BILJNA TKIVA

PAGE 7prof.Joki Ivana

BILJNA TKIVA.ppt

BILJNA TKIVA Tkivo grade elije koje su u pogledu grae i funkcije diferencirane na isti nain i istog su embrionalnog porekla.

Razlikujemo:

a. TVORNA TKIVA

b. TRAJNA TKIVA

Tvorna tkiva su izgraena od embrionalnih elija koje imaju sposobnost da se dele. elije se u tim zonama stalno dele, dodajui zrelim delovima biljke nove koliine tkiva. Te naroite zone, u kojima se elije stalno dele nazivaju se meristemi, odnosno tvorna tkiva. Diferenciranjem nastalih elija formiraju se sva trajna tkiva koja se mogu klasifikovati na vie naina.Trajna tkiva su izgraena od elija koje normalno nemaju sposobnost deobe, ve vre odreene fizioloke ili mehanike funkcije.TVORNA TKIVA- MERISTEMI:

(podela po poreklu)1. primarni meristemi vode poreklo neposredno od tkiva embriona, koji je u poetku sastavljen samo od meristemskih elija, ali kad poen da raste , vei broj tih elija prelazi u trajna tkiva, pa se primarni meristemi zadravaju uglavnom na vrhovima stabla i korena (u vegetacionim kupama). Ovakvi meristemi su apikalni ili vrni.

U telu biljke tvorna tkiva se nalaze na razliitim mestima,ali po pravilu postoje uvek na vrhu (vrna ili apikalna) tvorna tkiva stabla i korena, zaobljena u vidu kupe, te se ovi vrhovi i nazivaju vegetacione kupe (lat. vegetare-oiveti). Na vrhu izdanka nalazi se vegetaciona kupa izdanka.

Na vrhu vegetacione kupe korena nalazi se korenova kapa ili kaliptra (gr. kalyptra-veo, poklopac).

2. sekundarni (izvedeni) meristemi Ovi meristemi nastaju iz elija trajnih tkiva koja su diferencirana u vezi sa svojom funkcijom, a koja dobijaju sposobnost da se deobe. Ovi meristemi predstavljaju posrednike za promenu funkcije tkiva. Ta trajna tkiva su parenhimska tj. sagraena od parenhimskih elija, koje su najmanje diferencirane, pa lako obavljaju sposobnost deobe.

a. kambijum-je meristemsko tvorno tkivo koje se nalazi izmeu floema i ksilema (kore i drveta) Osnovno svojstvo kambijuma je da se njegove elije intenzivno dele stvarajui sekundarna vaskularna tkiva: sekundrano drvo i sekundarnu koru.

b. felogen nastaje u primarnoj kori od parenhimskih elija primarne kore. Deobom i diferenciranjem felogena nastaje pokorino tkivo-pluta. c. kalus pri povredi biljaka parenhimske elije obnavljaju meristemski karakter i zapoinju da se dele. Obrazuje se dopunsko sekundarno meristemsko tkivo-kalus. Obrazuje se zatitna pluta koja pokriva rane. Zone sa kambijumom i felogenom su cilindrinog oblika, odnosno na poprenom preseku imaju oblik prstena.

3. meristemoidi predstavljaju male grupe elija ili pojedinane elije koje su sauvale prvobitnu sposobnost deobe ili su tu sposobnost naknadno stekle.Njihovom aktivnou postaju stome, korenske dlake, zaeci listova

TRAJNA TKIVA

1. pokorina

2. mehanika

3. tkiva za apsorpciju

4. provodna tkiva

5. tkiva za fotosintezu

6. tkiva za magacioniranje

7. tkiva za provetravanje

8. tkiva za izluivanje

1. Pokorina tkivaNa povrini vegetativnih organa nalaze se specijalizovana trajna tkiva pokorina tkiva, ija je osnovna funkcija zatita unutranjih tkiva od isuivanja, mehanikih povreda i infekcija. Ova zatita izraena je kod suvozemnih biljaka tj. njihovih nadzemnih organa.

U pokorina tkiva spadaju: epidermis, pluta i mrtva kora. Epidermis je primarno pokorino tkivo jer vodi poreklo od primarnog meristema protoderma.

Pluta i mrtva kora su sekundarna pokorina tkiva jer nastaju od sekundarnog meristemskog tkiva, felogena.

-EPIDERMIS (epi, gr.na, derma,gr. koa) postaje diferenciranjem povrinskog sloja primarnog meristema protoderma. Nalazi se na svim vegetativnim i reproduktivnim delovima biljke (na listovima, zeljastim stablima i mladim izdancima, cvetnim delovima, semenima i plodovima). Najee se sastoji iz jednog sloja ivih parenhimskih elija, koje su meusobno vrsto spojene, bez intercelulara.

