Barak Obama SAD

7/31/2019 Barak Obama SAD

1/40

455

Svetlana UREVI-LUKI1 UDK: 327(497.11+44)18/19Biblid 0025-8555, 61(2009)

Vol. LXI, br. 4, str. 455-494Izvorni nauni rad

Novembar 2009.

SPOLJNA POLITIKA ADMINISTRACIJE BARAKA

OBAME NOVA RETORIKA ILI NOVI KURS?

APSTRAKT

U radu se analizira spoljna politika SAD tokom prvih devetmeseci od stupanja na dunost nove administracije. Procena je

ponuena na osnovu programa i izjava predsednika Obame,konkretnog delovanja prema bilateralnim i multilateralnim akterima, i

predloga za izmene zakona i promene u organizaciji izvravanjaspoljne politike, a uzimajui u obzir naslee prethodne administracije,organizaciju politikog i administrativnog sistema SAD, i tradicionalne

predstave o globalnoj ulozi SAD. Obamine izjave i lini stil znaajnose razlikuju od njegovog prethodnika, budui da on naglaavameuzavisnost i potrebu fokusiranja na reavanje pitanja odzajednikog interesa. Diplomatskim akcijama se za sada daje prednostnad promenom reima u treim zemljama i primenom sile. Jo uvek jenejasno da li Obama eli da upravlja prelaskom sa unipolarnog namultipolarni svet, ili samo da legitimizuje ameriko vostvokonsultujui se sa irim krugom meunarodnih aktera.

Kljune rei: Sjedinjene Amerike Drave, Barak Obama, spoljnapolitika, intervencionizam, Stejt department, Kongres, USAID, UN,EU, NATO

UVOD

Izbor Baraka Obame za 44. predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava(SAD) i njegovo stupanje na dunost januara 2009. godine bili su praeniogromnim oekivanjima da e doneti velike promene dotadanje politikekako u SAD, tako i na meunarodnoj sceni. Produeni medeni mesec

1 Svetlana urevi-Luki, istraiva-saradnik u Institutu za meunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail adresa: [email protected]. Rad je rezultat istraivanja u okviru projektaSrbija i savremeni svet..., Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije, ev. br.149002D, 20062010.


2/40

456

urevi-Luki, S., Spoljna politika administracije Baraka Obame, MP 4, 2009.(str. 455-494)

ogromne podrke novom predsedniku u njegovoj domovini nije dugo trajao.Uprkos nadmoi Demokratske stranke u oba doma Kongresa, njeni lanoviPredstavnikog doma i senatori predstavljaju veoma raznovrsna opredeljenja iinterese, sporo usaglaavajui i pomerajui agendu. Predsednikova elja da seu vanim pitanjima postigne podrka obe partije nailazi na slabaan odziv,naroito usled razliitih vienja povodom delovanja na zaustavljanjeekonomske krize i republikanske propagande o Obaminom planu za reformuzdravstvenog sistema kao nameri da se uvede socijalistika medicina.Specijalni interesi i intenzivno lobiranje (tokom leta najintenzivnije od stranepredstavnika privatnih zdravstvenih osiguravajuih kompanija i farmaceutske

industrije), basnoslovni bonusi menaderima propalih banaka koje dravaspasava javnim novcem, i povremena nedolina ponaanja izabranih nosilacaraznih funkcija ostavljaju utisak da se na unutranjem planu, umesto velikepromene, politika vodi kao i do sada (eng. business as usual).2 U kojoj meri seto moe rei i za spoljnu politiku Obamine administracije u nastajanju? Da bise ve u ovoj ranoj fazi delovanja nove administracije mogla ponuditi procena,neophodna je analiza vie elemenata koji utiu na formulisanje spoljne politikeu SAD. Pored opredeljenja i izjava samog Baraka Obame i konkretnih potezaObamine administracije u odnosu sa drugim akterima na meunarodnoj sceni,bitne su organizacione promene u i oko Stejt departmenta, delovanje Kongresai zakonski predlozi vezani za ovu oblast. Povrh svega, spoljna politikaodreena je i tradicionalnim ideolokim osnovama amerikog drutva, kao idelovanjem drugih aktera na meunarodnoj sceni.

Nastojei da obuhvati navedene nivoe osmiljavanja i realizacije spoljnepolitike, rad je strukturisan tako to se najpre daje kratak pregled politikeObaminog prethodnika Dorda V. Bua, ime se obezbeuje uvid u zateenikontekst i neke od osnovnih premisa na kojima se zasniva globalna pozicijaSAD. Zatim se analiziraju prvi potezi Obame, pa kljuna pitanja tokom prvihdevet meseci njegove administracije: ratovi u Avganistanu i Iraku, problemi

2 O izneveravanje predizbornog obeanja kada je re o farmaceutskoj industriji i iremrazoarenju voenja politike Obamine administracije videti na primer: Ruth Marcus,Change We Cant Believe In?, Washington Post, August 12, 2009. O velikoj razliciizmeu predizbornog entuzijazma, stotine volontera u Obaminoj kampanji, masovnogangaivanja u bazi (eng. grassroots), vodei kampanju od vrata do vrata, u odnosu na

post-izborni nedostatak angamana njegovih glasaa odnosno nemogunost da velikelokalne mree podrke Obami ostanu aktivne (Organizing for America, 13 milionalanova) i kada je re o konkretnim pitanjima kao to je reforma zdravstvenog sistema,videti na primer: Jeff Zeleny, Health Issue Fails to Ignite Obamas Web, New YorkTimes, August 15, 2009.


3/40

457


na Bliskom istoku, pitanja vezana za nuklearno naoruanje odnosnosporazume, odnos prema najvanijim multilateralnim akterima. Ustanoviese i promene u organizaciji izvravanja spoljne politike i eventualnezakonske izmene. U zakljuku e biti sumirani nalazi i ponuena procena ukojoj meri se u ovoj fazi delovanja Obamine administracije moe govoriti onovoj retorici odnosno o novom spoljnopolitikom kursu.

DOMAI I GLOBALNI KONTEKST: BUOVO NASLEE

Na talasu optimizma po okonanju Hladnog rata, tokom 1990-ih u

Sjedinjenim amerikim dravama smatralo se da je postignut iroki konsenzuso miru kao optimalnom stanju meunarodnih odnosa, demokratiji kaonajboljoj formi vladavine, i slobodnom tritu kao jedinom efikasnom nainuorganizovanja ekonomije. Vladalo je uverenje da je stoga globalni sistemodnosa manje-vie benigan, da je potrebno samo da se SAD angauju saostatkom sveta kako bi se proirio (eng. engage and enlarge) proces kretanjaprema demokratiji i kapitalizmu. Smatralo se da postoji saglasnost oamerikoj hegemoniji (eng. hegemony by consent), a mali broj tome nesklonihzemalja je mogue izolovati.3 Tokom dve administracije predsednika BilaKlintona (1993-2000) pojedini dogaaji su signalizirali da je realnost mnogo

kompleksnija, i da njegov model politiko samoopredeljenje i ekonomskaintegracija ne nudi reenje za svet koji vie nije odreen samo dravama kaoakterima.4 Narastalo je nezadovoljstvo procesom globalizacije koji je SADvodila, izmeu ostalog i zbog neosetljivosti u sluaju finansijske krize u Azijii nelagodnosti meu demokratskim saveznicima koji su smatrali da im senamee ameriki model drutva neprijateljski orijentisan prema ulozi draveu drutvenoj preraspodeli. Istovremeno, trijumfalizam koji je u SADprevladao posle raspada SSSR, slabost Rusije tokom devedesetih i brzinapromena u Istonoj Evropi transformisali su kompleksno naslee amerikogneokonzervativizma, te su mlai pripadnici tog talasa zakljuili da e svitotalitarni reimi pasti uz malu pomo spolja, gotovo kao da se do demokratijestie po definiciji, mehaniki.5 Tradicionalno prisutna ideja o amerikoj

3 Anthony Lake, National Security Advisor, Address on September 21, 1993,www.mtholyoke.edu/acad/intrel/lakedoc.html

4 John Lewis Gaddis, Surprise, Security and the American Experience, HarvardUniversity Press, Cambridge, MA and London, England, 2004, pp. 77-8.

5 Analiza nekadanjeg pripadnika ovog talasa: Francis Fukuyama, America at theCrossroads: Democracy, Power, and the Neoconservative Legacy, Yale UniversityPress, New Haven and London, 2006.


4/40

458


izuzetnosti kombinovana sa talasom takozvane moralne politikeneokonzervativaca na domaoj sceni, dovela je do pobede republikanskogpredsednika Dorda Bua.6

Prenaglaena ideja neokonzervativaca (koji su imali veliki uticaj u vrhurepublikanske administracije) o posebnosti i moralnosti Amerike, udruenasa sveu o njenoj izrazitoj vojnoj i ekonomskoj premoi, vodila jeopredeljenju za unilateralizam ve u prvim danima nakon Buovog dolaskana vlast. Povlaenjem iz vie meunarodnih ugovora i inicijativa, kao to suKjoto protokol, pregovori o Meunarodnom krivinom sudu, odbijanjuratifikacije Sporazuma o ogranienju nuklearnih proba (Comprehensive

Nuclear Test Ban Treaty), odbijanje konvencije o biolokom oruju, Otavskekonvencije o nagaznim minama i drugo, zapravo se odbijalo postojanja inajmanjeg ograniavanja opcija spoljne i bezbednosne politike SAD. Bu jemeutim u poetku bio nesklon intervencijama sa ciljem izgradnje drava(eng.state-building) i radio na smanjivanju prisustva vojnih snaga van SAD.Kao ministra odbrane postavio je Donalda Ramsfilda koji je nameravao darazvije nove instrumente i prakse kojima bi se znaajno promenilaorganizacija i naoruanje vojnih snaga SAD (tzv. military transformation).7

Teroristiki napadi na nekoliko ciljeva u SAD 11. septembra 2001. godine

doveli su meutim u pitanje dotadanje sagledavanje globalnih kretanja irezultirali nizom promena unutar SAD i na meunarodnoj sceni. Buovapolitika postaje proaktivna stvaranje Ministarstva unutranje bezbednosti(Department of Homeland Security), novih bezbednosnih agencija irekonfiguracija starih predstavljali su najveu reorganizaciju amerike vlade uposlednjih 50 godina, a vojne akcije u Avganistanu i Iraku najvee angaovanje

6 Ideja o izuzetnosti je iroko prisutna i van republikanskih krugova u razliitoj meri ividovima, predstavljajui deo uvreenog amerikog poimanja sopstvene uloge. Poznata

je na primer izjava dravnog sekretara Malden Olbrajt od 18. februara 1998. o SAD kao

nezamenljivoj naciji (eng. indispensable), a koja je zapravo bila ponavljanje istetvrdnje od strane predsednika Vilijema Klintona u drugom inauguralnom govoru januara1997. godine.

7 Radi se o prelasku na manje, fleksibilnije jedinice, i o promeni strukture vojnih nabavkiu skladu sa dominacijom nergularnih sukoba u odnosu na konvencionalne ratove.Quadrienninal Defense Review iz septembra 2001. naglaavao je potrebu smanjenjavojnih baza u inostranstvu i poveanje mobilnosti. Nakon 11/9 Ramsfild je podlegao

pritisku vojnih krugova i snabdevaa oko naina voenja rata protiv terora tekomvojnom silom i katastrofalno pogreio oko rata protiv Iraka. Detaljnije u: John Arquilla,Worst Enemy: The reluctant transformation of the American Military, Ivan R. Dee,Chicago, 2008.


