PAGE 4

Bankarsko raunovodstvoZasnovano na svim principima sistema dvojnog knjigovodstvo,ali se nekim posebnostima (karakteristikama) razlikuje, one poizilaze iz poslova kojima se banke bave.

Osnovni zadatak banaka je prikupljanje slobodnih novanih sredstava i njihovo plasiranje.

Javljaju se kao posrednici, trguju efektima razliite vrste, snabdevaju novcem privredu i stanovnitvo.

Odlike bankarskog menadmenta se razlikuju od odluka npr. u proizvodnom preduzeu gde e se nabaviti novac, jeftinije nabaviti, skuplje prodati, kome prodati, koliko sekundarne rezerve obezbediti.

Banke su dobitne (profitne) organizacije:

Proizvodno preduzee prihod od prodaje

trokovi prodatih proizvoda

____________________________

Finansijski rezultat BRUTO REZULTAT

Banka prihodi od kamata

rashod od kamata

___________________________

Dobitak od kamata

Ovo raunovodstvo mora biti dobro organizovano, postoji potreba redovnog poslovnog obuhvatanja svih poslovnih dogaaja u banci, potreba redovnog finansijskog izvetavanja o rezultatima tj. uspehu poslovanja banke kao celine ali i njenih jedininih organizacionih delova.

Polazite za ugradnju i organizacionu postavku bankarskog raunovodstva organizaciona i upravljaka struktura banke.Prisutna je tenja da se privue to vie klijenata i zbog toga se organizuje iroka mrea poslovnih jedinica razliite vrste i razlike izmeu filijala, poslovnih jedinica, altera, i raunovodstvo za svaki od njih mora utvrditi rezultat.

Do ostataka poslovne jedinice zavisi da li se prate samo trokovi ili trokovi i prihodi.

Raunovodstvo ne treba tj. NE MORA biti decetralizovano organizovano, najee se u centrali branke vode rauni ovih poslovnih jedinica ali su rauni primereni konkretnim organizacionim okolnostima i potrebama.

Reinformativne potrebe korisnika su bitne izvetaji moraju biti prema vremenu sadraja i vremenskoj dinamici modelirana, prema potrebama vrhovne, srednjeg i nieg menadmenta.

Za oranizaciju raunovostva (bankarskog) koriste se:

kontni okvir

poslovne knjige

raunovodstvena dokumentacija

sredstva za obradu podataka

Kontni okvir poseban jer se aktivnosti posebno knjie (bilansni princip), analitika razvijenost kontnog okvira (za svakog poslovnog partnera poseban raun)

Obrada podataka znaajno mesto platnog prometa i zbog toga je prisutan veliki znaaj informacionih sistema (zbog toga to klijenti DNEVNO prate stanje na svojim raunima)

Podela bankarskih poslova:

Prema poloaju banke tj. bankarskih poslova

1. aktivni bankarskih poslovi vani za ostvarivanje prihoda (banka poverilac)

2. pasivni bankarski poslovi

3. neutralni bankarski poslovi

4. zajedniki bankarski poslovi

5. sopstveni bankarski poslovi

6. ostali bankarski poslovi

Aktivni bankarski poslovi (aktivna kamata) - Prihod od kamate kao rezultatPasivni bankarski poslovi rashod od kamate

Neutralni bankarski poslovi poslovi platnog prometa (domai i meunarodni) banka nije ni dunik ni poverilac i naplauje naknadu tj. proviziju, poslovi u svoje ime i u svoj raun

Sopstveni bankarski poslovi parabankarski poslovi

Prema srodnosti i zajednikim karakteristikama poslova

1. depozitni poslovi vezani i za pravno i za fiziko lice, novac se ulae u banku sa sticanjem kamate (banka plaa posebnu kamatu)

2. platni promet

3. kreditni poslovi (banke naplauju kamatu)

4. ostali bankarski poslovi (emisije HOV, trgovina HOV, depo poslovi, poslovi kartiarstva)

Osnovni poslovni rauni:

iro raun svaka banka ima iro raun kod NBS, aktivan konto istog stanja, moe se troiti koliko ima + duguje, potrauje = SAMO DUGOVNI SALDO.Tekui raun transakcioni raun, banka za klijente samo otvara TEKUI RAUN, iro raun za banku pasivan konto (ovaj raun moe da ima potrani saldo ili 0, troi onoliko koliko ima), tekui raun za banku pasivan konto (ovaj raun moe da ima potrani saldo ali i ponekad moe da ima dugovni saldo, npr. da nas kreditira, dozvoljen minus)

Tekui raun moe biti:

1. prost npr. za klijente banke (jedna strana isplauje, druga uplauje)

2. reciproan javlja se kod odnosa izmeu banaka (reciproni tekui rauni, ko od koga vie potrauje)

Platni promet

ine ga poslovi kojim se bave banke, obuhvata sva plaanja izmeu ekonomskih subjekata (pravnih i fizikih lica) kojima se izmiruju obaveze ili naplauju potraivanja.

