Bankarsko i Berzansko Pravo1.POJAM BANKE U NAŠEM PRAVU I PRAVU EU

Banka je naznačajnija finansijska organizacija koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava od privrede i stanovništva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredite zainteresovanim licima (fizičkim i pravnim) i dr. UslugeDefinicije ekonomske teorije obično određuju banku kao preduzeće koje u različitim oblicima preuzima tuđ novac koji dalje pozajmljuje trećim licima radi ostvarivanja dobiti na razlici kamata.Formalno pravne definicije određuju banku kao pravno lice koje se može osnovati samo uz saglasnost nadležnog organa preko definisanja izvedenog iz predmeta poslovanja pa do formalizovanog pristupa gde se unapred određuju karakteristike banke.Naš zakon:Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u RS koje ima dozvolu za rad NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove.Direktiva EU 77/780/EEC određuje banke kao finansijske institucije koje se bave kreditnim i depozitnim poslovima.Izraz „public“ se odnosi na pribavljanje kapitala

2.VRSTE BANAKAOsnovna podela banaka u svakom bankarskom sistemu je podela na:

1. centralne (emisione)2. poslovne (komercijalne)

Emisione banke su centralne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje. Njihova uloga je da emituju novac kao i da regulišu količinu novca u opticaju. One utvrđuju i vode monetarnu i kreditnu politiku, staraju se o likvidnosti poslovnih banaka i vrše nadzor nad njihovim poslovanjem, a obavljaju i druge poslove utvrđene zakonom.Poslovne banke se bave zaključivanjem i izvršavanjem bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. S obzirom na karakter poslova kojima se bave ove banke se najčešće dele na:

opšte (univerzalne) hipotekarne založne depozitne za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova

Banke se mogu javiti i u organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma, holding banke i drugim pravno dopuštenim organizacionim oblicima.

3.DELATNOST BANAKA (OPŠTA PRAVILA I ZABRANA POVREDE KONKURENCIJE)Delatnosti koje obavlja banka određene su zakonom. (Zakon o bankama)Apsolutni bankarski poslovi su poslovi koje može obavljati samo banka, dok je drugim pravnim i fizičkim licima obavljanje takvih poslova zabranjeno:

primanje depozita davanje kredita izdavanje platnih kartica

Relativni bankarski poslovi su oni poslovi koje mogu obavljati banke ali mogu ih obavljati i drugi subjekti;

polaganje (davanje) depozita uzimanje kredita devizni, devizno-valutni i menjački poslovi poslovi platnog prometa poslovi sa HOV (izdavanje HOV, poslovi kastodi banke) brokersko-dilerski poslovi izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.)

1

poslovi zastupanja u osiguranju poslovi za koje je ovlašćena zakonom druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslovima, a u skladu sa

osnivačkim aktom i statutom bankeNavedene bankarske poslove banke mogu obavljati na osnovu dozvole za rad, u skladu sa registrovanom delatnošću.Banka je dužna da svoju delatnost obavlja tako da ne povređuje konkurenciju na tržištu.Povredom konkurencije u smislu Zakona o zaštiti konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizičkih lica koje oni preduzimaju odnosno donose u cilju poslovanja na jedinstenom tržištu Srbije, a pri tom narušavaju ravnopravnost drugih subjekata.Zakon o bankama predviđa da je banci zabranjeno da:

1. zaključuje sporazume kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija2. zloupotrebljava dominantan položaj3. sprovodi koncentraciju kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija i to

naročito da je sprovodi stvaranjem odnosno jačanjem dominantnog položaja na finansijskom tržištu

NBS sprovodi mere u skladu sa zakonom. Može se tražiti i mišljenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije.NBS daje saglasnost na koncentraciju. Ona donosi posebne akte.

4.POSLOVNO IME I SEDIŠTA BANKEBanka ima svoje poslovno ime (firmu) kao važan element njene pravne individualizacije. Poslovno ime je ime pod kojim banka posluje (Zakon o privrednim društvima – akcionarsko, privredno društvo).Naziv banka je zaštićeni naziv koji mogu u svome imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom dopušteno (lat. banca – sto, klupa na kome su srednjovekovni italijanski trgovci menjači obavljali svoje menjačke i druge bankarske poslove)Noviji propisi sadrže odredbe kojima su definisani pojam banke i pravo korišćenja naziva banka. U našem pravu taj naziv mogu koristiti samo organizacije koje se po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim finansijskim organizacijama i drugim privrednim subjektima to zabranjeno. Novim Zakonom o bankama pravo na korišćenje naziva nije samo pravo, veš i obaveza.Sedište banke je mesto iz kog se upravlja poslovima banke kao akcionarskog društva. Određuje se osnivačkim aktom banke. Važe pravila kao za sedište privrednog društva.

5.BANKE KAO SUBJEKTI BANKARSKOG PRAVABanke su osnovni i najvažniji subjekt bankarskog prava, ali ne i jedini. Druge finansijske organizacije se bave određenim bankarskim poslovima.Zakonom o bankama se ne regulišu druge finansijske organizacije (ranije, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama). U bankarskom sistemu RS one više ne postoje. U roku od godinu dana stupanja na snagu Zakona o bankama sve dotadašnje finansijske organizacije moraju da se usklade sa odredbama novog zakona, imaju obavezu da se transformišu u banku (ako ispune uslove za osnivanje banke), da se pripoje drugoj banci ili prestanu sa radom.Kriterijum kategorizacije, obavljanje određenih bankarskih poslova je merilo za identifikaciju i svrstavanje drugih finansijskih organizacija u subjekte bankarskog prava.Uz banke i druge finansijske organizacije, u bankarstvu se javljaju i razne njihove asocijacije. Neke imaju dobitni karakter i imaju isti položaj kao banke i druge finansijske organizacije (bankarski konzorcijumi, pulovi). Zakon o bankama RS dozvoljava da se banka organizuje kao bankarska grupa ili kao bankarski holding.Subjekti bankarskog prava i druga lica u finansijskom sektoru: društva za osiguranje, pokrovitelji emisije HOV, društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska društva, privredna društva koja obavljaju poslove finansijskog lizinga i dr. (bankarske poslove obavljaju u vidu zanimanja odnosno registrovane delatnosti)Nedobtni tip jesu strukovna udruženja banaka.S druge strane naspram banaka i drugih finansijskih organizacija stoje klijenti. Oni su subjekti bankarskog prava u širem smislu reči.

6.NACIONALNI PRAVNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA

2

I – ZAKONI (najvažniji izvori bankarskog prava)Zakon o bankama (2006)reguliše pravni položaj banke.Zakon o obligacionim odnosima (1978) reguliše zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova.Zakon o privrednim društvima (2004) reguliše osnivanje privrednih društava.Ostali zakoni: Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o NBS, Zakon o platnom prometu, Zakon o sprečavanju pranja novca, Zakon o tržištu HOV i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Zakon o menici, Zakon o čeku, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom.II – PODZAKONSKI AKTIOni regulišu organizaciono-statusna pitanja i pitanja režima obavljanja delatnosti.III – BANKARSKI OBIČAJIBankarski običaji su značajni izvori autonomnog bankarskog prava. Običaji mogu biti nacionalnog i međunarodnog prava.IV – OPŠTI USLOVI POSLOVANJAOpšte uslove poslovanja stvaraju banke, a još češće udruženja banaka u jednoj zemlji.V – TIPSKI I FORMULARNI UGOVORISkoro svi ugovori su tipski i formularni, stvaraju ih same banke i njihove asocijacije.SUPSIDIJARNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA

pravila privrednog (poslovnog i građanskog) prava

7.IZVORI PRAVA U EURazvoj EU se odvijao u etapama. Najpre su bile osnovane Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za ugalj i čelik i Evropska zajednica za atomsku energiju. Fuzija ovih zajednica je rezultirala stvaranjem Evropske zajednice, a zatim i EU.Zajednica se obavezala odredbama Rimskog ugovora da će osnovni cilj ujedinjenja biti uspostavljanje zajedničke trgovine i ekonomske i monetarne unije.Jedinstvenom regulativom se na jedinstven način preuređuje postojeća nacionalna bankarska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu EU. Nisu stavljeni van snage niti ukinuti postojeći nacionalni zakoni i drugi propisi već se isti međusobno harmonizuju.Unutar EU stvorio se koherentan zaseban pravni sistem koji je odvojen i različit od međunarodnog sistema prava.Direktive EU su osnovni pravni akti jedinstvene pravne regulative evropskog jedinstvenog tržišta. Odredbe ovih direktiva su inkorporirane u nacionalne zakone članica EU:

1. direktiva saveta EU 77/780/EEC o usklađenosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i način obavljanja bankarske i dilersko-brokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija

2. direktiva saveta EU 85/611/EWG o liberalizaciji slobodnog kretanja kapitala i usklađenosti pravnih i upravnih akata koji se odnose na oficijelne učesnike (OGAW-e) u transakcijama kapitalom i HOV, kao i oblasti zajedničkih ulaganja

3. direktiva saveta EU 86/635/EWG o knjigovodstvu, završnom računu i konsolidovanom bilansu banaka i drugih finansijskih institucija

4. direktiva saveta EU 89/646/EEC o usklađenosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i način obavljanja bankarske i dilersko-brokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija

5. direktiva saveta EU 89/647/EEC o koeficijentu solventnosti banaka i drugih finansijskih institucija

6. direktiva saveta EU 91/308/EEC o sprečavanju korišćenja finansijskih sistema u svrhu pranja novca

7. direktiva saveta EU 96/3/EEC o adekvatnosti kapitala za investicione i kreditne institucije8. direktiva saveta EU 2000/12/EC koja reguliše pravila poslovanja za banke9. direktiva saveta EU 2001/24/EC o reorganizaciji i prestanku kreditnih institucija

Zahvaljujući implementaciji ovih direktiva bankarska delatnost je na nacionalnom nivou ograničena samo na kreditno-depozitnu funkciju, dok bankarska delatnost na svim drugim finansijskim tržištima, a pre svega na tržištu novca, deviza i kapitala postala nadnacionalna i jedinstvena.

3

8.BAZELSKI KOMITET I BAZELSKI SPORAZUM I i IIBazelski komitet za bankarski nadzor je Komitet organa kontrole nad bankama, koji su osnovali guverneri centralnih banaka Grupe 10 (G-10) zemalja 1975. godine. Obično se sastajeu Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu (BIS), gde se nalazi njegov sekretarijat. BIS je banka u vlasništvu centralnih banaka kojima pruža usluge i njene prostorije se često koriste za međunarodne sastanke finansijskih zvaničnika.Bazelski komitet je osnovan u cilju objedinjenja bankarske regulative velikih finansijskih centara koji je nastao kao odgovor na globalizaciju bankarskih aktivnosti.Ciljevi Bazelskog komiteta su:

1. promovisanje i unapređenje stabilnosti finansijskog sistema2. sigurnost poslovanja banaka3. minimalni standardi kapitala4. konzistentnost supervizije (opšti principi supervizije)

Preporuke ovog Komiteta nisu bila u početku pisana pravila koja bi predstavljala pravila zvanične pravne institucije, one su bile materijal koji je davao široke smernice za politiku koju organi nadzora u svakoj zemlji mogu da koriste za utvrđivanje politike kontrole koju primenjuju.Većina preporuka Bazelskog komiteta pretočena i pravno formalizovana kroz direktive EU.Neki materijali koji se donose na sednicama Bazelskog komiteta, kao što je Dogovor o kapitalu (Capital Accord) i Ključni principi (Core Principles), sačinjeni su sa očekivanjem da ih organi nadzora širom sveta dosledno primenjuju.Da bi se unapredila konzistentnost u primeni Novog Sporazuma širom sveta, Bazelski komitet za bankarski nadzor je formirao Grupu za primenu sporazuma (AIG) i Grupu za kapital (CTF). Sporazum će se dograđivati i posle primene Bazela II da bi se odžao korak s razvojem novih tržišta i napredak u praksi upravljanja kapitalom.Grupa za kapital je odgovorna za razmatranje suštinskih izmena Novog sporazuma i njegove interpretacije, a Grupa za primenu sporazuma je zadužena za razmenu informacija između nacionalnih kontrolora o poteškoćama u praktičnoj primeni Bazela II i o strategijama koje oni primenjuju da rešavaju ova pitanja. Neophodna je bliska saradnja ove dve grupe.

9.OSNIVAČI I OSNIVAČKI KAPITAL BANKEBanka se u našem pravu osniva samo u organizacionoj formi akcionarskog društva.Osnivači banke mogu biti pravna i fizička lica. Pored domaćih, u ulozi osnivača se mogu javiti i strana pravna i fizička lica, uz poštovanje principa uzajamnosti (reciprociteta).Prvenstveno se ceni bonitet osnivača. Za domaća i strana pravna lica ocenjuje se profitna, finansijska i operativna stabilnost, poslovna reputacija a za fizička lica se ocenjuje imovinsko stanje i poslovna reputacija.Osnivači mogu pristupiti osnivanju samo sopstvenim novčanim sredstvima što podrazumeva da se ona ne sastoje od pozajmljenih novčanih sredstava.Obaveza je osnivača da u postupku dobijanja dozvole za osnivanje banke, ukoliko dođe do promene podataka koji se dostavljaju, odmah i bez odlaganja obavesti Narodnu banku i da joj odmah dostavi nove podatke.Minimalan iznos novčanog dela osnivačkog kapitala, početan osnovni kapital banke kao akcionarskog društva, ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.Nenovčani deo uloga osnivača se izražava u novcu na osnovu procene. (Zakon o privrednim društvima)Za osnivački kapital, kao početni osnovni kapital banke, važi princip očuvanja vrednosti osnovnog kapitala. Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke.

10.OSNIVAČKI AKT I STATUT BANKEOsnivanje banke započinje donošenjem osnivačkog akta banke. Donošenjem ovog akta banka još ne nastaje kao pravno lice, ona će to postati tek upisom u registar. Banka je u postupku osnivanja i nalazi se u stanju „preddruštva“.Osnivačkim aktom se uređuju najznačajnija pitanja za samo osnivanje, ali i za organizaciju i poslovanje banke. Zakon – obavezna sadržina akta o osnivanju banke:

4

1. poslovno ime i sedište pravnog lica osnivača banke, odnosno ime i prebivalište fizičkog lica osnivača banke

2. poslovno ime i sedište banke3. iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku, kao i udeo

svakog osnivača u tom kapitalu4. rok do kog su osnivači banke dužni da uplate novčana sredstva, odnosno nenovčana

sredstva prenesu u osnivački kapital banke5. prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke6. broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija

koje je banka ovlašćena da izda, kao i prava iz akcija svake klase7. poslove koje banka obavlja8. način pokrića gubitka banke9. način rešavanja sporova između osnivača banke10. prava osnivača banke u slučaju statusnih promena11. ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem banke

Dodatni elementi ulaze u fakultativnu sadržinu akta o osnivanju.Pored akta o osnivanju banka mora imati i statut. Statut je opšti akt kojim se detaljno uređuje pravni status banke, njena organizacija, upravljanje i poslovanje. Slabije je pravne snage od akta o osnivanju, statut je nakon osnivanja praktično najvažniji opti akt za rad i poslovanje banke.Statut banke – obavezna sadržina:

1. organizaciju i način poslovanja banke2. pitanja o kojima odlučuje skupština banke3. pitanja o kojima odlučuju drugi organi banke, sastav i postupak odlučivanja ovih organa,

kao i mandat članova tih organa4. mere i odgovornost organa banke za obezbeđenje likvidnosti i solventnosti banke5. prava, obaveze i odgovornost članova upravnog i izvršnog odbora banke i drugih lica sa

posebnim ovlašćenjima i odgovornostima utvrđenih statutom banke6. ovlašćenje za potpisivanje i zastupanje banke7. način vršenja unutrašnje kontrole i unutrašnje revizije banke8. podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i način postupanja s tim

podacima i ispravamaStatut može uključiti i druge elemente i oni predstavljaju fakultativnu sadržinu.

11.POSTUPAK OSNIVANJA BANKEPostupak osnivanja banke se odvija pred Narodnom bankom. Na postupak osnivanja banke primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Narodna banka u postupku osnivanja odlučuje rešenjem koje je konačno. Protiv donetog rešenja može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti niti odložiti njegovo izvršenje.Postupak osnivanja banke se odvija u dve faze. Prva faza je podnošenje zahteva za preliminarno odobrenje i on se naziva postupak za preliminarno odobrenje za osnivanje banke.Druga faza je postupak za dobijanje dozvole za rad.Oba postupka se vode samostalno i u svakom se donosi od strane Narodne banke posebno rešenje, kojim se odobrava, odnosno odbija ili odbacuje podneti zahtev za svaku fazu postupka.

12.POSTUPAK ZA PRELIMINARNO ODOBRENJE ZA OSNIVANJE BANKENakon zaključenja ugovora o osnivanju, osnivači banke podnose Narodnoj banci zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke, uz koji prilažu:

1. podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču

2. osnivački akt i predlog statuta banke3. izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod NBS4. izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke5. podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća6. imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj

kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji

5

7. predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke

8. predlog procedura za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu banke9. dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili drugom

stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te države ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela

10. dokaze o ispunjenosti posebnih uslova ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole odnosno nadzornog tela države porekla

Narodna banka može zahtevati da joj osnivači banke dostave i druge podatke i dokumente.Narodna banka je dužna da u roku od 90 dana od prijema urednog zahteva, oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost za dobijanje rešenja o davanju preliminarnog odobrenja za osnivanje banke.O zahtevu za dobijanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke guverner Narodne banke donosi rešenje koje je konačno. Ovim rešenjem podneti zahtev se može odbiti, odbaciti odnosno odobriti.Ukoliko se u navedenom postupku utvrdi da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi potrebni za osnivanje banke, doneće se rešenje kojim se odbija zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke.Narodna banka uvek će odbiti zahtev osnivača ako u ovom postupku utvrdi da:

1. osnivački akt i predloženi statut banke nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima2. predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije

ili iskustvo, odnosno dobru poslovnu reputaciju3. lice koje bi steklo učešće u banci ne ispunjava uslove za to sticanje4. predloženi program aktivnosti banke, plan poslovne politike i procedure za

upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu nisu odgovarajući5. vlasnička i upravljačka struktura banke ne omogućava efektivnu kontrolu boniteta

zakonitosti poslovanja banke ili odgovarajuću spoljnu odnosno unutrašnju reviziju u banci

6. struktura bankarske grupe čiji bi član postala banka nije transparentna ili ne omogućava nesmetano vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ove grupe ili odgovarajuću spoljnu odnosno unutrašnju reviziju

Osnivači kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbijen ili odbačen ili je dato preliminarno odobrenje prestalo da važi ne mogu ponovo podneti ovaj zahtev u roku od jedne godine od dana odbacivanje ili odbijanja tog zahteva, odnosno prestanka važenja preliminarnog odobrenja.Kada se u postupku utvrdi da su svi zakonski uslovi za osnivanje banke ispunjeni guverner Narodne banke donosi rešenje kojim se usvaja zahtev osnivača i daje preliminarno odobrenje za osnivanje.Posle prijema obaveštenja Narodna banka razmatra ponovno ispunjenost ali sada naknadno dostavljenih podataka i ukinuće reženje o davanju preliminarnog odobrenja ako više nisu ispunjeni uslovi za davanje tog odobrenja.Osnivači banke su dužni da najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja rešenja o davanju preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.U slučaju da osnivači banke zahtev za izdavanje dozvole ne podnesu u roku od 60 dana, preliminarno odobrenje prestaje da važi.Postupak osnivanja banke u svojoj prvoj fazi traje relativno dugo (90+60 dana) i zahteva od osnivača dodatno angažovanje za drugu fazu postupka, podnošenje zahteva za dobijanje dozvole za rad. Zbog toga je zakonodavac omogućio da nakon dobijanja preliminarnog odobrenja a pre upisa u registar privrednih subjekata osnivači mogu, u ime banke u osnivanju obavljati pojedine poslove. U periodu do dobijanja dozvole za rad mogu se obavljati samo poslovi koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis u registar.

13.DOZVOLA ZA RAD

6

Nakon završetka prve faze postupka osnivanja banke i dobijanje rešenja o davanju preliminarnog odobrenja, osnivači banke moraju u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja da Narodnoj banci podnesu zahtev za dobijanje dozvole za rad banke.Ujedno sa podnetim zahtevom osnivači banke su obavezni da dostave:

1. dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava

2. dokaze o tome da su obezbedili: odgovarajući poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvržene uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogući pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke

3. dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora banke sa liste Narodne banke4. podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke

O zahtevu Narodna banka odlučuje u roku od 30 dana od prijema urednog zahteva.Guverner Narodne banke donosi rešenje o izdavanju dozvole i ono se objavljuje u „Službenom glasniku RS“.Ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za dobijanje dozvole za rad, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim može da odbaci ili odbije zahtev za izdavanje dozvole. Osnivači, pravna i fizička lica koja nisu uspela sa zahtevom za dobijanje dozvole za rad, ne mogu ponovno podneti zahtev za preliminarno odobrenje osnivanja banke u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva.

14.OSNIVAČKA SKUPŠTINA I UPIS U REGISTAROsnivačka skupština banke može se održati tek po prijemu rešenja Narodne banke o izdavanju dozvole za rad banke. Od trenutka prijema ovog rešenja osnivačka skupština banke se mora održati najdocnije u roku od narednih 30 dana.Osnivačku skupštinu čine osnivači banke, a svoje pravo glasa na osnivačkoj skupštini osvaruju srazmerno visini svog uloga.Na osnivačkoj skupštini banke donosi se statut banke, bira predsednik i članovi upravnog i izvršnog odbora banke, usvajaju programi aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi se odluka o prvom izdavanju akcija. Odluke o ovim pitanjima se donose dvotrećinskom većinom glasova osnivača.Osnivači banke dužni su da akte usvojene na osnivačkoj skupštini dostave na saglasnost NBS i roku od 5 dana od dana njihovog usvajanja.Narodna banka potom odlučuje o davanju saglasnosti na navedene akte i to u roku od 60 dana od njihovog prijema.Nakon dobijanja rešenja od Narodne banke osnivači podnose prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata. Upisom banka stiče svojstvo pravnog lica.Prijavu za upis u registar osnivači su dužni podneti u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akte usvojene na osnivačkoj skupštini.Uz prijavu za upis u registar privrednih subjekata osnivači banke, odnosno lice koje su oni ovlastili, podnose:

1. dokaz o identitetu osnivača2. ugovor o osnivanju banke i statut3. dokaz da osnivači banke sredstva u nenovčanom obliku prenose u osnivački kapital

banke4. procenu ovlašćenog procenjivača nenovčanog uloga osnivača5. druge isprave u skladu sa propisima o upisu u registar privrednih subjekata

Pored navedenih dokumenata prilažu se i:1. rešenje o izdavanju dozvole za rad2. saglasnost Narodne banke na Ugovor o osnivanju i statut3. mišljenje na odluku o imenovanju direktora odnosno v.d. banke koje daje Narodna banka

U registar privrednih subjekata mora se upisati i svako povećanje i svako smanjenje akcionarskog kapitala i to u roku od 10 dana od nastanka promene.

7

U svoj naziv koji u registar privrednih subjekata upisuje, banka može da unese elemente koji detaljnije označavaju poslove kojima se bavi, depozitna, hipotekarna, založna banka.Po završetku procesa registracije nadležni organ za registraciju privrednih subjekata donosi Rešenje o upisu banke u registar privrednih subjekata. Osnivači banke su dužni da u roku od 5 dana od prijema rešenja isto dostave Narodnoj banci.

15.O KAPITALU BANKE UOPŠTEZa poslovanje banke kao depozitno-kreditne institucije, od izuzetnog značaja je kapital s kojim ona raspolaže, delom njen sopstveni a delom kapital kojim ona raspolaže na osnovu ugovora sa njenim klijentima.Kapital banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala. Pored toga NBS može da propiše i druge oblike kapitala.Prema zakonu, banka je dužna da održava propisani iznos kapitala radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza poveriocima. Tokom svog poslovanja banka je dužna da obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.Način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke izračunava se prema metodologiji koju propisuje Narodna banka.

16.PRAVILA O KAPITALU PREMA MEĐUNARODNIM STANDARDIMAKapital banke se definiše kroz prizmu adekvatnosti kapitala. Međunarodni standardi adekvatnosti kapitala nastali su radom Bazelskog komiteta za bankarski nadzor. Potreba uvođenja ujednačenosti nivoa kapitala banaka na međunarodnom planu proizašla je iz bankarske krize 80-ih godina prošlog veka.Bazelski komitet za bankarski nadzor je 1988. godine doneo akt pod nazivom „Basel Capital Accord“, poznat kao Bazel I. Zemlje članice Bazelskog komiteta o bankarskom nadzoru 1988. usaglasile su metodu obezbeđivanja adekvatnosti kapitala banaka.U obličavanju pravila veliku ulogu je odigrala Evropska zajednica. Basel Capital Accord je donesen kao preporuka Bazelskog komiteta, a unutar EZ standardi koji se odnose na kapital dobili su pravnu formu kroz niz Direktiva.Postoji niz pitanja na koja ni Direktive ni Bazel I nisu dali jasan odgovor. Ove nedorečenosti u donetoj regulativi mogle bi izvršiti pritisak kroz zahtev banaka da se regulišu u nacionalnim zakonodavstvima.Bazel I i Evropska direktiva prihvatile su stopu od 8% za adekvatnost kapitala, kao stopu opterećenja kapitala pri izloženosti rizicima.Kapital se definiše kao jedinstvo dva njegova dela. Prvi deo čini osnovni kapital (akcionarski kapital koji se sastoji od stalnog kapitala akcionara i predstavljenih rezervi koje se stvaraju ili održavaju na osnovu rezervisanja zadržane zarade i drugih viškova. Drugi deo kapitala čini dodatni kapital koji se sastoji od uplaćenog dela akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke, njihovih premija, rezervi za opšte bankarske rizike i subordiniranih obaveza.Razvoj bankarskog poslovanja i novi zahtevi za upravljanje rizikom, zahtevali su revidiranje dotadašnjeg sporazuma.U junu 1999. godine Bazelski komitet je objavio predlog za zamenu Sporazuma iz 1988. godine, pod nazivom Novi Bazelski Sporazum o kapitalu (Bazel II). Razlog za donošenje novog sporazuma bila je potreba za više fleksibilnosti i osetljivosti za rizik.Paralelna primena starog i Novog sporazuma za procenu adekvatnosti kapitala počinje januara 2006. godine, a kompletna primena Novog Sporazuma počinje 2007. godine u zemljama članicama, a ostale zemlje mogu i kasnije.Struktura Novog sporazuma je postavljena na tri osnovna stuba koji zajedno čine funkcionalnu celinu. Bazel II se sastoji od sledećih stubova.I stub – zahtev za minimalnim kapitalom (minimum capital requirement)II stub – proces pregleda kontrole (supervisory review process)III stub – tržišna disciplina (market discipline)Stubovi jedan drugog pojačavaju i zajedno treba da doprinesu sigurnosti i zdravlju finansijskog sistema.

8

17.KAPITAL BANKE PREMA ZOBKapital banke prema odredbama ZOB čine osnovni i dopunski kapital, kao i drugi oblici kapitala koje propiše Narodna banka.Osnovni kapital banke čine:

uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu običnih i prioritetnih akcija, osim prioritetno kumulativnih akcija

emisiona premija po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija

sve vrste rezervi banke koje su formirane na teret dobiti nakon njenog oporezivanja, izuzev rezervi iz dobiti za procenjene gubitke koji nastaju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

deo neraspoređene dobiti iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke za koji je skupština banke odlučila da će biti raspoređen i okviru osnovnog kapitala

Dopunski kapital banke čine: uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke deo revalorizovane rezerve koji se odnosi na osnovna sredstva i učešće u kapitalu banke rezerva iz dobiti za opšte bankarske rizike subordinirane obaveze

Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi kapital banke uvek bude u visini koja nije manje od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.Osnovni kapital ima dvojaku funkciju. Prva je da predstavlja sredstva za poslovanje banke, a druga da predstavlja svojevrsni garantni fond za poverioce.Banka je dužna da radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti održava na propisanom nivou. Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos između kapitala i rizične aktive banke. Rizična aktiva banke je zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih ponderima kreditnog i tržišnog rizika.Narodna banka može odrediti da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude veći od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, utvrdi da su vrsta i stepen rizika kojima se banka u poslovanju izlaže veći od dozvoljenih.Zabrana, odnosno ograničenja u pogledu raspodele dobiti, nastaju uvek kada banka:

1. svoju likvidnost ne održava u skladu sa propisima NBS2. zbog te raspodele ne bi mogla da održava svoju likvidnost u skladu sa propisima NBS3. nije otklonila slabosti i nedostatke koje joj je naložila NBS u vezi sa nepravilnim

iskazivanjem poslovnih promena i drugih događaja, a koji mogu uticati na bilans uspeha4. nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti5. NBS to odredi svojom korektivnom merom

18.POSEBNA PRAVILA O STICANJU AKCIJA BANKEAkcionari kao članovi banke na osnovu svojih uloga stiču odgovarajuće akcije banke (pravila vezana za HOV, Zakon o privrednim društvima).Ništav je svaki pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija te banke, lica koje u njoj ima učešće ili podređenog društva te banke, kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbeđenim na ovaj način.Sva lica, domaća i strana, pravna i fizička koja žele da steknu akcije sa pravom glasa koje im donose glasačka prava počev od 5% moraju prethodno podneti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje Narodne banke.Narodna banka donosi rešenje o davanju saglasnosti u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.Pod sticaocem se smatra ne samo neposredni sticalac već i sva lica koja su sa njim povezana imovinskim i upravljačkim vezama.U postupku dobijanja saglasnosti Narodne banke ukoliko ne ispunjavaju propisanje uslove, odnosno prestanu da ispunjavaju uslove, Narodna banka će doneti rešenje kojim se njihov zahtev odbija odnosno ukida doneto rešenje.

