voltak mg: Szalma Lszl, Magyar Zoltn, Basch Edit, Krekovity Istvn s Slobodan Tomanovi, majd 1971-ben a csoport-hoz csatlakozik Kerekes Lszl, valamint 1973-ban Ladik Katalin s Csernik Attila, illetve 1975-ben Ante Vukov is.

2 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti, (A test mint a mvszet helyszne s esz-kze) interj Szombathy Blinttal, Bulevar folyirat, 102. szm, jvidk, 2003.1. 24. 3437 old.

lse volt, mr a kezdetek kezdetn a radiklis, innovatv, kicsapong s (neo)avantgrd mvszeti kutatsok s kisrletek fel fordult. A cso-port tevkenysgi hatkre fellelte Kzp-Eurpa szlesebb rtelem-be vett trsgt s mr indulsakor megszabtk, hogy antitzise lesz mindennek ami helyi s provincilis. Az tletgazdk, Matkovi s Szom-bathy, barti viszonyt poltak a tbbi jugoszlviai kzpontban (Zgrb, Belgrd, jvidk, Nagybecskerek, Kranj...) tevkenyked neoavantgrd mvsszel. Tekintettel arra, hogy a nemzetkzi mvszeti szntr ese-mnyeire vonatkoz informcik lassabban rkeztek meg Szabadkra, mint egyb mvszeti kzpontba a JSZSZK-ban, a Bosch-tagok nemzet-kzi szereplshez kivl sztnzst adott a szlovn kltvel-mvsszel, Franci Zagorinik-kal folytatott egyttmkds, illetve az j magyar avantgrd fszereplivel (mvszekkel s kritikusokkal) kialaktott in-tenzv kapcsolatok.3 Az egyttmkdsnek ksznve ismerik meg Kassk Lajos (1887-1967) magyar r, klt s mvsz mvszeti, etikai s po-litikai llspontjt, aki a csoport tagjaira (de, klnsen Szombathyra) mly hatssal volt, elssorban az alapvet, a mvsz trsadalmi helyre s sttusra vonatkoz etikai s mvszi motivcik artikulcijnak krdsben.

A tiszta naturalizmus nem tbb a szabad gondolkodsnl, mg az igazi mvsznek szubverzvnek kell lennie, forradalmri temperamentum-mal, aki mindig, minden korrutinszer szablyai ellen van. Mitbb, nem szabad megelgednie a puszta krniks szerepvel.4

S ha mr Szombathy mvszi, a csoport megalakulsa utni plyafu-tsnak s letplyjnak - mivel a kettt nehezen tudjuk kln-kln szemllni- sorsdnt pillanatait kutatjuk, mindenkppen szmba kell vennnk mvsznk jvidkre kltzst, ahol 1971-ben lesz a Tolnai Ott ltal szerkesztett j Symposion mvszeti s kulturlis folyirat, grafikai szerkesztje (s ez utn Szombathy tbb folyirat grafikai ter-

3 A 20. szzad hetvenes veinek elejtl egszen napjainkig, Szombathy kzs killtsokon s mvszeti akcikban vesz rszt a magyar neoavantgrd mvszekkel, s gy pti a jugoszlv s szerb s a magyar, de, ltalba vve, a kzp-eurpai kultrk kztti egyik legjelentsebb ktelket s tallkozsi pontokat.

4 Lajos Kassk,The Advertisement and modern typography, szerkesztette: Csaplr Ferenc, Kassk Mzeum, Budapest, 1999, 5. old.

30

vezje, szerkesztje s kiadja volt), mint ahogyan els nll, Nontex-tualit cm alatt, az jvidki Ifjsgi Tribnben megrendezett trlatt is (1971), a Bosch+Bosch csoport sztesst (1976), az Euroneiost Com-munication Project jugoszlv neoista sejt megalaptst (1981), Ladik Katalinnal kttt hzassgt (1973-1978), fia, Szombathy Art szlet-st (1981), Josip Broz Tito hallt (1980), a polgrhbor s a JSZSZK sztesst (1991-1995), Slavko Matkovi hallt (1994), a JSZK bom-bzst (1999), az tkltzst Budapestre, ahol 2000-tl szabad m-vszknt tevkenykedik s, vgezetl, a 2005-s vet, amikor az jvidki Modern Kpzmvszeti Mzeumban a szveg rja megrendezte els retrospektv trlatt szombathy art cm alatt. Ehhez a felsorolshoz, kt-sgkvl, odacsatolhat a Hsk voltunk cm killts megrendezsnek aktualitsa, ami egyflekppen Szombathy szimbolikus come back-je Szabadkra, ahol 1987 ta nem volt nll trlata.

Szombathy sajt felosztsa szerint, mvszete ngy tartalmi-formai egysg kr csoportosthat: 1. angazslt (politikai) mvszet, 2. kon-ceptulis mvszet (idea art), 3. viselkedsmvszet (behaviourart) s 4. jelmvszet (szemiolgiai vagy szemio-mvszet).5 A felsorolt terlete-ken bell, szmos tfedssel s itt-ott eltrssel, Szombathy tbb ezer malkotst hozott ltre a (neoavantgrd) experimentlis mvszi gya-korlatban hasznlt szinte minden mdium alkalmazsval.6 E meglehe-tsen precz minstst ki kell egszteni Szombathy gazdag szerkeszti, elmleti, polemizl s irodalmi munkival. Az emltett, igen vltozatos alkoti teljestmny Szombathy Blintot a sokoldal mvszegynis-gek sorba helyezi mind a jugoszlv s szerb, mind a magyar mv-szetben. Amgy, mr vtizedek ta, kevesen vannak azok, akik a kortrs szerb s magyar kultrt oly sokoldalan s lendletesen sszektik, mint ahogyan azt teszi.