-PLUTA Na mladim biljnim organima kao to su listovi i stabla jednogodinjih biljaka epidermis se zadrava za sve vreme ivota. Kod viegodinjih biljaka koje sekundarno debljaju, epidermis ranije ili kasnije biva zamenjen drugim vrstama sekundarnih pokorinih tkiva-plutom i mrtvom korom.

Do toga dolazi stoga to epidermis kao diferencirano trajno tkivo ne moe da prati uveanje prenika stabla, koje nastaje usled sekundarnog debljanja stabla. Pod pritiskom unutranjih tkiva epidermis se jedno vreme istee u tangencijalnom pravcu, ali najzad prska, odbacuje se i zamenjuje se plutom.

Pluta nastaje od sekundarnog meristema koji se naziva plutin kambijum ili felogen (phellos, gr.pluta).

-MRTVA KORA Kod veine drvenastih biljaka pluta se tokom vremena zamenjuje mrtvom korom. Naime, prvobitno zaeti felogen posle izvesnog vremena diferencira se u plutu i prestaje da funkcionie. U dubljim slojevima kore zainje se novi felogen koji jedno vreme funkcionie, a zatim kao i prethodni prelazi u trajno stanje. Taj proces ponavlja se vie puta i kao posledica toga stvara se na povrini organa kompleks mrtvih tkiva koja ine mrtvu koru.

2. Mehanika tkiva, ine skelet biljke. Bitna odlika tih tkiva da su zidovi elija koje ih izgrauju delimino ili najveim delom zadebljali (lignifikovani). Protoplast u veini elija brzo izumire i u definitivnom stanju, sem kolenhima, su mrtve. Ova tkiva se odlikuju velikom vrstinom i elastinou.

To su: kolenhimska tkiva, sklerenhimska tkiva i sklereidi.

KOLENHIMSKA TKIVA obrazuju se samo kao primarno tkivo i javlja se uvek u mladim biljnim delovima koji jo rastu.

SKLERENHIMSKA TKIVA Sklerenhim je najvanije i najrasprostranjenije mehaniko tkivo u biljnom svetu. Radom kambijuma u biljci, prema kori se odvajaju segmenti koji se diferenciraju u likina vlakna, a prema drvetu segmenti od koji nastaju drvena vlakna. Prema tome elije sklerenhima delimo na: likina vlakna i drvena vlakna.

SKLEREIDI (kamene elije zbog velike tvrdoe zidova) su parenhimske elije, mrtve elije, sadre vazduh, ree vodu. Zidovi zadebljali, svuda podjednako i u velikoj meri su lignifikovani.Nalaze se npr. u plodovima voki (kruka, dunja), u koticama (vinja, ljiva, orah).

3. Tkiva za apsorpcijuBiljke primaju vodu i rastvorene neorganske materije, ree i organske materije, pomou tkiva koja su oznaena kao apsorpciona tkiva. Najvei deo potrebnih materija biljke uzimaju iz podloge (zemljita), a manji deo iz vazduha. Iz podloge biljke uzimaju vodu sa rastvorenim mineralnim materijama.

U zavisnosti od materija koje se apsorbuju, razlikujemo dve vrste apsorbcionog tkiva:

a. tkiva za apsorbciju vode i mineralnih materija

b. tkiva za apsorbciju vode i organskih materija

Za razliku od jednoelijskih organizama koji primaju hranu celom svojom povrinom, kopnene biljke to ine putem korenovog sistema na kome se nalazi apsorbciono tkivo za upijanje vode i rastvorenih mineralnih materija. To tkivo je oznaeno kao rizodermis (rhiza,gr.koren; derma koa) ,epiblem ili epidermis korena.

Epiblem je epidermis korena koji je specijalizovan za primanje vode i rastvorenih mineralnih materija. Izluenom kiselinom ili enzimima epiblem deluje na supstrat, hemijski ga razlae i priprema za apsorbovanje.

Zidovi epiblemskih elija su tanki, bez kutikule i stoma. elije su ive i izduene u pravcu rasta korena.

Posebne epiblemske elije formiraju korenove dlake. Korenove dlake, kojima se znatno poveava apsorbciona povrina, nastaju od posebnih elija- trihoblasta.

U toku svog razvia klice svih viih biljaka apsorbuju iz tkiva za magacioniranje smetenih u semenu, vodu sa rastvorenim organskim jedinjenjima.

4. Provodna tkiva

Provodna tkiva kao visoko specijalizovana tkiva su se razvila u toku prilagoavanja biljaka na suvozemne uslove ivota i imaju najvei znaaj za njihovo odravanje u tim uslovima.

Biljke koje imaju provodna tkiva oznaene su kao vaskularne biljke (vas,lat. sud ili cev).