9

Kako bi se vršila kontrola sticanja akcija sa pravom glasom, banka je dužna da najmanje jednom godišnje, kao i na njen zahtev, obaveštava Narodnu banku o identitetu svih lica koja imaju učešća u banci.

19-20.STICANJE SOPSTVENIH AKCIJASopstvene akcije su akcije čiji je vlasnik samo akcionarsko društvo koje ih je izdalo. One nisu posebna vrsta ili klasa akcija nego je tu reč o bilo kojoj vrsti ili klasi akcija čiji je imalac samo akcionarsko društvo koje ih je izdalo.Pri uređivanju režima sopstvenih akcija moraju se poštovati dva osnovna načela akcionarskog društva i to načelo da se u društvo mora uneti ceo upisani osnovni kapital i načelo očuvanja vrednosti osnovnog kapitala.U praksi se dešava da društvo otkupljuje sopstvene akcije iz razloga održavanja sopstvenog kapitala, skoro redovno to znači da društvo ima poteškoće u poslovanju i na taj način se blokira deo kapitala.Režim sticanja sopstvenih akcija restriktivno je utvrđen i u Zakonu o bankama.Banka ne može sticati sopstvene akcije upisom. Ta zabrana načelno važi i za naknadno sticanje sopstvenih akcija na sekundarnom tržištu, osim u izuzetnim slučajevima.Sopstvene akcije banka može sticati samo sredstvima iz dobiti banke. Za sticanje sopstvenih akcija banke je dužna da prethodno pribavi saglasnost Narodne banke.Banka je dužna da otuđi sopstvene akcije u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, a ako to u navedenom roku ne učini, dužna je da sopstvene akcije povuče i poništi. To važi za sve sopstvene akcije bez obzira na način sticanja.

21.O RIZICIMA UOPŠTERizik je činjenica čija realizacija ima direktan ili indirektan uticaj na rezultate i celokupni položaj subjekata koji su mu izloženi.Rizik na finansijskom tržištu u fokusu banke odvojen je od rizika sa kojima se banka svakodnevno u svom poslovanju suočava (kreditni rizik, rizik likvidnosti, tržišni rizik). Sistem rizika je postao stvarnost, odražava se banke, na cene, na celokupnu ekonomiju, a meri i iskazuje različitim pokazateljima. Sa aspekta rizika banke svaka neizvesna činjenica u bankarskom poslovanju predstavlja rizik. Rizik možemo odrediti kao verovatnoću gubitaka (smanjenje dobiti) nastalu kao rezultat dejstva neizvesnih događaja u poslovanju banke.Specifičnost delatnosti banaka zahteva da se odnos prema riziku postavi kao skup aktivnosti koje su zajedničke prema svakom njegovom pojavnom obliku. To su:

Procena rizika (verovatnoća da će nastati, moguća veličina) Grupisanje rizika radi njegove objektivne procene Kontrola rizika (izbegavanje rizika, zadržavanje rizika) Prenos rizika Osiguranje rizika

Prema Zakonu o bankama RS banke se obavezuju da identifikuju, mere i procenjuju rizike kojima su izložene u svom poslovanju i da upravljaju tim rizicima (posebna organizaciona jedinica).Akti koji definišu i određuju navedene procedure imaju obaveznu sadžinu u kojoj se nalaze:

1. odredbe kojima se obezbeđuje funkcionalna i organizaciona odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke

2. procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika3. procedure za upravljanje rizicima4. procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih procedura

banke u vezi sa upravljanjem rizicima5. procedure za redovno izveštavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju

rizicima

22.RIZIK LIKVIDNOSTI I KREDITNI RIZIKOdržavanje likvidnosti je propisano kao zakonska obaveza banke. Smatra se da je banka nelikvidna ako nema dovoljno novčanih sredstava da svoje dospele obaveze izmiri u utvrđenim rokovima.

10

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava dospele obaveze.Banka je obavezna da svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji će omogućiti da u svakom momentu ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava svoje obaveze (solventnost)Svaka banka mora imati adekvatne sisteme za merenje, praćenje i kontrolisanje rizika likvidnosti.Najznačajniji bankarski posao je kredit. Privredni subjekti i građani se velikim delom koriste kreditima u zadovoljavanju svojih potreba. U funkciji kreditiranja se nalazi novac koji je banka primila na osnovu bankarskog novčanog depozita i uloga na štednju i novac koji se kod banke nalazi kraće ili duže vreme za potrebe platnog prometa. Angažovana kreditna sredstva podležu kreditnom riziku.Kreditni rizik se definiše kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršenja obaveza dužnika prema banci. Kreditni rizik je rizik da potraživanja ne mogu biti realizovana na dan dospeća po njihovoj punoj knjigovodstvenoj vrednosti. On izražava privremenu ili trajnu nemogućnost dužnika da u ugovorenom roku ispuni obavezu ili je u tom roku samo delimično ispuni. Kreditni rizik se najčešće odnosi na zajmove, ali se javlja i kod drugih kreditnih instrumenata (hartija od vrednosti). Razvijena tržišta pružaju savršenije metode analize rizika i posebne institucije se bave tom analizom te stvaraju i veće mogućnosti zaštite od rizika.Prema zakonu o bankama postoji obaveza banaka da kreditni rizik identifikuju, mere i procenjuju prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja banke.Pored navedene obaveze, banka mora da obračuna i izdvoji rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilasnih stavki.

23.KAMATNI, DEVIZNI I OPERATIVNI RIZICIUvođenje promenljive kamatne stope, fluktuirajućeg deviznog kursa, stvorilo je uslove za inflaciju i to su faktori koji su doprineli stvaranju neizvesnijeg i rizičnijeg okruženja. Poslovanje banke se suočilo sa potpuno novim rizicima – rizik kamatne stope, rizik deviznog kursa, vanbilansni rizik i dr.Rizik kamatne stope odražava neizvesnost u pogledu prihoda banke zbog eventualnih promena kamatne stope. Promene kamatne stope direktno utiču na prihode i troškove banke, sve banke su neminovno izložene ovoj vrsti rizika.Devizni rizik postaje dominantan rizik prevenstveno u oblasti međunarodne razmene. Devizni rizik je rizik od promene u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva. Dejstvu ovog rizika su izloženi svi subjekti jednog društva.Banka treba aktima da propiše politike i procedure koje će omogućiti identifikovanje i upravljanje ovim rizicima.Pored ovih rizika banka je u svom poslovanju izložena i tržišnom riziku, riziku zemlje porekla i dr.Operativni rizik je mogućnost nastanka negativnog efekta na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

24.RIZICI IZLOŽENOSTI BANKEBanka je dužna da se pridržava pravila obuhvaćenim rizikom izloženosti banke.Rizik izloženosti banke se odnosi na izloženost banke jednom licu ili na grupu povezanih lica i na lica povezana sa bankom.Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1. da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima učešće u drugom pravnom licu

2. da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos međusobnog učešća, povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj drugog ili

11

drugih lica a NBS proceni da postoji i mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti

3. da su pravno i fizičko lice povezani tako da je fizičko lice punomoćnik pravnog lica4. da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog

ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica5. da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da su članovi porodice fizičkog

lica članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica

6. da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica

Izloženost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraživanja i vanbilasnih stavki koji se donosi na to lice ili grupu povezanih lica.Velikom izloženošću banke smatra se kredit odnosno drugo potraživanje i garancija koji su dati jednom licu odnosno grupi povezanih lica koji je veći od 10% kapitala banke. (najveća – 25%)U okviru rizika izloženosti banke pored izloženosti jednom licu ili grupi povezanih lica zakon reguliše izloženost banke prema licima povezanim sa bankom. U taj krug lica spadaju:

1. članovi bankarske grupe u kojoj je banka2. članovi upravnog i izršnog odbora banke, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana

bankarske grupe u kojoj je banka, zaposleni u banci, kao i članovi porodice tih lica3. lica sa učešćem u banci i licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka, kao i

članovi porodice ovih lica4. pravna lica u kojima lica iz bankarske grupe u kojoj banka odnosno članovi organa banke

imaju kontrolno učešćeUkupan iznos velikih izloženosti banke zbirno ne može biti manji od 400% niti veći od 800% kapitala banke.

25.RAZVOJ ODNOSA KLIJENT – BANKAUbrzan privredni razvoj, jačanje subjekata koji su učestvovali u privrednom razvoju, povećao je broj klijenata i otvorio nove zadatke banke u gradnji odnosa sa klijentima. U početku to je bio odnos koji se gradio na depozitno-kreditnoj relaciji, da bi dosegao nivo koji se temelji na potpunom poverenju klijenta u banku u pogledu njenih mogućnosti da se stara o novcu klijenta koji se nalazi kod nje u depozitu. Ovi odnosi su se dalje razvijali u pravcu razvijenih i razuđenih konsultantskih i bankarsko uslužnih delatnosti.Na odnos banke i klijenta uicala u i kretanja i aktivnosti na finansijskom tržištu uopšte.Protiv pranja novca, konvencija UN poznata pod nazivom „Bečka konvencija“ prihvaćena 1988. godine.Veliki značaj za uvođenje procedura i standarda u banke kao mere u borbi protiv pojave pranja novca dao je i Bazel I.Savet evropske zajednice doneo je posebnu direktivu u cilju zaštite finansijskog sistema od pojave pranja novca 1991. godine.Ovi pravni okviri za borbu protiv pranja novca kasnije i protiv finansiranja terorizma, značili su nove odnose i nova pravila u odnosu klijent – banka.

26.KLIJENT I NJEGOV ODNOS SA BANKOMU odnosu klijent – banka, pod klijentom se podrazumevaju sva lica koja su po osnovu različitih usluga banke u odnosu sa bankom.Klijenti banke su mnogovrsni, druge banke ili druge finansijske organizacije, drugi privredni subjekti, privredna društva, fizička lica i sl.Klijenti banke se mogu odrediti prema različitim kriterijumima zavisno od vrste poslova koje sklapaju sa bankom, zavisno od svog pravnog statusa, sedišta odnosno prebivališta klijenata u odnosu na sedište banke i dr.Zakon o bankama:

12

Klijent je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje se obratilo bance radi lakšeg korišćenja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala.Osnovna karakteristika odnosa banke sa klijentom je da je to ugovorni odnos. On nastaje, razvija se i prestaje u skladu sa saglasnošću volja koje obe strane ugovorno regulišu.Vrsta ugovornog odnosa određuje ovaj odnos. Zbog raznovrsnosti usluga koje banka nudi i velikog broja klijenata, ovaj odnos se gradi na osnovu unapred utvrđenih pravila za svaki od eventualnih ugovornih odnosa koji bi mogao nastati. Opšti uslovi poslovanja su izraz načela slobode ugovaranja, a radi ujednačavanja i standardizovanja sopstvenog poslovanja veoma su značajni. Tipski i formularni ugovori ubrzavaju poslovanje. Klijenti imaju izbor prihvatanja uslova (bazirani pretežno na interesu banke).Pored ugovornih obaveza koja banka mora ispuniti, zakonom su utvrđene druge obaveze prema klijentu:

zaštita klijenata obaveza objavljivanja opštih uslova poslovanja jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova obaveštavanje klijenata

27.ZAŠTITA KLIJENTAZaštita klijenta prema Zakonu o bankama RS uređena je sa dva aspekta. Prvi se odnosi na pravo klijenta banke da pristupa svim podacima na koje ima pravo povodom zaključenog ugovora sa bankom i u skladu sa opštim pravilima poslovanja banke. Svoje pravo ostvaruje putem zahteva za pristup dokumentima i banka je dužna da takav zahtev usvoji i klijentu obezbedi pristup.Drugi aspekt je uređen tako da banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, odnosno sa kojim klijentom će zaključiti ugovor. Svojim pravom izbora banka štiti svoje poslovanje i već postojeće klijente. Narodna banka je ovlašćena da propiše bliže uslove i način ostvarivanja procedure utvrđivanja prihvatljivosti klijenata. Guverner Narodne banke je doneo Odluku o minimalnoj sadržini procedure „Upoznaj svog klijenta“.Odluka je doneta radi otklanjanja rizika koji može nastati kao posledica neusklađenosti poslovanja banke sa propisima kojima se uređuju sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma.

28.BANKARSKA TAJNA, RAZVOJ I PRIRODABanka je dužna da se u svom poslovanju pridržava pravila o bankarskoj tajni. Bankarska tajna je nastala kad i banka.Sve do prve polovine prošlog veka, bankarska tajna se smatrala moralnom, ne zakonskom obavezom banke. Bankarski običaji postavili su pravila postupanja banke prema podacima koje dobija od klijenta. Razvoj i modernizacija finansijskog tržišta dovelo je do novog poimanja bankarske tajne. Tome je doprinelo nekoliko argumenata. Prvo – komercijalizacije podataka koji smatrani bankarskom tajnom. Podaci o visini depozita, broju klijenata, visini kreditne zaduženosti imaju svoju ekonomsku tržišnu vrednost. S druge strane osnov za uspostavljanje pravila bankarske tajne su interesi pojedinaca, pravo na zaštitu pojedinaca i njihove ličnosti. Zaštita podataka klijenata ima temelj u pravu pojedinca na nezavisnost i integritet sopstvene ličnosti. S treće strane veoma je važno naglasiti značaj javnog interesa. On se kreće između zahteva tržišta i slobodnog protoka informacija kojima se ono koristi i interesa pojedinca da podaci o njegovom finansijskom stanju i poslovanju ostanu van dometa drugih.Integritet tržišta se narušava, manipulacijom i zloupotrebom bankarske tajne od strane nesavesnih pojedinaca.Međunarodne institucije su prepoznale potrebu regulisanja pravila koja se odnose na tajnost podataka. Međunarodni instrumenti nalaze odgovor u zakonodavstvima u kojima je bankarska tajna regulisana nacionalnim pravima. Države su u obavezi da u svojoj legislativi obezbede podređenost pravila bankarske tajne u nekim slučajevima (ukoliko je to u interesu zajednice, u cilju prevencije štetnih finansijskih delovanja).

13

29.BANKARSKA TAJNA I OSLOBOĐENJE OD OBAVEZA NJENOG ČUVANJABanka mora objaviti koje podatke i dokumente smatra bankarskom tajnom i odgovorna je za postupanje podacima koje je na taj način zaštitila. Banka mora regulisati bankarsku tajnu u okviru koji je utvrđen nacionalnim pravom ili u slučaju da nema posebnih odredaba regulisanje se vrši posebnim aktom banke koji mora poštovati principe koje se na međunarodnom nivou uvedeni kao obaveza.Oslobođenje banke od čuvanja bankarske tajne odnosno mogućnost da otkrije podatke koji se smatraju bankarskom tajnom može nastati:

1. u slučaju kad je na to zakon obavezuje2. u slučaju kada je ustanovljena obaveza saopštavanja podataka javnosti3. u slučaju kada je u interesu banke da se neki tajni podaci saopšte4. uz odobrenje klijenta

U ovim slučajevima, banka je u obavezi da podatke saopšti i ne odgovara za povredu pravila o bankarskoj tajni.

30.BANKARSKA TAJNA PREMA ZAKONU O BANKAMA SRBIJERanijim Zakonom o bankama, bankarska tajna nije bila celovito uređena već samo u vidu tajnosti depozita i tajnosti računa. Novijim zakonom o bankama, bankarska tajna je uvedena kao obaveza u poslovanju banke.Bankarska tajna se definiše kao poslovna tajna i utvrđuje se polje njene primene na:

1. podatke koji su poznati banci a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i transakcije, kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke

2. podatke o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima3. drugi podaci do kojih banka dođe u poslovanju s klijentima

obaveza čuvanja bankarske tajne se odnosi kako na samu banku, tako i na njene zaposlene, i na sva lica koja učestvuju u korporativnom upravljanju bankom, članovi njenih organa, akcionari i druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima koji se smatraju bankarskom tajnom. Ne mogu ih saopštavati trećim licima niti ih koristiti protivno interesu banke i njenih klijenata, niti mogu trećim licima obezbediti pristup tim podacima. Obaveza čuvanja bankarske tajne ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup podacima.Banka može podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.Banka može biti osobođena obaveze čuvanja bankarske tajne u određenim slučajevima.Bankarskom tajnom se ne smatra:

1. javni podaci i podaci koji su zainteresovanim licima sa opravdanim interesom dostupni iz drugih izvora

2. konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinačnog klijenta3. podaci o akcionarima banke i visini njihovog učešća u akcionarskom kapitalu banke, kao i

podaci o drugim licima sa učešćem u banci i podaci o tom učešću, bez obzira na to da li su oni klijenti banke

4. podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci

31.BANKARSKI GODIŠNJI IZVEŠTAJI I REVIZIJA (ZAJEDNIČKI PRINCIPI U REVIZIJI BANAKA)

Postojeći rizici međunarodnog okruženja u radu banaka te povezanost sa drugim finansijskim institucijama kao i potencijalna opasnost od kolapsa sistema uslovili su poseban odnos prema kontroli rada i poslovanja banaka. Banke su obavezane da o svom poslovanju vode uobičajene finansijske izveštaje i posebne evidencije (izveštaje o visini kapitala, likvidnosti, deviznih i drugih rizika, bilanse). Obavezane su da za svoje izveštaje, na kraju svake poslovne godine obezbede reviziju.Zbog ujednačavanja načina kontrole i lakšeg razumevanja finansijskih izveštaja banaka, Bazelski komitet je obezbedio smernice i ustanovio standarde koje nadzorne supervizorske vlasti u svakoj zemlji mogu dosledno primenjivati u svojoj praksi. Uspostavljanjem principa bankarske kontrole, stvorio se standard za valjano, razborito upravljanje i kontrolu banaka. Oni stvaraju uslove za

14

postizanje objektivnosti i mogućnosti za poređenje bankarskih sistema u zemljama koje usvoje ove principe.Članovi Bazelskog komiteta pojedinačno srađuju u procenama bankarskih sistema ali procenama uglavnom rukovode MMF i Svetska banka.Evropska zajednica je radi dosledne primene Bazela II donela Direktivu o kontroli na konsolidovanoj osnovi.Zakonom o bankama Srbije su u skladu sa navedenim principima uvedene obaveze vođenja finansijske evidencije i izveštavanje Narodne banke.

32.FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I IZVEŠTAVANJA NARODNE BANKE I REVIZIJAZakonska obaveza banka je vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju.Podaci koje sadrže godišnji finansijski izveštaji moraju biti istiniti i da objektivno odražavaju poslovanje banke i njeno finansijsko stanje.Izveštaji moraju biti pripremljeni u obliku i po sadržaju koji propisuju pravila o računovodstvu i reviziji a u skladu sa svim podzakonskim aktima koje donosi Narodna banka.Banka ima zakonsku obavezu da pripremi i podnese izveštaje Narodnoj banci.Ovi izveštaji imaju propisanu sadržinu i podaci koji su u njima odnose se na upravljanje bankom, poslovanje organizacionih struktura, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i njenih podređenih društava.Revizija u bankama se vrši u dva nivoa. Prvi nivo je interna revizija, a drugi nivo je revizija od strane spoljnjeg revizora. Zakon navodi slučajeve u kojima se zahteva posebna revizija.Interna revizija se organizuje kao posebna organizaciona jedinica u okviru banke. Osnovni zadaci interne revizije su :

1. ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja banke

2. obezbedi da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu3. utvrđuje slabosti u poslovanju banke i njenih zaposlenih kao i slučajeve neizvršenja

obaveza i prekoračenja ovlašćenja i priprema predloga za otklanjanje tih slabosti, kao i preporuke za njihovo sprečavanje

4. održava sastanke sa upravnim odborom banke, kao i odborom za praćenje poslovanja banke

5. redovno priprema izveštaje o aktivnostima unutrašnje revizije i dostavlja ih upravnom odboru banke kao i odboru za praćenje poslovanja banke

Osnovni principi na kojima se zasniva interna kontrola:1. princip trajnosti – svaka banka treba da ima trajnu funkciju interne revizije, kontinuirano

srazmerno veličini banke i prirodi njenih delatnosti2. princip nezavisnosti – mora biti nezavisna od aktivnosti koje se ispituju i nezavisna u

odnosu na svakodnevni proces interne kontrole, da sprovodi svoje zadatke sa objektivnošću i nepristrasnošću

3. princip nepristrasnosti – objektivno i nepristrasno, bez predrasuda i bez uplitanja sa strane

4. princip profesionalne kompetencije – stručnost i znanje u skladu sa zadacima revizije, bar jedan zaposlen o ovoj organizacionoj jedinici mora da ima zvanja koja su utvrđena zakonom

Oni imaju pravo da bez ograničenja vrše nadzor nad poslovanjem banke i da učestvuju na sednicama upravnog odbora i njenih odbora.Organizaciona jedinica interne revizije izveštaje o svom radu podnosi odboru za praćenje poslovanja banke upravnom odboru banke , a izveštaje o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli.

33.SPOLJNA I POSEBNA REVIZIJASpoljna revizija je kontrola poslovanja banke od strane revizora koji je u posebnom postupku imenovan. Banke su obavezne da za reviziju svojih finansijskih izveštaja angažuju spoljnog revizora.Izbor i imenovanje spoljnog revizora odnosno preduzeća za reviziju vrši se izborom sa liste revizora koju objavljuje Narodna banka. Posle izbora spoljnog revizora sa navedene liste,

15

banke na sednici nadležnog organa donose rešenje kojim imenuju spoljnog revizora i o tome roku od 15 dana od dana imenovanja obaveštavaju Narodnu banku.Lice koje rukovodi revizijom banke i potpisuje izveštaj spoljnog revizora mora imati najviše profesionalno zvanje u oblasti revizije i tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije i mora biti nezavisno od banke.Spoljni revizor ne može biti lice čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini bio veći od polovine njegovih ukupnih prihoda. Za revizora ne može biti imenovano lice koje je obavilo tri revizije finansijskih izveštaja kod te banke, niti lice koje predloženo za spoljnjeg revizora već vrši konsultantske usluge za tu banku.Revizija na konsolidovanoj osnovi je obavezna za bankarsku grupu.Spoljni revizor daje upravnom i izvršnom odboru banke kao i Narodnoj banci, mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnjih kontrola.Kod statusnih promena, spajanja, podele i pripajanja banke postoji obaveza spoljnje revizije i podnošenja izveštaja Narodnoj banci.Banka ima obavezu da Narodnoj banci dostavi pojedinačne finansijske izveštaje sa izveštajem spoljnog revizora za prethodnu godinu u roku od 120 dana od završetka poslovne godine.Ako Narodna banka utvrdi da revizija nije izvršena u skladu sa zakonom neće prihvatiti izveštaj i zahtevaće da drugi spoljni revizor ponovo izvrši reviziju o trošku banke.Narodna banka može da zahteva posebnu reviziju banke i člana bankarske grupe ako su njihovi izveštaji netačni ili su zaključili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu štetu. Troškove posebne revizije snosi banka.

34.UPRAVLJANJE BANKOM OD STRANE AKCIONARA I ORGANI BANKEOsnivači odnosno akcionari upravljaju bankom preko skupštine banke. Akcionari svoja upravljačka prava u skupštini banke mogu ostvarivati neposredno ili preko svog zastupnika odnosno punomoćnika. Statutom banke se akcionarima koji imaju 1% ili više akcija sa pravom glasa mora omogućiti neposredno vršenje prava glasa.Više akcionara mogu ovlastiti jednog punomoćnika da ih zastupa na skupštini banke. Mali akcionari se mogu udružiti i preko zajedničkog zastupnika učesvovati u odlučivanju na skupštini banke.Organi banke su:

skupština upravni odbor izvršni odbor drugi odbori

odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju)kreditni odborodbor za upravljanje aktivom i pasivom

U banci se mogu obrazovati i drugi odbori i tela, ako se njihovo obrazovanje predvidi statutom banke (njihove nadležnosti i odgovornosti). Banka podnosi Narodnoj banci zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog odbora i zahtev može biti odbijen ukoliko je preloženo lice za člana upravnog odbora:

1. lice koje je na dan pokretanja stečajnog postupka, odnosno oduzimanja dozvole za rad ili šest meseci pre tog dana bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje odnosno član organa upravljanja i nadzora banke protiv koje je pokrenut stečajni postupak ili kojoj je oduzeta dozvola za rad, osim ako su protekle tri godine od otvaranja stečajnog postupka, odnosno oduzimanja dozvole za rad

2. član bilo kog organa upravljanja druge banke3. pravnosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno

osuđeno za krivično delo protiv prava po osnovu rada, imovine, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, državnih organa, pravosuđa, pravnog saobraćaja i službene dužnosti, odnosno drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije

16

Eventualni izbor izvršen protivno ovoj zakonskoh zabrani je ništav i ne proizvodi pravna dejstva.Radi izbegavanja sukoba interesa, zakonom je propisana obaveza članova upravnog i izvršnog odbora banke da u roku od mesec dana od dana stupanja na dužnost dostave upravnom odboru banke pismenu izjavu koja sadrži podatke o:

1. imovinskim pravima tih lica i članova njihovih porodica čija tržišna vrednost prelazi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu na dan procene vrednosti ovih prava

2. pravnom licu u kome lica daju izjavu ili članovi njihovih porodica učestvuju u organima upravljanja ili rukovođenja ili imaju učešće u tom pravnom licu, odnosno status ortaka ili komplementara

35.SKUPŠTINASkupština banke je organ akcionara. Nju čine osnivači odnosno akcionari banke koji imaju akcije sa pravom upravljanja.Statutom se može utvrditi da u radu skupštine mogu učestvovati samo akcionari koji određen broj akcija. Mali akcionari – zajednički zastupnik.Skupština banke ima sledeće nadležnosti po zakonu:

1. usvaja poslovnu politiku i strategiju banke2. donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i statuta banke3. usvaja godišnji račun banke i odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti,

odnosno pokriću gubitaka4. odlučuje o povećanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili

druga pravna lica, kao i visini ulaganja u osnovna sredstva banke5. imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora banke6. određuje naknadu članovima upravnog odbora banke7. odlučuje o statusnim promenama i prestanku rada banke8. odlučuje o sticanju stečajne, odnosno likvidacione mase banke u stečaju, odnosno

likvidaciji9. imenuje i razrešava spoljnog revizora10. donosi poslovnik o svom radu i odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom i

statutom bankeSkupština banke ima svoje redovno zasedanje koje se održava najmanje jednom godišnje, na način predviđene statutom.Na postupak sazivanja, obaveštavanja i rada redovnog zasedanja skupštine banke primenjuju se odredbe Zakona o privrednim društvima.Zakonom o bankama predviđeni su slučajevi u kojima se obavezno saziva vanredna sednica skupštine banke.Narodna banka se obaveštava o održavanju sednice skupštine banke u roku i na način koji je predviđen za akcionare banke i njen predstavnik može prisustvovati sednici skupštine banke i obraćati se akcionarima na sednici.

36.UPRAVNI ODBORUpravni i izvršni odbor su organi upravljanja u banci. Članovi upravnog odbora mogu se birati iz reda osnivača banke odnosno akcionara ali i iz reda nezavisnih lica.Upravni odbor se sastoji iz najmanje pet članova od kojih je najmanje jedna trečina članova mora biti iz reda nezavisnih lica.Nezavisnim od banke se smatra lice koje nema direktno ili indirektno vlasništvo ni u banci ni u članu bankarske grupe u kojoj je ta banka.Članovi upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, a najmanje tri člana upravnog odbora banke moraju imati odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija.Zakon zahteva da najmanje jedan član upravnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalište na teritoriji RS.Član upravnog odbora ne može biti član izvršnog odbora banke.Upravni odbor banke:

1. saziva sednice skupštine banke

17

2. priprema za skupštinu banke predloge odluka i odgovoran je za sprovođenje tih odluka3. donosi između dve sednice skupštine banke, akte kojima se sprovodi poslovna politika

banke4. utvrđuje opšte uslove poslovanja banke, kao i njihove izmene i dopune5. bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora banke6. bira i razrešava članove odbora banke7. utvrđuje iznose do kojih izvršni odbor može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke

i odlučuje o plasmanima i zaduživanjima preko tih iznosa8. daje prethodnu saglasnost za izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala banke9. nadzire rad izvršnog odbora banke10. usvaja program i plan unutrašnje revizije banke11. uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola12. utvrđuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika i za upravljanje rizicima13. razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije14. usvaja tromesečne i godišnje izveštaje izvršnog odbora banke o poslovanju banke i

skupštini banke podnosti usvojeni godišnji izveštaj na konačno usvajanje15. donosi poslovnike o svom radu i radu izvršnog odbora16. obaveštava NBS i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima17. obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke

Upravni odbor banke je odgovoran za poslovanje banke u skladu sa zakonom, propisima i aktima NBS, kao i aktima i drugim procedurama koje utvrde organi banke.Upravni odbor banke odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci i za nadzor nad tim sistemom.