5/40

459


posle Vijetnamskog rata. Dramatino se menja percepcija izvora pretnji zaSAD i globalni poredak koje one vode. Meutim, Buova administracijaistrajava na unilateralnom delovanju, iako teroristike mree koje su zapretilaSAD predstavljaju nevladine, transnacionalne aktere za ije je suzbijanjelogino potrebno transnacionalno organizovanje. SAD su se opredelile zasamostalno delovanje odnosno saradnju sa selektivno izabranim saveznicima,odbijajui ak podrku NATO ije su lanice izrazile spremnost da se angaujuna osnovu l. 5 Severnoatlantskog pakta. U novoj nacionalnoj strategijibezbednosti u metode kojima e se ostvarivati bezbednost SAD unete supreventivne vojne akcije protiv neprijateljski nastrojenih drava, i unilateralno

delovanje, bez obzira na meunarodne institucije.8

U sluaju napada na Iraknaputen je princip saradnje u okviru Ujedinjenih nacija (UN), a protivljenjeovom ratu evropskih zemalja poput Nemake i Francuske dovelo je dozahlaenja u bilateralnim odnosima i sa Evropskom unijom (EU) kaocelinom.9 Ovakvo razmimoilaenje podupirano je u znatnom delu amerikeakademske i publicistike literature tvrdnjama da evropsko insistiranje namultilateralizmu, razvojnoj pomoi i nevojnim aspektima bezbednosti zapravoproizilazi iz slabosti EU i lagodne pozicije koja je decenijama bilaomoguavana upravo prisustvom amerikih trupa na njenom tlu.10

Proglaavanjem Globalnog rata protiv terora (GRPT, eng. Global War onTerror), odnosi sa velikim brojem zemalja su redefinisani tako to suuspostavljeni novi kriterijumi za procenu njihove vanosti: zemlje koje su naprvoj liniji tog rata, zemlje od strategijske vanosti, prioritetne i manjeprioritetne. Vojne akcije protiv Avganistana i zatim Iraka, agresivan stavprema ostalim zemljama (Ko nije sa nama, taj je protiv nas), porast vojnihtrokova i proirenje ovlaenja izvrne vlasti na utrb zakonodavne i sudske,kao i suavanje prava graana SAD pa i drugih zemalja, najupeatljivije sumanifestacije promena u SAD koje su imale globalni odjek. Odsustvointeresa za obezbeivanje spoljnopolitikog legitimiteta akcijama SAD, osim

na ideji moralne i vojne nadmoi, zasnivalo se na pretpostavkama da e dopodrke ostalih zemalja doipost factum i da je naklonost prema globalnomamerikom vostvu ukorenjena jer ono obezbeuje javna dobra i usluge naglobalnom nivou, kako na korist sopstvenih graana, tako jo vie i ne-

8 Videti: United States National Security Strategy, Washington D.C., September 2002.

9 SAD nisu imale podrku Saveta bezbednosti UN ni za vojnu akciju protiv SavezneRepublike Jugoslavije 1999. godine, ali je postojala saglasnost unutar NATO.

10 Najuticajniji primer je Robert Kagan,Paradise and Power: America and Europe in theNew World Order, Alfred A. Knopf, 2003.


6/40

460


Amerikanaca. Argumenti za ovakav pristup nalazili su se u uverenju da suSAD ne samo kreatori meunarodnih ekonomskih reima koji obezbeujunesmetanu trgovinu, potovanje ugovora i dolar kao svetsku valutu, vesvojom potronjom podstiu globalnu proizvodnju, a ubedljivo nadmonomvojnom silom osiguravaju pristup rezervama nafte i drugim kljunimresursima i spreavaju takmienje i sukobljavanje ostalih sila omoguavajuitako bezbednost i stabilnost unipolarnog svetskog poretka.11 No ideja oblagonaklonom hegemonu pretpostavlja ne samo dobre namere, nego iveliku kompetentnost, a koliko je to nedostajalo SAD u procenibezbednosnih pretnji nakon dogaaja od 11. septembra 2001. godine

naroito je bilo vidljivo u odsustvu znanja o stvarnoj situaciji u Iraku inedostatku planiranja delovanja nakon ruenja reima Sadama Huseina.Pretnja od radikalnog islama je preuveliana, povezivanje Iraka sa predajomoruja za masovno unitavanje teroristima bilo nedovoljno zasnovano, aoekivanje da e demokratizacija reiti probleme neutemeljeno izmeuostalog i zato to se islamski teroristi javljaju i u demokratskim zemljama,ukljuujui Zapadnu Evropu pa i same SAD.12

Postavljanje unilaterealnog preventivnog rata u centar nacionalnestrategije bezbednosti samo je pojaalo otpor amerikoj spoljnoj politici, jer

ne operie jasnim kriterijumima za preventivnu akciju koji bi se mogligeneralno primenjivati, ve je u potpunosti zasnovano na ideji o izuzetnostiodnosno slobodnoj proceni SAD. Kako istie Fransis Fukujama, Amerikancinikada ne bi dopustili da Francuska ili Rusija na taj nain definiu svojubezbednost.13Niz ovakvih poteza SAD doveo je do irenja antiamerikanizmau meunarodnom javnom mnjenju.

Fokus SAD tokom dve administracije Dorda Bua bio je prvenstvenona bezbednosti u uem smislu i na projekciji takozvane tvrde sile, ali su seretoriki naglaavali i aspekti meke sile, kao to su promocija demokratije,

podrka razvoju, jaanju zdravlja u regionima najugroenijim zaraznimbolestima, i humanitarna pomo. Naime, u nizu programskih nastupa istratekih dokumenata kao cilj amerike spoljne politike navoeno je irenje

11 Videti na primer: Michael Mandelbaum, The Case for Goliath: How America Acts asthe Worlds Government in the 21st Century, Public Affairs, New York, 2005.

12 Detaljniji pregled u Svetlana urevi-Luki, Kraj iluzije o dobrom hegemonizmu,Helsinka povelja, God. XI, br. 97-98 (jul-avgust 2006), str. 30-34.

13 Francis Fukuyama, America at the Crossroads: Democracy, Power, and theNeoconservative Legacy, Yale University Press, New Haven and London, 2006.


7/40

461


demokratije i stvaranje sveta u kome drave nee propadati ve eekonomski jaati, a demokratske vlasti e njima dobro rukovoditi. Meutim,spoljnu politiku je karakterisalo jaanje predsednike vlasti i slabljenjeKongresa, uz tradicionalno vienje da se bezbednost ostvaruje preko vojskei odbrane. Ministarstvo odbrane je velikim delom preuzelo formulacijuspoljnopolitikih prioriteta, i dobilo na raspolaganje ogromna sredstva zakoje nije moralo da polae raune. Kako je ratovima u Avganistanu i Irakuoslanjanje na privatne kompanije za obezbeenje i razne druge delatnostivezane za ove sukobe doivelo nezapamenu ekspanziju,14problemi vezaniza privatizaciju rata i lobiranje za unosne ugovore sa Ministarstvom odbrane

dodatno su problematizovali pitanja odgovornosti i transparentnosti.Ogranienja koje je Kongres ranije nametnuo u vidu zabrane pomoinedemokratskim reimima koji masovno kre ljudska prava, imaju vlastzasnovanu na vojnom puu ili razvijaju nuklearno naoruanje, podignuta sunekoliko nedelja nakon napada od 11. septembra 2001. godine za zemlje kojesu se smatrale vanim u ovom ratu, poput Pakistana, Avganistana,Indonezije. I mnoge druge zemlje ranije kategorisane kao slabe i neuspene(eng.failed) i stoga potencijalna pretnja za globalnu bezbednost, poele su dadobijaju svakovrsnu pomo za vojsku i policiju, dok su za uzvrat traene

vojne baze, prava preleta i razmena informacija sa nacionalnim obavetajnimslubama.15 Udeo zvanine razvojne pomoi koji se raspodeljivala prekoMinistarstva odbrane porastao je gotovo etvorostruko.16

Sa druge strane, injenica je i da je Bu marta 2002. predloio da serazvojna pomo znatno povea stvaranjem novog fonda Milenijum elindakaunt (eng. Millenium Challenge Account), koji bi obezbeivao petmilijardi godinje odabranoj grupi zemalja koje upravljaju pravedno,investiraju u svoje ljude i uspostavljaju ekonomsku slobodu. U obraanjunaciji januara 2003. Bu je zatraio 15 milijardi dolara novih fondova u

14 P. W. Singer, Outsourcing War,Foreign Affaris, Vol. 84, No. 2, March/April 2005,pp. 119-132.

15 Adam Isacson and Nicole Ball, U.S. Military and Police Assistance to PoorlyPerfroming States, in: Nancy Birsdall, Milan Vaishnav, Robert L. Ayres (Eds), Shortof the Goal: U.S. Policy and Poorly Performing States, Center for GlobalDevelopment, Washington D.C., 2006, pp. 412-460.

16 Podaci se odnose na period 20022005 kada je ova pomo bila oko 5.5 milijardi dolara.Videti detaljnije u: Stewart Patrick and Kaysie Brown, The Pentagon and Global

Development: Making Sense of the DoDs Expanding Role, Center for GlobalDevelopment, Washington D.C., 2007.


8/40

462


narednih pet godina za borbu protiv SIDE, malarije i tuberkuloze. U budetuza 2004. predloene su dve manje inicijative fond protiv gladi od 200miliona i 100 miliona za krizne situacije (eng. complex emergencies).Meutim, ovi fondovi su sporo uspostavljani, nisu dobijali nagovetenasredstva, a nekad su korieni i u oblastima koje ne doprinose reavanjustrukturalnih problema treih zemalja. Njihovo uspostavljanje bilo je takoenain da se zaobiu multilateralni projekti i usmereno na promovisanjepoteza SAD u prigodnim trenucima. Tako je odluka Generalne skuptineUjedinjenih nacija iz 2000. godine o dosezanju Milenijumskih ciljevarazvoja do 2015. godine interpretirana na ameriki nain uspostavljanjem

Milenijum elind akaunta, ali bez namere da se cilj UN dosegneizdvajanjem 0.7% bruto nacionalnog prihoda u razvijenim zemljama zazvaninu razvojnu pomo nerazvijenima.17 Plan za suzbijanje SIDE(Presidents Emergency Plan for AIDS Relief PEPFAIR), na slian nain jezaobilazio postojee meunarodne inicijative. Istovremeno, umnoavanjeinicijativa vodilo je fragmentaciji, preklapanju u delovanju i marginalizacijisoft power institucija kojima SAD promoviu razvoj i demokratiju.18

Poveana vojno-vojna saradnja sa nedemokratskim reimima imilitarizacija amerike razvojne pomoi imali su negativne posledice za razvoj

demokratije u mnogim drutvima. Rat protiv terorizma dao je svojevrstanlegitimitet autoritarnim praksama elita koje su pruile podrku amerikojagendi nakon 11. septembra 2001. godine, ime su mnoga drutva u Azijizapravo gurnuta u pravcu jaanja neliberalizma (eng. illiberal).19 Nadalje,posle objavljivanja etvorogodinjeg plana odbrane (Qadriennial DefenseReview, QDR) 2006. godine, uspostavljena je nova funkcija zamenikpomonika ministra odbrane za strategiju partnerstva koji treba da nadgledaizgradnju kapaciteta.20 Ti kapaciteti su shvaeni kao operacionalnesposobnosti policije i vojske u drugim zemljama, bez komplementarnih naporana izgradnji njihove odgovornosti demokratski izabranim civilnim vladama, i

17 SAD izdvaja za zvaninu razvojnu pomo oko 0.2% bruto nacionalnog proizvoda.

18 Detaljnije u: Svetlana urevi-Luki, Razvojna pomo kao element spoljne politikeSAD posle 11. septembra 2001. godine, u: Dragan ukanovi (prir.), Saveremenimeunarodni izazovi: globalna i regionalna prespektiva, IMPP, Beograd, 2008, str.437-464.

19 Vedi R. Hadiz, Introduction, in: Vedi R. Hadiz (ed.), Empire and Neoliberalism inAsia, London, 2006, pp. 1-13.

20 Deputy Assistant Secretary for Stabilization and Partnership Capacity, Department ofDefense.


9/40

463


bez saradnje sa agencijama van Ministarstva odbrane, ime bi se obezbedilo daneke kratkorone mere oko jaanja operativnih kapaciteta snaga bezbednostine tete dugoronijoj izgradnji ovih drava.21 Time je u praksi dezavuisanaoficijelna podrka teoriji demokratskog mira, po kojoj SAD podravajuizgradnju demokratije zarad uspostave globalnog mira do koga se stieirenjem demokratije (jer zrela demokratska drutava meusobno ne ratuju).

