Bekstvo.pdf

8/9/2019 Bekstvo.pdf

1/153


2/153

DESET ZAKONA LOGORA 14

1. Ne pokuavaj da pobegne.2. Zabranjeno okupljanje vie od dva zatvorenika.3. Ne kradi.4. uvarima se mora bezuslovno povinovati.5. Svako ko vidi begunca ili sumnjivu osobu mora odmah to

da prijavi.6. Zatvorenici moraju da motre jedni na druge i da odmahprijave svako sumnjivo ponaanje.7. Zatvorenici moraju da prebace zadatu dnevnu normu.8. Van radnog mesta ne sme biti meanja meu polovima.9. Zatvorenici se moraju iskreno pokajati zbog svojih greaka.10. Zatvorenici koji prekre zakone i propise logora bieodmah streljani.


3/153

BLEJN HARDEN

BEKSTVO IZ LOGORA 14

NEVEROVATNA ODISEJA JEDNOG OVEKA OD

SEVERNE KOREJE DO SLOBODE NA ZAPADU


4/153

Za Severnokorejce koji su ostali u logoru


5/153

Ne postoji pitanje ljudskih prava u ovoj zemlji jer svi vode veomadostojanstven i srean ivot.

[Severno] Korejska novinska agencija, 6. mart 2009. Godine


6/153


7/153


8/153


9/153

PREDGOVOR

POUAN PRIMER

ogubljenje je njegovo prvo seanje.Do itnog polja u blizini reke Tedong, gde su uvari okupili nekoliko hiljada

zatvorenika, iao je s majkom. Uzbuen zbog gomile, deak je izmeu noguodraslih dopuzao do prvog reda i ugledao uvare kako vezuju oveka za drvenistub.

etvorogodinji in In Gun bio je isuvie mali da bi razumeo govor koji jeuo neposredno pre izvrenja kazne. Narednih godina, na desetinama

pogubljenja, sluao bi nadzornika kako govori okupljenima da je zatvorenikukoji e biti pogubljen bilo ponueno ,,iskupljenje kroz teak rad, ali je on odbiovelikodunost vlade Severne Koreje. Da bi spreili zatvorenika da psuje dravukoja e mu upravo oduzeti ivot, uvari su njegova usta napunili ljunkom aonda bi mu stavili kapuljau na glavu.

Na tom prvom pogubljenju, in je gledao tri uvara kako ciljaju. Svaki jepucao tri puta. Prasak njihovih puki preplaio je deaka i on bi pao unazad.Ipak, na vreme se uspravio da vidi kako uvari odvezuju mrtvo telo isprskanokrvlju, umotavaju ga u ebe i ubacuju u kolica.

U Logoru 14, zatvoru za politike neprijatelje Severne Koreje, bilo jezabranjeno okupljanje vie od dva zatvorenika, osim zbog pogubljenja. Svi sumorali da im prisustvuju. Radni logor koristio je javna smaknua i strah koji setada javljao kao pouan primer.

inovi uvari u logoru bili su njegovi uitelji oni su ga i odgajili. Oni sumu odabrali majku i oca. Oni su ga nauili da zatvorenici koji kre pravilalogora zasluuju smrt. Na padini brda blizu njegove kole bio je postavljenslogan: SVE PO PRAVILIMA I PROPISIMA. Deak je nauio deset pravilalogora, Deset Zapovesti kako ih je kasnije zvao, koje i dan-danas zna

napamet. Prvo pravilo bilo je: Svako ko bude uhvaen u pokuaju bekstva bieodmah streljan.

Nakon deset godina od prvog pogubljenja, in se vratio na to polje. Ponovo,uvari su okupili veliku gomilu. Ponovo bio je tu i drveni stub poboden uzemlju. Takoe, napravljena su i improvizovana veala.

Ovog puta, in je doao na zadnjem seditu automobila koji je vozio uvar.Imao je lisice na rukama i povez preko oiju napravljen od krpe. Njegov otac,takoe u lisicama i sa povezom preko oiju, sedeo je pored njega u kolima.

Posle osam meseci bili su puteni iz podzemnog zatvora u Logoru 14. Kaouslov za oslobaanje potpisali su dokumenta koja ih obavezuju da nikada negovore o onome to im se deavalo pod zemljom.

P


10/153

U tom zatvoru unutar zatvora, uvari su pokuali da muenjem iznudeinovo i oevo priznanje. Zanimalo ih je neuspelo bekstvo njegove majke ibrata. uvari su skinuli ina, vezali mu kanapom zglobove na rukama i nogamai obesili ga o kuku na plafonu. Sputali su ga iznad vatre. Onesvestio se kada jemeso poelo da mu gori.

Ali nita nije priznao. Nije imao ta da prizna. S majkom i bratom nijekovao zaveru o bekstvu. Verovao je u ono emu su ga uvari od roenja ulogoru uili: Nikada nee moi da pobegne i mora da potkae svakog ko o tomegovori. ak ni u snovima in nije razmiljao o ivotu napolju.

uvari ga nikada nisu nauili onome to svaki severnokorejski kolaracnaui: Amerikanci su ,,kopilad koja namerava da napadne i ponizi domovinu.Juna Koreja je ,,kuka amerikih gospodara. Severna Koreja je divna zemljakojoj ceo svet zavidi na hrabrim i izvanrednim voama. U stvari, on nita nijeznao o Junoj Koreji, Kini i Sjedinjenim Dravama.

Za razliku od svojih zemljaka, nije odrastao sa sveprisutnom slikomDragog Voe, kako zovu Kim Dong Ila. Nije video ni fotografije ni kipoveKimovog oca, Kim Il Sunga, Velikog Voe koji je osnovao Severnu Koreju ikoji je i dalje doivotni predsednik bez obzira na to to je umro 1994.

Iako nije bio isuvie vaan da bi mu isprali mozak, in je bio nauen dapotkae lanove svoje porodice i drugove. Kao nagradu dobijao je hranu ipridruivao se uvarima u prebijanju dece koju je izdao. Njegovi drugovi suzauzvrat cinkarili njega i prebijali ga.

Kada mu je uvar skinulo povez sa oiju, kada je video guvu, drveni stub iveala, in je verovao da e biti pogubljen. Mada, nisu mu napunili ustaljunkom. Skinuli su mu lisice. uvar ga je odveo do prvih redova. On i njegovotac trebalo bi da budu gledaoci.

uvar je dovukao sredovenu enu do veala i vezao mladia za drvenistub. Bila je to inova majka i njegov stariji brat.

uvar je zategao omu oko majinog vrata. Traila ga je pogledom. Bio jezagledan u daljinu. Kada je prestala da se trza na kraju konopca, tri straarapucala su u inovog brata. Svaki je opalio tri puta.

Dok ih je gledao kako umiru, inu je laknulo jer to nije bio on. Bio je ljutna majku i brata to su planirali bekstvo. Iako to nee nikome da prizna jopetnaest godina, znao je da je odgovoran za njihovo pogubljenje.


11/153

UVOD

NIKADA NIJE UO RE,,LJUBAV

evet godina nakon to su mu obesili majku, in se provukao krozelektrinu ogradu i pobegao kroz sneg. Bio je 2. januar 2005. godine. Do

tada, niko ko je roen u severnokorejskom politikom zatvoru nikada nijepobegao. Koliko je poznato, in je jo uvek jedini kome je to polo za rukom.

Imao je dvadest i tri godine i nije poznavao nikoga iza ograde.U Kini se naao za manje od mesec dana. Naredne dve godine iveo je u

Junoj Koreji. etiri godine kasnije, nastanio se u junoj Kaliforniji i bio je vii

ambasador u amerikoj grupi za ljudska prava Sloboda u Severnoj Koreji(LiNK).U Kaliforniji je biciklom iao na posao, navijao za Klivlend indijans (zbog

junokorejskog udaraa, in-a Su ua) i jeo je dva ili tri puta nedeljno u In-en-aut burgeru, smatrao je, najbolji hamburger na svetu.

Njegovo ime je sada in Dong-hjak (severnokorejska imena nemaju crticu,junokorejska imaju). Promenio ga je kada je stigao u Junu Koreju,pokuavajui da pone ivot iznova kao slobodan ovek. On je zgodan mladi,ivih, opreznih oiju. Zube koje nije mogao da pere u kampu sreivao mu je

stomatolog iz Los Anelesa. Fiziki on se odlino osea. Ipak, njegovo teloizgleda kao mapa koja oslikava puteve tekoa kroz koje je prolazio tokomodrastanja u radnom logoru za koji vlada Severne Koreje odbija da prizna dapostoji.

Zakrljao usled pothranjenosti, nizak je i tanak sto ezdeset i sedamcentimetara, oko pedeset i etiri kilograma. Ruke su mu povijene od rada udetinjstvu. Donji deo lea i zadnjica su u oiljcima nastalim od vatre muitelja.Na koi stidne kosti je oiljak od kuke koja ga je drala iznad vatre. Zglobovi nanogama su u oiljcima od okova kojima je bio naglavce okaen u samici. Srednji

prst desne ruke odseen je kod prvog zgloba kazna

uvara jer mu je ispalamaina za ivenje u logorskoj fabrici tekstila. Cevanice, od lanaka do kolena na

obe noge, osakaene su i unakaene oiljcima opekotina od ograde od elektrinebodljikave ice koja nije uspela da ga zadri u Logoru 14.

in je otprilike istih godina kao i Kim Dong Un, bucmasti trei sin izvanini naslednik Kim Dong Ila. Kao savremenici, oni su olienje sutihsuprotnosti: privilegije i oskudice u Severnoj Koreji, navodno besklasnomdrutvu gde, u stvari, rod i poreklo odluuju o svemu.

Kim Dong Un je roen kao komunistiki princ i odgajan iza zidova palate.

Obrazovao se pod lanim imenom u vajcarskoj i vratio u Severnu Koreju dastudira na elitnom univerzitetu koji nosi ime njegovog dede. Zbog svog porekla,on je iznad zakona. Za njega, sve je mogue. Imenovan je za generala sa etiri

D


12/153

zvezdice u Korejskoj narodnoj armiji 2010. godine iako nema nikakvo vojnoiskustvo. Godinu dana kasnije, nakon iznenadne oeve smrti izazvane sranimudarom, dravni medij u Severnoj Koreji opisao ga je kao drugaijeg lideraposlatog s neba. Meutim, njegovu diktaturu morae da podre i predvoderoaci i vojska.

in je roen kao rob i odgajan iza ograde od elektrine bodljikave icevisokog napona. Osnovno obrazovanje da ita i broji stekao je u koli logora.iveo je ispod zakona jer je njegova krv uprljana navodnim zloinima oevebrae. Nije imao nikakva prava. Putanja njegove karijere koju mu je dravanaloila bila je teak rad i prevremena smrt od bolesti koje su posledica hroninegladi sve to bez optubi ili suenja ili albe, i sve u tajnosti.

U priama o preivljavanju u koncentracionim logorima postoji utvren tokradnje. Protagonista je iz skladne porodice i njega iz udobnog doma odvode

snage bezbednosti. On se odrie moralnih principa da bi preiveo, potiskujeoseanja prema drugima i prestaje da bude civilizovano bie.U najpoznatijoj od ovakvih pria, moda, No Elija Vizela dobitnika

Nobelove nagrade, trinaestogodinji narator objanjava svoju muku opisomnormalnog ivota koji je postojao pre nego to su se on i njegova porodicaukrcali u vozove spremne da krenu prema nacistikim logorima smrti. Vizel jesvakodnevno prouavao Talmud. Njegov otac je imao prodavnicu i uvaonjihovo selo u Rumuniji. Deda je uvek bio prisutan kada su se proslavljali

jevrejski praznici. Ali kada je deakova cela porodica stradala u logorima, Vizel

je ostao ,,sam, uasno sam u svetu bez Boga, bez oveka. Bez ljubavi ilimilosti.inova pria o preivljavanju je drugaija.Majka ga je tukla, gledao je na nju kao na konkurenciju za hranu. Otac,

kojem su uvari dozvoljavali da spava sa njegovom majkom samo pet noigodinje, ignorisao ga je. Brat mu je bio stranac. Deca u logoru nisu biladostojna poverenja i bila su nasilna. Pre nego to je nauio bilo ta drugo, in jenauio da preivljava potkazujui sve njih.

Ljubav, milost i porodica bile su rei bez znaenja. Bog nije nestao ili

umro. in nikada nije ni uo za njega.U predgovoru zaNoVizel je napisao da znanje adolescenta o smrti i zlu

treba da bude ogranieno na ono to se otkriva u knjievnosti.U Logoru 14 in nije ni znao da knjievnost postoji. U logoru je video

samo jednu knjigu, gramatiku korejskog jezika u rukama uitelja koji je nosiouniformu uvara, revolver oko pojasa i koji je u osnovnoj koli tapom zapokazivanje pretukao na smrt jednu njegovu drugaricu.

