Predrag Peri{i}

HEROJI

Pozori{na komedija u dva dela

70 Predrag Peri{i}

PREDRAG PERI[I], dramski pisac, filmski scenarista, pisac

romana, ro|en je u Beogradu. Zavr{io je Akademiju za pozori{te,

film, radio i tv, odsek Dramaturgija u klasi profesora Josipa

Kulunyi}a.

Napisao je scenarija za slede}e filmove:

Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a (1976), re`ija Dejan Karak-

laji}. Prva nagrada za scenario na prvom Festivalu filmskog sce-

narija u Vrwa~koj Bawi, Srebrna arena za film na Jugoslovenskom

festivalu u Puli. Nagrada Beograd-filma za najgledani film godine.

Rad na odre|eno vreme (1980), re`ija Milan Jeli}. “Zlatna arena”

za najboqu mu{ku ulogu – Qubi{a Samaryi}. “Jelen” – prva nagrada

publike na festivalu u Puli.

Moj tata na odre|eno vreme (1981), re`ija Milan Jeli}.

Razvod na odre|eno vreme (1982), re`ija Milan Jeli}.

Maturanti (1985), re`ija Milan Jeli}.

Happy end (1987), re`ija Milo{ Radovi} (Koprodukcija Jugoslavija

– Italija – Francuska.

Nije lako sa mu{karcima (1989), re`ija Mihajlo Vukobratovi}.

Nagrada Beograd filma za najgledani film godine.

Policajac sa Petlovog brda (1993), re`ija Mihajlo Vukobra-

tovi}.

Senke uspomena (1999), re`ija Predrag Velinovi}. Prva nagrada za

scenario na Festivalu Jugoslovenskog filma u Herceg Novom. Druga

nagrada za scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj

Bawi. U}e{}e na Festivalu u Moskvi u zvani~noj konkurenciji.

Heroji 71

TV serija Policajac sa Petlovog brda (1995), re`ija Mihajlo

Vukobratovi}.

Autor je dramskih dela:

Strah i nada Nade`de Mandeq{tam (Narodno pozori{te u

Beogradu, re`ija Bora Gligorovi}) (1983).

Strah i nada Nade`de Mandeq{tam (Narodno pozori{te Som-

bor) re`ija Vida Ogwenovi} (1985).

@ivot i prikqu~enije vojnika Ivana ^onkina, dramatizacija,

Ateqe 212, re`ija Zoran Ratkovi} (1985).

Briqantin adaptacija i dramatizacija, Teatar T, re`ija Mihajlo

Vukobratovi} (1995).

2024, vesela dramska igra u jednom delu (2004). Objavqena u kwizi

”Savremena srpska drama“ Beograd 2005.

Na konkursu za radio dramu Radio Beograda, 2004 godine, dobio je II

nagradu za radio dramu Nastavi}u da ti pi{em svojim o~ima.

“Narodna kwiga”, 2000. godine, izdala mu je roman Senke uspomena.

Na festivalu Dani komedije u Jagodini, 2002. godine, stru~ni `iri

festivala dodelio je prvu nagradu za najboqi komedigrafski tekst

Predragu Peri{i}u za tekst komedije Heroji.

Komedija Heroji je premijerno izvedena u Pozori{tu na Tera-

zijama 12. 05. 2006. u re`iji Slavenka Saletovi}a.

Na 36 festivalu “Dani komedije” u Jagodini 2007 godine, publika je

svojim glasovima za najsme{niju predstavu proglasila komediju He-

roji u izvo|ewu Pozori{ta na Terazijama, ocenom 4,81. To je najvi{a

ocena publike u istoriji ove komediografske smotre. Predstava je

osvojila statuetu Jovan~a Mici}.

@iri festivala “Joakim fest” koji je odr`an u Kragujevcu 2007.

godine za najboqu predstavu Festivala je proglasio predstavu Heroji.

Predrag Peri{i} je niz godina bio urednik Kulturno-zabavnog

programa RTS-a. Autor je i scenarista vi{e desetina emisija i serija

na programima RTS-a.

Od 2000 godine je redovni profesor na katedri za Dramaturgiju, na

Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu gde predaje predmet “Film-

ska i tv dramaturgija”.

Lica:

RADOVAN, stariji seqak

MIHAJLO, wegov sin

MARIJA, wegova `ena

JELENA, mlada, lepa devojka, wegova }erka

HANS

PITER

FRANC

@IVANA, seqanka

POP

MILENA, wegova }erka

SEKRETAR

GRADSKI

NOVINAR

NOVINARKA

I SEQAK

II SEQAK

SEQANKA, filmofil

Epizodne uloge: Oficir, Komandanti, Pilot-crnac, Pukovnik,

[ofer, Partizan.

72 Predrag Peri{i}

Predrag PERI[I]

HEROJI

Pozori{na komedija u dva dela

mladi nema~ki vojnici, skoro deca}

PRVI DEO

Na levoj strani scene unutra{wost seoske ku}e: ogwi{te, sa velikim

kazanom u kome se ne{to kuva, veliki krevet, kredenac, nema struje gori

petrolejka. U produ`etku ku}e, {tala. U {tali stogovi sena, meh za

potkivawe.

U dubini scene put koji vodi negde u brda. Duva jak vetra, pada sneg. ^uju

se urlici vukova. Odsjaji dalekih eksplozija.

U ku}i pored ogwi{ta sede: Radovan, Mihajlo, Marija, Jelena.

Radovan i Mihajlo krune kukuruz, Jelena veze, Marija kuva u velikom

kazanu ka~amak.

MIHAJLO: Tata da ti objasnim, Kina je najve}a sila na svetu

RADOVAN: Ma kakva Kina... Japan je dva puta ve}i i tri puta ja~i!

MIHAJLO: Kako mo`e da Japan bude ve}i od Kine...Kina ima mi-

lijardu stanovnika.

RADOVAN: Ti ba{ zna{ koliko Kina ima stanovnika. Jesi ih brojao?

Mo`da je Kina ve}a ali je Japan ja~i.

MIHAJLO: Za{to misli{ da je Japan ja~i?

RADOVAN: Zato {to ima Cara!

MIHAJLO: Ti misli{ da je Japan ja~i samo zato {to ima cara a Kina

nema?

RADOVAN: Jeste, to je poznata stvar: svaka zemqa koja ima cara je

ja~a od zemqe koja nema cara?

MIHAJLO: A Rusija? Rusija je sada ja~a nego kada je imala cara!

RADOVAN: Ne budali Mihajlo, vidi{ da su Nemci pred Moskvom!

Kada su Nemci do{li do Moskve kada je Rusija imala

cara!

MIHAJLO: A Napoleon on je do{ao do Moskve kada je Rusija imala

cara!

RADOVAN: Znamo kako je do{ao i kako je oti{ao! Svaka zemqa mora

da ima vo|u. Car je taj kome svi veruju i za kojim svi idu...

MIHAJLO: A Austrougarska, ona je imala Cara pa je opet izgubila

rat.

RADOVAN: E to je druga stvar...

MIHAJLO: Za{to druga stvar... Taj Car nije vaqao!

Heroji 73

RADOVAN: Ne, nego on nije mogao da se bori protiv svoga brata

ruskog cara ba}u{ke... Druga je stvar kada se bore dva

cara jedan protiv drugog... Onda se oni dogovore pa jednom

izgubi jedan a drugi put drugi...

MIHAJLO: Tata!

RADOVAN: Veruj meni: jedino Japan mo`e da spase svet od Nemaca!

MIHAJLO: Kako sada Japan da spase svet od Nemaca kada su oni

zajedno sa Nemcima!

MARIJA: Prekinite sa politikom, praznik je, Bo`i}! Vidite da je

rat svuda oko nas! Radovane upali sve}u! Da se pomolimo

Bogu na ovaj sveti dan, da nas rat mimoi|e...

RADOVAN: Mi smo takve sre}e, dobro }e nas mimoi}i a zlo }e nam se

olupati o glavu!

JELENA: Koja bi vojska do{la u na{e selo? Nema puta, sve zave-

jano. Da `ivotiwu primi{ u ku}u a ne ~oveka?

MARIJA: Ko }e da se~e ~esnicu? Ko na|e paru taj }e biti sre}an do

kraja `ivota! Hvala ti Bo`e {to je rat daleko od nas!

MIHAJLO: Ja! Ja sam na{ao paru! Ja }u biti sre}an do kraja `ivota!

^uje se zavijawe vukova.

Svetlo se gasi.

Sa bukom vetra me{a se buka motora, metalnih gusenica.

Na rikvandu promi~u farovi... Treba stvoriti iluziju da je to kolona

tenkova...

Posledwi tenk u koloni se zaustavi. Farovi se ugase.

Zvu~ni efekti pokvarenog motora... Vetar i urlici vukova.

(NAPOMENA AUTORA: Govor Nemaca u drami je ustvari srpski jezik

sa nema~kim akcentom)

Na proscenijum istr~ava nema~ki oficir.

OFICIR: [ta se doga|a, za{to ste stali?

Tri mlada momka u nema~kim uniformama garavih lica i zama{}enh ruku.

HANS: (Salutira)

Pukla je osovina her komandant...

OFICIR: Po`urite sa popravkom, opasno je da tokom no}i osta-

nemo u planini! Mogu da nas napadnu neprijateqi!

HANS: Razumem Her komandant.

OFICIR: Ti Hans ima{ ~arobne ruke, ti }e{ to popraviti zar ne?

74 Predrag Peri{{i}

HANS: Her komandant, ne mo`emo da popravimo kvar treba nam

rezervna osovina!

KOMANDANT: ^im stignemo do prve ve}e jedinice posla}u vam pomo}.

Ostavi}u vam hranu za jedan dan i {ator. Mi produ-

`avamo za Gr~ku... Vi ostajete ovde. Sutra sti`e pomo} sa

rezervnim delovima... Po{to popravite tenk odmah se

uputite prema Gr~koj...

HANS: Razumem, her major!

KOMANDANT: Nemojte paliti vatru da vas neprijateq ne otkrije... Ove

planine su pune crvenih bandita...

Tri mlada Nemca razapiwu {ator zavla~e se u {ator.

Farovi i buka koja se udaqava

U daqini velika eksplozija.

Nema~ka komanda.

U kancelariji sedi jedan pukovnik... u|e oficir, salutira

OFICIR: Gospodine pukovni~e {ifrovan telegram za vas!

PUKOVNIK: (^ita)

Diverzija, most ba~en u vazduh... Partizani. Tre}a ten-

kovska ~eta iz drugog bataqona na putu za Gr~ku uni-

{tena...

OFICIR: Nema pre`ivelih?

PUKOVNIK: Nema pre`ivelih! Obavestite rodbinu poginulih voj-

nika... Komandanta odlikovati gvozdenim krstom!

OFICIR: Razumem her pukovnik!

Pukovnik pri|e karti koja je oka~ena na zidu. Vide se tenkovske kolone

koje se kre}u u raznim pravcima. Pukovnik nacrta nekoliko crnih kr-

stova.

U {tali Radovan i Mihajlo.

Radovan kuje, Mihajlo duva meh.

MIHAJLO: Tata, da ti objasnim!

RADOVAN: [ta ti ima{ meni da obja{wava{! Ko se borio u Ve-

likom ratu ti ili ja? Ko je dobio kur{um u levu nogu a?

Otkuda Japan sa Nemcima. Sa Nemcima je Italija... Japan

je protiv Nemaca a zajedno sa Rusima...

MIHAJLO: Tata, to je bilo u onom ratu!

Heroji 75

RADOVAN: Duvaj u taj meh vidi{ da se ugasila vatra! Ni{ta ti ne

zna{... Zato su te i izbacili iz {kole... Ja sam se borio

protiv Nemaca a ne ti...

Radovan i Mihajlo kuju potkovice.

MIHAJLO: Ja ne mogu vi{e bole me le|a!

RADOVAN: Iskovali smo tri potkovice ni jednog kowa ne mo`emo da

potkujemo! A koliko ja znam, kow ima ~etiri noge.

MIHAJLO: Za{to moramo da radimo. Ja vi{e volim da spavam!

RADOVAN: Zato {to je rad stvorio ~oveka! Da ~ovek nije radio ostao

bi majmun!

MIHAJLO: Ja ne volim da radim a nisam majmun!

RADOVAN: I priroda po neki put pogre{i! Svi seqaci potkivaju

kowe u drugim selima. Crknu}emo od gladi ako ne radimo!

Zatamwewe-otamwewe

Jutro, sve je prekriveno snegom.

Vrh brda pokriven snegom. Vidi se deo gusenice tenka, kupola i cev koja

je uperena u nebo.

Iz {atora se izvla~e tri mlada Nemca.

HANS: Koliki sneg! Kolika planina!

FRANC: Koliko jo{ ima do Afrike?

HANS: Ne znam... Daleko je!

PITER: Gde se sada nalazimo?

FRANC: Da pogledam kartu: Jugoslavija... Negde u brdima Jugo-

slavije... Kada pre|emo brda spu{tamo se na more... Tamo

se ukrcavamo na brod...

PITER: Ja u `ivotu nisam video ovoliki sneg...

FRANC: Ni ja...

HANS: Ako je ovde ovako, kako li je u Rusiji?

Mladi}i cupkaju pored {atora poku{avaju da se ugreju.

Hans gleda kroz dvogled.

FRANC: Jesi li ne{to otkrio?

HANS: Nigde ni{ta... Samo brda i {ume i sneg!

PITER: [ta }emo da radimo?

76 Predrag Peri{i}

HANS: ^eka}emo pomo}... Major je naredio da ne kre}emo odavde

dok pomo} ne stigne...

PITER: Da zapalimo vatru, smrznu}emo se!

FRANC: A {ta ako privu~emo partizane!

PITER: Neka do|i mi }emo im objasniti da u ovom ratu jo{ nismo

ispalili ni jedan metak... Tenk se pokvario... Da nam

pomognu da popravimo tenk i mi idemo daqe!

HANS: Dok to objasni{ bi}e{ mrtav!

FRANC: Nema vi{e hrane!

PITER: Da uzmemo pu{ke pa da idemo u lov

HANS: Ne smemo da pucamo zbog partizana.

PITER: Isto je umreti od metka ili od gladi!

FRANC: Zec!

Na proscenijumu se pojavi zec. Tri mladi}a mu se puze}i prikradaju...

Kako se pribli`e zec pobegne.

Mladi}i puze za zecom lupe glavama u ogradu ku}e.

PITER: Ku}a!

HANS: Selo!

FRANC: Spa{eni smo!

HANS: A {ta ako su u selu wihovi?

FRANC: Izgleda sve mirno... Nigde se ni{ta ne kre}e...

PITER: Sneg ve} danima pada. Svi su putevi zavejani... Da u|emo u

ku}u i da zatra`imo malo hrane. Da pre`ivimo dok ne

stigne pomo}!

HANS: Ako se pojavimo u uniformama sa oru`jem, pomisli}e da

smo do{li da ih napadnemo...

FRANC: Na kome jeziku }emo se sporazumevati, kako }emo razgo-

varati?

PITER: Rukama... Moramo pokazati da smo prijateqi... Moramo da

izgledamo miroqubivo... Prijateqski...

FRANC: Ja imam ne{to novca... To su mi dali roditeqi pre nego

{to sam krenuo u rat... Da mi se na|e... Mo`emo jedno-

stavno da zamolimo da nam prodaju malo hrane!

PITER: Ili da se trampimo! Mi wima damo a{ov, dvogled, no`...

A oni nama hranu...

Heroji 77

U {tali Radovan i Mihajlo.

MIHAJLO: Ja ne mogu vi{e da radim, bole me le|a... Moram da

odmorim?

RADOVAN: Ceo dan se izle`ava{, ni{ta ne radi{!

MIHAJLO: A vidi{ ipak sam postao ~ovek!

RADOVAN: Ne{to si postao ali ~ovek nisi! Idi popni se na pe} i

spavaj! Da te ne gledam!

MIHAJLO: (Zeva)

Idem da spavam..

(Iza|e iz {tale)

U {talu boja`qivo u|u tri mlada Nemca... Radovan se prepadne Nemaca

a i oni se prepadnu Radovana... on dohvati vile... stoji i gleda ih...

Nemci di`u ruke u vazduh obja{wavaju rukama da su prijateqi.

Hans otvara yak... u yaku su nekoliko a{ova jedna baterijska lampa,

dvogled...

Nemci pokazuju rukama ho}e da mewaju za mleko i kukuruz.

RADOVAN: (Po{to se povratio od zaprepa{}ewa muca)

Ko... ste vi...

HANS: Doj~land soldaten... Essen...

RADOVAN: (Ohrabri se po{to shvati da su ovo deca)

Nemci... Odakle ste do{li... Da niste vi neki Nemci

zaostali iz onog rata...

Franc pokazuje rukom da su do{li negde iz visine.

RADOVAN: Sa neba? Pali ste sa neba!?

Nemci klimaju glavom.

RADOVAN: Da vi niste do{li avionom?

Nemci klimaju glavom.

RADOVAN: Pa da kako bi po ovom snegu nego avionom!

Mladi Nemci uzmu yak sa kukuruzom... sipaju mleko u {lemove, piju...

zahvaquju i brzo se izgube iz {tale.

Radovan sakrije u slamu bateriju, dvogled i a{ov.

U {talu se vra}a Mihajlo.

MIHAJLO: Mama me poslala po mleko za ve~eru! Jedan seqak koji je

bio u gradu ka`e da je radio javio: Japan napao Ameriku!

78 Predrag Peri{i}

RADOVAN: Sva{ta se u gradu pri~a! Dok istina stigne do nas, sto

puta promeni i lice i du{u. Japan napao Ameriku, la`e{

Mihajlo samo da meni napakosti{! Nisi ti to dobro

razumeo...

MIHAJLO: Japanci bombardovali Per Harbor!

RADOVAN: Pa da, to zna~i da su napali Kinu... Jel ima grad u

Americi koji se zove Per Harbur... Razmisli pa sam

ka`i... Nema... Jel’ su bombardovali Wujork i ^ikago?

MIHAJLO: Ne znam...

RADOVAN: Mihajlo glup si kao no}! Per Harbur je grad u Kini! Ja-

pan je napao Kini kao {to sam ja rekao! Svejedno ko je

koga napao... Mene brine ko }e da pobedi! Mihajlo, u{ti-

ni me za ruku!

