Bilten Broj 4 - mtf.com.mk · Imaa pri~ina, zaedno da se vo krugot od teatarskata magija. Seodigraapretstavi,prekukoidobivmemo`nostdaseobrazuvame,informirame. Ne inspiriraa, ne zabavuvaa,

bilten br .4bilten br .4

0 1 - 0 8 juni 20120 1 - 0 8 juni 2012

2

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

Se spu{ti u{te edna{ teatarskata zavesa, ovoj pat na 47 izdanie na MTF "Vojdan

ênrodrinski". Zavr{i osumdnevnata dru`ba me|u akterite i publikata. Izminatite

denovi bea sploteni vo edno. Imaa pri~ina, zaedno da se vo krugot od teatarskata magija.

Se odigraa pretstavi, preku koi dobivme mo`nost da se obrazuvame, informirame.

Ne inspiriraa, ne zabavuvaa, ne nasmeaja. N# soedinija so

tvore{tvoto na razli~ni avtori, narodi i kulturi.

"Teatarot se sozdava so timska rabota", }e re~e vo edna prigoda

britanskata akterka Xudi Den~. Taka be{e i ovoj pat. Vidovme mnogu

pretstavi, akterite zagospodarija na scenite. Ima{e i takvi {to ne gi

vidovme, ama go po~uvstvuvavme nivniot duh. Uspehot na site e zaedni~ki.

Nivni i na{.

Mo}ta na Teatarot n# obzede, i }e trae. Fluidot teatarski }e

o~ekuva novo festivalsko izdanie.

A, dotoga{, Ve ostavame so dobri misli i ubavi èlbi. TEATAROT e

ve~en, bez ogled vo koi formi ni se nudi!

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

i b i t e a t a r !g l e d a v m e . . .

p r e t s t a v a t a . . .

p u b l i k a t a . . .

3

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

i b i t e a t a r !g l e d a v m e . . .NU Turski teatar - SkopjeSpored prikaznite od 1 001 no}

reìja: Dean DamjanovskiIgraa: Suzan Akbelge, Selpin Kerim, Rijad Tahir, Zubejde Selimovska, NeatAli, Nesrin Tair, Xenap samet, Funda Ibrahim, Erdoan Maksut, naxie Hasan,Berheda Re{it, Taner Sulejman i Tamer Ibrahim

Nedobroenite prikazni za [eherezada bile inspiracijata nareèserot da ja postavi pretstavata na scena koja pak kaj publikata naide napozitivni reakcii. Prisutna e silno izrazena linijata deka sekoj ~ovek moèda bide zanesen od iluzii, kako {to toa mu se slu~uva duri i na sultanot komuiluziite mu gi zaslepuvaat o~ite. No qubovta e taa koja dominira i edviè~kata sila koja ja tera [eherezada da go vrati na onoj pat kaj {to bil porano.

reìser:Ona {to e interesno e deka vo prikaznite ima dosta pristapi koi moète da gi vidite vo sovremanata zapadna literatura,

{to zna~i deka stanuva nekakva pravrska me|u edna i druga civilizacija. Za nas e toa interesno zatoa {to nie, kako dràva, senao|ame na krstopat me|u pove}eto civilizacii. Vnatre ima mnogu silen konflikt me|u ma{koto i ènskoto, me|u [eherezada i[ahrijar. Go imame i mnogu silniot glas na narodot izrazen vo edna lepeza na razni karakteri koi go pretstavuvaat zdraviotrazum i mudrosta koja se taloèla so vekovi nasproti bezumnosta na tiranijata koja ja ima [ahrijar. Turskiot teatar voMakedonija e prirodnoto mesto za da se napravi pretstavata. Tuka e i bezrezervnata poddr{ka na direktorot Atila Klin~e.Pretstavata be{e na dva festivali vo Turcija kade publikata be{e zadovolna.

akter:[eherezada uspeva, kako i sekoja èna so iskrenost i dobronamernost. Odamna ne sme ja igrale pretstavata i bev uàsnata

bidej}i potka{luvav na sekoi tri minuti i si velev kako }e me gleda publikata. No, taa reagira{e na to~no o~ekuvanite sceni,se opu{tiv i se oslobodiv deka publikata ne prifa}a kakvi {to sme.