Za razliku od onih koji su preiveli koncentracioni logor, in nije biootrgunt iz civilizovanog ivota i primoran da sie u pakao. On je tamo roen i

odgajan. Prihvatio je njegove vrednosti. Zvao ga je domom.


13/153

Severnokorejski radni logori postoje duplo due od sovjetskih gulaga i okodvanaest puta due od nacistikih koncentracionih logora. Nema dileme okotoga gde se ovi logori nalaze. Satelitske fotografije visoke rezolucije koje supreko Google Earth-a dostupne svakome ko ima internet pokazuju prostran,ograen prostor koji se prua kroz stenovite planine Severne Koreje.

Junokorejska vlada procenjuje da se oko sto pedest i etiri hiljadezatvorenika nalazi u logorima dok Ministarstvo inostranih poslova SjedinjenihDrava i nekoliko grupa za ljudska prava procenjuju da njihov broj dostie idvesta hiljada. Nakon decenije prouavanja satelitskih slika kampova, Amnestiinterneenel 2011. Godine izvetava o novim konstrukcijama unutar kampova ipostaje zabrinut to se broj zatvorenika poveava, moda da se prevaziu nemiridok se mopremeta sa Kim Dong Ila na njegovog mladog i neiskusnog sina.1

Prema Junokorejskoj obavetajnoj agenciji i nekim grupama za ljudskaprava, postoji est logora. Najvei je dugaak pedeset i irok etrdeset

kilometara, podruije vee od Los Anelesa. Elekrtine ograde sa bodljikavomicom sa straarskim tornjevima i patrolama naoruanih ljudi okruuju veideo logora. U dva logora, 15 i 18, postoje oblasti za prevaspitavanje gde nekizatvorenici srenici dobijaju dopunska predavanja o uenjima Kim Dong Ila iKim Il Sunga. Ako zatvorenici pokau visok nivo znanja o ovim uenjima iubede uvare da su lojalni, mogu da budu puteni ali ih do kraja ivota nadgledadravna bezbednost.

Ostali logori su oblasti pod potpunom kontrolom gde se zatvorenici, kojenazivaju ,,neiskupljivi2, izrabljuju do smrti.

inov logor, broj 14, oblast je pod potpunom kontrolom. Ima reputacijunajgoreg od svih zbog svojih naroito brutalnih uslova za rad, opreznih uvara inepratajueg stava drave prema ozbiljnosti zloina koje su poinili njegovizatvorenici, od kojih su mnogi svrgnuti zvaninici iz vladajue partije, vlade ivojske, zajedno sa svojim porodicama. Osnovan 1959. godine u centralnom deluSeverne Koreje Kaon, provincija Juni Pjongan Logor 14 procenjeno je daima petnaest hiljada zatvorenika. Oko etrdeset i osam kilometara dug i dvadeseti etiri kilometra irok, poseduje farme, rudnike i fabrike protkane kroz strme,planinske doline.

Iako je in jedini koji je roen u radnom logoru a uspeo da pobegne iispria svoju priu, ima bar dvadeset i est drugih oevidaca iz radnih logorakoji su sada u slobodnom svetu.3Meu njima je bar petnaest Severnokorejaca

1Amnesty International,Images Reveal Scale of North Korean Political Prison Camps, 3.maj 2011, http://www.amnesty.org/en/news-md-updates/ images-revealscale-north-korean-political-prison-camps-2011-05-03.2Kang Chol-hwan, Pierre Rigoulot, The Aquariums of Pyongyang (Akvarijumi Pjortgjanga),(New York Basic Books, 2001), 79.3Oevice, ukljuujui i ina, intervjuisao je Dejvid Houk, istraivaSAD komiteta za ljudskaprava u Severnoj Koreji. Njihove prie i satelitske fotografije logora mogu se nai uHoukovom periodino auriranom izvetaju The Hidden Gulag: Exposing North Koreas


14/153

koji su bili zatvoreni u vaspitnoj oblasti Logora 15, osvojili svoje putanje naslobodu i kasnije se pojavili u Junoj Koreji. Nekadanji uvari iz drugih logoratakoe su nali put do June Koreje. Kim Jong, bivi severnokorejskipotpukovnik privilegovanog porekla iz Pjongjanga, proveo je est godina u dvalogora pre nego to je pobegao vozom koji prevozi ugalj.

Korejska advokatska komora u Seulu analizirala je njihova svedoenja idala detaljnu sliku svakodnevnog ivota u logorima. Svake godine javno selikvidira nekoliko zatvorenika. Drugi su pretueni na smrt ili su ih kriom ubiliuvari koji imaju odreene ruke da zlostavljaju i siluju zatvorenike. A veinanjih uzgaja useve, kopa ugalj, ije vojne uniforme ili pravi cement dok ivigotovo izgladnjujui se jer jede samo kukuruz, kupus i so. Ispadaju im zubi,desni pocrne, kosti oslabe i poviju se u struku kada zau u etrdesete. Odea imse daje jednom ili dva puta godinje, obino rade i spavaju u prljavim ritama,ive bez sapuna, arapa, rukavica, donjeg rublja i toaletnog papira. Radni dan

koji traje od dvanaest doetrnaest sati obavezan je sve dok zatvorenik ne umre,obino pre pedesete godine od bolesti koja je povezana sa neuhranjenou.4Iako

je nemogue dobiti taan broj, zapadne vlade i grupe za ljudska pravaprocenjuju da je stotine hiljada ljudi istrebljeno u ovim logorima.

Veina Severnokorejaca poslata je u ove logore bez bilo kakvog sudskogprocesa, a mnogi tamo i umru ne saznavi za ta su optueni. Otima ih iznjihovih domova, obino nou, Bovibu, Nacionalna bezbednosna agencija,policijska mainerija sa otprilike 2.700 zaposlenih.5Krivica za sauesnitvo jelegalna u Severnoj Koreji. Vinovnik zla je esto zatvoren sa svojim roditeljima i

decom. Kim Il Sung 1972. godine doneo je zakon: ,,Ko god da su [ne]prijateljistalea, njihovo seme mora se zatrti kroz tri generacije.

ina sam prvi put sreo u zimu 2008. godine na jednom ruku. Sastali smo se ukorejskom restoranu u centru Seula. Govorljiv i gladan, halapljivo je pojeonekoliko porcija pirina i govedine. Dok je jeo, ispriao je mom prevodiocu imeni kako je to bilo gledati veanje sopstvene majke. Krivio ju je to su gamuili u kampu i preterao je kada je rekao da je jo uvek ljut na nju. Rekao je danije bio dobar sin ali nije hteo da objasni zato.

Rekao je da tokom boravka u logoru nijednom nije uo re ,,ljubav,svakako ne od svoje majke, ene koju je nastavio da prezire ak i mrtvu. uo jeza koncept oprotaja u severnokorejskoj crkvi. Zbunjivao ga je. Moliti zaoprotaj u Logoru 14, rekao je, znailo je preklinjati da ne bude kanjen.

Prison Camps (Skriveni gulag: razotkrivanje severnokorejskih zatvorskih kampova) koji jeprvi put objavljen 2003. godine.4Korean Bar Association, White Paper on Human Rights in North Korea 2008 (Zvanianstav vlade o ljudskim pravima u Severnoj Koreji), (Seul: Korea Institute for National

Unification, 2008).5Ken E. Gause, ,,An Examination of the North Korean Police State (Ispitivanjesevernokorejske tajne policije), (Washington D.C.: Committee for Human Rights in NorthKorea, 2012) 17,27,37.


15/153

Napisao je memoare o logoru, ali oni nisu privukli naroitu panju u JunojKoreji. Bio je bez posla, bez novca, kasnio je sa kirijom i nije bio siguran tadalje da radi. Pod pretnjom pogubljenja, pravila Logora 14 spreavala su ga dabude intiman sa enom. Sada bi eleo da nae pristojnu devojku ali je rekao dane zna kako da je trai.

Posle ruka me je odveo u mali, tuan stan u Seulu koji nije mogao dapriuti. Iako me nije gledao u oi, pokazao mi je svoj odseen prst i oiljke naleima. Dozvolio mi je da ga slikam. Uprkos svim tegobama koje je izdrao,imao je lice deteta. Imao je dvadeset i est godina tri godine van Logora 14.

U vreme tog nezaboravnog ruka imao sam pedeset i est godina. Kaodopisnik Vaington posta u severoistonoj Aziji vie od godinu dana tragao samza priom koja bi mogla da objasni represiju koju Severna Koreja koristi kako biopstala.

Politike implozije su postale moja specijalnost. Skoro tri decenije bio sam

izveta Posta i Njujork tajmsa o propadanju drava u Africi, kolapsukomunizma u Istonoj Evropi, raspadu Jugoslavije i laganom slabljenjuvojskovoa u Burmi. Spolja je Severna Koreja delovala zrelo u stvari prezrelo za propast koju sam drugde veimao prilike da vidim. U delu sveta gde su seskoro svi drugi bogatili, njen narod je bio sve vie izolovan, siromaan i gladan.

Ipak, Kim Dong Il je drao vrata zamandaljena. Totalitarna represija jeodravala njegovu bespomonu dravu.

Nisam imao dovoljno dokaza da to stanje i dokaem. Neke druge drave usvetu gde vlada represija nisu uvek uspevale da zatvore svoje granice. Mogao

sam slobodno da radim u Mengistuovoj Etiopiji, Mobutuovom Kongu iMiloevievoj Srbiji, i da kao turista uem u Burmu i piem o njoj. SevernaKoreja je bila mnogo obazrivija. Stranim novinarima, naroito Amerikancima,retko je bilo dozvoljeno da uu. Posetio sam Severnu Koreju samo jednom,video sam ono to sam eleo i malo saznao. Ako bi novinari uli ilegalno uzemlju, rizikovali bi da mesece ili godine provedu u zatvoru kao pijuni. Da biizali odatle, nekada im je bila potrebna pomobiveg amerikog predsednika.6

S obzirom na ova ogranienja, veina izvetaja iz Severne Koreje bili su hladni i

turi. Pisane iz Seula, Tokija ili Pekinga prie su poinjale opisom poslednjeprovokacije Pjongjanga, kao to je potapanje broda ili ubistvo turiste. Onda susledili ustaljeni novinski izvetaji: ameriki i junokorejski zvaninicimeusobno su se vreali. Kineski zvaninici pozivali su na uzdravanje. Vojnistrunjci izjanjavali su se o tome. Napisao sam i vie nego to je trebalo takvihizvetaja.

Meutim, in je poljuljao te ustaljene izvetaje. Njegov ivot je otkljuaovrata dozvoljavajui neupuenima da vide kako porodica Kim uspeva da se

6 Amerike TV novinarke Laura Ling i Juna Li provele su skoro pet meseci usevernokorejskom zatvoru jer su nelegalno ule u zemlju 2009. godine. Osloboene su kada jebivi predsednik Bil Klinton odleteo u Pjongjang i slikao se sa Kim Dong Ilom.


16/153

odri izrabljivanjem dece i ubistvima. Nekoliko dana poto smo se sreli, inovazanimljiva slika i pria bile su veoma upadljive na prvoj strani Vaington posta.

Vau, napisao je Donald E. Grejam, predsedavajui kompanijeVaington post, jednom rei u mejlu koji sam primio sledeeg jutra poobjavljivanju prie. Videvi toga dana priu u novinama, nemaki producent

koji je obilazio Memorijalni muzej holokausta u Vaingtonu odluio je da snimidokumentrac o inovom ivotu.7Vaington post objavio je komentar urednika ukojem pie da je brutalnost koju je in izdrao bila strana ali podjednako jestrana i ravnodunost sveta prema postojanju radnih logora u Severnoj Koreji.

Srednjokolci u Americi raspravljaju o tome zato predsednik Frenklin D.Ruzvelt nije bombardovao pruge koje su vodile do Hitlerovih logora, stajalo jeu zakljuku urednikovog komentara. Njihova deca e se moda pitati zbog egaZapad nita nije preduzeo iako je imao satelitske snimke Kim Dong Ilovihlogora.

inilo se da se inova pria uvukla pod kou prosenih italaca. Pisali supisma i slali mejlove, nudili novac, smetaj i molitve.Brani par iz Kolumbusa u Ohaju video je lanak, pronaao ina i platio

njegov put u SAD. Louel i Linda Daj poeleli su da budu inovi roditelji kojenikada nije imao.

Mlada Amerikanka korejskog porekla iz Sijetla, Harim Li, proitala jepriu i zaklela se da e upoznati ina. Kasnije ga je pronala u junoj Kaliforniji,gde su se i zaljubili jedno u drugo.