MIHAJLO: Molim tata!

RADOVAN: U{tini me!

MIHAJLO: [ta ti je tata, za{to da te {tipam?

RADOVAN: U{tini me da vidim da li sam `iv ili mrtav!

MIHAJLO: @iv si da `ivqi biti ne mo`e{.

RADOVAN: U{tini me kada ti ka`em!

MIHAJLO: Dobro, kada ba{ ho}e{!

U{tine ga iz sve snage.

RADOVAN: Jao, pa nisam ti rekao da mi otkine{ komad mesa... Zna~i,

`iv sam!

MIHAJLO: Na `alost, `iv si!

RADOVAN: Do|i da ti ka`em ne{to u poverewu: da ti {apnem na uvo

da niko ne ~uje!

MIHAJLO: [ta ima da {apu}e{, ko }e da ~uje! Tata, nema nikoga

kilometrima okolo...

(Gleda praznu ka~icu)

Sam si popio svo mleko? [ta }emo sada mi da ve~eramo?

RADOVAN: Nisam ja popio mleko!

MIHAJLO: Nego ko, duhovi?

RADOVAN: Nemci!

MIHAJLO: Kakvi Nemci, crni tata! Nije te sramota da la`e{ u tim

godinama... Gde }e ti du{a, ostavio si nas bez ve~ere!

Heroji 79

U ku}i. Ve~e.

Zemqani pod, ogwi{te, gori petrolejka...

Za stolom sede Radovan, Mihajlo, Marija i Jelena.

Jedu tvrdo kuvani ka~amak.

JELENA. Zar nema ni kapi mleka?

MIHAJLO: Nema, sve popio tata!

RADOVAN: Nisam, du{e mi... do{li Nemci i sve popili!

MARIJA: Tebi je vrana popila mozak, kakvi Nemci?

RADOVAN: (Tiho)

U selu su Nemci!

MIHAJLO: Da to nisu neki Nemci zaostali iz onog rata!

MARIJA: To su wemu zaostali neki Nemci u glavi... Ostavio si

decu bez mleka... Kako si tako alav!

JELENA: Ostavite tatu na miru... Pilo mu se mleko, popio je i {ta

onda!

RADOVAN. Kada vam ka`em... Ja krenem iz {tale kad na vratima

Nemci... I to ne jedan, tri Nemca!

MIHAJLO: Da to nisu bili Japanci ili Kinezi?

MARIJA. Tebi se sve ne{to privi|a u posledwe vrme! Izlapio si

Radovane, eto to je to! Kakvi Nemci! To je tvoja luda

glava!

RADOVAN: Ako su do{li Nemci, to zna~i da je rat stigao i kod nas!

MARIJA: Radovane, ne prizivaj zlo i ne {ega~i se sa nama... Niko

ni{ta nije video, niko ni{ta nije ~uo... Ti si pametniji

od celog sela! Na spavawe! Jutro je pametnije od ve~eri!

Marija gasi petrolejku, Radovan se okre}e na jednu pa na drugu stranu.

MARIJA: [ta ti je, smiri se!

RADOVAN: Ne znam {ta mi je ne mogu da spavam... Ne{to mi san ne

dolazi na o~i!

MARIJA: Jesi se pomolio Bogu pre spavawa’

RADOVAN: Jesam... Ali mi se ~udne misle motaju po glavi...

MARIJA: Sa~uvaj me Bo`e u tvojim godinama

RADOVAN: Nije ono {to ti misli{...

80 Predrag Peri{i}

MARIJA: Nego... Priznaj da si sve izmislio! Pravi{ se va`an pred

decom... Juna~i{ se bez razloga... Deca ti se smeju iza

le|a... Izmi{qa{ nekakve Nemce... Samo si ih ti video...

Niko drugi ih nije video!

Radovan ustaje, obla~i se.

MARIJA: Kuda }e{ po no}i?

RADOVAN: Imam neka posla u planini!

MARIJA: U planini, po ovakvom vremenu? O luda, ~oveka!

Radovan iza|e iz ku}e, u|e u {talu... zapali sve}u, razgrne slamu... tamo

stoje a{ov, dvogled, baterijska lampa...

Iz slame Radovan izvu~e staru pu{ku, stavi sebi dvogled oko vrata i

iza|e iz {tale...

Planina – rano jutro, svi}e.

Duva vetar. Zavijaju vukovi.

Radovan se sa naporom se probija kroz sne`ne nanose

Na uzvi{ici ugleda mali {ator zavejan snegom.

Radovan zalegne, po~ne da puzi kroz sneg...

Udari glavom u ne{to tvrdo...

Uspravi se: ispred wega tenk pokriven snegom

Radovan polako obilazi oko tenka...

Oprezno se prikrade zaviri u {ator.

U {atoru zbijeni jedan pored drugog spavaju tri mlada Nemca.

Radovan izvadi no`, prese~e konopce koji dr`e {ator.

[ator se sru~i na mladi}e, koji su uhva}eni kao u ribarsku mre`u.

Radovan se izmakne nekoliko koraka uperi pu{ku u mladi}e

RADOVAN: (Natuca nema~ki)

Los, los... Ruke u vis... Zarobqeni ste...

Mladi Nemci se upla{eni izvla~e ispod {atora.

Di`u ruke u vis.

U koloni Radovan ih tera prema selu.

Iza vrhova planina po~iwe da svi}e zora.

U {tali.

U jednom uglu stoje upla{eni i zbuweni mladi Nemci.

S druge strane znati`eqno ih gledaju Mihajlo, Marija i Jelena.

Radovan sa pu{kom i dvogledom oko vrata ponosan.

RADOVAN: A {ta sada ka`ete? Ja popio mleko?... A? [to }utite...

Mihajlo opipava uniforme, gleda oznake.

Heroji 81

MIHAJLO: Nemci, stvarno Nemci... Pravi Nemci... Jel govore ne-

ma~ki?

RADOVAN: Ne, kineski... Govore nema~ki, neko kako...

MARIJA: Ma kakvi Nemci, to su neka deca... Zalutala u planini...

Izgubili se od roditeqa...

RADOVAN: Kakva deca, imaju i tenk!

MIHAJLO: Borio si se sam protiv tenka?

RADOVAN: Nego {ta... Jedva sam ih savladao...

MARIJA: Ja i daqe mislim da su to neka deca koja su zalutala u

planinu! Po{li na izlet iz grada, uhvatila ih no} u

planini...

RADOVAN: Ako ne veruje{ da su Nemci, pitaj ih ne{to pa }e{ da

vidi{!

MARIJA: Mo`da su i Nemci ali su svejedno deca... Kako te nije

sramota da se bori{ sa decom...

RADOVAN: A tenk?

MARIJA: Kakav tenk, izmi{qa{, znam ja tebe! Sigurno si ih

uhvatio na spavawu... oni te pitali: ~i~a gde je put za

selo? A ti ih kao zarobio!

JELENA: Oni su gladni da im damo ne{to za jelo...

Jelena donosi sir i mleko... Mladi Nemci halapqivo jedu.

HANS: (Poku{ava da se sporazume me{aju}i nema~ki i engleski)

Danke... You are friends... Tenk... Kaput... Mare... Grece...

Afrika... Romel...

RADOVAN: Jel sada vidi{ da su pravi Nemci... imaju tenk... Idu za

Afriku!

MARIJA: Pa otkuda ovuda put za Afriku!?

RADOVAN: A kuda bi ina~e i{li?

MARIJA: Kroz na{e selo?

MIHAJLO: Kroz na{e selo, pa preko Gr~ke i mora u Afriku!

MARIJA: Bo`e da sam ju~e umrla ne bih znala da se kroz na{e selo

ide za Afriku...

RADOVAN: Ba{ pored na{e {tale, kroz dvori{te... Tu vodi put za

Afriku... Pored staje za Afriku a kroz {qivik za Aziju!

@eno idi spremaj ve~eru... Nije za tebe politika!

MARIJA: Ne, nego je za tebe... Pusti tu decu da idu ku}i...

82 Predrag Peri{i}

RADOVAN: Pustio bih ja wih samo ne znam gde im je ku}a!

FRANC: Tenk... Kaput... ^ekamo pomo}... ^im stigne pomo}... Mi

popravimo tenk i idemo daqe...

MIHAJLO: Koliko sam ja razumeo, stvarno im se pokvario tenk... Eto

ti, nema~ka tehnika pa se kvari...

RADOVAN: To je zato {to nemaju vi{e Kajzera... Nemaju vi{e cara!

Za vreme onoga rata kada sam ratovao u Galiciji, kada su

imali Kajzera, ja nisam video ni jedan pokvareni nema~ki

tenk!

Nemci halapqivo jedu.

RADOVAN: Ala su izgladneli... pojedo{e sve za pet minuta...

JELENA: Da im donesem jo{ hrane?

RADOVAN: Donesi!

Zatamwewe- otamwewe.

U ku}i.

Za stolom sede Radovan, Mihajlo, Marija i Jelena.

Na stolu nekoliko korica hleba.

MIHAJLO: Nema vi{e hleba?

MARIJA: Nema...

RADOVAN: A sira?

MARIJA: Nema ni sira... Sve pojedo{e Nemci... I stalno im malo!

RADOVAN: [ta }e{ mladi qudi...

MARIJA: A {ta }emo mi? Daleko je do prole}a a oni nam ispraz-

nili ambar... Crna Radovane donese nam zlo u ku}u! Kako

}emo pre`iveti do prole}a... Pocrka}emo od gladi!

Mihajlo sedi zami{qen, deqe neki {tap.

u {tali spavaju mladi nemci, rumeni i ugojeni

MIHAJLO: Tata, Nemci smislili rakete da iz Berlina ga|aju Mo-

skvu i Wujork!

RADOVAN : Ne budali Mihajlo... Ko upravqa tim raketama

MIHAJLO: Niko, same lete...

Heroji 83

RADOVAN: Pa kako mogu rakete same da lete... Kako da pogode Wujork

ako niko wima ne upravqa... Zna{ li ti koliko je more do

Amerike... Kako da prelete toliko mora... Nisu to pti-

ce...

MIHAJLO: Tata, ja sam gladan!

RADOVAN: I ja sam sine... Nema ni{ta za jelo, propali smo...

U {talu u|u Radovan i Mihajlo.

Mladi Nemci spavaju u jednom uglu.

RADOVAN: Probudi ih i isteraj napoqe

Mihajlo ih budi...

Radovan {irom otvori vrata, pokazuje da iza|u napoqe.

RADOVAN: Slobodni ste, idite, pu{tam vas... Idite!

Nemci gledaju... veje sneg, duva vetar.

RADOVAN: Evo vam {lemovi, a{ov, dvogled, baterijska lampa, sve

vam vra}am... Samo idite...

Izgura ih na sneg... Nemci stoje...

MIHAJLO: Ne}e da idu!

RADOVAN: Vidi stvarno, ne}e da idu!

Nemci se vrate u {talu i ponovo sednu na pod.

MIHAJLO: Tata, {ta }emo da radimo sa wima... Ne}e da idu!

RADOVAN: Nisu ludi da idu napoqe... Ovde im je toplo, dobro ih

hranimo... Vidi kako su se ugojili!

MIHAJLO: Oni se ugojili a ti i ja kost i ko`a!

RADOVAN: Vezuj ih!

MIHAJLO: Tata!?

RADOVAN: Vezuj kada ti ka`em... Daj pu{ku!

Mihajlo vezuje Nemce... Oni su premrli od straha.

HANS: Mi smo ratni zarobqenici... Prema @enevskoj konven-

ciji...

MIHAJLO: Tata, ne misli{ da ih...

RADOVAN: Ne}u ja vas da streqam, nemojte da se pla{ite... Vodim vas

u selo... Mo`da }e neko hteti da vas uzme... Da budete od

neke koristi... Da se~ete drva, nosite vodu... Mi nemamo

vi{e hrane...

84 Predrag Peri{i}

Selo – no}... Put je pust nigde nikoga.

Radovan i Mihajlo teraju tri Nemca kroz selo.

Zakucaju na jedan prozor osvetqen petrolejkom.

RADOVAN: (Mihajlu)

Skloni se ti sa wima iza `ivice dok ja obavim razgovor...

@ivana, otvori!

Na vratima se pojavi krupna, lepu{kasta seqanka.

@IVANA: A to ste vi ~i~a Radovane!

RADOVAN: Kako `ivi{ @ivana?

@IVANA: Te{ko! Ja sama a treba pospremiti, decu nahraniti...

doneti drva iz {ume... Nema ko da mi okopa ba{tu, da mi

ore`e vinograd, da mi zaseje kukuruz... Deca su stalno

bolesna... Nema dovoqno drva... Hladno je... Dok je moj

Toma bio `iv, i{lo je nekako... Od kako je on proletos

umro meni nema `ivota...

RADOVAN: Znam ja sve to zato sam i do{ao da ti pomognem...

(Vi~e)

Mihajlo! Vidi{ mog Mihajla tamo ispod drveta!

@IVANA: Vidim...

RADOVAN: A vidi{ ono troje pored wega...

@IVANA: Vidim ali ih ne poznajem... Neka deca...

RADOVAN: Ne mo`e{ ni da ih poznaje{... Oni nisu iz na{eg sela i

nisu deca... Oni su Nemci!

@IVANA: (Prekrsti se)

Bo`e me spasi, otkuda Nemci u na{em selu?

RADOVAN: Rat je do{ao i do na{eg sela! To su nema~ki vojnici,

pravi... Ja sam ih zarobio...

@IVANA: Bo`e, ja sam mislila da su ti Nemci kao neke a`daje, kao

|avoli... Ogromni, sa buqavim o~ima i iske`enim zubi-

ma... A ono vidi deca... Deca kao i na{a... A {ta }ete da

radite sa wima?

RADOVAN: Dr`a}u ih do prole}a u selu a kada sneg okopni, preda}u

ih vlastima u gradu...

@IVANA: A ko }e da ih hrani preko zime... I mi sami umiremo od

gladi!

Heroji 85

RADOVAN: Zato sam i do{ao... Izaberi jednog, da ti poma`e, da ti

donosi drva iz {ume, da kruni kukuruz, popravi crep na

krovu, donosi vodu iz bunara... Pa }e tako da ishrani i

sebe i tebe i decu... Da pro|e zima a posle {ta Bog da i

wima i nama...

@IVANA: A {ta ako pobegne?

RADOVAN: Gde da pobegne? U ove planin~ine? Da umre od zime i

gladi... Ili da ga rastrgnu vukovi... Ne}e da be`i, budi

sigurna... Uzmi jednog ne}e{ se pokajati...

@IVANA: Ne mogu, sramota me... [ta }e selo da ka`e? Ja sam

udovica... Mu{karac u ku}i...

RADOVAN: Pa nije ba{ da ti ni jedan mu{karac posle Tomine smrti

nije svratio u ku}u... Uostalom ti kako ho}e{... Ako

ne}e{ ti uze}e ga drugi... Uzmi ga ili crkavaj od gladi i

zime...

@IVANA: Dobro bi mi do{la mu{ka ruka u ku}i, ne mogu sve sama...

Ali se pla{im, nepoznat mu{karac... I jo{ Nemac...

RADOVAN: Sama si rekla, nije to mu{karac to je dete... Sve }e da te

slu{a... Oni su moji zarobqenici... Ti ima{ da nare|uje{

a on }e da slu{a i sve da radi kako ti ka`e{...

@IVANA: Ba{ sve...

RADOVAN: Ba{ sve... Bez pogovora...

@IVANA: Pa onda dobro da uzmem jednog na probu, na sedam dana...

Da vidim kako }e da se poka`e...

RADOVAN: Mihajlo, dovedi zarobqenike!

Mihajlo uvodi mladi}e koji se tresu od straha i hladno}e.

RADOVAN: Evo, izaberi sama. Ho}e{ nekog ja~eg ili pametnijeg?

@IVANA: Ne znam... Stidim se... Izaberite mi vi... Mo`da ipak

sna`nijeg...

RADOVAN: (Mihajlu)

Odvezuj ovoga... Name?

PITER: Piter!

RADOVAN: Petar, zove se Petar... Vidi{ kako se lako sporazume{...

Namesti mu u {tali neka tamo spava u senu... I samo ga

no}i zakqu~avaj, a preko dana neka radi... Arbeiten...

Versten...

86 Predrag Peri{i}

PITER: Arbeiten... Versten...

RADOVAN: Vidi{ sve je razumeo... I neka je sa sre}om. Idem ja daqe

da vidim ko }e da uzme ovu dvojicu! I ne mora{ ti ba{

svake no}i da ga zakqu~ava{.

Radovan i Mihajlo iza|u sa dvojicom Nemaca.

@IVANA: Jao Bo`e, {ta me sna|e!

@ivana uzme veliki sekiru da nase~e drva za vatru.

Piter pri|e uzme sekiru i nase~e drva...

PITER: Ja }u da nase~em drva i da zalo`im vatru...

@IVANA: Ni{ta ja tebe ne razumem...

Piter se~e drva... lo`i vatru

Sjaj vatre osvetli sobu...

PITER: Sutra }u ja da idem u {umu da nase~em jo{ drva... Da bude

toplo, da se deca ne razbole...

Piter lo`i vatru... pokrije decu... @ivana ga gleda...

Seoska crkva, polusru{ena.

Kroz napukle crepove vidi se zvezdano nebo.

Gori nekoliko sve}a... po crkvi {etaju koko{ke...

POP: Nemoj Radovane tako ti Boga, kako }u Nemca u crkvu!

Skrnavi{ mi crkvu! Kako da mi bude |akon ~ovek druge

vere...

RADOVAN: Prekrsti ga u na{u veru... Pope, rat je, sada su svi qudi

iste vere... @iv ili mrtav, to su sada dve jedine vere! Jel’

mo`e{ sam da dr`i{ slu`bu bo`iju? Ne mo`e{! Crkva

propada, krov proki{wava..Imawe ti je zaraslo u korov...

Nema ko da ti dr`i epitrahiq kada sahrawuje{...

POP: Sve si ti u pravu... Ako se ovako nastavi ne}e uskoro biti

ni mene ni crkve... A {ta ako narod sazna da je Nemac? Da

Nemac slu`i slu`bu bo`iju!