37.IZVRŠNI ODBORIzvršni odbor banke je operativni organ upravljanja i banke su u skladu sa novim korporativnim organizovanjem akcionarskih društava prilagodili svoju organizaciju i organe.Izvršni odbor čine najmanje dva člana uključujući i predsednika.Predsesdnik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. Pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za račun banke, predsednik izvršnog odbora je dužan da obezbedi potpis jednog člana tog odbora.Članovi izvršnog odbora banke su u radnom odnosu u banci na neodređeno vreme s punim radnim vremenom. Članovi izvršnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije.Najmanje jedan član izvršnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalište na teritoriji RS, a svi članovi izvršnog odbora moraju imati boravište na teritoriji RS.Izvršni odbor banke organizuje poslovanje banke i vrši dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u banci.Izvršni odbor banke:

1. izvršava odluke skupštine banke i upravnog odbora banke2. obezbeđuje zakonitost rada banke3. odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke do iznosa koji utvrdi upravni odbor banke4. odlučuje o svakom povećanju izloženosti banke prema licu povezanom s bankom i o

tome obaveštava upravni odbor banke5. primenjuje poslovnu strategiju banke6. identifikuje i meri rizike kojima je banka izložena u svom poslovanju i primenjuje princip

upravljanja rizicima koje odobri upravni odbor banke7. utvrđuje organizacionu strukturu banke koja odgovara strategiji banke8. primenjuje procedure nadzora nad aktivnostima banke, redovno ocenjuje njihov kvalitet i

ako je to potrebno poboljšava ih, u skladu sa poslovnom politikom banke9. obezbeđuje da svi zaposleni budu upoznati sa propisima i drugim aktima banke kojima

se uređuju njihove radne obaveze10. obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje sistema informacione tehnologije11. obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje sistema trezorskog poslovanja

18

12. informiše upravni odbor banke o svim postupanjima koja nisu u skladu sa propisima i drugim aktima banke

13. bez odlaganja informiše upravni odbor banke i NBS o svakom pogoršanju finansiskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja, kao i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke

14. odlučuje o svim pitanjima koja nisu u nadležnosti skupštine banke i upravnog odbora banke

15. najmanje jednom u toku poslovnog tromesečja podnosi upravnom odboru banke pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha

38.ODBORI BANKEBanka je dužna da obrazuje i tri obavezna odbora. To su:

odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju) kreditni odbor odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za praćenje poslovanja banke čine najmanje tri člana od kojih su najmanje dva članovi upravnog odbora koji imaju odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija. Najmanje jedan član odbora za praćenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od banke.Odbor za praćenje poslovanja banke pomaže upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvršnog odbora banke i zaposlenih u banci.Odbor za praćenje poslovanja banke dužan je da:

1. analizira godišnje izveštaje i druge finansijske izveštaje koji se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje

2. analizira i usvaja predloge politika i procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje

3. analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola

4. najmanje jednom mesečno izveštava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, kao i da predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola

5. na predlog upravnog ili izvršnog odbora banke ili spoljnog revizora banke razmatra ulaganja i aktivnosti banke

6. upravnom odboru i skupštini banke predlaže spoljnog revizora banke7. razmatra sa spoljnim revizorom banke godišnje revizije finansijskih izveštaja banke8. predlaže upravnom odboru banke da se određena pitanja u vezi sa spoljnom i

unutrašnjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skupštine9. donosi poslovnik o svom radu

Kad utvrdi druge nepravilnosti u poslovanju banke odbor za praćenje poslovanja banke obavezno predlaže upravnom odboru banke da otkloni uočene nepravilnosti, kao i da zakaže vanredno zasedanje skupštine banke u slučaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati teže posledice na poslovanje banke.Članovi odbora za praćenje poslovanja sastaju se najmanje jednom mesečno, a najmanje jednom u tri meseca se sastaju u sedištu banke.Novim Zakonom o bankama, kreditni odbor postaje obavezan organ. Kreditni organ odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima banke.Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima banke.

39.UNUTRAŠNJA KONTROLARadi kontinuiranog praćenja i merenja rizika koji bi negativno mogli uticati na ostvarivanje poslovnih ciljeva banke i stvaranja uslova za objektivno i nezavisno vršenje zadataka unutrašnje revizije, banka organizuje unutrašnju kontrolu. Princip poslovnosti i urednog poslovanja zahtevaju posebnu odgovornost organa upravljanja bankom u ovom segmentu.

19

Odgovornost za vršenje unutrašnje kontrole nad poslovanjem banke imaju članovi upravnog i izvršnog odbora. Poslovni unutrašnje kontrole se organizuju kroz dve zasebne jedinice: organizaciona jedinica kontrole usklađenosti poslovanja banke i organizaciona jedinica unutrašnje revizije. Rukovodioce obe ove organizacione jedinice imenuje i razrešava upravni odbor.Organizaciona jedinica za kontrolu usklađenosti rizika, odnosno njen rukovodilac odgovoran je za identifikaciju i praćenje rizika usklađenosti poslovanja banke i za upravljanje tim rizikom, koji posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik,Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu unutrašnja kontrola ima zadatak da upravnom odboru banke pruža nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapređenje postojećeg sistema unutrašnjih kontrola i poslovanja banke i da upravnom odboru banke pruža pomoć u ostvarivanju njegovih ciljeva.Obe navedene organizacione jedinice obavezne su da podnesu godišnji izveštaj.

40.O KONTROLNOJ FUNKCIJI NARODNE BANKE UOPŠTEPoslovni neuspeh jedne banke može ugroziti celokupan bankarski sistem u zemlji, centralna banka, shodno svom položaju preuzela je kontrolnu funkciju (NBS).NBS vrši kontrolu učešća odnosno sticanja vlasništva nad akcijama sa pravom upravljanja u banci, kontrolu bonitetai zakonitosti poslovanja banke i bankarske grupe te donosi mere za uklanjanje nezakonitosti i nepravilsnosti u poslovanju.

41.KONTROLA UČEŠĆA (STICANJE VLASNIŠTVA)Sticanje akcija banke sa pravom upravljanja nalazi se pod kontrolom Narodne banke.Sva zainteresovana lica koja žele steći vlasništvo u banci od 5% pa naviše, moraju prethodno podneti zahtev Narodnoj banci za dobijanje saglasnosti. O zahtevu Narodna banka odlučuje u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Narodna banka će uvek odbiti zahtev za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva ako finansijsko stanje, lica i njegova poslovna reputacija nisu odgovarajući, odnosno ukoliko ne ispunjava uslove koje Narodna banka propisuje za davanje saglasnosti.Obaveza podnosioca zahteva za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva je da obavesti NBS o sticanju vlasništva za koje je data ova saglasnost u roku od 15 dana od dana tog sticanja.Ukoliko lice bez prethodne saglasnosti NBS stekne direktno ili indirektno vlasništvo u banci preko 5%, NBS naložiće tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.Ukoliko se vlasništvo ne otuđi na način i u roku koji je utvrdila Narodna banka, pravni posao na osnovu koga je stečeno to vlasništvo ništav je.Ako narodna banka donese rešenje kojim ukida datu saglasnost, zabraniće licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasništva da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke, a može mu naložiti i da otuđi to vlasništvo ili se poništavaju.Lice može i bez saglasnosti NBS steći vlasništvo veće od 5% na osnovu nasleđivanja, pravnim sledbeništvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca.Lice koje je na taj način steklo vlasništvo ne može vršiti nikakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo ili na poslovnu politiku te banke, niti može ostvarivati glasačka prava po osnovu tog vlasništva dok ne dobije saglasnost NBS na to sticanje. U roku od 30 dana od dana sticanja treba da podnesu zahtev za to sticanje.Ukoliko narodna banka odbije saglasnost za sticanje vlasništva, licu će biti naloženo da otuđi vlasništvo. Ako to ne učini, banka je dužna da poništi akcije na teret svog akcionarskog kapitala.Banka je dužna najmanje jednom godišnje, ili na zahtev Narodne banke obavesti o identitetu svih lica koja imaju učešće u banci.

42.KONTROLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA BANKENbs vrši kontrolu boniteta i poslovanja banke posredno i neposredno.

20

Posredna kontrola se vrši kontrolom izveštaja i druge dokumentacije koju je banka obavezna da dostavlja Narodnoj banci, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka raspolaže.Neposredna kontrola se vrši od strane zaposlenih u Narodnoj banci neposrednim uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke.Banka je dužna da ovlašćenim licima NBS omogući da kontrolu njenog poslovanja izvrše u sedištu banke i svim njenim organizacionim delovima. Ovlašćena lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumentaciju, u pisanoj i elektronskoj formi, kao i da im se radi vršenja kontrole računarskih programa, omogući pristup sistemu baze podataka koji banka koristi.Banka je dužna da imenuje svog predstavnika koji će ovlašćenim licima pružiti svuneophodnu pomoć da nesmetano vrše kontrolu.Po izvršenoj kontroli, ovlašćena lica sačinjavaju zapisnik, koji se dostavlja banci te na njega može dati primedbe u roku od 15 dana od dana kad joj je zapisnik dostavljen.Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi činjenično stanje bitno različito od onog navedenog u zapisniku, sačinjava se dopuna zapisnika o kontroli.NBS doneće zaključak o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su utvrđene manje značajne nepravilnosti, ili ako banka u propisanom roku ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli odnosno dopune tog zapisnika ili deo tih nalaza.

43.MERE ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI I NEZAKONITOSTINarodna banka nadzire zakonitost poslovanja banka i ukoliko neposrednom kontrolom utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama zakona, opisima Narodne banke i drugim propisima kao i standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi način koji ugrožava njen bonitet, Narodna banka će prema toj banci preduzeti jednu od sledećih mera:

1. uputiti pismenu opomenu2. uputiti nalogodavno pismo3. izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti4. uvesti prinudnu upravu5. oduzeti joj dozvolu za rad

o sprovođenju navedenih mera donosi rešenje (diskreciona ocena).NBS nezavisno od preduzete mere može izreći novčanu kaznu.Pored preduzimanja mere za otklanjanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu, narodna banka donosi posebne korektivne mere za slučaj da je kapital banke niži od propisanog.Ako je banka potkapitalizovana, bez odlaganja obaveštava Narodnu banku sa obrazloženjem i razlozima zbog kojih je banka potkapitalizovana.Potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je potkapitalizovana ne može:

1. započeti novu vrstu posla bez saglasnosti NBS2. povećati rizičnu aktivu bez saglasnosti NBS3. isplaćivati dividende ili vršiti raspodelu kapitala u bilo kom obliku

znatno potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za trećinu ili više niži od propisanog.Znatno potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je znatno podkapitalizovana ne može obavljati sledeće aktivnosti:

1. primati nove depozite2. plaćati na depozite kamatne stope koje su iznad prosečnih tržišnih3. povećavati plate ili druge vidove naknada za rad ili isplaćivati bonuse članovima

upravnog i izvršnog odbora4. bez saglasnosti NBS zaključivati pravne poslove s povezanim licima, odnosno

preduzimati pravne radnje u korist povezanih lica ili lica povezanih sa tim licima

44.ORGANIZACIONI DELOVI BANKE U ZEMLJI I INOSTRANSTVUStatutom banke se uređuje unutrašnja organizacija banke. Mogu se predvideti organizacioni delovi banke sa većim ili manjim obimom organizacione samostalnosti. To mogu biti glavne filijale, filijale, poslovnice i drugi organizacioni delovi.

21

Pored filijala i drugih organizacionih delova, banke mogu osnivati i svoja predstavništva u inostranstvu, kao što i strane banke mogu imati svoje filijale i predstavništva u našoj zemlji.U slučaju da banka donese odluku da želi da otvori filijalu ili predstavništvo u inostranstvu mora se obratiti Narodnoj banci sa zahtevom za dobijanje saglasnosti na odluku o otvaranju filijale ili predstavništva u inostranstvu.Banka je dužna da podnese izveštaj o poslovanju filijale ili predstavništva u inostranstvu i da je bez odlaganja obavesti o svim promenama koje se odnose na njihove aktivnosti.Ukoliko ne ispunjava utvrđene uslove ili tokom rada prestane da ih ispunjava može se oduzeti data saglasnost za otvaranje filijale ili predstavništva od strane Narodne banke.

45.OTVARANJE PREDSTAVNIŠTVA STRANE BANKE U REPUBLICI SRBIJINa teritoriji RS se mogu otvarati predstavništva stranih banaka. Da bi se predstavništvo mogu registrovati neophodno je da se dobije rešenje Narodne banke kojim se daje saglasnost za njegovo otvaranje. Za dobijanje saglasnosti strana banka mora ispuniti sve uslove koji su zakonom propisani.Uz zahtev za dobijanje saglasnosti za otvaranje predstavništva, neophodno je da strana banka dostavi:

1. potvrdu regulatornog tela države porekla da strana banka ima dozvolu za rad i potrebno ovlašćenje za otvaranje predstavništva u RS ili dokaz da takvo ovlašćenje nije potrebno prema propisima te države

2. podatke o imenu, pravnom statusu i sedištu strane banke3. kopiju osnivačkog akta strane banke4. podatke o finansijskom stanju strane banke5. odluku nadležnog organa strane banke o otvaranju predstavništva6. odluku o imenovanju lica odgovornog za rad predstavništva strane banke i

ovlašćenje za to lice7. predloženo ime i sedište predstavništva strane banke 8. predložene aktivnosti i program rada predstavništva strane banke9. podaci o rukovodstvu predstavništva strane banke10. overena izjava strane banke kojoj potvrđuje da preuzima obaveze koje proisteknu iz

poslovanja njenog predstavništvaPredstavništvo strane banke ne može se baviti depozitnim, kreditnim i drugim poslovima koji predstavništvu nisu dozvoljeni.Narodna banka oduzeće stranoj banci saglasnost za otvaranje predstavništva ako:

1. stranoj banci dozvola za rad prestane da važi u državi porekla2. predstavništvo strane banke obavlja poslove koji propisima nisu dozvoljeni

predstavništvu3. strana banka podnese zahtev za brisanje predstavništva strane banke iz registra

Narodna banka vodi registre datih saglasnosti za otvaranje filijala, drugih organizacionih lika i predstavništava banaka u inostranstvu, kao i predstavništva stranih banaka u Republici Srbiji.

46.UDRUŽENJE BANAKABanke mogu radi unapređenja sopstvenog poslovanja i usklađivanja svoje delatnosti osnivati udruženja.Udruženje se osniva ugovorom o osnivanju.Obavezni elementi ovog ugovora po zakonu su:

1. naziv, delatnost i sedište udruženja2. zastupanje udruženja i odgovornost u pravnom prometu3. prestanak rada udruženja 4. način upravljanja udruženjem5. druga pitanja značajna za osnivanje udruženja banaka

udruženje banaka ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u registar.Udruženje banaka je dužno da dostavi NBS ugovor o osnivanju, kao i druge akte udruženja i sporazume koje udruženje zaključuje s bankama.Pri zaključivanju ovih sporazuma banka mora paziti da ne zaključi sporazum s drugom bankom ili sa udruženjem banaka koji bi mogao da povredi konkurenciju.

22

47-48.PRESTANAK RADA BANKEBanka prestaje sa radom u slučaju da joj Narodna banka oduzme dozvolu za rad ili kada odluku o dobrovoljnom prestanku rada.Narodna banka u zakonom određenim uslovima je ovlašćena da banci oduzme dozvolu za rad. Dozvolu za rad oduzima svojim rešenjem guverner narodne banke.Narodna banka će oduzeti dozvolu za rad kada:

1. utvrdi da je banka kritično potkapitalizovana2. banka NBS ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja3. banka 6 meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako

joj je to naloženo korektivnom merom NBSkad NBS oduzme banci dozvolu za rad odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno rešenje o likvidaciji banke u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka.Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom donosi se samo kada su obaveze te banke veće od njene imovine.Na osnovu odluke skupštine banke o prestanku rada banke, banka podnosi zahtev Narodnoj banci za davanje saglasnosti na sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije po odredbama zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

II DEO –BANKARSKI POSLOVI

1. Pojam ugovora o novčanom depozituUgovor o novčanom depozitu je,prema zakonu,ugovor kojim se banka obavezuje da primi a deponent da položi određeni novčani iznos.Depozitni poslovi su najstariji bankarski poslovi.Banke preko njih skupljaju slobodna novčana sredstva od privrednih subjekata,građana I na taj način stvaraju podlogu za poduzimanje drugih poslova,naročito kreditnih.U bankarske novčane depozite se ubrajaju ugovor o novčanom depozitu i ugovor o ulogu na štednju.Za ugovor o novčanom depozitu je bitno da deponent položi kod banke određeni novčani iznos.Polaganje novca se sastoji u polaganju novčanog iznosa banci uz istovremeni prenos prava raspolaganja novcem da deponenta na banku.Ovim ugovorom se ne prenosi samo državina već I svojina na novcu koji je predmet ugovora.Prenosom prava raspolaganja deponent gubi svojinu u novcu a stiče potraživanje prema banci na isti novčani iznos uvećan za kamatu.Predmet depozita pa ovom ugovoru je novac,I može biti gotov novac ili žiralni novac.Uplatu novca vrši deponent ili drugo lice u skladu sa ugovorom.Osnovna svrha ugovora je da omogući banci da privremeno raspolaže slobodnim novčanim sredstvima svojih klijenata.To je naročito izraženo kod oročenih novčanih depozita I depozita sa namenom,dok se kod nenamenskih depozita po viđenju banka može raspolagati novcem ali mora uvek vratiti celokupnu deponovanu sumu.

2. Pravna priroda ugovora o novčanom depozitu Postoje razlicita mišljenja o pravnoj prirodi.Po jednom suština ovog ugovora je zajam odnosno kredit koji deponent daje banci.U prilog ovom stavu se ističe da deponent prenosi a banka stiče pravo raspolaganja odnosno pravo svojine na deponovanom novcu.Kod klasičnog depozita u vidu građanskopravnog ugovora o ostavi do takvog prenosa svojine ne dolazi.Ostavoprimac je dužan da deponovanu stvar čuva I pod ugovorenim uslovima vrati,bez mogućnosti da se njome koristi.Po drugom shvatanju ugovor o novčanom depozitu je ugovor depozitnog karaktera.Ovde se radi o nepravom iregularnom depozitu gde ostavoprimac može da koristi deponovane stvari bez ikakve štete po interse deponenta.Ovakva shvatanja govore o tome da ugovor o novčanom depozitu pokazuje brojne specifičnosti koje dovode u sumnju mogućnost njegovog svođenja na modalitet ugovora o zajmu odnosno ugovora o ostavi.Kod ugovora o novčanom depozitu ne postoji volja deponenta da odobri kredit kredit odnosno zajam banci,već da drži novac na sigurnom mestu u banci.

3. Vrste ugovora o bankarskom novčanom depozitu S obzirom na vremensku dimenziju u raspolaganju deponovanim novcem mogu se razlikovati depoziti po viđenju i oročeni depoziti.Kod depozita po viđenju deponent može u svakom trenutku

23

raspolagati svim deponovanim sredstvima .Zbog toga sredstva depozita po viđenju banka mora koristiti na taj način da u svakom trenutku može ispuniti zahteve deponenta.Kod oročenih depozita banka ima pravo da u roku koji je određen ugvorom raspolaže deponovanim novcem.Tek po proteku roka deponent može zahtevati isplatu ili pravo na raspolaganjem novcem.Sredstva dobijena po oročenom depozitu su povoljnija za banku jer omogućuju nesmetano korišćenje pri davanju kredita i u drugim aktivnostima banke.Zbog toga mnogo veći značaj imaju oročeni depoziti.Ugovori se mogu podeliti na ugovore sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.Kod ugovora sa otkaznim rokom deponent može raspolagati deponovanim sredstvima tek po protoku otkaznog roka,a do tada sa novcem raspolaže banka.Ugovaranje otkaznog roka je moguce kod depozita po viđenju i kod oročenih depozita.Kod ugovora o novčanom depozitu bez otkaznog roka deponent može raspolagati novcem u svakom trenutku kod depozita po viđenju ili u svako trenutku po isteku vremena oročenja kod oročenih depozita.Mogu biti namenski i nenamenski.Kod namenskih ugovora banka novac koristi samo za ugovorom određenju nameru,dok kod nenamenskih banka može koristiti deponovani novac u bilo koje svrhe.

4. Zaključenje i forma ugovora o bankarskom novčanom depozitu U našem pravu ugovor se smatra zaključenim kada se banka obaveže da primi a deponent da položi određeni novčani novčani iznos.Može se zaključiti da se radi o konsesualnom ugovoru.Za njegov nastanak nije potrebno ispunjenje nikakve forme,nastaje saglasnošću volja deponenta i banke o sadržini ugovora.Iako neformalan ugovor se zaključuje u pismenoj fomi po unapred pripremljenim formularima.Takođe je uobičajeno da banka izda deponentu određenu pismenu ispravu o zaključenom ugovoru.Ugovor o novčanom depozitu nije realan ugovor,za nastajanje ugovora je dovoljna saglasnost volja,nije neophodno polaganje određenog novčanog iznosa.

5. Obaveze banke iz ugovora o bankarskom novčanom depozituOsnovne obaveze banke su:

a) Obaveze vraćanja novčanog iznosa – Baka je dužna da po uslovima koji su predviđeni ugovorom da deponentu na njegov zahtev vrati isti novčani iznos koji je po osnovu ugovora primio.Kod ugovora sa oročenim depozitom i ugovora sa otkaznim rokom banka je dužna da svoju obavezu izvrši po isteku roka na koji je oročen odnosno po isteku otkaznog roka,dok u drugim slučajevima banka je dužna da svoju obavezu izvrši na prvi zahtev deponenta.

b) Obaveza otvaranja i vođenja računa novčanog depozita – U našem pravu se smatra redovnom obavezom.U korist i na teret tog računa banka je dužna da upisuje sva potraživanja i dugovanja koja proizilaze iz poslova koje banka ima sa deponentom i iz poslova koje deponent ima sa trećim licem. Upisivanjem potraživanja i dugovanja u korist i na teret računa novčanog depozita nastalih iz poslovanja banke i deponenta je jednostavno jer se radi o međusobnim odnosima tih subjekata po istom ili po različitim poslovima.Ako se radi o potraživanjima i dugovanjima koja su nastala u poslovanju deponenta sa trećim licem banka ima obavezu upisa potraživanja i dugovanja u korist i na teret računa novčanog depozita ali ona to čini za račun svog deponenta.Račun novčanog depozita može biti sa opštom i sa posabnom namenom, što zavisi od karaktera ugovora o bankarskom novčanom depozitu.Pravi se razlika između tekućeg računa i računa preko kog deponent posluje, ugovorom o navčanom depozitu banka plaća kamatu za deponovana sredstva dok se kod ugovora o tekućem računu to ne dešava.

c) Obaveza izvršavanja deponentovih naloga- Banka je dužna da izvršava sve deponentove naloge na koje se ugovorom obavezala.Najvažniji su pri tom nalozi deponenta koji se tiču raspolaganjem sredstvima na računu novčanog depozita.Po osnovu naloga deponenta banka vrši isplate sa ovog računa u granicama raspoloživih sredstava, ali takođe banka može da dobije naloge za plaćanje sa računa što bi dovelo račun u pasivu.U tom slučaju,ako ugovorom nije drugačije predviđeno,banka nije dužna da takav nalog izvrši odnosno ona je dužna da ga izvrši samo do iznosa raspoloživih sredstava na računu.Suprotna

24

pretpostavka bi izjednačila račun novčanog depozita sa tekućim.U našem pravu zakonom je uređeno mesto plaćanja po osnovu računa novčanog depozita.Ako ugovorne strane nisu drugačije odredile nalozi za uplatu i isplatu sa računa depozita se moraju uputiti u sedište banke kod koje je račun otvoren.

d) Obaveza obaveštavanja- To znači da banka mora izvestiti deponenta o svakoj uplati na račun i svakoj isplati sa njega, bez obzira o kakvim se uplatama/isplatama radilo.Banka je dužna da na kraju svake godine dostavi deponentu izveštaj o stanju računa.

e) Obaveza plaćanja kamate- Kako se ugovor o bankarskom novčanom depozitu javlja kao privredni posao bančina je obaveza da plaća naknadu za korišćenje tuđeg novca tj. Naknadu za prenos prava raspolaganja tim novcem za određeni vremenski period.Banka je po zakonskoj pretpostavci dužna da plati deponentu kamatu na deponovana sredstva.Visina kamate je predviđena ugovorom,a ugovorom može biti predviđeno i bančino oslobođenje ove obaveze.

6. Prava banke iz ugovora o bankarskom novčanom depozitu Banka ima:

a) Pravo raspolaganja deponovanim novcem- Osnovno pravo banke i zbog toga ona zaključuje ugovor o novčanom depozitu.Ovom pravu banke odgovara obaveza deponenta da na osnovu zaključenog ugovora stavi banci na raspolaganje određeni novčani iznos.Pri ostvarenju prava raspolaganja deponovanim novcem banka je ograničena u pogledu roka u kome može raspolagati novcem i namene u koju ga može koristiti.

b) Pravo na pokriće i kamatu za slučaj negativnog salda na računu- Ako se na osnovu izvršavanja deponentovih naloga na računu iskaže negativan saldo banka ima pravo da od deponenta zahteva pokriće. Za iznos prekoračen po računu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu.

7. Pluralitet računa novčanog depozita Sa istom bankom deponent može zaključiti više ugovora o bankarskom novčanom depozitu i na osnovu njih može da otvori više računa. Otvaranje više računa je moguće i na osnovu ugovora. Bez obzira na broj zaključenih ugovora svaki račun novčanog depozita je samostalan tj. pravno nezavisan od drugog. To znači da po jednom računu može postojati negativan saldo a da je na drugim saldo pozitivan.Uslovi korišćenja sredstava na svako računu mogu biti različiti, zavisno od odredaba ugovora. Samostalnost svakog računa ne isključuje mogućnost kompenzacije potraživanja između banaka i deponenta po različitim računima pod uslovom da su potraživanja i protivpotraživanja konpenzibilna i da mogućnost kompenzacije nije isključena ugovorom.

8. Pojam ugovora o ulogu na štednju Pod ugovorom o ulogu na štednju se porazumeva takav ugovor kojim banka (druga ovlašćena finansijska organizacija) stiče pravo raspolaganja novčanim sredstvima uloženim na štednju , uz obavezu da ta sredstva , zajedno sa kamatom, vrati ulagaču na njegov zahtev.Po svom karakteru ugovor o ulogu na štednju predsavlja posebnu vrstu ugovora o novčanom depozitu.Ovim ugovorom se prikupljaju slobodna novčana sredstva od strane banaka, sa ciljem da se dalje koriste za kreditne i druge bankarske poslove.Razlike između ugovora o ulogu na štednju i ugovora o bankarskom novčanom depozitu postoje u pogledu subjekta. Prikupljanje štednih uloga i zaključivanjem ugovora na štednju mogu se baviti ne samo banke već i druge finansijske organizacije (poštanska štedionica,štedno-kreditne zadruge, i dr.finansijske organizacije). S druge strane ulagač kod ugovora o ulogu na štednju može biti samo fizičko lice ali ne i privredni subjekti i druga pravna lica.Za razliku od ugovora o bankarskom novčanom depozitu kod koga se otvara račun novčanog depozita preko koga se registruju uplate i isplate po nalogu i za račun deponenta, kod ugovora o ulogu na štednju stanje sredstava ulagača prati se na drugi način, uz upotrebu posebne pismene isprave-štedne knjižice zbog čega kod ove vrste ugovora ne može doći do pasivnog salda.Kod ugovora o ulogu na štednju uvek se ulagaču izdaje štedna knjižica

25

kao posebna pismena isprava sa svojstvima kvalifikovanog legitimacionog papira , koja ima važnu ulogu u ostvarivanju prava ulagača. Kod ugovora o bankarskom novčanom depozitu,slična isprava se ne daje već se za novčane depozite preko jedne godine izdaje sertifikat o deponovanim sredstvima.