Tipske vaskularne biljke su paprati i cvetnice.

Tkiva koja provode vodu sa mineralnim materijama oznaena su kao hadrom ili ksilem (hadros,gr-tvrd,gust; xylos,gr.-drvo), a tkiva za provoenje organskih materija leptom ili floem (leptos, gr. mekan; phlois,gr.-kora).

Ksilem izgrauju traheidalni elementi: traheje i traheide.

Traheje su elijske fuzije postale od izduenih nizova elija, pri emu je dolo do rastvaranja poprenih (pregradnih) zidova izmeu pojedinih elija. elije su u poetku ive i ispunjene citoplazmom i jedrom, sa tankim elijskim zidom da bi postale jednostavne neive, kapilarne cevice.

Traheide, za razliku od traheja, su elije vretenastog oblika sa odrvenelim (lignifikovanim), mestimino zadebljalim zidovima sa puno jamica. Kada su potpuno uobliene (zrele) one su mrtve (bez protoplasta). Traheide su meusobno povezane svojim zailjenim krajevima, a vodu transportuju filtracijom kroz jamice svojih poprenih zidova.

Transport organskim materija koje su stvorene u listu do mesta gde e biti upotrebljene vri se histolokim elelmentima koje nazivamo sitaste cevi; njima u transportu pomau i elije pratilice.

Sitaste cevi su dugaki nizovi ivih elija koje su meusobno povezane preko sitastih ploa, tj. preko pregradnih zidova sa manjim ili veim perforacijama.

Uz jedan lanak sitaste cevi obino naleu 2-4 elije pratilice.

5. Tkiva za fotosintezu

Fotosinteza je jedinstven proces u prirodi i najvaniji proces za odravanje ivota na naoj planeti, jer ishrana svih organizama izuzev nekih bakterija, zavisi od produkata fotosinteze.

Fotosinteza je fizioloki proces kojim zelene biljke sintetiu organska jedinjenja iz ugljen-dioksida i vode uz pomo Suneve energije i hlorofila. Organska jedinjenja koja se sintetiu su ugljeni hidrati (glukoza, skrob). Sem toga, u procesu fotosinteze, oslobaa se molekularni kisenik, koji je neophodan za aerobno disanje.

Tkiva za fotosintezu nalaze se, pre svega, u listovima, ali i u stablima zeljastih biljaka, kao i u jednogodinjim izdancima drvea. Ovo tkivo se kod viih biljaka naziva hlorenhim.Hlorenhim u organima zauzima ona mesta koja su najdostupnija dejstvu svetlosti i zato se nalazi neposredno ispod epidermisa listova i stabla.

Tkivo za fotosintezu (hlorenhim) se po pravilu diferencira na palisadno i sunerasto tkivo.Palisadno tkivo je pravo tkivo za fotosintezu. Sastavljeno je od parenhimskih, ali neto izduenih elija koje su postavljene uspravo (normalno) na povrinu organa lista, stabla.

Sunerasto tkivo se nalazi prema naliju lista i sastoji se od elija nepravilnog oblika izmeu kojih se nalaze veoma krupni intercelulari meusobno spojeni u jednu celinu. Sunerasto tkivo vri vie razliitih funkcija: razmenu gasova, transpiraciju, fotosintezu i transport fotosintata. Iz elija palisadnog tkiva, glukoza se odvodi u elije sunerastog tkiva, a odatle u sitasti deo (floem) provodnog snopia. Njima se raznosi po celoj biljci. Viak se transportuje u organe tkiva za magacioniranje (koren, krtole, plodovi, semena).

6. Tkiva za magacioniranje

Biljke za razliku od ivotinja, stvaraju organsku hranu u procesu fotosinteze. Tokom procesa fotosinteze stvara se vea koliina ugljenih hidrata, masti, proteina, vitamina i drugih organskih jedinjenja koje biljka magacionira u obliku rezervi u elijama tkiva za magacioniranje. Deponovanje rezervi i njihovo troenje vri se u toku celog vegetacionog perioda. Rezerve se mogu uvati u krtolama, rizomima, korenima.