RADOVAN: Ti, pope, zna{ malo nema~ki... Nau~i ga malo srpski da

mo`ete da se sporazumete... Naredi mu da }uti... Ka`i

narodu da je gluvonem od ro|ewa... Niti }e ga oni {ta

pitati niti }e on imati potrebe da bilo {ta govori...

Bo`iji ~ovek... Neka ti crkvu popravi... imawe o~isti od

korova...

Heroji 87

POP: Istina je sve {to ka`e{! Imawe nam propada nema ko da

radi... Sahrawujemo qude kao pse... Nema ko da mi pri-

dr`i kandilo... [ta }e Bog na sve to da ka`e?

RADOVAN: Ostavi Boga na miru... Da mi kao qudi pomognemo jedan

drugom... Da pre`ivimo u ovim te{kim vremenima. Samo

do prole}a a onda ih vodim u grad i predajem vlastima...

Pa neka vlast odlu~i {ta }e daqe sa wima...

POP: Kojim vlastima crni Radovane... Ko zna koja }e vlast biti

na prole}e...

RADOVAN: Meni je svejedno: ako budu komunisti, dobi}u orden {to

sam zarobio Nemce... Ako budu Nemci, wihove sam spa-

sao... Pope, meni je najva`nije da sam tu decu izbavio

sigurne smrti... Da ih nisam na{ao smrzli bi se gore u

planini... Bog }e to znati da ceni kada do|e sudwi ~as...

Bar se ja tako nadam...

U {tali kod Radovana.

MIHAJLO: Ovoga niko ne}e!

RADOVAN: Ne}e, mnogo je mr{av i slab!

MIHAJLO: Pa {ta }emo sa wim?

RADOVAN: Neka prespava kod nas, pa }emo sutra videti... Zna{ kako

se ka`e: dan je pametniji od ve~eri!

MIHAJLO: Da ga ve`em?

RADOVAN: [to da ga vezuje{ kada i onako nema kuda da be`i!

U uglu {tale stari kova~ki meh i nakovaw.

Hans gestovima obja{wava da je on kova~ i da zna da kuje.

MIHAJLO: [ta ka`e?

RADOVAN: Koliko ja wega shvatam on je kova~!

MIHAJLO: Gde on ovako `goqav mo`e da bude kova~...

RADOVAN. Nemci su ti ~udo moj Mihajlo! @ilav je to narod... I svi

se razumeju u tehniku... Zato su oni nepobedivi!

MIHAJLO. Tata, kako su nepobedivi kada su izgubili prvi rat...

Pobedili su ih Francuzi i Englezi...

RADOVAN: Ti si naivan Mihajlo... Niko ne mo`e Nemca da pobedi...

To je bio dogovor velikih sila... sve su to zakuvali

Englezi! I to zna{ za{to: da sa~uvaju Indiju!

MIHAJLO: Kakve sada ima veze Indija sa tim?

88 Predrag Peri{i}

RADOVAN: Ima nego {ta... U Indiji Englezi dresiraju slonove da

bore sa tenkovima... Slonovi se popnu dan drvo i kada

nai|e nema~ki tenk, oni sko~e pravo na tenk... Ali to jo{

niko ne zna... To je velika tajna...

Ku}a kod @ivane.

Piter dovla~i gomili drva, lo`i vatru, ~isti stan.

Donosi vodu sa bunara, kupa decu...

Jedno dete ima groznicu... Piter iz svog vojni~kog ranca vadi lekove,

le~i dete...

No}... Piter sedi pored deteta stavqa mu obloge na ~elo.

Ispod kreveta raskupusani bukvar...

Piter uzima bukvar... pi{e slova }irilicom.

@IVANA: Nemac, mnogo vam hvala {to ste mi izle~ili dete...

PITER: Nema na {ta... Ja mnogo volim decu! I mnogo tu`an kada

vidi bolesno dete! Ja na{ao bukvar i nau~io va{a slova...

nau~io da ~ita... ja sam u~iteq... Ja u Nema~koj u~io decu

da ~itaju i pi{u...

@IVANA. Na{a deca ne znaju da ~itaju i pi{u... U selu nema {kole,

nema u~iteqa... Svi su nepismeni i stari i mladi... Ja sam

nabavila bukvar za decu ali nema ko da ih u~i...

PITER: Ja }u nau~iti decu da ~itaju i pi{u... Ja u Nema~koj bio

u~iteq. U~io decu da ~itaju i pi{aju...

@IVANA: Ima{ li ti, tamo u Nema~koj neku familiju?

PITER: Ima familiju... Otac, majka, brat, sestra!

@IVANA: A `ena? Jesi li `ewen?

PITER: Bio `ewen. @ena ostavila, oti{la s drugim!

@IVANA: I ta tvoja kao i onaj moj... Tr~ao je za svakom sukwom i

duga~kom i kratkom. Taj nije znao {ta je dosta.

PITER: Moja tr~ala za pantalonama i duga~kim i kratkim!

@IVANA: E ba{ smo se ti i ja na{li! Na{la vre}a zakrpu...

PITER: Na{la vre}a za pi~ku... Ja ne razumem {ta to zna~i?

@IVANA: Te{ko je to objasniti! Ne mo`e{ ti to da shvati{! To ti

je Nemac kada dvoje, kako da ti ka`em, tu`nih, nesre}nih,

usamqenih qudi, na|u nekoga i onda vi{e nisu nesre}ni

nego postanu sre}ni! Jesi sada razumeo?

PITER: Sada sam razumeo! Dvoje se tu`nih na|u, prepoznaju i

zavole... I onda su veseli!

Heroji 89

@IVANA: Tako nekako... Samo se to u `ivotu retko dogodi... Ili

skoro nikada!

Seoska crkva.

Krov je popravqen... zidovi omalterisani...

Pop dr`i bo`iju slu`bu, pored wega Franc ma{e kandilom.

Pop peva “O~e na{...”

I SEQAK: Ima{ novog crkvewaka popo?

POP: Imam

II SEQAK: Odakle je do{ao?

POP: Iz planine... Ostao bez roditeqa, siro~e...

II SEQAK: A {to je tako }utqiv... Ne ume da peva?

POP: (Poverqivo)

On je gluvonem od ro|ewa... Niti {ta ~uje niti zna da

govori... ima zlatne ruke, mnogo je vredan... Radi po ceo

dan... Crkva mi kona~no li~i na dom bo`iji... Neka ga Bog

~uva i po`ivi...

U {tali kod Radovana.

Hans je namestio meh, raspalio vatru... kuje potkovice.

Sav je crn od dima i gari.

SEQAK: Hvala ti Radovane ko bratu ro|enom... Tri meseca nije

imao ko da mi potkuje kowa... Koliko sam du`an?

RADOVAN: Deset jaja i ka~icu kajmaka... I da se vidimo opet...

Kova~nica je otvorena od zore do mraka...

Ispred {tale red seqaka koji ~ekaju za potkivawe.

MIHAJLO: (Hansu)

Sedi, odmori da popijemo jednu rakiju!

HANS: (Me{a srpski i nema~ki)

Ja ne pije dok radim... Ja sam sebi dao normu: jo{ pet

potkovica za danas...

MIHAJLO: Ceo dan radi!

RADOVAN: To ti je Nemac!

MIHAJLO: Takvo ~udo jo{ nisam video u `ivotu! Niko ga ne tera a

on radi! I ni{ta mu nije te{ko!?

U {talu u|e Jelena.

90 Predrag Peri{i}

JELENA: Donela sam ve~eru!

HANS: Danke, frojlajn! Sada zavr{io posao, sada mogu da sednem

i da jedem!

Hans uzme petrolejku oka~i je o gredu.

HANS: Za{to kod vas nema elektri~ne struje?

JELENA: Nema... Grad je daleko... ko }e dovde da dovu~e struju?

Nema ko da radi! Mladi su oti{li iz sela u grad... Ostali

su samo `ene, deca i starci...

HANS: A ima li u selu `ice i debelih balvana?

JELENA: @ice ima, a ima i debelih blavana u {umi... Samo nema ko

da se~e!

HANS: Mi idemo u {umu, ise~emo drva, ja vama uvedem struju...

JELENA: Ti ba{ ima{ ve{te ruke! Sve {to dohvati{, napravi{!

HANS: Ja sam mehani~ar. Tamo u Nema~koj opravqam automo-

bile, kosilice za travu... Sve ma{ine ja znam da po-

pravim!

JELENA: A otkuda vi u na{em selu! Ovde zimi niko ne dolazi!

HANS: Pokvario se tenk... Nema rezervnih delova... ^ekamo da

po{aqu!

JELENA: I onda }ete da odete svojim putem?

HANS: Meni je ovde lepo... Ovde je sve mirno! Da ~ovek zaboravi

da je rat! Ako pre`ivimo rat, ja }u tebe da provozam

automobilom po selu!

JELENA: Ja bih umrla od straha!

HANS: Pored mene ne treba da se pla{i{...

[kolska u~ionica: prqavi podovi, razbijeni prozori... na sredini {kol-

ske u~ionice polomqena tabla.

Piter sa grupom dece kre~i zidove.

@ivana donosi vodu, pere pod u {koli.

Sa strane stoji grupa seqaka i posmatra.

@IVANA: Qudi {ta gledate, do|ite pomozite... Da o~istimo {kolu

da deca imaju gde da nau~e da ~itaju i pi{u...

I SEQAK: Nekako ~udno govori ovaj novi u~iteq!

@IVANA: Nije iz na{ih krajeva... Ali mnogo voli decu!

II SEQAK: Qudi da pomognemo bi}e dobro i za nas i za decu...

Heroji 91

Pored crkve – wiva.

Drve}e je ozelenilo, cve}e procvetalo. Franc kalemi vo}ke.

Iz crkve iza|e popova }erka, lepu{kasta devojka Milena...

MILENA: Donela sam ru~ak...

FRANC: Danke... Nije jo{ vreme ru~ku, mora jo{ da se radi!

MILENA: [ta ti to radi{?

FRANC: Kalemim paradajz na jabuku... Paradajz }e biti veliki kao

jabuka i ra{}e na drve}u...

MILENA: (Prekrsti se)

\avo te odneo, kako je to mogu}e... Paradajz da raste na

drvetu...

FRANC: Lak{e }e biti da se obere a bi}e i ukusniji!

MILENA: Sva{ta }ete vi Nemci da izmislite... Reci mi: kakvo je

selo u Nema~koj tamo gde ti `ivi{?

FRANC: Selo ko selo... Zemqa je tvrda kao kamen, nije kao ovde...

Ovde i {tap da zasadi{ i on }e roditi... A kod nas mora{

tri puta da ore{, da |ubri{... Mnogo radi{ a malo rodi!

MILENA: A ovde: malo radi{, mnogo rodi!

FRANC: Ja i ovde mnogo radim da bi rodilo! Va{a wiva kada

zasadim p{enicu mo`e celo selo da hrani! Ali mora da se

radi!

MILENA: [to ste vi Nemci ~udni qudi stalno bi da radite... Tamo

u Nema~koj ima{ porodicu...

FRANC: Imam oca i majku... I oni su seqaci, obra|uju zemqu kao i

vi...

MILENA: A `enu, ima{ `enu?

FRANC: Nemam, nisam stigao da se o`enim... Mi smo seqaci kao i

vi ovde... Dok nije po~eo rat ja sam obra|ivao zemqu,

sadio, `weo... A sada su mi majka i otac ko zna gde, brinem

za wih...

Iz crkve iza|e Pop.

POP: Franc, do|i ovamo da ve`bamo pevawe!

FRANC: Meni to te{ko ide. Ja nema glasa. Vi{e volim da orem i

kopam! @awem, sadim!

Pop u~i Franca da ma{e kandilom i peva “O~e na{...”

POP: Mora{ da nau~i{ da peva{... Nije te{ko ponavqaj za

mnom...

92 Predrag Peri{i}

FRANC: A kako gluv i nem ~ovek mo`e da peva?

POP: To }e biti ~udo, bo`ije ~udo... Odjednom si progovorio

jer ti se u snu javila Devica Marija... To }e da vrati u

crkvu sve nevernike. Kada vide da si ti progovorio i da

~uje{, pomisli}e da je to bo`ije ~udo i dolazi}e ponovo u

crkvu...

Hans, Mihajlo i Radovan vuku veliko stablo.

MIHAJLO: Tata je ne mogu vi{e! Ovaj Nemac }e nas ubiti... nikada

ovoliko nisam radio u svom `ivotu!

RADOVAN: Ako ho}emo struju moramo da se namu~imo...

MIHAJLO: Ja ne mogu vi{e... Boli me svaka kost... Srce }e da mi

prepukne... A i {ta }e nam struja? Celoga `ivota `ivimo

bez struje... Pa {ta nam fali, `ivi smo i zdravi... Sa

ovim Nemcem izgubi}emo i `ivot i zdravqe!

HANS: Mawe pri~e vi{e rada... Do no}i bar jo{ dve bandere da

odvu~emo u selo!

MIHAJLO: Tata, ka`i ne{to! Spasi me ove napasti!

RADOVAN: ]uti i radi!

MIHAJLO: Za{to da radimo kada nas niko ne tera! Hajde da podelimo

posao: ja }u da }utim a vi radite!

Ispred {kole, Piter sa nekoliko seqaka se~e daske, prave |a~ke klupe.

U crkvi.

Pop dr`i propoved... Zapeva... Odjednom zapeva i Franc.

Narod se u ~udu krsti.

POP: Narode, ~udo se dogodilo... Ovaj gluvonemi nesre}nik je

progovorio... U snu mu se javila Devica Marija... On ~uje,

on zna da govori.. To nas Bog blagosiqa i opra{ta nam

na{e grehe... Pomolimo se Bogu za wegovu milost i

dobrotu...

[kola.

u {kolskoj u~ionici sakupili su se seqaci i deca.

[kola je sre|ena, okre~ena, sve je ~isto i uredno. \a~ke klupe uredno

pore|ane...

Piter se popne na stolicu, za{rafi malu sijalicu.

Heroji 93

Sijalica u {koli zatreperi, upali se.

Deca se prvo vri{te od straha a zatim se raduju.

Seqaci boja`qivo prilaze i gledaju u sijalicu.

Piter ugasi petrolejku.

U ku}i kod Radovana... Umesto petrolejke gori sijalica.

Mihajlo sa oblogom le`i u krevetu, stewe i jau~e.

MARIJA: Onaj Nemac nam ubi dete!

RADOVAN: Bar }e od wega da napravi ~oveka...

MARIJA: Ka`e, sve ga boli ne mo`e da se pomeri...

RADOVAN: Vidi sine kako gori sijalica! Zar nisi ponosan {to smo

uveli struju?

MIHAJLO: Jao, sve boli i ruke i noge i le|a... Ne}u vi{e da radim!

U sobu u|e Jelena, sve~ano obu~ena.

RADOVAN: Jelena, za{to si se tako obukla... Da ne ide{ nekome na

svadbu ili na sahranu?

JELENA: Idem u {kolu?

MARIJA: Crna k}eri gde u ovo doba u {kolu?

JELENA: Ima igranka.

RADOVAN: [ta re~e?

MARIJA: To {to si ~uo! Do}i }e nam glave ovi tvoji Nemci!

RADOVAN: Za{to moji!

MARIJA: Zato {to si ih ti doveo u selo... Kada }e{ da ih vodi{ u

grad da ih preda{ vlastima?

RADOVAN: Na prole}e!

U {koli.

Franc svira na harmonici.

Deca se ludiraju tr~e po u~ionici.

Devojke i mladi}i stidqivo stoje uz zid.

Piter pri|e @ivani pozove je da igraju... @ivana stidqivo odbija,

pravda se da ne zna...

Piter joj obja{wava korake... igraju...

Hans igra sa Jelenom... Op{te slavqe...

Nekoliko starijih seqaka nepoverqivo vrte glavom...

94 Predrag Peri{i}

Ku}a kod Radovana.

Iz daqine se ~uje grmqavina... niz prozore se slivaju mlazevi ki{e.

MIHAJLO: Kakvo nevreme, ala grmi... Da nas ne pogodi grom...

RADOVAN: Ma nije to grmqavina od nevremena... To Nemci i Parti-

zani vode bitku za grad... Topovi su to Mihajlo a ne grom!

MIHAJLO: A ko }e tata da pobedi?

RADOVAN: Uvek neko pobedi!

MARIJA. Meni je vra~ara pre neki dan gledala u pasuq i ka`e mi:

crveni }e da pobede!

RADOVAN: Mnogo zna ta tvoja vra~ara!

MARIJA. Stiglo prole}e Radovane!

RADOVAN: Pa {ta?

MARIJA: Treba da odvede{ Nemce u grad i da ih preda{ vlastima...

Rekao si: kada do|e prole}e...

JELENA: Mama!

MARIJA: [ta je?

JELENA: Ni{ta...

RADOVAN: Put je raskva{en, te{ko je oti}i do grada!

MARIJA: Mo`e da se ide... Mo`e...

JELENA: Ja sam ~ula da je bujica potkopala most...

RADOVAN: Misli{ da je vreme da ih vodim u grad?

MARIJA: Ja tako mislim, da budemo mirni...

RADOVAN: Kako da ih vodim, ~uje{ pucwavu... Da sa~ekamo prvo da

vidimo ko }e da pobedi pa onda da ih vodim...

MARIJA: Da ne bude kasno?

RADOVAN: Nikad nije kasno... Tri puta meri jednom seci... Zamisli

ako ih odvedem u pogre{nom trenutku... Ako kojim slu-

~ajem pobede oni koji ne treba da pobede a izgube oni koji

ne treba da izgube, {ta onda? Kako objasniti: otkuda kod

mene Nemci?

MARIJA: Ja samo ka`em: boqe ih vodi na vreme! Boqe i za wih i za

nas! Jer ovo na dobro ne}e iza}i!

RADOVAN: I to ti je rekla tvoja vra~ara?

MARIJA: Ne, to mi govore moje o~i koje sve vide! I moja pamet koja

sve razume!

Heroji 95

U ku}i kod @ivane.

Piter pravi deci bukvar... Rukom ispisuje slova.

Off tutwava topova.

@IVANA: Za{to ne legne{, kasno je?

PITER: Pravi deci bukvar da imaju odakle da u~e... Mora svako

dete da ima bukvar!

@IVANA: I sve si to sam rukom ispisao?