Voenja rata protiv terora ukljuivalo je novu interpretaciju slobode iprivatnosti amerikih graana, tretmana ratnih zarobljenika i osumnjienihpritvorenika. USA Patriot Act, zakon od 342 strane usvojen oktobra 2001. bezozbiljne debate u Kongresu, dao je nova prava izvrnoj vlasti kojima se

ugroavaju neki od temeljnih ustavnih prava. Bio je praen nizom izvrnihuredbi, otvorivi mogunost da se politike organizacije mogu stavljati podprismotru, prislukivati i krivino goniti zbog politikih stavova, a pojedincipodvrgnuti tajnim pretragama, nadzorom nad njihovim korienjem internetai telefonskim razgovorima, pristup linim medicinskim, finansijskim iprofesionalnim podacima uz minimalni nadzor pravosua.22 Slike muenja iljudske degradacije u Abu Grebi zatvoru otkrile su nameru Buovih saradnikai pravnih savetnika da ignoriu ili reinterpretiraju enevske konvencije otretmanu ratnih zarobljenika. Pritvaranje osumnjienih za veze sa terorizmom

i po nekoliko godina u bazi Gvantanamo bez pravno regulisanog statusa,zatite i sudskog procesa u razumnom roku, pokazalo je razmere odstupanjaod postulata pravne drave. Uspostavljanje tajnih zatvora CIAza osumnjieneza terorizam van SAD naknadno je kompromitovalo i neke evropskesaveznike SAD. Istrajavanje na sprovoenju ovakvih mera dovelo je u pitanjepoziciju SAD kao uzora demokratije i proirilo prostor za osporavanjelegitimiteta globalnog poretka zasnovanog na amerikom vostvu.

OBAMIN PROGRAM I PRVI POTEZI

Novim nainom voenja predsednike kampanje, svojim izuzetnimretorikim sposobnostima i obeavanjem diskontinuitetom sa politikompredsednika Dorda Bua iji je rejting pri kraju mandata bio najnii u

21 Detaljnije u: Svetlana urevi-Luki, The Role of Military in the Establishment ofDemocratic and Effective Governance: the U.S. approach, Meunarodni problemi,Vol. 60, No. 1 (2008), pp. 7-30.

22 Prema tumaenju vodee organizacije za graanska prava, American Civil LibertyUnion, dovedeni su u pitanje I, IV, V, VI, VIII i XIV Amandman http://www.aclu.org/safefree/resources/17343res20031114.html


10/40

464


amerikoj istoriji, Barak Obama je uspeo da zadobije veinsko poverenjaglasaa u SAD na novembarskim izborima 2008. godine. Istovremeno,Demokrate su uveale svoju prednost u Predstavnikom domu i Senatu.Euforija koja je pratila Obaminu kampanju izala iz okvira granica SAD iprobudila nadu da e novi lider imati drugaiji odnos prema ostalim akterimana meunarodnoj politikoj sceni, ukljuujui meunarodne organizacije ijesu delovanje upravo SAD vie puta dovodile do granice obesmiljavanja.23

U svojim predizbornim tekstovima i nastupima Obama je naglaavaopotrebu da rat u Iraku, kome se protivio, dovede do odgovornog kraja, iobnovu amerikog vostva vojnog, diplomatskog, moralnog kako bi se

suoili sa novim pretnjama i ostvarili dobitke u novim prilikama. Smatrao jeda pri tome Amerika ne moe odgovoriti na izazove ovog stolea sama, nitito moe svet bez Amerike, te da SAD ne mogu da prisile svet na pokornost,nego treba da ga vode delom i primerom. Naglaavajui da bezbednost iblagostanje svakog Amerikanca zavisi od bezbednosti i blagostanja onih kojiive van njenih granica, zalagao se novi fokus borbe protiv Al Kaide uAvganistanu i Pakistanu, i reavanje irih problema na Bliskom istoku.Isticao je znaaj saradnje sa drugim akterima, naroito NATO, potrebumultilateralnog angaovanja, aktivne diplomatije koja e nastojati da

razgovara sa svima, pa i Iranom i Severnom Korejom, neophodnost naporada se obezbedi nuklearno naoruanje i materijali, i delovanja u pravcuublaavanja posledica klimatskih promena.24 Zapravo, sam sebi je zadaobrojne zadatke ogromnih razmera: uspostaviti mir izmeu Izraela i Palestine,ubediti Iran da odustane od nuklearnih ambicija, ukroti Severnu Koreju,ukljuiti Avganistan i Pakistan u Pax Americana, resetovati odnose sadivljom Rusijom, odrati dobre odnose sa uspinjuom Kinom, drastinoredukovati nuklearno naoruanje, ponovo izgraditi odnose sa ZapadnomEvropom istovremeno zahtevajui od nje vie, umiriti uzburkane duhove u

Latinskoj Americi, udahnuti novi ivot ekonomiji Afrike kako bi sepripremila za doba u kome nee zavisiti od inostrane pomoi, i postiiopipljiv napredak na planu klimatskih promena.25

23 Analiza izbora, oekivanja i prvih odluka o imenovanjima u: Svetlana urevi-Lukii Aleksandra Joksimovi, Posle izbora u SAD: Kakva promena je mogua?

Meunarodna politika, Vol. LIX, No. 1132 (decembar 2008), pp. 21-31.

24 Najbolji pregled Obaminog programa, iako iz ranije faze predizborne kampanje, u:Barack Obama, Renewing American Leadership,Foreign Affairs, July/August 2007.

25 Godfrey Hodgson, Barack Obamas World, openDemocracy, 16. 07. 2009.


11/40

465


Meutim, Obama i Demokrate su se nakon pobede na izborima suoilesa velikom recesijom u SAD, oslabljenim dolarom, deficitom u saveznombudetu, narastajuim nacionalnim dugom, sa vojnim trupama umornim irazvuenim u dva dugotrajna rata, energetskim i ekolokim problemima iglobalnim ekonomskim usporavanjem koje pojaava nestabilnost u brojnimdravama irom sveta.26 Sve to je navodilo analitiare na procenu da Obamapreuzima rukovoenje zemljom u okolnostima teim nego to su bile za bilokoga od ranijih predsednika. No uprkos oiglednim velikim problemimaSAD, optimizam u vezi sa Obaminom politikom na meunarodnom planupodsticali su i neki akademski krugovi, od konzervativaca poput Roberta

Kaplana koji podseaju da je Amerika i dalje hegemon, jer njena vojskaobezbeuje globalna dobra na korist svih a brodovi po tonai prevazilaze zbirsledeih 17 najveih mornarica sveta,27 zakljuno sa teorijskimobjanjenjima poput teze En Meri Slauter da e i XXI biti vek SAD jer je ovodoba definisano horizontalnim umreavanjem (networks) a u toj vrstipovezanost prednost SAD je takoe ubedljiva.28

Obamin kljuni prioritet nakon stupanja na dunost 44. predsednika SAD,bilo je stoga delovanje protiv narastajue recesije u ekonomiji, prvenstveno udomovini, a zatim i sa drugim meunarodnim akterima.29Novi predsednik je

takoe odmah izdao i nekoliko izvrnih naredbi i predsednikih memorandumakoji su menjali Buovu politiku u pitanjima oko kojih postaje unutranje podele(uglavnom po stranakoj liniji).30 Ostvarujui predizborna obeanja otransparentnosti vlasti, Obama je obezbedio olakane procedure za pristupinformacijama i smanjenje tajnosti za predsednike beleke i arhive.31 Sstanovita napora da se pobolja globalno ozbiljno narueni imid u pogledu

26 Richard Haas, The world that awaits,Newsweek, 3 November 2008.

27 Robert D. Kaplan, AGentler Hegemony, Washington Post, December 17, 2008, p. A17.

28 Anne-Marie Slaughter, Americas Edge: Power in the Networked Century,ForeignAffairs, January/February 2009.

29 Takozvani stimulativni paket za oporavak od 787 miliona USA dolara koji je potpisaokao zakon 17. februara 2009, nakon izglasavanja u Kongresu. Na meunarodnomnivou bilo je vie pripremnih susreta a zatim sastanak G-20 u Londonu u aprilu 2009.

30 Ukinuo je zabrane federalnog finansiranja istraivanja matinih elija, kao i inostranihorganizacija koje dozvoljavaju abortus ili daju savete enama u vezi abortusa, a to jeu vezi i sa finansiranjem UN Population Fund. UNFPA. O tome kod Josh Gerstein,Obama: End abortion politicization, http://www.politico.com/news/stories/0109/17898.html, pristupljeno 18. 08. 2009.

31 Executive Order Presidential Records, January 22, 2009.


12/40

466


potovanja ljudskih prava i oslabi argumentacija neprijatelja motivisanihtorturom kojoj su izloeni neki od osumnjieni za terorizam, najznaajnije su triodmah izdate izvrne naredbe kojima se nareuje zatvaranje pritvorskog kampanedefinisanog statusa Gvantanamo Bej u roku od godinu dana, zatvaranje svihtajnih pritvorskih centara koje je Centralna obavetajna agencija (CIA)uspostavila u drugim zemljama, ponovni pregled vojnih suenja zaosumnjiene za terorizam, i zabrana surovih tehnika ispitivanja zatvorenika.32

U obrazloenju je istaknuto da e SAD nastaviti borbu protiv nasilja i terorizma,ali na nain koji je konsistentan sa amerikim vrednostima i idealima.

Dravna sekretarka Hilari Klinton je otpoela brojna putovanja sa ciljem

prikazivanja nove administracije kao kooperativnije i spremnije da ujestavove drugih. Klinton je prvo obila kljune zemlje u Aziji Japan,Indoneziju, Junu Koreju i Kinu, to je predstavljalo signal globalnijegfokusa novog predsednika, dok je prvu posetu Evropi uinio potpredsednikBajden ueem na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Imenovani suspecijalni izaslanici za Bliski istok, Avganistan i Pakistan, kao i za Sudan i zaklimatske promene.

PRODUENI RATOVI

U vezi sa kljunim vojno-politikim pitanjima ratovima u Iraku iAvganistanu ostvaren je fokus na situaciju u Avganistanu. Promovisana jetenja saradnja sa Pakistanom kao zemljom kljunom za borbu protiv Al Kaidei time eventualno pacifikovanje Avganistana, to je dovelo do nove kovaniceAf-Pak za sagledavanje meusobne povezanosti situacije u ove dve zemlje.Riard Holbruk, visoki diplomata u Klintonovoj administraciji, imenovan jespecijalnim izaslanikom. U prvom mesecu svog predsednikovanja Obama jedoneo odluku od slanju dodatnih 17.000 amerikih vojnika u ovu zemlju, kaopojaanje za postojee trupe od 33.000. Osmiljen je pristup koji nastoji da

integrie vojnu i civilnu dimenziju, udvostruavajui broj amerikih civila kojitreba da pomognu jaanju lokalnih upravljakih tela i ekonomskog razvoja,naroito u oblasti poljoprivrede.33 Obama se sastajao sa tamonjim

32 Primena ovih naredbi u meuvremenu se suoila sa brojnim problemima, naroitopovodom pitanja rasporeivanja gotovo 250 zatvorenika iz Gvantanamu, i odreenihpravnih neodumica.

33 Afghanistan: Politics, Elections, and Government Performance, October 1, 2009,Congressional Research Report RS21922, http://opencrs.com/document/RS21922/Pristupljeno 10. 10. 2009.


