205

STRADAWEM SE BLAGODAT DR@I U SMIREWU

Stradawe je normalno stawe na{eg `ivota na zemqi. Tako normalno i potrebno kao {to je normalno da jedemo hleb i pijemo vodu. Blago onom ko to shvati i prihvati. Stradawem se na{a blagodat dr`i na krstu. Potrebno je da bude tako zbog na{eg palog stawa. Prirodna svojstva palog stawa qudske du{e su nepokornost, samoqubqe, gordost... Ako bismo bez razapetosti na krstu uzdr`awa i o~i{}ewa dobili blagodat - mi bismo je, u tom palom stawu, koristili na zlo. Ko je nepokoran, bio bi jo{ nepokorniji; ko je gord, bio bi jo{ gordiji, jer bi dobio silu, a okrenuo bi je na zlo (ba{ kao {to je satana uradio), jer voqa palog ~oveka ima seme zla u sebi, seme neposlu{nosti, samo-voqe; jer um palog ~oveka ima seme gordosti, samomwewa, uzno{ewa, obmane; kao {to i srce palog ~oveka ima u sebi seme samoqubqa i neprijateqstva. Ali, sa krstom se sve smirava! I voqa se povinuje, i du{a dospeva u stawe uzdr`awa, i srce se o~i{}uje, i um se pogru`ava dubqe, jer ~ovek postaje sves-tan svoje ograni~enosti, postaje svestan da ta sila, koja `ivi u wemu, nije on sam, nego je to sila Duha Svetog u wemu. Kad bismo dobili ogromnu blagodat i kad je ne bismo stradawima dr`ali u smirewu, mi bismo se uzneli u radosti, pa bismo dospeli u prelest, ili bismo postali ledeni od gorde oholosti, ili bismo u nesmirenoj revnosti bili tako samouvereni da nas ni{ta ne bi moglo otrezniti. ... ^oveku se uvek daje krst do krajwih granica wegove mo}i, dokle on mo`e da nosi stradawe, jer time on sti`e do spoznaje samoga sebe, tu dodirne samoga sebe; onda zna {ta je on sam, a {ta sila Bo`ija u wemu. KRSTOM BOG [TITI ^OVEKA! Stradawima Bog {titi ~oveka od obmane. I, svakom je ~oveku zaista najte`e jer svaki dobija stradawe po meri svoje blagodati, do svoje granice. Mi mislimo da je drugome lak{e jer ne znamo koliko on ima snage da trpi, a za wega je to najvi{e. ... Stradawa se dobijaju po meri sile koju ~ovek nosi u sebi i po meri spremnosti da pretrpi Hrista radi. Kad Gos-pod vidi da je ~ovek spreman da pre|e i preko te svoje granice iz qubavi pre-ma Bogu, onda nam dodaje jo{ ve}i krst, ali i ve}u blagodat. Duhovni `ivot je jedna vite{ka borba, puna lepote i dostojanstva. [to se srce i du{a i um vi{e pro{iruju da prime silu Bo`iju, to je ~ovek spremniji na `rtvu, pa ~ak po~ne i da se raduje stradawu. A, {to

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 11. SEPTEMBAR 2016, GODINA 17, BR.52

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

206

vi{e strada, vi{e mu Gospod sile dome}e, a wemu se ~ini kao da se on ni{ta ne mewa jer je stalno do krajwe granice pod optere}ewem. Kao vaga. Kad stavi{ odgov-araju}i teg, izjedna~avaju se kazaqke sa te`inom onoga {to meri{. I, sve dolazi u ravnote`u. Tako, i kad se dobije blagodat, stavqa se na drugu stranu teg strada-wa, da bi ~ovek bio u ravnote`i i istini. BLAGODAT JE KAO BUJICA NEBA U NAMA. Kad je sam ~ovek dr`i u smirewu i ~istoti, onda nema stradawa unutra,

u sebi, jer ga ta blagodat celog obuhvata. Ali, onda ima problema spoqa jer ta blagodat smeta drugima. Ako su qudi oko wega smireni, oni reaguju na tu bla-godat po{tovawem, qubavqu i smirewem, i spremni su da poslu{aju takvog ~oveka u svakom trenu. Ali, ako su oni u nesmirewu, gordosti, u ma kakvom negativnom stawu, wih ta blagodat iritira. Blagodat u tom ~oveku kod wih izaziva razne negativne reakcije: kleve}u tog ~oveka, pa svaku wegovu vrlinu