PITER: Moram, ja sam wihov u~iteq!

U ku}i je sve je sre|eno, ~isto... deca spavaju...

Sve bli`a tutwava artiqerije.

@IVANA: Pucaju... Bore se za grad... Na{i i va{i...

PITER: Sve su bli`e i bli`e...

@IVANA: Ko zna {ta nam nosi novi dan? Ho}u da ti ka`em : `ivot

mi se promenio od kada si ti do{ao... Ja sam do tada znala

samo za muku! A od kada si ti do{ao kao da me je sunce

obasjalo...

PITER: I meni je lepo kod tebe... volim i tebe i decu!

@IVANA: Ba{ si dobar ~ovek... Samo {teta {to si Nemac!

PITER: Pa i ja sam ~ovek... Iako sam Nemac!

@IVANA: A {ta ako do|u u selo partizani?

PITER: Ne znam... Neprijateq. Ode glava!

@IVANA: A ako do|u Nemci?

PITER: Dezerter. Opet, ode glava! Ko god da do|e meni nema

spasa! Ali budi sigurna: tebe i decu ne}u ostaviti!

Piter }uti nastavi da ispisuje bukvar.

@IVANA: Petre, ho}e{ da me nau~i{ da ~itam i pi{em, sramota me

od dece... Oni ~itaju i pi{u a ja ni{ta ne razumem...

PITER: (Uzme |a~ku tablicu i kredu)

Ho}u...

(Uhavati je za ruku)

Kosa tanka, uspravna debela, popre~na crtica vesela... I

to je slovo A!

@IVANA: Pa to nije ni{ta te{ko... I ve} sam nau~ila jedno slovo...

PITER: Dva crtice i slovo V, kru`i} je slovo O, dve ta~kice i L,

jedna uspravna je I, kada se dr`e ze ruku je M, jedna na

drugu i to je T, jedna velika dr`i tri male je E... Pro~itaj

{ta sam napisao...

96 Predrag Peri{i}

@IVANA: (Sri~e)

V... O... L... I... M... T... E...!

Piter je ne`no zagrli i poqubi...

Iz daqine se ~uje tutwava topova...

U ku}i kod Radovana.

Dotr~i jedno dete.

DETE: ^ika Radovane, poslao me tata da vam ka`em, gore u

planini gde smo ~uvali ovce... ^eta partizana ide prema

selu...

RADOVAN: Brzo u selo!

(Mihajlu)

Javi Francu i Piteru, neka odmah do|u kod nas u {talu...

MIHAJLO: Tata, {ta }e da nam rade partizani kada saznaju da smo

~uvali Nemce?

RADOVAN: Ima da nas streqaju i da nam posmrtno dodele orden za

glupost! Meni prvog a tebi drugog reda! Jesi zadovoqan!

Planinska kosa iznad sela.

Na padinu iznad sela iz {ume izlazi komandant partizana, visoki

brkajlija razgleda dvogledom okolinu... Digne ruku kolona se zaustavi.

U {tali kod Radovana.

Kroz prozor na krovu Radovan dvogledom osmatra. U {talu utr~e

Mihajlo, Hans, Petar i Franc.

HANS: [ta se doga|a?

RADOVAN: Partizani... Idu prema selu!

Tri mladi}a upla{eno gledaju u Radovana.

RADOVAN: Ulazite u seno!

PITER: [ta?

RADOVAN: Ulazite u seno!

Nemci se bace u stog sena... Sa wima se u seno zavu~e i Mihajlo.

RADOVAN: (Izvla~i Mihajla iz sena)

Ti izlazi napoqe... [ta }e{ ti u senu!

MIHAJLO: (Trese se od straha)

Dra`i su ti Nemci od ro|enog sina!!!

U {talu u|e Marija.

Heroji 97

MARIJA: Crni Radovane, {ta to radi{, za{to ih krije{?

RADOVAN: [ta da radim... Da ih predam partizanima da ih stre-

qaju!?

MIHAJLO: Za{to da ih streqaju?

RADOVAN: Zato {to su Nemci!

MARIJA: Ni{ta oni nisu krivi, oni su jo{ deca... Ako im ti lepo

objasni{...

RADOVAN: Dok ja objasnim ode wima glava!

MARIJA: A {ta ako neko u selu potka`e?

RADOVAN: Ode nama glava!

MARIJA: Svi }emo nastradati zbog te tvoje lude glave! Idem i ja u

seno!

Partizanski komandant kroz dvogled posmatra selo...

Na brdu vi{e sela stoji tenk prekriven grawem, sav zarastao u travu.

PARTIZAN: Ho}emo li u selo dru`e komandante da se ugrejemo i

nahranimo?

KOMANDANT: (Pru`i mu dvogled)

Pogledaj i reci mi {ta vidi{?

PARTIZAN: Ni{ta dru`e Komandante, sve je mirno...

KOMANDANT: Pogledaj tamo levo, iznad sela u brdu...

PARTIZAN: Boga mu jebem, pa ono je tenk... Nema~ki tenk!

KOMANDANT: Dobro su ga zakamuflirali, da ga ne primetimo...

PARTIZAN: Eno i `ice... Izgleda da su razvukli telefone po celom

selu...

KOMANDANT: To mora da je ve}a nema~ka jedinica ~im imaju i tenk... U

svakoj ku}i je sigurno po jedan Nemac...

Komandant osmatra kroz dvogled.

Pored kolone partizana prolazi Seqak. Seqak je mali. @ena je krupna.

@ena nosi Seqaka na le|ima.

KOMANDANT: Stari jel ti ide{ iz sela?

SEQAK: Da, iz sela!

KOMANDANT: A kuda si krenuo?

SEQAK: U grad, vodim `enu kod doktora... mnogo je bolesna... Jedva

ide...

98 Predrag Peri{i}

KOMANDANT: Jel’ ima u selu Nemaca?

SEQAK: Ima!

KOMANDANT: Koliko ih ima?

SEQAK: Ja sam video tri: jednog u {koli, jednog u kova~nici i

jednog u crkvi...

KOMANDANT: Zaseda! Dobro su se rasporedili... Hvala stari...

@ena uprti Seqaka na le|a i odu sa scene.

KOMANDANT: Drugovi, Nemci su u selu... Sigurno se radi o bataqonu a

mo`da i o celoj diviziji... Imaju i tenkove... To je zaseda...

Povla~imo se... Trkom prema {umi...

Partizani tr~e prema {umi... Nestaju u {umi.

U {tali.

Mihajlo proviri iz sena.

MIHAJLO: Tata, jel idu?

RADOVAN: Stali su iznad sela ne{to osmatraju!

MIHAJLO: Ako do|u nema nam spasa! Tata, jel’ idu u selo?

RADOVAN: Jok... Tr~e prema {umi...

MIHAJLO: A {to tr~e prema {umi? Jel ih neko juri?

RADOVAN: Niko ih ne juri!!!

MIHAJLO: Sami tr~e prema {umi? A da ih nisu napali obadi ili

p~ele? Ili ne daj Bo`e da nisu nagazili na mraviwak?

RADOVAN: Tr~i za wima pa ih pitaj!

U crkvi.

Pop se moli ispod ikone Majke Bogorodice.

POP: Bo`e, pomozi nam i spasi nas onog ludog Radovana zbog

koga }emo glave izgubiti u ova nesre}na vremena!

MILENA: Tata, ru~ak je na stolu!

POP: Partizani, dolaze u selo, sve }e nas pobiti...

MILENA: Kakvi partizani? Ja sam sada do{la iz sela. Nema u selu

partizana!

POP: Kako nema... Javili seqaci da su na brdu iznad sela i da

idu prema selu...

Heroji 99

MILENA: Predomislili su se i oti{li na drugu stranu u susedno

selo!

POP: Hvala ti Bo`e, spasitequ na{... Franc, `iv si, hvala

Bogu, ja sam se upla{io {ta }e biti sa nama ako do|u

partizani!

FRANC: Ja, o~e, nisam nikoga ubio... Nisam ni metak ispalio u

ovom ratu!

POP: Znam, ali ti si Nemac... U ovo ludo vreme to je dovoqno da

izgubi{ glavu... Obuci se idemo na sahranu u susedno

selo... Danas je sve mawe `ivota a sve vi{e smrti...

FRANC: (Veselo)

Sahrana, sahrana!

POP: Sahrana a ne svadba...

U {koli.

Dva seqaka vode za ruku dvoje male dece.

I SEQAK: U~itequ, mi smo do{li da se raspitamo da li mo`e{ i

na{u decu da primi{ u {kolu!

II SEQAK: Mi smo iz susednog sela, s one strane brda, kod nas nema

{kole... Ima {kola ali nema u~iteqa... A va{a {kola se

ra{~ula po celom kraju, mislimo, za{to na{a deca da

budu nepismena a va{a pismena...

I SEQAK: Mi }emo da platimo koliko treba!

PITER: [kolovawe je kod nas besplatno... Deca sve dobiju bes-

platno i sveske i kwige... Naravno, primi}u ih... Iz svih

okolnih sela deca dolaze kod nas u {kolu... Bi}e mesta i

za va{e...

I SEQAK: Hvala ti U~o, mnogo si nas zadu`io! Neka ti je sa sre}om!

Dva seqaka idu kroz selo.

II SEQAK: ^udan mi u~iteq, nekako ~udno govori... I {to je jo{

ve}e ~udo: ne tra`i novac... Kao da nije od na{ih?

I SEQAK: I nije od na{ih?

II SEQAK: Kako nije od na{ih... A ~iji je?

I SEQAK: Nemac...

II SEQAK: [ta ka`e{, Nemac?

100 Predrag Peri{i}

I SEQAK: Da ti objasnim... dovodio ga je Radovan da prezimi kod

mene, a ja budala nisam hteo da ga uzemem. Upla{io sam

se...

II SEQAK: De{ava se ponekad: od tame ne vidi{ svetlo! Pa krene{

putem za koji ne zna{ kuda vodi!

I SEQAK: Te{ko je biti pametan u smutna vremena! I kada misli{

dobro ispadne na zlo!

II SEQAK: I obrnuto: i zlo se nekada poka`e ko’ dobro!

Dva seqaka idu kroz selo... Okre~ene ku}e, ure|ene ulice... bandere za

struju... Seqaci gledaju, ~udom se ~ude... Na tablama natpisi ulica:

“[ilerova”, “Ludviga van Betovena”, “Geteovo soka~e”.

I SEQAK: Vidi, ~uda nevi|ena, promenili nazive ulica!

II SEQAK: [ta su napisali, kako im se zovu ulice?

I SEQAK: “[ilerova”, “Geteova”, “Ludviga van Betovena”!

II SEQAK: Ko su ti sad pa ti?

I SEQAK: Nemam pojma, neki wihovi!

II SEQAK: Meni je lak{e bilo da upamtim one stare nazive!

I SEQAK: A kako su se ranije zvale?

II SEQAK: Nikako!

Do|u do ku}e u kojoj `ivi Radovan...

I SEQAK: Dobar dan Radovane!

RADOVAN: Dobar dan Sredoje... Koji vetar vas donese u na{e selo?

I SEQAK: Doveli smo decu u {kolu...

II SEQAK: Radovane, dobro ti ide posao...

RADOVAN: Ne mogu da se po`alim.

I SEQAK: Dobar ti ovaj momak... Pro~uo se, nema takvog kova~a

odavde do mora!

RADOVAN: Boga mi i nema... Radi od jutra do mraka i opet ne mo`e da

postigne...

I SEQAK: Eh da mi je onda bila dana{wa pamet kud’ bi nam bio

kraj... Se}a{ se kad si ga dovodio kod mene da prezimi?

RADOVAN: Se}am se: a ti me izbacio iz ku}e, ni rakiju nisam popio...

Bio si se upla{io kada si video Nemca, kao da si samu alu

video!

Heroji 101

I SEQAK: Pogre{io sam, izvini... pokajao sam se ali ne vredi! Mi

pocrkasmo od gladi i zime... A vi imate i hrane i struje...

I vi{e nego {to vam treba!

RADOVAN: Imamo, imamo... ponekad i pretekne!

I SEQAK: Radovane, pomagaj brate... Kom{ije smo, prijateqi... Ho}u

ne{to da ti predlo`im!

RADOVAN: Da ~ujem!

I SEQAK: Da nam ti pozajmi{ tvoje Nemce na izvesno vreme... Da

do|u u na{e selo da uvedu struju, otvore {kolu, ko-

va~nicu... Da nam pomognu da pre`ivimo dok ne do|u boqa

vremena!

RADOVAN: A {ta vi meni nudite za uzvrat? Oni su ratni zarob-

qenici... Po @enevskoj konvenciji ja ne smem da ih mu~im

i iskori{}avam...

II SEQAK: Ostavi ti sada te konvencije... Ako mi mo`emo da se

dogovorimo kao qudi!

I SEQAK: Rat }e se zavr{iti jednog dana... Na{i }e pobediti Ra-

dovane!

RADOVAN: A koji su to “va{i”?

I SEQAK: Zna{ ti dobro ko je sve iz na{eg sela... Kada se rat

zavr{i, onda }e se pitati: ko je bio na kojoj strani?Ko je

koga pomagao?

RADOVAN: Ja sam ih zarobio i preda}u ih onima koji pobede! Ma ~iji

bili...

II SEQAK: Dobro, samo mnogo ih pazi{... Kao najro|enije... Da ti se

sutra to ne uzme za zlo!

RADOVAN: [ta vi meni nudite?

I SEQAK: I mi imamo zarobqenika... Amerikanca, pilota... Sru-

{io se iznad na{eg sela... Crn kao gar! Pla{e ga se deca i

`ene kao vraga!

RADOVAN: A jel’ taj zna {ta da radi?

I SEQAK: Zna, kako da ne zna!

II SEQAK: Odli~no igra karte... Igra poker po ceo dan... Pola sela

je opeqe{io...

RADOVAN: Boqe da vi wega zadr`ite za sebe... A ja da ~uvam moje

Nemce...

I SEQAK: Imamo i ne{to komunista, pobegli su iz grada pa se kriju

u na{em selu...

102 Predrag Peri{i}

RADOVAN: A jel znaju oni ne{to da rade?

I SEQAK: Ma jok, oni samo sede i filozofiraju...

RADOVAN: [ta }ete kada ste zle sre}e! Ovaj moj Nemac radi po ceo

dan! Niti se kocka, niti juri `ene, ne opija se, ni{ta ne

pita, ne filozofira, ne interesuje se za politiku... Samo

}uti i radi...

I SEQAK: Zna~i ne}e{?

RADOVAN: Ne}u

I SEQAK: Radovane, kad do|e oslobo|ewe nekom }e svanuti a nekom

}e smrknuti!

RADOVAN: Nekom obojci a nekom opanci... Takav ti je `ivot! Tu se

ni{ta ne mo`e!

Piter sa decom {eta kroz {umu.

PITER: Deco, kako }emo da odredimo strane sveta? Gledamo sa

koje strane na drvetu raste mahovina, to zna~i da je to sa

te strane... Ka`i ti Jovane!

JOVAN: Sever!

PITER: Ta~no... Vidite oluja je oborila ovo drvo... Po ovim

krugovima mo`emo da odredimo koliko je drvo staro... A

sada }emo da crtamo. Nacrta}emo na{e selo kako ga

vidimo odavde...

Deca crtaju, Piter im ispravqa crte`e.

Jedno dete dohvati crvenu boju i na tenku nacrta veliku zvezdu pe-

tokraku...

Deca se smejuqe... Piter ni{ta ne prime}uje...

U crkvi.

POP: Svi su nam ambari puni! Do{li seqaci {to si ih pozvao!

FRANC: Neka uzmu `ita koliko mogu da ponesu... I za sebe i za

kom{ije...

Seqaci dolaze i nose yakove `ita na le|ima.

I SEQAK: Koliko treba da se plati za `ito?

FRANC: Ni{ta, besplatno! Nosi koliko ti treba!

II SEQAK: Delite besplatno `ito?

Heroji 103

FRANC: Toliko je rodilo, ima za sve...

I SEQAK: To ne}e iza}i na dobro! To nije nikada bilo, niti }e

biti! Niko nama nije dao ni{ta besplatno!

II SEQAK: Ako ne plati{ na mostu, plati}e{ na }upriji!

FRANC: Ni{ta ja vas ne razumem! Ako ho}e{ nosi – ako ne}e{,

ostavi!

Seqanka mu qubi ruke...

SEQANKA: Da te Bog po`ivi na hiqadu leta... Ti si na{ spasilac, ti

si na{ an|eo... Sam te je Bog poslao da nas spase{ od

uni{tewa i smrti...

SEQAK: Mo`da je to dobro a mo`da i zlo! Ko }e ga znati?

POP: Bog jedini sudi {ta je dobro a {ta je zlo!

Milena i Franc {etaju kroz vo}wak.

Franc ubere jedan paradajz koji raste na drvetu.

FRANC: Probaj... [ta ka`e{?

MILENA: Paradajz...

FRANC: A raste na drvetu... [ta sam ti rekao proletos...

MILENA: Ne mogu da verujem: veliki je i ukusan kao jabuka... A raste

stvarno na drvetu...

FRANC: Nauka je ~udo... Jednoga dana, qudi }e sami da prave

`ivotiwe a mo`da i qude prema sebi i drugima...

MILENA: Ne razumem?

FRANC: Na primer, ima{ psa koga voli{ ili ovcu, kravu... uzme{

jednu }eliju, zamrzne{, oplodi{ i rodi se isto takvo

ku~e, ovca ili krava...

MILENA: Izmi{qa{... Qudi i `ivotiwe su smrtna bi}a... Ne

mo`e{ ih ponovo napraviti... @ivot daje i uzima Bog!

FRANC. Ali u dalekoj budu}nosti u XXI veku sve }e biti mogu}e...

Qudi }e leteti na Mesec, oko Zemqe kru`i}e ve{ta~ki

sateliti...

MILENA: Ni{ta ja tebe ne razumem... Ti to sve ne{to izmi{qa{!

Franc, {ta }e{ ti da radi{ kada se zavr{i rat?

FRANC: Ako ostanem `iv, vrati}u se u Nema~ku... Upisa}u Poqo-

privredni fakultet i bavi}u se naukom...

MILENA: Sigurno tamo ima{ nekog ko te ~eka.