Sistematizacija platnog prometa:

platni promet u odnosu na nain plaanja

posredan kod vie institucija uestvuje u realizaciji platnog prometa

neposredan direktno se vri plaanje

platni promet u odnosu na vrstu plaanja

gotovinski (sva plaanja u gotovini manje vrednosti)

bezgotovinski (prenos sa jednog rauna na drugi, nezavisno od toga da li su u pitanju pravna ili fizika lica)

platni promet u odnosu na mesto plaanja

u zemlji

u inostranstvu

Instrumenti platnog prometa:

Poslovni rauni kod banke (iro i tekui raun).

Prema zakonu o platnom prometu guverner NBS propisuju JEDINSTVENE INSTRUMENTE PLATNOG PROMETA

gotovinski instrumenti platnog prometa ovde spadaju nalog za uplatu i nalog za ispatu. Oba instrumenta su vezana za blagajniko poslovanje

bezgotovisnki instrumenti platnog prometa nalog za naplatu i nalog za prenos (virmanski nalog)

Forma ovih insturumenata PIB bitan.

Specijalni instrumenti planog prometa:

Platni nalozi prilagoene specijalnim potrebama ivota

1. akreditivi (dokumentarni) instrument koji se koristi u platnom prometu vrlo esto u meunarodnoj trgovini, siguran instrument obezbeenja plaanja, dunik daje nalog svojoj banci da otvara poseban raun tj. akreditiv i da sa svog tekueg rauna namenski prenosi sredstva na taj poseban raun, to je garancija za poverioca da su sredstava obezbeena, podrazumeva ostvarenje namenskog rauna. Kupac daje nalog banci da ono isplati poveriocu ALI TEK kada poverilac poalje odreenu robu uz adekvatnu dokumentaciju (oboje obezbeeni)2. kreditivno pismo opet otvaranje namenskog rauna, kreditno pismo je pravno podizanje gotovine i bezgotovnsko plaanje kod jedne ili vie banaka u zavisnosti od kreditnog pisma u odreenom iznosu i odreenom roku

3. platne kartice biznis kartice za fizika i pravna lica

4. menica ima jednu vrstu kredita tj. odloeno plaanje

5. ek

Elektronsko plaanje (elektronsko bankarstvo)

platni promet se plaa elektronskim putem

Nosioci platnog prometa:

NBS

Poslovne banke

PTT preduzea

Agenti

Osnovne relacije ostvarenja platnog prometa:

platni promet se realizuje u odnosima izmeu banke i komitenta (pravnih i fizikih lica)

platni promet se obavlja na relaciji BANKA CENTRALA ili CENTRALA BANKA i sa druge strane filijale ili poslovne jedinice banke

odnosi izmeu banaka ili meubankarski platni promet (minumum 2 banke) u zemlji i van zemlje.

Uesnici u platnom prometu su:

rezidenti pravna i fizika lica koja imaju status domae osobe (domae pravno i fiziko lice)

nerezidenti pravna i fizika lica koja stalno borave u inostranstvu

nosioci NBS, poslovne banke , PTT organizacije

Model obrauna (sistem plaanja tj. princip plaanja)1. bruto princip vezano je za plaanje u bruto vrednosti i za plaanja koja su HITNA, veliki iznosi, plaanja se obavljaju u realnom vremenu putem posebnog sistema plaanja kod NBS 2. neto princip klirinki sistem plaanja koji se sprovodi preko NBS. Klirinki obraun podrazumeva prebijanje potraivanja i obaveza izmeu banaka (proizilaze iz potraivanja i obaveza KOMITENATA), prenos sredstava se vri u neto iznosu, realizacije platnog prometa u 3 termina, banka vri prenos sa rauna jedne banke na raun druge u zavisnosti od toga koja vie duguje odnosno koja vie potrauje.Platni promet izmeu banke i preduzea moe se obaviti interno (se obavlja ako su rauni komitenata kod ISTE BANKE) i kroz meubankarski obraun.