- Prekrasna pretstava, ova sum go gledal kako film i istoto go vidov i vo pretstavata.- Dobro odigrana pretstava, dobra scenografija, kostimografija, vo osnova super be{e.- Prikaznite za [eherezada sekoga{ me privlekuvaat.

PRIKAZNATAZA[EHEREZADAI [AHRIJAR

Dean Damjanovski,

SuzanAkbelge,


p u b l i k a t a . . .

4

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

g l e d a v m e . . .g l e d a v m e . . .NUCK "Jordan Haxikonstantinov - Xinot" VelesTeatar Veles

A. S. Pu{kinReìja:YvezdanaAngelovskaIgraa: Vasil Zafir~ev, Robert Ristov, Slobodanka î~evska, Keti Borisovska, MajaQutkov, Kica Ivkovska, Jordan Vitanov, Samoil Stojanovski, Vesna Dimitriovska, SlavicaManaskova, Qube Terziev, Kiril Grav~ev, Edmond Sotir i Spase Petru{ev

Iako naj~esto ova delo e pretstavuvano kako opera i balet, reìserkata go postavi voduhot na dramata. Postavuvaweto na klasikata na litaraturata i toa poezijata na scenata, esloèn zafat. Niz neobi~ni kostimi, ~izmi, voda na scenata koja go simbolizira ìvotot, impresivno e raskaàna prikaznata vo stihovi zaqubovta me|u Onegin i Tatijana, dodeka se krie licemerieto na op{testvoto niz maskite.

Evgenij Onegin e quboven roman za mlade{kata, idealizirana neostvarena qubov na eden ~ovek so evropski maniri bez cel i bez smisla,i edna klasi~na devojka od rusko malo grat~e, vospitana vo duhot na konzervativizmot. Moralnite vrednosti ne & dozvoluvaat naivnata devojkada & se vrati na starata qubov po brakot so stariot bogat moskovjanec, iako dlaboko strada, kopneej}i po nezagadenata qubov.

akterIgravme stihovi namesto standarden dijalog. Toa e najte{kata materija za izgovarawe, osobeno na scena. Koga gi sovladavme, moème

{to bilo da rabotime. Toa }e ni odi kako pesna. Zimoska be{e ladno, koga se {lapkavme vo vodata. Sega e podobro so gumenite ~izmi. Bidej}ipretstavata e prili~no dolga, nemav ~uvstvo deka ima nekoj vo salata. Mi se ~ine{e deka publikata ne di{e. Dolgiot aplauz na krajot pokaàkako sme pominale pred festivalskoto gledali{te. Voodu{evena sum od publikata.

akterSekoga{ e te{ko da se igraat stihovi. Toa e drugo govorno dejstvo koe bara poinakov govoren aparat, poinakva interpretacija. Da se

igra Pu{kin e kako da se igra ìvotot. Dokolku toj, koj go igra Pu{kin, ne go doìveal i ne pominal niz nego, prosto ne moè da igra, ne moèpreku negovoto pismo poetsko i dramsko, da ja emanira porakata do publikata. Zatoa Onegin e retko postavuvan kako dramska pretstava, tukukako balet i opera. Sre}en sum {to so vele{kiot ansambal, uspeavme prvpat da go postavime kako dramska pretstava. Go iznesovme vokonsekventen, avtenti~en oblik od po~etok do kraj i za dva ~asa ja raskaàvme grandioznata prikazna. So toa ambicioniot proekt go zadovoliesteti~kiot horizont na festivalot.

Kiril Milenkoski - Nemam zborovi. Nem sum. Prekrasno dolovuvawe na romanot vo stihovi na scenata. Majstorski izreìrano,dopadlivo scenski aranìrano, kostmografski doterano i na kraj vrv. Nemam zborovi da go iskaàm voshitot za igrata ne samo Zafir~ev, tukui na celata akterska ekipa.

Ilija Mir~eski - Ako merka za rast na teatrite se ~ekori ili godini, mislam deka vele{kata ekipa so pretstavata "Onegin" skoknaladecenija ili napravila deset ~ekori. Ovaa ekipa ima silna perspektiva. Doprva }e izleguvaat na videlina vrednostite, doprva }e slu{ame zakvalitetot i umetni~kiot potencijal. Im ~estitram.

"Onegin"

Maja Qutkov,

Vasil Zafir~ev,


p u b l i k a t a . . .


p u b l i k a t a . . .