104 Predrag Peri{i}

FRANC: Nemam nikoga...

MILENA: Svi mu{karci tako govore... dok ne dobiju ono {to tra`e!

FRANC: Ja zaista nemam nikoga... Pro{lo put kada si me pitala

nisam ti rekao istinu... Roditeqi su mi umrli kada sam

bio mali... Usvojila me je jedna porodica, oni su me

odgajili... Pred rat, wih su odveli u logor...

MILENA: Za{to su ih odveli u logor...

FRANC: Tek sam tada saznao... Oni su Jevreji! Sve sam poku{ao da

ih izvu~em iz logora... Nisam uspeo... Ko zna da li su danas

jo` `ivi...

Prema wima tr~i Pop... Jedva govori od straha.

POP: Brzo kod Radovana u {talu... Prema selu ide ~eta Ne-

maca... Kakve }e se jo{ nesre}e sru~iti na na{u glavu...

Bo`e jedini ti zna{ {ta nas ~eka u ova nesre}na vre-

mena? Sada nam nema spasa, sve }e nas va{i pobiti!

U {tali kod Radovana.

Radovan gleda kroz dvogled.

RADOVAN: Pancir divizija idu prema selu!

MIHAJLO: Tata, sada nam definitivno nema spasa... Obesi}e nas o

prvu kru{ku, zato {to smo im zarobili vojnike...

MARIJA: Crni Radovane, {ta }emo sada? Spali}e selo zbog tebe!

RADOVAN: I ja mislim da je kucnuo sudwi ~as... do|ite da se izqu-

bimo i oprostimo... Ja }u da ka`em da sam sve sam uradio...

da niko od vas ni{ta nije znao... ja sam ih zarobio, neka

meni sude...

HANS: U salamu!

RADOVAN: Molim?

HANS: U salamu...

RADOVAN: Kakvu salamu?

HANS: U slamu! Tata, ja sada vas sakrijem u salamu... Ja raz-

govaram sa Nemcima... Ja vas spasim. U slamu! Tata ja vas

volim.

Radovan, Marija, Mihajlo i Jelena se zavla~e u stog sena.

Nema~ki komandant zaustavi kolonu vojnika.

Kroz dvogled osmatra okolinu.

KOMANDANT: Pogledaj kroz dvogled i reci mi {ta vidi{?

Heroji 105

NEMAC: (Gleda)

Ni{ta, her major, sve je mirno!

KOMANDANT: Pogledaj tamo gore iznad sela!

NEMAC: Mein Got... Tenk, partizanski tenk! Vidim i `ice... Ra-

zvukli su `ice po celom selu... To je zaseda Her major!

KOMANDAT: Trkom nazad u {umu!

Nema~ki vojnici tr~e u {umu.

U {tali.

MIHAJLO: (Proviri iz sena)

Jel’ idu prema selu?

RADOVAN: Ne... Tr~e u {umu!!!

MIHAJLO: A za{to tr~e u {umu?

RADOVAN: Nemam pojma!

MIHAJLO: Da nisu nagazili na otrovne pe~urke! Ili ne daj Bo`e da

ih nisu napale smrdi-bube!

RADOVAN: Pobego{e u u {umu... Ne}e kod nas ni Nemci ni Par-

tizani... Ne{to nije u redu!

HANS: Mo`da smo fali~ni.

U kova~nici.

Hans radi. U|e Jelena.

JELENA: Hans, donela sam ti ru~ak!

HANS: Hvala!

JELENA: Ja treba tebi da zahvalim {to si nas danas spasao od

Nemaca!

HANS: Nije to ni{ta!

JELENA. Da te pitam ne{to? Kada si danas video tvoje, za{to nisi

oti{ao?

HANS: Mrzim rat, mrzim da ubijam qude...

JELENA: Jednoga dana, kada se rat zavr{i, ti }e{ se vratiti u

Nema~ku, zar ne?

HANS: Ne znam... Mo`e se desiti i da ostanem...

JELENA: Za{to bi ostajao {ta tebe ovde privla~i?

HANS: Ima neko zbog koga vredi ostati?

106 Predrag Peri{i}

JELENA: A ko je to?

HANS: Do|i da ti ka`em da niko ne ~uje...

Jelena mu pri|e, Hans je zagrli...

U ku}i.

Radovan sedi zami{qen... Marija prede vunu.

MARIJA: [to si se zamislio Radovane?

RADOVAN: Onako...

MARIJA: Jel’ zbog Jelene?

RADOVAN: Za{to zbog Jelene?

MARIJA: Ima{ li ti o~i Radovane?

RADOVAN: Imam?

MARIJA: I {ta vidi{?

RADOVAN: Ni{ta...

MARIJA: Jesi primetio da nam dete ne izbija iz {tale... Misli{ da

je to zbog Rumenke... Ne razdvaja se od onog Nemca... Crni

Radovane, nisam pametna {ta nam je ~initi... Bedu si nam

na vrat navukao...

RADOVAN: Ja odoh u planinu, ne ~ekajte me na ru~ak!

Radovan dolazi do tenka.

Obilazi oko tenka... S jedne strane na tenku nacrtana velika crvena

petokraka...

S druge strane veliki kukasti krst...

Odjednom sve mu postane jasno... Nasmeje se i krene prema selu...

U ku}i kod Radovana.

Veje sneg... U ku}u u|e Radovan sav pokriven snegom...

RADOVAN: Marija, Marija da ti ka`em ne{to... Za{to vojske nas

zaobilaze...

MARIJA: Za{to?

RADOVAN: Zato... Zato... Zato {to je sve zaledilo...

MARIJA: Zato {to je sve zaledilo... Ma {ta pri~a{? Pa normalno

da je zaledilo kada je zima... A ti jo{ nisi odveo Nemce u

grad?

RADOVAN: Kako }u kada je zima... Na prole}e!

Heroji 107

MARIJA: Jedno je do{lo i pro{lo... Radovane, opameti se... Vidi{

da Nemci gube rat... Visi}e{ na prvoj banderi kada

partizani do|u u selo! I to na onoj koju si sam podigao i

sproveo struju...

RADOVAN: [ta da radim nema mi povratka! Kada krene{ krivim

putem, te{ko je na}i pravi!

MARIJA: Kada bi unapred znali koji je pravi put mawe bi bilo

nesre}a u `ivotu! Ja vidi{ {to vidim! ^ujem {to ~ujem!

Sva{ta se po selu pri~a! Ne}e iza}i na dobro!

RADOVAN: Samo da okopni sneg, odmah ih vodim u grad!

U {tali kod Radovana.

Mihajlo igra poker sa ameri~kim pilotom koji je crnac.

CRNAC: Ja }u tri karte!

MIHAJLO: Ja }u dve! Pot!

CRNAC: Repot!

MIHAJLO: Platio...

CRNAC: ^etiri keca...

MIHAJLO: (Besno baci karte)

^etiri kraqa!

U {talu u|e Radovan.

RADOVAN: [ta to radi{ Mihajlo...

MIHAJLO: Igram poker sa ovim |avolom!

CRNAC: Sve ovo moje i ku}a i {tala i krava...

RADOVAN: Kako tvoje? Otkud tvoje?

CRNAC: Dobio na kartama od tvog sina... On sve prokockao... Sve

je ovo moje...

MARIJA: Crni Radovane pa {ta }emo sada? Gde }emo mi da `ivimo?

RADOVAN: Eto ti, htela si da pri~uvamo i saveznike... A oni nas

opeqe{ili...

U {talu u|u dva seqaka vode trojicu Nemaca.

I SEQAK: Evo, vra}amo ti Nemce kako smo se i dogovorili!

108 Predrag Peri{i}

II SEQAK: Uveli su struju i kod nas u selo... Okre~ili {kolu,

asfalatirali glavnu ulicu, napunili ambare p{enicom...

Ali {ta vredi, do{la vojska i sve popalila... Kroz na{e

selo stalno prolaze neke vojske... Sve nam uni{ti{e i

odneso{e...

I SEQAK: A vi vidim lepo `ivite...

II SEQAK: Kod vas niko ne svra}a... Vojske prolaze i odlaze a vas

zaobilaze?

RADOVAN: Nas zaobilaze nekako im nismo na putu... Malo smo skraj-

nuti...

I SEQAK: Radovane, va{e selo je na glavnom putu... Kako to da vas

vojske obilaze?

RADOVAN: I ja se to pitam?

II SEQAK: Bog vas ~uva...

RADOVAN: Malo Bog a malo i na{a pamet... Nego vodite mi {to pre

ovog saveznika dok nas nije doveo do prosja~kog {tapa...

Mi nekako lak{e izlazimo na kraj sa neprijateqem nego

sa saveznicima...

MIHAJLO: Tata, Nemci idu prema selu!

I SEQAK: Dolaze Nemci? Da mi be`imo da nas ne uhvate sa ovim

Amerikancem.

RADOVAN: Ni{ta vi ne brinite, ne}e oni u na{e selo!

I SEQAK: Ma to se nikada ne zna, da mi be`imo dok je vremena...

Seqaci sa Crncem brzo iza|u iz {tale.

MIHAJLO: (Gleda kroz dvogled)

Tata, ovo izgleda nisu Nemci... Imaju neku ~udnu uni-

formu... Na glavi im neko perje, kao da su ne daj Bo`e

velike koko{ke!

Radovan gleda kroz dvogled.

RADOVAN: Sine, to su Italijani...

MIHAJLO: A sada je meni jasni za{to ih kod nas zovu koko{ari.

^eta Italijana. Naleti na Seqaka i Amerikanca.

KOMANDANT: Porka mizerija... Amerikano... Invazija! Amerikano do-

{li na Balkano...

Italijani se sjure se prema selu.

Heroji 109

Radovan gleda kroz dvogled... U {talu u|e Mihajlo.

RADOVAN: Ceo rat smo pregrmeli gde sada da nastradamo od Ita-

lijana!

Italijani sa dignutim rukama u vis idu kroz selo.

Nalete na dva seqaka koji idu sa Crncem.

Italijani grle i qube Crnca.

ITALIJANI: Amerikano, amerikano... Frateli...

Dvori{te Radovanove ku}e.

U dvori{te ulazi grupa Italijana sa rukama podignutim u vis u znak

predaje.

MIHAJLO: Tata, do{li Italijani!!!

RADOVAN: Italijani... Sada nam stvarno nema spasa! [ta ho}e?

Italijani bacaju oru`je.

MIHAJLO: Tata, predaju se... Bacaju oru`je...

KOMANDANT: Italija, kaput... Gde su Amerikano?

RADOVAN: Kakvi Amerikanci, nema ovde Amerikanaca!

KOMANDANT: Kako nema Amerikanaca... Mi videli...

RADOVAN: Vezuj ih i vodi u {talu!

MARIJA: Crni Radovane, ko }e ishraniti ovoliku vojsku? Ho}e{ i

wih da dr`i{ do prole}a?

RADOVAN: Ne}u... Ove sutra vodim u grad!!

MARIJA: Ti sam zarobi vi{e neprijateqske vojske nego sve ove

partizanske ~ete {to se lomataju po planinama...

RADOVAN: [ta da radim kada mi ide od ruke! Ni metak nisam

ispalio a vidi puna ku}a zarobqenika!

MARIJA: Crni Radovane, ko }e to sve nahraniti...

U crkvi.

Ispred oltara su Piter i @ivana...

@ivana je sa velikim stomakom.

RADOVAN: Pope, do{la deca da ih ven~a{... Na putu im dete pa ne}e

da `ive u grehu!

POP: Kako da ih ven~am, on nije na{e vere!

110 Predrag Peri{i}

RADOVAN: Zar je sada va`na vera, o~e... Rat je, qudi ginu svakoga

dana..

U crkvu u|u Hans i Jelena... I Jelena je sa velikim stomakom.

RADOVAN: [ta }e{ ti ovde...

JELENA: Tata, moram ne{to da ti priznam...

RADOVAN: Nemoj ni{ta da mi priznaje{, vidim i sam... Pope, ven-

~avaj i wih... Ne}u da mi se unu~e rodi ko kopile!

POP: Ne smem da ih ven~am, ne smem od Boga...

U crkvu u|u Franc i Milena... I Milena je sa velikim stomakom.

MILENA: Tata, i mi smo re{ili da se ven~amo... Molim tvoj bla-

goslov...

POP: Bo`e, {ta me sna|e... Ali {ta je tu je... do|ite deco da vas

prvo krstim a onda da vas ven~am!

RADOVAN: I Bogu }e biti milo da se u ova nesre}na vremena kada se

svi mrze neko i zavoli!

Pop krsti Franca, Pitera i Hansa, zatim ih ven~ava po pravoslavnim

obi~ajima...

U ku}i kod Radovana.

Marija quqa kolevku... Napoqu prole}e.

MARIJA: Radovane, do|e i pro|e, jo{ jedno prole}e...

RADOVAN: Do|e i pro|e...

MARIJA: A ti ih ne odvede u grad!?

RADOVAN: Kako da ih sada predam vlastima kada su nam rod naj-

ro|eniji?

MARIJA: Ne}e ti glava jo{ dugo biti na ramenima!

RADOVAN: Za svoju ne brinem, samo da va{e sa~uvam!

^uje se pucwava, rafali iz mitraqeza.

MARIJA: ^uje{ tu pucwavu! Bore se na{i i wihovi!

RADOVAN: Bore se! Samo ja vi{e ne znam ko su na{i a ko su wihovi!

Nekako mi se u glavi zbrkalo!

MARIJA: Samo ti filozofiraj dok te ne stave ispred zida i po

“kratkom postupku”. Budi siguran ne}e ti suditi! Ne

nadaj se!

Heroji 111

RADOVAN: Moja luda glava je sa~uvala mnoge pametne glave... Pro-

|o{e ~etiri godine rata a nismo ih ni osetili... Nikada

boqe nismo `iveli! Spasao sam selo! To }u im re}i kada

do|u!

MARIJA: Ja se pla{im da ne}e imati ko da slu{a!

Trg u selu.

Okupila se grupa seqaka... Me|u wima i Radovan, Mihajlo i dva seqaka.

Sredinom puta dolaze partizani.

Zaustave se na seoskom trgu...

Jedan partizan se popne na tribinu.

PARTIZAN: Drugovi seqaci, rat je zavr{en! Fa{isti~ka Nema~ka je

pobe|ena... Na{a slavna Narodnooslobodila~ka vojska na

~elu sa drugom Titom izvojevala je pobedu. Pobeda je

skupo pla}ena. Mnogo na{ih drugova palo je u borbi sa

mrskim neprijateqem... Dok su se oni borili po {umama

mnogi do vas su sedeli po ku}ama... Svi oni koji su

sara|ivali na bilo koji na~in sa neprijateqem bi}e

najstro`ije ka`weni... Da `ivi KPJ! Da `ivi NOB! Da

`ivi drug Tito!

Dva seqaka pri|u Radovanu.

I SEQAK: Do{ao i tebi crni petak, Radovane!

RADOVAN: Za{to?

II SEQAK: ^uje{ li ti {ta ovaj govori?

I SEQAK: Sada }e da se svode ra~uni... Sada }e da iza|e istina na

videlo! Neko je ~uvao komuniste, neko saveznike, a neko...

RADOVAN: Ti Sredoje, boqe }uti... I ti si ih vodio u tvoje selo da ti

uvode struju i zidaju {kolu... Ako se ra{~uje ne}e ni tebi

~itava glava ostati na ramenima...

PARTIZAN: Drugovi seqaci, jedan rat smo dobili, sada po~iwe novi

rat, nova Revolucija. Po~iwemo da gradimo put u komu-

nizam! Drugovi seqaci, u komunizmu u svakoj ku}i }e biti

elektri~na struja, svako dete }e i}i u {kolu... Ambari }e

biti puni `ita, obori puni sviwa... Sve }e biti besplat-

no... Svako }e uzimati koliko mu treba! Da `ive drugovi

Marks i Engels... Da `ivi drug Staqin! Da `ivi KPJ!

112 Predrag Peri{i}

U {tali kod Radovana.

Mihajlo i Radovan krune kukuruz.

MIHAJLO: Tata, a ho}e li oni sada nas da streqaju?

RADOVAN: Ho}e!

MIHAJLO: Za{to tata, ni{ta nismo uradili...

RADOVAN: Pa ba{ zato {to ni{ta nismo uradili... Ako budemo

imali sre}e mo`emo da se izvu~emo sa do`ivotnom ro-

bijom... Ali, sumwam...

MIHAJLO: Tata, ja ne}u da idem u zatvor...

RADOVAN: Ne}e{ ti da ide{, i}i }e tata... Ja sam sve zakuvao, red je

i da sam sve pokusam... Sutra }u da idem u grad da se sam

prijavim... Da im u{tedim benzin, da ne dolaze po mene...

Samo ti meni ne{to da objasni{ Mihajlo: ako sam ja

dobro razumeo onoga {to je govorio na Trgu, to za {ta }e

oni sada da se bore, za taj komunizam... Mi to ve} imamo u

selu... Mi smo se za to ve} izborili... Imamo struju u

svakoj ku}i, deca idu u {kolu, besplatno delimo `ito... I

to sve zahvaquju}i ovim na{im Nemcima!

MIHAJLO: Naravno, kada su oni izmislili komunizam!

RADOVAN: [ta? Nemci izmislili komunizam?

MIHAJLO: Pa naravno tata, Marks i Engels su izmislili komu-

nizam... A oni su Nemci!

RADOVAN: Stani Mihajlo... Komunizam su izmislili Lewin i Sta-

qin... A oni su Rusi...

MIHAJLO: Pa da oni su Rusi! Ali su komunizam izmislili Nemci!

RADOVAN: Da se razumemo: jesu li Marks i Engles bili Rusi ili

Nemci?

MIHAJLO: Nemci!

RADOVAN: Zna~i, komunizam su izmislili Nemci... A {ta su radili

Lewin i Staqin?

MIHAJLO: Oni su to oteli od Nemaca!

RADOVAN: A onda su Nemci napali Ruse da vrate to {to su im ovi

oteli!

MIHAJLO: Ne! Nemci su napali Ruse jer su hteli da budu gospodari

celog sveta!

Heroji 113

RADOVAN: Pa da u celom svetu uvedi komunizam!

MIHAJLO: Ko?

RADOVAN: Nemci

MIHAJLO: Ne. Rusi ho}e u celom svetu da uvedu komunizam za inat

Nemcima...