Sutina platnog prometa izmeu centrale i filijale banke:

centrala ima obavezu da filijalama u cilju normalnog odvijanja poslova obezbedi na dnevnom nivou gotovinska ali i bezgotovinska novana sredstava stalna koordinacija izmeu centrala i filijala, filijala ako nema novana sredstava od centrale ono moe da ih nabavi na tritu (ali su ona skupa). Interni odnosi centrale i filijala.Ovaj platni promet se evidentira putem internih rauna potraivanja i obaveza.

Meunarodni obrauni:

1. u zemlji i inostranstvu

2. mogu proizai iz povremenih poslovnih odnosa u ovim situacijama platnog prometa se realizuje prenosom iralnih sredstava u bruto vrednostima i u realnom vremenu, banke uglavnom imaju izgraene stalne poslovne odnose i u takvim situacijama platni promet se reava KLIRINKI prebijanjem potraivanja i obaveza putem ostvarenja recipronih tekuih rauna.

PrimerAnaliza platnog prometa posmatrana kroz BS (bilans stanja) sve te relacije

1. preduzee X Guteraa uplatilo je na tekui raun dobavljaa preduzea Y Gubavac 180000. Oba preduzea imaju svoje tekue raune kod banke A2. preduzea imaju tekui raun kod razliitih banaka

Obraun izmeu centrale banke i poslovnih jedinica

evidencija se obavlja putem odreenih rauna internih odnosa (8-7 grupe), sintetikih rauna, a analitika konta se otvaraju u skladu sa potrebama (minimum razvijenosti zavisi od broja filijala tj. poslovnih jedinica) a rauni se i dalje mogu razvijati prema potrebama, okolnostima (npr. prema ronosti, vrsti tj. nameni datih sredstava)OVI RAUNI SE NE BILANSIRAJU jer jer rezultat isti!

Primer1. Za potrebe blagajne podignuto je sa iro rauna 250000 dinara

2. Iz centralne banke za obavljanje redovnog poslovanja sa iro rauna poslato je poslovnoj jedinici A 800000 dinara, B500000 dinara, C 600000, i poslato je C gotovog novca u iznosu od 200000 dinara.

Meuobraun izmeu banaka (Meubankarski obraun)

Njime se vre:

obrauni potraivanja i dugovanja izmeu banaka

kliring obrauni

sve novane transakcije za raun banke i klijenata banke koji imaju raune kod njih uz, prema okolnostima kombinaciju bruto i neto obrauna tj. bruto i neto plaanja.

Neto plaanja u realizaciji mogu se sistematizovati:

1. neto obraun virmanskih naloga (tj. nalog za prenos)

2. neto obraun ekova

3. neto obraun po osnovu HOV

Neto obraun moe biti organizovan na principima bilateralnog i multilateralnog obrauna to znai obraun izmeu 2 banke i obraun izmeu vie banaka.

Bruto obrauni procesira individualna plaanja u reanom vremenu i u bruto vredsnosti. Moe biti sistematizovana na 3 naina:1. model sa mogunou korienja prekoraenja to znai da poslovne banke imaju dozvolu od strane CB da ulaze u minusna stanja na dnevnom nivou (imaju na zahtev odobren dozvoljen minus)2. model bez dozvoljenog prekoraenja poslovne banke nemaju dozvolu od CB da ulaze u minusno stanje to znai neizvravanje naloga bez pokria.

3. model formiranja redova ekanja prelazna reenja, kombinacija prethodna 2 modela, banke nemaju mogunost prekoraenja vrednosti ali se od strane CB izvrenje naloga u potpunosti ne odbija, ve se prema odreenim kriterijumima redovi ekanja

U samoj realizaciji meubankarskog obrauna nastaju povremeni odnosi izmeu banaka i stalni (korespondentni odnosi, realizacija platnog prometa kod povremenih odnosa ostaruje se prenosom iralnih sredstava u korist banke poverioca a na teret banke dunika u realnom vremenu u bruto iznosu).

Kod stalnih korespodnetnih odnosa platni promet se realizuje otvaranjem tzv. korespodentnih recipronih rauna, obraunskih rauna ili prolaznih rauna kod banaka. To znai da banka A ako ima odnose sa bankom B u svom knjigovodstvu otvara reciproan raun za banku B a banka B u svom knjigovodstvu otvara reciproan raun za banku A.

Ovi reciproni rauni predstavljaju (posmatrano sa aspekta stanja konta) aktivno pasivne i pasivno aktivne, jer mogu da budu i aktivni (kada ima posrednika) ali mogu i da preu u pasivan konto (kada imamo obaveze ili vee obaveze od potraivanja), kod stalnih poslovnih odnosa obraun se vidi uz neto princip (prebijanjem potraivanja i obaveza), svoenjem na manji saldo i prenosom razlike.