Moj lanak je samo zagrebao povrinu inovog ivota. Palo mi je na pamet

da bi dublja pria otkrila tajnu maineriju koja sprovodi totalitarnu vladavinu uSevernoj Koreji. Takoe, moglo bi da se prikae kroz detalje inovogneverovatnog bega kako se deo te tlaiteljske mainerije kvari kad je dozvolioneiskusnom, mladom beguncu da neopaeno luta po policijskoj dravi i pree uKinu. Isto tako vano, svako ko bi proitao knjigu o deaku kojeg je odgajilaSeverna Koreja da bi ga izrabljivala radom do smrti, ne bi vie mogao daignorie postojanje logora.

Pitao sam ina da li je zainteresovan. Trebalo mu je devet meseci daodlui. Tokom tih meseci aktivisti za ljudska prava u Junoj Koreji, Japanu i

SAD podsticali su ga da sarauje govorei mu da bi knjiga na engleskom uticalana svest ljudi iz celog sveta, poveala meunarodni pritisak na Severnu Koreju,a moda i ubacila neto preko potrebnog novca u njegov dep. Nakon to jepristao, in je imao intervjue na sedam razliitih strana, prvo u Seulu, onda uTorensu, Kaliforniji i konano u Sijetlu. in i ja smo se dogovorili da podelimozaradu po pola, kolika god bila. Ipak, na dogovor mi je omoguio dakontroliem ta e biti napisano.

in je poetkom 2006, oko godinu dana posle bekstva iz Severne Koreje,poeo da pie dnevnik. Nakon to je u Seulu bio hospitalizovan zbog depresije,

7Bekstvo iz Kampa 14: apsolutno kontrolisana oblast, film Marka Visa, premijerno prikazan2012. na Filmskom festivalu u Torontu.


17/153

nastavio je da ga pie. Dnevnik je postao osnova za njegove memoare nakorejskom jeziku Bekstvo u spoljanji svet, koje je u Seulu 2007. Godineobjavilo Centar baze podataka za ljudska prava Severnokorejaca. Memoari subili polazna taka za nae intervjue. Takoe, bili su i izvor mnogih direktnihcitata koji su u ovoj knjizi pripisani inu, njegovoj porodici, prijateljima i

zatvorskim uvarima tokom vremena kada je bio u Severnoj Koreji i Kini. Alisvaka misao i postupak na ovim stranicama koji su pripisani inu zasnovani suna brojnim intervjuima sa njim tokom kojih je on proirio i, u mnogim kritinimsluajevima, ispravio svoje korejske memoare.

ak i kada je saraivao, inilo se da se in plai da razgovara sa mnom.esto sam se oseao kao zubar koji bui bez anestezije. Buenje je, saprekidima, trajalo due od dve godine. U nekim fazama nae saradnje bio jerastereen, a zbog mnogih drugih bio je depresivan.

Opirao se da mi veruje. Odmah priznaje mui se da veruje bilo kome. To

je neizbean deo njegovog vaspitanja. uvari su ga uili da potkazuje svojeroditelje i prijatelje, i on pretpostavlja da e svako koga sretne i njega izdati.Piui ovu knjigu, i sam sam se ponekad upinjao da mu verujem. U naem

prvom intervjuu obmanuo me je o ulozi koju je imao u vezi sa smru svojemajke i nastavio je to da radi i u mnogim narednim intervjuima. Kada bipromenio priu, brinuo sam ta je sve jo mogao da izmisli.

U Severnoj Koreji nemogue je proveriti jpjenice. Strana lica nisu posetilanjihove politike zatvore. Opisi onoga to se u njima dogaa ne mogu bitinezavisno provereni. Mada su slike iz satelita uveliko doprinele saznanju o

logorima, begunci ostaju osnovni izvor informacija, a njihovi motivi ikredibilitet nisu bez mrlje. U Junoj Koreji i drugde esto oajniki ele dazarade za ivot, spremni su da potvrde predrasude aktivista za ljudska prava,antikomunistikih misionara i desniarskih ideologa. Neki od njih odbijaju dagovore ako im se unapred ne plati u keu. Drugi ponavljaju sone anegdote kojesu uli ali nisu lino uestvovali u njima.

Dok je in i dalje bio oprezan sa mnom, odgovarao je na svako pitanje osvojoj prolosti koje sam mogao i da zamislim. Njegov ivot moda izgledaneverovatno ali odjekuje iskustvima drugih bivih zatvorenika u logorima, kao i

opisima nekadanjih uvara u logorima.Sve to je in rekao u skladu je sa onim to sam uo o logorima, rekao jeDejvid Houk, strunjak za ljudska prava koji je intervjuisao ina i vie odezdeset drugih bivih zatvorenika u radnim logorima za Skriveni gulag:razotkrivanje severnokorejskih zatvorskih logora, izvetaj koji povezuje opisepreivelih sa objanjenim slikama snimljenim satelitski. Prvi put ga je objavioKomitet SAD za ljudska prava u Severnoj Koreji 2003. godine i auriran je jer

je dostupno sve vie svedoenja i satelitskih slika visoke rezolucije. Houk mi jerekao da in, zbog toga to je roen i odrastao u logoru, zna stvari koje drugi

koji su preiveli logor ne znaju. inovu priu tuma

ila je Korejska advokatskakomora koja je autor Zvaninog stava vlade o ljudskim pravima u Severnoj

Koreji 2008. godine. Oni su vodili opsene intervjue sa inom, kao i sa drugim


18/153

preivelima iz logora koji su bili voljni da govore. Kako je Houk napisao, jedininain da Severna Koreja opovrgne, porekne ili poniti svedoenja ina idrugih preivelih iz logora bio bi da dozvoli stranim ekspertima da posetelogore. U suprotnom, tvrdi Houk, njihovo svedoenje je odrivo.

Ako Severna Koreja doivi slom, inova predvianja su moda tana da e

njene voe, strahujui od suenja za ratne zloine, sruiti logore pre nego to biistraitelji mogli da dou do njih. Kao to je Kim Dong Il objasnio: Moramoobaviti nau ivotnu sredinu gustom maglom da bi spreili neprijatelje dasaznaju bilo ta o nama.8

Da bih nadoknadio one delove koje nisam mogao da vidim, bezmalo trigodine izvetavao sam o vojsci Severne Koreje, rukovodiocima, ekonomiji,nestaicama hrane i krenju ljudskih prava. Intervjuisao sam veliki brojbegunaca iz Severne Koreje ukljuujui i tri biva zatvorenika iz Logora 15, ibiveg uvara logora, i vozaa koji je radio u etiri radna logora. Razgovarao

sam sa naunicima iz June Koreje i tehnokratama koji redovno putuju krozSevernu Koreju i dao sam kritiki prikaz sve veeg broja naunih istraivanja ilinih memoara o logoru. U SAD sam vodio proirene intervjue saAmerikancima korejskog porekla koji su postali inovi najbolji prijatelji.

Procenjujui inove prie treba imati na umu da su mnogi drugi u logorimaizdrali sline ili gore nevolje, prema tvrenju An Mjeong ala, biveg uvara ulogoru i vozaa. in je imao relativno udoban ivot u odnosu na standardedruge dece u logorima, rekao je An.

Vlada Severne Koreje izazvala je stanje pune borbene gotovosti na Korejskompoluostrvu eksplozijama nuklearnih bombi, napadima na Junu Koreju iodravanjem reputacije ratoborne zemlje lake na obarau.

Kada bi se Severna Koreja udostojila da ue u meunarodnu diplomatiju,uvek je uspevala da skrajne ljudska prava sa bilo kog pregovarakog stola.Krizni tab, obino fokusiran na nuklearno oruje i projektile, kontrolisao jeodnose Amerike sa Severom.

Radni logori bili su na poslednjem mestu.,,S njima je bilo nemogue razgovarati o logorima, rekao mi je Dejvid

Straub koji je radio u Ministarstvu inostranih poslova za vreme Klintona i Buakao vii oficir odgovoran za politiku Severne Koreje.Polude kada tospomene.

Logori jedva da su dodirnuli kolektivnu svest na planeti. Uprkos novinskimlancima, neznanje o njihovom postojanju ostaje rasprostranjeno u SjedinjenimDravama. U Vaingtonu se godinama svakog prolea na Nacionalnoj alejiokupljala nekolicina begunaca iz Severne Koreje i preivelih iz logora zboggovora i mareva. Vaingtonska tampa obraa malo panje. Jedan od razloga je

8Hyn-sik Kim, Kwang-ju Son, Documentary Kim Jong Il (Seul: Chonji Media, 1997), 202,kao to je citirano kod Ralph Hassing, Kong-dan Oh, The Hidden People of North Korea(Skriveni Ijudi Severne Koreje), (Lanham, Md.: Rowman & Littlefild, 2009), 27.


19/153


20/153

POGLAVLJE 1

DEAK KOJI JE POJEO RUAK

SVOJE MAJKE

in i njegova majka iveli su u najboljim zatvorskim stambenim prostorijamakoje je Logor 14 imao da ponudi: radniko naselje pored vonjaka,

prekoputa polja na kome je ona kasnije obeena.U svakoj od etrdeset prizemnih zgrada u selu bile su smetene po etiri

porodice. in i njegova majka imali su svoju sobu gde su spavali jedan poreddrugog na betonskom podu. etiri porodice delile su zajedniku kuhinju koja je

imala samo jednu sijalicu. Struje je bilo dva sata dnevno, od etiri do pet ujutru iod deset do jedanaest uvee. Prozori su bili od sive plastike, nedovoljnoprovidne da bi se kroz nju videlo. Sobe su bile zagrejane na korejski nain naloenim ugljem u kuhinji sa cevima koje prolaze ispod poda spavae sobe.Logor je imao svoj sopstveni rudnik i ugalj za grejanje bio je lako dostupan.

Nije bilo kreveta, stolica i stolova. Nije bilo tekue vode. Ni kupanja ilituiranja. Zatvorenici koji su eleli da se kupaju ponekad bi se tokom letaiunjali do reke. Oko trideset porodica delilo je bunar sa pijaom vodom.Takoe, delili su i poljski klozet koji je bio pregraen napola, za ene i

mukarce. Pranjenje creva i uriniranje tu je bilo obavezno, jer je ljudski otpadkorien kao ubrivo na farmi u logoru.Ako bi inova majka odradila dnevnu kvotu zadataka, mogla je da donese

kui hranu za to vee i za sutradan. U etiri ujutru bi pripremala doruak i ruakza svog sina i sebe. Svaki obrok je bio isti: palenta, kiseli kupus i supa odkupusa. in je ovo jeo skoro svakog dana dvadeset i tri godine, osim ako mu jeza kaznu hrana bila uskraena.

Kada je bio previe mali za kolu, majka ga je esto celog jutra ostavljalasamog u kui i vraala se sa polja u podne za ruak. in je stalno bio gladan i

pojeo bi svoj ruak im bi majka otila ujutru na posao.Takoe, pojeo bi i njen ruak.Kada bi se u podne vratila i ne bi nala nita za jelo, pobesnela bi i tukla

sina motikom, bilo ime to bi joj se nalo pri ruci. Neka od tih prebijanja bila supodjednako nasilna kao ona koja e kasnije doiveti od uvara.

Ipak, in je i dalje od svoje majke uzimao hrane koliko je mogao i kad godje mogao. Nije mu padalo na pamet da e ona ostati gladna ako joj pojede ruak.Mnogo godina kasnije, kada je ona vemrtva a on ivi u Sjedinjenim Dravama,rei e mi da je voleo svoju majku. Ali to je bilo retrospektivno. To je bilo

nakon to je nauio da civilizovano dete treba da voli svoju majku. Kada je bio ulogoru i zavisio od nje za svaki svoj obrok, krao joj hranu, dobijao batine odnje video ju je kao konkurenciju za opstanak.


21/153

Zvala se Dang Hje ang. in je pamti kao nisku i pomalo punaku enusnanih ruku. Kosa joj je bila kratka, kao i svim enama u logoru, i morala je dapokriva glavu belim suknom savijenim u trougao, vezanim ispod potiljka. in jeotkrio njen datum roenja 1. oktobar 1950. iz dokumenta koji je video tokomsvog ispitivanja u podzemnom zatvoru.

Nikada nije priala sa njim o svojoj prolosti, porodici ili zbog ega je bilau logoru, a on je nikada nije ni pitao. Njegovo postojanje kao njenog sina bilo jeudeeno od strane uvara. Izabrali su nju i oveka koji je postao inov otac da

jedno drugom budu nagrade u dogovorenom braku.Slobodni mukarci i ene spavali su u spavaonicama odvojenim po

polovima. Osmo pravilo Logora 14, kako je in morao da ga zapamti, glasilo je:Ako doe do seksualnog kontakta bez prethodnog odobrenja, izvrioci eodmah biti streljani.