9. Forma ugovora o ulogu na štednju Za zaključenje ugovora o ulogu na štednju u našem pravu nije propisana nikakva forma.S obzirom na opšte pravilo da su svi ugovori konsesualni, ako nije predviđene neka druga forma,u našoj teoriji se smatra da je ugovor neformalan.Na ovu kvalifikaciju ne utiče činjenica da se pri zaključenju ovog ugovora uvek izdaje knjižica kao posebna pismena,jer ona ne predstavlja ugovor već dokaz o njegovom postojanju.Ugovor o ulogu na štednju se zaključuje pismeno na unapred pripremljenim formularima banaka.U našoj teoriji ugovor o bankarskom novčanom depozitu se smatra realnim ugovorom.Ovakvim ugovorom za ulagača se ne stvara obaveza kakav je slučaj kod bankarskog novčanog depozita.Ugovor nastaje u trenutku kada je položen ulog na štednju a ne kada je ostvarena saglasnost ugovornih strana.

10. Vrste ugovora o ulogu na štednju Mogu biti oročeni i po viđenju.Za oročene je karakteristično da je prenos prava raspolaganja novcem na banku utvrđen za tačno određeni vremenski period u kome ulagač ne može zahtevati vraćanje uloženog novca.Klauzula oročenosti se unosi u štednu knjižicu.Kod neoročenih ugovora ulagač može zahtevati isplatu uloženog novca u svakom trenutku.Takodje ugovori mogu biti sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.Otkazni rok se javlja kod neoročenog štednog ugovora ali se može javiti i kod oročenog.Ugovori o ulogu na štednju mogu biti nenamenski,sto je redovan slučaj ali se ugovorom može utvrditi i namenski karakter uloga na štednju(namenska štednja za stambenu izgradnju)

11. Štedna knjižica Štedna knjižica je pismena izjava koju izdaje banka ulagaču u koju se unose uplate i podizanje novca po ugovoru o ulogu na štednju.Ima dvojaku funkciju.S jedne strane ona predstavlja dokaz o postojanju i visini uloga na štednju.U nasem pravu upis u štednju knjižicu potvrđeni pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica su isključivi dokaz o uplatama i podizanju novca u odnosu banka-ulagač.S druge strane ona ima legitimacioni karakter.Sa njom se ulagač legitimiše pred bankom kao ovlašćeni korisnik usluga na štednju.Pošto ima legitimaciona svojstva ona ovlašćuje njenog imaoca da zahteva isplatu kod druge poslovne jedinice iste banke ili čak kod druge korespodentne banke.Štedna knjižica se smatra legitimacionim papirom po svojoj pravnoj prirodi a u nekim pravima i kao prava HOV.(rekta hartija).Štednja knjižica najčešće glasi na ime a može i na donosioca.Ako glasi na ime tada se pri uplatama i podizanjima novca koristi samo to lice ili lice koje ono ovlasti kao svog punomoćnika.Ako glasi na donosioca svaki njen posrednik se smatra ovlašćenim posrednikom,dok se eventualno suprotno ne dokaže.Postoje i štedne knjižice na šifru kod kojih se donosilac pored posedovanja štedne knjižice dodatno legitimiše tajnom šifrom.

12. Obaveze i prava banke iz ugovora o ulogu na š tednju U najvažnije obaveze banaka spadaju:

a) Obaveza izdavanja štedne knjižice – nastaje u trenutku zaključenja ugovora o ulogu na štednju jer je pretpostavka za ostvarenje prava ulagača.Banka ili druga fin. institucija je dužna da izda štednu knjižicuna dinare ili na stranu valutu.

b) Obaveza primanja uplata i vršenja isplata - obaveza koju banka ima sve vreme trajanja ugovora.Banka je dužna da primi svaku uplatu bez ograničenja Obaveza isplate je ograničena visinom sredstava na računu uloga na štednju.Ova obaeza je uvek praćena upisivanjem uplata i isplata i štednu knjižicu.

c) Obaveza plaćanja kamate – je obaveza koju banka ima na osnovu prenosa prava korišćenja uloženog novca na nju.Kamata se obračunava jednom godišnje(31.12. za prethodnu godinu)po stopama koje su određene propisima odnosno ugovorima.Visina kamatne stope zavisi od toga da li se radi o ulogu po viđenju ili o oročenom štednom ulogu.

26

d) Obaveza čuvanja podataka o ulogu kao poslovne tajne – je obaveza koju banka ima praktično kod svih bankarskih poslova ali je kod štednih uloga posebno značajna.Osnovno pravo banke je pravo na raspolaganje sredstvima uloga.To pravo je neograničeno kod oročenih uloga do isteka roka a kod uloga po viđenju je ograničeno jačim pravom ulagača da zahteva isplatu sredstava svog uloga,pa zato banka mora raspolagati određenim sredstvima za isplate po zahtevima ulagača.

13. Pojam ugovora o deponovanju hartija od vrednosti Ugovor se u našem pravu definiše kao ugovor kojim se banka obavezuje da će uz naknadu preuzeti hartije od vrednosti radi čuvanja i vršenja prava i obaveza koje su u vezi sa tim zahtevaju.Ova vrsta ugovora pripada ugovorima o nenovčanim depozitima gde su predmet depozita u prošlosti bile stvari od vrednosti(zlato,nakit,slikr....) a kasnije iskljucivo HOV.Kod ugovora o deponovanju HOV je izražena zaštita intersa deponenta.Iz ugovora proizilaze 2 funkcije.Pre svega,banka preuzima obavezu čuvanja HOV(depozina funkcija).Ovo je osnovna obaveza i ostvauje se kod svih ugovora o deponovanju HOV.Banka redovno preuzima i obavezu vršenja prava i obaveza po deponovanim HOV(uslužna funkcija).Ugovaranjem druge obaveze deponenti stiču sigurnost u pogledu realizovanja svojih prava jer se sada profesionalno o tome brine banka.Predmet ugovora mogu biti sve HOV ali se smatra da su posebno pogodne one hartije koje se lako prenose.Ugovor o deponovanju HOV se razlikuje od drugih depozitnih ugovora po predmetu depozita,sto kod njega banka preuzima i obavezu vršenja prava i obaveza po HOV i sto kod ove vrste ugovora banka ima pravo na proviziju.

14. Vrste ugovora o deponovanju hartija od vrednosti Mogu se javljati kao ugovori sa obavezom čuvanja i ugovori sa obavezom čuvanja i vršenja prava iz HOV. Mogu biti otvoreni i zatvoreni. Kod ugovora sa otvorenim depozitom Banka preuzima HOV i upoznaje se sa brojem i karakterom svake deponovane hartije. Po prestanku ugovora banka vraća hartije u stanju i broju kako je to ugovorom određeno. Kod zatvorenog depozita deponent predaje banci HOV u zatvorenom i zapečaćenom omotu. Ako vraća omot u istom stanju, banka ne odgovara za sadržaj omota, niti za stanje hartije u njemu. Banka je dužna da po isteku ugovora vrati hartije u istom zapečaćenom omotu, u istom stanju u kome ih je primila. Deponent ne može u zatvorenom omotu deponovati stvari koje banka ne prima u depozitu, ako to uradi nadoknađuje štetu banci. S obzirom na predmet depozita ugovori se dele na ugovore sa zbirnim (skupnim) depozitom i ugovore sa pojedinačnim depozitom. Kod pojedinačnog depozita ugovor se zaključuje sa jednim deponentom. Kod zbirnog depozita banka prima u depozit istovrsne HOV različitih deponenata.

15. Pravna priroda ugovora o deponovanju hartija od vrednosti Ugovor o deponovanju HOV pokazuje određene sličnosti sa ugovorom o ostavi.Kod ovih ugovora obaveza čuvanja HOV kao predmet depozita je osnovna funkcija obaveza banke.Ako banka ne preduzima druge obaveze onda se zaista ugovor o deponovanju HOV moze posmatrati kao vrsta ugovora o ostavi.I u tom slučaju banka ima pravo na proviziju za čuvanje.Kada se banka ugovorom obaveže ne samo na čuvanje već i na rukovođenje HOV,ugovor o deponovanju HOV se ne može svoditi na podvrstu ugovora o ostavi.U tom slučaju se može govoriti da dolazi do spoja elemenata iz ugovora o ostavi(u pogledu obaveze čuvanja) i ugovora o nalogu(u pogledu obaveza vršenja prava i obaveza iz deponovanih hartija).Kako je ugovorom o deponovanju HOV moguće je predvideti i da će banka vršiti prava i obaveze u svoje ime i za svoj račun,ovaj ugovor po svom karakteru može biti i ugovor o eskontu odnosno ugovor o pravom faktoringu.Zbog brojnih specifičnosti koje ima ugovor o deponovanju HOV opravdano ga je tretirati kao svojevrstan ugovor bankarskog prava.

16. Zaključenje i forma ugovora o deponovanju hartija od vrednosti Za zaključenje ugovora nije u našem pravu propisana nikakva forma,ugovor nastaje običnom saglasnošću volja mada se u praksi zaključuje u pismenoj formi.Ugovor nije realan mada se bez preuzimanja HOV od strane banke nije moguće izvršiti ugovor,jer se ne ostvaruje ni obaveza čuvanja ni obaveza vršenja prava od strane banke.Iz zakona proizilazi da se zaključenjem ugovora banka obavezuje da preuzme HOV što znači da se ugovor smatra zaključenim i pre

27

predaje odnosno preuzimanja HOV.Pošto za dejstvo ugovora neophodno preuzimanje HOV od strane banke, postavlja se pitanje pravnog karaktera preuzimanja. Odgovor na pitanje zavisi od karaktera ugovora. Ako se HOV deponuju u zatvorenom depozitu preuzimanje se sastoji od običnog prijema zapečaćenog omota. Kod otvorenog depozita preuzimanje običnim prijemom, se vrši kod HOV na donosioca. U ostalim slučajevima koji dominiraju preuzimanje se vrši posebnim pravnim poslom. Ako je reč o vršenju prava i obaveza iz hartija u ime i za račun deponenta, kod HOV po naredbi preuzimanje se sastoji u unošenju punomoćničkog indosamenta u svaku HOV. Ako banka prava i obaveze vrši u svoje ime i za svoj račun ili u svoje ime i za tuđ račun, preuzimanje se sastoji u prenosu hartije po naredbi svojinskom indosamentom, a kod hartije na ime, koja se ne može preneti indosamentom preuzimanje se vrši cesijom.

17. Obaveze banke iz ugovora o deponovanju hartija od vrednostiBanka ima sledeće obaveze:a) Obaveza čuvanja deponovanih HOV- obaveza postoji i kad se ne ugovori. Suština

ove obaveze je u obezbeđivanju sigurnosti deponovanih hartija od bilo kakvog rizika.Smatra se da je banka obavezu ispunila, ako po prestanku ugovora ili na zahtev deponenta vrati hartije u istom stanju u kom ih je primila.

b) Vršenje prava i obaveza iz deponovanih hartija od vrednosti – obaveza se redovno javlja iako nije neophodna za postojanje ugovora. Smisao velike većine ovih ugovora, nije u prostom čuvanju HOV, već u omogućavanju banke da rukuje tim hartijama. Na ovaj način imalac hartija se oslobađa brige o vršenju prava i obaveza po hartijama, angažujući za to finansijskog stručnjaka, koji svojim znanjem, poslovnim vezama može bolje da zaštiti interese imaoca HOV. Kada je ova obaveza ugovorene, banka je dužna da vrši sva prava po deponovanim partijama koja su utvrđena. Ako prava nisu ugovorom utvrđena, banka ima obavezu da preduzima radnje kojima se prava iz hartije ostvaruju. Prava iz HOV banka vrši za račun deponenta. Ona istupa kao punomoćnik Ili komisionar zavisno od odredbe ugovora. Pri vršenju prava iz HOV mogu nastati složeni pravni odnosi. Zbog toga je neophodna stalna saradnja između banke i deponenta. Banka je dužna da vrši prava iz deponovanih hartija u skladu sa ugovorom, po nalogu deponenta i po pravilima koja važe za urednog finansijskog stručnjaka. Ako ostvaruje svoju obavezu na ovaj način, banka nije odgovorna za neostvarenje nekog prava iz hartije, u protivno ako ne vrši prava na ugovoren način u skladu sa nalogom deponenta banka će biti obavezna da deponentu nadoknadi svu štetu koju mu je načinila.

c) Obaveze naplate dospelih potraživanja- je pretpostavljena obaveza, ako ugovorom drugačije nije određeno. Banka je po osnovu ove obaveze dužna da naplati glavnicu, tj. Osnovnu sumu na koju HOV glasi. Pored toga, banka je dužna da redovno naplaćuje periodična potraživanja, kao što su kamate i dividende. U pogledu vremena naplate, osnovno je pravilo da banka potraživanja naplaćuje u trenutku njihove dospelosti.

d) Obaveza stavljanja na raspolaganje naplaćenih suma je nastavak prethodne obaveze. Banka je dužna da deponentu stavi na rapspolaganje sve naplaćene sume. Ovo stavljanje na raspolaganje, može biti dvojako. Ako deponent ima račun novčanog depozita kod banke, banka naplaćene sume stavlja na raspolaganje, tako što ih upisuje u korist tog računa. Ukoliko deponent nema takav račun, stavljanje na raspolaganje naplaćenih suma se vrši obaveštavanjem deponenta o naplaćenim sumama i isplatom tih suma na njegov prvi zahtev.

e) Obaveza obaveštavanja o zahtevima trećih lica je obaveza koja traje sve vreme trajanja ugovora. Zahtevi trećih lica mogu biti različiti, na primer da treća lica polažu pravo na samu hartiju, kao što je moguće i da iskažu druge stvarno-pravne ili obligacione zahteve u vezi sa deponovanim hartijama. O svim zatevima trećih lica, banka je dužna da obavesti deponenta odmah i u celini, u protivnom bi bila obavezna da nadokandi štetu, koja je nastala zbog propuštanja obaveštavanja.

f) Obaveza vraćanja HOV- je obaveza koje banka ostavruje, na isteku ugovora o deponovanju HOV. Banka je dužna da deponovane hartije vrati na zahtev svakog

28

deponenta u svako doba. Osnovno pravilo je da je baka dužna da vrati ono što je primila. To znači da je kod zatvorenog depozita dužna da vrati zapečaćeni omot sa deponovanim hartijama u neizmenjenom spoljnom stanju dok kod otvorenog depozita, je dužna da varti iste hartije koje je primila. S obzirom na vršenje prava i obaveza po hartiji spoljni izgled može biti izmenjen, hartija može biti akceptirana, avalirana, a mogu i nedostajati određeni delovi koji su poslužili pri naplati potraživanja. Važno je korektivno pravilo, prema kome bančina obaveza vraćanja može biti izvršena i plaćanjem odgovarajuće sume novca bez vraćanja same HOV. Ovo pravilo važi kada je pri naplati hartije od vrednosti neophodno preneti tu hartiju na isplatioca. HOV se vraćaju isključivo deponentu, odnosno njegovim pravnim sledbenicima i licma koja on ovalsti. Trećim licima banka ne bi smela da vrati HOV čak i ako i same hartije proizilazi da su treća lica njihovi imaoci. Banka je dužna da vrati hartije onome od koha ih je dobila, a treće lice treba s tim licem u redovnom sporu da razreši pitanje svojine u pogledu hartije.

18. Prava banke iz ugovora o deponovanju hartija od vrednosti Osnovna prava su:

a) Pravo na nadoknadu (proviziju) – pravo postoji kod svih vrsta ugovora. Visina provizije zavisi od karaktera ugovora. Ako uz obavezu čuvanja preuzima i obavezu vršenja, prava iz hartija, provizija je viša. Visina provizije se određuje ugovorom u skladu sa opštim uslovima poslovne politike banke.

b) Pravo zadržavanja HOV- Banka može koristiti sve dok joj deponent ne isplati proviziju za izvršene obaveze iz ugovora. Od prava zadržavanja HOV treba razlikovati pravo upotrebe hartija, koje banka mora uvek imati da bi mogla ostavriti obavezu vršenja prava po hartijama.

19. Pojam ugovora o sefu Ugovor o sefu je takav ugovor kojim se banka obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sef na određeni vremenski period, a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu naknadu. Po svom karakteru ugovor je dvostrano obavezan. Banka se obavezuje da korisniku omogući nesmetano korišćenje sefa u roku koji je zgovorom određen, korisnik mpže sef koristiti prema svom nahođenju, za vreme I način koji mu odgovara.Jedino ograničenje koje mora poštovati je ono utvrđeno zakonom, bančinim opštim uslovima poslovanja I ugovorom. U sef se ne smeju stavljati stvari koje su opasne pos am sef, za druge korisnike sefova I za banku. Kod ugovora o sefu banka ne prima stvari korisnika sefa u deposit već se jedino obavezuje da osigura sef od svih rizika I omogući korisniku isključivo pravo korišćenja sefa. Sef je posebno obezbeđen I numerisan proctor u vidu kasete, faha, pregratka u trezorima banke, koji ona stavlja na upotrebu zainteresovanim licma uz nadoknadu. Sefovi su obezbeđeni od rizika krađe, požara, neovlašćenog korišćenja, čime se korisniku pruža dodatna sigurnost, koju kod depozitnih poslova nema. Sefovi se koriste za čuvanje stvari veće vrednosti, kao što su nakit, HOV, zlato itd. Tehnički posmatrano upotreba sefa se ostvaruje na taj način što banka po zaključenom ugovoru daje ključ od sefa korisniku, a ovaj kad to želi, stavlja u sef određene predmete, zaključava sef I ključ zadržava radi ponovnog otvaranja.Danas se koriste sefovi sa dva ključa, s tim da je jedan u posedu banke, a drugi je kod korisnika.

20. Zaključenje i forma ugovora o sefu Za zaključenje ugovora ne postoji nikakva forma, ugovor se zaključuje prostom saglasnošču volja, mada se u praksi redovno zaključuje u pismenoj formi, na osnovu u napred pripremljenog formulara banke. Ugovor nije realan, jer za njegov nastanak I dejstvo nije bitan momenat stavljanja klijentovih predmeta u sef. Bitni elementi ovog ugovora su: označenje sefa koji se iznajmljuje, vreme iznajmljivanja sefa I nadoknada koju je klijent dužan da plati.

21. Pravna priroda ugovora o sefu Ugovor osefu je specifična vrsta ugovora, sa nizom osobina, koje ne nalazimo kod drugih bankarskih poslova. Ovaj ugovor se smatra svojevrsnim ugovorom bankarskog prava. Ako bi se po principu sličnosti pokušalo odrediti građansko-pravna priroda ugovora, najviše bi sličnosti

29

imao sa ugovorom o najmu određenog prostora.Postoje mišljenja da se ugovor o sefu može kvalifikovati kao ugovor o depozitu, kao I mišljenje da je ovaj ugovor sastavljen od elemenata ugovora o zakupu I ugovora o depozitu. Ova shvatanja se teško prihvataju. Za ugovor o depozitu je karakteristično da ostavoprimac preuzima stvari koje cine predmet ugovora I da te stvari čuva u skladu sa ugovorom dok kod ugovora o sefu banka ne preuzima nikakve stvari niti obavezu čuvanja stvari.Banka se obavezuje da ustupi deo svog prostora I obezbeđenje samo tog prostora ali ne I čuvanje stvari u njemu.

22. Obaveze banke iz ugovora o sefu Obaveze banke su:

a) Obavezu stavljanja sefa na upotrebu – banka ostvaruje davanjem ključa od sefa korisniku.Banka je dužna da korisniku da na upotrebu sef u ugovorenom stanju i to stanje da održava tokom trajanja ugovora.Korisnik upotrebljava sef po nahođenju,a banka je dužna da mu to omogući.

b) Obavezu obezbeđenja – posebno je važna i naglašena obaveza kod ove vrste ugovora.Korisnikov osnovni motiv kod ugovora o sefu je da ima isključivo pravo korišćenja sefa,da predmet sefa bude nepoznat drugima,i da bude što je moguće više obezbeđen od svih rizika.Sef mora biti obezbeđen od rizika krađe,požara i otvaranja od strane neovlašćenog lica.Ako bi sef bio otvoren,obijen ili ako bi predmeti u njemu izgoreli banka bi odgovarala korisniku za štetu.

c) Obaveza obezbeđenja isključivosti pristupa sefu – Banka mora svoju obavezu obezbeđenja i nadzora nad trezorskim prostorijom i samim sefom vršiti tako da pristup sefu ima korisnik ili lice koje on posebno ovlasti.Ovu obavezu banka ostvaruje tako što korisniku daje jedan ključ a drugi različit od prvog zadržava za sebe.Da bi korisnik mogao da pristupi sefu potrebno je legitimisanje,koje može biti različito a najčešće se korisnik legtimiše potpisom,propusnicom ili saopštavanjem šifre.

23. Prava banke iz ugovora o sefu Osnovna prava banke:

a) Pravo na naknadu(proviziju) – Banka može ostvariti u svim slučajevima.Ako naknada nije ugovorena banka ima pravo na uobičajenu nadoknadu.Redovno se ugovara periodično,obično plaćanje naknade za korišćenje sefa.

b) Založno pravo – na predmetima u sefu banka ima samo u slučaju da korisnik nije izmirio svoju dospelu obavezu plaćanja naknade.Banka ima u tom slučaju prvenstveno pravo naplate svog potraživanje iz nađenog novčanog resursa u sefu ili iz ostvarenog prodajom drugih predmeta nađenih u sefu.

24. Prestanak ugovora o sefu Ugovor može prestati na 2 načina:prestanak ugovora na osnovu raskida i na osnovu isteka vremena.Da raskida ugovora može doći ako ugovorne strane ne izvršavaju svoje obaveze.Banka može izjaviti raskid ugovora ako korisnik ne plati samo jedan obrok naknade po dospelosti.Da bi raskinula ugovor banka mora uputiti opomenu preporučenim pismom dati mu rok za ispunjenje od mesec dana.Ako u tom roku korisnik ne ispuni svoju obavezu,banka može rakinuti ugovor i zahtevati od korisnika da isprazni sef i da joj pred ključ.Ak to korisnik to ne uradi,banka može zahtevati da se sef otvori putem suda na trožak korisnika i da se nađene stvari stave u sudski depozit ili banci na čuvanje.Pravo na raskid ugovora ima i korisnik ako banka ne izvršava ugovorne obaveze,i to ako ne omogućava korisniku nesmetanu upotrebu sefa u skladu sa ugovorom.Ugovor o sefu može prestati i istekom vremena.Ako je zaključen na određenjo vreme nakon isteka vemena on prestaje da važi otkazom od jedne ugovorne strane. Ako prestane istekom vremena, a korisnik nije izvršio obavezu plaćanja, banka ima pravo da otvori sef sudskim putem i naplati potraživanja iz vrednosti predmeta (sefa).

25. Pojam ugovora o tekućem računu Ugovor o bankarskom tekućem računu je u našem pravu takav ugovor, kojim se banka obavezuje da nekom licu (korisniku) otvori poseban račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita. Za opšti tip ugovora o tekućem

30

računu je karakteristično da predstavlja takav sporazum dva lica po kome se u njihovim međusobnim pravnim odnosima neće vršiti posebna plaćanja za svaku pojedinačnu obavezu, već će se sva međusobna dugovanja i potraživanja unositi u poseban račun (kontokorent) i prebijati, tako da će se u oređenom roku samo strana kod koje se iskaže negativni saldo namiriti tako obračunati dug na način predviđen ugovorom. Ugovor o bankarskom tekućem računu je različit od ugovora o novčanom depozitu. Osnovni smisao ugovora o bankarskom tekućem računu je u tome da bančin klijent deponuje kod banke određen iznos novca, na nju prenese prvao raspolaganja tim novcem s pravom povraćaja iznosa deponovanog novca.Ugovor o bankarskom tekućem računu je izuzetno njačajan bankarski posao. Preko njega se omogućava i ubrzava platni promet, što je od koristi za državu i bančine klijente.

26. Vrste ugovora o tekućem računu Mogu se razlikovati ugovor o tekućem računu u užem smislu i ugovor o žiro-računu. Najvažnija razlika između ova dva ugovora je uz prirodi salda.kod ugovora o tekućem računu u užem smislu, banka preuzima obavezu izvršenja korisnikovih naloga ne samo do nivoa raspoloživih sredstava na računu već i preko toga. Prema tome, saldo može biti pozitivan i negativan. Kod ugovora o žiro-računu banka preuzima samo obavezu izvršavanja naloga do iznosa raspoloživih sredstava na žiro-računu. Saldo može biti pozitivan ili bar na nuli. Korisnici žiro-računa mogu biti pravna i fizička lica. Preduzeća i drugi privredni subjekti drže svoja sredstva na žiro-računima i sva bezgotovinska plaćanja vrše prenosom sa svog računa na račun drugih subjekata.Građani koji ostvaruju prihode za isporučenu robu ili izvršene usluge državnim organima, dužni su da sa bankom sklope ugovor o žiro-računu, preko koga im se isplaćuju prihodi. Ugovori o tekućem računu se mogu deliti na ugovore sa otkaznim i bez otkaznog roka. Kod ugovora sa otkaznim rokom, korisnik ne može raspolagati u svakom trenutku saldom na tekućem računu, dok kod ugovora o tekućem računu bez otkaznog roka, može raspolagati sa celokupnim saldom na računu.

27. Pravna priroda ugovora o tekućem računu Ugovor o tekućem računu je posebna vrsta bankarskih ugovora u našem pravu. Postoje dva shvatanja o građansko-pravnoj prirodi ugovora o tekućem računu. Prema prvom, ovaj ugovor je po svojoj pravnoj prirodi ugovor o depozitu. Prema drugom ovaj ugovor je ugovor o nalogu. Postoje mišljenja koja tretiraju ugovor o tekućem računu kao složen ugovor, sastavljen od elemenata ugovora o depozitu I o nalogu. Svođenje ugovora o bankarskom tekućem računu na ugovor o depozitu ima osnovnu slabost što ne razrešava pitanje funkcionisanja tekućeg računa u slučaju negativnog salda. Kod ugovora o tekućem računu, postoje specifična pravila zbog kojih se ovaj ugovor posmatra kao poseban, svojevrstan ugovor bankarskog prava.

28. Zaključenje i forma ugovora o tekućem računu Za zaključenje ugovora po tekućem računu neophodna je pismena forma. Forma je konstitutivna, što znači da eventualni drugačiji sporazum stranaka u pogledu forme ugovora nema pravno dejstvo. Pri zaključivanju ugovora o tekućem računu koriste se u napred pripremljeni formulari ugovora koje banke sačinjavaju prema svojim opštim uslovima poslovanja. Taj formular potpisuje druga ugovorna strana. Ugovor nije realan tj. Za zaključenje ugovora nije neophodno da korisnik računa položio kod banke određeni iznos sredstava. U nekim zemljma ugovor o bankarskom tekućem računu je neformalnog karaktera, ali zbog složenosti pravnih odnosa koji se javljaju, opravdava se propisivanje obavezne pismene forme.

29. Obaveze banke iz ugovora o tekućem računu Na osnovu ugovora banka preuzima sledeće obaveze:

a) Obaveze otvaranja tekućeg računa – ispunjenje ove obaveze je ujedno pretpostavka za izvršavanje svih drugih prava I obaveza po ugovoru. Svaki tekući račun ima svoj broj koji se unosi u ugovor (npr. Izdavanje legitimacione isprave sa brojem računa);

b) Primanje uplata i vršenje isplata- je svakako najvažnija obaveza zbog koje dolazi do zaključenje ugovora.Novčana sredstva na tekućem računu ostvaruju se uplatama od strane korisnika računa i naplatama novčanih iznosa izvršenih na njegov račun. Banka je dužna da primi svaku uplatu i nije ovlašćena da ispituje osnov te uplate. U bankarskoj

31

praksi sve uplate u korist nekog tekućeg računa se nazivaju rimesama. Na osnovu naloga banka je dužna da vrši sva plaćanja sa računa na koja se obavezala ugovorom. Plaćanja mogu biti gotovinska ili virmanska zavisno od ugovora. Nalozi za plaćanje sa tekućeg računa mogu imati opšti i pojedinačan karakter. Kod plaćanja koja se redovno javljaju u određenim vremenskim periodima, korisnik obično daje opšti nalog za isplatu, dok kod pojedinačnog naloga banka vrši isplatu na osnovu konkretnog naloga korisnika. Ako je korisnik ovlastio neko lice da raspolaže sredstvima na tekućem računu, mora o tome obavestiti banku koja je ovlašćena da kontroliše punomoć tog lica.U slučaju da kod iste banke korisnik ima više tekućih računa, a ktivni i pasivni saldo po ovim raćčunima se međusobno prebijaju, što znači da ovi računi nisu pravno samostalni, kao što je to slučaj kod postojanja više ugovora novčanog depozita;

c) Obaveza izvršavanja naloga korisnika – je obaveza koja se odnosi na naloge kkorisnika u vezi sa disponiranjem sredstvima na tekućem računu tako i na druge naloge u vezi sa izvršavanjem obaveza koje je banka preuzela ugovorom. U pogledu mesta izvršavanja naloga važi pravilo, da banka naloge izvršava u mestu gtde ima poslovnu jedinicu, a ako te jedinice nema, ona to može učiniti preko druke korenspodentne banke;

d) Dostavljanje izvoda – je veoma važna obaveza banke, koja omogućuje korisniku stalan uvid u saldo po tekućem računu. Izvod sa naznačenjem salda, banka je dužna da dostavi posle sveka promene salda. Izvod mora sadržati raniji sldo, promenu i novi saldo.Korisnik ima pravo kontrole isplate i uplata po tekućem računu. Zbog toga izvod koji banka daje korisnik mora odobriti. Od trenutka odobrenja izvoda, izvod je merodavan za obe strane.