Mind a szakemberek, mind a szlesebb kznsg szmra Szombathy mgis legfkpp politikai mvszetrl s performansz-tevkenysg-rl ismert, melyekkel a forradalmi 1968-as nyr ta folyamatosan fog-

5 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.

6 Szombathy teljes alkoti opuszt az albbi kiadvny dolgozza fel: Neboja Milenkovi, szombathy art, monogrfia, Modern Kpzmvszeti Mzeum, jvidk, 2005.

31

lalkozik. Akkor mg gimnazistaknt s a szabadkai Kosztolnyi Dezs Irodalmi Klub tagjaknt, a Varsi Szerzds llamainak beavatkozsa, pontosabban Csehszlovkia szovjet csapatok ltali megszllsa, elleni happening trsszervezje s eszmei atyja volt. A happening Szabadka ftern zajlott, a Npsznhz eltt s hborellenes versek felolvass-bl llt. Az irodalmi-zenei sszellts vgn a rsztvevk felgyjtottak egy nagyobb mret tank-makettet, melybe elzleg nhny fehr ga-lambot helyeztek el s ezek kirepltek a lngol szerkezetbl. Az v szn, bartjval, Mra Ferenccel, Szombathy eladja msodik korai, hbor ellenes jelleg happeningjt/performanszt. Az akci folyamatrl s tartalmrl az alkot gy vall:

Az jszaka folyamn a vros fontosabb pontjain (a Vroshza fbej-rata eltt, a Korz vgn, a Gimnzium bejrata eltt, s a fasizmus ldozatainak tern, stb.) fehr msszel a vietnami hbort s a Varsi Szerzds csehszlovkiai beavatkozst eltl szvegeket rtunk az aszfaltra. A jrrk rajtakaptak bennnket s bevittek minket a ren-drllomsra, ahonnan, a kihallgats utn, hazaengedtek.7

Br Szombathy opuszban ezek a korai akcik nem kapnak nagyobb jelentsget, mgis fontosknt kerlnek emltsre az akkor mg, va-lsznlleg nem kell mrtkben tudatosodott, br mr mindenkppen ltez elkpzelse kialaktsra, miszerint a mvsz kldetsvel a kol-lektv (kollektivista) tveszmk demisztifiktori szerept tlti be. Azl-tal, hogy gy viszonyul a mvszethez, mint egy olyan tevkenysghez, melyet a(z) (im)materilis trgyak puszta ltrehozstl tgabb mez-ben s rtelemben kell szemllni, kutatsait s alkoti/elmleti mun-kssgt a kezdetektl egszen a mai napig Szombathy a klnbz vi-szonyok s krlmnyek, betpllt s(vagy) bert/bevsett szimbolikus, egyfell a mvszet (magas s npszer kultra), msfell, a politika s az ideolgia kapcsolati kdjainak jragondolsra alapozta, mind a valamikori JSZSZK, mind Kzp- s Kelet-Eurpa szlesebb trsgre vonatkoztatva.

7 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.

32

A mvsz, mint a kollektv tveszmkdemisztifiklsn munklkod ember

Mint mr jeleztem, az j Baloldal s az 1968-as egyetemista lzads szerepe a Jugoszlv SZSZK-ban is sztnzleg hatott a kritikt megfo-galmaz kultrkra, elssorban a filmre, irodalomra s a vizulis mv-szetekre. A mvszek immron btrabban mernek beszlni a jugoszlv szocialista paradicsom sttebb oldalrl s visszsgairl is. Ugyan-akkor, egymst vltjk a politikai s trsadalmi lgkr ltszat-liberaliz-cijnak s a neosztlinizmus, illetve a gondolkod mvszek klnbz formt lt, adminisztratv meghurcoltatsainak az idszakai. Mind-ez nagy hatssal van Szombathyra, ezrt azt vlasztja, hogy mvsze-ti stratgijnak egyik kulcsfontossg eleme a meghatroz, medd ideolgiai mtoszok s motvumok demisztifiklsn vgzend munka lesz. A politika s kltszet, az eszttika s etika kztti trbe kelve a mvsz rdekldsnek epicentrumban a titi Jugoszlvia szocialista paradicsomnak utlete ll, mint Foucault a trsadalom testre vonat-koz eszmjnek s annak a tzisnek a kzvetlen (a mvsz szmra hozzfrhet), j vszzadi, trtnelmi megerstse, hogy a kirly teste nem metafra, hanem politikai valsg, pontosabban, hogy fizikai jelenl-te ltfontossg a monarchia mkdse szempontjbl.8

Josip Broz Tito, mint Szombathy mvszetnek kzvetlen szereplje az arcmst brzol postblyeg-ragasztsi akciban jelenik meg az j Symposion 75. szmban1971-ben, majd egy vvel ksbb a Bauhaus ikonikus fot-performanszban.9 A tblra felrt Bauhaus elnevezst felhasznlva, ebben az akciban Szombathy albrleti padlslakst, melyben jvidkre kltzse utn lt, a kikillts stratgijval kz-vetlen kapcsolatba hozza a weimari s dessaui iskolval-mhellyel, az 1920-as vek haland eurpai irnyzatainak kultikus gylekezhelyvel.

jvidken egy padlsteret a sajt Bauhausomnak nyilvntottam, s

8 Miel Fuko, Mo i telo, in: Miel Fuko, Mo/znanje Odabrani spisi i razgovori 19721977, Mediterran Publishing, jvidk, 2012, 61. old.