13/40

467


predsednicima na trojnim sastancima naglaavajui neophodnost partnerstva irazmene obavetajnih podataka, ali i potrebu podrke ekonomskom razvoju isuzbijanju korupcije.34 Meutim, Obama nije dobio oekivano poveanjetrupa za Avganistan od strane NATO saveznika, pa se odluivanje o ukupnojstrategiji rata u Avganistanu produilo se na vie meseci, postajui velikipolitiki rizik. Naime, iako je krajem marta objavljena jedna nova strategijarata prema Avganistanu koja je ukljuivala slanje dodatnih 21.000 trupa zaborbu protiv Al Kaide i talibana, i postavljen novi glavnokomandujui, generalStenli Mekristal, konsultacije su nastavljene i nisu rezultirale konanimdokumentom ni devet meseci nakon Obaminog preuzimanja vlasti (kada je

ovaj tekst zavren). Situacija je dodatno komplikovana neregularnou izborau Avganistanu koja je pokazala do koje mere je tamonja vlast nepouzdana inestabilna. Preporuka Mekristala je da se broj trupa i sredstava jo znaajnijepovea, jer je potrebno da se obezbede i odbrane delovi Avganistana kako bilokalno stanovnitvo bilo uvereno da su amerike trupe dovoljno nadmone daih zatite i time privueno na njihovu stranu obezbeujui obavetajne podatkei eventualno pridobijanje manjih grupa boraca da napuste talibane. U tomsmislu Mekristal je znatno smanjio dejstva iz vazduha u gue naseljenimpodrujima koja bi mogla voditi do kolateralnih rtava meu lokalnimcivilima, to je dodatni razlog za znatno poveanje peadije na terenu i prilinapromena u odnosu na veinu dosadanjih amerikih vojnih operacija. To jerizina strategija jer smanjuje korienje ogromne prednosti koju SAD imaju uvazduhu, a pojaava peadijske borbe, polazei od pretpostavke da e amerikaobuenost biti dovoljna kompenzacija za relativnu malobrojnost (u odnosu naveliinu zemlje) i slabije poznavanje terena, i da e uspeti da isteraju talibaneiz naseljenih oblasti u predele gde je mogue korisititi avijaciju.35

Zahtevano poveanje trupa izaziva nezadovoljstvo dela demokrata kojismatraju da Avganistan nije vredan toga, odnosno onih koji smatraju da seciljevi borbe u Avganistanu mogu suziti na antiteoristika dejstva i tako

izbei dodatna vojna i finansijska prenaprezanja, a naravno i onih kojiupozoravaju da se problem terorizma ne bi reio isterivanjem Al Kaide izAvganistana jer se njihove elije i onako mogu brzo formirati drugde.

34 Obamas remarks After the Trilateral Meeting with the U.S., Afghanistan, and Pakistan,May 2009; http://www.cfr.org/publication/19340/obamas_remarks_after_the_trilateral

_meeting_with _the_us_afghanistan_and_pakistan_may_2009.html. Pristupljeno 10.10. 2009.

35 George Friedman and Reva Bhalla, The U.S. Challenge in Afghanistan, Stratfor, 20.10. 2009. http://www.stratfor.com/weekly/20091020_us_challenge_afghanistan


14/40

468


Republikanci se meutim protive dezavuisanju preporuka Vojske smatrajuida je ona ovakvim Obaminim oklevanjem izloena produenoj neizvesnostiiako signalizira hitnost s obzirom na pogoranje situacije na terenu.Analitiari upozoravaju da kontradiktorne izjave Obaminih saradnika okoovog procesa tete stabilnosti civilno-vojnih odnosa.36 Istraivanja javnogmnjenja pokazuju veliki pad u odobravanju Obaminog pristupa Avganistanu:od 63% podrke u aprilu, na 45% sredinom oktobra; gotovo dve treineispitanih smatra da nema jasne strategije, a etiri petine da se moraju spreitisve frakcije talibana da dou na vlast, odnosno protive se redefinisanjuciljeva SAD u Avganistanu.37 Vano je imati u vidu da poveanje broja trupa

u Avganistanu i smanjenje uloge vojske u rekonstrukciji nisu znaajnapromena pojaanje za Avganistan je opredeljeno jo od strane DordaBua, a potrebu jaanja i koordinacije civilne dimenzije delovanja premadrugim zemljama tj. u intervencijama ministar odbrane Robert Gejts jezagovarao i u vreme prethodne administracije.38

Shodno predizbornom obeanju fokus SAD je pomeran sa Iraka, iz kogaje Obama u februaru 2009. najavio povlaenje borbenih trupa najkasnije dokraja avgusta 2010. godine, uz zadravanje jedinica za trening i savetovanjeirakih bezbednosnih snaga i onih koji e sprovoditi anti-teroristike

operacije. Amerike trupe povukle su se iz gradova krajem juna 2009.godine, bez veih posledica po bezbednost u Iraku. Ovde je prisutankontinuitet sa prethodnom administracijom. Naime, iako se Buovaadministracija javno protivila uspostavljanju rokova za povlaenje amerikihtrupa iz Iraka, ona je pri kraju svog mandata, posle gotovo dve godinepregovaranja sa vladom Iraka, novembra 2008. godine potpisalabezbednosni sporazum koji je uspostavio izvesne restrikcije u pogleduamerikih borbenih operacija u Iraku od 1. januara 2009. godine, i po komeje planirano povlaenje amerikih trupa iz gradova do 30. juna 2009, aostalih do 31. decembra 2011. godine.39 Sporazum je dozvoljavao da se

36 Peter Fever, Obamas military problem is getting worse,Foreign Policy website, 21.10. 2009. http://shadow.foreignpolicy.com/blog/2195.

37 Dan Balz and John Cohen, U.S. deeply split on troop increase for Afghan war; Lesssupport for Obama, Washington Post, October 21, 2009.

38 John J. Kruzel, Gates Highlights Role of Diplomacy, Development in U.S. ForeignPolicy, American Forces Press Service, Washington, July 16, 2008. Gejts je jediniBuov ministar koga je Obama zadrao.

39 Campbell Robertson and Stephen Farrell, Pact, Approved in Iraq, Sets Time for U.S.Pullout,New York Times, November 17, 2008.


15/40

469


ameriki vojnici mogu povui i ranije, ukoliko irake snage budu u stanju dapreuzmu odgovornosti za ostvarivanje bezbednosti, tako da je Obamapraktino samo pomerio rok povlaenja ovih trupa unapred. Obama semeutim nije izjasnio povodom duine boravka amerikih jedinica za treningi savetovanje irakih bezbednosnih snaga i onih koji e sprovoditi anti-teroristike operacije. Neki iraki zvaninici su i pre Obaminog dolaska navlast doputali mogunost da bezbednosni sporazum bude dopunjen tako tobi ovi instruktori ostali u Iraku i posle kraja 2011. godine,40 tako da pitanjepotpunog povlaenje amerikih vojnika iz Iraka jo nije reeno.

Obamina administracija je napustila korienje sintagmi rat protiv

terora i dugi rat koji je lansirao Dord Bu, a koje su strunjaci raznihprofila osporavali kao neprikladne. Njima se nije objanjavala prava prirodapretnji, impliciralo se da su Al Kaida i razliite druge anti-amerike ililokalne teroristike grupe deo jedinstvenog pokreta, a korienje ratneterminologije je prethodnoj administraciji posluilo i za suavanje odnosnokrenje ljudskih prava.41 Cinici bi zakljuili da je izmena terminologijetakorei jedina znaajna promena u odnosu nove administracije premaratovima u Iraku i Avganistanu.

KLJUNA PITANJA I ODNOSIMir na Bliskom istoku definisan je kao jedan od najvanijih ciljeva novog

amerikog predsednika u vie navrata. Ve u prvim danima nakon preuzimanjavlasti, Obama je imenovao specijalnog izaslanika za Bliski istok i obavezao seda e njegova administracija aktivno raditi na ostvarivanju trajnog mira radeina dogovoru o dve drave koje bezbedno ive jedna pored druge. Za razliku oddominantnog stava Buove administracije da su teroristiki napadi islamskihekstremista upereni na SAD s obzirom na ono to Amerika predstavlja u smisluvrednosti i naina ivota, Obama je skloniji da prihvati mogunost da su napadi

motivisani (i) konkretnim spoljnopolitikim potezima Vaingtona, naroitogotovo bezrezervnom podrkom Izraelu. To je kontekst za sagledavanje tvregstava u odnosu prema Izraelu. Obama i njegovi saradnici naime izriito traezaustavljanje izgradnje novih jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama kao

40 Robert H. Reid, US troops to stay in Iraqi cities after June, Associated Press,December 14, 2008.

41 Sve vie se koristi sintagma Overseas Contingency Operation. Scott Wilson and AlKamen, Global War On Terror Is Given New Name, Washington Post, March 25,2009; p. A04.


16/40

470


vanog i sutinskog dela sveobuhvatnih napora za ostvarivanje mira, ime setakoe pokuava podii kredibilitet Amerikanaca kao medijatora u izraelsko-palestinskom sporu.42 Ustanovljeno je da uprkos tumaenjima Netenjahuovevlade da je za razliku od nove administracije u Vaingtonu, vlada Dorda Buaimala razumevanje za irenje ovih naselja usled prirodnog proseca, niprethodna amerika administracija tako neto nikada nije podravala.43Obama je meutim otiao korak dalje osporavajui legitimitet izraelskihnaseobina na okupiranoj teritoriji i zahtevajui da Izrael potuje prava ilegitimne aspiracije Palestinaca za govornicom Ujedinjenih nacija, pozivajuiistovremeno Palestince da okonaju provociranje Izraela naglaavajui da je

vreme za mirovni proces na Bliskom istoku bez preduslova. Pri tome jeidentifikovao etiri kljuna problema: bezbednost, granice, izbeglice iJerusalim. U razgovorima sa predsednikom palestinskih vlasti MahmudomAbasom i izraelskim premijerom Bendaminom Netanjahuom, Obama jezakljuio da ima napretka u jaanju bezbednosti i olakavanju slobodekretanja, usled ega je dolo do ekonomskog rasta na Zapadnoj obali, ali jezahtevao vei pomak. Ameriki ambasador u UN Suzan Rajs (Susan Rice), jeu Jerusalimu izjavila da svi moraju odluiti da li su ozbiljno za mir, ili samo nareima, te da biti ozbiljan znai preuzeti rizik.44

U odnosima sa Kinom, prioritetna je saradnja na suzbijanju ekonomskekrize, ali je ona znaajna i na brojnim drugim poljima. Dva predsednika su ve1. aprila dogovorili uspostavaljanje Ameriko-kineskog stratekog iekonomskog dijaloga i zajedniki rad na izgradnji sveobuhvatnih pozitivnihodnosa. Dogovoreno je produbljenje uzajamno korisne saradnje u svimoblastima, a pored ekonomije i trgovine, posebno su apostrofiranikontraterorizam, sprovoenje zakona, nauka i tehnologija, obrazovanje,kultura i zdravstvo.45 Kina je znaajna u delovanju na Severnu Koreju, a

42 Videti npr. Daniel Dombey, Clinton clashes with Israelis over settlers, FinancialTimes, June 18, 2009

43 To je ustvrdila Hilari Klinton nakon uvida u relevantnu dokumentaciju. U tekstuamerikog ambasadora u Izraelu 2001-2005 Danijela Kurtzera objavljenom uVoington postu naglaava se da je tako neto bilo uneto u neke radne verzije (draftove),ali da o tome nikada nije postignut dogovor.

44 Mideast Peace Requres Taking Risks, Rice Tells Israelis, 22 October 2009, http://www.america.gov/st/peacesec-english/2009/October/20091022113256esnamfuak0.5249445.html&distid=ucs Pristupljeno 23. 10. 2009.

45 U.S.-China Strategic and Economic Dialogue, detaljnije u zajednikoj izjavi poslesssastanka dva predsednika dostupnoj na http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Statement-On-Bilateral-Meeting-With-President-Hu-Of-China/ Pristupljeno 21. 10.


17/40

471


ameriki predsednik je traio i da Kina uestvuje u pritisku na vladu Sudanapovodom situacije u Darfuru, naroito povodom proterivanja humanitarnihradnika od strane vlade Sudana.46 Obama je naglasio i potrebu podizanja nivoai uestalosti ameriko-kineskog vojno-vojnog dijaloga kako bi se izbegliincidenti u budunosti.47 Kina je prekinula vojni dijalog sa SAD 2008. nakonto su one prodale oruje Tajvanu u vrednosti od 6,5 milijardi dolara, ali su oviodnosi sa dolaskom Obamine administracije popravljeni, ukljuujui i dolazakvisoke vojne delegacije Kine u Vaington krajem oktobra.