5


g l e d a v m e . . .g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

NU “Dramski teatar” - Skopje- VenkoAndonovski

Reìja : Dejan ProjkoskiIgraat:

kako i

t voisprovociran od Krleòvite “Gospoda Glembaevi”, i taa tuku

{to pretstavata ja pravi da bide

reìser :

avtor na tekstot :

akter :Ova mislam dena ni e sedma ili osma izvedba na pretstavta.....Vozbudata e ista, bidejki sekoja izvedba ja doìvuvam kako prv pat da ja

prikaùvame. Ova be{e ubav, isklu~itelen proces na rabota, pred se na mnogu ubav tekst, reìser i so mnogu ubava ekipa.akter :

- Mislam deka odigravme edna top prestava, a toa zna~i sovr{eno. Prilepskata publika sekoga{ znaela {to e dobar teatar, pasoglasno toa, taa taka i regira{e, ednostavno odli~no. bez la`na skromnosot, o~ekuvame nagrada, bidejki mislam deka go zasluùva toa.

akter :- Genetika.....” e pretstava koja e postavena na cvrsti noze. Dramski tetatar e ku}a koja e reprezentativna za sekoj i za sekade, dobra

ekipa kompletno, po~nuvajki od tekstot, reìjata, a za akterite i~ i da ne zboruame. Da bidam iskren, o~ekuvam deka na{iot trud }e bide iverdnuvan...

Aneta Dimeska: Izvonredna pretstava. me voodu{evi. Iako trae{e poprili~no dolgo, sepak, ne se po~uvstvuva zamorno. Mnogu me potsetina deloto koe go ~itav vo mladosta, “Gospoda Glembaevi”, i toa u{te pove}e me vozbudi.Slobodan Risteski: Nemam zborovi......fascinantno.....i tekstot, i akterite, i reìjata....seto be{e taka skockano, taka {to nepo~uvstvuvav koga po~na, a koga zavr{i pretstavata. Ednostavo...bravo....!!!

“GENETIKANAKUÎWATA”

Dejan Projkoski,

VenkoAndonovski,

Biljana Beli~anec Aleksi},

Rubens Muratovski,

Dragan Spasov Dac,

ДраганСпасов- Дац (Игњат), ЈеленаЖугиќ (г-ѓа Ренате)ФилипТрајковиќ (Максим), БилјанаБеличанец - Алексиќ како Сара, Дејан Лилиќ како Леоне... Музиката е на Горан Трајковски,сценографија -ВладоЃорески, а костимографија - БлагојМицевски.

Реалистична драма која ја покажува суровоста на ова наше време. Анатомија на злото, напарите, влијанието на парите врз телото и духот на човекот, и колку влијаат врзрасчовечувањето. "Генетика на кучињата" е еден од тие култни текстови по кои македонскатадраматургија ќе биде препознатлива. екст за губењето на човечкото во човекот во транзицијакоја живееме премногу долго не е само театарски чин, преку соработка на актерскигенерации овде се прикажува судирот на генерациите. оцките се споени со вистински концепт, костими, актеритехнички совршен театар.

- Возбуден сум што можев прв да го поставам текстот и со оваа екипа. Зборуваме за губењето на човечкото во човекот во транзицијата во којапредолго живееме и која како да ни стана општествен систем. Често кога сум низ улиците на градот си размислувам каде сите ние брзаме и кога последенпат ни текналона луѓетошто ги сакамедаим го кажеме тоа .”

- Станува збор за целосно изворен текст без разлика што го поврзуваат со „Господа Глембаеви“. Нуди дијагноза на нашето време. Ова е, пред с ,претстава на актери, го покажувапатот на злотоинапарите и колку тиеможедан отчовечат.”

Taa e, ,

K ,

ee

-


p u b l i k a t a . . .

6


g l e d a v m e . . .