RADOVAN: Mihajlo, ba{ si mi lepo objasnio... Sve sam shvatio...

U ku}i kod Radovana.

Marija sipa jelo...

Radovan sedi zami{qen, ni{ta ne jede.

MARIJA: [ta ti je, ve} danima ni{ta ne jede{? Umre}e{ od gladi!

RADOVAN: Da li }u umreti od gladi ili }u visiti na banderi, na

isto mu do|e... Razmi{qam kako va{e glave da sa~uvam...

Sa svojom sam se ve} oprostio...

MARIJA: Spakovala sam ti ovo {to si tra`io... Potko{uqu, du-

ga~ke ga}e, vunene ~arape...

RADOVAN: Da bude sve spremno kada do|u...

MARIJA: Lepo sam ti ja govorila dok je bilo vreme... Vodi ih u

grad... Hajde sada budi pametan pa ne{to smisli...

Hans i Jelena, Piter i @ivana, Franc i Milena sa bebama.

Radovan ih zagrli, pri~aju na nema~kom.

RADOVAN: Da vas vi{e nisam ~uo da pri~ate na nema~kom... Ho}ete

da izgubite glave ako vas neko ~uje...

Deco, sastali smo se da bismo se rastali. Pozvao sam vas

da se oprostimo... Kucnuo je sudwi ~as... Sutra ujutru idem

u planinu i sam }u sebi da presudim... Napisa}u pismo da

sam ja za sve kriv i da vas ne diraju... Vi ste mladi vi treba

da `ivite.Ja sam svoje zavr{io... do|ite da vas izqubim i

da se oprostimo... Sutra se rastajem sa `ivotom!

MIHAJLO: Tata jel se ti sada rastaje{ sa `ivotom?

RADOVAN: Da sine rastajem se sa `ivotom.

Radovan se opra{ta, qubi se sa svima.

Zatamwewe-otamwewe.

114 Predrag Peri{i}

Radovan sedi pored starog zar|alog tenka...

Pored wega naslowena na drvo stara pu{ka...

Radovan na listu papira pi{e opro{tajno pismo

RADOVAN: Drugovi partizani, ja sam izdajnik i narodni neprijateq.

Zato sam odlu~io da presudim sam sebi a vi mi za uzvrat

po{tedite familiju. Ja sam celo vreme rata umesto da

ratujem sa partizanima za slobodu i da se borim protiv

mrskog neprijateqa ~uvao u svojoj ku}i tri nema~ka voj-

nika koje sam zarobio u neravnopravnoj borbi. Oni su

deca, oni nisu ni{ta krivi... Nisu ispalili u ovom ratu

ni jedan metak. Ali svejedno oni su kako ka`e Mihajlo

izmislili komunizam ali ja wemu ni{ta ne verujem jer je

ponavqao u {koli. @elim jo{ da ka`em da su oni u na{e

selo doneli komunizam. Jer kao {to znamo Marks i

Engels su bili Nemci i oni su izimislili komunizam.

Drugovi, ja }u se i na onom svetu boriti za taj komunizam

i re}i svima tamo gore da ako ne prihvate komunizam

moraju da se samoubiju.

Radovan uzme pu{ku, nasloni je sebi na slepoo~nicu.

Okrene se prema tenku... Odjednom ne{to se doseti...

RADOVAN: Mihajlo, Mihajlo! Dolazi ovamo! Upre`i volove!

MIHAJLO: Tata jel si to ti? @iv ili mrtav? Zar nisi rekao da }e{

danas da se ubije{? Ti se ubije{ a nas spasi{! Predo-

mislio si se! Dra`i ti je tvoj `ivot od `ivota ro|ene

dece...

RADOVAN: Jeste, ustvari nije... Ni{ta ne govori, pre`i volove!

MIHAJLO: [ta }emo sa ovom gvo`|urijom?

Radovan poqubi tenk.

RADOVAN: On je moj spasilac! Zlata nam on sada vredi...

(Poqubi tenk)

Vuci u selo! Jo{ ja nisam rekao zadwu re~! Istorija je

kurva! Ide od jednog do drugog! S kolena na koleno! Pi{u

je pobednici! I ja }u da napi{em nekoliko stranica!

Nekome }e svanuti, nekome smrknuti! Kom obojci kom

opanci! Takav je `ivot, {ta da se radi!

KRAJ PRVOG DELA

Heroji 115

DRUGI DEO

Scena je mali seoski trg. Na trgu stoji stari, zar|ali tenk.

RADOVAN: Mihajlo, ovu drvenu tablu, pobodi u zemqu i pi{i {to ti

govorim: Nema~ki tenk zarobqen u borbi, herojskoj bor-

bi, 29. XI 1941. godine od grupe hrabrih partizana, nemoj

grupe, napi{i dva hrabra partizana...

MIHAJLO: A ko su ti hrabri, partizani, tata?

RADOVAN: Ti i ja, budalo jedna... Radovana i wegovog sina Mihajla,

koji nisu `alili svoje mlade `ivota...

MIHAJLO: Tata!

RADOVAN: Dobro, izbri{i ovo “mlade”... Koji nisu `alili svoje

`ivote u borbi protiv mrskog neprijateqa... A sada

idemo kod kamenoresca da nam to sve ukle{e u kamen...

Seqaci se okupqaju oko tenka zagledaju natpis.

Dva seqaka nepoverqivo klimaju glavama.

I SEQAK: Radovane, opet si ne{to smislio!

II SEQAK: Ti si kao zmaj sa tri glave! Jednu ti odseku nikne nova!

RADOVAN: Ja, drugovi pi{em istoriju na{eg kraja.

I SEQAK: To je tvoja istorija a ne na{eg kraja!

RADOVAN: Ako neko zna boqe- {iroko mu poqe! Ja ho}u samo da se

sa~uva uspomena na hrabre borce na{eg sela!

I SEQAK: Koji su se borili pod jorgan-planinom

RADOVAN: Tenk je tenk! Pipni, pravi ~elik, nema~ki. Trebalo je to

osvojiti!? Nije to palo sa neba!

Kancelarija sekretara komiteta.

Sekretar komiteta, nizak debeli ~ove~uqak... Ispred wega na masnoj

hartiji slanina, hleb, sir...

Zvoni telefon

SEKRETAR: Da, dru`e Gradski, slu{am Tenk? Kakav tenk? Nisam ~uo

ni za kakav tenk! Ustvari ~uo sam. Na glavnom seoskom

Trgu! Nema~ki tenk? Mi, zarobili tenk? Nemogu}e! U

stvari, mogu}e! Sve je mogu}e! Ne znam. Znam! Kako da ne.

To su borci iz na{eg kraja zarobili tenk! Kada! Nemam

pojma! Ustvari imam pojma, tokom rata! To je herojski

116 Predrag Peri{i}

poduhvat... Istorija na{eg kraja }e morati da se pi{e od

po~etka... Dru`e Gradski, ima onih koji tvrde da smo u rat

krenuli 1945. godine kada se ve} videlo ko pobe|uje...

Uveravam vas, to narodni neprijateqi ho}e da unesu

smutwu i razdor u na{e redove... Ako je ta~no za tenk... To

je zgodno za nas i na{ kraj. Muzej Revolucije u na{em

mestu. VI }ete postaviti kamen temeqac jo{ ovog pro-

le}a! A na po~asnom mestu tenk! Idem odmah u selo da

proverim... Ne verujem! Ustvari verujem! ^im proverim,

{aqem izve{taj... Strogo poverqivo... Nikom ni re~i,

samo vama... Ako nema tenka, sve }u ih uza zid... Boqe mi

wih nego oni nas!

Selo... Trg.

Sekretar se zaustavi na trgu pored tenka. Sekretar obilazi oko tenka.

Ne mo`e da veruje svojim o~ima... ^ita natpis.

SEKRETAR: Nema~ki tenk zarobqen u borbi, herojskoj borbi, 29. XI

1941. godine od grupe hrabrih partizana... Boga mu jebem,

pravi nema~ki tenk!

PARTIZAN: Pre dva dana smo bili u ovom selu, nije bilo tenka!

SEKRETAR: ]uti... Nikom ni re~i! [to si video nisi video, {to si

~uo nisi ~uo! Sada je do{lo vreme da vi{e ne veruje{ ni

svojim o~ima ni svojim u{ima. Vidi{ {to ja vidim, ~uje{

{to ja ~ujem! Jesi razumeo!

PARTIZAN: Razumeo! Jel’ da hapsimo redom po ku}ama, ili samo one

koje vi odredite... To su sve izdajnici!

SEKRETAR: Kakvi izdajnici, to su heroji... Da nikoga nisi ni dir-

nuo... Oni su zarobili tenk!

PARTIZAN: Razumem...

SEKRETAR: Postavi stra`u oko tenka... Po~asnu stra`u... I da se

niko nije mrdnuo dok se ja ne vratim!

Kancelarija Gradskog komiteta.

U kancelariji je Gradski sekretar. Pun sebe, osoran, grub.

Sekretar kuca na vrata, snishodqivo u|e.

SEKRETAR: Dru`e Gradski bio sam u selu, sve proverio...

GRADSKI: I?

SEKRETAR: To je pravi tenk... Nema~ki tenk...

Heroji 117

GRADSKI: Kada su ga zarobili?

SEKRETAR: Pi{e 29. XI 1941!

GRADSKI: Sjajno... To su pravi heroji... Nisam ni znao da su se tako

o{tre borbe vodile u na{em kraju jo{ 1941...

SEKRETAR: Nisam ni ja znao! U stvari znao sam. Nije bilo tu ni-

kakvih borbi. Ustvari bilo je velikih borbi. Bilo je

borbi kako da ne... Kako bismo ina~e zarobili tenk!

GRADSKI: Sada }emo zatvoriti usta onima koji govore da je prva

pu{ka u na{em kraju opalila 1944. i to u lovu na divqe

patke...

SEKRETAR: To su smutqivci i otpadnici od radni~ke klase... Mi smo

se borili jo{ od po~etka... Pa sve do kraja... Neprekidno!

Mo`e se ~ak re}i da smo se prvi u zemqi digli na

ustanak... ili bar me|u prvima...

GRADSKI: Vrati se u selo i proveri sve detaqe: kolika je bila ~eta,

ko je komandovao, koliko ima pre`ivelih boraca, koga

dana se ta~no odigrala bitka... Sve su to veoma va`ni

podaci za budu}i Muzej Revolucije... Jesi razumeo?

SEKRETAR: Ne{to sam razumeo, ne{to nisam... Ali idem da pro-

verim!

Seoski trg – ispred tenka.

Pored Sekretara i naoru`anih partizana stoje postrojeni: Radovan,

Mihajlo, Hans, Piter i Franc.

MIHAJLO: Tata, ho}e li sada da nas streqaju?

RADOVAN: ]uti i ni{ta ne govori!

SEKRETAR: Gde je ostatak ~ete?

RADOVAN: Koje ~ete?

SEKRETAR: ^ete koja je u~estvovala u napadu na tenk!

RADOVAN: Nema ~ete...

SEKRETAR: Zna~i, samo ste vas petorica pre`iveli... Ostali su

izginuli... Ko je bio komandant ~ete?

RADOVAN: Ja!

SEKRETAR: Politi~ki komesar?

Radovan gurne Mihajla.

MIHAJLO: Ja... Ja sam bio politi~ki komesar...

118 Predrag Peri{i}

SEKRETAR: Jeste li imali mine, artiqeriju?

RADOVAN: Ne, mi smo to golim rukama... Ovo nam je bilo jedino

oru`je!

(Poka`e staru pu{ku)

SEKRETAR: (Uzme staru Radovanovu pu{ku)

Ovo nosim direktno u Muzej... Drugovi seqaci ho}u da vam

~estitam na herojskoj borbi tokom rata! Zahvaquju}i

va{em herojskom podvigu o na{em selu }e se daleko ~uti...

Ovih pet heroja su golim rukama osvojili neprijateqski

tenk... Oni nisu `alili svoje `ivote u surovoj borbi sa

mrskim neprijateqem... Malo je primera takvog juna{tva

i herojstva u na{oj Revoluciji... Od sada }e na{ kraj

slu`iti za primer budu}im generacijama... Ali ne za-

boravimo nisu oni sam osvojili tenk... Iza wih je stajala

Partija... Na{a slavna Komunisti~ka partija...

Dva seqaka ispod oka gledaju Radovana, nepoverqivo klimaju glavom.

I SEQAK: Opet Radovan ne{to zakuvao!

II SEQAK: [to zakuva sam }e i da pokusa!

I SEQAK: Od dobre hrane ne boli stomak...

II SEQAK: Ali od lo{e rakije ume da zaboli glava...

Scena je seoska ulica.

Sekretar sa Radovanom i Mihajlom obilaze selo.

SEKRETAR: Drugovi, ne mogu da verujem svojim o~ima! Neverovatno:

sva okolna sela su spaqena a kod vas ambari puni `ita,

struja u svakoj ku}i...

RADOVAN: Mi smo se borili na dva fronta... Dawu protiv nepri-

jateqa a no}u protiv zaostalosti i siroma{tva...

SEKRETAR: ^estitam junaci, iskreno ~estitam... Ovo je ~udo nevi-

|eno... vi ste na pravom putu u komunizam... Po{teno

re~eno: vi ste ve} jednom nogom u komunizmu!

U {koli.

Sekretar u|e u u~ionicu.

Deca ustanu da ga pozdrave.

SEKRETAR: Sjajno, imate i {kolu i u~iteqa... Odmah organizujte

analfabetski te~aj za odrasle... U komunizmu ne}e biti

nepismenih!

Heroji 119

PITER: Kod nas u selu nema nepismenih...

SEKRETAR: Nema nepismenih... Kako je to mogu}e?

PITER: Svi znaju da ~itaju i pi{u... Ja ih nau~io...

SEKRETAR: Svi, ba{ svi...

PITER: Svi i mladi i stari... I onaj gluvi Rade {to ~uva grobqe

i on nau~io slova...

SEKRETAR: ^estitam, bravo junaci... Deco da ~ujem {ta ste nau~ili...

Deca u horu po~nu da recituju neku pesmu na nema~kom.

PITER: Gete: “Jesewa elegija”.

RADOVAN: (Isprepadan)

Deco, dosta, dosta Getea!... Znate onu “Kraqevi} Marko i

Musa Keseyija”.

Deca gledaju “belo”... Neka po~nu da pla~u.

SEKRETAR: Deco, nemojte da se pla{ite... sjajno, sjajno... Dete kako se

ti zove{?

DETE: Fridrih.

RADOVAN: (Lupi ga po glavi)

[ta pri~a{! Fi}a, Fi}a se zove...

SEKRETAR: Na{oj radni~koj klasi }e u budu}nosti trebati mladi

koji znaju strane jezike... Bravo, deco, bravo!

(Tiho Piteru)

U~itequ, da vam ka`em ne{to u poverewu: ruski, for-

sirajte ruski... To je jezik budu}nosti... To je jezik kojim

}e se govoriti u komunizmu...

RADOVAN: Ruski, naravno, treba u~iti ruski. Ja to isto govorim,

niko me ne slu{a!

Sekretar oka~i Piteru odlikovawe.

SEKRETAR: Odlikujem vas ordenom junaka socijalisti~kog rada za

postignute uspehe u obrazovawu mladih! ^estitam!

Sekretar i Radovan idu kroz vo}wak.

SEKRETAR: Sjajan vam je u~iteq... Samo nekako ~udno govori kao da

nije iz ovih krajeva?

RADOVAN: I nije... On je negde, ne znam odakle je do{ao... Nemci su

mu ubili roditeqe na wegove o~i... I od tada, on tako

govori...

120 Predrag Peri{i}

Franc pru`i jednu vo}ku Sekretaru.

SEKRETAR: Ukusno, jako ukusno... Dru`e, mislim da ste apsolutno

pogodili ukus i miris na{e radni~ke klase. Radnici }e

veoma voleti ovo va{e vo}e... U poverewe, kakvo je ovo

vo}e... Ja nikada tako ne{to nisam jeo...

FRANC: Jab{qiv... Na{ originalni proizvod... Dobijen ukr{ta-

wem jabuke i {qive... Zato smo ga i nazvali jab{qiv...

Oblik i veli~ina jabuke a ukus {qive... I {to je naj-

va`nije – nema ko{tice...

RADOVAN: Nema ko{tica... niht ko{tica... Zamislite dru`e Se-

kretaru, na{i radnici }e mo}i mirno da jedu ovo vo}e ne

pla{e}i se da }e polomiti zube...

SEKRETAR: Sjajno dru`e poqoprivredni~e, sjajno! Ti kora~a{ sto-

pama velikog ruskog nau~nika Mi~urina! Ti }e{ biti

novi Mi~urin! U komunizmu vo}e }e samo rasti po dr-

ve}u... Mo}i }e da ga ubere ko ho}e...

Prika~i Francu odlikovawe.

SEKRETAR: Odlikujem te ordenom junaka socijalisti~kog rada za

uspehe u razvoju poqoprivrede u duhu socijalizma i ko-

munizma...

Sekretar stoji pored bandere.

SEKRETAR: I struju imate?

HANS: U svakoj ku}i!

SEKRETAR: Sjajno, drugovi sjajno... Da ~ovek ne poveruje? Sve ste vi

ovo napravili sami i to u ratnom okru`ewu...

RADOVAN: Uz neprestane borbe protiv stostruko ja~eg neprija-

teqa... [to oni preko dana poru{e mi preko no}i iz-

gradimo... I tako...

SEKRETAR: ^etiri godine...

RADOVAN: ^etiri duge godine...

SEKRETAR: U komunizmu u svim na{im selima u gradovima bi}e

struje... Narod }e se grejati preko zime jeftino, yabe...

Niko ne}e pla}ati struju! I kod nas, na Dunavu i Savi,

kao na Dwepru i Volgi diza}e se hidrocentrale do neba...

Struja }e te}i kao reka, sama od sebe... Svako }e da uzima

koliko mu treba...

Sekretar prika~i Hansu odlikovawe.

Heroji 121

SEKRETAR: Dru`e, odlikujem te ordenom junaka socijalisti~kog rada

za uspehe u razvoju tehnike i elektrike u duhu socijaliz-

ma i komunizma...

U ku}i kod Radovana.