U zavisnosti od toga koje se materije magacioniraju, tkiva za magaciniranje delimo na:

a. tkiva za magacioniranje vode ili hidrenhim

b. tkiva za magacioniranje organskih materija

a. elije u kojima se magacioniraju velike koliine vode su ive parenhimske elije, tankih zidova celulozne prirode. Citoplazma je u centru sa krupnom vakuolom. One su bez hloroplasta. Kada je tkivo ispunjeno vodom, list je voluminozniji i obratno. Kada gube vodu, koja se koristi uglavnom za fotosintezu, zidovi elija hidrenhima se ravnomerno skupljaju celom svojom povrinom. Kada list ponovo dobije vodu, on se vraa u prvobitno stanje.

b.Organske materije koje se stvaraju u listu transportuju se u sve biljne delove za normalnu ishranu i ivot biljke. Viak tih materija transportuju se u one biljne delove u kojima se magacioniraju (sri, primarnoj kori stabla i korena, rizomima, stablovim i korenovim krtolama, lukovicama, repastim korenovima, plodovima i semenima). Magacioniranje organskih materija vri se ili u unutranjosti same elije ili u unutranjosti elije i elijskom zidu. Materije koje se magacioniraju mogu biti razni eeri, skrobna zrna, proteini, aminokiseline, masti.

7. Tkiva za provetravanje

Za normalan ivot biljke, pored ostalih uslova, neophodno je obezbediti promet gasova izmeu unutranjih tkiva i spoljanje sredine. Osnovu tkiva za provetravanje predstavljaju intercelulari koji su meusobno povezani i ine u biljci jedan sistem. Ovaj sistem proima telo biljaka i u vezi je sa spoljanjom sredinom preko posebnih otvora koji su smeteni u pokorinom tkivu i koji oznaeni zajednikim nazivom pneumatode. To su otvori u vidu kanala ili pukotina, koji na specifian nain komuniciraju sa spoljanjom sredinom. To su u primarnim tkivima stome (gr. stoma-usta, ustaca), a u sekundarnim pokorinim tkivima lenticele. Stoma, stomine elije (elije zatvaraice) i pomone elije ine stomin aparat. Ispod stome, okruen unutranjim tkivima, nalazi se veliki intercelular koji se zove stomina duplja. Stomine elije su ive sa neravnomerno zadebljalim elijskim zidovima. Stomine elije imaju oblik semena pasulja i okrenute su jedna drugoj svojim izdubljenim stranama, obrazujui na taj nain intercelular, tj. stomu. Stomine elije imaju sposobnost da u izvesnom stepenu menjaju poloaj, obim i oblik, to ima za posledicu menjanje veliine prenika stominog otvora, odnosno irenje, suavanje ili potpuno zatvaranje stominog otvora.

Stomin aparat regulie razmenu gasova izmeu unutranjih tkiva biljke i spoljanje sredine, kao i transpiraciju.

Lenticele. S obzirom na to da epidermis ne moe da prati rast i debljanje izdanka, on puca i raskida se a sa njim zajedno i stome. Ulogu epidermisa preuzima pluta. Pluta potpuno izoluje tkiva od spoljanje sredine, meutim, da bi se obezbedila komunikacija sa spoljanjom sredinom i provetravanje unutranjih tkiva, formiraju se otvori na povrini starijih grana biljaka, soivaste kvrice, koje se mogu i golim okom videti, i koje su zbog izgleda i oznaene kao lenticele ili soivice (lat. lens- soivo). Lenticele su male pukotine u pluti, koje se kod veine drvenastih biljaka formiraju ve u prvoj godini ivota izdanka. U sekundarnoj grai, lenticele zamenjuju stome, u funkciji razmene gasova, ali, za razliku od stoma, ne mogu aktivno vriti razmenu gasova (otvaranjem i zatvaranjem).

8. Tkiva za izluivanje

Sve suvozemne biljke, kao i ivotinje, odaju neprekidno, mada neprimetno, gasovite produkte metabolizma- ugljen dioksid i vodenu paru. Tkiva, preko kojih se to odavanje vri mogu se smatrati tkivima za izluivanje. Ta tkiva su u listu sunerasto tkivo (koje sadri veliki broj intercelulara koji su preko stoma u vezi sa spoljanjom sredinom), a u stablu parenhim primarne kore (povezan preko lenticela sa spoljanjom sredinom). Radi toga se sunerasto tkivo i parenhim primarne kore mogu smatrati tkivima za izluivanje u irem smislu.

a. Tkiva za izluivanje vode.Biljka izluuje vodu u obliku sitnih kapi specifinim organima lista,hidatodama. Sam proces izluivanja vode u tenom stanju naziva se gutacija.

b. Tkiva za izluivanje nektara.Tvorevine koje se nalaze kod nekih biljaka i koje lue sladak sok-nektar, nazivamo nektarijama. Nektarije koje se nalaze u cvetnom regionu su floralne nektarije, a one koje se nalaze van cveta nazivamo ekstrafloralne nektarije.

c. Tkiva za izluivanje sokova za varenjeKod mesojednih ili insektivornih biljaka, lezdane dlake, koje se nalaze na listovima, lue sokove koje sadre proteolitike enzime za digestiju belanevina uhvaenih ivotinja, najee insekata.

d. Tkiva za izluivanje etarskih ulja, smola i sluzi