Pravila su bila ista i u drugim radnim logorima u Severnoj Koreji. Kako

sam saznao u intervjuima sa bivim uvarem iz logora i nekoliko bivihzatvorenika ako bi usled nedozvoljenog seksa dolo do trudnoe ili roenja,ena i njena beba obino bi bile streljane. Rekli su mi i to da ene koje bi imaleseks sa straarima, kako bi pokuale da dou do vie hrane ili lakeg posla, znalesu da mnogo rizikuju. Ako bi ostale trudne, nestale bi.

Nagradni brak bio je jedini bezbedan nain da se zaobie pravilo da nemaseksa. Brakom je mahano ispred noseva zatvorenika kao najveom premijom zanaporan rad i pouzdano potkazivanje. Mukarci su bili podobni za enidbu udvadeset petoj godini, ene u dvadeset treoj. uvari su objavljivali brakove tri

ili etiri puta godinje, obino za prigodne datume kao to je Nova godina iliroendan Kim Dong Ila. Ni mlada ni mladoenja nisu odluivali o tome s kime da se venaju. Ako bi neko od njih smatrao da je onaj drugi neprihvatljivostar, okrutan ili ruan, ponekad su straari otkazivli brak. Ako bi do toga i dolo,ni mukarac ni ena ne bi imali drugu priliku za brak.

inov otac, in ang Sub, rekao je inu da su mu uvari dali Dang kaoisplatu za njegovu vetinu u radu za mainskim strugom u radionici logora. inumajka nikada nije rekla zato je ba njoj pripala ta ast da se uda.

Ali za nju, kao i za mnoge mlade u logoru, brak je bio neka vrsta

unapreenja. Uz to je iao malo bolji posao i bolji smetaj u radnikom naseljugde su bili i kola i dispanzer. Ubrzo potom, prebaena je tamo iz prepunespavaone za ene u tekstilnoj fabrici logora. Dang je dobila i primamljiv posaona oblinjoj farmi, gde je bilo mogunosti za krau kukuruza, pirina i zelenogpovra.

Posle venanja paru je bilo dozvoljeno da spavaju zajedno pet noizaredom. Nakon toga, inovom ocu koji je nastavio da ivi u spavaonici gde je iradio, bilo je dozvoljeno da poseti Dang nekoliko puta godinje. Dva sina bilasu plod njihove veze. Stariji, He Gun, roen je 1974. godine. in je roen osam

godina kasnije.


22/153

Braa su se jedva poznavala. Kada se in rodio, njegov stariji brat provodioje deset sati dnevno u osnovnoj koli. Kada je in napunio etiri godine, njegovbrat se iselio iz kue u spavaonu (u obaveznom uzrastu od dvanaest godina).

to se oca tie, in se sea da se ponekad pojavljivao nou i odlazio ranoujutru. Malo je obraao panju na deaka i in je bio ravnoduan prema njemu

tokom odrastanja.Godinama nakon bekstva iz logora in je nauio da veina ljudi toplinu,

sigurnost i naklonost povezuju sa reima ,,majka, ,,otac, ,,brat. On to nijeiskusio. uvari su nauili njega i drugu decu iz logora da su svi oni zatvorenicizbog ,,grehova svojih roditelja. Deci je reeno da iako bi uvek trebalo da sestide svoje izdajnike krvi, ipak mogu daleko da napreduju u proienjusvojih nasleenih grehova tekim, napornim radom, povinovanjem uvarima ipotkazivanjem roditelja. Deseto pravilo Logora 14 glasilo je da zatvorenikzaista mora da smatra svakog uvara za svog uitelja. in je verovao da je to

imalo smisla. Kada je bio dete i tinejder, njegovi roditelji su bili iscrpljeni,hladni i nekomunikativni.in je bio mravo, nezainteresovano dete i uglavnom bez prijatelja, ija su

jedina utoita bila uvareva predavanja o iskupljenju kroz potkazivanje. Madaje njegovo razumevanje ispravnog i pogrenog esto bilo narueno susretimanjegove majke i uvara kojima je prisustvovao.

Jedne veeri, kada je imao deset godina, in je napustio kuu i otiao datrai svoju majku. Bio je gladan i bilo je vreme da mu pripremi veeru. Otiao jedo oblinjeg polja pirina gde je radila i pitao neku enu da li ju je videla.

isti sobu boviidauna, rekla mu je mislivi na kancelariju uvara kojije zaduen za farmu pirina.in je otiao da uvareve kancelarije i video da su ulazna vrata zakljuana.

Provirio je kroz prozor koji je bio sa bone strane zgrade. Njegova majka je nakolenima istila pod.Boviidaun mu je zaklonio pogled. Priao je inovoj majciotpozadi i poeo da je pipa. Nije se opirala. Oboje su skinuli odeu. in jeposmatrao kako upranjavaju seks.

Nikada nije pitao majku o onome to je video i nikada to nije spomenuoocu.

Iste godine, uenicima iz njegovog razreda ponueno je da se dobrovoljnoprijave da pomau svojim roditeljima na poslu. Jednog jutra pridruio se majcida zajedno sade pirina. inilo se da joj nije bilo dobro i zaostajala je s poslom.Neto pre odmora za ruak, uvarevom oku nije promakla njena tromost.

,,Kuko, viknuo je na nju.,,Kuko je bio standardan nain obraanja uvara prema zatvorenicama.

uvari su obino nazivali ina i ostale mukarce u zatvoru kukin sine.Kako moe da dere kad ne moe da sadi pirina? pitao je uvar.Izvinila se ali je uvar sve vie besneo.,,Ova kuka nee da radi, vikao je.Dok je in stajao pored majke, uvar je izmislio kaznu za nju.


23/153

Idi da klei na onom uzvienju tamo i podigni ruke. Ostani tako dok se nevratim sa ruka.

inova majka je kleala na uzvienju na suncu sat i po vremena sa rukamapodignutim ka nebu. Deak je stajao blizu nje i gledao. Nije znao ta da joj kae.Nita nije rekao.

Kada se uvar vratio, naredio je inovoj majci da se vrati na posao. Slaba igladna, onesvestila se sredinom popodneva. in je otrao do uvara i molio gaza pomo. Ostali radnici su odvukli njegovu majku u hladovinu gde je povratilasvest.

Te veeri in je otiao sa majkom na sastanakideoloke borbe,obaveznog okupljanja radi samokritike. Na sastanku, inova majka ponovo jepala na kolena dok je etrdeset njenih kolega radnika na farmi slediloboviidauna i grdilo je jer nije uspela da ispuni radnu normu.

Tokom letnjih veeri, in i jo neki deaci iz njegovog sela uunjali bi se uvonjake severno od bloka betonskih stanova u kojima su iveli. Brali su nezrelekruke i krastavce i jeli ih najbre to su mogli. Kada bi ih uhvatili, uvari su ihtukli palicama i uskraivali im ruak u koli na nekoliko dana.

Inae, uvari nisu marili za to ako bi in i njegovi prijatelji jeli pacove,abe, zmije i insekte. Na mahove ih je bilo mnogo u logoru koji se irio ikoristio malo pesticida, oslanjao se na ljudski izmet kao ubrivo i nijeobezbeivao vodu za pranje intimnih delova ili kupanje.

Pacovi ne samo da su punili prazne stomake ve su bili od sutinske

vanosti za preivljavanje. Njihovo meso moglo je da sprei pelagru, nekadfatalnu bolest koja je bila esta poast u logoru, naroito zimi. Zatvorenici kojibi oboleli od pelagre, posledica nedostatka proteina i nijacina u ishrani, patili suod malaksalosti, dermatitisa, dijareje i demencije. To je bio est uzrok smrti.

Hvatanje i peenje pacova postali su inova strast. Hvatao ih je u svojojkui, u poljima i u poljskim klozetima. Uvee bi se nalazio sa prijateljima kodsvoje osnovne kole gde je bio rotilj od uglja. in im je gulio kou, vadioiznutrice, solio ono to bi ostalo a ostatak vakao meso, kosti i mala stopala.

Takoe, nauio je i da stabljikama trave bodljikavog praseta kao kopljem

probada skakavce, dugoglave skakavce i vilinske konjice koje je, u kasno leto ijesen, pekao iznad vatre. U planinskim umama, gde su esto slali grupe uenikada sakupljaju drva, in je jeo pregrt divljeg groa, ogrozda i korejske maline.

Tokom zime, prolea i ranog leta nije bilo toliko toga za jelo. Glad jegonila njega i njegove prijatelje iz detinjstva da isprobavaju strategije za koje sustariji zatvorenici iz logora tvrdili da mogu da ublae nelagode praznog stomaka.Prema teoriji da tenost ubrzava varenje i oseaj bola u stomaku od gladi, obrocisu bili bez vode ili supe. Pokuavali su i da se uzdravaju od pranjenja crevaverujui da e tako da oseaju sitost i budu manje opsednuti hranom.

Alternativna tehnika borbe protiv gladi bila je i imitiranje krava, izbaciti obrokiz usta i ponovo ga jesti. in je ovo probao nekoliko puta ali ni to nije pomogloda se ublai glad.


24/153

Letnji period, kada su deca slata na polje da pomognu u saenju iplevljenju, bilo je najbolji period za pacove i poljske mieve. in se sea da ih je

jeo svakog dana. Trenuci u detinjstvu kada je bio najsreniji, najzadovoljniji, bilisu kada mu je stomak bio pun.

Problem ishrane, kako je esto nazivan u Severnoj Koreji, nije ograniensamo na logore. Zbog njega su zakrljala tela miliona ljudi irom zemlje. Tokomposlednje decenije, deaci u pubertetu koji su pobegli iz Severne Koreje uproseku skoro trinaest centimetara su nii i jedanaest kilograma laki od deakakoji odrastaju u Junoj Koreji.9

Prema Nacionalnom obavetajnom savetu, istraivakoj instituciji koja jedeo obavetajne zajednice SAD, mentalna retardacija prouzrokovananeuhranjenou u ranom detinjstvu diskvalifikuje oko etvrtinu potencijalnihregruta za vojsku u Severnoj Koreji. Njihov izvetaj pokazuje da e

intelektualna zaostalost meu mladima izazvana glau verovatno onesposobitiekonomski rast ak i ako bi se zemlja otvorila prema svetu ili ujedinila saJugom.

Od 1990. godine Severna Koreja ne moe da uzgaji, kupi ili isporuidovoljno hrane da nahrani svoje stanovnitvo. Glad je sredinom devedesetihgodina prolog veka verovatno ubila milion Severnokorejaca. Slina stopamortaliteta, u Sjedinjenim Dravama odnela bi oko dvanaest miliona ivota.

Nestaica hrane na Severu ublaena je krajem 1990-ih jer je vladaprihvatila meunarodnu pomo u hrani. Sjedinjene Drave su postale najvei

donator pomoi Severnoj Koreji ali su i ostale njihov najvei neprijatelj.Severna Koreja svake godine mora da proizvede vie od pet miliona tona

pirina i ita da bi nahranila svojih dvadeset i tri miliona ljudi. Skoro uvekproizvede manje, obino za oko milion tona. Budui da su zime duge i planinevisoke, nedostaje zemlje pogodne za obraivanje, vlada ne moe da podstiepoljoprivrednike i da omogui gorivo za modernu poljoprivrednu opremu.

Zahvaljujui pomoi iz Moskve, oko etiri godine nije bilo katastrofalnihnestaica hrane. Kada se raspao Sovjetski Savez, pomo je prestala da stie iugasila se planirana ekonomija Severne Koreje. Nije bilo besplatnog goriva za

njihove stare fabrike, nije bilo sigurnog trita za njihovu robu loeg kvaliteta inije bilo pristupa jeftinom vetakom ubrivu koje se proizvodilo u SovjetskomSavezu a od koga su dravna poljoprivredna dobra postala zavisna.

Juna Koreja nekoliko godina je pomagala da se to nadoknadi, dajuiPjongjangu pola miliona tona ubriva godinje kao deo svoje Politike Sunca,pokuavaji da se ublae tenzije izmeu Severa i Juga.

Kada je 2008. godine novo rukovodstvo u Seulu ukinulo besplatno ubrivo,Severna Koreja pokuala je na nacionalnom nivou da uradi ono to je ve

9 Autorov intervju sa un ang-he, glavnom sestrom u Hanavonu, centru za ponovnonaseljavanje u Junoj Koreji. Centar koji finansira vlada, od 1999. godine meri visinu i teinubegunaca iz Severne Koreje.


25/153

decenijama bila praksa u radnim logorima. Narodu je reeno da napravi toibi,ubrivo od pepela pomeanog sa ljudskim izmetom. Poslednjih nekoliko zimazamrznut ljudski izmet uziman je iz javnih toaleta u manjim i veim gradovimairom zemlje. Prema podacima budistike dobrotvorne organizacije Dobriprijatelji i izvetaa iz Severne Koreje, fabrikama, javnim preduzeima i

naseljima bilo je nareeno da proizvedu dve tone toibia.U prolee su to suili nasveem vazduhu pre nego to bi prevezli na dravna poljoprivredna dobra. Aliorganskog ubriva nema ni priblino toliko da bi bilo dovoljno da zamenihemikalije od kojih su dravna dobra decenijama zavisila.