Obama je u predizbornoj kampanji najavljivao spremnost za bilateralnerazgovore licem u lice i sa Iranom i Severnom Korejom da bi se razreile

produene tenzije u vezi sa nuklearnim programima ove dve drave,naglaavajui i u svom inauguralnom govoru spremnost da prui rukuzemljama koje su voljne da otvore pesnicu. Razvoj dogaaja u ove dve zemljemeutim nuklearni i balistiki testovi u Severnoj Koreji, sumnjivi izbori iupotrebe sile prema mirnim demonstrantima u Iranu, uz nastavljanje razvojatamonjeg nuklearnog programa, predstavljaju izazov Obaminim naporima. Idok su uprkos prekida pregovora o nuklearnom razoruanju u aprilu zakomunikaciju sa Pjongjangom vrata ipak odkrinuta iznenadnom posetombiveg predsednika Bila Klintona u humanitarnoj misiji oslobaanja dve

zatvorene amerike novinarke, te je nagovetena i mogunost odlaska visokogamerikog diplomate u Pjongjang kako bi se podstaklo obnavljanje pregovorapre kraja godine, situacija sa suenjima demonstrantima i naroitonovootkrivenom lokacijom za obogaivanje uranijuma u Iranu dodatno sekomplikuje. Obama je na samitu G-20 krajem septembra nastupio otrozahtevajui da se Iran brzo opravda i otvori novootkrivenu lokaciju zameunarodnu inspekciju, ne iskljuujui vojnu akciju u sluaju iranskogodbijanja. Pitanje je meutim koliko je ova pretnja ozbiljna s obzirom na

2009. Kako su tekuca globalna kriza i ekonomski odnosi SAD i Kine velike zasebneteme, one u ovom radu nee biti analizirane. Iz istih razloga ne analiziraju se ni stavovinovog predsednika SAD o pitanjima energetske bezbednosti i klimatskih promena.

46 Caren Bohan and Paul Eckert, Obama, Chinas Yang urge steps on world economy,Reuters, March 12, 2009. Okonanje krize u Darfuru i osiguravanje dugoronestabilnosti Sudana navodi se meu Obaminim spoljnopolitikim prioritetima. On je

posetio nekoliko afrikih zemalja u julu, ali se njegova politika prema Africi u ovomradu nee obrazlagati zbog ogranienosti prostora.

47 Direktan povod je bio incident u Junom kineskom moru povodom ulaska plovilaamerike mornarice u kineske teritorijalna vode (prema tumaenju kineske strane)

poetkom marta 2009.


18/40

472


regionalne okolnosti, poevi od dva velika rata koje SAD ve dugo vode a naije pogoranje Iran moe imati veliki uticaj, kao i na cenu nafte, pa doproblema dobijanja preciznih obavetajnih podataka iz Irana i postizanja efektajaanja sada uzdrmanog reima.48 Diplomatija je za sada ipak na delu,ukljuujui znaajne pregovore u vajcarskoj, i postizanje naelne saglasnostiIrana da dozvoli inspekciju UN. Meutim, poseta ministra spoljnih poslovaIrana Vaingtonu dok se krv demonstranata jo nije osuila izazvala je brojnereakcije u SAD, ukljuujui zakljuak o katastrofalnoj spoljnoj politici koju jeObamina administracija izabrala.49 Istovremeno, teroristiki napadorganizacije Dundolah iz june pogranine provincije Sistan-Baludistan koja

tvrdi da se bori za prava sunitske manjine na Iransku Revolucionarnu Gardu18. oktobra, u kome je nastradalo vie od 50 a ranjeno vie od 150 osoba,poveao je podozrenje Teherana prvenstveno prema Pakistanu, a zatim i premaSAD i Velikoj Britaniji, to moe nagovetavati dalje komplikovanje situacijeu regionu. Ovo tim pre to predlog nainjen od strane efa agencije UN zaatomsku energiju (IAEA) El Baradeja da se 80% uranijuma koje Iranobogauje posle prve faze alje na dodatno obogaivanje u Rusiju i zatimFrancusku, kao mera izgradnje poverenja s obzirom na sumnje Zapada da sezalihe uranijuma koriste za izradu atomskog oruja, Iran jo nije prihvatio (do

trenutka predaje ovog rada). Uspeh ovih pregovora predstavljao bizadovoljavajue reenje za Obaminu administraciju s obzirom da jo uvek nijesasvim jasno u kojoj meri bi postojala saglasnost za uvoenje sveobuhvatnihsankcija protiv Irana, prvenstveno od strane Rusije.50

Rusija je kljuni akter ne samo u pogledu meunarodne akcije premaIranu, odnosno Obaminog plana da sprei ovu zemlju da razvije nuklearnooruje, nego i njegovog prioritetnog ireg nastojanja da globalno smanjikoliinu nuklearnog naoruanja u opticaju budui da Rusija i SAD zajedno

48 Richard N. Haass, A Different Regime Change in Iran, Op-Ed, Financial Times,October 13, 2009.

49 Elliot Abrams, Detenete and the Bunker, Weekly Standard, October 12, 2009,dostupno na http://www.cfr.org/publication/20347/; pristupljeno 23. 10. 2009.

50 Ruski predsednik Medvedev pozvao je Iran da demonstrira dobre namere i maksimalnusaradnju sa IAEA na konferenciji za novinare tokom sastanka G-20 u Pitsburgu, iotvorio vrata za mogue sankcije na sastanku sa Obamom 24. 09. 2009. Zanimljivo jeda je nevladina organizacija EastWest Institute u duem periodu organizovalakonsultacije amerikih i ruskih naunika o Iranu to je rezultiralo objavljivanjemzajednike procene pretnji. Dostupno na: www.ewi.info/groundbreaking-us-russia-

joint-threat-assessment-iran-0. Pristupljeno 29. 10. 2009.


19/40

473


poseduju vie od 90% ukupnog nuklearnog naoruanja. Obama je 5. aprila uPragu predstavio ambicioznu strategiju predlaui mere za smanjenje i svremenom eliminaciju nuklearnih arsenala, ratifikaciju Sveobuhvatnogugovora o zabrani nuklearnih probi, zavretak ugovora o nuklearnommaterijalu, zaustavljanje irenje proliferacije na drave koje do sada nisuposedovale ovo naoruanje, i spreavanje terorista da dou u posednuklearnog oruja ili materijala. Predsednici Obama i Medvedev 1. apriladogovorili su rad na novom, sveobuhvatnom ugovoru o smanjivanju iograniavanju stratekog ofanzivnog oruja koji bi zamenio postojeiUgovor o smanjenju stratekog oruja (START) koji istie 5. decembra.

Usledilo je potpisivanje zajednike izjave 6. jula o smanjenju bojevih glavana 1500-1750 a njihovih nosaa na 500-1100, u odnosu na ranije limite od2200 odnosno 1600. Dogovoreno je i da novi ugovor ukljui mereverifikacije, i da njime bude demonstrirano vostvo Rusije i SAD u jaanjuglobalnog ugovora o zabrani proliferacije.51 Meutim, ovo su prvi koracibudui da postoji niz povezanih pitanja koja treba da budu usaglaena, i da jejo nejasno da li e dogovor biti postignut pre isticanja START I, on bitiproduen do postizanja dogovora, ili e se dopustiti da START I istekne. Obestrane e takoe biti pod pritiskom monih lobija iji je interes odranjeogromnih budetskih izdvajanja u ove svrhe. Obama je naoruan i brojnimpreporukama strunjaka kao to je izvetaj Kongresne komisije o stratekompozicioniranju SAD u kome se trai da dogovor bude skroman ali postignutpre 5. decembra, a da odbrana od ogranienih dugoronih regionalnih pretnjina tom planu kao to su nuklearni programi Severne Koreje i Irana, treba daizbegne davanje preteksta Rusiji i Kini da poveaju strateke pretnje premaSAD ili saveznicima.52

U direktnoj vezi sa Iranom i sa odbranom od nuklearnog oruja je iObamina odluka koja za sada predstavlja najveu konkretnu promenuamerike spoljne i bezbednosne politike: sredinom septembra objavljeno

odustajanje od stacionarnih protivraketnih i radarskih sistema koje jepredsednik Bu nameravao da postavi u Poljskoj i ekoj. Prethodnaadministracija je tvrdila da oni treba da zatite Evropu i istonu obalu

51 The Joint Understanding for the START Follow-on Treaty, Office of the PressSecretary, White House, July 6, 2009.

52 Congressional Commission on the Streategic Posture of the United States, William J.Perry, Cahirman, James R. Schlesinger, Vice-Chairman, May 6, 2009. Dostupan na:http://www.usip.org/newsroom/news/congressional-commission-the-strategic-posture-the-united -states-issues-final-report


20/40

474


Amerike od iranskih raketa, ali je ovakav plan u Ruskoj Federaciji tumaenkao uperen protiv nje budui da su se amerike rakete presretai ukontejnerima predviene za postavljanje u Poljskoj mogle lako zameniti saofanzivnim projektilima kojima do Moskve treba samo tri minuta leta.Obamino obrazloenje je da je pronaen efikasniji i inteligentniji nainzatite, poto je procenjeno da Iran nije toliko napredovao u savladavanjutehnologije dalekometnih, interkontinentalnih raketa, ve je mnogouspeniji u proizvodnji projektila kratkog i srednjeg dometa. Odbrana e sestoga zasnivati na programu koji je sveobuhvatniji, koristi proverenu iekonominiju tehnologiju, a sto konkretno verovatno znai da e se

koristiti manje SM-3 rakete na brodovima este flote u Mediteranu, apotom negde na jugu Evrope ili Turskoj. Iako Obamina administracijaporie da ova odluka ima veze sa Rusijom, ukljuujui izjavepotpredsednika Bajdena na oktobarskoj turneji po Evropi Poljskoj,ekoj i Rumuniji, ona se svakako tumai kao nastojanje da se obezbedikooprativnost Rusije u obuzdavanju Teherana, saradnja u oblastinuklearnog naoruanja, politike prema Avganistanu pa i Severnoj Koreji, ublizini ije granice je Rusija rasporedila sistem S-300. Rusija je odgovorilaotkazivanjem planiranog postavljanja balistikih raketa kratkog dometa u

Kaljiningradu. Time je definitivno prekinuto pogoranje ameriko-ruskihodnosa koji su bili u silaznoj liniji od tzv. obojenih revolucija u post-sovjetskom prostoru kulminirajui ruskom intervencijom u Gruziji avgusta2008. godine. Promena u Vaingtonu prethodno je ve rezultiralasporazumom o poveanju tranzita amerikih vojnih nabavki neophodnih uAvganistanu preko ruske teritorije, ukljuujui i prelet vojnih aviona, iponovnom uspostavljanju vojno-vojnih odnosa.

To meutim ne znai da su sve nedoumice oko resetovanje odnosa saRusijom fraze dovoljno neodreene da se moe tumaiti i kao vraanje

tamo gde ste bili (a Rusija svakako ne eli da se vraa u devedesete), i kaopostavljanje novog poetka. Elemente politike toplo-hladno unose otrijaretorika prema Rusiji potpredsednika Bajdena tokom poseta Gruziji iUkrajini i u nekim intervjuima, i komentari premijera Putina poput onog uPekingu o potrebi da Rusija i Kina budu snage stabilizacije u odnosu nakolege koji su usijane glave. Jo je nejasno je da li e se odnosno u kojojmeri e se Obamina administracija suzdravati od irenja svog uticaja unekadanjim sovjetskim republikama, posebno Ukrajini, Kavkazu,Centralnoj Aziji, Moldaviji. Takoe, veliko pitanje je kako e se razvijati


21/40

475


odnosi na planu energetske bezbednosti, gde je indikativna injenica da jeStejt Dipartment imenovao posebnog izaslanika za evroazijsku energiju.53

MULTILATERALIZAM I INTERVENCIONIZAM

Odustajanje od raketnog tita u Evropi i ameriko-ruski odnosi imajuznaajne posledice po odnose SAD sa Evropskom unijom (EU) i NATO.Usled utiska da Obama nastoji da zadovolji ruske ambicije na neometaniuticaj u post-sovjetskom prostoru i ostavi po strani pitanje ljudskih sloboda idemokratije, nejedinstvo u EU oko politike prema Rusiji moe biti pojaano.