Kumanovski teatarod Hristo Boj~ev

Reìja: Jane Spasi}Igraa: Dimitrija Doksevski, Goran Ili}, Ivica Dimitrijevi}, AntonioDimitrievski, Nenad Mitevski, Stefanija Zisofska, Keti Don~evska - Ili},Jasmina Vasileva, Martin Lazarevski, Igor Du{anovski, Dragan Mitrovski,Nikica Jankovski

,,Okoliska bolnica,, na kumanovskiot teatar,, e so mnogu crn humor,pretstava koja gi opi{uva obi~nite lu|e, koi sekoga{ se nadevaat deka se }e bidepodobro vo ma|epsaniot krug nare~en ìvot. Sepak glavnoto moto na pretstavatakoja mnogu dobro ja igraa akterite na kumanovskiot teatar e za nade`ta, kakofilozofski postulat deka ne{tata se menuvaat kon podobro.Pretstavata japrenesuva iluzijata na mladite lu|e.

avtor na tekstot:-Mnogu sum zadovolen kako prozvu~i tekstot. Toa e druga postavka po onaa na

,,@ena za Polkovnikot,, vo prilepskiot teatar.Akterite bea odli~ni.

akter:- Super pominavme. Mnogu sme zadovolni. êst ni e {to igravme na Festivalot, iako po polno}. Publikata odli~no

ne prifai. Toa e publika koja znae da proceni {to e dobra pretstava. Vpro~em kako ansambl dobro ne poznava.

akter:- Zadovolni sme, ubavo pominavme. Publikata dobro ne prifati. Predizvik ni be{e da go rabotime ovoj tekst na

Boj~ev. Ima{e kreativen proces. Zadovvlni sme {to dojdovme na Festivalot.

,,Okoliska bolnica,,

Hristo Boj~ev,

Ivica Dimirijevi},

Nenad Mitevski,


promocija na teatarska literatura

7


g l e d a v m e . . .


Me|u dvata festivala, izdadeni se 24 teatarski knigi, od koi 22 & bea pretstaveni i na po{irokata ~ita~ka javnost. Spored prof. d-r Jelena Luìna,MTF “Vojan êrnodrinski” e najto~noto mo`no mesto na koe sekoja godina treba da se napravi inventura na ona {to se raboti vo oblasta na teatrlogijata.

Na poslednata Tribina, bea promovirani: “Genetika na ku~iwata” od VenkoAndonovski, potoa, “Sobranite dela” od istiot avtor, kako i studijata podnaslov “Za teatarskiot govor- jazik i dikcija” od Robert Veljanovski, kako i “Hrvatski Faust i drugi drami” od Slobodan [najder, i “Postmodernisti~kitestapici vo dramite na Goran Stefanovski” od Aleksandra Dimitrova.

Za “Genetika na ku~iwata” e kulten tekst, a negoviot avtor Venko Andonovski - ~ovek so hibriden identitet, sjajenprozai~ar, filmski scenarist i teoreti~ar po litertura, koj, preku svoite dela, to~no pokaùva {to saka. A za tetarologot, Aleksandra Bo{kovska,“Genetikata na ku~iwata” e op{tetsveno- angaìrana naruralisti~ka drama, koja ne e reciklaà na “Gospoda Glembaevi”, tuku, sosema nova prikaznastavena vo makedonski koncept.

- Ona {to e osobeno zna~ajno za site drami na Venko Andonovski e deka pred da se okova vo ovie korici, tie zaìveale onamukade {to im e mestoto-na scenata. Sekoja drama koja {to se oprobuva na scena, koja uspe{no }e bide izvedena na scena, ne zasluùva da bide samo objavena, tukuzasluùva da bide i uramena. Samiot avtor svojata drama vo svojot podnaslov ja narekuva “Gospoda Glembaevi”, potpiraj}i se na onaa poznata spomenik- dramana Miroslav Krleà- “Gospoda Glembaevi” so {to ni kaùva deka ova e eden tekst za edno golemo vlijatelno semejstvo koe {to e vo kve~erieto na svojatapropast.

Slu~ajno vlegov vo dramata, no, taa osobeno me privlekuva bidejki me interesiraat mnogu drugi impulsi. Dramata eisklu~itelno specifi~en ànr vo koj ne moète da stavite se {to sakate i kako sakate. Dramata e kolektivna umetnost. [to se odnesuva do kritikata, kaj nastaa kako da e mrtva, pa nam ni ostanuva samo sudot na publikata. Teatarot mora da ja {koluva publikata. Imame odli~na umetni~ka produkcija, ama, kritikanemame.