Izolovan iza elektrine ograde tokom devedesetih, in nije bio svestan da sumilioni njegovih zemljaka oajniki udeli za hranom.

Ni on ni njegovi roditelji (koliko je in znao) nisu uli da se vlada bori danahrani vojsku, ni da ljudi umiru od gladi u svojim stanovima u

severnokorejskim gradovima, ukljuujui i prestonicu.Nisu znali da je na desetine hiljada Severnokorejaca napustilo svoje

domove i krenulo prema Kini u potrazi za hranom. Niti su oni bili ti koji sudobili pomou hrani vrednu milijardu dolara koja se slivala u Severnu Koreju.Tokom tih haotinih godina, dok se osnovno funkcionisanje vlade Kim DongIla susretalo s velikim problemima, istraivaki centri na Zapadu pisali su knjigesa kataklizminim naslovima kao, na primer, Kraj Severne Koreje.

Kraj nije bio ni blizu to se tie Logora 14, koji je sam sebi bio dovoljanako se izuzmu povremeni vagoni soli.

Zatvorenici su sami gajili kukuruz i kupus. Kao robovi, proizvodili sujeftino voe i povre, uzgajali ribu i svinjetinu, ili uniforme, pravili cement,grnariju i staklariju za privredu iza ograde koja se raspadala.

in i njegova majka bili su bedni i gladni sve to vreme ali ne vie nego tosu ve navikli. Deak je nastavio po starom, lovio je pacove, krao hranu odmajke i esto trpeo njene batine.


26/153

POGLAVLJE 21

KOLSKI DANI

itelj je iznenada izvrio pretres. Ispreturao je inove depove, kao i ostalihetrdesetoro dece u njegovom razredu. Kada je zavrio, u ruci je imao pet

zrna kukuruza. Svih pet pripadalo je devojici koja je bila niska, tanka i, kako sein sea, izuzetno lepa. Ne sea se njenog imena ali sve ostalo to se desilo togdana u koli, juna 1989. godine, duboko je urezano u njegovom seanju.

Uitelj je bio loe volje i krenuo je da im pretresa depove. Planuo je kadaje pronaao kukuruz.

Kuko, ukrala si kukuruz? Ho

e da ti odseku ruke?Naredio je devojici da istupi ispred razreda i rekao joj da klekne.

Zamahujui dugakim, drvenim tapom za pokazivanje udarao ju je po glaviiznova i iznova. Dok su in i njegovi drugovi iz razreda nemo posmatrali, nanjenoj glavi oticale su voruge. Krv joj je curila iz nosa. Sruila se na betonskipod. in i jo nekoliko drugova iz razreda su je podigli i odneli kui na farmusvinja nedaleko od kole. Umrla je kasnije te noi. lan tri treeg pravila Logora14 glasi: Svako ko ukrade ili krije bilo ta od namirnica odmah e biti streljan.

in je nauio da uitelji obino ne shvataju ovo pravilo previe ozbiljno.

Ako bi u depu nekog uenika pronali hranu, ponekad bi udelili nekolikonasuminih udaraca tapom. Veoma esto, uopte ne bi ni reagovali. in i ostaliuenici obino bi rizikovali. Iz inovog ugla gledanja, lepa, mala devojica

jednostavno nije imala sree.Straari i uitelji nauili su ga da veruje da je svaki put kada ga tuku to i

zasluio zbog izdajnike krvi koju je nasledio od svojih roditelja. Devojica jebila ista takva. in je smatrao da je njena kazna bila opravdana i pravedna inikada se nije naljutio na svog uitelja to ju je ubio. Verovao je da njegovidrugovi iz razreda misle isto.

Sledeeg dana u koli niko nije pominjao prebijanje. Nita se nijepromenilo u uionici. Koliko je inu bilo poznato, uitelj nije bio disciplinskikanjen zbog svog postupka.

Svih pet godina osnovne kole in je proveo u razredu sa istim uiteljemkoji je imao tridesetak godina, nosio uniformu i pitolj u futroli oko pojasa. Zavreme odmora izmeu asova dozvoljavao je uenicima da igraju kamen, papir,makaze. Subotom im je ponekad dozvoljavao da na sat-dva trebe vake jednidrugima. in nikada nije saznao njegovo ime.

U osnovnoj koli in je nauio da stoji uspravno, pokloni se svojim uiteljima ida ih nikada ne gleda u oi. Na poetku kolovanja data mu je crna uniforma:

U


27/153

pantalone, koulja, potkoulja i par cipela. Dobijao je novu svake druge godine,mada bi poela da se raspada kroz mesec ili dva.

Uenici su ponekad dobijali sapun kao specijalnu nagradu za naporan rad.in se nije isticao marljivou i retko kada je i dotakao sapun. Pantalone su mubile tvrde kao karton od prljavtine i znoja. Ako bi zagrebao svoju kou noktom,

prljavtina bi se ljutila sa nje. Kada je bilo previe hladno da se okupa u reci ilida stoji napolju na kii, in i njegova majka i drugovi iz razreda smrdeli su kaoivotinje. Zimi su skoro svima kolena bila crna od prljavtine. inu je majka odrita ila donji ve i arape. Posle njene smrti nije nosio ve i muio se da naekrpe da bi ih nosio u cipelama.

kola, blok zgrada lako vidljiv na fotografijama iz satelita, bila je na okosedam minuta etnje od inove kue. Prozori su bili od stakla, ne od vinila. To jebila jedina dekoracija. inova uionica, kao i kua njegove majke, bila je odbetona. Uitelj je stajao na podijumu ispred jedne kolske table. Deaci i

devojice su sedeli odvojeno, levo i desno od prolaza u sredini. Portreti Kim IlSunga i Kim Dong Ila glavni ukrasi svake uionice u Severnoj Koreji nijeih nigde bilo.

Umesto toga, decu su u koli uili osnovama pismenosti i matematike,presliavali ih pravila logora i podseali stalno na njihovu grenu krv. Ueniciosnovne kole pohaali su nastavu est dana nedeljno. U srednju kolu ilo sesedam dana nedeljno, jedan dan meseno bio je slobodan.

Morate da se oistite od grehova vaih majki i oeva, radite naporno!govorio im je direktor kole na skupovima.

kolski dan poinjao je tano u osam, sastankom koji se zvao onghva. toznai potpuna harmonija, ali je to bila prilika da uitelj kritikuje uenike za onoto nisu dobro uradili prethodnog dana. Prisustvo se proveravalo dva putadnevno. Bez obzira na to koliko je uenik moda bolestan, odsustvovanje nijebilo dozvoljeno. in je s vremena na vreme pomagao svojim drugovima izrazreda da nose bolesnog aka u kolu. Ali on je retko bio bolestan, neraunajui prehladu. Vakcinu je primio samo jednom, protiv velikih boginja.

in je nauio da ita i pie korejski vebajui na hrapavom papirunapravljenom u logoru od kukuruzovine. Svakog polugodita dobijao je jednu

svesku od dvadeset i pet listova. Umesto olovke esto je koristio naotren tapnagaravljenog drveta. Nije znao da postoje gumice za brisanje. Vebanje itanjanije bilo mogue jer je uitelj jedini imao knjigu. Na pismenim vebamauenicima je bilo nareeno da objasne zato nisu radili dovoljno naporno i zbogega nisu potovali pravila.

in je nauio da sabira i oduzima ali ne i da mnoi i deli. Do danadananjeg, kada treba da pomnoi, on sabira kolone brojeva.

Fiziko obrazovanje podrazumevalo je tranje napolju i igranje nagvozdenim ipkama u kolskom dvoritu. Ponekad su uenici ili do reke i

skupljali pueve za uitelja. Nije bilo igara loptom. in je prvi put video loptu zafudbal kada je imao dvadeset i tri godine, posle bega u Kinu.


28/153

Dugoroni ciljevi kole uenicima nisu bili jasni po pitanju toga to seuitelji nisu ni trudili da predaju. inu su rekli da je Severna Koreja nezavisnadrava i da postoje automobili i vozovi. (Ovo nije bilo neko otkrovenje za ina

jer je video uvare kako voze automobile, a u jugozapadnom delu logorapostojala je eleznika stanica.) Ali uitelji nisu govorili nita o geografiji

Severne Koreje, njenim susedima, istoriji ili voama. in je samo povrno znaoo tome ko su Veliki Voa i Dragi Voa.Postavljati pitanja u koli nije bilo dozvoljeno. Razbesnela bi uitelje i

prouzrokovala batine. Uitelji su govorili, uenici su sluali. Ponavljanjem inje nauio pismo i osnovna gramatika pravila. Nauio je kako da izgovara reiali esto nije znao ta one znae. Uitelj mu je usadio strah od traenja,,suvinih informacija.

in nikada nije doao u kontakt sa drugom koji je bio roen van logora.Koliko se njemu inilo, kola je bila rezervisana za decu kao to je on, nakot iz

nagradnih brakova, koji je odgajan u logoru. Reeno mu je da deci koja suroena negde drugde i koja su dovedena u logor sa svojim roditeljima nijedozvoljeno kolovanje i da su zatvorena u najudaljenijim delovima logora,Dolinama 4 i 5.

Kao rezultat svega toga, njegov uitelj je mogao da oblikuje umove ivrednosni sistem uenika bez protivurenih informacija dece koja moda znajuneto o onome to postoji sa druge strane ograde.

Nije bilo nikakve tajne oko toga ta eka ina i njegove drugove. Osnovna i

srednja kola su ih pripremale za naporan rad. Zimi su deca istila sneg, obaraladrvee i lopatala ugalj za grejanje kole. Svi uenici (njih oko hiljadu) bili sumobilisani da iste klozete u selu Bovivon gde su iveli uvari, neki od njih saenama i decom. in i njegovi drugovi iz razreda ili su od kue do kue iskupljali smrznute fekalije motikama i utovarivali otpad golim rukama (nije bilorukavica za zatvorenike u logoru) na police. Vukli su izmet do oblinjih polja iliga nosili na leima.

Nakon popodnevnog zavretka kole, tokom toplijih i srenijih dana inovrazred bi ponekad odmarirao u brda i planine iza kole da sakuplja hranu i

lekovite trave za svoje uvare. Iako je bilo protiv pravila, esto bi trpali uuniforme bujad, osmund i druge paprati i nosili ih kui majkama da ih skuvajukao varivo. Sakupljali su muhare u aprilu i ampinjone u oktobru. Tokom ovihdugih, popodnevnih etnji deci je bilo dozvoljeno da meusobno razgovaraju.Strogo odvajanje izmeu polova bi olabavilo i deaci i devojice bi se kikotali iigrali jedni sa drugima.

in je krenuo u prvi razred sa jo dvoje dece iz svog sela deakom HongSung Doom i devojicom Mun Sung Sim. Pet godina su zajedno peaili dokole i sedeli u istoj uoionici. U srednjoj koli zajedno su proveli jo pet godina

u istom drutvu.


29/153

Hong Sung Do bio je inov najbolji drug. Igrli su se piljaka za vremeodmora u koli. Majke su im radile na istoj farmi. Ali nijedan od njih dvojicenikada nije pozvao onog drugog u svoju kuu da se igraju.

Poverenje meu prijateljima bilo je ugroeno stalnim nadmetanjem zahranu i pritiskom da se potkazuje. Pokuavajui da dobiju dodatna sledovanja

hrane deca su odavala uvarima ta su njihove komije jele, nosile i govorile.Kolektivna kazna u koli takoe je okretala drugove jedne protiv drugih.

inov razred esto je dobijao dnevnu normu za saenje drvea ili skupljanjeirova. Ako ne bi uspeli da ispune oekivanja, svi u njegovom razredu bili bikanjeni. Uitelji bi naredili inovom razredu da svoju porciju ruka (za taj dana ponekad i nedelju) ustupe razredu koji je ispunio svoju normu. U radnimzadacima in je obino bio spor, uglavnom poslednji.

Kako su in i njegovi drugovi odrastali, njihovi radni zadaci zvani tenjada se bude bolji postajali su sve dui i tei. Tokom borbe plevljenja koja je

bila izmeu juna i avgusta, uenici osnovne kole radili su od etiri ujutru dosumraka upajui korov iz kukuruza, pasulja i eerne trske.Kada su in i njegovi drugovi krenuli u srednju kolu, jedva da su bili

pismeni. Ali tada je obuka u uionicama zavrena. Uitelji su postali nadzornici.Srednja kola je bila mesto za planiranje radnih zadataka u rudnicima, poljima iumama. Kraj dana bio je rezervisan za duge sastanke posveene samokritici.

in je prvi put uao u rudnik kada je imao deset godina. On i jo petnjegovih drugova iz razreda (tri deaka i tri devojice ukljuujui i njegovukominicu Mun Sung Sim) sili su strmim oknom do rudnika. Njihov posao je

bio da ubacuju ugalj u tovarna kola od dve tone i guraju ih uzbrdo uskomprugom do mesta za prikupljanje. Da bi ispunili dnevnu normu, morali su etiriputa da doguraju tovar do vrha.