30. Prava banke iz ugovora o tekućem računu Osnovna prava banke po ugovoro o tekućem računu su:

a) Pravo na proviziju- banka zaračunava proviziju za izvršene usluge, koje su obuhvaćene ugovorom. Visina provizije se određuje ugovorom u skladu sa opštim aktima banke. Po pravili provizija se naplaćuje pri izvršenju svakog naloga, ali se može i drugačije ugovoriti;

b) Pravo na naplatu posebnih troškova – banka ima po samom zakonu. Ova nadoknada se odnosi samo na posebne, ali ne i na redovne troškove, pošto su oni uračunati u proviziju. Posebni troškovi su oni koje je banka imala u izvršavanju naloga korisnika, a koji se, prema redovnom toku stvari, ne mogu smatrati neophodnim za izvršavanje obaveza. Banka je ovlašćena da svoja potreživanja u vezi sa provizijok i naplatom posebnih troškova upiše u svoju korist u tekući račun, ukoliko ugovorom nije drugačije predviđenO;

c) Pravo raspolaganja sredstvima – Ovim pravom banka se može koristiti samo u slučaju pozitivnog salda po tekućem računu,s tim da je njeno pravo slabije od prava korisnika da tim sredstvima u svako vreme raspolaže.

31. Pojam i značaj ugovora o kreditu Kredit je, uz plaćanja, najstariji i najznačajniji bankarski posao.Mnogobrojne definicije kredita i ugovora o kreditu smatraju se nezadovaljavajućim. Uopšteno se može reći da se ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana (kreditor) obavezuje da će drugoj strani (debitor, dužnik) staviti na raspolaganje određenu sumu novca ili da će za nju preuzeti odgovornost prema trećem licu, dok se duga strana obavezuje da će dobijenu sumu koristiti u skladu sa ugovorom i da će po proteku određenog vremena vratiti s kamatom, a u slučaju preuzimanja odgovornosti prema traćem licu, da će platiti proviziju. U Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o kreditu se određujekao ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća kamatu i dobijen novac vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.Ova definicija odnosi se samo na naovčane kredite, dok krediti odgovornosti, kod kojih banka ne ustupa korisniku svoja novčana sredstva, već mu daje na raspolaganje svoju odgovornost, svoj kredibilitet, čime olakšava dolazak do gotovog novca ili omogućuje ispunjenje novčane obaveze prema trećim licima bez upotrebe gotovog novca, nije ovom definicijom obuhvaćena.

32

32. Vrste kredita Mogu biti novčani krediti i krediti odgovornosti. S obzirom na namenu krediti se dele na namenske i nenamenske. Kod namenskih korisnik upotrebljava kredit samo za ugovorom utvrđenu namenu (investicioni krediti, potrošački krediti i td.). Nenamenski krediti se koriste u bilo koju svrhu, što zavisi od potrebe korisnika. Prema vremenskom kriterijumu moguće je razlikovati kredite na određeno i na neodređeno vreme. Krediti na neodređeno vreme se retko javljaju, i to obično u formi revolving kredita. Zavisno od dužine vremena nakon koga se kredit vraća razlikuju se kratkoročni (do jedne godine), srednjoročni (do pet godina) i dugoročni (preko pet godina) krediti. Mogu biti gotovinski i bezgotovinski krediti.Kod gotovinskih, korisniku se isplaćuje kreditna suma u gotovom novcu, dok se kod bezgotovinskih vrši prenos kreditne sume na račun korisnika.Postoje različita sredstva obezbeđenja u pogledu vraćanja kredita i ona mogu biti realna i lična. Kredit se može obezbediti založnim pravom na pokretnim stvarima, na HOV (kredit u zalogu) ili nepokretnostima (hipotekarni kredit). Obaveza korisnika kredita se pojačava obavezom jemca ili avaliste po menici (avalni kredit) garanta (kredit uz bankarsku garanciju) i sl.

33. Pravna priroda ugovora o kreditu Pravna priroda ugovora o kreditu je u prirodi sporna. U stranoj literaturi sreću se shvatanja po kojima je ugovor o kreditu po svojoj pravnoj prirodi zajam.Ova shvatanja su danas dobrim delom napuštena.Ugovor o kreditu se istorijski posmatrano razvio iz ugovora o zajmu,ali danas predstavlja samostalan,imenovan ugovor koji se po svojim karakteristikama razlikuje od ugovora iz koga je nastao.Razlikuje se po subjektima,jer se kod ugovora o zajmu kao ugovorne strane javljaju pravna i fizička lica,dok se kod ugovora o kreditu javljaju banka, kao specijalizovana finansijska organizacija, i njen klijent. U vezi sa pravnom prirodom ugovora o kreditu, posebno je sporno pitanje da li ugovor nastaje već u trenutku postizanja saglasnosti volja ugovornih strana (konsesualna teorija) ili tek u trenutku predaje novca korisniku kredita (realna teorija). U našem pravu je prihvaćena konsesualna teorija. Prema drugim mišljnjima ugovor o kreditu je poseban specifičan ugovor koji se ne može svesti ni na jedan drugi imenovani ugovor, dok treći smatraju da pravnu prirodu ugovora o kreditu nije moguće utvrditi, već se mogu uočiti pravne prirode pojedinih vrsta ugovora o kreditu.

34. Zaključenje i forma ugovora o kredituZa zaključenje ugovora o kreditu u našem oravu se zahteva pismena forma, što je i razumljivo s obzirom na složenost pravnih odnosa koji se javljaju. Ugovor nije realan, odnosno za njegov nastanak nije neophodan prenos novca na korisnika kredita. Po osnovu zaključenog ugovora, korisnik ima pravo samo da zahteva, a banka obavezu da izvrši prenos kreditne sume. Pismena forma može biti zadovoljena na nekoliko načina, ali se najčešće ugovor o kreditu zaključuje na osnovu unapred pripremljenih formulara ugovora, uz primenu opštih uslova poslovanja banke.Po zakonu o obligacionim odnosima bitni elementi ugovora o kreditu se:

1) Iznos kredita – izražava se u dinarima ili u stranoj valuti, kada je to u skladu sa deviznim propisima

2) Uslovi davanja kredita – predstavljaju okolnosti pod kojima se kredit daje kao što su rok, način prenosa kreditnog iznosa, da li kredit ima revolving karakter ili ne i td.;

3) Uslovi korišćenja kredita – posebno ih je važno precizirati kod namenskih kredita, ali i kod ne namenskih kredita je važno utvrditi kada i na koji način korisnik može upotrebiti odobrena kreditna sredstva;

4) Uslovi vraćanja kredita – banka je posebno zainteresovana da se utvrde uslovi vraćanja, kao što su rokovi vraćanja, pitanje da li se vraća u celini ili u ratama, visina kamate i sl.

Ugovor o kreditu može sadržati i druge elemente koji su značajni za ugovorne strane, s obzirom na vrstu kredita koji je odabran.

33

35. Obaveze banke iz ugovora o kreditu Banka ima sledeće obaveze:

a) Obaveze stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa – osnovna obaveza banke koja nastaje već u trenutku zaključenja ugovora, ali se uslovi njene realizacije utvrđuju ugovorom. Stavljanje na raspolaganje kreditnog iznosa može se izvršiti isplatom, prenosom na račun korisnika, davanjem čeka ili kreditnog pisma korisniku, plaćanjem za račun korisnika trećim licima i td. Prenosom novčane sume odobrenog kredita na korisnika na njega prelazi i pravo raspolaganja novca.

b) Obaveza izvršavanja drugih radnji kreditnog karaktera – javlja se kod pojedinih vrsta, a posebno kod kredita odgovornosti. Osnovna obaveza banke ne mora da se izrazi u davanju određene novčane sume, već može biti izražena u obavezi akceptiranja, avaliranja, eskontovanja HOV i dr. Ovakve obaveze i kad su osnovne i kad su sporedne, moraju biti precizirane ugovorom.

36. Prava banke iz ugovora o kreditu Prava banke po osnovu ugovora o kreditu su :

a) Prava na povraćaj kreditnog iznosa – osnovne obaveze gde se ugovorom utvrđuju rokovi i način izvršavanja ove obaveze od strane korisnika.

b) Pravo na kamatu – pretpostavlja se i kad nije ugovoreno, pošto se radi o bankarskom poslu, koji se obavlja profesionalno, u vidu delatnosti. Kamata je cena upotrebe kredita, koja u sebi sadrži naknadu za uslugu, troškove i naknadu za rizik posla. Visina kamate se izražava kroz kamatnu stopu, a visina kamatne stope se utvrđuje ugovorom u skladu sa zakonom i drugim propisima.

c) Pravo na sredstva obezbeđenja – banka ima kad je takvo sredstvo ugovoreno i tada banka ima pravo da izvršenje svojih obavza uslovi dobijanjem dogovorenog sredstva obezbeđenja (zaloga, garancija, menica, hipoteka i td.)

d) Pravo kontrole upotrebe kredita – banka ima kod namenskih kredita i ako korisnik dobijena sredstva koristi protivno ugovoru, baka može raskinuti ugovor na štetu korisnika.

37. Prestanak ugovora o kreditu Može prestati na različite načine, prestaje redovno vraćanjem kredita u skladu sa ugovorom, ali može prestati i na druge uobičajene načine. Pored uobičajenih načina, za ugovor o kreditu su karakteristična dva načina prestanka i to: otkazom davaoca kredita i odustankom korisnika kredita. Banka može otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka, ako je kredit korišten u suprotnosti sa njegovom namenom. Pravo banci se priznaje zbog toga što je korisnik kredita izigrao bančino poverenje i izvršio povredu ugovora. Banka ne daje nikakav otkazni rok. A korisnik je obavezan da odmah vrati ceo iznos kredita. U našem pravu banka može otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka u slučaju insolventnosti korisnika, čak i kad ona nije utvrđena sudskom odlukom, kao i u slučaju prestanka pravnog lica, ili smrti korisnika, ako bi u toj situaciji davalac kredita došao u nepovoljan položaj. Ovo pravilo služi ua zaštitu interesa banke, ali je krišćenje prava na otkaz ugovora od strane banke uslovljeno činjenicom da okolnosti koje su nastupile dovode banu u nepovoljan položaj. U našem pravu je predviđeno i pravo korisnika da u određenim situacijama odustane od ugovora. Korisnik može uvek odustati od ugovora, a ko još nije počeo sa korišćenjem kredita, korisnik može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan da unapred obavesti banku. U oba prethodna slučaja korisnik je dužan da banci nadoknadi štetu, ako je zbog odustanka od ugovora, odnosno vraćanja kredita pre vremena, šteta nastupila. U slučaju vraćanja kredita pre ugovorenog roka, banka ne može da računa kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru kradit trebalo da bude vraćen.

38. UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI Ovim ugovorom banka odobrava kredit u određenom iznosu na osnovu zaloge HOV koje pripadaju korisniku ili trećem licu koje na to pristane.Ovo je posebna vrsta opšteg lombardnog kredita s tim da predmet zaloge čine isključivo HOV.Hartija na kojoj je konstruisano založno pravo se predaje banci s klauzulom o prenosu.Banka se na osnovu ovog ugovora obavezuje da stavi korisniku na raspolagnje

34

određenu sumu novca i da mu vrati hartije po otplati kredita,a korisnik se obavezuje da proda hartije sa založnom klauzulom,da plati kamatu i da vrati kreditni iznos.Ako korisnik ne vrati kreditni iznos na vreme,banka može realizovati svojr založno pravo prodajom HOV,bez odobrenja suda.uz obično obaveštenje korisnika.

39. AKCEPNI KREDITUgovorom o akceptnom kreditu banka se obavezuje da će akceptirati menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao,čime kao akceptant,prihvata da menicu isplati o njenoj dospelosti.Akceptni kredit je tipičan kredit odgovornosti,dakle kredit za koji banka ne ustupa klijentu svoja novčana sredstva,već mu stavlja na raspolaganje svoju odgovornost,kredibilitet čime mu olakšava da dođe do gotovog novca ili mu omogućava da ispuni novčane obaveze bez upotrebe novca.Kad dođe do naplate menice,banka ne angažuje svoja novčana sredstva,već isplaćuje od sredstava svog klijenta.Akceptni kredit se koristi umesto novčanih kredita za pokrivanje srednjoročnih potreba za novčanim sredstvima.Smatra se da upotreba ovog kredita ima smisla samo ako se potreba za novčanim sredstvima javlja na period od najmanje tri meseca.Najčešće se akceptnim kreditom zadovoljavaju potrebe privrede za obrtnim sredstvima(obično za kupovinu veće količine sirovina i repromaterijala),posebno za privredne grane sa sezonskim karakteristikama.Treba reći da banke odobravaju akceptne kredite relativno retko,po pravilu samo klijentima u koje na osnovu višegodišnje poslovne saradnje,imaju puno poverenje.

40. RAMBUSNI KREDITRambusni kredit je vrsta akceptnog kredita koji banka odobrava uvozniku za plaćenje vrednosti uvezene robe,na osnovu pokrića u robnim dokumentima.Kod ovog kredita uvoznik daje nalog svojoj banci da mu sama ili preko korespodentne banke u trećoj zemlji odobri rambusni kredit na taj način što će akceptirati uvoznikovo menicu vučenu na nju.Akceptiranu menicu rambusna banka uplaćuje banci izvoznika s nalogom da je preda izvozniku tek pošto od njega primi sva predviđena robna i druga dokumenta kojim potvrđuje otpremu ugovorene robe.Izvoznik menicu može eskontovati,njome plaćati ili je naplatiti o dospelosti.Pre dospelosti akceptirane menice uvoznik odnosno njegova banka dostavlja rambusnoj banci pokriće za isplatu menične sume,a banka prenosi na njega primljena dokumenta.Bankarska provizija kod ovog kredita nije velika,s obzirom na neznatnost rizika kojima se banka pri pružanju ove usluge izlaže.

41. AVALNI,ESKONTNI I LOMBARDNI KREDITAvalni kredit je kratkoročni kredit odgovornosti,sličan akceptnom,ali se od njega razlikuje

po tome što banka avalira(a ne akceptira)menicu koju je izdao klijent.Eskontni kredit spada u najčešće korišćene kratkoročne bankarske kredite.Suština ovog

kredita sastoji se u tome što klijent prodaje banci svoja nedospela potraživanja po menici,a banka mu isplaćuje nominalni iznos potraživanja umanjen za diskont.Banka može takva potraživanja dalje prodati pre njegove dospelosti (reeskont) kod druge,često centralne banke,a može ih naplatiti po dospelosti.

Lombardni kredit je kredit koji banka odobrava klijentu na bazi zaloge pokretne stvari.Ako klijent ne vrati kreditnu sumu i kamatu u ugovorenom predviđenom roku banka je ovlašćena da se namiri iz predmeta zaloge.

42. REVOLVING KREDITIRevolving krediti(lat.revolvere-obrtati,okretati,obnavljati) su vrsta novčanih kredita koji se mogu višekratno koristiti u utvrđenom vremenskom roku i do utvrđenog limita.Specifičnost je što se oni obnavljaju tj.nakon vraćanja kredita korisnik stiče pravo da pod istim uslovima kredit ponovo koristi,do utvrđenog limita sve do isteka ugovorenog roka.Broj obnavljanja kredita je po pravilu unapred ugovoren.Ovaj kredit je kratkoročnog karaktera.Javljaju se ponekad i dvostruki revolving krediti kod kojih je istovremeno svaka strana i davalac i korisnik kredita.

35

43. VINKULACIONI KREDITIVinkulacioni kredit (lat.vinkulare-vezati) je vrsta kredita koji banka odobrava prodavcu(izvozniku )na bazi robe koja služi kao sredstvo obezbeđenja.Vinakulacioni kredit se koristi pri izvozu robe koja se transportuje suvozemnim putem.Na osnovu zaključenog ugovora o vinakulacionom kreditu banka stavlja odmah na raspolaganje prodavcu robe,kao korisniku kredita,određenu sumu novca,po pravilu manju od prodajne cene robe pod uslovom da joj prodavač preda duplikat tovarnog lista i druge ugovorom predviđene dokumente.U tovarnom listu je vinakulaciona banka označena kao pošiljalac robe,a kao primalac je označena korespodentna banka ili špediter u zemlji uvoznika.Od naplaćenog iznosa koji dobije od korespodentne banke,vinakulaciona banka za sebe zadržava deo sume na ime povraćaju kreditnog iznosa,a preostli iznos isplaćuje prodavcu.Za izvršenu uslugu vinakulaciona banka ima pravo na proviziju i naknadu troškova.

44. KREDITNA KARTANa osnovu kreditne karte kao posebne isprave,njen imalac može da kupuje robu i dobija usluge od određenih preduzeća,a pri tome ne mora da plati ni gotovinski ni čekom.Imalac kreditne karte koristi kredit,jer za kupljenu robu odnosno dobijenu uslugu plaća naknadno.Kreditna karta je pismena isprava na osnovu koje njen imalac može da kupuje robu ili da koristi usluge određenih preduzeća bez plaćanja u gotovini.Dve vrste kreditnih karti:

1.obične-potrošačke kreditne karte-javljaju se dva učesnika izdavalac kreditne karte i imalac(korisnik) tzv.dvostrani sistem.Imalac je može koristiti samo u filijalama izdavaoca ili u izdvojenim poslovnim mestima.

2.univerzalne kreditne karte-javljaju se tri strane:izdavalac kreditne karte,imalac kreditne karte i tzv.ugovoreno preduzeće.

Pri izdavanju kreditne karte izdavalac redovno ispituje kreditnu i platežnu sposobnost lica koje želi da postane imalac kreditne karte.Imalac može biti fizičko i pravno lice.Karta se izdaje na određeno vreme(najčešće na godinu dana) i imalac karte plaća jednokratnu naknadu pri dobijanju kreditne karte kao o određeni godišnji iznos naknade za korišćenje sisteme kreditne karte.Kreditnu kartu imalac može koristiti bez ograničenja.

U poslu kreditne karte javljaju se tri vrste pravnih odnosa:a)odnos između izdavaoca kreditne karte i ugovornog preduzeća, b)odnos između izdavaoca i imaoca kreditne karte, c) odnos između imaoca kreditne karte i ugovornog preduzeća

54. BANKARSKA DOZNAKABankarska doznaka je najjednostavniji instrument izvršavanja plaćanja prema poveriocu.Suština doznake se sastoji u tome što banka dužnika,po nalogu svog komitenta,neposredno ili preko korespodentne banke isplaćuje nekom pravnom ili fizičkom licu određenu sumu novca.Ona se zbog svoje jednostavnosti,brzine i malih troškova kao i neznatne bančine provizije,pokazuje kao najpogodniji instrument kod svih plaćanja gde je rizik neostvarivanja nekog privrednog interesa nalogodavca nepostojeći ili zanemarljivo mali.Upotrebljva se za plaćanja po nerobnim transakcijama,za plaćanje avansa,za dostavljanje pokrića drugoj banci i sl.Koristi se i za robna plaćanja,posebno za plaćanje cene kod ugovora o prodaji,posebno u međunarodnom prometu.Bankarska doznaka sadrži u sebi nekoliko pravnih odnosa.Prvi nastaje između banke i njenog klijenta.Prihvatanjem klijntivog naloga banka zapravo zaključuje ugovor o nalogu koji njoj stvara obavezu izvršavanja naloga,a nalogodavcu obavezu plaćanja troškova i provizije.Drugi pravni odnos nastaje između dve banke(doznačne i isplatne) kao ugovor o nalogu ali je pravno nezavusan od odnosa nalogodavac-doznačna banka.Javlja se više vrsta bankarskih doznaka:-nostro i loro doznake-bezuslovna i uslovna doznaka-robna i nerobna doznaka-slobodne i klirinške doznake

36

55. DOKUMENTARNI INKASO-POJAM I PRIVREDNA ULOGAS obzirom na način na koji se pojedina potraživanja naplaćuju,kao i s obzirom na njihov karakter,opšti bankarski posao naplate(bankarski inkaso) se deli na dve osnovne vrste i to:

a)na obični(jednostavni,prost) inkasob)dokumentarni inkaso

Pod dokumentarnim inkasom se podrazumeva naplata potraživanja nastalih iz ugovornih odnosa uz istovremenu predaju komercijalnih (robnih) ili finansijskih dokumenata trasatu(dužniku iz osnovnog posla).Ako se radi o naplati finansijskih dokumenata koje prate komercijalni dokumenti,kao i komercijalnih dokumenata koje ne prate finansijski dokumenti u pitanju je «dokumentarni inkaso»Osnovna privredna funkcija dokumentarnog inkasa je u tome da ugovornim stranama omogući efikasan način plaćanja.Primećeno je da se inkaso poslovi u posebno velikom broju javljaju u vreme velikih privrednih i političkih kriza kada poverioci nisu sigurni da će naplatiti svoja potraživanja pa se nadaju da će banke svojim znanjem,poslovnim vezama i ugledom naplatu lakše i brže izvršiti.Obično se ističe da se plaćanje putem dokumentarnog inkasa vrši samo u slučajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju pa prodavač ne sumnja u savesnost i platežnu sposobnost kupca.Osnovna funkcija dokumentarnog inkasa je kako se vidi njegova platežna funkcija,on može poslužiti i kao sredstvo obezbeđenja jedino onda kada kupac do isporučene robe može doći samo na osnovu dokumenata koje je prethodno plaćanjem kupoprodajne cene,iskupio od inkaso banke.

56. DOKUMENTARNI INKASO-UČESNICI U POSLU I PRIRODA NJIHOVIH MEĐUSOBNIH ODNOSA

U poslu dokumentarnog inkasa postoje najmanje tri lica i to:1.nalogodavac za izvršenje inkasa2.banka koja prima nalog i vrši posao naplate3.trasat- lice od koga se naplata vrši

U bankarskoj praksu,posebno u spoljnotrgovinskom poslovanju imamo četiri učesnika:nalogodavca,banku koja prima nalog,banku koja vrši naplatu i trasata.U poslu dokumantarnog inkasa je pri pravnom razmatranju odnosa između učesnika‚u poslu potrebno razlikovati situaciju u kojoj dostavna banka vrši i naplatu potraživanja,od situacije u kojoj naplatu vrši posebna,inkaso banka.Odnos između nalogodavca i dostavne banke se zasniva na nalogu koji je bančin klijent,nalogodavac izdao,a banka prihvatila.Na taj način je sklopljen ugovor na osnovu koga se dostavna banka obavezala da će uz nagradu angažovati drugu banku koja će naplatiti potraživanja od trasata uz istovremenu predaju dokumenata.Odnos između dostavne banke i inkaso banke se uspostavlja na bazi novog naloga koji dostavna banka upućuje inkaso banci,a ova ga prihvata.Novi nalog je po sadržini identičan sa prvim nalogom koji je nalogodavac dao dostavnoj banci,ali je pravno od njega nezavisan.Prihvatanjem naloga inkaso banka se obavezuje da će primljena dokumenta podneti trasatu na plaćanje,primiti predviđenu činidbu trasata i preduzimati druge potrebne pravne radnje u ime i za račun svog nalogodavca.Nalogodavac i inkaso banka se po pravilu ne nalaze neposredno u pravnom odnosu,jer nezavisnost drugog ugovornog odnosa(inkaso banka-dostavna banka) upućuje na to da svoja prava i obaveze inkaso banka ostvaruje samo prema dostavnoj banci.Odnos trasata prema drugim učesnicima inkaso posla je kvalitativno drugačiji.Prema nalogodavcu trasat je u pravnom odnosu po osnovu glavnog posla,čijom realizacijom je postao dužnik za novčanu činidbu.Zbog toga se njihivi međusobni odnosi regulišu isključivo prema osnovnom ugovoru.Trasat je dužan da prihvati plaćanje putem dokumantarnog inkasa jedino ako je takav način plaćanja predviđen u finansijskoj klauzuli osnovnog ugovora.

37

57. DOKUMENTARNI INKASO-IZDAVANJE INKASO NALOGA,PREZENTACIJA I PREDAJA DOKUMENATA

-Izdavanje inkaso nalogaUgovor o dokumentarnom inkasu iako mandatne prirode zaključuje se se u praksi pismenim putem.Do zaključenja ugovora dolazi prihvatanjem naloga koji pismenoj formi nalogodavac predaje svojoj banci.Neophodno je da nalog bude precizan i jasan što se obezbeđuje izdavanjem naloga sa unapred pripremljenim bankarskim formularima.U članu 4 b Jednoobraznih pravila iz 1995.godine precizno su navedeni elementi koje mora da sadrži nalog «instrukcija za inkaso»,kako se pod tim pravilima nalog naziva.Izdavanje naloga i predaja dokumenata imaju za cilj da se inkaso banka legitimiše pred trasatom kao lice ovlašćeno za naplatu potraživanja.-Prezentacija dokumenataSva dokumenta inkaso banka prezentira trasatu u onom obliku u kojem je dobila od nalogodavca.Banka nije dužna da ispita oblik i ispravnost dokumenata i njihovih priloga.Prema prihvaćenom stavu u praksi,koji je prihvaćen u Jednoobraznim pravilima,banka treba jedino da utvrdi da li dokumenti po izgledu odgovaraju instrukcijama,tj.da li po vrsti i broju dokumenata odgovaraju podacima navedenim u nalogu,odnosno propratnom pismu.Pravi interes za kontrolu dokumenata ima samo trasat,pa se s tim u vezi postavlja pitanje da li banka može vršiti kontrolu dokumenata za trasata.Osnovno pravilo je da prezentaciju dokumenata treba izvršiti trasatu odnosno njegovom pomoćniku.Dokumenata treba prezentirati trasatu i kada se on nalazi u stečaju.Što se tiče rokova u kojima je banka dužna da trastau prezentira dokumente razlikujemo dve situacije:

1.ako su dokumenti plativi po viđenju-banka ih mora prezentirati bez odlaganja2.ako nisu plativi po viđenju-treba razlikovati da li se trži akcept ili ne.Ako se trži akcept.dokumenta moraju biti podneta radi pribavljanja akcepta,takođe «bez odlaganja».Ukoliko se akcept ne trži ili je već dobijen prezentacija za naplatu se mora izvršiti «najkasnije na dan dospelosti».

-Predaja dokumenataZavisno od trasatove činidbe postoje tri osnovna načina predaje dokumenata:a)predaja dokumenta uz plaćanje(D/P)

Banka predaje trsatu dokumenta i istovremeno od njega naplaćuje ceo iznos potraživanja u skladu sa primljenim nalogom.Naplata se vrši 24 h po prezentaciji,odnosno narednog radnog dana po prezentaciji.Dokumenta se predaju tek po naplati celog iznosa,izuzev kada je posebnim nalogom predviđeno da će se dokumenta predati i uz delimičnu naplatu.

b)predaja dokumenata uz akcept(D/A)Inkaso banka podnosi menicu plativu na određeno vreme po viđenju trasatu na akcept uz istovremenu predaju dokumenata.Ovakvim nalogom plaćanja prodavač u stvari kreditira kupca,jer mu predajom dokumenata uz akcept omogućava preuzimanje robe pre plaćanja kupovne cene.c)predaja dokumenta uz ispunjenje drugih činidbi- od strane trasata koja ne znače plaćanje i akcept se javlja retko.Ako se ta činidba sastoji u pismenom obećanju plaćanja inkaso banci,preporučuje se da se tekst takve izjave unapred predvidi nalogom.Ako trasat odbije plaćanje,akceptiranje,odnosno izvršenje druge činidbe,inkaso banka će tada postupiti prema uputstvima koja postoje u propratnom pismu.Na kraju posla inkaso banka je dužna da dostavnoj banci pošalje izveštaj o naplati,odnosno akceptiranju zajedno sa naplaćenim iznosom i drugim dokumentima.Izveštaj se šalje i u slučaju neplaćanja,odnosno neakceptiranja.