9 A Bauhaus fot-performansz elszr a Bosch+Bosch csoport killtsn kerlt a ltogatk el a balatonboglri Kpolnamteremben, majd a szabadkai Kpzmvszeti Tallkozban s a zgrbi Egyetimsta Kzpont Galrijban is lthatta a kznsg 1972 folyamn.

33

egy tautologikus paradoxon ltal a mvszet szociolgiai immanenci-it cloztam meg.10

Az tletesen elrendezett jelenetek sorozatban elnk trulnak a mv-szi szvegkrnyezetbe transzponlt konkrt trsadalmi kontextus vals lethelyzetei (a Szabadkrl trtnt elkltzs, ltbizonytalansg, albr-leti let, remnyek, elvrsok). A mvszet s az let stratgiai egyen-rtkstse, melyben tetten rhet a kett kztti hatr eltrlsre s eltnsre val trekvs, Szombathy mvszetnek egyik lland eleme. Az akciban szembehelyezte egymssal a konstruktivista elveket s a Bauhaus rendjt az egzisztencilis, trsadalmi-kulturolgiai kontextussal, valamint a mvsz albrleti letnek lgkrvel. Az jvidki, ljubljanai, budapesti, krakki vagy prgai jellegzetesen rel-szocialista enterir csak a JSZSZK marsallja, Josip Broz Tito dombormves portrjnak k-sznheten ismerhet fel s hatrolhat be fldrajzilag, mint a (rel)szocializmus jugoszlv modellje szerinti let ikonikus ismertetjegye. Azzal, hogy a kztrsasgi elnk hivatalos arckpt beviszi munkiba, Szombathy rmutat arra a folyamatra, amikor a magnszfra (a mvsz laksa) kzszfrv alakul t (az elnk arckpnek ktelez kifggeszt-se az orszg minden kzleti ltestmnyben). Az egyn magnletbe, illetve mindennapjaiba behatol ideolgia clzs a felgyelet-gyakorls irnti hajlamra - mint minden totalitarizmus (gy a brozi modell puha totalitarizmusnak) jellegzetes megnyilvnulsi formjra. Az akci tr-sadalmi-mvszi hangulatt fnykpezgp rgzti, mely semlegesen rkti meg a klnbzkppen megrendezett helyzeteket, melyekben idknt a mvsz alakja is megjelenik, aki, gy, sajt akcija rszesv s (semleges) szemlljv vlik. Mvsznk a hasonl motvum varici-s ismtlsvel kutatja a kivlasztott helyzetek rgztsnek pillanatai-ban ltala hasznlt mdium nyelvi kdjait.

Szombathy gy vall arrl a trsadalmi s politikai lgkrrl, amelyben az j mvszetek szerepli azokban az vekben ltek s tevkenykedtek:

Tudatlansg s rtetlensg vett bennnket krl. A korai hetvenes vek

10 Szombathy Blint, Mark homokot szorongatva Valloms ars poeticm prologtatsrl megjelent magyarul a Hd folyirat 2-3-4 szmban, jvidk, 1997.

34

kilezett trsadalmi-politikai lgkrben, a hasonl gondolkodsak-kal egytt, egyfajta osztlyellensgekk vltunk Jugoszlvia-szerte. Rendezvnyeink tananyagknt szolgltak a kultr-rendrsgnek ah-hoz, hogy ponokat szerezzenek a prtfrumoknl s felfel kapasz-kodjanak az emberi aljassg ltrjn.11

Azt, amit a prt cscsvezetse nem tudott megrteni, leggyakrabban, gy vagy gy eltlte. gy kezdett kiplni a jugoszlv neoavantgrdis-tk s a hatalom kztt egy szetett, idnknt ellentmondsos, viszony, melyben a kzlet akkori liberalizcijval sszhangban, prhuzamosan lteztek az alternatv kultra intzmnyei, mint az jvidkiIfjsgi Tri-bn, a zgrbi Egyetemista Kzpont s az j Galria (Galerija Nova), a belgrdi Egyetemista Kultrkzpont (SKC), a ljubljanai SKUC, valamint az j mvszeteket prtol lapok s folyiratok (mint pl.: a Polja, az Index s az j Symposion jvidken, a Student, a Delo s a Vidici Belgrdban, az Egyetemista Kzpont folyirata, a Novine Studentskog centra s a Pogledi Zgrbban, a Beseda, a Revija 57 s a Tribuna Problemi, a Dalje Szaraje-vban valamint szmos alternatv kiadvny s szamizdat12) ugyanak-kor, msfell, szmos kzigazgatsi s brsagi eljrs folyt a mvszek ellen, akik kzl nhnyan brtnbntetst is kaptak (pl. Miroslav Man-di, Slavko Bogdanovi, Lazar Stojanovi). Maga a mvszet ktirny mimikri jtk lesz - lland ktltnc, melyben a tilos s szabad kztti klnbsg nem volt egyrtelmen s pontosan megszabva. Br a fel-sbb rdekek nha a bks egyttlst szorgalmaztk, itt valjban soha nem tnt el a hivatalos s nem-hivatalos kultra kztti vilgos megk-lnbztets.13 A mvszeti s politikai hatalmi kzpontok szempontjbl s helyzetbl, az a sz, hogy alternatv mindig megtartotta pejoratv mellkzngjt. Vgezetl elmondhat, hogy az ilyen helyzet az itteni avantgrd mvszeknek is megfelelt, akik, bizony, fontosnak tartottk mssgukat, mind mvszeti nyelvezetk tern, mind alapvet etikai s eszttikai motivcijuk krdsben.