Vo knigata na “Za teatarskiot govor- jazik i dikcija” akterot i avtor, spored prof. d-r Jelena Luìna, razrabotil edna malkupozabo{otena kategorija vo akterskata profesija: - Nie dosega nemame vakva kniga posvetena na ovaa tema, ovaa e prva i zatoa e mnogu zna~ajna, osobenozaradi toa {to Veqanovski nea ja pi{uva od edna mo{ne privilegirana pozicija, kako akter koj ne teoretizira samo za govorot, tuku, prakti~no mora i da goizveduva. Toj ova go proveruva na dve ramin{ta i kako akter, no, i kako profesor.Ova e edna mo{ne sloèna partitura na praktikuvawe na edna isklu~itelnokomplikuvana teorija na scensko i teatarsko zboruvawe, od koe na{iot tetar se pla{i, no, ova delo e dokaz deka bez teorija ne e vozmo`n nitu vistinskapraktika. Ova delo e pove}e od kniga, toa e u~ebnik po scenski i teatarski govor, i mislam deka sekoj akter treba da ja ima pri sebe.

Ovaa kniga koja e plod na eden moj magisterski trud, vo sebe krie eden dlabok egoizam preku koj se obiduvam da se samoproveramsebe si, da gi racionaliziram ne{tata koi sekoga{ se neracionalni. Ovaa kniga govori za samo eden segment od akterskata igra, bidejki, za se da se elaborirapotrebni se tomovi i tomovi hartija.

Profesor , pak, gi promovira{e u{te dvete knigi, koi bea izdadeni vo tekot na izminatata godina. “Hrvatskiot Faust i drugidrami” na Slobodan [najder, a vo prevod na prof. d-r Jelena Luìna i “Postmodernisti~kite stapici vo dramite na Goran Stefanovski” od AleksandraDimitrova.

, re~e StojanoskaKrajno negativna kritika izmami deloto na Aleksandra Dimitrova, nasloveno kako “Postmodernisti~kite stapici vo dramite na Goran

Stefanovski”. Spored kriti~arkata Ana Stojanivska, vo ova delo, vo koe ne e zapazena ama nitu edna komponenta za seriozno nau~no ~etivo, avtorkata,napravila osakatuvawe na Goran Stefanovski, kako dramaturg, no, i na negovite dela.

prof. d-r Jelena Luìna,

Aleksandra Bo{kovska:

Venko Andonovski: -

Robert Veljanovski

Robert Veqanovski:

d-r Ana Stojanoska

СлободанШнајдер го открив како студентка по општа и компаративна книжевност, таму некаде 1996 година, мислам дека беше. Претходно знаев само дека постоиовој автор, бев читала/слушала за неговата драматика, ама никогаш го немав читано.Мислам дека прва драмашто ја прочитав бешеХрватскифауст. Толку ме привлечештобарав засилено во универзитетската библиотека се што можев да најдам од него. Најмногу ме фасцинираше не тематиката со која се занимаваше, а беше субверзивна, (па итоа на некој начинме провоцираше), туку повеќе начинот на кој ги создава своите драми, како ги гради ликовите, на кој начин ја пласира својата теза и како истата постојаносуптилно ни ја наметнува. Неговиот однос кон зборот ми стана многу појасен во годините што следуваа, кога го открив и како прозаист, есеист, колумнист, а најмногу какочовек којмошнеумешнооперира со зборовите .

promocija na teatarska literatura

8


OCENUVA^KATA KOMISIJA NA 47-OT MAKEDONSKI TEATARSKI FESTIVAL "VOJDAN ÊRNODRINSKI"PRILEP, VO SOSTAV - BRATISLAV DIMITROV - PRETSEDATEL I ^LENOVITE: VEBI KERIMI I ZLATKOSLAVENSKI GI DODELUVASLEDNITE NAGRADI:

1. NAGRADAZA REKLAMEN MATERIJALSE DODELUVANA , ZAREKLAMNIOT MATERIJALOD PRETSTAVATA VO IZVEDBANANUCK ,,GRIGOR PRILIÊV,, - TEATAR OHRID.

2. NAGRADATA ZA KOREOGRAFIJA I SCENSKI DVI@EWA SE DODELUVA NA ZA KOREO-GRAFIJA I SCENSKI DVI@EWA VO PRETSTAVATA VO IZVEDBANATURSKIOTTEATAR OD SKOPJE.