58. DOKUMENTARNI INKASO-ODGOVORNOST BANKEKako je ranije pokazano banka je dužna da savesno,stručno,kao dobar privrednik ispuni obaveze koje je preuzela.Te obaveze su:

a)postupanje u skladu sa prihvaćenim nalogom kao i sa naknadno datim instrukcijama,b)uručivanje dokumenata trasatu lično ili preko druge bankec)istovremena naplata potraživanja na način kako je to nalogom predviđenod)podnošenje računa i predaja naplaćenog iznosa

Ako neku svoju obavezu banaka ne izvrši na način kako je ugovoreno,odnosno Jednoobraznim pravilima predviđeno,odgovara komitentu za svu štetu koja je time nastala.Banka ne odgovara ako je do prekida njenog rada po određenom inkaso poslu dođe zbog

38

štrajkova,lokauta,pobuna,građanskih nemira,ustanaka,ratova,više sile ili bilo kog drugog razloga izvan njene kontrole.Odgovornost banke je isključena i za štete koje nastaju usled zakašnjenja ili gubitka poruka,pisama ili dokumenata ili zbog grešaka nastalih pri prenosu putem kablograma,telegrama i sl.Ako u realizaciji naloga nastanu situacije za koje ne postoje instrukcije u nalogu,banka je dužna da traži naknadna uputstva.Osnovno pravilo da u pogledu robe za koju je trasat odbio da iskupi dokumenta,banka ne snosi nikakvu odgovornost.Postoje izuzetci:Banka će biti dužna da posle odbijanja iskupa dokumenata da se stara o robi tj.da je uskladišti ili povratno isporuči prodavcu ako je ugovorom o dokumentarnom inkasu predviđeno de će se roba slati na adresu banke,a ne trasata.Kao drugo.da preuzme odgovarajuće mere u pogledu osiguranja robe posle odbijanja iskupa dokumenata.Za svoj rad banke imaju pravo na proviziju i naknadu nužnih i korisnih troškova.

59.POJAM I PRIVREDNA FUNKCIJA AKREDITIVAAkreditivom koji nastaje prihvatanjem zahteva nalogodavca za njegovo otvaranje,banka se obavezuje da će korisniku akreditiva isplatiti određenu novčanu svotu,ako do određenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.Obično se smatra da se plaćanjem putem dokumentarnog akreditiva najbolje štite interesi obeju ugovornih strana kog prodaje.Pri realizaciji posla prodaje prodavac je siguran da robu neće uzalud isporučiti,već da će ona svakako biti preuzeta od strane kupca.S druge strane,kupac je siguran da preuzimanjem dokumenata onemogućavaeventualno drugačije disponiranje robom od strane prodavca,od onog koje je ugovoreno.Ipak i dokumentarni akreditiv ima slabe strane.Kupac kog akreditiva nema mogućnosti da prethodno utvrdi urednost isporuke jer i ovde do robe dolazi tek po preuzimanju robnih dokumenata uz istovremeno plaćanje.

Veliku ulogu imaju i međunarodni dokumentarni akreditivi.Pod međunarodnim dokumentarnim akreditivom u smislu člana 2 Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu,trba razumeti svako utanačenje,bez obzira na naziv i opis,po kome neka banka na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog komitenta ili za svoj sopstveni račun treba da izvrši plaćanje nekom trećem licu ili po njegovom nalogu ili treba da plati ili akceptira menicu vučenu od korisnika ili ovlašćuje neku drugu banku da izvrši takvo plaćanje ili da akceptira i da plati takvu menicu ili ovlašćuje drugu banku da negocira uz podnošenje oređenih dokumenata,pod uslovom da su u skladu sa odredbama i uslova akreditiva.Kada su,međutim,prilike na međunarodnom tržištu nesigurnije,naplaćivanja novčanih potraživanja neizvesnija i rizičnija,izvoznici po pravilu,pribegavaju dokumentarnom akreditivu,budući da sigurnost naplate tada izbija u prvi plan,bez obzira na dodatni postupak i troškove.

60.UČESNICI U POSLU DOKUMENTARNOG AKREDITIVA I PRAVNI ODNOSI IZMEĐU NJIHU poslu dokumentarnog akreditiva učestvuju najmanje tri lica:

-nalogodavac za otvaranje akreditiva,-akreditivna banka,-korisnik akreditiva,

ali se u međunarodnoj poslovnoj praksi po pravilu sreću i druge banke,najčešće u zemlji korisnika akreditiva.Nalogodavac(po pravilu kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca(po pravilu prodavca) koji se time javlja kao korisnik akreditiva.Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka,s tim da se u najjednostavnijem akreditivnom poslu,može javiti u ulozi isplatne banke.Uz akreditivnu banku mogu se angažovati za izvršenje akreditiva i druge,njoj korespodentne banke.Ove banke se najčešće javljaju u ulozi avizirajuće,notificirajuće ili konfirmirajuće banke.-Avizirajuća banka je posrednička banka koja po nalogu akreditivne banke obaveštava korisnika da je za njega otvoren akreditiv,ali sama ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume..-Konfirmirajuća(potvrđujuća)banka preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da će mu po prezentaciji dokumenata isplatiti akreditivnu sumu.

39

Dokumentarni akreditiv je složen bankarski posao,koji čini više međusobno nezavisnih pravnih odnosa između pomenutih učesnika u ovom poslu:

a)odnos nalogodavca i akreditivne bankeb)odnos akreditivne banke i korisnika akreditivac)odnos korespodentnih banaka i korisnikad)pravni odnoso između banakae)odnos između nalogodavca i korisnika akreditiva

61. ODNOS NALOGODAVCA I AKREDITIVNE BANKEOdnos nalogodavca i akreditivne banke je odnos ugovorenog karaktera koji nastaje bančinim prihvatom naloga komitenta za otvaranje akreditiva.Na ovaj način nastao ugovor se naziva ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.Nalog za otvaranje akreditiva izdaje kupac(odnosno drugi dužnik po novčanoj obavezi) i upućuje ga svojoj poslovnoj banci s kojom ima po pravilu trajnu poslovnu saradnju.Nalog ima karakter ponude za zaključenje ugovora.Kada banka prihvati nalog,pna je time zaključila sa svojim klijentom ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.Ugovorom se nalogodavac obavezuje da za izvršenu uslugu banci plati proviziju i nadoknadi joj troškove,a banka se obavezuje da će saglasno dobijenom nalogu,ili preko korespodentne banke,korisnika akreditiva obavestiti o ptvaranju akreditiva i platiti mu akreditivnu sumu,po prijemu dokumenata i njegovog ispitivanja u skladu sa nalogom.

62.ODNOS AKREDITIVNE BANKE I KORISNIKA AKREDITIVAIzvršavajući svoju osnovnu obavezu iz ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva,akreditivna banka obaveštava korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvorila akreditiv,naznačavajući sve njegove elemente kao i uslove za realizaciju.Od trenutka prijema obaveštenja o otvaranju akreditiva,između korisnika akreditiva i akreditivne banke nastaje neposredan i samostalan odnos.Od trenutka prijema obaveštenja od strane korisnika akreditivna banka preuzima pravnu obavezu,a korisnik stiče pravno ovlaštenje,da od banke zahteva isplatu garantne sume,na način i pod uslovima kako je utvrđeno u obaveštenju.Obaveza banke prema korisniku određena je isključivo sadržajem obaveštenja.Korisnik može zahtevati isplatu akreditvne sume prema uslovima iz obaveštenja i prinudnim putem,a da se prethodno nije sa zahtevom obratio nalogodavcu.S druge strane,obaveza banke je uslovna,što znači da korisnik pri realizaciji svog prava na naplatu akreditivne sume mora podneti banci sva predviđena dokumenta i ispuniti i druge uslove predviđene obaveštenjem o otvaranju akreditiva.

63. ODNOS KORESPODENTNIH BANAKA I KORISNIKAAko se korespodentna banka javlja u ulozi konfirmirajuće (potvrđujuće) banke tada se za

njen odnos prema korisniku akreditiva mogu,mutatis mutandis primeniti pravila koja važe za odnos akreditivne banke i korisnika.Davanjem obaveštenja korisniku o tome da je akreditiv otvoren i od nje potvrđen,konfirmirajuća banka preuzima novu,samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.

Kada se, međutim,korespodentna banka javlja u ulozi avizirajuće banke tada ne nastaje poseban,samostalan odnos između nje i korisnika.Avizirajuća banka,istupajući kao punomoćnik akreditivne banke samo upućuje obaveštenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist.Korisnik svoj zahtev može ostvariti samo prema akreditivnoj banci.Čak i kada se avizirajuća banka javlja u ulozi isplatne banke,ona to ne čini po sopstvenoj obavezi prema korisniku,već u izvršavanju obaveze preme akreiditvnoj banci kao svom nalogodavcu.

64. PRAVNI ODNOSI IZMEĐU BANAKA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVAPo svom pravnom karakteru ti odnosi predstavljuju posebne vrste ugovora o nalogu,čija sadržina se uređuje na osnovu uloge koju u celom akreditivnom poslu korespodentna banka treba da odigra.

40

Ako se ona javljau ulozi avizirajuće banke,tada će se prihvatanjem naloga akreditivne banke,obavezati na pružanje usliga u pogledu obaveštavanja korisnika i eventualno isplate akreditivne sume korisniku,odnosno na pružanje drugih usluga.U odnosu prema korisniku,avizirajuća banka se javlja kao zastupnik akreditivne banke.

Ako se pak korespodentna banka javlja u ulozi konfirmirajuće banke,tada se prihvatanjem naloga akreditivne banke,obavezuje ne samo da će korisniku poslati obaveštenje o otvaranju akreidtiva,već da će i potvrdom akreditiva,prema korisniku preuzeti samostalnu i neposrednu obavezu isplate akreditivne sume.U odnosu prema korisniku konfirmirajuća banka deluje kao komisionar,u svoje ime,a za račun akreditivne banke.Korespodentne banke kada se javljaju u ulozi isplatne banke dobijaju po svojoj prirodi id skreditivne banke novčano pokriće.

65. ODNOS IZMEĐU NALOGODAVCA I KORISNIKA AKREDITIVAOvaj odnos se zasniva na osnovnom poslu i nije akreditivne prirode.Ugovorom o prodaji se u tzv.»akreditivnoj klauzuli» ili «finansijskoj klauzuli» predviđa da će se za primljenu robu ili izvršenu uslugu platiti u formi dokumentarnog akreditiva.Kupac preuzima obavezu da će kod naznačene odnosno odgovarajuće banke otvoriti akreditiv prema uslovima navedenim u akreditivnoj klauzuli osnovnog ugovora.Ako on to ne učini,ili po otvaranju akreditiva ne dođe do isplate akreditivne sume krivicom nalogodavca i angažovanjem banaka,biće odgovoran za neizvršenje svoje ugovorne obaveze,tj.plaćanje cene robe odnosno usluge.

66.VRSTE DOKUMENTARNOG AKREDITIVADokumantarni akreditiv može biti opoziv i neopoziv.

Za opoziv akreditiv je karakteristično da ne vezuje banku prema korisniku,pa ga ona može u svakom trenutku izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavcu ili po sopstvenoj inicijativi,ako je to u interesu nalogodavca.

Neopoziv dokumentarni akreditiv sadrži samostalnu i neposednu obavezu banke prema korisniku.Ova obaveza se ne može opozvati niti na drugi način uništiti ili izmeniti,osim sporazumom svih zainteresovanih strana.-Neopozivi dokumentarni akreditivi se mogu javiti i u formi notificiranih(aviziranih) i konfirmiranih(potvrđenih) akreditiva.-Dokumentarni akreditivi mogu biti prenosivi i neorenosivi.Akreditiv prema Zakonu o obligacionim odnosima se može preneti na bazi izričitih uputstava,samo banka koja ga otvara i to samo jedanput,ukoliko nije suprotno ugovoreno.U SAD-u se javljaju stand by akreditivi koji se ne realizuju redovno već samo u slučaju da se cena iz osnovnog posla ne plati na ugovoreni način.

67. OBAVEZA BANKE DA OBAVESTI KORISNIKA O OTVARANJU AKREDITIVANa osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva banka preuzima obavezu da će otvoriti dokumentarni akreditiv u korisr korisnika i da će ga o tome obavestiti.Kako da trenutka notifikacije tj.slanja obaveštenja korisniku o otvaranju akreditiva,akreditivna banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom,to je ona za izvršavanje obaveze otvaranje akreditiva i obaveštavanja korisnika o tome odgovorna samo nalogodavcu,ali ne i korisniku.Za štetu koja je nastala zbog netačnog obaveštavanja korisnika o sadržini otvorenog akreditiva,banka će biti odgovorna korisniku i nalogodavcu.

68. OBAVEZA ISPITIVANJA PREZENTIRANIH DOKUMENATA I ISPUNJENOSTI DRUGIH USLOVA IZ AKREDITIVA

Ovu obavezu prema nalogodavcu banka preuzima trenutkom zaključenja ugovora o otvaranju akreditiva,a prema korisniku u trenutku slanja obaveštenja o njegovom otvaranju.Prilikom ispitivanja dokumenata banka deluje po načelu akreditivne strogosti,tj.ispituje ih strogo u granicama primljenog naloga,s ciljem da utvrdi da li su podneta dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Usklađenost dokumenata po svom izgledu sa odredbama i uslovima akreditivna banka će utvrditi korišćenjem pravila međunarodne standardne bankarske prakse.Banka želi da ima posla samo sa onim činjenicama koje se nalaze u njenom vidokrugu(tzv.»bankarski horizont»).Bančina obaveza ispitivanja dokumenata se svodi na

41

ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva.Da li su dokumenta formalno u skladu sa akreditivnim uslovima ili nisu,sudiće se po njihovom spoljašnjem izgledu.Banka će u slučaju njihovog prihvatanja biti oslobođena odgovornosti za formu,potpunost,tačnost,autentičnost,falsifikat ili pravni značaj kod dokumenta.Ako su dokumenta naizgled uredna tj.razumnom pažnjom finansijskog stručnjaka se ne može utvrditi njihova neusklađenost sa uslovima i odredbama akreditiva,banka ne može biti odgovorna zbog njihovog prihvatanja.

Banka ispituje da li su podneta dokumenta adekvatna,međusobno usaglašena,potpuna i uredna.Svi dokumenti koji se koriste pri realizaciji međunarodnog dokumentarnog akreditiva mogu se grupisati u četiri osnovne grupe:1.transportna dokumenta2.dokumenta iz osiguranja3.trgovačke fakture4.ostala dokumenta predviđena akreditivom(skladišnica,certifikat kontrolne organizacije,uverenje o poreklu robe itd.)Banka je dužna još da ispita ispunjenost drugih uslova,npr.da li se radi o neopozivom ili opozivom akreditivu,da utvrdi da li su dokumenta podneta u roku važenja akreditiva i sl.

69. OBAVEZA BANKE NA PLAĆANJE,AKCEPTIRANJA ILI NEGOCIRANJA UZ PREUZIMANJE DOKUMENATA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA

Kada nakon ispitivanja utvrdi da podneta dokumenta po izgledu odgovaraju odredbama i uslovima akreditiva,kao i kada utvrdi da su ispunjeni svi drugi uslovi za izvršavanje njene obaveze,banka će zavosno od okolnosti konkretnog akreditiva biti dužna da:-odmah plati akreditivni iznos-ako je akreditivom tako predviđeno;-ili da plati u određenom roku-ako je akreditivom predviđeno odgođeno plaćanje;-ili da akceptira menicu izdatu od korisnika i vučenu na nju,nalogodavca ili nekog drugog trasata,s tim da menicu isplaćuje o dospelosti-ako se radi o akceptivnom akreditivu;-ili da izvrši negociranje,tj.da plati bez prava na regres preme trasantu ili savesnom imaocu,menicu po viđenju ili na rok,vučenu od korisnika na nalogodavca ili nekog drugog trasata-ako se radi o negocijacionom akreditivu.Kada akreditivna banka smatra da podneta dokumenta nisu po izgledu u slkadu sa odredbama i uslovima akreditiva,mora da odluči asmo na osnovu dokumenta,da li će preuzeti takva dokumenta ili će ih odbiti,uz stavljanje prigovora da nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Ako akreditivanbakna odluči da takva dokumenta odbije,u obaveštenju mora naznačiti zbog kojih odstupanja je odbila da primi dokumenta.Banka koja u odnosu sa korisnikom,može odlučiti da honoriše i dokumenta koja nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Pri tome mogu nastati dve situacije:Banka može tražiti od svog nalogodavca odobrenje za odstupanje od uslova i odredaba akreditiva.Kada,međutim odobrenje za odstupanje nije dobijeno,ili nije ni traženo,tada honorisanje dokumenata ide na rizik banke koja ih je primila.Bnka koja je odstupila od uslova i odredaba akreditiva pri honorisanju dokumenata izlaže se riziku da nalogodavac ne prihvati odstupanje,da odbijr davanje pokrića,ili da zahteva povraćaj pokrića,ako ga je ranije dao.

70.OBAVEZA BANKE NA PREDAJU HONORISANIH DOKUMENATA I OBAVEZA IZVRŠAVANJA NALOGA I INSTRUKCIJA NALOGODAVCA KOD DOKUMENTARNOG

AKREDITIVANakon honorisanja,banka je dužna da preda dokumenta svome nalogodavcu.Kada je akreditivna banka istovremeno i isplatna,predaje dokumenta odmah nalogodavcu po akreditivu.Ako je dokumenta honorisala korespodentna banka,dužna je da ih preda akreditivnoj banci,a ova nalogodavcu.Akreditivna banka je dužna da se pridržava naloga i uputstava nalogodavca,iključujući i npr.ona koja nisu u saglasnosti sa funkcijom dokumentarnog akreditiva,ako ih je prihvatio prilikom zaključenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditva.Banke ne preuzimaju nikakvu obavezu ili odgovornost za posledice zakašnjenja ili gubitka prilikom prenošenjabilo kakvih saopštenja,pisama ili dokumenata,kao ni za greške izopačenja pri

42

prenosu ili prevođenju,pa zadržavaju za sebe pravo da uslove akreditiva prenesu bez prevođenja.Bnke se oslobađaju od odgovornosti za posledice koje mogu nastati zbog prekida njihovog rada izazvanog višom silom,političkim rizicima ili drugim uzrocima van njihive kontrole.

71. POJAM BANKARSKE GARANCIJEBankarskom garancijom banka se obavezuje da korisniku garancije isplati određenu sumu novca ukoliko bančin kljient ne izmiri svoje ugovorne obaveze.Funkcija bankarske garancije je pokrivanje različitih rizika kada se određeni posao ne razvija normalno.Bankarskim garancijama se ostvaruje viši stepen sigurnosti poverilaca,što značajno utiče na stabilizaciju odnosa na međunarodnom tržištu,jer se smatra da banke ,kao oprezni i stručni privrednici,neće preuzimati obaveze za koje ne postoje maksimalni uslovi pokrića protiv svih rizika.Bankarska garancija ne angažuje materijalna sredstva,niti ograničava njihov promet zato je ona pogodnije sredstvo od stvarnih obezbeđenja.

72.PRAVNI ODNOSI KOJI SE JAVLJAJU U POSLU BANKARSKE GARANCIJEBankarsku garanciju je najispravnije posmatrati kao složen posao u okviru kojeg postoji nekoliko pravnih odnosa.Ti osnovni odnosi su:a)odnos nalogodavca i banke garantab)odnos banke i korisnika garancijec)odnos nalogodavca za izdavanje garancije i njenog korisnikaa)Odnos između nalogodavca za davanje garancije i banke garanta se zasniva bančinim prihvatanjem nalogodavčevog naloga za davanje garancije.Nalogodavac je dužnik iz osnovnog posla,čija se činidba želi pojačati garantom obavezom banke.Banka se obavezuje da u skladu sa prihvaćenim nalogom da garanciju korisniku kao i da na njegov poziv izvrši isplatu garantne sume, u slučaju nastupanja garancijom predviđenih okolnosti.Nalogodavac se obavezuje da za izvršenu uslugu isplati banci određenu naknadu u vidu njene provizije.b)Odnos između banke garanta i korisnika garancije nastaje prihvatanjem garantne obaveze banke od strane korisnika i po svom karakteru je jednostrano obavezan i za razliku od bankarskog jemstva,neakcesoran,tj.potuuno pravno samostalan u odnosu na osnovni posao.Banka se obavezuje da pod garancijom predviđenim uslovima isplati odgovarajuću sumu novca korisniku,bez intervencije suda.Obaveza banke je uvek izražena u novcu.Kada nastupe uslovi korisnik može realizovati garanciju unutar roka njenog važenja.Kada se ispune uslovi korisnik može garanciju realizovait uglavnom na dva načina:-dobrovoljnom isplatom garantne sume od strane banke garanta-prinudnom naplatom preko sudac)Odnos nalogodavca i korisnika po garanciji ne predstavlja odnos garantne prirode.Nalogodavac i korisnik su ugovorne strane iz osnovnog posla,pri čemu je nalogodavac dužnik,a korisnik poverilac za određenu činidbu.

73.VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA1.Bankarska garancija za vraćanje avansa se najčešće javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit.Banka dužnika se obavezuje da će korisniku bankarske garancije isplatiti ukupan iznos datog avansa,ako dužnik ne ispuni,odnosno neuredno ispuni obavezu i ne vrati primljeni avans.2.Licitaciona bankarska garancija –banka garan obavezuje se da će investitoru platiti određeni novčani iznos u slučaju da učesnik u licitaciji izmeni ili opozove svoju ponudu za vreme trajanja licitacije ili odbije da zaključi ugovor,saglasno ponudi koju je na licitaciji stavio i koju je investitor prihvatio.3.Bankarska garancija za dobro izvršenje posla –banka se obavezuje da će na zahtev korisnika i pod predviđenim uslovima isplatiti određenu sumu novca u slučaju da njen klijent ne ispuni ili neuredno ispuni svoje obaveze iz ugovora o prodaji ili iz ugovora o nekoj privrednoj usluzi.4.Ostale vrste bankarskih garancija -Konosmanska bankarska garancija omogućuje brodaru predavanje robe primaocu i kada ovaj u tom trenutku nije u posedu svojih potrebnih dokumenata.-Indirektne bankarske garancije

43

-Potvrđene bankarske garancije-Kontra-garancije-Bankarske supergarancijeDrugi kriterijum podele:Sve garancije delimo na apstraktne i kauzalne.Razlikujemo pokrivene i nepokrivene.U međunarodnom prometu mogu se podeliti na nostro i loro garancije.

74.BANKARSKO JEMSTVO I DRUGI INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA PLAĆANJAOd personalnih sredstava obezbeđenja veću važnost imaju bankarska i menična jemstva,solidarnost dužnika,ugovorna kazna i penali.Banakrskim jemstvom se uglavnom zadovoljavaju iste privredne potrebe kao i bankarskom garancijom,budući da se kod ovog oblika obezbeđenja banka obavezuje da plati određenu sumu novca poveriocu za slučaj da dužnik svoju obavezu ne ispuni.Bankarsko jemstvo može da pokrije samo rizik platežne sposobnosti dužnika,pa je znatno slabije sredstvo obezbeđenja od bankarskr garancije.Bankarsko jemstvo se javlja kao pogodno sredstvo obezbeđenja samo u slučajevima kada je bitno očuvanje kauzalnosti i pravne vezanosti sredstava obezbeđenja sa osnovnim poslom.Pored personalnih,u bankarskim ugovorima se koriste realna sredstva obezbeđenja,kao što su zaloga pokretnih stvari i hartija od vrednosti,hipoteka,pravo pridržaja,gotovinski depo i druga.

BERZAI DEO

1. Nacionalni izvori berzanskog pravaNajvažniji nacionalni izvori berzanskog prava su zakoni. U pojedinim pravnim sistemima se donose posebni zakoni o berzi, dok se u drugim odredbe o berzi nalaze u okviru trgovačkih zakona. Analizom postojećih propisa uočavaju se tri sistema zakonskog regulisanja berzi: romanski, anglosaksonski i germanski.Romanski sistem odlikuje regulisanje berzi u okviru trgovačke kodifikacije. Anglosaksonski sistem odlikuje se regulisanjem putem posebnih zakona i to sistemom više posebnih zakona koji regulišu celovitu oblast berzi i njihovog rada. Germanski sistem se sastoji u tome da u nacionalnom pravnom sistemu, pored opšteg građanskog i trgovačkog zakona postoji i specijalni zakon o berzama. Pored zakona i podzakonskih akata od velikog značaja za berzansko pravo su i opšti akti berze koje ona samostalno donosi u cilju uređivanja odnosa koji su za nju značajni. Ovi pravni izvori sadrže detaljna pravila o organizaciji berze, njenom poslovanju i samim berzanskim poslovima. To su: statuti berzi, pravilnici o radu berzi i berzanski običaji i uzanse.

2. Razvoj i uslovi stvaranja jedinstvene regulative finasijskog tržišta EUNova regulativa na nadnacionalnom nivou je odražavala četiri osnovne slobode u okviru zajedničkog tržišta i to slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. “Prvom bankarskom direktivom” uvedeni su novi termini za subjekte koji se bave finansijskim uslugama. Prava i obaveze svih investitora – ulagača novca i kapitala u svim zemljama EU ravnopravno su zaštićeni, a berzanska delatnost i ukupna finansijska trgovina objedinjeni evropskom regulativom. Time se, jedinstvenom regulativom, preuređuje postojeća nacionalna berzanska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu EU.

3. Istorijski razvoj berze

4. Pojam berzeU pravnoj teoriji berza se definiše kao “od države dopuštena priredba koja se redovno održava radi zaključivanja ugovora o prodaji robe, HOV, deviza, valuta i privatnih diskonta koji nisu prisutni i koje mogu posećivati samo trgovci ili njihovi pomoćnici“. Pošto su berze ne samo

44

organizovana tržišta već istovremeno i pravne insitucije, definicija bi trebalo da sadrži i taj insitucionalni element. Zato berzu treba definisati kao posebno uređenu tržišnu instituciju u kojoj se na redovnim sastancima ovlašćenih lica prodaje roba, HOV, devize i valute. Berza je posebno uređena tržišna institucija. Promet u okviru berze se ostvaruje na redovnim berzanskim sastancima. Pravo učešća u trgovini na berzi imaju samo ovlašćena lica. Na berzama se prodaju samo robe, HOV, devize i valute koje su podobne za berzanski promet. Niko ko nije dobio dozvolu za rad berze u skladu sa zakonom ne može biti upisan u sudski registar i ne može u pravnom prometu koristiti naziv berze, niti reči izvedenog značenja.

5. Vrste berziPrema karakteru predmeta dele se na : opšte i specijalizovane. Na opštim berzama se ostvaruje promet kako HOV, deviza i valuta, tako i promet robe. Na specijalizovanoj berzi se ostvaruje promet samo jednom vrstom berzanskog materijala. One mogu biti robne i finansijske. Prema načinu nastanka dele se na : spontane i na zakonu zasnovane. Karakteristika spontanih je da su prvo nastajale berze a tek kasnije su iz postojećih pravila doneta i usvajana pravila koja su pretočena u zakone. Berze nastale na osnovu zakona su karakteristične za zemlje koje su imale manje razvijenu privredu i tržište, a naročito nerazvijeno tržište efekata. Po prirodi položaja dele se na : javnopravne i privatnopravne. Javnopravne osniva država. Privatnopravne osnivaju lica koja obezbeđuju sredstva za osnivanje i rad ovih berzi. Prema cilju poslovanja dele se na : profitne i neprofitne. Profitne imaju za cilj podelu profita. Kod neprofitnih berzi, članovi berze svoju dobit ostvaruju naplatom provizije od zaključenih poslova.

6. Osnivanje berzi Berza i organizator vanberzanskog tržišta se mogu osnovati samo u organizacionoj formi društva kapitala. Uslov za obavljanje delatnosti organizovanja trgovine HOV i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu je prethodno dobijena dozvola Komisije za rad berze. Osnivači finansijske berze mogu biti država, fizička i pravna lica, kako domaća tako i strana. Kontrolu podobnosti osnivača vrši Komisija za HOV prema utvrđenim kriterijumima. Kontrola se sprovodi za sva lica koja nameravaju da steknu kvalifikovano učešće, odnosno akcije sa pravom glasa tako da njihovo učešće u kapitalu berze dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u skupštini berze. Berza je dužna da najmanje jednom godišnje dostavi Komisiji podatke o licima koja poseduju kvalifikovano učešće, kao i podatke o njihovom procentualnom učešću u kapitalu berze. Minimalni iznos novčanog dela osnovnog kapitala berze iznosi milion evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Berza mora imati najmanje tri lica koja su zaposlena na neodređeno vreme, a koja imaju položen brokerski ispit pod dodatnim uslovom da ranije nisu pravosnažno osuđivana niti da im je oduzimana dozvola za obavljanje brokerskih poslova.

7. Postupak osnivanja berziPočetak osnivanja berze počinje sačinjenjem osnivačkog akta. Prilikom osnivanja berze osnivači međusobno zaključuju Ugovor o osnivanju, čija sadržina proizilazi iz karaktera ovog ugovora. Ugovor o osnivanju berze kao organizatora tržišta sadrži sledeće elemente: naziv i sedište berze; naziv i sedište osnivača berze; predmet poslovanja berze; osnovni kapital berze izražen u novcu; broj akcija i njihovu nominalnu vrednost; broj svake vrste i klase akcija koje su upisane i izdate; identifikaciju osnivača koji daje nenovčane uloge; pojedinačni ulog svakog od osnivača; prava, obaveze i odgovornosti osnivača za rad berze...........Na osnivanje berze, u ogledu osnivačkog akta i njegove sadržine važe odredbe Zakona o privrednim društvima.