Sekretar sedi za stolom koji je prepun raznih jela i pi}a.

SEKRETAR: Ne mogu da verujem: cela zemqa gladuje a vi rasipate...

Ovako se nisam najeo jo{ od pre rata... Pri~a o va{em

selu }e jo{ danas oti}i u prestonicu... O vama i va{em

uspehu mora da sazna cela zemqa... I ne samo cela zemqa,

ceo svet, cela planeta...

RADOVAN: Ne treba preterivati... Nije to ni{ta... Mo`emo mi i

boqe!

SEKRETAR: To je pravi komunista i heroj! Osvoji tenk golim rukama,

sazida {kolu, uvede struju, opismeni celo selo i ka`e:

nije to ni{ta, mo`emo mi i boqe! Dru`e, ova tvoja misao

}e u}i u sve |a~ke ~itanke. Da budu}e generacije znaju

koje su to osobine koje krase pravog komunistu... Ceo svet

}e saznati kakva je snaga na{e Partije i {ta smo mi

komunisti u stawu da u~inimo... Mi smo ti koji mewaju

svet... Od jabuke pravimo {qive i to bez ko{tica... Nema

prepreka za nas komuniste!

Radovan ga gleda klima glavom.

SEKRETAR. [ta je juna~e? U ~emu je problem!?

RADOVAN: Dru`e Sekretaru ima jedan mali problem: u na{em selu

nema komunista... Mi nismo organizovani...

SEKRETAR: Kako nema komunista?

RADOVAN: Tako, nema...

SEKRETAR: Boga mu jebem, to nije mogu}e... Ovo {to ste vi napravili

to su mogli da naprave samo komunisti...

RADOVAN: I ja tako mislim... Ali, mi smo samo seqaci...

SEKRETAR: Ali vi ste sami napravili sve ovo?

RADOVAN: Mi to sami da napravimo... Ni govora!.

SEKRETAR: Niste sami napravili? Pa ko vam je pomagao?

RADOVAN: Niko.

SEKRETAR: Niko vam nije pomogao a niste mogli sami da napravite?

RADOVAN: Ta~no tako...

122 Predrag Peri{i}

SEKRETAR: Pa ko je onda to sve uradio?

RADOVAN: Mihajlo, stvarno ko je to sve uradio...

MIHAJLO: Nemci...

RADOVAN: (Stavi mu ruku na usta)

Kakvi Nemci? Odakle Nemci? Ne zna dete {ta govori!

Ne zna! On je malo zaostao, wega su izbacili iz {kole!

SEKRETAR: Pa ko je sve ovo napravio: sazidao {kolu, opismeni narod,

uveo struju u svaku ku}u?

RADOVAN: Ovaj... Nemam pojma...

SEKRETAR: Ho}ete da ka`ete: vi ste se probudili jednoga dana i...

RADOVAN: Ta~no tako... Padao je sneg, ja sam se probudio jednoga

dana... I...

SEKRETAR: U selu struja, ambari puni `ita, {kola okre~ena, crkva

popravqena... E {to si ti jedan {aqivyija... Drugovi,

~estitam vam na va{im uspesima! Do vi|ewa drugovi, jo{

}emo se mi videti i sresti! @iveli!

Radovan sedi zami{qen.

MARIJA: Bo`e Radovane {ta si se ti sve nalupetao... Sve sam

~ula... “[to oni preko dana poru{e mi preko no}i izgra-

dimo...” Kao da si ti li~no zidao Skadar na Bojani!

RADOVAN: @eno bila si u pravu: ni{ta sada ne vredi govoriti!

Niko te ne slu{a! Ali {ta da radim, spa{avam `ivu

glavu! Lepo smo `iveli dok niko nije znao za nas... [ta }e

sada biti kada se sazna?

MARIJA: Glava je u pitawu i tvoja i svih nas! Ali svejedno, mawe

la`i, Bog sve vidi...

RADOVAN: Lako }u ja sa Bogom... Ali kako da se spasem ovih crvenih

|avola!

Kancelarija sekretara.

Sekretar pri|e telefonu, ho}e da telefonira... Odustane, bri{e znoj.

O~igledno ne{to ga mu~i... Dr`i slu{alicu ne usu|uje se da telefonira.

U kancelariju bu~no u|e Gradski.

GRADSKI: Zdravo dru`e!

Heroji 123

SEKRETAR: (Ponizno)

Dobar dan dru`e Gradski!... Kakva ~ast da do|ete ~ak iz

grada u na{u varo{... Zamislite, ja se celo jutro pre-

mi{qam da vam telefoniram... Pla{io sam se da vas ne

uznemiravam, znam da vi imate va`nih poslova... Ma da i

meni gori pod nogama...

Gradski ga srda~no zagrli i bu~no i qubi.

GRADSKI: Ja da nemam vremena za tebe... do|i da te zagrlim ro|eni...

Pri~a o na{em selu je ve} stigla do prestonice... Jutros

mi je telefonirao...

([apne mu na uvo)

SEKRETAR: ON?

GRADSKI: On, li~no... Prvo mi se u stvari javi wegova sekretarica,

pita: da li je to taj i taj? Ja jedva promucam ime, prezime

zaboravim ne mogu da se setim da me ubije{... Onda se javi

on li~no... A meni se noge odsekle ne mogu da progovo-

rim... On ka`e: “Zdravo dru`e, zdravo juna~ino, kako idu

stvari na terenu?” Ja ho}u da odgovorim, a ne mogu, steglo

mi se grlo, mucam, krkqam kao da me neko davi... A on

pomislio kvar na liniji i prekide... Tek tada se ja

isprepadam, {ta ako sazna da nije kvar na liniji... Ja gola

voda od znoja, kao da sam iza{ao ispod tu{a...

(Kine)

Navukao sam i kijavicu... Ali to mi je najdra`a kijavica u

`ivotu... Kroz pet minuta ponovo on zove a ja se ve}

pribrao... I zna{ {ta me je pitao, ro|eni?

SEKRETAR: [ta?

GRADSKI: Da li je ta~no da postoji selo u kome su svi pismeni i gde

svaka ku}a ima struju?

SEKRETAR: Sve je ta~no... Ja sam se uverio svojim ro|enim o~ima...

GRADSKI: I ja sam to rekao... Verujem ja u tvoje izve{taje, ro|eni...

A on mi ka`e: Veliki Vladimir Ili} Lewin je napisao:

“Sovjeti plus elektri~na struja – to je komunizam”. Ja se

osmelim i ka`em: struju ve} imamo u selu! A on mi naredi

onim wegovim ~eli~no toplim glasom: “Odmah formi-

rajte Sovjete”... Ono o ~emu sawa pola zemqine kugle vi

ste ostvarili, vi ste u komunizmu... Ni{ta lak{e odgo-

vorim ja: odmah }emo formirati sovjete, puno je selo

komunista... A on }e: “Bravo juna~e, pri~a o va{em selu }e

uskoro obi}i celu zemqu...” i tu prekide... I telefon

po~e da zuji... I kako je tada zujao tako mi i danas zuji u

glavi... Kao p~ela da mi je u{la u mozak... Pa zuji li zuji...

124 Predrag Peri{i}

SEKRETAR: Svaka ~ast, dru`e Gradski... Ja bih umro od straha da sam

bio na va{em mestu!

GRADSKI: Nije mi bilo lako: znoj se slivao niz mene u potocima...

Ispod mene ovolika bara... U|e daktilografkiwa i ne

veruje svojim o~ima... Bara vode kao da se kow popi{ao!

Jo{ mi se ruke tresu kada pomislim na taj razgovor...

SEKRETAR: Tako se pi{e istorija... Ovaj va{ razgovor u}i }e u |a~ke

uybenike... Zna}e ga |aci na pamet... Kao pesmicu...

GRADSKI: Ja sam siguran u to... Istorija je to moj brajko... Isto-

rija... Struju imamo sada nam je prvi zadatak da for-

miramo Sovjete... I u komunizmu smo...

SEKRETAR: Ovaj...

GRADSKI: U ~emu je problem?

SEKRETAR: Ima jedan mali problem...

GRADSKI: Nema tog problema koji komunisti ne mogu da re{e...

SEKRETAR: Problem je {to u selu nema komunista...

GRADSKI: Kako nema?

SEKRETAR: Nema...

GRADSKI: Ni jednog?!

SEKRETAR: Ni jednog...

GRADSKI: A ko je osvojio tenk? Ko je uveo struju? Ko je podigao

{kolu... Ko je opismenio narod?

SEKRETAR: Pojma nemam?

GRADSKI: Ne igraj se `ivotom... Kako pojma nema{... Jel’ si pitao?

SEKRERTAR: Pitao!

GRADSKI: I ...

SEKRETAR: Oni su seqaci neuki, neobrazovani... Ne znaju...

GRADSKI: Ne znaju ko je podigao {kolu, uveo struju u selo, izgradio

branu na jezeru... Jesi li ti poludeo? Da nije palo sa neba?

SEKRETAR: Nije... Bog ne postoji... A i da postoji, {to bi dao ba{

wima...

GRADSKI: To su mogli da urade samo komunisti...

SEKRETAR: I ja tako mislim?

GRADSKI: To je nau~no dokazano... Komunisti su avangarda radni~ke

klase...

Heroji 125

SEKRETAR: Proverio sam vi{e puta: u selu nema ni jednog komu-

niste... Sve sami kulaci i seqaci... Neprijateqi radnog

naroda!

GRADSKI: Ho}e{ da ka`e{ da sada zbog jednog sela treba cela nauka

da se promeni... Da ideolozi marksizma i lewinizma nisu

u pravu...

SEKRETAR: Na `alost ovo je izgleda neki poseban slu~aj jo{ ne-

poznat marksisti~koj nauci...

GRADSKI: Pa kako }emo da formiramo Sovjete... [ta nam vredi

ekektri~na struja bez Sovjeta... Propade nam put u ko-

munizam... Toliki uspesi a nema komunista... To nije

mogu}e... Smisli ne{to, jebem ti Boga, ina~e zovem stre-

qa~ki stroj i sve }u vas “po kratkom postupku” uza zid...

SEKRETAR: (Preznojava se)

Imam jedan predlog...

GRADSKI: Predla`i ne{to ina~e ode glava!

SEKRETAR: Da ih primimo u Partiju!

GRADSKI: Koga?

SEKRETAR: Pa ove {to su osvojili tenk, uveli struju, sazidali

{kolu... I stvar je re{ena!

GRADSKI: Nije re{ena budalo: ako ih primimo u Partiju oni }e

biti komunisti od dana kada ih primimo, a velika dela su

napravili pre toga... Kako to re{iti?

SEKRETAR: Da im ra~unamo partijski sta` od dana kada su osvojili

tenk... Pa kao zbog ratnih uslova nismo mogli ranije...

Ali smo jo{ tada doneli odluku... Papiri izgoreli u

ratu... Imamo na{e qude koji }e to da potvrde...

GRADSKI: To nije lo{e, ro|eni moj! Ima ne{to i u toj tvojoj }upi!

Ako nema u selu komunista, mi }emo ih stvoriti! Mi smo

jedini za to sposobni...

Dva naoru`ana partizana izvode iz ku}e Radovana, Mihajla, Hansa, Fran-

ca i Pitera.

RADOVAN: Drugovi kuda nas vodite?

I PARTIZAN: Ne smem da ka`em: vojna tajna!

126 Predrag Peri{i}

MARIJA: Zbogom Radovane, zbogom Mihajlo... Zbogom deco... Evo

spremila sam vam ne{to preobuke i malo hrane...

II PARTIZAN: Ne}e im to trebati...

MIHAJLO: Tata, jel’ nas vode na streqawe?

RADOVAN: Ne na slikawe!

MARIJA: Crni Radovane lepo sam ti ja govorila. Izgubi}e{ glavu

zbog svoje gluposti! Nije mi `ao tebe, ti si svoje `iveo!

@ao mi ove dece!

RADOVAN: Ja sam sve smislio, ja sam sve organizovao... Ja sam za sve

kriv! Mene streqajte, pustite ovu decu... Oni nisu ni{ta

krivi...

I PARTIZAN: ]uti i napred mar{!

Prostorija kod Gradskog. Sve~ano ukra{ena sala.

Izme|u dva naoru`ana partizana sede: Radovan, Mihajlo, Hans, Franc i

Piter...

Gradski namesti Radovana i ostale u sredinu sve~ano postavqenog

stola.

GRADSKI: Dobro do{li, drugovi heroji! ^ast mi je da se upoznam sa

vama...

(Rukuje se i qubi sa svakim)

Ja vama dugujem jedno veliko izviwewe... Napravili smo

veliku gre{ku i ja to javno priznajem kao komunista pred

komunistima... Po svojim herojskim delima vi ste odavno

~lanovi na{e slavne Komunisti~ke partije... U du{i ja

znam, vi ste svi od ro|ewa komunisti.Jer samo pravi

komunisti su mogli da u~ine ono {to ste vi u~inili.

SEKRETAR: Na osnovu izjava svedoka i o~evidaca na partijskom sa-

stanku odr`anom 29. XI 41. godine vi ste primqeni u

~lanstvo KPJ... Na `alost papiri su izgoreli u ratu,

svedoci izginuli, ali smo se mi potrudili da na|emo nove

koji garantuju predhodno izneto...

GRADSKI: Sa zaka{wewem od ~etiri godine mi vam dodequjemo

partijske kwi`ice i ponosni smo {to vas primamo u

na{e redove...

Gradski zapeva Internacionalu.

Nemci ga belo gledaju... Radovan ih gurne i oni po~nu da pevaju na

nema~kom.

Heroji 127

U ku}i kod Radovana.

Ispred Radovana sede Marija i Jelena.

RADOVAN: Moram i vas da primim u Partiju, takva je direktiva... Vi

ste porodica heroja!

MARIJA: Crni Radovane, sada smo definitivno propali!

U|e Mihajlo, nosi novine.

MIHAJLO: Tata, stigle novine iz Beograda... Pogledaj ja, ti i Nemci

na naslovnoj strani!

Naslovna strana “Borbe”.

Radovan, Mihajlo i tri Nemca na naslovnoj strani.

Ispod naslov “Heroji u borbi – heroji u miru”.

Lupa na vratima.

RADOVAN: Mihajlo vidi ko to lupa!

MIHAJLO: Tata, neki qudi su ovde!

RADOVAN: [ta ho}e?

MIHAJLO: Ho}e da razgovaraju sa nama?

RADOVAN: Ti da }uti{... Ti ni{ta da ne govori{...

MIHAJLO: Za{to tata i ja sam heroj!

RADOVAN: ]uti ako ho}e{ da pre`ivi{... Ja }u da govorim!

U ku}u upada filmska ekipa sa mladom Novinarkom.

NOVINARKA: Mi smo doputovali iz Beograda. Mi smo ekipa “Filmskih

novosti”. Sedite svi zajedno, zagrlite se da vas slikamo...

Nalazimo se u ku}i heroja. Oni su golim rukama osvojili

tenk, oni su od sela napravili grad... Mnogi bi za ovo selo

pomislili da je selo u [vajcarskoj. Ovo selo je kao i selo

u [vajcarskoj okru`eno brdima i ovde kao i u [vajcar-

skoj pola godine pada sneg. I ovde kao i u [vajcarskoj

seqaci gaje krave. Ali ovo nije selo u [vajcarskoj, ovo je

ne{to vi{e, ne{to lep{e. Ovo je na{e selo. Deo na{e

Otaybine. Selo se nalazi na putu izme|u Vu~ijeg Dola i

Medve|e jaruge. Do skoro niko nije znao da ovo selo i

postoji. A danas svi znaju za ovo selo. Dok u drugim

delovima zemqe jo{ uvek vlada glad i nesta{ica u ovom

selu vlada blagostawe... Svi imaju koliko im treba...

128 Predrag Peri{i}

Svako mo`e da uzme `ita koliko `eli! Svaka ku}a ima

struju! Svi u selu su pismeni! Ovde se `ivi kao u ko-

munizmu! Ovo je dom jednog od heroja. Ovo su wegova `ena,

sin i }erka! Tu su zet o unuci...

Deca pri~aju na nema~kom. Radovan ih uti{ava isprepadan.

RADOVAN: Deco }utite {ta vam je {ta ste se raspri~ali! Idite

napoqe, igrajte se!

NOVINARKA: Neverovatno, ova deca govore strane jezike. Dok je pola

zemqe nepismeno ovde se ve} u~e strani jezici. Ova deca

su na{a budu}nost! Na svakom koraku u ovom selu doga|a

se ne{to neobi~no! Jel’ vam bilo te`e u ratu ili u miru!

Dok ste se borili ili dok ste gradili?

RADOVAN: Te{ko je i jedno i drugo! Jedno je mo`da te`e od drugoga!

Ali i to drugo ume da bude te{ko i prete{ko... A o

tre}em i da ne govorim... To ne mo`e da se izmeri... Sve u

svemu bilo je veoma lako i veoma te{ko.... Na po~etku

lako na kraju te{ko. A ponekad ume na po~etku da bude

te{ko a na kraju lako...

NOVINARKA: A sada }emo da iza|emo na ulicu i da pitamo ne{to nekog

slu~ajnog prolaznika.

Ispred ku}e prolazi neka zabra|ena starica.

Novinarka joj gurne mikrofon pod nos.

NOVINARKA: Ho}ete da nam pro~itate {ta ovde pi{e...

STARICA: (Sri~e)

U Beogradu je ove nedeqe po~eo da se prikazuje film...

“Bal na vodi” sa Ester Vilijams u glavnoj ulozi...

NOVINARKA: Bravo i ova stara `ena zna da ~ita i ona je raskrstila sa

nasle|em pro{losti, neznawem i nepismeno{}u. Ta~nije

i ako je u to te{ko poverovati, u selu nema ni jednog

nepismenog stanovnika!

Starica vu~e gajtan mikrofona.

NOVINARKA: Izvolite, `elite jo{ ne{to da ka`ete?

STARICA: Mi smo jo{ pre tri meseca u na{em selu u bioskopu

gledali “Bal na vodi”...

NOVINAR: Pa to je neverovatno... U selu postoji bioskop?

Heroji 129

STARICA: Naravno da postoji... Ali ja vi{e volim Hemfri Bogarta

od Ester Vilijams... Tri puta sam gledala “Kazablanku”!