Prva dva tovara su gurali celo jutro. Posle palente i usoljenog kupusa zaruak, iscrpljena deca sa licima i odeom pokrivenim ugljenom prainomkrenula bi nazad do okna nosei svee u mraku gde se nije video prst prednosom.

Jednoga dana dok su gurali drugi tovar, Mun Sung Sim je izgubilaravnoteu i stopalo joj je skliznulo pod elini toak. in, koji je stajao pored

nje, uo je vrisak. Pokuao je da pomogne devojici koja se previjala od bola ivritei vapila da joj skine cipelu. Palac na nozi bio je smrskan i liptala je krv.Jedan uenik joj je vezao pertlu oko lanka kao nekakav steznik.

in i jo dva deaka podigli su Mun u prazna tovarna kola i odgurali je dovrha rudnika. Onda su je odneli do bolnice logora gde je njen osakaen prst bioamputiran bez anestezije i tretiran slanom vodom.

Pored teeg fizikog rada, uenici srednje kole mnogo vremena provodilisu pronalazei mane sebi i drugima. Beleili su ih u svojim sveskama odkukuruzovine pripremajui se za sastanke samokritike koji su se odravali posle

veere. Svake veeri desetak uenika moralo je neto da prizna.in je pokuavao da se nae sa svojim drugovima pre ovih sastanaka kako

bi se dogovorili ko e ta da prizna. Izmiljali bi grehe koji e da zadovolje


30/153


31/153

POGLAVLJE 3

VIA KLASA

ada mu je severnokorejski sistem kasta nakodio, in je imao devet godina.U rano prolee on i jo oko trideset njegovih drugova iz razreda ili su

prema eleznikoj stanici, tamo ih je poslao uitelj da pokupe ugalj koji je ispaosa vagona tokom utovara. Stanica je bila blizu jugoistonog dela Logora 14 i dabi od kole stigli dotle, uenici su morali da prou ispod ograenog prostoraBovivona koji je na strmoj obali reke Tedong. Deca uvara tamo ive i pohaajukolu.

Dok su in i njegovi drugovi iz razreda prolazili tuda, decauvara suodozgo vikala na njih.

Dolaze reakcionarni kukini sinovi.Decu zatvorenike obasule su kamenice veliine pesnice. Sa rekom ispod i

strmom obalom iznad, nisu imali gde da se sakriju. Kamen je pogodio ina ulice, tano ispod levog oka pravei duboku posekotinu. in i njegovi drugovi suvritali i uurili se na blatnjavom putu pokuavajui rukama da zatite glave.

Drugi kamen pogodio je ina u glavu, oborio ga na zemlju i oamutio.Kada mu se razbistrilo, kamenovanje je prestalo.

Mnogi njegovi drugovi su jeali i krvarili. Mun, njegova kominica idrugarica iz razreda koja e kasnije izgubiti palac u rudniku, bila je u nesvesti.Voa inovog razreda, Hong Do Hjan, koji je trebalo da bude nekakavnadzornik na tom radnom zadatku, takoe se onesvestio.

Ranije tog jutra u koli, uitelj im je rekao da poure do eleznike stanice iponu sa radom. Rekao je da e on doi kasnije.

Kada je uitelj konano stigao i pronaao svoje uenike krvave ispruenepo putu, razbesneo se.

ta radite tu umesto da ste na poslu?, vikao je.

Uenici su plaljivo pitali ta da rade sa onima koji su jo u nesvesti.Stavite ih na lea i nosite, naredio je uitelj. Sve to treba da radite je da

prionete na posao.Godinama kasnije, kada bi in video decu iz Bovivona bilo gde u logoru,

otiao bi u suprotnom pravcu ako je mogao.

Deca iz Bovivona imala su razlog da bacaju kamenje im vide ina. Njegovakrv izdanka neiskupljivih grenika bila je uprljana na najgori mogui nain.Meutim, deca iz Bovivona su dolazila iz porodica ija je loza bila odanaVelikom Voi.

K


32/153


33/153

An je sedam godina radio kao uvar i voza u etiri radna logora (neraunajui Logor 14) krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godinaprolog veka. Pobegao je u Kinu 1994. godine kada je njegov otac, koji jenadgledao regionalnu distribuciju hrane, doao u sukob sa svojim nadreenima iizvrio samoubistvo. Kada je uspeo da stigne do June Koreje, An se zaposlio

kao bankar u Seulu i oenio se Junokorejkom. Imaju dvoje dece. Takoe,aktivista je za ljudska prava.Nakon bekstva, saznao je da su mu brat i sestra poslati u radni logor, gde je

njegov brat kasnije i umro.Tokom veere uz kinesku hranu u Seulu 2009. godine, kada smo

razgovarali, An je nosio tamnoplavo odelo, belu koulju, kravatu na pruge inaoare sa bruenim staklom. Izgledao je uspeno i govorio tihim, opreznimglasom. Jo uvek je ovek zastraujue veliine, velikih ruku i ramenaodbrambenog igraa.

Kada je pohaao obuku za uvara, uio je korejsku borilaku vetinutekvondo, tehnike za suzbijanja nereda i da ne brine ako postupanje sazatvorenicima prouzrukuje povrede ili smrt. U logoru je navikao da udarazatvorenike koji nisu ispunjavali svoje norme. Sea se da je pretukao grbavogzatvorenika.

Bilo je normalno da bijemo zatvorenike, rekao je objanjavajui da su gainstruktori uili da se nikada ne osmehuje i da o zatvorenicima misli kao opsima i svinjama.

Uili su nas da o njima ne razmiljamo kao o ljudskim biima, rekao je.

Instruktori su nam govorili da ne pokazujemo saaljenje. Rekli su: Akopokae saaljenje, postae zatvorenik.Iako je saaljenje bilo zabranjeno, bilo je jo nekih direktiva kako postupati

sa zatvorenicima. An je rekao da je posledica toga bilo to da su uvari moglislobodno da se prepuste svojim apetitima i ekscentrinostima, esto napadajuiatraktivne mlade zatvorenice koje bi obino pristajale na seks kako bi imale boljitretman.

Ako bi posledica toga bile bebe, ene i njihove bebe bile su ubijane,rekao je An naglaavajui da je lino video gvozdenim palicama nasmrt

isprebijanu novoroenad. Sutina logora je bila oistiti tri generacije porodicaneistomiljenika. Tako da je bilo nedosledno dozvoliti da se rodi novageneracija.

uvari su mogli da budu nagraeni upisom na fakultet ako bi uhvatilizatvorenika u pokuaju bekstva podsticajan sistem koji su uvari prihvatili.Omoguili bi zatvorenicima da pokuaju da pobegnu, rekao je An, i ubijali ihpre nego to bi stigli do ograde koja okruuje logore.

Ipak, najee, rekao je An, tukli su zatvorenike do smrti zbog toga to imje bilo dosadno ili su bili mrzovoljni.


34/153

Iako zatvorski uvari i njihova zakonita deca po krvi pripadaju klasi jezgra, onisu marginalni funkcioneri koji vei deo svojih ivota provode daleko u hladnimruralnim oblastima.

Jezgro vie klase ivi u Pjongjangu u velikim stanovima ili kuama zasamo jednu porodicu ogradama odvojenim od komija. Oni izvan njih sigurno

ne znaju koliko je ove elite u Severnoj Koreji. Ali junokorejski i amerikinaunici veruju da je to mali broj, izmeu sto i dvesta hiljada od ukupno oko 23miliona stanovnika.

Talentovanim lanovima elite kojima se moe verovati povremeno sedozvoljavalo da izau iz zemlje kao diplomate i trgovci u kompanijama kojesu u vlasnitvu drave. Tokom poslednje decenije, vlada Sjedinjenih Drava ikriminalistike agencije irom sveta iznele su dokaze o nekim Severnokorejcimakoji su umeani u kriminalne radnje vercovanja vrste valute u Pjongjang.

Oni su povezani sa falsifikovanjem novanica od 100 dolara,

sajberterorizmom, trgovinom droge od heroina do vijagre i vercom brendiranihcigareta visokog kvaliteta (ali falsifikovanih). Krei rezolucije Ujedinjenihnacija, Severnokorejci su, prema miljenju zvaninika UN, takoe prodavalirakete i tehnologiju nuklearnog oruja zemljama kao to su Iran i Sirija.

Jedan lan severnokorejske elite koji je mnogo putovao rekao mi je kako jezaraivao za ivot istovremeno osiguravajui sebi podrku i naklonost KimDong Ila.

Njegovo ime je Kim Kvan in i odrastao je u Pjongjangu kao lan eliteplave krvi. Studirao je britansku knjievnost na Kim Il Sung univerzitetu koji je

rezervisan za decu najviih zvaninika. Njegova profesionalna vetina prenego to je prebegao u Junu Koreju 2003. godine bila je pronevera osiguranjakoje je drava organizovala. Neka od najveih osiguravajuih drutava u svetuzgrnula su stotine miliona dolara na osnovu lanih vetaenja u vezi saindustrijskim nesreama i prirodnim katastrofama unutar Severne Koreje.Najvei deo novca iao je Dragom Voi.

Najvaniji dogaaj ove prevare za tu godinu odigrao se nedelju dana predKim Dong Ilov roendan, 16. februara. Izvritelji Korejske nacionalneosiguravajue kompanije u inostranstvu, one koja je sprovela prevaru pod

patronatom drave, pripremili su specijalan roendanski poklon.Iz svoje kancelarije u Singapuru, Kim Kvan in poetkom februara 2003.

godine gledao je kako njegove kolege trpaju dvadeset miliona dolara u keu udva daka i alju ih preko Pekinga u Pjongjang. Meunarodne osiguravajuekompanije isplatile su taj novac i to nije bio prvi put. Tokom pet godinaprovedenih u dravnoj osiguravajuoj korporaciji u Pjongjangu, vree novcastizale su uvek na vreme za voin roendan rekao je Kim. Stizale su izvajcarske, Francuske, Austrije, kao i iz Singapura.

Posvedoio je da je novac odnoen u Kancelariju 39 Centralnog komiteta

Korejske radnike partije. Ovu ozloglaenu kancelariju ili biro stvorio je KimDong Il 1970. godine da bi skupljao vrstu valutu i da bi imao bazu moinezavisnu od njegovog oca koji je tada vladao zemljom. Prema Kimu (i


35/153

podacima drugih begunaca i objavljenih izvetaja), Kancelarija 39 kupujeluksuznu robu da bi osigurala lojalnost severnokorejske elite. Takoe, finansirakupovinu u inostranstvu komponenti za rakete i druge oruane programe.

Kako mi je Kim objasnio, prevara s osiguranjem funkcionisala je ovako: zadravnog monopolistu u osiguranju menaderi u Pjongjangu izdavali bi polise

koje pokrivaju skupe ali este katastrofe u Severnoj Koreji, kao to su nesree urudniku, eleznike nesree, manjak prinosa usled poplava. Glavna stvar kodreosiguranja jeste ta da oni zarauju na katastrofama, rekao je. Kad god sedesi neka katastrofa, to postane izvor vrste valute za vladu.

Kim i drugi operativci osiguravajue kompanije Severne Koreje uinostranstvu bili su odaslati po celom svetu kako bi pronali posrednike priosiguranju koji bi prihvatili primamljivo visoke osiguravajue premije danadoknade tetu Severnoj Koreji prouzrokovanu ovim katastrofama.

Reosiguranje je industrija vredna nekoliko milijardi koja rizik koji je

procenila jedna osiguravajua kompanija deli sa brojnim kompanijama iromsveta. Svake godine, rekao je Kim, Severna Koreja se maksimalno trudila da svenajboljeposlove vrti izmeu glavnih reosiguravajuih kompanija.

Premetali smo je unaokolo, rekao mi je. Jedne godine je to moda bilakompanija Lojd (iz Londona). Sledee godine, Svis Re.

Delei relativno mali gubitak izmeu mnogih velikih kompanija, SevernaKoreja je drala u tajnosti koliki je taj rizik bio. Njena vlada je pripremalaprecizno dokumentovane zahteve, brzo ih sprovodila kroz svoje marionetskesudove i zahtevala trenutnu isplatu. Ali esto je ograniavala mogunost onih

koji reosiguravaju da poalju istraitelje da potvrde zahteve. Kako je smatraoekspert za industrijska osiguranja iz Londona, Severna Koreja je zloupotrebilageografsko neznanje i politiku naivnost nekih reosiguravajuih kompanija injihovih posrednika. Mnogi od njih mislili su da sarauju sa firmom iz JuneKoreje, rekao je strunjak, dok drugi nisu ni bili svesni da je Severna Korejazatvorena totalitarna drava sa lanim sudovima i bez meunarodneodgovornosti.