11 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti (A test mint a mvszet helyszne s esz-kze), interj Szombathy Blinttal, Bulevar folyirat, 102. szm, jvidk, 2003.1. 24. 3437 old.

12 Lsd: Balint Szombathy, Alternative Art Periodicals Published in Yugoslavia During the 1970s, In: Stephen Perkins, Assembling Magazines. International Network- ing Collaboration, Cat.: Half-legal, phc. 64 p, Subspace, Iowa City, 1996 / Print 1997, 52-54. old.

13 Piotr Piotrowski, In the shadow of Yalta: The Avant-garde in Eastern Europe, 19451989, Reaktion Books Ltd, London, 2009.

35

Az ideolgik, identitsok, kontextusok s rtelmek konkrtabb mdon keresztezdnek a szintn 1972-es Lenin Budapesten akciban. Ebben az intim ltvnyossgknt bemutatott nyelvi jtkban, Szombathy a szov-jet szocialista forradalom vezrnek arckpt brzol transzparenst (a propaganda s agitci kedvelt eszkzt) cipelte a magyar fvrosban kzvetlenl a mjus elsejei nnepsgek utn. A mvszet s propaganda kztti hatr eltrlsnek14 helyzetre utalva, mvsznk sszetett m-don jtszadozott el mind a kivlasztott modell (a szovjet szocialista for-radalom vezrnek) szemlyvel s mitolgiai konnotcijval, mind az akcinak teret ad trsadalmi kontextussal. A Lenin Budapesten tbbr-telmsge s rtegezettsge feletbb meghatrozza Szombathy stra-tgijt a mvszrl mint politikai szubjektumrl - a politikai dogmk tolmcsoljnak/demisztifiktornak szerept felvllal szemlyrl:

Cipeltem Lenin arckpt Budapesten 1972-ben, hogy kompromittl krnyezetbe gyazhassam, felismerve, hogy az eszttikailag megszer-vezett provokci is lehet mvszet, mivel minden emberi tett, amely radiklis gondolatokat gerjeszt, mvszetnek tekinthet annak a tr-sadalomnak a kebln, amelyet Joseph Beuys sszessgben vve is mvszeti formnak nevezett.15

Ez az ersen ironikus tltet mvszi gesztus jelents egzisztencilis kockzatot is jelent azltal, hogy vakmeren provoklja a publikum kz-vetlen (fizikai s mentlis) bekapcsoldst. Ne feledjk, Budapesten akkor mg nagyon is lt az 1956-os forradalom kvetkezmnyeinek s a szovjet beavatkozs utni slyos megtorlsoknak az emlke. Ugyan-akkor, ezt a korszakot a kelet-eurpai trsadalmak desztlinizcijra, az n. puha totalitarizmus lgkrnek kialaktsra irnyul erfe-sztsek is jellemzik, melyet a magyar trsadalom fokozatos liberali-zcija kvetett s mely, elssorban, az alternatv kultra intzmnyei irnti jindulatbb, engedkenyebb viszonyban nyilvnult meg. Az adott kontextusokban a Lenin Budapesten akci rendeltetse az volt, hogy fe-llvizsglja a politika nyelvezett, illetve annak kzvetlen mkdst s

14 Lsd: eslav Milo, Zarobljeni um, BIGZ, Belgrd, 1987.

15 Szombathy Blint, Mark homokot szorongatva Valloms ars poeticm prologtatsrl, megjelent magyarul a Hd br. 2-3-4 szmban, jvidk, 1997.

36

lecsengst a magyar fvros mindennapjaiban. Az egyik korabeli fel-jegyzsben, Szombathy elmondja, hogy a Lenin Budapesten akcival V.I. Lenin arckpnek lehetsges szemantikai helyzeteit szndkozta tanul-mnyozni, illetve azokat az adott lethelyzeteket, amelyekben megje-lennek a klnbz autoritatv zenetek jelentsei (pl. plaktok...) Teht, a mvsz szempontjt vve kiindul pontknt, arrl a folyamatrl be-szlnk amikor a forradalom ikonja tvltozik a forradalom jeleiv, s ez a kett immron nem a referens tnyleges tulajdonsgaival van kzvetlen kapcsolatban, hanem annak a szimbolum-rendszerben betlttt helyvel.16 A hatalmi struktrk, illetve azok ressgtl s abszurditstl pang blvnyimdatnak leleplezsre trekedve, azzal, hogy egyes szm, els szemlyben beszl, Szombathy egyidejleg helyezi sajt testt a szoci-lis objektum, illetve mvszi szubjektum/mdium funkcijba. A hatalmi jtkok lefolysnak s megnyilvnulsnak fenn nevezett ktirnys-ga rmutat arra, hogy egy olyan folyamat zajlik, melyben az ideolgiai tbblet mindenkori kzvetlen kvetkezmnye a jelents elvesztse vagy annak hinya.