Ugovori (klirinki obrauni) izmeu:

1. banaka

2. banke i PTT preduzea (obde obraun izmeu banke i PTT-a NE MORA uvek biti zasnovan na dnevnom nivou)

Primer

Komitentima banke A preduzee Safir doznailo sa svog tekueg rauna 700000 dinara u korist tekueg rauna komitenta banke B preduzee Dunav bl. za kupljene gotove proizvode.

Kada je re tj. kada nema meusobnih prebijanja.

Da bi banka mogla da normalno posluje mora da prikupi novana sredstva kako bi ih dalje plasirala radi ostvarenja dobiti.Depozitni poslovi novana sredstva se tako prikupljaju (najstariji posao), to je najvei ili ne i jedini posao pomou kojih se prikupljaju nenovana sredstva.Prikupljaju se od fizikih lica, pravnih lica, privrede.

Mogu biti novani i nenovani (depo poslovi gde banka uz odgovarajuu naknadu preuzima razliite stvari na uvanje).

Novani depoziti u odnosu na raspoloivost mogu biti:

1. depoziti po vienju

2. oroeni depoziti

I jedni i drugi mogu biti u dinarima i u stranoj valuti.

Oroeni depoziti u skladu sa ugovorom sa bankom mogu biti:

1. kratkoroni

2. srednjoroni

3. dugoroni

Sa raunovodstvenog aspekta a u pogledu mogunosti plaanja razlikujemo

1. transakcione depozite (obezbeuju deponentu izvrenje odgovarajueg naloga plaanja)

2. netransakcione depozite

U odnosu a stvaranje kamate mogu biti:

1. beskamatonosni ne daju kamatu ali su sredstva raspoloiva u svakom trenutku bez najave

2. kamatonosni depoziti koji donose kamatu ali kod podizanja NS mora predhodno da se najavi kod banke

I jedni i drugi mogu biti po vienju.

Netransakcioni depoziti NE mogu se vriti plaanja (tj. davati nalozi banci), radi se o tednim ulozima, na tedne uloge banka plaa kamatu veu (po pravilima) u odnosu na transakciono deponovana sredstva (to su novana sredstva data na uvanje za neko budue vreme),nepredviene okolnosti bez obzira da li su pravna ili fizika lica.Devizni rauni (devizni tekui raun, iro raun i balgajna)

koristi se u realizaciji i normalnom odvijanju platnog prometa na njima se evidentiraju devizna sredstva i efektivni strani novac u blagajni

Devize se u knjigovodstvu vode srednjem deiznom kursu ,a odnos razmene jedne valute za drugu je devizni kurs.

Devizni kurs moe biti:

konvertibilan utvruje se (formira) odgovarajuim nainom na meunarodnom tritu plaanja

nekonvertibilan regulisane od strane NBS ili drave

Sa raunovodstvenog aspekta bitno je pored srednjeg deviznog kursa, kupovni i prodajni devizni kurs.Kupovni devizni kurs je onaj po kojem banka otkupljuje devizna sredstva (i od fizikih od pravnih lica)

Prodajni devizni kurs je onaj po kojem banke prodaju devizna sredstva Kursna razlika prihod banke.

Srednji devizni kurs treba da predstavlja stvarnu vrednost strane valute i zbog toga se ono tj. sredstvo u knjigovodstvu vode po svom kursu.

Na dan bilansiranja 31.12. devizna sredstva se bilansiraju po srednjem deviznom kursu.

Prodajni devizni kurs se utvruje tako to se na srednji kurs dodaje mara utvena odlukom o delovima i nainu plaanja na deviznom tritu.

Kupovni devizni kurs predstavlja srednji devizni kurs umanjen za maru.

Kursna razlika moe biti:

pozitivna predstavljaju prihode i to finansijske prihode (780)

negativna predstavljaju rashode i to finansijske rashode (680)

Kursne razlike su element su bilansa uspeha.

Rauni 680 i 780 se meusobno zatvaraju pre bilansiranja korienjem naela manjeg salda (manji saldo prenosimo na vei saldo i razlika tog rauna se knjii na bilans uspeha) pa se u bilans uspeha upisuje samo razlika tj. neto pozitivna ili neto negativna kursna razlika.