vide kao greh. ... Ako ~ovek jo{ uvek u sebi ima svoje grehe, mane, neo~i{}ene, on nosi svoj krst i drugi nose wega. A, ako je ~ovek o~i{}en u sebi i smiren, preispuwen blagoda}u Bo`ijom, on nosi druge. I, posreduje od zemqe ka nebu i uznosi molbe drugih ka Bogu, i zastupa wihove mane i slabosti pred Bo-

gom. On stoji kao ogweni stub. Wegov krst je onda no{ewe tu|ih slabosti i mana. I, on time dobija vence sa Neba, a od samih stradawa on dobija oz-biqnost, uzdr`awe, opreznost, trezvenost, mudrost. I razume druge i pra{ta im. Samosmiravawe prikiva tu veliku silu Bo`iju u wemu da bude u ~istoti (da ne bude usmerena ka pogre{nom ciqu), u trezvewu (da ne pripisuje sebi ono {to je Bo`ije). ... [to ~ovek dubqa stradawa prima - svoja ili tu|a, to ve}u Qubav Bo`iju ose}a. Svetiteqi Bo`iji su tako ~uvali svoju blagodat. Dr`i um svoj u Adu i ne o~ajavaj. Dr`i sebe u skru{enosti, smireno sves-tan da si Ada dostojan, a, u isto vreme, srcem i du{om primaj talase Qubavi Bo`ije, koje On na pokajane gre{nike izliva... Monahiwa Stefanida

Kroz stradawe ~ovek upozna Boga. Obi~no ~ovek ceo svoj `ivot pri~a jednu pri~u, pri~u o svome `ivotu, pri~u o sebi. Sve drugo {to pri~a{ mo`e biti iz kwige, mo`e{ da citira{, me|utim, kad se pri~a svoj `ivot - mi dobro znamo, posebno ako smo to skupo platili, iz poraza, iz stradawa, uzdizali se u svemu ovome {to ~ovek ho}e da uradi... O. Vojislav Bilbija

Malo poverewa imamo u Gospoda. Zbog tog nepoverewa stradamo. Starac Tadej

NE PLA^I. GOSPOD JE TOLIKO BLIZU TEBE DA NI VAZDUHA NEMA IZME\U WEGA I TEBE. Sv. Gavrilo Gruzijski

Ko veruje, taj i razume svoje stradawe.

Sv. vladika Nikolaj

QUDI GOVORE O... STRADAWIMA

207

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (15)

OSNOVNA [KOLA “KRAQ PETAR PRVI”

Ova najstarija {kola u Srbiji nalazi se u Ulici kraqa Petra 7, a osnovana je jo{ 1718. godine. Tokom vremena, mewala je nazive i prolazila kroz burne periode, ali je opstala kao prva i najstarija. U mono-grafiji {kole navodi se da se ona prvi put pomiwe kao Mala srpsko-sloven-ska {kola u Beogradu, u kojoj podu~ava daskal (u~iteq) Stefan, da se nalazi u Mitropolitovom domu, pored Saborne crkve, a izdr`avaju je Mitropolija, varo{ka uprava i roditeqi |aka. U~iteq je ovde bio i Vuk Karaxi}, ~iji se lik, zajedno sa likom Dositeja Obradovi}a, nalazi na fasadi {kole. Beogradskim mirom 1739. godine, severna Srbija je ponovo pod Tur-cima, pa se gasi Mala {kola, a sru{en je i Mitropolitov dvor. Posle Prvog srpskog ustanka, {kola se, od 1809. godine, razvija kao Mala {kola. Sme{ta se u prizemqe tek osnovane Velike {kole, u zgradi dana{weg Muzeja Vuka i Dositeja, i ima tri razreda. Ne{to kasnije, ponovo radi pored Saborne crkve. Polovinom 1898, otvaraju se peti i {esti razred. Do 1878, zvala se Osnovna {kola kod Saborne crkve; do 1925. godine, Osnovna mu{ka i `en-ska {kola kod Saborne crkve; do 1945. Osnovna {kola Kraq Petar. Do 1951, zvala se Osnovna {kola br. 1, potom Osnovna {kola Bra}a Ribar, a od aprila 1993, Osmogodi{wa {kola Kraq Petar Prvi. Dana{we zdawe {kole projektovala je, 1907. godine, prva ̀ ena arhi-tekta u Srbiji, Jelisaveta Na~i}. Bila je to jedna od najmodernijih zgrada za osnovnu nastavu u Beogradu i Srbiji. Zgrada {kole je nekada bila svo-jina Saborne crkve. Godine 1905, Crkva je ustupila Beogradskoj op{tini deo zemqi{ta za podizawe osnovne {kole, a deo je prodat Francuzima za zidawe wihovog poslanstva. [kolski odbor osmoletke Bra}a Ribar posetio je, jula 1954, patrijarha Vikentija i umolio ga da se kancelarije sve{tenstva Sabor-ne crkve i stan ~uvara crkve ustupe {koli, zbog velikog priliva u~enika. Patrijarh Vikentije je iza{ao u susret {kolskom odboru. Uprava Saborne crkve tra`ila je od {kole da, za potrebe crkve, sazida zgradu, makar i monta`nu, u crkvenoj gradini, ali {kolski odbor nije pristao na to, pa je bratstvo Saborne crkve, na kraju, moralo da se iseli iz svojih prostorija. Ovo pitawe nikada nije re{eno. U `ivot i rad {kole trajno su upisana imena: Vuk Karaxi}, Dositej Obradovi}, kraq Petar Prvi Kara|or|evi}, Mihajlo Petrovi} Alas, Ste-van Mokrawac, Mo{a Pijade, bra}a Ribar i ~itava plejada umetnika i javnih li~nosti. Slikar Steva Todorovi}, nekada{wi predsednik Prvog beograd-skog peva~kog dru{tva i osniva~ Gimnasti~kog dru{tva, uveo je u ovu {kolu nastavu fizi~kog vaspitawa. Ovo zdawe je spomenik kulture. U wemu su sme{teni u~enici prva tri razreda, dok su na lokaciji u Mar{ala Birjuzova |aci od 4. do 8. razreda. U ovoj {koli je Ivan Me{trovi} vajao Pobednika, za{titnik znak Beograda, a 1923. je, u {kolskom dvori{tu ove {kole, odi-grana prva ko{arka{ka utakmica u Beogradu.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