S vremenom su se kompanije za reosiguranje opametile po pitanju estih iskupih polisa za eleznike nesree i potapanja trajekta koje nije bilo mogue

ispitati. Advokati nemakog osiguravajueg giganta Alijanc global investorsa,Lojda iz Londona i nekoliko drugih kompanija za reosiguranje podneli su tubulondonskom sudu protiv Korejske nacionalne osiguravajue korporacije.Optuili su ih zbog polise za helikopter koji se sruio 2005. godine na vladinoskladite u Pjongjangu. U sudskim dokumentima kompanije su navele da jenesrea bila iscenirana, da je odluka suda Severne Koreje da podri polisunametena i da Severna Koreja rutinski koristi prevare u osiguranju da sakupinovac za line potrebe Kim Dong Ila.

Ipak, kompanije za reosiguranje odustale su od zahteva i pristale na

poravnanje koje je bilo skoro potpuna pobeda za Severnu Koreju. To su uradili,kau pravni analitiari, zbog toga to su budalasto potpisali ugovore u kojimapristaju da se povinuju zakonima Severne Koreje. Posle poravnanja advokati


36/153

koji su zastupali Severnu Koreju kau da je bilo zapanjujue pretpostaviti dase zemlja upustila u prevaru sa osiguranjem. Ali, nastali publicitet alarmirao jeindustriju reosiguranja u celom svetu da izbegavaju Severnu Koreju, te seprestalo s prevarama. Kada je Kim Kvan in pomogao pri slanju dakova sadvadeset miliona dolara kea iz Singapura u Pjongjang, rekao je da je Kim

Dong Il bio ushien.Primili smo pismo zahvalnosti i nastalo je veliko slavlje, rekao je,naglaavajui da je Kim Dong Il sredio da on i njegove kolege dobiju poklone narande, jabuke, DVD plejere i ebad.

Voe, kuna tehnika i ebad.Ovo oskudno ispoljavanje zahvalnosti diktatora govori mnogo. ivotni

standardi vie klase u Pjongjangu su na visokom nivou samo prema standarduzemlje u kojoj je treina stanovnitva hronino gladna.

Elita ima relativno velike stanove i pristup pirinu. Takoe, garantovano imje i pravo prvenstva izbora uvozne luksuzne robe kao to su voe i pie. Ali zastanovnike Pjongjanga struje ima na mahove, u najboljem sluaju, vrue voderetko kada, a putovanje van zemlje je teko, osim za diplomate i biznismene zakoje drava garantuje.

Elitna porodica u Pjongjangu ne ivi ni priblino dobro u smislumaterijalnih dobara, udobnosti i mogunosti zabave kao porodica saprosenom platom u Seulu, rekao mi je Andrej Lankov, politikolog roen uRusiji koji je pohaao koled u Pjongjangu i sada predaje na Kukmin

univerzitetu u Seulu. Proseni dohodak po glavi stanovnika u Junoj Koreji jepetnaest puta vei nego na Severu (1.900 dolara 2009. godine). ak je i uSudanu, Kongu i Laosu prosean lini dohodak vii nego u Severnoj Koreji.

Izuzetak je, naravno, porodica Kim Dong Ila. Na satelitskim snimcimasumornog pejzaa Severne Koreje jasno se istiu porodine rezidencije. Premanavodima njegovog biveg glavnog kuvara i telohranitelja, Kim ima bar osamimanja. Bioskopi, tereni za koarku i strelita nalaze se skoro na svakom od njih.Na nekima su zatvoreni bazeni i centri za zabavu sa kuglanama i dvoranama zavoenje rolua. Satelitske slike pokazuju stazu za konjske trke u punoj veliini,

privatnu elezniku stanicu i akva-park.Kimova privatna jahta koja ima bazen od pedeset metara sa dva tobogana

fotografisana je u blizini njegove kue u Vonsanu mesto na poluostrvu sabelim peanim plaama i veruje se da je to omiljeno mesto njegove porodice.Bivi telohranitelj tvrdi da je Kim esto tamo iao da lovi srne, fazane i divljeguske. Sve njegove kue opremljene su nametajem iz Japana i Evrope.Govedinu za porodicu odgajaju telohranitelji na specijalnim ranevima za stoku


37/153

a organski gajene jabuke stiu im iz vonjaka gde se eer, retka i skupa roba naSeveru, dodaje u tlo da bi zasladio voe.11

Nasledne privilegije su uobiajene u porodici Kim. Kim Dong Il jenasledio diktatorsku kontrolu nad Severnom Korejom od svog oca 1994. godine prva nasledna suksecija u komunistikom svetu. Druga takva sukcesija

obavljena je u decembru 2011. godine, nakon smrti ezdesetdevetogodinjegKima. Druga takva sukcesija obavljena je u jesen 2010. godine kada je odrananajvea politikakonferencija u Severnoj Koreji u poslednje tri decenije na kojoj

je Kimov najmlai sin, Kim Dong Un, promovisan u generala sa etiri zvezdicei lana Centralnog komiteta vladajue Radnike partije.

Osim to je odgovarajue krvi, kvalifikacije su mu bile slabe. Pohaao jekolu na nemakom u Libefeldu u vajcarskoj gde je bio plejmejker ukoarkakom timu i satima olovkom crtao velikog igraa ikago bulsa MajklaDordana.12 Vratio se u Pjongjang u sedamnaestoj godini da pohaa Kim Il

Sung univerzitet. Malo je poznato ta je tamo studirao.Pripreme za drugi transfer moi sa oca na sina postale su vidljive uPjongjangu ubrzo poto je Kim Dong Il doiveo log 2008. godine. Od tadaezdesetestogodinji Dragi Voa primetno hramlje i to je oznailo izlazaknjegovog treeg sina iz anonimnosti.

Na predavanju koje je 2009. godine odrano u Pjongjangu samo zaodabrane, Kim Dong Un je opisan kao genije literarne umetnosti i patriotakoji radi bez sna i odmora kako bi promovisao Severnu Koreju kao nuklearnusupersilu. Propagandna pesma Koraci kruila je vojnim bazama da pripremi

kadar za dolazak dinaminog Mladog Generala. On zaista jeste mlad, nema nitrideset godina, roen je 1983. Ili 1984. godine.Na njegovom debiju septembra 2010. svetu je zvanino pokazano lice

Mladog Generala po prvi put.Strani novinari kojima je obino bio zabranjen pristup Severnoj Koreji bili

su zapanjeni: pozvani su na veliku vojnu paradu na Trgu Kim Dong Ila iomogueno im je da snime i fotografiu mladia koji je izgledao svee nasuprotocu koji je delovao iznureno. Bio je slika i prilika svog pokojnog dede Kim IlSunga, Velikog Voe.

Ta neverovatna slinost, poto je Kim Dong Un krenuo da uvrsti vlastposle smrti svoga oca, inila se orkestriranom. Imao je istu odeu i frizuru maoistika odela i kratko vojniki podian kao i njegov deda kada je 1945.preuzeo kontrolu nad Severnom Korejom. U Junoj Koreji se ukalo da su sesluili plastinom hirurgijom da postignu takvu slinost ne bi li predstavilimladia kao neku vrstu Velikog Voe II.

11Detalji o ivotnom stilu Kim Dong Ila sakupljeni su u Hassig i Oh, 27-35. Pogledati ifotografije sa Google Earth-a koje je sakupio Curtis Melvin na svom blogu North CoreanEconomy Watch, http://www. nkeconwatch.com/201 l/06/10/friday-funkim-jong-ils-train/.12Andrew Higgins, ,,Who Will Succeed Kim Jong Il (,,Ko e naslediti Kim Dong Ila),Washington Post, 16. jul 2009. godine, Al.


38/153

Ako je novi voa eleo da uspostavi isto tako jaku kontrolu u zemljisvakako je morao da zadobije javnu podrku kao i pomovojske. Njegov otac,Kim Dong Il, moda nikada nije bio popularan, ali je imao skoro dvadesetgodina da naui kako da dominira meu starijima od sebe. Sam je odabraonekoliko kljunih generala i ve je efikasno vodio zemlju kada je 1994. umro

njegov otac.Kim Dong Un, koji jo nije napunio ni tridesetu, i imao je samo tri godineda naui da vlada, nije imao tu prednost. Nekoliko meseci po preuzimnju vlasti,on i ljudi koji su bili zadueni za kreiranje njegovog imida oblikovali su novupriu o diktatoru. Ona je prikazivala mladog vou kao srenog, blagogporodinog oveka. Dravna televizija je otkrila njegovu do tada nepoznatuenu, Ri Sol Ju. Biva pevaica u svojim ranim dvadesetim godinama, drugaricaRi se oblaila kao mlada direktorka u Samsungu. esto se osmehivala, stajalablizu svog mua i nekada ak i dodirivala njegovu ruku u javnosti.

Ovo je bila velika promena. Ostale ene i supruge Kim Dong Ila bile sudravna tajna; traariti o njima bilo je opasno.13 Ali ena Kim Dong Unapostala je eksponat odobren od strane drave, izigravajui Kejt Midlton u,,dioru. Pred kamerama su razgovarali sa dobro uhranjenom decom, obilazilifitnes centre, pregledali supermarkete. Prisustvovali su ivom nastupu MikijaMausa. Podignutim palevima aminovao je koncertno izvoenje teme iz filma

Roki.Neobino intrigantni snimci ovih isceniranih dogaaja, emitovani u

emisijama Entertainment Tonight, iznenada su se pojavili u svetu i prikazali

porodinu dinastiju Kim u novom ruhu. Odjednomje Kim Dong Un bio ,,utrenduna Svetskoj mrei. Izvinite dame, va omiljeni severnokorejski diktatorvie nije na tritu, glasioje provokativan naslov naMSN Now.

Novi voa je poeo brzo da sprovodi reforme. Dozvolio je enama da nosepantalone na javnim dogaajima. Smenio je strogog generala. inilo se da jesmanjivao neogranienu movojske. Kada je raketa dugog dometa eksplodiralaubrzo po lansiranju, priznao je neuspeh. Rekao je da bi promena u ekonomijimogla da rei nestaicu hrane i poslao je zvaninike da prouavaju kineskikapitalizam. Bilo je izvetaja da je seljacima koji su ispunili dravne kvote bilo

dozvoljeno da zadre i prodaju hranu. Ljudi koji dugo prate Severnu Korejuspekulisali su da je prava ekonomska reforna moda i mogua.Ipak, po pitanju ljudskih prava inilo se da se nita nije promenilo. U junu

2012. godine Ujedinjene nacije su procenile da je ak dve treine stanovnitvapothranjeno. Politiki radni logori su ostali otvoreni. Poricanje i ratobornost suse nastavili. Zvanine dravne novinske agencije oznaile su begunce koji supriali o logorima kao ljudski ljam.

13

Zloin Kim Joung Sun bilo je prijateljstvo sa prvom enom Kim Dong Ila. Zbog toga jeprovela osam godina u Logoru 15. Po posrednoj krivici njenih etvoro dece i roditelji, takoe

su poslati u logor. Da je traarila o Dragom Voi i njegovim enama, rekao joj je zvaninikobezbeenja, nikada ne bi bila putena iz logora.


39/153


40/153

in je bio toliko okiran veu da mu je bilo teko da govori. Nije biosiguran da li je budan ili sanja.

Oficirov bes i neverica su rasli.Kako je mogue da ti ne zna da su tvoji majka i brat pokuali da

pobegnu?, pitao je. Ako eli da ivi, trebalo bi da ispljune istinu.

,,Ne, stvarno nisam znao, rekao je in.,,A tvoj otac nita nije spomenuo?Odavno nisam bio kod kue, odgovorio je in. Kada sam bio pre mesec

dana, nita nisam uo.Kakve pritube ima tvoja porodica kad rizikuje bekstvom?, pitao je

oficir.Stvarno nita ne znam.

in je ovu priu ispri

ao kada je krajem leta 2006. godine stigao u Junu Koreju.Priao ju je dosledno, priao ju je esto i priao ju je dobro.

U Seulu su poeli da ga ispituju agenti vladine Nacionalne obavetajneslube (NOS). Opsene intervjue sa svakim beguncem iz Severne Koreje vodilisu iskusni ispitivai istrenirani i da otkriju plaene ubice koje je vlada KimDong Ila povremeno slala na Jug.