Kursne razlike se ostvaruju i na osnovu kupovine i prodaje deviza u odnosu na svoje komitente (fizika i pravna lica), kupovina i prodaja deviza se moe utvrditi i od drugih banaka.

Banka takoe pored kursnih razlika ostvaruje i proviziju, banka se nekada i odrie provizije (kod velikih klijenata).

PrimerPreduzee A je kupilo od banke 1000 t na teret svog dinarskog depozita. Devize su prenete u korist deviznog rauna istog komitenta. Srednji devizni kurs iznosi 80 dinara, prodajni 80.50 i obraunata je provizija od 800 dinara.

PrimerP. P. je kupio 100 evra, kurs (prodajni) 80.50 dinara, kurs (srednji) 80 dinara, provizija 20 dinara

Meunarodni platni promet (MPP)

Neutralan bankarski posao.Podrazumeva sva plaanja po bilo kom osnovu u stranoj valuti izmeu razliitih zemalja.Kod MPP se javljaju i domae i strane banke, predmet transakcije su strane valute, regulisana zakonom o deviznom poslovanju i drugim propisima sa aspekta meunarodne trgovine.

Nosioci MPP:

1. NBS

2. poslovne banke

3. druge finansijske institucije registrovane za obavljanje MPP

Mogu da uestvuju i fiziika i pravna lica, a preduslov je da poseduju strana novana sredstva na raunu.U MPP uestvuju minimum 4 uesnika:

1. nalogodavac (pravno i fiziko lice)

2. banka nalogodavca (domai)

3. banka korisnika (inostrana banka)

4. preduzee, pravno i fiziko lice kao korisnik stranih novanih sredstava

Odnosi izmeu banaka u MPP reguliu se ostvarenjem kontokorektinih meusobnih recipronih tekuih rauna.

Kada postoje stalni odnosi u pitanju je klirinki obraun uz nostro i loro raun.

Nostro raun na raun kod inostrane banke (aktivan)

Loro raun pasivan konto, raun druge banke kod nae domae banke.

Takoe javljaju se i posrednike banke izmeu domae i inostrane banke.

Posredovanje u odreenoj valuti (Moskovksa, Franfurka)

U meunarodnim transakcijama provizije su veoma visoke (npr. mogu biti fiksne do odreenog iznosa a preko toga mogu biti i u odnosu na veliinu iznosa).

Klauzula da nalogodavac plaa trokove svoje banke a korisnik plaa trokove svoje (manji trokovi kada se dele)

U nalogu kada jedna strana plaa trokove SVE onda se to u nalogu mora naznaiti ili samo polovinu.

Merdzer i akvizicije u bankarstvu

Banka svoje resurse moe poveati internim i eksternim putem. Interni put poveanja resursa se ostvaruje ulaganjem u po osnovu sopstvenih izvora sredstava kapitala (rezultata i dobiti). Eksterni izvor:

Merder (spajanje i pripajanje banaka i kupovina tj.preuzimanje gde vea banka preuzima manju banku) Akvizicija (akvizicija)Danas , merderi i akvizicije imaju vei znaaj. Faktori kao pokretai aktivnosti vezani za merdere i akvizicije:

1) GLOBALIZACIJA - ovim putem se javlja mogunost izlaska na drugo trite u bliem i daljem okruenju ime se stvaraju uslovi za vie ansi u pogledu uspenosti poslovanja i finansijskog rezulata.

2) POTREBA ZA STALNIM RASTOM proizilazi po osnovu spoljnih promena u okruenju , a spoljne promene zahtevaju neprekidno prilagodjavanje (fleksibilnost) to navodi banke za traenje novih i drugaijih organizacionih reenja (smanjenje trokova, poveanje prihoda); potreba za stalnim rastom i razvojem

3) TEHNOLOKE PROMENE stalne promene u okviru nauke i tehnologije zahtea uvidjanje i primenu savrenih tehnolokih reenja, a to je lake i funkcionisanje kroz programe merdera i akvizicije.

4) KONKURENCIJA na svim podrujima a posebno na podruju bankarskog poslovanja prisutna je visoka konkurencija; potencijalni komitenti trae bre i kvalitetnije usluge uz to nie cene to zahteva smanjenje trokova; kroz merdere i akvizicije stvara se preduslov za vei obim, a imajui u vidu ekonomiju to znai vei o bim a manji trokovi.