A test mvszi akcikba trtn hasznlatnak gyakorlata, mely Szom-bathy alkotmunkssgnak egyik jellemzje, megjelenik a Sarl s ka-lapcs s az Olaszorszgi szuvenrek munkiban is, melyeket 1973-as firenzei tartzkodsa alkalmval valstott meg. Ezekben a munkiban (de klnsen az Olaszorszgi szuvenrek cmben), Szombathy kzvet-len kapcsolatba hozza az (j) baloldal programcljait az akkori militns, anarchista/terrorista eszmkkel (pl. a Baader-Meinhof Csoport, mely a Vrs Hadsereg Frakci nven is ismert), melyek mind Amerikba s Nyu-gat-Eurpba, mind, nvekv mretekben, a vasfggny ezen az oldaln is jelen voltak.

A zszl dvzlse

A politikai matrick hasznlata (idzete) Szombathy Blint ikonoszf-rjban17 a Zszlk gyjtnv alatt elkszlt munkkkal kezddtt (a

16 Dejan Sretenovi, To majka vie ne raa Portreti revolucionara iz zbirke MSU i drugih kolek-cija, Kortrs Mvszetek Mzeuma, Belgrd, 2004, 23 old.

17 Mieczyslaw Porebski, lengyel kritikus kifejezse, aki gy definilja a mvszet s a tmeg-kultra eszkzei kztti viszonyt.

37

fnykp, mint mvszet 1971-tl). A szabadtri beavatkozsknt vg-rehajtott Zszlkban Szombathy az urbnus s az adott termszeti tj (pl. a Hajdjrs melletti t Szabadka krnykn, a Tarcal-hegysg...), valamint az ikonikus szimblum, illetve az llami, jugoszlv trikolor be-tpllt jelentsnek klcsnhatst (interakciit) vizsglja. Az llami zszl, az tg csillaggal a kzepn, Tito marsall szemlye mellett a JSZSZK egyik trvnnyel vdett szimbluma volt, melynek megbecste-lentse vagy gny trgyv ttele esetn a trvny szigor bntetst ltott el. Emlkeztetl: a zszl kk szne szimbolizlta az eget, a fe-hr a szabadsg utni vgyat, mg a piros a npfelszabadt hborban kiontott vrt, s az tg csillag, pedig, a kommunista trsadalmi be-rendezkedst. Zszls-munkiban Szombathy rdekldse, elssorban, kt dolog kr sszpontosul: az els az ideolgia (teljeskr) jelenlte a mindennapi letben (egybirnt, nem hasonl helyzettel llunk szem-ben, mondjuk, az Egyeslt Amerikai llamok zszlajnak esetben is?), a msodik, szerinten fontosabb szempont, pedig, az ideolgia hibi, ki-siklsai s (akaratlan) eltrsei. Szombathy, ugyanis, nagyobb mennyi-sg paprzszlt szerzett be melyeket ltalban klnbz nneps-gekre, tornannepsgekre, a klfldi tjairl hazatr Tito elvtrs vagy klfldi elkelsgek fogadsra hasznltak s melyekre, festkhiny vagy klishiba miatt, rosszul nyomtattk le a szneket, felcserltk azo-kat vagy, gyakrabban, teljesen kihagytak egyet-egyet (a kket vagy a pirosat). Az rtatlansg dicsfnyben, a mjus elsejei vagy Ifjsg-napi pardk-nnepsgek helyzetnek szimulcijval (pl. a Tarcal-hegysgi akci, 1972), a dogmatikus ritulkra jellemz helyzetek megjtszs-val, a szimblum, szimptma s kdok defincijnak interregnumban tartzkodva, a mvsz rmutat arra, hogy a jelents-tbblet (felhalmo-zs) vgl is az nmegsemmistshez, illetve annak rtelmetlenn tte-lhez vezet. Azzal, hogy urbnus, vrosi krnyezetben, nvtelenl kitzi (s lefnykpezi) a nyomdahibs zszlkat, ironikusan rmutat az ideolgiai hinyra, pontosabban, valamely kihirdetett szimbolikus momentum ag-gaszt hinyra (lett lgyen az a kk gszn vagy a piros, mint a sza-badsgrt kiontott vr emlke), a mind gyakoribb letrsrl Tito s a forradalom tjrl, illetve a jugoszlv egysg ideljnak megszegsrl a JKSZ (kztrsasgi s tartomnyi) tisztsgviseli rszrl. A hatalom ideolgiai jtkai krtncot jrnak magval az ideolgival s annak

38

ismertetjeleivel. Figyelembe kell vennnk a tnyt, hogy az ideolgia a sz szoros rtelmben vett, tnyleges feltrulkozsa az alattvalk eltt soha nem trtnik meg, hogy az ideolgia nmagt valamilyen, korszakonknt ms-ms alakba bj tvolsgbl reproduklja.18