8. Organi berzeKao akcionarsko društvo berza ima svoje organe upravljanja : skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Svi navedeni organi se na berzi obavezno obrazuju, bez obzira na broj zaposlenih u berzi. U berzi se obrazuje arbitraža, kao poseban organ za rešavanje sporova između učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi. Postupak pred arbitražom je jednostepen, a odluka arbitraže je konačna. Listu arbitara utvrđuje skupština berze. Za članove arbitraže ne mogu biti birani članovi upravnog i nadzornog odbora i direktor berze. Članovi komisije za listing i kotaciju HOV imenuju se od strane upravnog odbora berze.

45

9. Uprava berzeZa člana uprave berze može biti birano lice koje je dobilo saglasnost Komisije za svoje imenovanje. Lica koja se predlažu za izbor u upravu berze moraju ispuniti zakonom propisane uslove. Oni se odnose na lična svojstva lica i prevazilaženje sukoba interesa. Uslovi koji se odnose na lična svojstva predloženih lica dele se na dve grupe. Prva grupa uslova se odnose na krivičnu odgovornost budućih članova uprave. Druga grupa uslova odnosi se na radno iskustvo predloženih lica za upravu berze. Član uprave berze ne može biti lice koje je član uprave : drugog organizatora tržišta ili njegov zaposleni, brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke, banke sa kojom berza ima zaključen ugovor, povezanih lica. Zaposleni na berzi ne mogu biti članovi uprave, niti zaposleni kod brokersko – dilerskih društava, banaka ili izdavalaca HOV čijim se HOV trguje na toj berzi.

10. Članovi berze Članovi berze su brokersko - dilerska društva i ovlašćene banke. Članstvo u berzi se stiče prijemom. Ovaj prijem se vrši na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Berza je po zakonu dužna da primi u članstvo brokersko - dilersko društvo, odnosno ovlašćenu banku, ako ispunjavaju uslove za sticanje svojstva člana berze utvrđene njenim statutom. Član berze ima odgovarajuće obaveze i dužnosti od kojih su najvažnije : da se pridržava svih akata berze, da savesno obavlja poslove na berzi, da ne zloupotrebljava informacije koje nisu dostupne svim učesnicima na berzi, da o prispelom nalogu klijenta ili o sopstevnom nalogu odmah obavesti berzu, da izvršenje naloga klijenta odloži do isteka roka koji berza propisuje svojim pravilima poslovanja...Berza ima pravo da vrši nadzor nad radom svojih članova u pogledu poslova koji su zaključeni na berzi.

11. Delatnost berzeFinansijska berza se bavi organizovanjem trgovine HOV i finansijskim derivatima. Delatnost organizovanja trgovine ovim hartijama obuhvata sledeće poslove: organizovanje javne ponude HOV i povezivanje ponude i tražnje HOV; objavljivanje informacije o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni HOV i drugih podataka značajnih za trgovinu HOV; utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista HOV; objavljivanje drugih poslova u skladu sa zakonom. Poslove trgovine HOV na berzi obavljaju članovi berze. Pored članova berze, HOV na berzi mogu trgovati Republika i Narodna banka.

12. Pojam berzanskog tržištaNa berzanskom tržištu može se trgovati samo HOV i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze. Uključivanje HOV na berzansko tržište berza vrši na zahtev izdavaoca hartija, ako su ispunjeni uslovi za prijem na listing berze utvrđeni pravilnikom o listingu i kotaciji. Listu izdavaoca kao i vrstu HOV za koje je donela rešenje o prijemu na listing berze, berza javno objavljuje i to u roku od dva dana od dana donošenja rešenja. Na berzanskom tržištu se može trgovati i inostranim HOV ako su primljene na listing i kotaciju na berzi pod uslovima utvrđenim zakonom i aktima berze.

13. Otpočinjanje trgovine na berzi i kursna listaOd trenutka objavljivanja rešenja o prijemu na listing berze, HOV se može na berzi otpočeti trgovati. Trgovina HOV i drugim finansijskim instrumentima se ostvaruje na osnovu kursne liste koju berza utvrđuje. Ovu listu je berza dužna da dostavi svakog dana Komisiji za HOV. Kursna lista je izveštaj berze koji mora sadržati podatke o HOV i drugim finansijskim instrumentima kojima se trgovalo tog dana, količinama, cenama i promenama cena. Berza je dužna da svakodnevno u najmanje dva dnevna lista koja se prodaju na celoj teritoriji zemlje, kao i u prostorijama berze, objavi kursnu listu HOV kojima se trgovalo na berzi.

14. Privremena obustava trgovine i isključenje hartija od vrednostiPod određenim uslovima trgovina na berzi određenim HOV se može obustaviti. To obustavljanje je moguće u dva slučaja. Prvi je slučaj ako je trgovina tim hartijama izazvala poremećaj na tržištu, a drugi ako je to potrebno radi zaštite interesa investitora. U svakom slučaju, privremena

46

obustava traje samo do ponovnog uspostavljanja uslova za nastanak trgovine a najduže šest meseci od dana donošenja rešenja berze o privremenoj obustavi trgovine. Pored privremenog obustavljanja trgovine moguće je i isključenje sa listinga HOV određenog izdavaoca, odnosno HOV određene klase ili serije istog izdavaoca.

15. Informisanje na berziPrema zakonu berza je dužna da Komisiji za HOV dostavlja: podatke o trgovini HOV – svakodnevno, na kraju radnog dana; podatke o prijemu u članstvo,odbijanju prijema i prestanku članstva; podatke o prijemu na listing berze, odbijanju prijema i isključenju HOV sa listinga berze; godišnji račun, sa izveštajem revizora i godišnji izveštaj o poslovanju; mesečne izveštaje o poslovanju; podatke o svakoj promeni u vezi sa ispunjenjem uslova propisanih za obavljanje delatnosti za koje je dobijena dozvola za rad; druge podatke i informacije. Prema zakonu berza je dužna da organizuje takav informacioni sistem kojim se obezbeđuje : da svi učesnici u trgovini HOV mogu istovremeno, ravnopravno i pod jednakim uslovima davati i prihvatati naloge za kupovinu i prodaju HOV na berzi; da svi učesnici u trgovini HOV na berzi imaju u istom trenutku jednak pristup informacijama o HOV kojima se obavlja trgovina.

16. Nadzor nad poslovanjem berzeNadzor nad poslovanjem berze vrši Komisija za HOV i ona to radi najmanje dva puta godišnje. U postupku nadzora, ovlašćeno lice Komisije za HOV može:1) pregledati akte, poslovne knjige, izvode s računa i druge dokumente berze2) zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje berzeO izvršenom nadzoru nad zakonitošću poslovanja berze sastavlja se zapisnik. Komisija može da preduzme i jednu ili više mera kojima se: oduzima saglasnost na odluku o izboru; daje nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu određenim HOV; daje nalog berzi da privremeno obustavi rad u trajanju do tri meseca; daje nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa računa berze; daje nalog za privremenu zabranu isplate naknada članovima organa uprave berze i zaposlenima; izriče javnu opomenu; oduzima dozvolu za rad berze; preduzima i druge mere u skladu sa ovim zakonom i svojim aktima.

17. Prestanak berzeKada nastupe određene činjenice i okolnosti, Komisija za HOV oduzima berzi dozvolu za rad. Do oduzimanja dozvole za rad berzi dolazi u sledećim slučajevima i to: ako svoju delatnost ne obavlja duže od šest meseci; ako je dozvola za rad pribavljena na osnovu neistinitih podataka; ako ne obavlja poslove u vezi sa HOV i drugim finansijskim instrumentima u skladu sa zakonom; ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad; ako prekrši obavezu zabrane manipulacije........Nakon oduzimanja dozvole za rad berzi, Komisija za HOV je dužna da pokrene postupak njene likvidacije, odnosno stečaja, u skladu sa zakonom. Berza prestaje i ako tako odluči skupština berze. Imovina koja preostane u stečajnom postupku deli se akcionarima, odnosno članovima berze srazmerno njihovom učešću u osnovnom kapitalu berze.

18. Pojam i uslovi osnivanja organizatora vanberzanskog tržištaOrganizator vanberzanskog tržišta se definiše kao pravno lice koje je organizovano u formi društva kapitala, kao akcionarsko društvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine HOV i drugim finansijskim instrumentima na vanberzanskom tržištu. Kao osnivač vanberzanskog tržišta može se pojaviti Republika, domaće i strano, pravno i fizičko lice. Uslovi za osnivanje odnose se na kapital, kadrove, prostor i tehničke uslove. Na vanberzansko tržište se uključuju HOV i drugi finansijski instrumenti koji ne ispunjavaju uslove za berzansko tržište. Uključenje počinje podnošenjem zahteva izdavaoca za prelazak sa jednog na drugo organizovano tržište. Uslov je da su hartije u celini uplaćene i da mogu biti predmet javne ponude na organizovanom tržištu.

19. Zabrana manipulacijePod zabranom manipulacije se smatra radnja stvaranja neistinite slike o tržištu HOV, kao i preduzimanje radnji na organizovanom tržištu isključivo radi:

47

1) povećanja cene određenih HOV i drugih finansijskih instrumenata i podsticanja drugih investitora da kupe te hartije2) smanjenja cena određenih HOV i drugih finansijskih instrumenata i podsticanja investitora na prodaju tih hartija3) stvaranja privida u pogledu obima prometa HOVLice koje vrši radnje zabrane manipulacije dužno je da nadoknadi štetu koju je tom radnjom izazvalo. Ako je u manipulaciji učestvovalo više lica, oni odgovaraju kao solidarni dužnici. Svi učesnici na organizovanom tržištu su dužni da odmah obaveste Komisiju o mogućim, odnosno uočenim manipulacijama na tržištu.

20. Zabrana širenja neistinitih informacija Širenje neistinitih informacija stvara privid o činjenicama i okolnostima koje utiču ili mogu uticati na cenu HOV, na učesnike, na stanje ili kretanje na tržištu HOV, s namerom da se jedno ili više lica podstaknu na to da zaključe ili ne zaključe ugovore o prometu HOV, ili da ostvare, odnosno uzdrže se od ostvarivanja prava koja su u vezi sa HOV. Odgovornost za štetu koja nastane zbog širenja neistinitih informacija je zakonski regulisana na isti način kao i odgovornost za štetu nastalu manipulacijom.

21. Ograničenje za zaposleneZaposleni na berzi ne mogu biti članovi organa upravljanja, niti zaposleni kod brokersko-dilerskog društva, banaka ili izdavalaca HOV čijim se HOV obavlja trgovina na berzi. Ova zabrana traje najviše šest meseci od dana prestanka radnog ili ugovornog odnosa, ako je to predviđeno ugovorom o radu. Zaposleni i članovi uprave i nadzornog odbora berze su:1) dužni da kao poslovnu tajnu čuvaju podatke o prometu HOV i drugih finansijskih instrumenata koji nisu javno objavljeni2) ne smeju davati savete o trgovini HOV i ulaganju u HOV, niti mišljenje o povoljnosti ili nepovoljnosti trgovine HOV3) ne smeju davati savete na izbor brokersko - dilerskih društava i ovlašćenih banaka

22. Obaveza organizatora tržišta na izveštavanje Komisije za hartije od vrednostiPrema zakonu, berza i organizator vanberzanskog tržišta dužni su da Komisiji za HOV dostavljaju:1) podatke o trgovini HOV i drugim finansijskim instrumentima – svakodnevno, na kraju radnog dana2) podatke o prijemu u članstvo, odbijanju prijema i prestanku članstva – u roku od tri dana od dana prijema, odbijanja ili prestanka3) podatke o prijemu na listing berze4) godišnji račun, sa izveštajem revizora i godišnji izveštaj o poslovanju5) mesečne izveštaje o poslovanju6) mesečne izveštaje o izvršenom nadzoru7) druge podatke i informacije..........23. Trgovina standardizovanim finansijskim derivatima na berzi i van organizovanog tržištaFinansijski derivati su finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora. Predmet ugovora se standardizuje po: vrsti (akcije, obveznice, strana valuta, određena vrsta robe....), količini, kvalitetu. Finansijski derivati su fjučers ugovori i opcijski ugovori. Fjučers ugovori se dele na: fjučers ugovore sa isporukom i fjučers ugovore bez isporuke.Finansijskim derivatima može se trgovati i van berze, ali samo u sledećim slučajevima: ako se ponuda za kupovinu, odnosno prodaju vrši bez javnog oglašavanja; ako su ugovorne strane Republika Srbija, Narodna banka ili profesionalni investitori; ako se, s obzirom na vrstu finansijskog derivata, njime može trgovati i van berze.

24. Značaj berzanskih posrednika Sva lica koja imaju trajni ili trenutni interes za kupovinu ili prodaju HOV moraju se obratiti ovlašćenim učesnicima na organizovanom tržištu HOV i jedino tako mogu zaključiti posao na ovom tržištu. Značaj ovlašćenih učesnika na organizovanom tržištu HOV je u posredničkoj ulozi

48

koja im je dodeljena. Posredovanje u finansijskim transakcijama je osnovna delatnost ovlašćenih učesnika koja je otvorena prema najširem krugu korisnika. Kao ovlašćeni učesnici na organizovanom tržištu HOV javljaju se: brokersko – dilerska društva, ovlašćene banke i kastodi banke.

25. Brokersko dilersko društvo – pojam Brokersko – dilersko društvo je pravno lice, organizovano kao akcionarsko društvo koje delatnost obavlja na organizovanom tržištu HOV u skladu sa tim zakonom. Za obavljanje delatnosti ovog društva neophodna je dozvola za obavljanje tih delatnosti na organizovanom tržištu HOV, koju daje Komisija za HOV. O izdatim dozvolama Komisija za HOV vodi odgovarajući registar. BDD može osnovati pravno i fizičko lice. Sva lica koja žele da steknu vlasništvo, odnosno broj glasova u skupštini društva preko 5% moraju prethodno dobiti saglasnost Komisije za HOV.

26. Uslovi brokersko dilerskog društva za obavljanje delatnosti Zakonom je propisan minimalan iznos novčanog kapitala koji BDD mora da ima. Iznos tog dela osnovnog kapitala zavisi od karaktera delatnosti društva. Tako novčani deo osnovnog kapitala BBD ne može biti manji od:1) 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje brokerskih poslova i poslova investicionog savetnika2) 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje dilerskih poslova3) 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje poslova market – mejkera, portfolio menadžera i poslova agenta emisije4) 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate za obavljanje poslova pokrovitelja emisijeDa bi moglo da obavlja zakonom predviđene poslove, BDD mora ispunjavati i uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljenosti, kaoi tehničke opremljenosti.

27. Dozvola za obavljanje delatnosti brokersko - dilerskog duštvaDa bi BDD moglo da obavlja svoju delatnost mora imati dozvolu za rad koju daje Komisija za HOV na osnovu njegovog zahteva, odnosno njenih osnivača. Pri osnivanju BDD, za davanje dozvole za rad se prilaže: ugovor o osnivanju BDD; izvod iz registara privrednih subjekata za pravna lica; dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranom pravnom licu učešće u osnivanju BDD u Republici; podaci o članovima uprave BDD; dokaz da će BDD imati najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno vreme sa dozvolom za obavljanje poslova za koje se registruje.Komisija za HOV donosi rešenje o davanju dozvole za obavljanje delatnosti kada utvrdi da su ispunjeni svi potrebni uslovi za njeno obavljanje. Ona je obavezna da donese Rešenje o davanju dozvole za obavljanje delatnosti BDD u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

28. Zaštita od rizika obavljanja delatnosti BDD i adekvatnost kapitala Propisi kojima se pokrivaju rizici obavljanja delatnosti BDD se odnose na adekvatnost kapitala društva, na izloženost riziku, na rezerve društva za opšte i posebne rezerve, kao i na likvidnost društva. O ispunjavanju zahteva iz ovih propisa društvo je dužno da obaveštava Komisiju za HOV.Kapital BDD mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je potreban da bi se obezbedilo pokriće mogućih gubitaka zbog rizika kojima je BDD izloženo u svom poslovanju s obzirom na vrstu delatnosti i vrednost poslova koje obavlja. Kapital BDD potreban za obavljanje delatnosti za koju je dobilo dozvolu izračunava se na način koji utvrdi Komisija.

29. Izloženost riziku BDDIzloženost riziku BDD prema jednom licu, odnosno prema više povezanih lica jeste zbir svih potraživanja i uslovnih potraživanja prema tom licu, odnosno licima, vrednosti ulaganja u HOV tog lica i vrednosti udela BDD u tom licu. Izloženost riziku BDD prema jednom licu, odnosno prema više povezanih lica ne sme prelaziti 25% kapitala BDD. Ako BDD pređe najveću dozvoljenu izloženost zbog spajanja dva pravna lica, odnosno iz drugih razloga na koje ne može uticati, dužno je da o tome odmah obavesti Komisiju i priloži opis mera koje će preduzeti radi

49

usklađivanja nastalog stepena izloženosti. Iznos svih velikih izloženosti riziku BDD ne sme preći 800% visine kapitala BDD.

30. Rezerve za opšte rizike i posebne rezerve, likvidnost i nadzor nad rizikom BDDBrokersko - dilersko društvo može obrazovati rezerve za opšte rizike namenjene pokriću eventualnih gubitaka zbog rizika koji proizilaze iz celokupnog njegovog poslovanja. BDD je dužno da obrazuje posebne rezerve s obzirom na posebne rizike iz pojedinačnih poslova, odnosno vrste poslova koje obavlja. Posebnim rezervama smatraju se i rezerve koje BDD obrazuje s obzirom na poseban rizik naplativosti potraživanja po osnovu garancije za potraživanja klijenata u slučaju drugog BDD. BDD je dužno da radi zaštite od rizika likvidnosti utvrdi i sprovodi politiku urednog upravljanja likvidnošću, koja obuhvata : planiranje očekivanih priliva i odliva novčanih sredstava; redovno praćenje likvidnosti; preuzimanje odgovarajućih mera za sprečavanje, odnosno otklanjanje uzroka nelikvidnosti. U cilju stalne kontrole rizika BDD je obavezno da Komisiji dostavlja mesečne izveštaje s podacima o kapitalu, izloženosti riziku i likvidnosti.

31. Upis u registar BDD, promena naziva i sedišta i zabrana upotrebe nazivaBDD je dužno da, u roku od 30 dana od dana prijema odluke o davanju dozvole za obavljanje delatnosti BDD i rešenja o davanju prethodne saglasnosti za izbor, odnosno imenovanje člana uprave BDD, podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Ukoliko zahtev za upis BDD u registar privrednih subjekata ne bude podnet u propisanom roku, Komisija donosi rešenje o poništavanju dozvole za obavljanje delatnosti i briše to BDD iz registra. Pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata, BDD ne sme da otpočne da obavlja delatnost za koju je dobilo dozvolu za rad. BDD je dužno da, pre podnošenja prijave za upis u registar privrednih subjekata promene, naziva, sedišta ili adrese, obavesti Komisiju o promeni koju vrši. Uz obaveštenje o promeni sedišta ili adrese, BDD prilaže dokaz da ispunjava uslove tehničke opremljenosti. Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za obavljanje delatnosti BDD u skladu sa zakonom, kao ni preduzetnik, ne mogu biti upisani u registar privrednih subjekata i ne mogu koristiti u pravnom prometu naziv BDD, broker, investicioni savetnik ili portfolio menadžer, niti reči izvedenog značenja, osim ako je to propisano posebnim zakonom.

32. Opšti akti BDD i uprava BDDPrema zakonu, pravilima poslovanja BDD uređuju se naročito: vrste poslova koje obavlja BDD i uslovi i način njihovog obavljanja; vrste naloga klijenata, način i redosled njihovog izvršenja; međusobna prava i obaveze BDD i njegovih klijenata; druga pitanja o radu BDD. Na izmenu statuta i pravila poslovanja BDD je dužno da od Komisije za HOV pribavi prethodnu saglasnost. U svom poslovanju BDD može da naplaćuje svoje usluge isključivo prema tarifama utvrđenim pravilnikom o tarifi, koji se obavezno dostavlja pre njegove primene Komisiji HOV. Prema zakonu članovi uprave BDD mogu biti samo lica: koja su stručno osposobljena; koja imaju iskustvo od najmanje 3 godine u vođenju poslova iz delatnosti BDD; koja nisu pravosnažno osuđivana za krivična dela protiv povrede i jedinstva finansijskog tržišta, radnih odnosa, privrede, imovine..........

33. Načela poslovanja BDDPrvo načelo je načelo ravnopravnosti klijenata. Pod jednakim uslovima BDD ne može različito tretirati svoje klijente. Drugo načelo je načelo dominacije interesa klijenta. BDD ne može svoje interese stavljati ispred interesa klijenata, pa je dužno da klijenta upozna s mogućim sukobima njegovog interesa sa interesima tog društva, odnosno interesima drugih klijenata BDD. Treće načelo je načelo transparentnosti poslovanja. BDD je dužno da u prostorijama u kojima obavlja rad sa strankama omogući uvid u pravila poslovanja. Četvrto načelo je načelo čuvanja tajnosti podataka. Izuzetno, podaci iz poslovanja se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima samo: na osnovu pismenog odobrenja klijenta; prilikom nadzora zakonitosti poslovanja; na osnovu naloga suda. Peto načelo je načelo očuvanja stabilnosti organizovanog tržišta. BDD ne može, po zakonu, obavljati poslove sa HOV koji bi ugrozili stabilnost organizovanog tržišta.

34. Ugovor o međusobnim odnosima BDD i klijenataMeđusobni odnosi između BDD i klijenta se uređuju ugovorom koji se zaključuje u pisanom obliku. Zakon propisuje da se u ovaj ugovor obavezno unosi odredba da su pravila poslovanja

50

BDD sastavni deo tog ugovora, kao i izjava klijenta da su mu pre zaključenja ugovora bila dostupna pravila poslovanja i da je upoznat sa nihovim sadržajem. Pored zaključenog ugovora BDD sačinjava i posebnu izjavu. Ono je dužno upoznati klijenta sa mogućim rizicima koji mogu nastati trgovinom određenim hartijama. Oblik i forma izjave o upozorenju propisani su od strane Komisije HOV. Ugovor sadrži i odredbu da je sastavni deo ugovora izjava klijenta da je upoznat sa pravilnikom i tarifnikom BDD.

35. Nalozi klijenta za kupovinu i prodaju HOVZakonom je propisano više pravila u vezi sa izvršavanjem dobijenih naloga. Tako je društvo dužno da: naloge klijenata izvršava onako kako oni glase i odmah čim se steknu uslovi za njihovo izvršenje; vodi posebnu knjigu naloga, u koju se upisuju nalozi klijenata; naloge klijenata prima samo u poslovnim prostorijama u svom sedištu; naloge klijenata za kupovinu, odnosno prodaju HOV izvršava po redosledu utvrđenom pravilima poslovanja BDD; najkasnije narednog radnog dana od dana prijema naloga izda klijentu potvrdu o prijemu naloga; na zahtev klijenta izda overeni izvod iz knjige naloga svih poslova koji se odnose na realizovane naloge klijenata. BDD je dužno da dobijene naloge upisuje u knjigu naloga i to na način koji onemogućava naknadne izmene unetih podataka.

36. Novčani račun BBD i klijentaPrema zakonu, BDD je dužno da kod ovlašćene banke, odnosno banke – člana Centralnog registra HOV ili kod Centralnog registra HOV otvori novčani račun klijenta i svoj novčani račun. Sredstva koja se nalaze na novčanom računu klijenta BDD može da koristi samo za plaćanje obaveza na osnovu naloga klijenata. Ta sredstva nisu vlasništvo BDD i ne ulaze u njegovu imovinu, ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečenu masu niti koristiti za plaćanje obaveza BDD prema trećim licima. Obaveza klijenta pre davanja naloga brokeru ili dileru je: da ima otvoren vlasnički račun HOV kod Centralnog registra; da ima otvoren novčani račun; da ovlasti BDD da vrši prenos i upis prava na HOV i da vrši isplate i uplate povodom raspolaganja HOV.

37. Vođenje računa HOVVođenje računa HOV se vrši na osnovu ugovora koji BDD zaključuje sa klijentom. Ugovorom o vođenju računa HOV, BDD se obavezuje da će kod Centralnog registra HOV otvoriti račun HOV za klijenta i na tom računu, u ime i za račun klijenta, voditi stanje HOV i izvršavati naloge za prenos prava iz HOV između računa imalaca kod Centralnog registra HOV, a klijent se obavezuje da će za to platiti proviziju. HOV koje se nalaze na vlasničkom računu, BDD može koristiti samo na osnovu naloga klijenta. Pošto BDD ima i račune svojih HOV, dužno je da račune svojih HOV vodi odvojeno od računa HOV svojih klijenata. BDD je dužno da vodi računa da na vlasničkom računu klijenta ima dovoljno sredstava na dan saldiranja.

38. Ugovor o upravljanju HOVOvim ugovorom BDD se obavezuje da će, u svoje ime a za račun klijenta, novčana sredstva klijenta ulagati u HOV, odnosno da će primiti na upravljanje HOV klijenta, a klijent se obavezuje da će za to platiti proviziju. Ako se ovakav ugovor zaključi, BDD je dužno da kod Centralnog registra HOV otvori i vodi poseban račun za klijenta, tzv. Račun upravljanja. Ugovorom o upravljanju HOV se po zakonu uređuju sledeća pitanja: iznos novčanih saredstava; politika ulaganja u HOV; uslovi pod kojima klijent HOV poverava na upravljanje BDD; visina provizije i osnovica za obračun i naplatu provizije; druga međusobna prava i obaveze. Novčana sredstva klijenta BDD može ulagati u HOV samo u skladu sa ugovorom zaključenim sa klijentom.

39. Odnos brokersko-dilerskog društva prema Komisiji za HOVU izvršavanju svoje obaveze izveštavanja, BDD dužno je da Komisiji za HOV dostavlja: godišnji račun sa izveštajem revizora i godišnji izveštaj o poslovanju; mesečne izveštaje o poslovanju; podatke o svakoj promeni propisanih uslova za obavljanje delatnosti za koje je dobijena dozvola za rad; druge podatke i informacije po zahtevu Komisije za HOV. Prilikom nadzora ovlašćeno lice Komisije za HOV može: pregledati akte, poslovne knjige, izvode sa računa; zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje BDD. O utvrđenom stanju se sastavlja zapisnik.

51

40. Prestanak obavljanja delatnosti Dozvolu za obavljanje delatnosti Komisija za HOV oduzima BDD: ako delatnost za koju mu je data dozvola ne obavlja duže od tri meseca; ako je dozvola za obavljanje delatnosti pribavljena na osnovu neistinitih podataka; ako poslove u vezi sa HOV ne obavlja u skladu sa ovim zakonom; ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti; ako prekrši obavezu zabrane manipulacije; ako ne ispunjava uslove za poslovanje u skladu sa odredbama ovog zakona o otklanjanju rizika; ako se ne pridržava odluke o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti; ako u roku utvrđenom aktom Komisije za HOV ne postupi po nalogu za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti. Ako BDD oduzme dozvolu za rad, Komisija za HOV po službenoj dužnosti pokreće postupak likvidacije, odnosno stečaja u skladu sa zakonom.

41. Ovlašćenje banke Pored BDD poslove posredovanja na tržištu HOV mogu obavljati i ovlašćene banke. Banka može obavljati delatnosti BDD, ako dobije prethodnu saglasnost NBS i dozvolu Komisije za HOV za obavljanje te delatnosti. Ove delatnosti ovlašćena banka obavlja pod uslovom: da za to ima poseban organizacioni tim; da ima otvoren poseban poslovni račun; da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju i podatke o poslovanju tog organizacionog dela; da ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje tih delatnosti. Na ovlašćene banke se shodno primenjuju zakonska pravila koja se odnose na BDD.

42. Kastodi banke Kastodi banka obavlja sledeće poslove: otvara i vodi račune HOV kod Centralnog registra HOV u ime i za račun zakonitih imalaca – svojih klijenata; otvara i vodi račune HOV kod Centralnog registra HOV u ime kastodi banke a za račun zakonitih imalaca – svojih klijenata; izvršava naloge za prenos prava iz HOV i naloge za upis prava trećih lica na HOV i stara se o prenosu prava iz tih hartija; naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih HOV, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija; pruža usluge pozajmljivanja HOV; obaveštava akcionare o godišnjim skupštinama akcionarskih društava i zastupa ih na tim skupštinama; stara se o izvršavanju poreskih obaveza zakonitih imalaca HOV koji su njeni klijenti; druge poslove u skladu sa ovim zakonom i pravilima poslovanja kastodi banke.

43. Dozvola za obavljanje delatnosti kastodi banke Da bi kastodi banka mogla da obavlja svoju delatnost mora biti član Centralnog registra HOV i imati poseban organizacioni deo koji je tehnički i kadrovski osposobljen za obavljanje poslova kastodi banke. Kastodi banka može obavljati delatnost ako dobije dozvolu za rad od Komisije za HOV. Ova banka donosi pravila poslovanja sa HOV organizacionog dela na koje saglasnost daje Komisija za HOV. Uz zahtev Komisiji HOV prilaže se: statut banke; dokaz da je banka član Centralnog registra; pravila poslovanja kastodi banke; dokaz da banka ima poseban organizacioni deo za obavljanje poslova kastodi banke; dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke; dokaz da banka ispunjava uslov tehničke opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke. Kastodi banka mora pored navedenih da ispunjava i uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje delatnosti kastodi banke. Ove uslove bliže određuje Komisija HOV svojim aktima.