208

U NEDEQI 12. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 11.(29) Usekovawe glave sv. Jovana Krstiteqa; Sabor srpskih svetiteqa12.(30) Prenos mo{tiju sv.Aleksandra Nevskog; Sv.Kirilo,Nikon i Makarije13.(31) Polagawe pojasa Presvete Bogorodice; Sveti mu~enici Jasenova~ki14.(01) Prepodobni Simeon Stolpnik; Crkvena Nova godina15.(02) Sveti mu~enik Mamant; Sveti Jovan Posnik16.(03) Sve{tenomu~. Antim; Sveti Joanikije, Prvi patrijarh srpski17.(04) Sve{tmu~.Vavila; Prorok Mojsej Bogovidac; Sv.Petar Dabrobosanski

Draga bra}o i sestre, ovim brojem zavr{ava se jo{ jedan veliki ciklus - 17. godina izdavawa Sabornika. Hvala svima vama koji ste, na svoj na~in i

po meri svojih mogu}nosti, htewa i qubavi, pomagali izla`ewe ovog na{eg zajedni~kog misionarskog poduhvata i {irewe wegovih pouka i pri~a.

Nadamo se da je, po svojoj osnovnoj nameni, bio na duhovnu pomo}, putokaz i ukrepqewe vama i va{im bli`wima, svima kojima je potrebna `iva re~ qubavi, nada, uteha i radost. Smerno mole}i blagoslov Bo`iji za po~etak

nove izdava~ke godine, ostajemo u nadi da }e i ona donositi neprolazno i spasonosno dobro svima koji }e u Saborniku u~estvovati kao

~itaoci, sastvaraoci i dobrotvori.

ZAPISI SA VERONAUKE

Srbi se samo mole Bogu kad su u ratu, a kad pro|e rat, zaborave Boga i veru. Zato nam ovako i jeste. (De~ak, 5. razred)

Mislim da bi ponekad trebalo i mi da se smilujemo na Isusa, a ne samo da molimo da On pomiluje nas. Vidi {ta se sve Wemu dogodilo. (Devoj~ica)

Ja volim veronauku jer mogu mami i tati da objasnim ne{to. (Marija)

Najboqe se ose}am u crkvi, a ni sama ne znam za{to. (Sawa)

Ja verujem u Boga. Verujem jer kada smo na ~asu veronauke i kada pri~amo ne{to o Bogu, meni i mojim drugarima se zagreju srca i osetimo radost, qubav i ne`nost. (Aleksandra)

Kada te poqubi Bog, dobije{ jo{ jedan `ivot. (@eqka)