Kzp-Eurpa, mint szellemi tny

A Baudrillard-i hiperrealits terletrl elindulva, Szombathy a nyolcvanas vek-ben is hasznlja, igaz kisebb intenzitssal, az ideolgiai matrickat, elssorban a mail art kommunikciban,19 tele-fot grafikiban, de a vilg minden sark-bl rkez kollegival trtn (neoista) tallkozsokban is. Szellemi fivrvel s legjobb bartjval, Slavko Matkovi-tyal ellenttben, akit komoly egzisztencilis s mvszi vlsgok emsztenek, gy mind inkbb bezrkzik sajt gettjba, Szabadkra, Szombathy a nyolcvanas vek sorn is folytatja utazsait, killt, r, kommunikl... mde, munkssgnak e korszakban mr sejthet az az j dimenzi s jellegzetessg, mely akr meghatrozja is lehet mvszi (s ak-tivista) tevkenysgnek egszen a mai napig. Ez a jellemz sommsan gy rhat le mint a kzp-eurpai szellemi trhez-tartozs ltali sorsszer megb-lyegzettsgre vonatkoz tudatossg. Ez a megblyegzettsg kt skon nyilvnul meg. Az els annak tudatos ismerete, hogy ez egy, az avantgrd mvszi te-vkenysg ers s lendletes hagyomnyokkal rendelkez trsge. Szombathy kzelebbrl is megismerkedik a szerb-horvt Zenitizmussal, Ljubomir Mici s Dragan Aleksi tevkenysgvel, a kt hbor kztti magyar avantgrdistkkal (elssorba a Kassk kr tmrlkkel), tudomst szerez az 1922-es, szabadkai dadaista aktivista matinrl20, Slavko Matkovi-tyal csatlakozik ahhoz a nem-zetkzi sszeeskvshez, melynek eredmnye a mtoszteremts, pontosabban, egy szlovk mvsz, Tssz Sndor szemlynek a kialaktsa s munkinak rekonstrukcija, a legtisztbb avantgrd mtikus eldjeknt s ttrjeknt...21

18 Marina Grini, Mladen Stilinovi; strategije cininog uma, in: Avangarda i politika: istonoev-ropska paradigma i rat na Balkanu, Beogradski krug, Belgrd, 2005, 155.old.

19 Szombathy mail art aktivitst Jea Denegri gy hatrozza meg, mint a mvszeti s kultrelitizmus elleni nehz, ideolgiai harcot. Lsd: Jerko Denegri, Bosch+Bosch, in: Sedamdesete: Teme srpske umetnosti, nove prakse (19701980), Svetovi, jvidk, 1996, . 4355 old.

20 Lsd: Marija Cindori, Aktivistika dadaistika matineja u Subotici, in: Tbb szerz, Centralno-evropski aspekti vojvoanskih avangardi 1920-2000: Granini fenomeni, fenomeni granica, mono-grfia,Kortrs Kpzmvszeti Mzeum, jvidk, 2002, 3454. old.

21 Lsd: Neboja Milenkovi, Ich bin Knstler Slavko Matkovi, monogrfia, Kortrs Kpzmvsze-ti Mzeum, jvidk, 2005.

39

Kzp-Eurpa olyan trsg, ahol Szombathy megtallja az alapvet etikai s eszttikai ksztetst. Ez a trsg a mvszi nyelv (az lta-lban vett mvszi nyelv) porzus s eltnt hatrait prbra tv, azt ellentmondsos viszonyba/kontextusba s szemantikai korrelciba he-lyez mintaparcella. A klnbz mvszi, eszttikai, etikai s politikai ideolgik tallkozhelye. Hegyi Lrnd, magyar mvszettrtnsz a kzp-eurpai trsget gy hatrozza meg, mint azt a teret ahol a trt-nelem lland jelenlte nyomta r a blyegt a htkznapokra, s emellett, a jellegzetesen ideolgiailag leslyozott trtnelemszemllet eredmnye, hogy a trtnelem terhe az egyn vllt nyomja. A klnbz ideolgiai s eszttikai stratgik lland egyttltezse, szerinte, azzal az ers rzs-sel blyegezte meg a kzp-eurpai trtnelmi s politikai tapasztalatot hogyitt minden vagy el van trlve, vagy korltozva van, hogy semmi se teljesen tkletes s semmi sem valsul meg egszben.22

Vrrel festett mvszet:Szombathy az 1990-es vekben

A tnybl, hogy egyformn kromkodunk s egyazon szavakkal vallunk szerelmeta tuds tl sokra kvetkeztetaztn a kzs iskolai olvasmny semnyjt felttlenl elegend alapotaz egytt-lshezhasonl a helyzet a flddel.Zbigniew Herbert, Tprengs a nemzet problmja felett

(Gmri Gyrgy fordtsa)

A kilencvenes vek elejn Szombathy mvszetben a primtust a per-formansz s a mentlis szobrok (installci-kutatsok) kivitelezse ve-szi t. Azzal, hogy alkotsai formlis aspektusait idnknt alrendeli az llsfoglals szksgessgnek, a helyi mvszek kzl Szombathy az elsk kztt van, akik tevkenyen reaglnak a hbors valsgra. Az

22 Lrnd Hegyi, Centralna Evropa kao hipoteza i nain ivota, Anomalija, br. 1, Kortrs Kpzmvszeti Mzeum, jvidk, 2005, 4786. old. (a szerb fordts az: Aspects/Positions. 50. years of Art in Central Europe 19491999, Museum moderner Kunst Stiftung Ludwig, Wien, 2000 alapjn kszlt).