Veliko razoarenje Poljske povodom odustajanja od postavljanja raketnogtita na njenoj teritoriji (koji po svojoj nameni ni bi ni na koji nain doprineoveoj bezbednosti Poljske ali bi znaio da e Amerikanci uiniti sve da gazatite a time i poljsku teritoriju), pokazuje koliko pojedine evropske nacijenemaju poverenja u bezbednosnu strukturu NATO. Posebnu dimenziju utekuem procesu redefinisanja strategije NATO daje izjava njegovoggeneralnoj sekretara Andresa Fog Rasmunsena od 18. septembra kojompoziva na novi poetak odnosa sa Rusijom jer saradnja NATO-Rusija nijestvar izbora nego neophodna. On je predloio fokus na osnaenje politikesaradnje, oivljavanje Saveta NATORusija i sprovoenje zajednikogpregleda novih bezbednosnih izazova, odnosno na zajednike interese, jer biautentini novi poetak u odnosima bio u obostranom interesu i u interesuitave meunarodne zajednice.54 Ovakav pristup, koji se dobrim delomsmatra posledicom delovanja Obamine administracije, ilustruje do koje merese razlikuju poimanja o stratekoj ulozi Alijanse: SAD NATO vide kaosredstvo za delovanje protiv globalnih bezbednosnih izazova, neke zapadno-evropske lanice kao sredstvo za stabilizovanje Evrope i korak u irenju EU,a mnoge centralno i istono evropske zemlje kao branu potencijalnoj obnovi

53 6. aprila 2009, Richard L. Morningstar, the Secretary of States Special Envoy forEurasian Energy. Svoje ciljeve on je na konferenicji Turkey, Russia and RegionalEnergy Strategies opisao kao podsticanje razvoja novih resursa, pomo Evropi unjenom naporima da ostvari energetsku bezbednost, i pomo kaspijskim icentralnoazijskim zemljama da nau nove rute, odnosno da slua, utvrdi zajednikeinterese i olaava dijalog. On se pozvao na izriito Obamino odbacivanje nekakvenove Velike igre u Centralnoj Aziji. Izlaganje u Brukings institutu, Vaington, 15.07. 2009.

54 Secretary General proposes a new beginning in NATORussia realtions, 18 September2009. http://www.nato.int/cps/en/SID-56D99ED0-BB98E7B5/natolive/news_57631.htm? Pristupljeno 02. 10. 2009.


22/40

476


pretnji od strane Rusije.55 Za razliku od perioda Hladnog rata, u vremenuraznovrsnih pretnji NATO vie nema ranije jedinstvo i solidarnost, a za SADje posebno razoaravajue razmimoilaenje u pogledu procene prirode ihitnosti operacija u Avganistanu, odnosno razliitim doprinosima njenomodvijanju i nejednakoj podeli tereta. Istovremeno one nastoje da obrazloe isvojoj i evropskoj javnosti da je pitanje lanstva Ukrajine i Gruzije u NATOpotrebno odloiti i uiniti sve to je mogue kako bi se Rusija ukljuila upost-hladnoratovski sistem bezbednosti u Evropi.56

Uprkos velikom zadovoljstvu Evrope zbog Obaminog dolaska na vlast,njegova ofanziva arma je za sada proizvela tople rei i dodelu Nobelovenagrade za mir, ali ne i mnogo koncesija. Evropljani su odbili da poaljuznaajniji broj novih vojnika u Avganistan i da stimuliu svoje ekonomijeonoliko koliko bi Amerika elela. Takav odnos je mogu ne samo zbogpomenutog razliitog vienja pretnji, nego i zbog nespremnosti mnogihamerikih saveznika za optereivanje poveanim vojnim izdacima, i navikenekih aktera da se vercuju tj. koriste ameriki angaman bez podnoenjatereta (eng. free ride).57 ak i povodom dodele Nobelove nagrade za mirObami (od strane norvekih politiara), meu komentarima u SAD bilo jeprocene da je ona posledica ne samo toga to Evropljani vole Obamu jer je

obeao da e se konsultovati sa njima, nego to su izmatali da on nee bitivoljan da ulazi u nepotrebne rizike koji bi pred njih postavljali neke novezahteve, odnosno da e ih ostaviti da na miru uivaju u svom udobnomprosperitetu.58 Obama meutim stavlja do znanja da multilateralizam znaine samo sluanje ostalih aktera, nego i znaajan doprinos u vidu snaga inovca za delovanje u meunarodnim procesima. Oni koji su obiajavali daosuuju Ameriku to deluje samostalno, ne mogu sada stajati sa strane i

55 Timo Noetzel and Nejmain Schreer, Does a multi-tier NATO matter? The Atlanticpeace and the process of strategic change,International Affaris, Vol. 85, No. 2 (2009),pp. 211-216

56 Videti na primer: Charles A. Kupchan, NATO: A Strategic Concept for TranslanticSecurity, Statement before the Foreign Relations Committee, US Senate, October22, 2009.

57 Andrew F. Krepinevich, The Pentagpns Wasting Assets, Foreign Affaris, July-Avgust 2009, pp. 18-23.

58 George Friedman, Nobel Geopolitics, Stratfor, October 12, 2009; dostupno nahttp://www.stratfor.com/weekly/20091012_nobel_geopolitics?utm_source=GWeeklyS&utm_medium=email&utm_campaign=091012&utm_content=readmore;

pristupljeno 12. 10. 2009.


23/40

477


ekati da Amerika sama rei sve svetske probleme, izjavio je predGeneralnom skuptinom Ujedinjenih nacija (UN). Pozivajui naodgovornost i liderstvo, Obama je podvukao zajedniku sudbinu,nezadovoljstvostatus quo, nadu i potrebu za promenom, kao i etiri prioritetaza svetsku zajednicu: mir na Bliskom istoku i drugde, smanjenje nuklearnognaoruanja, ouvanje ivotne okoline i oivljavanje globalnih ekonomskihmogunosti, ukljuujui iskorenjivanje ekstremnog siromatva. On jeapelovao na ostale aktere da se pridrue njegovim naporima u reavanjuglobalnih izazova nastojei da odagna skepticizam i nepoverenje koji sukarakterisali pristup njegovog prethodnika i oznaio novu eru u odnosima

SAD sa drugim nacijama.59Imajui u vidu i da su SAD otplatile dugovanja prema UN i uzele uee

u Savetu za ljudska prava (UN Human Right Council), da su kljuneObamine spoljnopolitike saradnice pozitivno govorile o mogunosti da seSAD u nekom trenutku ukljue u mirovne operacije UN (ambasador SuzanRajs) odnosno izrazile aljenje to SAD nije pristupila Meunarodnomkrivinom sudu (dravni sekretar Hilari Klinton, International CriminalCourt), inicijalno delovanje Obamine administracije prema Ujedinjenimnacijama predstavlja znaajnu promenu u odnosu na Buovu eru, kada su UN

smatrane nepotrebnom smetnjom kojoj su samo povremeno i nevoljno nareima iskazivali uvaavanje. No na kakav nain e amerika administracijau praksi delovati u skladu sa neprestanim Obaminim naglaavanjem globalnepovezanosti, naroito sudbine SAD i zemalja u razvoju, bie mogueprocenjivati na osnovu konkretnih poteza vezanih za intervencionistikupolitiku, odnos prema meunarodnom pravu i normama, i eventualnereforme institucija preko kojih se sprovodi globalna koordinacija iliupravljanje procesima.

Obamino predstavljanje sopstvene spoljne politike kao pragmatine

podrazumevalo je naputanje Buovog pristupa prema jednom brojunedemokratskih reima, gde se na razne naine, od podrke opoziciji pazakljuno sa vojnom intervencijom SAD, aktivno radilo na njihovomruenju. Obama je nesklonost ka ovakvom pristupu demonstrirao u nekolikosvojih nastupa, ukljuujui i najznaajniji govor u Kairu u junu kojim jeapelovao na novi poetak u odnosima Islamskog sveta sa SAD zasnovan na

59 Govor dostupan na http://www.huffingtonpost.com/2009/09/23/obama-un-speech-text_n_296017.html Kritika SAD kao glavnog uzronika ova etiri problema kodGodfrey Hodgson, Barack Obamas great test, OpenDemocracy, September 30, 2009.


24/40

478


zajednikim interesima uzajamnom potovanju. Kao dodatan signal Iranu upravcu prihvatanja tamonjeg reima shvaeno je Obamino korienje punogzvaninog imena: Islamska Republika Iran.60 Obamina administracija jepoziv za razgovore prenela i na novu vladu Irana, bez obzira na sumnje onjenoj legitimnosti i tretman prema demonstrantima, i ograniila se naformulaciju da SAD smatraju da vlada Irana treba da saslua Irance koji traesvoja prava i odgovori na njihove zahteve.61 Obama je napustio Buovupolitiku prekida svih veza sa vojnom huntom u Mijanmaru (Burmi) te edirektni razgovori pomonika dravnog sekretara za Aziju Kurta Kempela satamonjim zvaninicima, zapoeti u vreme Generalne skuptine UN u

septembru, biti praeni njegovom posetom Burmi. Motivacija je: saznati vieo namerama vostva ove duboko izolovane zemlje (o kojoj, premaKepmelovoj izjavi, sada znaju manje nego o Severnoj Koreji) i ostvaritiuticaj meu tamonjim stanovnitvom, uprkos kritikama da se time dajelegitimitet tamonjem reimu poznatom po velikom krenju ljudskih prava idemokratskih sloboda.62

Kako je obeao u predizbornoj kampanji, Obama je podigao restrikcijena putovanje i slanje novca na Kubu sa kojom su SAD prekinule diplomatskeodnose 1960. godine istrajavajui na ekonomskom embragu od 1962.godine.63 Predsednik SAD je izjavio na samitu lidera latinske Amerike iKariba da SAD nastoje na novom poetku u odnosima sa Kubom, ijednakom partnerstvu sa svim dravama ovog regiona kako bi radili nakljunim zajednikim izazovima ekonomskog rasta i jednakosti, energetskoji klimatskoj budunosti, i bezbednosti graana i itavog regiona.64

60 Internet: http://www.cfr.org/publication/19564/obamas_speech_in_cairo_egypt_june_2009.html

61 Videti npr. intervju Hilari Klinton za NBC, Nairobi, August 5, 2009. U intervjuu FariduZakariji Klintonova je naglasila da presednik Obama i ona nisu imali iluzija i pre izborau Iranu oko mogunosti da doe do argaovanja kakvo ele. Interview for CCN,

Nairobi, August 6, 2009, transkipti dostupni u U.S. Department of State Weekly Digest,9 August 2009.

62 Myanmars Suu Kyi supports US policy of engagement,Associated Press, October30, 2009

63 Dravni sekretar Hilari Klinton je izjavila da se dotadanja politika SAD prema Kubipokazala neuspenom, na ta je usledila izjava predsednika Raula Kastra da je spremanda razgovara o svemu, ukljuujui ljudska prava, politike zatvorenike i slobodu tampe.

64 Videti: Restoring American Leadership in Latin America na internet prezentacijispoljne politike predsednika Obame http://www.whitehouse.gov/issues/foreign-policy/

pristupljeno 22. 10. 2009.