Posle NOS-a, in je ispriao svoju priu savetnicima i psihijatrima uvladinom centru za ponovno naseljavnanje, potom aktivistima za ljudska prava isauesnicima beguncima, kao i lokalnim i meunarodnim medijima. Pisao je o

tome u svojim memoarima na korejskom jeziku iz 2007. godine, a ispriao je imeni kada smo se prvi put sreli u decembru 2008. Devet meseci kasnije, tokomnedelju dana celodnevnih intervjua sa mnom u Seulu detaljno mi je izloio celupriu.

Naravno, nije bilo naina da se dokae ono to je govorio. in je bio jediniizvor informacija kada je reo njegovoj ranoj mladosti. Majka i brat vie nisumeu ivima. Njegov otac je i dalje bio u logoru ili je moda i on mrtav. VladaSeverne Koreje teko da moe da razjasni neto budui da porie postojanjeLogora 14.

Ipak, pria je bila kritiki procenjivana i zvuala je istinito preivelima izdrugih radnih logora, naunicima, advokatima za ljudska prava i vladi SeverneKoreje. Ja sam verovao u to i stavio sam to u lanak koji se pojavilo u Vaington

postu. Napisao sam da je in bio preplaen kad je to uo jer mu majka nijerekla za plan bekstva.

Jednog oblanog jutra u Torensu u Kaliforniji, in se ponovo vratio na tu priu ipromenio je.

Radili smo na knjizi veoko godinu dana sa prekidima, a tokom prethodne

nedelje sedeli smo jedan prekoputa drugog u mojoj slabo osvetljenoj sobi hotelaBest vestern, polako ispitujui dogaaje iz njegove rane mladosti.


41/153

Dan pre sastanka in je rekao da ima neto novo i vano da obelodani.Insistirao je da naemo novog prevodioca. Takoe, pozvao je i Hanu Song daslua, njegovog biveg efa i tutora. Songova je bija izvrni direktor Slobode,grupe za ljudska prava u Severnoj Koreji koja mu je pomogla da doe uSjedinjene Drave. Dvadesetdevetogodinja Amerikanka korejskog porekla

pomagala je inu da se snae s novcem, vizama, putovanjima, zdravstvenomzatitom i ponaanjem. U ali je opisivala sebe kao inovu mamu.in je skinuo svoje sandale i uukao bosa stopala na hotelskoj sofi.

Ukljuio sam diktafon. Buka jutarnjeg saobraaja ulazila je u sobu sa Torensbulevara. in se vrpoljio tipkajui po mobilnim telefonom.

,,Pa, u emu je stvar?, pitao sam.in je rekao da je lagao o bekstvu svoje majke. Izmislio je tu la pre nego

to je stigao u Junu Koreju.Bilo je mnogo stvari koje sam morao da sakrijem, rekao je. Plaio sam

se da mi se to ne obije o glavu, da e me ljudi pitati: Da li si ti uopte ljudskobie?

Bilo je teko drati ovo u sebi. U poetku nisam mnogo razmiljao o tojlai. Namera mi je bila da slaem. Sada elim da budem iskren zbog ljudi kojime okruuju. Zbog njih elim da budem moralniji. U tom smislu, oseam damoram da kaem istinu. Sada imam prijatelje koji su iskreni. Poeo sam darazumem ta je potenje. Oseam uasnu krivicu zbog svega.

Bio sam odaniji uvarima nego svojoj porodici. Svi smo pijunirali jednidruge. Znam da e me ljudi gledati sa prezirom ako kaem istinu.

,,Oni koji nisu bili tamo ne znaju ba mnogo o kampu. Nisu nas samovojnici tukli. Ima netrpeljivosti meu zatvorenicima. Nema oseaja zajednice. Jasam jedan od tih zlih zatvorenika.

in je rekao da ne oekuje oprotaj za ono to se spremao da otkrije. Rekaoje da sam sebi nije oprostio. Takoe se inilo kao da pokuava da uradi netovie od okajavanja greha. eleo je da objasni u smislu da bi priznanje mogloda kodi njegovom kredibilitetu kao svedoka kako je logor izvitoperio njegovkarakter.

Rekao je da ako bi oni koji nisu bili u njemu mogli da razumeju ta su

politiki logori uradili i ta i dalje rade deci koja su roena iza ograde to bibilo iskupljenje za njegovu la i njegov ivot.


42/153

POGLAVLJE 5

MAJKA POKUAVA DA POBEGNE,

DRUGA VERZIJA

va pria poinje dan ranije, u petak popodne, 5. aprila 1996.Kako se kolski dan zavrio, uitelj je iznenadio ina. Rekao mu je da ne

mora da provede nou spavaoni. Moe da ide kui i veera sa majkom.Uitelj je nagradio ina za dobro ponaanje. Posle dve godine provedene u

spavaoni, poeo je da shvata neke stvari. Manje je zaostajao, manje su ga tukli,ee je cinkario.

in nije imao naroitu elju da provede no kod majke. To to su ivelirazdvojeno nije poboljalo njihov odnos. I dalje nije imao poverenja u nju; ona

je i dalje izgledala napeto u njegovom prisustvu. Ali ipak, uitelj mu je rekao daide kui. Tako da je i otiao.

Koliko god da je za njega bilo neoekivano da ga poalju kui, kada jestigao tamo, ekalo ga je jo vee iznenaenje. I njegov brat, He Gun, doao jekui. On je radio u fabrici cementa koja se nalazila na nekoliko kilometaraudaljenom jugoistonom delu logora. in je jedva poznavao i retko viao HeGuna koji je vedeceniju iveo van kue i sada je imao dvadeset i jednu godinu.

Sve to je in znao o svom bratu bilo je da on ba i nije vredan radnik.Retko kada je dobijao dozvolu da ode iz fabrike da vidi svoje roditelje. Kad jeon doao kod majke, mislio je in, sigurno je napokon uradio neto kako treba.

inova majka nije bila oduevljena kada se njen mlai sin neoekivanopojavio na veeri. Nije mu poelela dobrodolicu niti mu je rekla da joj jenedostajao.

O, doao si kui, rekla je.Onda je kuvala koristei svoje dnevno sledovanje od sedamsto grama

kukuruznog brana da napravi palentu u jedinoj erpi koju je imala. Ona i njeni

sinovi jeli su kaikama iz inija na podu u kuhinji. Kada je zavrio sa jelom, inje otiao u drugu sobu da spava.

Probudili su ga glasovi iz kuhinje. Provirio je kroz vrata spavae soberadoznao ta smeraju njegova majka i brat.

Majka je kuvala pirina. Za ina, ovo je bio amar u lice. Njemu je dalavodnjikavu supu od kukuruza, istu, bezukusnu kau koju je jeo svaki dan svogivota. A sada njegov brat dobija pirina.

Teko da moe da se pretera kada se opisuje znaaj pirin

a u severnokorejskojkulturi. On oznaava bogatstvo, budi bliskost u porodici i osvetava pristojan

obrok. Zatvorenici u radnim logorima skoro nikada ne jedu pirina i njegovo

O


43/153

odsustvo je svakodnevni podsetnik na normalan ivot koji oni nikada nee moida imaju.

I van logora, hronine nestaice uklonile su pirina iz dnevne ishranemnogih Severnokorejaca, naroito onih u neprijateljskim klasama. Kadatinejderi begunci sa Severa stignu u Junu Koreju, priali bi vladinim

savetnicima da stalno sanjaju isti san: kako sede za stolom sa svojom porodicomi jedu vrupirina. Meu elitom u Pjongjangu jedan od najpoeljnijih statusnihsimbola je elektrino kuvalo za pirina.

Dok je in gledao majku kako kuva, pretpostavio je da je ukrala pirina,zrno po zrno, sa farme na kojoj je radila i da ga je krila u kui.

in je puio u sobi.I prislukivao je.Uglavnom je priao njegov brat. in je uo da He Gun nije dobio slobodan

dan. Bez dozvole je otiao iz fabrike cementa gde je izgleda neto zgreio.

in je shvatio da je njegov brat u nevolji i da e verovatno biti kanjen kadaga uvari uhvate. Majka i brat su razgovarali ta treba da rade.

Bekstvo.in je bio zaprepaen to uopte uje tu re. Njegov brat ju je izgovorio.

Planirao je da bei. Majka mu je pomagala. Njena dragocena zaliha pirina bilaje hrana za beg.

in nije uo majku da i ona namerava da poe sa njim. Ali nije nagovaralastarijeg sina da ostane iako je znala da, ako on pobegne ili u pokuaju bekstvapogine, ona i ostali u porodici bie mueni i verovatno ubijeni. Svaki zatvorenikznao je prvo pravilo Logora 14, lan 2: Svaki svedok pokuaja bekstva koji gane prijavi odmah e biti streljan.

Njegova majka nije zvuala uznemireno. Ali in jeste bio. Srce mu jelupalo. Bio je ljut to ona rizikuje njegov ivot za dobrobit starijeg sina. Plaiose da e on biti upetljan u bekstvo i streljan.

I bio je ljubomoran to njegov brat dobija pirina.Na podu majine sobe, dok se uvreeni trinaestogodinjak borio da obuzda

strah, bio je obuzet instinktima oveka odgajanog u logoru: mora da kaeuvarima. Ustao je sa poda, otiao u kuhinju i krenuo ka vratima.Gde e?, pitala je majka.

,,U toalet, rekao je.in je otrao do kole. Bio je jedan sat posle ponoi. Uao je u kolsku

spavaonu. Njegov uitelj je otiao kui u Bovivon selo zatvorenog tipa.Kome da kae?U prepunoj spavaoni u kojoj je spavao njegov razred in je pronaao svog

druga Hong Sung Doa i probudio ga.Ako je ikome verovao, verovao je tom deaku.

in mu je rekao ta njegova majka i brat planiraju i pitao ga za savet. Hongmu je rekao da kae kolskom nonom uvaru. Otili su zajedno. Dok su ili ka


44/153

uvarevoj kancelariji u glavnoj kolskoj zgradi, in je smislio kako da profitiraod ove informacije.

uvar je bio budan i u uniformi. Rekao je deacima da uu u kancelariju.Moram neto da kaem, rekao je in uvaru kojeg nije poznavao. Ali

pre nego to kaem, hou da dobijem neto za to.

uvar je uverio ina da e da pomogne.elim vie hrane, rekao je in.Njegov drugi zahtev bio je da bude imenovan za vou razreda u koli,

pozicija koja bi mu dozvolila da manje radi i da ga ne tuku toliko esto.uvar je garantovao inu da e njegovi zahtevi biti odobreni.Prihvatajui straarevo obeanje in je objasnio ta su njegova majka i brat

planirali i gde se nalaze. uvar je telefonirao svojim pretpostavljenima. Rekao jeinu i Hongu da se vrate nazad u spavaonu i naspavaju se. On e se za svepobrinuti.

Jutro posle izdaje majke i brata, uniformisani ljudi doli su u kolsko dvorite poina.

Ba kao to je napisao u svojim memoarima, ba kao to je rekao svima uJunoj Koreji, bio je u lisicama, sa povezom preko oiju gurnut na zadnjesedite dipa i odvezen u tiini u podzemni zatvor u logoru.

Ali in je znao zbog ega je pozvan. I oekivao je da su uvari zadueni zaLogor 14 znali da je on otkucao.


45/153

POGLAVLJE 6

NEEMO TAKO, KUKIN SINE!

a li zna zbog ega si ovde?in je znao ta je uradio; drao se pravila logora i spreio bekstvo.

Ali oficir nije znao ili ga nije bilo briga to je in bio savestanpotkaziva.

,,U osvit zore, tvoja majka i tvoj brat su uhvaeni u pokuaju bekstva. Zbogtoga si ovde. Razume? Da li si znao za to ili nisi? Kako je mogue da nisi znaoda su tvoji majka i brat pokuali da pobegnu? Ako eli da ivi, treba daispljune istinu.

Zbunjen i sve vie uplaen, inu je bilo teko da govori. On ih je prijavio.Nije razumeo zbog ega ga ispituju kao sauesnika.in je konano shvatio da je noni uvar u koli sve zasluge za otkrivanje

plana bekstva pripisao sebi. U izvetaju svojim nadreenima nije spomenuoinovu ulogu.

Ali tog jutra u podzemnom zatvoru, nita mu nije bilo jasno.Trinaestogodinji deak bio je zbunjen. Oficir sa etiri zvezde stalno ga jeispitivao kako, zato i kada, sve detalje vezane za plan bekstva njegoveporodice. in nije bio u stanju da kae bilo ta povezano.

Konano, oficir je gurnuo neke papire preko stola.,,U tom sluaju, kopile, proitaj ovo i udari svoj otisak palca pri dnu.Dokument je bio dosije porodice. Nabrajao je imena, godita i zloine

inovog oca i njegovih jedanaestoro brae.Najstariji brat, in Tae Sub, bio je prvi na listi. Pored njegovog imena bila

je godi

Documents

Bekstvo.pdf