40

inflci, szankcik, hbork, meneklt-let, deportcik, kivgzsek s a szmtalan, a JSZSZK sztesst ksr trauma, nla egy olyan hely-zetet teremtett, melyet a folytonos mvszeti mobilits llapotnak bemutatsaknt hatroz meg.23 Ebben az idszakban akcii s cseleke-detei mind radiklisabbak, zenetei, pedig, kzvetlenebbek s lecsupa-sztottabbak. Szombathy mvszetnek reltartalmai azokk a trau-mkk vlnak, melyeket (akr trsadalomknt, akr egynknt) azokban az vekben drmaian megltnk. A pszicholgiban hasznlt mvszeti eljrs gy is ismert, mint a traumk ritulis ismtlse, (melynek cl-ja) azok knnyebb feldolgozsa. Ha a hetvenes vekben a mindennapok szolgltak kiindulpontknt a manipultor manipullsra, a rnk rtt etikai s eszttikai normk kritikus tolmcsolsra, illetve a tautolgiai modellek fellvizsglatra s a (kiszlestett) mvszeti tren belli j kommunikcis kdok megtallsra, a kilencvenes vekben Szombathy szmra a klvilg lesz az az anyag, melyet a bels ellenlls sajtos fldrajznak kialaktsra hasznl mindazon magtl rtetd vesz-lyekkel, melyeknek a mvsz, ilyetnkpp cselekedve, kiteszi magt. Jea Denegri vlemnye szerint, aki mvsznk munkssgt a politikai sor-kztti mondanival s a mindennapi jelensgek amblematikus feltrk-pezse s jellse kztti tartomnyban szemlli, Szombathy mvszete a kilencvenes vekben ri el tetfokt s alkoti rettsgt: ami ltal a trsadalmi, politikai, egyszval a teljes vlsgos valsg, a tmk s jelek vonatkoztatsi mezejv vlik a mvsz szinten minden fellpsben s akcijban.24

Szombathy legfontosabb akcii ezen idszakbl, mindenkppen a Zsz-lk s a Zszlk II. performanszok. A Zszlk 1993. jnius 10-n, az j-vidki Most Galriban megtartott performansza az aktulis hbors esemnyeket tematizlja. Az eltnben lv JSZSZK zszlajt lengedez-tetve, a performansz szerepli tornabemutatt tartanak minden dik-tatra nneplsnek kedvelt formja mely sorn a remlt szimblu-mok (sarl, kalapcs, tg csillag) helyett lngol vasalkat emelnek a magasba (az nget mvsz, de a minden varrat mentn ppen akkor

23 Blint Szombathy, Umetniki performans umetnost ivosti i nomadizma, u: Strategije novog teatra, jvidki Kultrkzpont, jvidk, 1998, 105. old.

24 Jea Denegri, Balint Szombathy u devedesetim, u: Devedesete: teme srpske umetnosti (19901999), Svetovi, jvidk, 1999. 195198 old.

41

sztes orszg hbors tznek a szimblumai). A folytatsban Szom-bathy tzes vasalval geti ki a JSZSZK zszlajt azon a pontokon, ahol az llami cmer, illetve a vrs, tg csillag volt. Az egszsggyi nvr a mvsz jobb kezbl egy egsz epruvetta vrt vesz, melyet mvsz Eurpa nagytrkpnek Bosznia s Hercegovina-i rszn sztpermetez. A forradalmi dalok helyett, a performansz teljes ideje alatt a hangos-bemondbl klnbz kltk a zszlkrl rt versei hallhatk. A torna-bemutat vgn Szombathy a volt rendszer prtjnak jelvnyeit osztja szt a kznsgnek, a tornabemutatban szereplket/asszisztenseit, pedig, a kigetett zszlval tlegeli.25 A Zszlk performansz msodik, brutlisabb vltozatnak bemutatsra 1995. oktber 27-n kerlt sor az jvidki Vizulis Mvszetek Kzpontjban, a Zlatno oko-ban. A Zsz-lk II. nem az 1993-as akci puszta tdolgozsa, hanem annak komplex tovbbgondolsa.

Vvruhban fekszem a krhzi gyon. Bal karom vnjbl a vr a padlra cspg, pontosabban, a JSZSZK 1974-es Alkotmnynak kte-teire. Bal kezemben sarlt tartok, a jobban, pedig, fmlapvg ollt. Az ollval tartom Josip Broz Tito, egy lln nyugv, fmntvnybl ksz-tett arckpt. Az ll mellett egy talpig feketbe ltztt ember ll, ar-cn fekete terrorista maszk. A zene temre kalapcstseket mr az llre, vagyis, Tito arcra. llandan s felvltva hallhatak rszletek a Laibach egyttes llam c.m dalbl, illetve a Tito elvtrs, megfo-gadjuk nked cm dalbl, Zdravko oli eladsban. A httrben, a falon a Horvt Szocialista Kztrsasg s a nemzetkzi proletaritus zszli lthatk, valamint nhny kollzsom hasonl ikonogrfival.26

A performanszokban idkdokknt, hangulati rekvizitumokknt alkalma-zott ideolgiai szimblumok voltak a kiindulsi pont a brutlis jelenetek bemutatsra egy olyan krnyezet mindennapjaiban, amely, a hbors propaganda ltal rzktelentett llapotba lvn, mg mindig kitrt az ell, hogy a dl hbork kzvetlen kvetkezmnyeivel szembenzzen. Ers rzelmi tltetkkel, Szombathy brutalitst megvillant s sokkol

25 Ezt a performanszt az jvidki NS Time Club sznpadn mutatta be 1998. mjus 25-n, ironikusan megnnepelve Josip Broz Tito szletsnapjt.