25/40

479


Partnerstvo je meutim u izvesnoj meri stavljeno na probu svrgavanjemdemokratski izabranog predsednika Hondurasa Zelaje od strane tamonjevojske krajem juna. Latinoamerike zemlje, mnoge od njih svojevremenotakoe rtve vojne diktature, osudile su ovakav postupak, a injenica da jeZelaja ukljuio Honduras u grupu Karipskih i latinoamerikih zemalja kojapod vostvom agilnog predsednika Venecuele avesa nastoji da suzbijeuticaj SAD, posluila je kao potvrda avesovih tvrdnji da desniari u ovomregionu, potpomognuti SAD, nee tolerisati leviarske vlade. Obaminaadministracija je zadrala ambasadora u Hondurasu, izbegla da razvojdogaaja nazove vojnim puem, i uprkos svom snanom uticaju u ovojzemlji nije pomogla povratak Zelaje na vlast. Time je umesto talasaunapreenja saradnje SAD sa Latinskom Amerikom, ovaj region postaosvojevrsno poprite sukoba oko osnovnih vrednosti za koje se SAD zalau.65

Obama je meutim izjavio da ne moe pritisunuti dugme i vratiti Zelaju navlast, te da je ironija da oni koji su ranije tvrdili da se SAD previe mea udeavanja u Latinskoj Americi, sada kritikuju nedovoljno meanje SAD uovaj sluaj.66

Sve evidentnija je tako namera SAD da se ne uputa u nasilne promene

reima po Buovom modelu,67

ve da sarauje sa svim meunarodnimakterima. Za vreme Dorda Bua i neokonzervativaca polazilo se od toga daSAD mora aktivno da prisiljava razliite delove sveta da rade prave stvari, dase menjaju, rue reime. To je dovodilo do podela u raznim regionima jer sestalno biralo ko su prijatelji a ko neprijatelji, ko e biti predmet invazije a kopomaga u tome, i to je sve zapravo pravilo regione manje sposobnim dasami reavaju svoje probleme. Izgleda da je Obamina administracijarazumela da ako elite stabilan region, morate nai nain da zemlje unjegovom okviru sarauju, otkloniti prepreke koje stoje na putu njihove

65 U Kongresu je po ovom pitanju dolo do podela po stranakoj liniji, i do blokade dvavana imenovanja za Latinsku Ameriku. Vie u: Michael Shifer, Obamas HondurasProblem The United States and Latin America After the Coup, Foreign Affairs,August 24, 2009, http://www.foreignaffairs.com/articles/65389/michael-shifter/obamas-honduras-problem, pristupljeno 09. 09. 2009.

66 Amerika diplomatija se meutim kasnije anagaovala na pronalaenju reenja,zajedno sa Organizacijom amerikih zemalja, te se reenje krize u Hondurasu oekujekrajem novembra.

67 Lee H. Hamilton, Americas Defensive Strategy, Woodrow Wilson Center, June 1st,2009.


26/40

480


saradnje, a ne stvarati nove. To je zaista preokret u amerikoj analizi, ako sena tome bude istrajalo.68

Jedan od pokazatelja u pogledu modaliteta amerikog intervencionizmapod Obaminom administracijom, odnosno njene eventualne uzdranosti utom pogledu, moe biti i njeno budue delovanje na Balkanu. PotpredsednikSAD Dozef Bajden je u maju posetio Sarajevo, Beograd i Pritinu, iObamin esto isticani pristup odnosima sa drugim akterima: fokusiranje napitanja od zajednikog interesa o kojima se moe postii saglasnost, aostavljanje po strani onih spornih, posebno podvukao u Beogradu.69

Bajdenova poseta bila je s jedne strane potvrda znaaja politike SAD na

Balkanu, a sa druge posledica zabrinutosti Vaingtona zbog sporog napretkaregiona. Ameriki prioriteti na Balkanu su dalje uvrivanje Bosne iHercegovine kao drave, kao i nezavisnog Kosova projekata prethodneadministracije Demokrata oko kojih u politikom establimentu SAD postojikonsenzus. Budui da je Evropska unija suoena sa ozbiljnim tekoama usvom nastojanju da oblikuje demokratski preobraaj Kosova i osposobi BIHza samostalni opstanak, taj ameriki potez je delovao kao kritika na raunneefikasnosti EU.70 Kako Bajdenova upozorenja BiH nisu urodila plodom,ameriki diplomata veoma visokog ranga Dejms Stajnberg, zamenik

68 Alyson Bailes, ekspert za evroatlantske bezbednosne odnose; razgovor sa autorkom rada.

69 Ova poseta, 15 meseci nakon paljenja ambasade SAD u Beogradu, predstavljala jeznak poboljsanja srpsko-amerikih odnosa, ali je pitanje u kojoj meri je bila praena

potezima koji su oekivani u Vaingtonu. Ostavljajui po strani problem statusaKosova i eventualnog ulanjenja u NATO, poznavaoci bilateralih odnosa navodeelemente kao to su izostanak pritiska na srpske strukture bezbednosti angaovane naKosovu da sarauju u pravcu donoenja pravosnane osude u sluaju ubistva amerikihdravljana brae Bitii, izostanak procesa Miladinu Kovaeviu koji je ustupljensrpskom pravosuu, do uznemirenosti nekih krugova u SAD najavom osnivanja centraza delovanje u vanrednim situacijama u Niu u sradnji MUP Srbije i ruskog

ministarstva za vanredne situacije koje se smatra izrazito militarizovanim, a time icentar percipira kao ruska vojna baza koja treba da parira Bondstilu. U pogledu ovogposlednjeg videti: Vladimir Socor, Medvedev Exploits Past-Oriented Nationalism inBelgrade, Eurasia Daily Monitor, The Jamestown Foundation, October 27, 2009;dostupno 27. 10. 2009. na: http://www.jamestown.org/single/?no_cache=1&tx_ttnews%5Btt_news%5D=35654&tx_ttnews%5BbackPid%5D=7&cHash=fa69e1104d

Situacija e verovatno biti jasnija nakon planirane posete srpskog ministra odbraneVaingtonu krajem novembra, kada e se videti da li e se uspena vojno-vojnasaradnja nastaviti uzlaznom linijom.

70 Duan Relji, Zapadni Balkan u trouglu SAD-EU-Rusija, Meunarodna politika,Vol. LX, br. 1134 (april-jun 2009), str. 17-25.


27/40

481


dravnog sekretara SAD je, zajedno sa Karlom Biltom, ministrom spoljnihposlova vedske, predsedavajue EU vodio razgovore sa kljunimakterima BiH u tzv. Butmirskim pregovorima sredinom oktobra i predstaviopredlog izmena politikog sistema u BiH u pravcu poboljanja njegoveefikasnosti, odnosno izvesne revizija Dejtonsko-pariskog mirovnogugovora.71 Dalji tok ovih razgovora stepen podsticanja domaih aktera dadou do kompromisa odnosno nivo uslovljavanja i nametanja gotovihreenja bie ilustracija mere promene amerikog stila voenja spoljnepolitike prema malim dravama za koje imaju interes.

Na irem planu, Obamino naelno prihvatanje kompleksne

meuzavisnosti na globalnom nivou, podrka zajednikom radu imultilateralnim akterima, bie jasniji ponajpre u odnosu premauspostavljanju novog globalnog sistema na planu ekonomije. Konkretno,pitanja kao to su stav Obamine administracije o eventualnoj promeniodluivanja u Meunarodnom monetarnom fondu (gde SAD praktino imaveto), i naroito odnos prema G-20 da li e rad ove grupe biti kratkog daha,limitiran samo na okonanje tekue ekonomske krize, ili e njeni samitipostati platforma za rad na drugim kljunim globalnim problemima i timesredstvo za postizanje novih globalnih ekonomskih aranmana pa i korakprema reformi globalne uprave (eng. global governance)?72 Uz to, odnosprema meunarodnom pravu, makar i u vidu inicijativa za njegove izmene,pokazae u kojoj meri e Obamina Amerika insistirati na svojoj posebnosti,odnosno da li je Obama zaista spreman da radi na uspostavi okvira za novimultilateralni poredak, ili se radi o retorici iji je smisao da uvrsti amerikovostvo, dok e ono i nadalje zapravo podrazumevati slobodne ruke zaarbitrarno delovanje.

Vano je meutim napomenuti da u SAD vlada ogroman skepticizamprema mogunostima i dometima multilateralnih organizacija, pre svegaprema Ujedinjenim nacijama sa vie od 190 lanova. Nedavno je glavni

urednik uticajnog asopisa Spoljna politika (eng.Foreign Policy) podsetio daje praktino od ranih 90-ih, kada je znatno poveana potreba za zajednikimdelovanjem drava na reavanju brojnih globalnih problema, zapravo veinamultilateralnih inicijativa propadala, a i kod onih koje su dogovorene, rokovi

71 Prema nezvaninim izvorima iz zemlje predsedavajue EU, inicijator ovog procesa iukljuivanja SAD je vedski ministar Karl Bilt.

72 O ovom poslednjem videti: Colin I. Bradford and Johannes F. Linn, Is G-20 Summita Step Toward a New Global Economic Order?, Brooking Policy Brief Series, No.170, October 29, 2009.


28/40

482


nisu potovani, finansijska i druga obeanja nisu ispunjavana, sprovoenje jedovoeno u pitanje73 Stoga je po njemu jedini efikasan nain reavanjagoruih globalnih problema pronalaenje najmanjeg mogueg maginogbroja zemalja koje su najrelevantnije za konkretan problem, od ekonomijepreko proliferacije do emisije gasova, a koji je realno obino oko 20drava.74 Istovremeno, Obamin kosmopolitski pristup diplomatiji, stalnopozivanje na zajednike interese i namera da gradi koalicije sa zemljamaheterogenih vrednosnih sistema, dovelo je do ironinog poreenja saMeternikom. Po ovom tumaenju, lako je koordinirati akcija zemalja koje suve imale zajedniki cilj (u sluaju Meternika koalicija tokom ratova sa

Napoleonom 1803-1815, kod G-20 dranje pod kontrolom ekonomskekrize), ali takav stil diplomatije ne moe stvoriti zajednike ciljeve tamo gdeoni ne postoje, a insistiranjem na stabilnosti moe se prevideti prilika zadinamiku promenu.75

ORGANIZACIONE I FINANSIJSKE PROMENE I PROBLEMI

U proceni mogunosti za promene spoljne politike SAD vano je uzeti uobzir ne samo ogranienja koja svojim (ne)delovanjem nameu drugimeunarodni akteri, nego i ona koja izviru iz unutranjih odnosa i

funkcionisanja institucija unutar SAD. Obama mora u izvesnoj meri dapregovara o voenju spoljanje politike sa Kongresom koji odluuje obudetu, esto je prvenstveno zaokupljen domaim problemima, njegovilanovi su veoma samostalni, imaju raznolike prioritete, posebne interese iraznovrsne predizborne agende. Dobar primer je formulisanja budetskogzahteva administracije u kome se traila promena naina na koji Ministarstvoodbrane (Department of Defense, DOD), ustanovljava prioritete meumisijama i kako upravlja nabavkom naoruanja. Dolo je do velikog otporakongresmena u ijim izbornim jedinicama postoje pogoni za proizvodnjuvezanu za vojne potrebe, a naroito u vezi sa zahtevanom obustavom

73 Kako poslednje uspene dogovore navodi osnivanje Svetske trgovinske organizacije1994, produenje ugovora o zabrani proliferacije 1995, Kjoto protokol 1997. iMilenijumska deklarcija UN iz 2000. godine. Moizes Naim, Minilateralism Themagic number to get real international action,Foreign Policy, July-August 2009, pp.135-6.

74 Za klimatske promene 20, za proliferaciju 21, za AIDS 19 zemalja Ibid., p. 135

75 U ovom smislu se navodi nesposobnost jednog ranijeg Meternika, HenrijaKisindera, da predvidi raspad SSSR. Gustavo de las Casa, Barack von Metternich,

Foreign Policy, July-August 2009, p. 28.


29/40

483


narudbi za borbene avione F-22.76 S druge strane, u Kongresu je pokrenutainicijativa za reformu amerike razvojne pomoi kako bi se ojaalikapaciteti, transparentnost i odgovornost programa inostrane pomoi da seefektivno prilagode i odgovore novim izazovima XXI veka i najavljenpredlog za sveobuhvatnu reformu odnosno reviziju akta o pomoi treimzemljama iz daleke 1961. godine.77

Druga vrsta unutranjih ogranienja proizilazi iz sistema organizacije vrhaadministracije u SAD. Naime, za razliku od razvijenih demokratija u Evropi,koncept karijernih administrativaca civil servant u SAD se esto zavravana pozicijama srednjeg ranga. Svi najvii slojevi uprave postavljaju se sa

svakom novom administracijom, to podrazumeva dugotrajnu procedurunjihovog odabira i imenovanja. Tako je mesecima nakon Obaminog stupanjana vlast, u trenutku odlaska Kongresa na avgustovski odmor, 40% od 501najviih mesta u novoj administraciji bilo nepopunjeno.78

Buov sistem jaanja predsednike vlasti uvoenjem novih funkcija uBeloj kui, odnosno odravanjem paralelizma za razne oblasti u vladi i usamom savetnikom timu predsednika, kao i postojanjem brojnih takozvanihcareva lica imenovanih za donoenje krajnjih odluka u nekoj velikoj

76 Tek nakon snanog Obaminog pritiska, ukljuujui pretnju vetom, odustalo se odnaruivanja sedam ovakvih letelica koje se inae ne koriste u Iraku i Avganistanu poceni od $1.75 milijardi dolara, to je predsednik ocenio kao neoprostivo troenjenovca. David Rodgers and Jen Dimascio, President Obamas agenda gets lift with F-22 win,Politico, July 21, 2009, pristupljeno 20. 10. 2009. http://www.politico.com/news/stories/0709/25246.html. Videti i Weapons System Acquisition Reforms Act.