Motivi za kupovinu, spajanje banaka:

1) Efikasno poslovanje (efikasno upravljanje)

2) Profitabilnost u poslovanju

3) Opstanak banke, rast i razvoj

4) Proirenje uea na bankarskom tritu

5) Kvalitetnije upravljanje (menaderske strukture svih nivoa upravljanja)

Poveanje rezultata => poveanje prihoda => smanjenje trokova =>proirenje usluga =>spajanje banaka (ire se usluge)

Smanjenje trokova: ukidanje nepotrebnih ili dupliranih filijala, iskorienje raspoloivih kapaciteta(objekata, ljudskih potencijala...)

Znaaj merdera i akvizicije: npr.oivljavanjem banke koja je u likvidaciji i preuzimanje klijenata te banke, banka sa gubitkom umanjuje porez na dobit (ko kupuje banku sa gubitkom).

Smanjenje konkurencije spajanjem i kupovinom....

Sa raunovodstvenog aspekta kupovina i spajanje:

Nova banka sa drugaijom i veom vrednou

Ne mora kupiti banku u celini

Spajanje i pripajanje se mora voditi po knjigividstvenoj vrednosti ili po nekoj drugoj dogornoj vrednosti (spajanje interesa izmedju banke)

Potekoe mogu nositi prilikom utvrdjivanja vrednosti dela banke koja se kupuje.

Ishod spajanja interesa: preuzimaju se podaci tj. knjigovodstvene vrednosti; nema rizika u finansijskim izvetajima

Ishod kupovine: ukoliko se kupuje banka koja ima veu vrednost do knjigovodstvene; kod preuzimanja tj.sastavljanja fin.izvetaja, mogu se javiti GOODWILL (razlika izmedju vee vrednosti banke i manje knjigovodstvene vrednosti).

Faktoring I Forfeting

Faktoring poslovi predstavljaju kratkorocno finansiranje robnih I nerobnih potrazivanja po raznoj osnovi. Prakticno radi se o otkupu kratkorocnih potrazivanja sa pravom ili bez prava na regres. Banka se javlja kao factor koji na neki nacin posreduje svakako sa ciljem ostvarenja odredjenih prihoda. Ovim poslovima se bave I specijalizovane institucije ( banke,osiguravajuca drustva I dr.investicije). Banka otkupljuje potrazivanja visokog boniteta sa razlogom sto ovi rizici potrazivanja prelaze na factor tj.banku. Takve poslove karakterise otkup potrazivanja koji su na neki nacin pokriveni (garancijom,hov). Kod faktoringa poslovi se sklapaju factoring ugovorom. Na osnvu ugovora factor tj.banka,isplacuje prodavcu potrazivanje (nominalnu vrednost umanjenu za kamatu I proviziju I sve toskove vezane za realizaciju factoring posla). Faktor najcesce ispalacuje -prema ugovoru oko 75-80% nominalne vrednosti a preostali deo isplacuje nakon naplete potrazivanja.

Faktoring poslovi se mogu realiszovati na domacem I na medjunarodnim okvirima.

Ucesnici na domacem faktoringu:

1. kupac

2. prodavac

3. factor tj.banka

u medjunarodnim okvirima:

1. kupac

2. prodavac

3. domaca banka ( fakror)

4. inostrana banka ( korespodent)

Rizik je veci kod medjunarodnog faktoringa (jer su prisutne razlike od zemlje do zemlje u pogledu pravnog sistema,deviznog rizika,kamatnog itd).

Osnovni poslovi bankarskog racunovodstva

svakodnevna obrada izvoda ziro-racuna banke sa svim naplatama I isplatama ali I svakodnevna obrada racuba komitenata banke.

Bitna je primena informacione tehnologije

Svakodnevna kontrola prenosa sredstava ( obrada naloga za prenos ); usaglasavanje sinteticke I analiticke evidencije;kontrola prelaznih I privremenih racuna izmedju centralne I posovnih banaka,ali I izmedju banaka tj.medjunarodnih obracuna u zemlji I inostranstvu.

Usaglasenost knjigovedstvenog I stvarnog stanja dinarske I devizne blagajne.

Obracuni I placanja svih poreza,doprisnosa po raznim osnovama I podnosenja izvestaja poreskoj upravi.

Knjigovodstveno obuhvatanje svih troskova I vezivanje istih za mesto I nosioce.

Obracun I isplate plata I doprinosa

Obracun AKTIVNIH I PASIVNIH KAMATA po raznim osnovama.

Obracun opstih rezervisanja( I posebnih rezervisanja) vezano za rizike (ne) naplativosti odredjenih potrazivanja.