26 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.

42

akcii pozitv megerstsei a mvsz trsadalmi ert, illetve, kzvetlen politikai szubjektumot kpvisel szerepnek. A szemlyes felelssg-vllals aposztroflt rzse azon krdsek megvilgtsnak funkcij-ban ll, hogy ki viseli az erklcsi felelssget s ki okolhat a jugoszlv hborkrt, s ezeket a krdseket, Szombathy szerint, minden az aktv polgr szerepnek megrzsre jogot tart egynnek fel kellene tennie. Ellenkez esetben, a hallgats minden formjt bnrszessgnek kell tekinteni:

A modern llamban mindenki politikailag tevkeny, ha mskppen nem, ht gy, hogy leadja szavazatt a vlasztsokon, avagy nem megy ki a vlasztsokra. A politikai felelssgvllals rtelme senkinek sem engedi meg a visszalpst... Gondolhatnk: lehet, hogy vannak olyan emberek, akik kzmbsek a politikra, akik letket a politikn kvl lik... De, a politikai felelssg ket is rinti, mivel ahhoz, hogy ljk az letket az llamberendezs biztost keretet. A modern llamokban nem ltezik a kvl.27

Szombathy akciiban minden vals, ezrt a vrvtel-jelenet a Zszlk II. performanszban kifejezetten politikai gesztus - a mvsz kzvetlen reakcija az aktulis vrontsra az llam, a np, a valls, az ideolgia, a prt, a terlet nevben:

Minden olyan mint az letben, egy az egyben, az anyagok s kellkek hasznlatnak rtelmben, teht a ks az ks, s ha megvgom ma-gam, akkor tnyleg megvgom magam, s ha vr, akkor az igazi vr, nem pedig festk. Nem tudok hazudni.28

Hasonl etikai indtattsak az ebben az idszakban kszlt installcik is. Sorrendben az els a Walking Around the Magma (Sta a magma krl) volt, melynek megvalstsra 1993 februrjban kerlt sor a Le Lieu Kortrs Mvszetek Mzeumban, Qubec-ben (Kanada), s erre az in situ tallt anyagot, a vulknkitrs alkalmval keletkezett, kihlt

27 Karl Jaspers, Pitanje krivnje: O politikoj odgovornosti Njemake, AGM, Zgrb, 2006.

28 M.(ajda) Adlei, Krv a ne boja, beszlgets Szombathy Blinttal, Pregled, 2. sz., Zlatno oko Vizulis Mvszetek Kzpontja, jvidk, 1995.

43

kzet-kupacokat hasznlta fel a srhantok felidzsre, melyekre egy fldgmbt helyezett, s ez kr masroz manyag katonkat rgztett, illetve a Mlevics-kereszt szimblumaival elltott manyag virgokat. Mindezt hbors moraj, lgiriadk, lvldzsek s robbansok hangeffek-tusai ksrtk. Az alkots szerves rszeknt, a kivettn a Szertefoszl arcok cm videt nzhette a kznsg, melyben a szerz, a meglt s gyalzatos mdon lemszrolt emberekrl kszlt felvtelek rvn mu-tatja be a volt Jugoszlvia terletn l npeket rt szrnysgeket. A videfelvtelen lthat egy fiatal katona temetse is, melyet mvsznk szerkesztsi-vgsi technikk alkalmazsval kzvetlenl is sszefg-gsbe hoz a Miloevi ltal vezetett Szerbiai Szocialista Prt vlasztsi plaktjaival.29 Amit Szombathy a Sta a magma krl cm munkjban elkezdett, folytatja a Dalekogled (Tvcs) installcikkal a belgrdi Velj-kovi Pavilonban30 a Scene pogleda cm killts keretben, illetve a Bal-kni prbeszddel, melyet a dessaui Bauhausban lltott ki, mindkettt 1995-ben. A Dalekogled (az elnevezs a szerb dvogled s a horvt dalekozor szavak tvzete, magyar megfelelje a messzelt lehet-ne) installci a szerb trsadalom a civilizlt vilgtl trtnt elszigetel-dsvel, illetve ennek kzvetlen kvetkezmnyeivel foglalkozik:

A katonabakancsba helyezett ltra a helyisg fels rszben lv ab-lakocsknak van tmasztva. Az ablakocska inkbb hasonlt a bunkerek falain tallhat nylsokra. A falon vasti nvtblk, rajtuk azoknak a vrosoknak a nevei, melyek mr nem tartoznak Jugoszlvia ktelkeibe (Szarajev, Zgrb stb.). A ltrn ngy tvcs lg, melyek segtsgvel a tvolba lehet nzni, de hattvolsguk mr csak kpzeletben r el az elveszett terletekig... Mit r a tvcs, ha bezrkztl nmagadba? Hiba nzel ki a parnyi ablakon, nem ltsz messzire.31

A lttvolsgot a helyisg falai korltozzk, ami kzvetlen kpzettr-sts az akkori Jugoszlv SZK ellen kivetett nemzetkzi bntetintzke-dsekkel. A hres Bauhausban installlt Balkni prbeszd mr a legha-

29 Szombathy Blint, Danas je RAT! Balkanska tragedija u opusu umetnika bive Jugoslavije, Pro-jekat, 5.sz., Prometej, jvidk, 1995, 10