77 Initiating Foreign Assistance Reform Act(H.R. 2139), April 28, 2009; the ForeignAssistance Revitalization and Accountability Act (S. 1524), July 28, 2009. U ovompravcu je ve izvesno vreme postojao pritisak strunih krugova. O temi detaljnije u:Svetlana urevi-Luki, Razvojna pomo kao element spoljne politike SAD posle11. septembra 2001. godine, 2008, op. cit.

78 Al Kamen, Last Years Historic Election Becomes This Summers Page-Turner,Washington Post, August 10, 2009. Ova upravljaka elita u periodima kada nije navlasti, bilo zbog partijske pripadnosti ili potrebe da zaradi vei novac, ukljuena je u

poslove lobiranja ili upravljanja bankama, advokatskim firmama i industrijom, iliradom u think-tankovima i na fakultetima. Ovakve este promene u karijerineminovno vode dugim uhodavanjima, isprepletanim poslovnim interesima i

podeljenim lojalnostima, izostanku velikog broja stalnih nezavisnih javnihslubenika sa velikom strunou i samostalnou iz kojih bi se mogli postavljatinosioci najviih funkcija. Godfri Hodson to naziva atrofijom tradicije profesije

javne slube u SAD. Videti: Godfrey Hodgson, Change?, openDemocracy,December 3, 2008.


30/40

484


oblasti uprave, Obama nije napustio.79 Takoe, angaovanje penzionisanihvojnih lica na kljunim civilnim funkcijama generala Dejmsa Donsa kaosavetnika za nacionalnu bezbednost i admirala Denisa Blera za direktora svih16 obavetajnih agencija (Director of National Intellience), ne predstavljaznak brze demilitarizacije ako ne amerike spoljne politike, ono svakakoobavetajnih delatnosti.80 tavie, javile su se optube za militarizacijuunutranjih poslova (u kojima po Ustavu vojska nikako ne moe imatinikakvu ulogu) usled uspostavljanja tzv. fuzionih centara od straneMinistarstva unutranje bezbednosti (eng. Department of HomelandSecurity, DHS). Radi se o timovima strunjaka za bezbednost iz raznih

vladinih agencija i ministarstava sputenih na lokalni nivo (do kraja jula biloih je osnovano 70), koji dele svoje baze podataka, tehnike, ideje i iskustva salokalnom policijom a sve u cilju dobijanja vie informacija i njihovog boljegkorienja zarad suzbijanja terorizma.81

Ovo je primer nastojanja da se sa jedne strane uspostavi saradnja iefikasnije korienje znanja i resursa u neverovatno razgranatoj administracijisa velikim brojem agencija i ustanova ije se nadlenosti esto prepliu, a tosa druge strane moe voditi daljem poveanju broja aktera, u ovom sluajuvisokih funkcionera koji uestvuju u formulisanju i sprovoenju spoljnepolitike, budui da ministarka unutranje bezbednosti vodi razgovore sabrojnim meunarodnim akterima, kao na primer sa predsednikom Pakistana.82

Radi obezbeenja razliitih inputa, jasnog uvida i visokog kvaliteta uformulisanju politike, Obama je proirio i ojaao Nacionalni savet zabezbednost (eng.National Security Council), te je utisak da se pitanja spoljnepolitike reavaju prvenstveno na ovom proirenom telu, uz ueespecijalnih izaslanika za krizna podruja, dok se dravna sekretarka vie bavioblikovanjem percepcija meunarodnih aktera.83 Osim specijalnihizaslanika, Obami je direktno odgovorna Suzan Rajs, ambasadorka u UN,

79 MacGillis, For Obama Cabinet: A Team of Moderates, Washington Post, December20, 2008; p. A01

80 Dodue prelazak iz vojne u civilnu slubu i obrnuto je uobiajena pojava u SAD, gdevisoki oficiri esto imaju i doktorate sa najprestinijih civilnih fakulteta drutvenihnauka.

81 Izlaganje resornog ministra Janet Napolitano, Common Threat, Collective Response:Protecting Against Terrorist Attacks in a Networked World, Council on ForeignRelations, New York, July 29, 2009.

82 Ibid, pitanja i odgovori posle izlaganja.

83 Rodger Baker, The Emerging Obama Foreign Policy, Stratfor, February 16, 2009.


31/40

485


ime se obezbeuje da je on direktno brifovan o pitanjima za kljunuglobalnu multilateralnu organizaciju.

Dravna sekretarka Hilari Klinton je sa svoje strane uvela novi okvir zaformulisanje kratkoronih, srednjeronih i dugoronih osnova za diplomatskei razvojne napore SAD Quadriennial Diplomacy and Development Review.On je osmiljen veoma ambiciozno da proceni ne samo globalne pretnje,izazove i mogunosti za naredne dve decenije, prui presek trenutnih pristupaSAD diplomatiji i razvoju i njihovom uzajamnom odnosu, izjasni se osveukupnim ciljevima, specifinim prioritetima i oekivanim rezultatima,nego i da ponudi preporuke o potrebnim strategijama, instrumentima i

resursima, upravnim i organizacionim reformama koje e popraviti rezultate iefikasnost, merama za procenu uspeha; i napokon da se ostvari potpunahorizontalna saradnja i sinergija izmeu ministarstava i agencija (eng. whole-of-goverment approach).84 Ovaj dokument treba da rezultira institucionalnimpromenama u Stejt departmentu i u njemu odgovornoj polu-nezavisnojAmerikoj agenciji za meunarodni razvoj (USAID), kao i da promeniozbiljan decenijski disbalansa u finansiranju usled koga su vojne ali ne icivilne strukture imale resurse za ostvarivanje njihove meunarodne uloge.No kljuno je to ovaj dokument treba da ponudi odgovor na pitanje kako e

SAD opredeliti svoje resurse i organizovati se na takav nain da radikooperativno sa drugim akterima, a da pri time zadri dovoljno slobode akcijeda ostvaruje lidersku ulogu koju misle da treba da igraju?85

Treba potsetiti da je i u Buovoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti biodeklarativno zastupljen tzv. 3D koncept koji insistira na povezanostidiplomatije, bezbednosti i razvoja (eng. defense, diplomacy,development),86 a da su planovi za jaanje civilnih agencija nautrb vojnih

84 The Department of States Quadrennial Diplomacy and Development Review,

Washington D.C. July 10, 2009. Oigledna je paralela sa tradicionalnim dokumentomMinistarstva odbrane, Defense Departments Quadrennial Defense Review. Stejtdepartment je pokrenuo i Inicijativu za globalno partnerstvo Global PartnershipInitiative koja se tie prvenstvno javno-privatnog partnerstva, odnosno saradnje sa

poslovnom zajednicom, nevladinim i multilateralnim organizacijama; videti nahttp://www.state.gov/s/partnerships/

85 Tumaenja direktorke za planiranje politike u Stejt depratmentu, En Mari Sloter u:Spencer Ackerman, State Depratment Project Signals Foreign Policy Shift,Washinton Independent, http://washingtonindependent.com/64830/state-dept-project-signals-big-foreign-policy-change 23/10/2009.

86 USA National Security Strategy, 2002.


32/40

486


poeli a se prave pri kraju Buovog mandata, na emu je radio jediniministar kontinuiteta ministar odbrane Gejts.87 Strunjaci koji se baveproblemima razvoja veoma su razoarani to Obama ni posle devet meseciod dolaska na vlast nije naao osobu koja bi vodila Ameriku agenciju zameunarodni razvoj (USAID), te da stoga ideja o integrisanosti razvojnedimenzije u spoljnu politiku u ovoj administraciji za sada zvui neuverljivo.Obama je meutim izdao nareenje da se pripremi studija o globalnojrazvojnoj politici koja bi trebala da prikae pregled delovanja vie od 60vladinih agencija koje se bave nekom vrstom razvojnog delovanja SADprema treim zemljama. Izradu studije e nadgledati Nacionalni savet

bezbednosti i Nacionalni ekonomski savet, odnosno general Dim Douns iLari Samers i oekuje se da e biti okonana u januaru 2010. godine.88 Onatreba da signalizira da je Bela kua ozbiljna u svom razmiljanju kako seSAD angauje u radu sa siromanim zemljama i kako promovie globalnirazvoj, ukljuujui snaniju i pametniju pomo treem svetu. Pitanje jesamo kako e se ovi paralelni napori na reformisanju spoljne i razvojnepolitike SAD od strane Obaminih saradnika u Beloj kui, Stejt departmentai zakonodavne vlasti na kraju objediniti u osmiljavanju koherentne politikei efikasnog sprovoenja u veoma fragmentizovanom administrativnomsistemu koji po pririodi stvari nuno deluje po sistemu inercije.

No u nekim konkretnim pitanjima ostvarivanje saradnje tri akterakljuna za 3 D koncept Stejt departmenta, Ministarstva odbrane i USAID ve sada se unapreuje. U vezi sa reformom sektora bezbednosti ove trivladine institucije najpre su objavile zajedniki dokument sa uputstvima zaplaniranje i primenu reforme sektora bezbednosti u drugim dravama, azatim su pripremljene i detaljne instrukcije za meuagencijsku procenusektora bezbednosti kao jednog od prioriteta spoljnopolitike ibezbednosne pomoi.89

87 John J. Kruzel, Gates Highlights Role of Diplomacy, Development in U.S. ForeignPolicy, op. cit., Robert M. Gates, A Balanced Strategy: Reprogramming the Pentagonfor a New Age,Foreign Affairs, January/February 2009, online izdanje 20/12/2008

88 http://www.modernizingforeignassistance.org/blog/2009/08/31/mfan-new-presidential-study-directive-on-global-development-an-unprecedented-step-forward-on-development/

89 USAID, US Department of Defense, US Department of State, Security SectorReform, February 2009; dostupno na http://www.state.gov/documents/organization/115810.pdf pristupljeno 20/10/2009; i Guidance for the U.S. Government InteragencySecurity Sector Assessment Framework, Draft, September 14, 2009.


33/40

487


ZAKLJUAK

Izbor Baraka Obame za predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava umnogome prevazilazi prenos vlasti sa jedne na drugu stranku jer simbolizujeznaajnu razliku u pogledu porekla i linog stila novog predsednika u odnosuna prethodnike, a naroito na Dorda V. Bua, kao i svojevrsnu smenugeneracija. Da bi se ve u ovoj ranoj fazi delovanja nove administracijemogla ponuditi procena u kojoj meri se Obamina spoljna politika razlikujesamo na nivou retorike a koliko po sutinskim promenama, analizirano jevie elemenata koji utiu na njeno formulisanje. Spoljna politika odreena jeu velikoj meri ukorenjenim poimanjem spoljnog okruenja i sopstvene ulogeu svetu u samom amerikom drutvu, kao i delovanjem drugih aktera nameunarodnoj sceni i nasleenim stanjem. U ovom radu teite je natumaenju programskih izjava samog Baraka Obame, konkretnim potezimaObamine administracije u odnosu sa drugim akterima, ogranienjima unutarsamog amerikog politikog sistema, kao i organizacionim promenama u ioko Stejt departmenta i Bele kue, i zapoetim procesima sagledavanja stanjai formulisanja novih stratekih okvira i zakonskih predloga.

Obamina retorika bez sumnje predstavlja veliku pro

Documents

Barak Obama SAD