Prema rokovima npr.na mesecnom nivou 1% do ukupnih potrazivanja vrse rezervisanja za rizike

1. 652 konto duguje

813 konto potrazuje

2. 813 konto duguje

753 potrazuje - Obracun kursnih razlika(pozitivnih I negativnih) na nivou centralne faktora.Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva

Obezbeivanje informativne osnove sastavljanje izvetaja kratkoroni (dnevno, meseno), i dugoroni (godinje).-CB zahteva razliite vrste izvetaja od banaka (meseni, godinji).-Reklasfikovan BS vezan za ronost potraivanja.Zvanini finansijski izvetaj prvenstveno se rukovodi interesima eksternih korisnika (zadovoljavanje njihovih inf. zahteva).

Ovi izvetaji su znaajni za:

eksterne i interne korisnike, upravljaku strukturu svih organizacionih nivoa i sve zaposlene

Finansijski izvetaji su okrenuti prolosti (pravljenje rauna o stanju i uspehu banke), predstavljaju osnov za kontrolu, analizu i odluivanje za budunost.

Finansijski izvetaji su: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki aneks, a sve to skupa prate napomene za tumaenje finansijskog izvetaja. Banke sastavljaju sve gore navedeno jer nisu pravna lica.

Poreski izvetaji su: poreski bilans i poreska prijava.

BILANS STANJA

Najstariji finansijski izvetaj je BS i kao takav on je najdue u fokusu posmatranja javnosti raunovoe i kao takav neprekidno je predmet stalnog usavravanja u funkciji blagovremenih i kvalitetnih izvetaja rauna. Mora biti:1. aurirano (svi poslovni dogaaji vezani za izvetajni period moraju biti knjigovodstveno obuhvaeni )2. moraju se sprovesti predzakljune radnje i predzakljuno knjienje bar jedan popis imovine i obaveza, utvrivanje razlike izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja, a razlike eliminisati (knjigovodstveno se prilagoava stvarnom stanju); usklaivanje potraivanja i obaveza i otpis nenaplativih potraivanja; razgranienje prihoda i rashoda uz korienje AVR i PVR; obraun kamata (dospelih nenaplaenih i plaenih); obraun kursnih razlika (pozitivne i negativne).

Informacije koje su znaajne za interne i eksterne korisnike:1. Likvidnost (ocena raspoloivosti slobodnih novanih sredstava za povlaenje depozita ili izmirenje svih ostalih dospelih obaveza)2. Solventnost (potreba raspolaganja vikom sredstava u odnosu na obaveze)3. Rizici ( razliite vrste: kamatni, devizni, trini, rizik naplativosti)4. prihodi5. Rashodi6. Rezultat za celinu banke i za pojedine organizacione delove banke

Sastavljanje BS je regulisano: zakonom o RR (raunovodstvu i reviziji)

profesionalnom regulativom (raunovodstvena naela i standardi)

internim regulativama (raunovodstvene politike).

-Zakon o RR upuuje banke na direktnu primenu meunarodnog raunovodstvenog standarda i meunarodnog standarda raunovodstvenog izvetavanja..Meunarodni standard jedan definie izradu finansijskih izvetaja opte namene (ovi izvetaji su namenjeni korisnicima koji nemaju pravo da trae izradu finansijskog izvetaja prema njihovim specifinim informativnim zahtevima - samo za eksterne korisnike).Standard jedan sadri minimum zahteva u pogledu forme i sadrine finansijskog izvetaja.

-Internu raunovodstvenu regulativu ini pravilnik o raunovodstvu i raunovodstvenoj politici kojim se definie organizacija raunovodstva, raunovodstveni dokumenti, put kretanja dokumenata, ko je zaduen za raunovodstvenu evidenciju.

Raunovodstvene politike su posebne metode, postupci, tehnike procenjivanja i vrednosnog iskazvanja bilansnih pozicija. Raunovostvenu politku usvaja uprava a sprovodi raunovodstvo. Raunovodstvena politika do odreene mere moe uticati na rezultat poslovanja. Na polju raunovodstvene politike veliki je znaaj znanja, sposobnosti, kreativnosti raunovodstvenih kadrova da u skladu sa konkretnim okolnostima predloe upravi mogunosti koje su odraz realne finansijske situacije banke.Kriterijumi pri odabiru raunovodstvenih politika:

1. jasnost, tj. preciznost vezano za procenjivanjem prihoda i rashoda; princip opreznosti prihode ne treba preceniti, a rashode i obaveze potceniti

2. sutina iznad forme treba da se predstave uvaavajui finansijsku sutinu, a ne samo zadovoljavanje zakonske forme3. znaajnost bilansnih pozicija efekti raunovodstvenih politika zavise od znaaja bilansne stavke; ako neka bilansna stavka ima neznatno uee u bilansnoj strukturi i efekti raunovodstvenih politika bie beznaajni.