44. Pravila poslovanja i zaključenje ugovora kod kastodi bankeKastodi banka donosi pravila poslovanja sa HOV i podnosi ih Komisiji HOV na saglasnost. Pravilima poslovanja kastodi banke se uređuju: vrste poslova koje ona obavlja; vrste naloga klijenata i način njihovog izvršenja; način postupanja sa HOV i novčanim sredstvima klijenta; prava i obaveze kastodi banke i njenih klijenata. Zaposleni i članovi uprave dužni su da kao poslovnu tajnu čuvaju podatke o stanju i prometu na računima HOV klijenata, kao i druge podatke za koje su saznali u obavljanju poslova kastodi banke. Izuzetno, ovi podaci se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima: na osnovu pismenog odobrenja klijenta; prilikom nadzora zakonitosti poslovanja koji vrši ovlašćeno lice Komisije za HOV; na osnovu naloga suda, odnosno nadležnog organa uprave.

52

45. Određenje pojam hartija od vrednosti Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen davalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Ovako definisan pojam HOV jasno ukazuje da je HOV uvek pismena isprava, da sadrži pismenu dozvolu izdavaoca i da se navedena pisana obaveza uvek mora ispuniti njenom zakonitom imaocu. Zbog različitosti HOV i njihovih svojstava ovako data definicija ne obuhvata sva bitna svojstva hartija te zbog ovih nemogućnosti pokazuje odrđene nedostatke: definicija ne ukazuje na vrstu i prirodu obaveze izdavaoca HOV; ovom definicijom se ne ukazuje na mogućnost da obaveza sadržana u hartiji može davati ovlašćenja imaocu hartija koja istovremeno nisu i neposredna obaveza izdavaoca HOV; nedovoljno je istaknut visok stepen formalnosti kome su povinovane HOV; nije istaknuto načelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na HOV ne može ostvariti na drugi način, nego jedino upotrebom HOV.

46. Bitne karakteristike hartija od vrednosti Bitne karakteristike, odnosno osobine koje su sadržane kod svih HOV su: HOV moraju biti uvek u obliku pismene isprave; u hartiji mora biti konstatovano neko imovinsko materijalno pravo; pravo koje je konstatovano u hartiji ne može se prenositi bez istovremenog prenosa i posedovanja HOV.Bitni elementi koje mora sadržati HOV su:1) označenje vrste HOV2) firma, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca HOV3) firma, odnosno naziv ili ime lica koje, odnosno po čijoj naredbi HOV glasi ili označenje da HOVglasi na donosioca4) tačno označena obaveza izdavaoca koja proizilazi iz HOV5) mesto i datum izdavanja HOV, odnosno faksimil potpisa izdavaoca HOV koja se izdaje u seriji

47. Vrste hartija od vrednosti HOV na našem pravnom području smatraju se: menica, ček, akcije, obveznice, blagajnički zapisi, državni zapisi, komercijalni zapisi, certifikat, skladišnica, prenosivi tovarni list, teretnica. Podela u odnosu na određenje imaoca prava iz HOV: HOV na ime, HOV po naredbi, HOV na donosioca, alternativne HOV, mešovite HOV. Podela prema prirodi inkorporisanog prava: obligaciono - pravne HOV, stvarno - pravne HOV, hartije sa pravom učešća. Prema stepenu povezanosti sa osnovnim poslom: apstraktne HOV, kauzalne HOV. Podela prema načinu nastanka prava: konstitutivne HOV, deklarativne HOV. Podela prema karakteru potraživanja: novčane HOV, robneHOV. Podela prema roku dospelosti: kratkoročne HOV, dugoročne HOV. Podela prema načinu izdavanja: HOV koje se izdaju pojedinačno, HOV koje izdaju u seriji

48. Određenje pojma HOV podobnih za trgovinu na efektnim berzamaMnoge HOV koje se izdaju nisu predmet trgovine na organizovanom ili vanberzanskom tržištu. Hartije koje se ne uključuju na tržište su: polise osiguranja osiguravajućih društava; HOV koje se izdaju povodom prometa robe i usluga; druge isprave o dugu, novčanom depozitu ili štednji; izvedene i druge finansijske instrumente; udele u ortačkom komanditnom i društvu sa ograničenom odgovornošću; dužničke HOV čiji je izdavalac Republika i Narodna banka Srbije.Danas hartije se nalaze na računima HOV koji se vode kod Centralnog registra. Oni mogu biti emisioni (račun svih HOV), vlasnički (račun pojedinačnog vlasnika HOV) ili trgovački računi (deo vlasničkog računa na koji se prenosi onaj broj HOV koji vlasnik iznosi na prodaju).

49. Hartije od vrednosti kao elektronski dokumentZakon definiše hartije koje se izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra. HOV prema Zakonu o tržištu HOV sadrže:1) oznaku vrste HOV2) oznaku klase, odnosno serije HOV3) naziv, sedište i matični broj izdavaoca HOV4) naziv, sedište i matični broj pravnog lica

53

5) nominalnu vrednost celokupne emisije HOV6) nominalnu vrednost HOV7) opis prava i obaveza koje HOV sadrži i način njihovog ostvarenja8) datum izdavanja, odnosno upisa HOV u Centralni registar

50. Osnovne vrste hartija na nacionalnom tržištuSve hartije kojima se trguje nastaju u postupku javne ponude. Javna ponuda HOV je javni poziv upućen neodređenom broju nepoznatih lica da izvrše upis i uplatu HOV u postupku primarne javne ponude ili da kupe HOV u sekundarnoj javnoj ponudi. Predmet javne ponude na organizoavnom tržištu mogu biti sledeće HOV: akcije – HOV koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva; dužničke HOV; varanti – HOV koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju HOV i drugih finansijskih instrumenata, određenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapred određenoj ili odredivoj ceni; depozitne potvrde – HOV koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih akcija ili obveznica.

51. Funkcija i uloga centralnog registraZbog uvođenja, u svim nacionalnim tržištima, obaveze upisa emitovanih HOV i njihovih vlasnika često je položaj institucije centralnog registra proglašavan monopolskim i otvarao niz polemika i pitanja vezanih za njihov status i strukturu kapitala. Poslednjih decenija uočena je tendencija ujednačavanja i harmonizacije finansijskih tržišta pa samim tim se prenela i na organizaciju centralnih registara osnovanih u okviru nacionalnih tržišta. Prisutna je potreba ujedinjavanja nacionalnih registara u regionalne a potom i u međunarodne organizacije. Suština integracije centralnih registara je uvođenje zakonske regulative koja je ujednačena i temelji se na prihvaćenim međunarodnim standardima. Osnovni zadatak svih zemalja članica regionalnih pa potom i širih organizacija je da svoju zakonsku regulativu usklade sa datim standardima. Osnovne mere koje čine korak ka suštinskoj integraciji jesu: harmonizacija zakonske regulative; zaštita investitora; tržišna stabilnost i efikasnost; informacioni sistemi i informaciona infrastruktura; finansijska integracija.

52. Pojam osnivanje i upis u registar CRCentralni registar je akcionarsko društvo koje obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima HOV i drugih finansijskih instrumenata i o pravima iz tih hartija, zatim o pravima trećih lica na HOV i drugim finansijskih instrumentima i o tim licima, kao i poslove kliringa i saldiranja HOV i kliringa i saldiranja novčanih obaveza i potraživanja nastalih po osnovu poslova sa HOV i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. Osnivanje centralnog registra vezano je za emitovanje obveznica po osnovu obaveze izmirenja dugova stare devizne štednje građana za koje je bila potrebna evidencija. Novčani deo osnovnog kapitala Centralnog registra ne može biti manji od 50.000 € u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan uplate. Sredstva za rad Centralnog registra obezbeđuju se iz naknada za obavljanje poslova kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Centralni registar je dužan da, u roku od 7 dana od dana prijema rešenja o upisu u registar privrednih dubjekata, Komisiji dostavi izvod iz upisa u registar privrednih subjekata.

53. Delatnost centralnog registraPretežna delatnost Centralnog registra je kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u HOV i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa HOV. Pored ove obavlja i: vođenje registra HOV; vođenje evidencija HOV na računima izdavaoca; vođenje i evidencija HOV i drugih računa u skladu sa zakonom članova Centralnog registra i njihovih klijenata; upis prava trećih lica na HOV; čuvanje materijalizovanih HOV; vođenje novčanih računa članova Centralnog registra; uknjižavanje materijalizovanih HOV u dematerijalizovanoj formi; kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u HOV i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa HOV i utvrđivanje stanja obaveza i potraživanja članova Centralnog registra; kliring i saldiranje inostranih HOV kojima se trguje u Republici; prenos HOV na račune članova Centralnog registra i zakonitih imalaca tih hartija; poslove u vezi sa korporativnim radnjama; druge poslove u vezi sa HOV................

54

54. Pravni položaj Komisije za HOVDa bi regulatorna tela odnosno komisije za HOV mogle da vrše svoju funkciju na tržištu HOV pri njihovom regulisanju mora se poštovati načelo njihove samostalnosti. Ono u sebi sadrži institucionalnu, personalnu i finansijsku samostalnost. Institucionalna samostalnost podrazumeva da se komisija za HOV osniva kao samostalna i nezavisna organizacija u skladu sa zakonom i tačno utvrđenim nadležnostima. Personalna samostalnost samo je logičan nastavak osnivanja ove organizacije kao samostalne i nezavisne. Ona znači da u vršenju svojih ovlašćenja službenici i funkcioneri ove organizacije imaju slobodu, odnosno da ne mogu biti izloženi pritiscima niti uticajima bilo koje vrste. Ukoliko se komisija za HOV postavi kao organizacija sa institucioanlnom i personalnom samostalnošću, da bi ona zaista mogla da ih ostvari, neophodno je obezbediti i njenu finansijsku samostalnost. Ovaj vid samostalnosti se ogleda u tome da komisija za HOV mora obezbediti sredstva za svoje funkcionisanje kroz prihode koje sama ostvari.

55. Nadležnost Komisije za HOVVršenjem poslova u okviru utvrđenih nadležnosti komisija za HOV ostvaruje svoje funkcije. One se ostvaruju kroz opštu podelu nadležnosti na regulatornu nadležnost, kontrolnu, nadležnost u oblasti zaštite investitora i nadležnosti u okviru stalnog unapređenja i usavršavanja tržišta HOV. Svoju regulatornu nadležnost komisija ostvaruje vršenjem poslova kojima doprinosi regulisanju i uređenju tržišta HOV. U okviru svoje regulatorne nadležnosti to su sledeći poslovi: donosi akte radi sprovođenja ovog zakona; odobrava izdavanje HOV sa i bez javne ponude; odobrava pravnim licima status profesionalnih investitora u skladu sa zakonom i svojim aktom; daje dozvole za rad i saglasnosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje investicionih fondova; daje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko – dilerskog društva u skladu sa ovim zakonom; vodi registre u skladu sa zakonom, zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava i zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi; utvrđuje način dokumentacije za ovlašćene učesnike koji posluju sa HOV. U ostvarivanju kontrolne funkcije komisija za HOV vrši poslove kojima kontroliše poslovanje pravnih lica sa HOV, kontrolu poslovanja berzi i berzanskih posrednika. U okviru vršenja nadležnosti kontrole Komisija obavlja sledeće poslove: vrši nadzor nad poslovanjem brokersko – dilerskih društava, berzi, organizatora vanberzanskog tržišta...;zahteva informacije od svih ovlašćenih učesnika i organizatora tržišta i njihovih revizora; organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje efikasno funkcionisanje organizovanog tržišta i zaštita investitora... Komisija u okviru svoje nadležnosti sprovodi i zaštitu investitora te u tom cilju vrši sledeće poslove: organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje efikasno funkcionisanje organizovanog tržišta i zaštita investitora; utvrđuje kriterijume koje moraju ispuniti informacioni sistemi ovlašćenih učesnika koji posluju sa HOV; utvrđuje način čuvanja dokumentacije za ovlašćene učesnike koji posluju sa HOV; prati stanje i kretanje na organizovanom tržištu i preduzima mere za otklanjanje poremećaja na tom tržištu.

56. Kontrolna funkcija komisija za HOVPod vršenjem nadzora podrazumeva se nadzor nad poslovanjem: brokersko – dilerskih društava; berzi i organizatora vanberzanskog tržišta; Centralnog registra HOV; ovlašćenih banaka; kastodi banaka; izdavalaca HOV; investitora i profesionalnih investitora; javnih društava; društava za upravljanje investicionim fondovima u smislu odredaba Zakona o investicionim fondovima; sticalaca i učesnika u postupku preuzimanja; drugih lica u delu poslova koje oni obavljaju na organizovanom tržištu. Kontrolnu funkciju Komisija za HOV vrši posredno i neposredno. Posrednu kontrolu vrši uvidom i kontrolom izveštaja i dokumentacije i ostalih podataka koje su subjekti nadzora obavezni voditi ili Komisiji dostavljati. Neposrednu kontrolu Komisija vrši preko svojih zaposlenih odnosno, ovlašćenih lica Komisije – inspektora. Neposredna kontrola se sprovodi neposrednim nadzorom u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan, uvidom u akte, poslovne knjige, izvode sa računa, korespodencije i druge dokumente.

55

II DEO

1. Specifičnosti zaključivanja berzanskih poslovaZaključivanje berzanskih poslova karakterišu brojne specifičnosti, koje proizilaze iz berzanskiog načina trgovine. Berzanske poslove ne zaključuju kupac i prodavac neposredno, već to za njih rade berzanski posrednici. Oni to čine najčešće kao komisionari, ali i kao agenti, posrednici ili kao nalogoprimci po ugovoru o nalogu. Pored toga berzanski poslovi se mogu zaključiti samo na berzanskom sastanku. Time su ujedno na poseban način određeni i mesto i vreme zaključenja berzanskih poslova. Berzanski poslovi se mogu zaključiti samo u propisanom postupku, uz učešće ovlašćenih lica berze, kao institucije. Specifičnosti se iskazuju i u pogledu forme. Komitenti (prodavci i kupci berzanskog materijala) daju berzanskim posrednicima naloge po pravilu u pismenoj formi. Zaključivanje i izvršavanje berzanskih poslova se uređuje zakonom, statutom i pravilima berze, kao i berzanskim uzansama.

2. Berzanski nalogZaključenju berzanskog posla prethodi davanje naloga potencijalnog kupca, odnosno prodavca berzanskom posredniku. Nalozi se najčešće daju u pismenoj formi. Berzanski posrednici, posebno banke, obično imaju unapred pripremljene naloge, koje stavljaju svojim komitentima (nalogodavcima) na raspolaganje. Prihvatanjem naloga banka, odnosno drugi berzanski posrednik zaključuju sa komitentom ugovor kojim prihvataju izvršenje naloga. Zavisno od toga da li komitent želi da kupi ili proda tržišni materijal, berzanski nalog može biti kupovni ili prodajni. S obzirom na granice slobode ugovaranja, berzanski nalog može biti limitiran ili nelimitiran. Limitirani nalog postoji ako je komitent odredio cenu ispod koje (kod prodajnog naloga), odnosno iznad koje (kod kupovnog naloga) berzanski posrednik ne sme zaključiti berzanski posao.Nelimitirani (slobodni) nalog je nalog kod kojeg nema limita. Berzanski nalozi mogu biti i “vezani” u tom smislu da se od strane istog komitenta kupovni i prodajni nalozi mogu izvršiti samo povezano.

3. Izvršenje berzanskih poslova1) Izvršenje posla komitenta sa berzanskim posrednikomKomisioni ili drugi ugovor koji je na osnovu naloga komitenta zaključen između njega i berzanskog posrednika se izvršava izvršavanjem tog naloga, tj. zaključenjem ugovora o kupovini ili prodaji tržišnog materijala.2) Izvršenje berzanskog posla kupovine odnosno prodajeBerzanski posao kupovine odnosno prodaje berzanskog materijala se izvršava u skladu sa pravilima berze i berzanskim uzansama, a u opštim okvirima zakona i statuta berze. Ovaj posao se izvršava prema pravilima koji važe za ugovor o prodaji, uz specifičnosti koje proizilaze iz berzanskog karaktera tog ugovora. Te specifičnosti se tiču vremena, mesta i načina izvršenja.

4. Promptni berzanski posloviPromptni berzanski posao je posao koji se ispunjava istog dana u kome je zaključen ili u jednom od narednih dana od dana zaključenja (obično u narednih pet dana) u skladu sa pravilima, odnosno uzansama berze. U robnim transakcijama promptni berzanski poslovi se označavaju kao efektivni ili loko poslovi. U berzanskoj trgovini HOV promptni poslovi se nazivaju kasa poslovi. U berzanskoj trgovini devizama i HOV (efektima) u anglosaksonskim zemljama promptni poslovi se nazivaju spot delivery poslovi.

5. Pojam i vrste terminskog poslaPod terminskim poslom se podrazumeva berzanski posao koji se ispunjava u nekom kasnijem trenutku (terminu) u odnosu na trenutak njegovog zaključenja. Vreme izvršenja terminskih poslova je u odnosu na trenutak zaključenja, pomereno na neki budući vremenski termin. Terminski poslovi se na berzama u anglosaksonskim zemljama nazivaju future delivery poslovi. Dele se na dve osnovne grupe:1) Čvrsti (bezuslovni) terminski poslovi – sadrže bezuslovnu obavezu prodavca da isporuči robu, HOV, devize ili drugi tržišni materijal u utvrđenom terminu

56

2) Uslovni terminski poslovi – kod njih nije u trenutku zaključenja ugovora izvesno da li će se oni zaista izvršiti ili ne

6. Čvrsti terminski posao - osnovni tipČvrsti terminski poslovi se smatraju klasičnim terminskim poslovima i najčešće se javljaju u robnim terminskim transakcijama. Kod ovog posla radi se o prodajnom ugovoru kod koga su obaveze ugovornih strana, isporuka predmeta ugovora s jedne i prijem isporuke i plaćanje kupovne cene s druge strane pomereni na jedan određeni kasniji termin u odnosu na termin zaključenja ugovora. Dan ispunjenja obaveza, najmanja količina i kod robe dodatno najniži kvalitet, utvrđuju se prema berzanskim uzansama. Na taj način se obezbeđuje visok nivo standardizacije ugovora koji se zaključuju na berzi. Ovi poslovi su poslovi visokog rizika, ali istovremeno i poslovi velikih poslovnih šansi.

7. Posebni tipovi čvrstih terminskih poslova (na dnevnu isporuku iprolongacioni) Najvažniji od ovih poslova su:1) Terminski poslovi na dnevnu isporuku – to su poslovi kod kojih kupac ili prodavac mogu u svakom trenutku za vreme trajanja posla (tj. od trenutka zaključenja ugovora do ugovorenog termina za njegovo izvršenje) zahtevati isporuku, odnosno prijem isporuke2) Prolongacioni poslovi (reportni i deportni poslovi) – kod ovih poslova ugovorne strane mogu da likvidacioni dan pomere za neki drugi kasniji termin; kod reportnih poslova kupac, koji je špekulisao a la hausse, pronalazi tzv. reportera koji je najčešće banka, koji preuzima predmet ugovora do sledećeg likvidacionog termina po tzv. likvidacionom kursu uz, troškovni dodatak;kod deportnih poslova je situacija obrnuta; ako se očekivanja prodavca koji je špekulisao a la baisse nisu otvorila on mora pronaći deportera koji će mu do novog likvidacionog termina pozajmiti predmet ugovora

8. Pojam opcijskog poslaOpcijski posao karakteriše nekoliko bitnih elemenata. Prvo, opcijski ugovor je po svome karakteru terminski posao, jer se njime ugovara prodaja tržišnog materijala na termin. Drugo, opcijskim ugovorom jedna ugovorna strana stiče pravo da proda ili kupi predmet opcije. Ona to svoje pravo može, ali i ne mora iskoristiti.Treće, ovo pravo izbora, da li će koristiti pravo da proda ili kupi predmet opcije, ugovorna strana u čiju korist je ono ugovoreno može koristiti svakog radnog dana od trenutka zaključenja ugovora do trenutka isteka ugovorenog roka. Četvrto, druga ugovorna strana je dužna da prihvati izbor strane koja ima pravo opcije.Opcijski ugovor može biti kupovni i prodajni.

9. Pravna priroda opcijskog poslaS jedne strane opcijski posao se može posmatrati kao složen posao koji se sastoji iz dva ugovora, bez obzira što se oba ugovora zaključuju između istih lica, a povodom moguće prodaje odrđenog tržišnog materijala. Prvi ugovor je ugovor o kupovini prava opcije kao takvog. Taj ugovor se javlja i kao prethodni ugovor u odnosu na ugovor o prodaji tržišnog materijala na koji se pravo opcije odnosi. Drugi ugovor je ugovor o prodaji tržišnog materijala na koji se pravo opcije odnosi. Taj ugovor je po svojoj prirodi ugovor o prodaji robe, efekata, deviza ili drugog tržišnog materijala i to je ugovor sa uslovom i rokom. S druge strane, moguće je posmatrati opcijski posao i kao jedinstveni ugovor o prodaji tržišnog materijala, koji se od drugih ugovora o prodaji tržišnog materijala razlikuje po tome što je zaključen pod odložnim uslovom i rokom.

10. Kupovni opcijski ugovor (kupovna opcija)Kupovni opcijski ugovor se zasniva na ugovaranju kupovne opcije. Ugovorni partnerikod ovog ugovora su kupac i prodavac. Ekonomski gledano, kupovni opcijski posao se sastoji iz dva dela. Prvi deo je kupovina kupovne opcije kao takve. Radi se zapravo o kupovini samog opcijskog prava, odnosno prava da se izvršenje tog ugovora ne traži. Kupac opcije može u

57

svakom trenutku zahtevati predaju (isporuku) predmeta prodaje po ceni koja je tim ugovorom unapred određena (bazična cena).Drugi deo opcijskog posla je izvršenje ugovora o prodaji tržišnog materijala, koji se ponekad naziva i izvršnim ugovorom. Do izvršenja ovog ugovora dolazi samo u slučaju da kupac opcije svoje pravo iskoristi na taj način da zahteva ispunjenje ugovora. Od trenutka kada imalac prava opcije zatraži ispunjenje ugovora, svaka ugovorna strana mora ispuniti svoje ugovorne obaveze, onako kako je to opcijskim ugovorom predviđeno.

11. Prodajni opcijski ugovor (prodajna opcija)Prodajni opcijski ugovor se zasniva na prodajnoj opciji. Kao ugovorne strane ovde se javljaju prodavac i kupac. Prodajni opcijski ugovor se kao i kupovni sastoji iz dva dela. Prvi deo je opcijski ugovor kao takav. Kupac prodajne opcije stiče pravo da u periodu važenja opcije zahteva od kupca tržišnog materijala da primi predmet ugovora i da plati ugovorenu bazičnu kupovnu cenu. Drugi deo prodajnog opcijskog posla je izvršenje ugovora o prodaji tržišnog materijala. Ako pravo opcije njegov imalac iskoristi na taj način da zahteva od druge strane ispunjenje ugovora, tada je druga strana, kao kupac tržišnog materijala, obavezna da predmet ugovora primi i da za njega plati ugovorenu bazičnu cenu.

12. Straddle Straddle se pojavljuje najviše na engleskim berzama i na američkim robnim berzama. To je kombinacija kupovne i prodajne opcije. Predmet, količina i opcijski period su identični. Kupac opcije stiče pravo da za vreme trajanja opcijskog perioda koristi ili kupovnu ili prodajnu opciju. Osnovno očekivanje kupca opcije kod straddle posla je da će tokom opcijskog perioda doći do većih kolebanja kursa za tržišni materijal koji čini predmet ugovora. Prodavac naprotiv očekuje da će kurs za vreme opcijskog perioda biti relativno stabilan. Ako se takva njegova očekivanja ostvare, njemu će ostati opcijska premija, bez obaveze da robu, HOV ili drugi predmet ugovora preda, odnosno isporuči.

13. Spread, strap i stripSpread se razvio na američkim berzama i predstavlja posebnu varijantu straddle posla. Bazična cena za kupovnu opciju je veća od dnevnog kursa za promptne poslove, dok je bazična cena za prodajnu opciju ispod tog kursa.Kod strap posla dolazi do kombinacije dveju kupovnih opcija sa jednom prodajnom. Kupac strap opcije računa prevashodno sa rastućim kursom, ali u svojoj proceni nije siguran. Ako se njegove prognoze ostvare imaće šansu da ostvari dvostruku dobit. U protivnom, ako dođe do pada kursa, koristiće svoju prodajnu opciju.Kod strip posla se jedna kupovna opcija kombinuje sa dve prodajne opcije. To znači da kupac strip opcije računa prevashodno sa padajućim kursom, ali se osigurava i od porasta kursa jednom kupovnom opcijom. Ako do pada kursa zaista dodje, ostvariće na osnovu dve prodajne opcije dvostruku dobit, a u slučaju da dođe do porasta kursa, koristiće prodajnu opciju.

14. Obične (neprenosive) i fungibilne (prenosive) opcijeOpcije mogu biti obične i fungibilne. Kod običnih opcija pravo opcije (izbora) se ne može preneti na treće lice, dok je to kod fungibilnih (prenosivih) opcija moguće. Obične opcije omogućavaju špekulaciju samo u odnosu na bazičnu cenu. Dobit ili gubitak u običnom opcijskom poslu zavisi samo od kretanja kursa na promptnom tržištu u odnosu na bazičnu cenu za ugovoreni predmet opcijskog ugovora.Kod fungibilnih opcija može se špekulisati i sa cenom opcije kao takvom. I cena opcije je podložna tržišnim promenama i njena visina zavisi od više faktora. Pre svega, ona zavisi od dužine opcijskog perioda. Što je opcijski period duži, cena opcije je veća, jer su i šanse za dobit veće. Kupac ove opcije pri prodaji prava opcije može ostvariti pozitivnu razliku između cene opcije koju je sam platio i cene opcije koju ostvari pri prodaji prava opcije trećem licu i na taj način ostvariti dobit.

58

15. Premijski poslovi - pojam i pravna prirodaPremijski posao je berzanski posao kod kojeg je jedna ugovorna strana ovlašćena da određenog dana pre dana ispunjenja ugovora plaćanjem ugovorene naknade odustane od ugovora. Kod ovih poslova pravo izbora se može koristiti samo na “premijski dan”, tj. na dan kada se imaoci prava izbora moraju izjasniti da li će zahtevati izvršenje ugovora ili će plaćanjem premije odustati od njegovog izvršenja. Taj dan određuju organi berze, često za godinu dana unapred. Premija se na taj dan plaća samo ako imalac prava izbora odluči da se odustane od izvršenja ugovora.

16. Kupovna, prodajna i dvostruka premijaKupovna premija je uporediva sa kupovnom opcijom. Kupac stiče pravo da na premijski dan zahteva od prodavca predaju (isporuku) predmeta ugovora, po ugovornoj ceni, u koju je uračunata i naknada za pravo izbora. Ako se na taj dan kupac odrekne ugovora, dužan je da istovremeno plati prodavcu premiju.Prodajna premija pokazuje sličnosti sa prodajnom opcijom. Kod premijskog ugovora sa prodajnom premijom prodavac stiče pravo da na premijski dan zahteva od kupca prijem predmeta ugovora i plaćanje cene, u kom slučaju je naknada za pravo izbora uračunata u vrednost predmeta ugovora, ili da po svom izboru odustane od ugovora. Ako odustane, prodavac će biti dužan u istom danu da plati kupcu premiju.Kod dvostruke premije su prodajna i kupovna premija povezane. Visina premije će biti zbir vrednosti prodajne i kupovne premije. Na osnovu dvostruke premije kupac može samo zahtevati ili predaju predmeta ugovora ili njegovo preuzimanje, ali ne istovremeno i jedno i drugo.

17. Stelažni posao i "još" posloviKod ovog premijskog posla se kombinuju kupovna i prodajna premija. Kupac stelaže na premijski dan ne može da odustane od oba posla. Za jedan od njih (kupovni premijski posao ili prodajni premijski posao) se mora opredeliti. Kurs po kome kupac može zahtevati predaju (isporuku), je viši od kursa po kome može zahtevati prijem isporuke.“Još poslovi” su sredina između čvrstih i uslovljenih terminskih poslova. Radi se o kombinaciji jednog čvrstog posla terminskim poslom sa pravom izbora, tako da na dan dospelosti imalac prava izbora može da zahteva predaju (isporuku) još tolike količine predmeta ugovora, odnosno da od druge strane zahteva da primi još toliku količinu predmeta ugovora, u odnosu na ugovorenu količinu. Pravo na izbor unosi u ove poslove elemente premijskog posla.

59