A {est puta sam gledala “Pandorina kutija” Georg

Vilhelma Pabsta, mnogo volim Frica Langa posebno

“Nibelunge” i “Metropolis” a Murnoa obo`avam. “Zora”

je moj omiqeni film.

NOVINAR: U ovom selu sva ~uda su mogu}a... Naravno kada svaka ku}a

ima struju i vodovod...

U stanu kod Radovana.

NOVINARKA: Na po~etku Filmskog `urnala, specijalna reporta`a o

jednom selu i trudbenicima ovoga sela koji su na ~elu sa

KPJ postigli neverovatne uspehe kojima se divi cela

zemqa! Evo tih heroja! To su heroji u ratu i miru... Do ju~e

nepoznati a danas slavni u celoj zemqi... Predstavite se

na{im gledaocima!

RADOVAN: Radovan!

MIHAJLO: Mihajlo, zvani Mi{a...

PITER: Petar!

FRANC: Frawa!

HANS: Jovan!

NOVINARKA: Samo ime i ni{ta vi{e... Kakva skromnost... To su oso-

bine pravih heroja... Ni re~i o svojim podvizima u ratu i

miru! Dok svi o wima govore oni }ute... Umesto wih

govore wihova dela... Imena nisu va`na, poreklo nije

va`no, va`na su samo dela... Oni su postali uzor trudbe-

nicima ~itave zemqe... Svi se trude da ih dostignu...

Na rir platnu montirane fotografije.

Na{i junaci govore na kongresu.

Presecaju vrpcu, otvaraju novu fabriku.

Dr`e predavawe deci.

Kancelarija sekretara.

Sekretar ispred ogledala vezuje kravatu. Mu~i se ne ume da ve`e “^vor”.

Zvi`du}e neku revolucionarnu pesmu.

Zvoni telefon.

SEKRETAR: Halo, ko je to? Halo ne ~ujem vas... Berlin... Koji Berlin?

Kako koji? Isto~ni ili Zapadni... Isto~ni, e onda mo-

130 Predrag Peri{i}

`emo da razgovaramo... [ta? Videli ste u novinama slike

na{ih heroja... Do{ao glas do Nema~ke o na{im hero-

jima... Dobar glas se daleko ~uje! Ne razumem... Va{

bruder... [ta? Va{ brat? Kakav brat? Nestao za vreme

rata... Nemac... Sigurni ste... Sto posto! To je va{ brat...

Nemac... Ne mo`e va{ brat da bude na{ heroj. Mo`e?

Sigurni ste! Na{ heroj, Nemac?!

Sekretar samo {to se ne onesvesti... Padne u fotequ, bri{e znoj sa

~ela.

Ulazi Gradski. Veoma je veseo i zadovoqan.

GRADSKI: Ro|eni, jesi li slu{ao vesti na radiju? Na{i Heroji u

Belom dvoru... Mar{al ih odlikovao... Slede}e nedeqe }e

odlikovati i nas... Zvali iz Beograda... Idemo u Beli

dvor! Ti i ja! Zamisli ti i ja u Belom dvoru! Gardisti,

vojna muzika, po~asna paqba... A ja i ti kora~amo po

crvenom tepihu. Svi aplaudiraju... A on nas zagrli i

ka`e: “Dobro do{li junaci... Svi se ponosimo vama”... I

onda nam oka~i orden...

Sekretar poku{ava ne{to da ka`e, ne mo`e da do|e do vazduha.

GRADSKI: [to si se toliko uzbudio... Zbog odlikovawa? Nije to

mala stvar. Potpuno te razumem... Pozli}e ti! Mora{ da

se smiri{! Idemo u Beli dvor! Ho}e{ ~a{u vode?[ta ti

je? Jesi sre}an?

Donosi mu vodu. Sekretar pije jedva do|e do re~i... Zamuckuje dok pri~a.

SEKRETAR: Sre}an sam! Ne znam kako da se izrazim! U stvari znam,

samo ne znam odakle da po~nem... Da li o kraja ili od

po~etka?

GRADSKI: [ta zapetqava{! Ni{ta te ja ne razumem! Ja ve} vidim:

naslovna strana “Politike”, a mi na naslovnoj strani! A

odlikovawa se samo cakle...

SEKRETAR: Ovaj... Zvao je Berlin...

GRADSKI: Kakav sada Berlin! Ne idemo u Berlin, idemo u Beli

dvor! Tebi je radost i sre}a pomutila pamet!

SEKRETAR: Jedna `ena ka`e da je to wen brat... Nestao za vreme

rata... Nemac... Ja mislim da je to nemogu}e ali ona ka`e

da je mogu}e...

GRADSKI: [ta lupeta{? Kakav brat, kakav nestao Nemac...

SEKRETAR: Na{ heroj, Nemac...

GRADSKI: Na{ heroj, Nemac?! Ko to ka`e?

Heroji 131

SEKRETAR: Wegova sestra ka`e: To je majn bruder...

GRADSKI: [ta ti to zna~i?

SEKRETAR: Moj brat... Nemac. Nestao za vreme rata! Videla sliku u

novinama i prepoznala ga! Oni su blizanci, ka`e, ne

mo`e da pogre{i!

GRADSKI: (Bri{e znoj sa ~ela)

Na{ heroj, Nemac!? Nemogu}e... U stvari, mogu}e! Mnogo

su plavi! Mnogo vole da rade. Vidi se odmah da nisu na{i!

SEKRETAR: I ja isto mislim... Uop{te ne li~e na na{e!

GRADSKI: Zovi ih da proverimo! Odmah da proverimo!

Sekretar okre}e telefon.

SEKRETAR: Dovedi mi Heroje, odmah!

Sekretar i Gradski nervozno {etaju po kancelariji.

GRADSKI: Ro|eni, ako je to {to ka`e{ istina... Ne smem ni da

pomislim {ta nas ~eka! Visi}emo na prvoj banderi...

Ispred Belog dvora! I ti i ja! Ne, ne... To ne mo`e da bude

istina!

SEKRETAR: [efe, popite malo vode...

GRADSKI: Otrova mi daj... mi{omor mi daj... Boqe da sam sebi

presudim, nego da mi na{i sude...

SEKRETAR: I ja ne}u pre`iveti...

GRADSKI: Propali smo nema nam spasa...

Ulaze heroji. Postroje se ispred Sekretara i Gradskog. Na grudima im

odlikovawa.

GRADSKI: ^estitam heroji! ^estitam na odlikovawu. A sada da mi

ne{to ka`ete onako iskreno i drugarski! Ko je ko?

RADOVAN: Ovaj... Onaj... Mi smo na{i... !

SEKRETAR: Vas is das?!

Radovan ga gleda.

GRADSKI: Ko su ova trojica? Ko su ova trojica?

RADOVAN: Pa, i oni su na{i!

GRADSKI: Na{i? A {to su tako plavi? [to su tako vredni? [to

tako pametno gledaju? Uop{te ne li~e na na{e! Gde su

nam bile o~i! Nemci? Oni su Nemci?

Trojica mladi}a klimaju glavama.

132 Predrag Peri{i}

GRADSKI: Ne mogu da verujem. Propali smo! Svr{eno je sa nama!

Nemci! Vodi ih da ih vi{e ne gledam. Vrti mi se u glavi...

Pa{}u u nesvest!

SEKRETAR: Gde da ih vodim! Uza zid po kratkom postupku!

GRADSKI: Uza zid! Streqaj! Ne. Ne... ^ekaj. ^ekaj! Neprijateq se

uvukao u na{e redove... A gde smo mi za to vreme bili? Gde

su nam bile o~i? Izdali smo Revoluciju! Streqa}e nas a

ne wih! Odlikovawa, govori, slike u novinama!? Nemce

smo primili u na{u slavnu Partiju! Nemce odlikovali!?

Nemci govorili na kongresu! Nemci predali {tafetu!

Drug Mar{al odlikovao Nemce! Moje srce... Vodi ih!

SEKRETAR: Gde da ih vodim?

GRADSKI: Ne znam ni sam! Vodi ih negde samo da ih ne gledam...

Heroji izlaze.

GRADSKI: Nema nam spasa... Boqe da sami sebi presudimo nego da

~ekamo da do|u po nas... Ne mogu da verujem: Nemci se

uvukli u na{e redove da razore sve {to smo mi stvorili!

(Izvadi revolver)

Ho}e{ li ti prvi ili ja?

SEKRETAR: Pa ovaj, vi ste na vi{em polo`aju... Logi~no je da vi

budete prvi... Za primer... Ja nikada nisam bio prvi, ja sam

uvek bio drugi!

Gradski prinese revolver ~elu... Zatim ga brzo spusti.

GRADSKI: (Gura mu revolver u ruku)

Ima jedan problem: ako mene nema nasta}e rasulo u na{im

redovima a ako tebe nema ne}e niko ni primetiti. Ja }u ti

na grobu odr`ati govor da }e svima udariti suze na o~i.

Hvali}u te kao {to te niko u `ivotu nije hvalio... Bi}e{

mnogo vredniji u smrti nego u `ivotu...

SEKRETAR: Hvala, to je velika po~ast za mene...

GRADSKI: (Gura mu revolver u ruke)

Hrabro, herojski... Jedan metak i od izdajnika postaje{

heroj. To ti je jedinstvena prilika u `ivotu!

SEKRETAR: Dru`e Gradski, nisam ja za heroja, vi ste ro|eni da budete

junak, heroj da u|ete u |a~ke ~itanke. Zamislite kakva }e

to biti sahrana! Slike u novinama, vesti na radiju,

spomenik u centru grada...

GRADSKI: Spomenik u centru grada, ka`e{?

Heroji 133

SEKRETAR: Na glavnom gradskom trgu... Ja }u se li~no za to po-

starati!

GRADSKI: Uzmi da smo mi jedna du{a i jedno telo... [ta si u tom

telu ti a {ta sam ja?

Sekretar ga gleda.

GRADSKI: Ja sam glava a to si rep...

SEKRETAR: Rep!

GRADSKI: Da, rep... Ali tim repom ja {ibam izdajnike i nepri-

jateqe Revolucije. A glava, {ta radi glava? Misli! A rep

{iba! I {ta je tu sada va`nije?

SEKRETAR: Rep!

GRADSKI: Glava! Evo za primer ja idem prvi... Ali kako }u znati da

si ti krenuo za mnom?

SEKRETAR: Obe}avam! Kuda }e rep nego za glavom! Mo`da i nije sve

tako crno! Imam ideju...

GRADSKI: (Brzo skloni revolver)

Govori!

SEKRETAR: Mo`da mo`emo da spasemo glave... Niko jo{ ni{ta ne

zna...

(Tiho na{to {apu}e Gradskom na uvo)

GRADSKI: U kamion... Ne razumem!

SEKRETAR: U kamion pa preko granice... U ti{ini da niko ne sazna...

Vratimo ih wihovim ku}ama...

GRADSKI: @ive ?

SEKRETAR: @ive... Da ne izbije posle neki me|unarodni skandal...

GRADSKI: A {ta }emo sa ovim na{im, doma}im izdajnicima?

SEKRETAR: (Tiho)

Kakvi izdajnici?! Oni ostaju heroji... Jer ako su oni

izdajnici i mi smo izdajnici... A ako su oni i daqe

heroji... I mi smo heroji... Na more... Po{aqemo ih na

more...

GRADSKI: Pa da u pravu si... Na more... Da na more... More. Po{aqi

ih na more... Zaslu`ili su... Oni su na{i heroji! Neka

u`ivaju u prirodnim lepotama na{e Otaybine! I jo{

ne{to: skini wihove slike iz Muzeja Revolucije! Stavi

na{e slike... I mi smo se borili zar ne... To je bio na{

rat... Revolucija je bila kolektivna stvar.

134 Predrag Peri{i}

SEKRETAR: To ste pravilno rekli! To je misao za sve de~ije ~itanke!

A ko to zna da li smo se borili ili nismo? Da su se svi

borili protiv Nemaca kao {to tvrde ne bi rat trajao

~etiri godine...

GRADSKI: U pravu si... Nisu oni mogli sami da osvoje tenk, bez na{e

pomo}i... I preteralo se sa tim isticawem pojedinaca...

Na{a Revolucija je bila kolektivna stvar... Svi smo

u~estvovali!

Izme|u dva stra`ara Radovan i Mihajlo.

MIHAJLO: Tata, kuda nas vode?

RADOVAN: Na more sine... Ti si `eleo da vidi{ more, zar ne?

MIHAJLO: More, vide}emo more! Tata, toliko se radujem {to }u

videti more... Nikada u `ivotu nisam video more... Ti se

ne raduje{?

RADOVAN: (Tu`no)

Radujem se, radujem se...

MIHAJLO: Pliva}emo i kupa}emo se...

RADOVAN: Kupa}emo se dok se ne podavimo!

U selu na trgu okupio se narod.

Na sve~anoj tribini Sekretar i Gradski.

SEKRETAR: Mi borci ovoga kraja smo u toj neravnopravnoj borbi i uz

nad~ove~ansku snagu osvojili ovaj neprijateqski tenk

golim rukama... Zato je ovaj tenk i postao simbol borbe

naroda ovoga kraja protiv neprijateqa...

GRADSKI: Dana{wi dan je praznik za sve nas borce jer otvaramo

Muzej Revolucije u na{em mestu... Pozivam na{eg najdra-

`eg gosta, prvog sina na{eg naroda i narodnosti da

prese~e po~asnu traku i otvori Muzej Revolucije na{eg

kraja...

Seqaci aplaudiraju.

Dva seqaka nepoverqivo klimaju glavom.

I SEQAK: Ko su ovi?

II SEQAK: Nemam pojma!

I SEQAK: Protiv koga su se oni borili?

Heroji 135

II SEQAK: Ko }e ga znati?

I SEQAK: A Radovan? Gde je Radovan?

II SEQAK: Gde su Nemci?

I SEQAK: Nestali ko da su u zemqu propali!

II SEQAK: Mo`da negde na nekom drugom mestu grade komunizam!

I SEQAK: Ko s |avolom tikve sadi...

II SEQAK: Sam u wih prdi!

Kamenolom.

Pada sneg kao i na po~etku drame. Huji vetar. Mihajlo i Radovan u

prugastim zatvorskim uniformama tucaju kamen. Ostareli, osedeli

izgledaju kao dva starca.

RADOVAN: Amerikanci su najve}a sila na svetu. Oni su izmislili

atomsku bombu!

MIHAJLO: Nisu tata nego Nemci!

RADOVAN: Kako Nemci? Ako imaju atomsku bombu {to je ne bace na

Ameriku?

MIHAJLO: Ne mogu da je bace na Ameriku kada su oni u Americi!

RADOVAN: Ko je u Americi?

MIHAJLO: Pa Nemci!

RADOVAN: ^ekaj Mihajlo da se razumemo: Nemci su u Nema~koj,

Amerikanci u Americi! Zar Amerikanci i Nemci nisu

bili neprijateqi u ratu?

MIHAJLO: Pa bili su neprijateqi u ratu... Ali sada su prijateqi...

RADOVAN: Ju~e neprijateqi, danas prijateqi! Kako je to ~udno?

MIHAJLO: [ta je Ajn{tajn: Amerikanc ili Nemac?

RADOVAN: Amerikanac!

MIHAJLO: Nemac!

RADOVAN: Kako Nemac kada `ivi u Americi...

MIHAJLO: Nemci su do{li u Ameriku pa izmislili atomsku bombu.

On je Nemac koji `ivi u Americi... Nemci su izmislili

atomsku bombu i gotovo!

RADOVAN: Mihajlo, {to si ti jedna prznica... Ho}e{ da jede{,

ispr`i}u jaja!

MIHAJLO: Nisam gladan. A i ta jaja nije snela koko{ka!

136 Predrag Peri{i}

RADOVAN: Ho}e{ da ka`e{ da ova jaja nije snela koko{ka...

MIHAJLO: Pa i nije... To su ve{ta~ka jaja!

RADOVAN: Kako sada ve{ta~ka jaja? Ko je sneo ova jaja? Koko{ke

nose jaja, moj Mihajlo!

MIHAJLO: To su jaja u prahu... Trumanova jaja!

RADOVAN: Ko ti je sada pa taj Truman?

MIHAJLO: Tata, Truman je ameri~ki predsednik!

RADOVAN: Mi jedemo jaja ameri~kog predsednika?!

MIHAJLO: Tata, to su ve{ta~ka jaja u prahu...

RADOVAN: Koko{ke nose jaja u prahu? Dobro Mihajlo, ni{ta ne

razumem, ali u pravu si, ne}u da se raspravqam sa tobom.

Mnogo si tvrdoglav!

Pauza.

MIHAJLO: Tata, kada }emo ku}i? U`eleo sam se ku}e!

RADOVAN: I ja sam sine! Mnogo sam se u`eleo na{e ku}e! Sve }e ovo

pro}i! I mi }emo se vratiti na{oj ku}i. I sve }emo

zaboraviti! Vidi kako je lepo more!

MIHAJLO: Tata, more je daleko, nebo je visoko! Ja ho}u ku}i. Samo

da se {to pre vratimo. Tata, kada se vratimo ku}i ne}emo

nikada vi{e i}i u planinu! Kada nekoga sretnemo pravi-

}emo se da ga ne poznajemo! Nikoga ne}emo primiti u

ku}u! Ni poznate ni nepoznate!

RADOVAN: Tako je Mihajlo, ne}emo sa nepoznatima ni razgovarati!

Nikada vi{e. Vrati}emo se mili moj jednoga dana. Si-

gurno }emo se vratiti! Zamisli kako je lepo u na{em

selu. Po livadama se {iri miris poqskog cve}a! Drve}e

je olistalo... Ptice cvrku}u u zelenim kro{wama! @ito

se povija na vetru! Sa vo}ki padaju zreli plodovi! Spavaj

mili moj! Neka ti se san spusti na o~i! Sve je to san moj

Mihajlo! Sve smo mi to sawali! Ni{ta se nije dogodilo,

sve smo sawali! A u snu je sve mogu}e! Spavaj mili moj!!!

Sve mogu da nam uzmu osim snova.

Sawaj, mili moj!

Pada sneg.

Mihajlo spava. Radovan ga miluje po glavi.

Sneg ih polako prekriva dok ne postane sve belo.

KRAJ

Heroji 137