Bilans stanja ukazuje na finansijsku situaciju i finansijski poloaj banke u datom trenutku na odreeni dan (31.12.), vaan je za trenutak dok je bilans uspeha vezan za period.

Sva imovina mora da ima poreklo, zbog toga BS ima dve strane aktivnu i pasivnu.

IMOVINA = OBAVEZE + KAPITAL

Aktiva: plasmani bankama i komitentima, plasmani u dinarima i devizama, kratkoroni i dugoroni plasmani, ulaganje u HOV, dati krediti, udeo u kapitalu drugih banaka i drugih pravnih lica, materijalna i nematerijalna imovina, nematerijalna ulaganja (mogu se amortizovati).*npr.softverski program ako se taj program razvija, takvo ulaganje se ne otpisuje ve se razvija radi ostvarivanja prihoda.

Gubitak iznad visine kapitalase knjii u aktivi (842)830 dobitak tekue godine

831 dobitak ranijih godina (01.01. vie nije tekua godina i mora se raun 830 zatvoriti i otvoriti 831; isto vai i za gubitak)Aktiva se sastavlja (organizuje) po principu OPADAJUE LIKVIDNOSTI.

Pasiva: dobitak, gubitak do visine kapitala, depoziti od pravnih i fizikih lica, depoziti u dinarima i devizama, obaveze za kredite, obaveze za porez iz dobitka (prvo se sastavlja poreska prijava i poreski bilans da bi znali poresku obavezu).

Pasiva se sastavlja (organizuje) po principu OPADAJUE DOSPELOSTI.U bilans stanja idu i vanbilansne pozicije ne utiu na bilansne pozicije, ali su vezane za poslovanje danas (primljene i date garancije); ovde su paralelni rauni aktive i pasive.

Bilans stanja se sastavlja za tekuu i za prethodnu godinu.

BILANS USPEHA

Odnosi se na period rashoda, period prihoda i po tom osnovu na rezultat. Za BU banke je karakteristino da se prihodi i rashodi uporeuju i iskazuje se rezultat SLOJEVITO.

1. Prihodi od kamata (ukupni)

- Rashodi od kamata

- Dobitak/gubitak od kamata

2. Prihodi od naknada i provizija (ukupni)

- Rashodi od naknada i provizija

- Dobitak/gubitak od naknada i provizija

3. Kursne razlike

4. Operativni rashodi (zakupnine......)

-Ostali se iskazuju prema neto rezultatu (neto dobitak/neto gubitak), nema ukupnih iskazivanja ______razlika npr., kursne razlike).IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA

Ukazuje na gotovinu na poetku i na kraju obraunskog perioda (moe i na osnovu BS), ali sutina je ukazivanje na inioce koji doprinose da se ostvare odreeni prilivi ili odlivi novanih sredstava.Sastoji se iz tri dela:1. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti (prilivi i odlivi od kamata, naknada i ostali prilivi i odlivi (porez, plate..))2. Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja ( prilivi i odlivi od HOV, udeli u drugim pravnim licima, ulaganja u osnovna sredstva, dividende.... )

3. Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( kreditiranje-priliv/odliv, emisija HOV rashodi/prilivi)

U svakom delu se iskazuje neto priliv i neto odliv pa se sumiraju za utvrivanje neto priliva ili neto odliva gotovine.Vaan je za upravljaku strukturu i adekvatnom upravljanju gotovinom i gotovinskim ekvivalentima.IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU (najnoviji)

Prevashodno namenjen vlasnicima kapitala.

Promene na kapitalu: -dobitak

-gubitak, na osnovu kojih vlasnici odreuju da li e nastaviti da

investiraju ili ne.

Nerasporeena dobit se moe rasporediti na dividendu, ili e se uloiti u banku.

Mora se razgraniiti ta je vezano za promene na kapitalu, a proizalo je po osnovu poslovne aktivnosti banke.

U ovom izvetaju se ne uzimaju sva povlaenja od strane vlasnika, kao ni ulaganja kapitala od strane vlasnika.

STATISTIKI ANEKSPredstavlja jednu vrstu kontrole i slui za statistiku obradu.Ovi izvetaji su uraeni po napomenama (tumaenjima) da bi se bolje razumele date bilansne pozicije (nain otpisa potraivanja, princip amortizacije, _____ se priznaju prihodi i rashodi).