3. NAGRADA ZA MUZIKA SE DODELUVA NA ZA MUZIKATA VO PRETSTAVATANA NARODNIOT TEATAR OD BITOLA

4. NAGRADA ZA KOSTIMOGRAFIJA SE DODELUVA NA ZA KOSTIMITE VO PRETSTAVATANA TURSKIOT TEATAR OD SKOPJE

5. NAGRADA ZA SCENOGRAFIJA SE DODELUVA NA ZA SCENOGRAFIJATA VO PRETSTAVATANA TURSKIOT TEATAR OD SKOPJE

6. NAGRADA ZA SOVREMENA SCENSKA DRAMATIZACIJA SE DODELUVA NA ZA DRAMATI-ZACIJATA NA ROMANOT 1001 NO] VO PRETSTAVATA VO IZVEDBA NATURSKIOT TEATAR OD SKOPJE

7. NAGRADA ZA TEKST NE SE DODELUVA

8. NAGRADA ZA MLAD AKTER "Trajko ôrevski " SE DODELUVA NA ZA ULOGATA NAKALIGULAVO PRETSTAVATA VO IZVEDBANATEATAROT ,,VOJDAN ÊNRODRINSKI,, - PRILEP

9. NAGRADA ZA @ENSKA EPIZODNA ULOGA SE DODELUVA NA ZA ULOGATA NA RENATE VOPRETSTAVATA VO IZVEDBANADRAMSKIOTTEATAR OD SKOPJE

VLADO \ORESKI- RAFIK,,POLICAJCI,,

KRENARE NEVZATI,,PRIKAZNATA ZA [EHEREZADA I [AHRIJAR,,

MARJAN NE]AK ,,VI[NOVATAGRADINA,,

ELENA DONÊVA,,PRIKAZNATA ZA [EHEREZADA I [AHRIJAR,,

KIRIL VASILEV,,PRIKAZNATA ZA [EHEREZADA I [AHRIJAR,,

DEAN DAMJANOVSKI,,PRIKAZNA ZA [EHEREZADA I [AHRIJAR,,

ALEKSANDAR STEPANULESKI,, KALIGULA,,

JELENA @UGI],, GENETIKANAKUÎWATA,,

o d l u k ao d l u k a

9


10. NAGRADA ZA MA[KA EPIZODNA ULOGA"Dim~e Trajkovski" SEDODELUVA NA ZA ULOGATA NA LEONE VO PRETSTAVATA

VO IZVEDBA NA DRAMSKIOT TEATAR -SKOPJE

11. NAGRADA ZA GLAVNA MA[KA ULOGA SE DODELUVA NAZAULOGATANAMOLIER VO PRETSTAVATA

VO IZVEDBANAMAKEDONSKIOT NARODEN TEATAR

12. NAGRADA ZA GLAVNA @ENSKA ULOGA SE DODELUVA NAZA ULOGATA NA SARA VO PRETSTAVATA

VO IZVEDBANADRAMSKIOTTEATAR OD SKOPJE

13. NAGRADA ZA RE@IJA SE DODELUVA NA ZAPRETSTAVATA VO IZVEDBANADRAMSKIOTTEATAR OD SKOPJE

14. NAGRADATA ZA UMETNI^KO OSTVARUVAWE NA PRETSTAVA VO CELINA I SE DODELUVA NA PRETSTAVATAVO RE@IJANADEJAN PROJKOVSKI NA

PRILEP 7 JUNI 2012 god.

DEJAN LILI],,GENETIKA NA KUÎWATA,,

NIKOLARISTANOVSKI ,,@IVOTOT NAMOLIER,,

BILJANABELIÂNEC ,, GENETIKA NAKUÎWATA,,

DEJAN PROJKOVSKI,, GENETIKANAKUÎWATA,,

,,GENETIKANAKUÎWATA,, DRAMSKIOTTEATAR OD SKOPJE.

o d l u k a

- Nagradata mi zna~i mnogu, bidej}i na{ata profesija e javna.Nagradite se posledovatelno za dobro srabotenoto. Laàt onie koi velatne im zna~at nagradite. Na{ata profesija e moment, mig i koj uspee da gofati, go fati. Koga se simnuva pretstavata od repertoarot, toa se gubi.Ona {to ostanuva se fotografiite, nagradite i kritikite. U{te priprvoto ~itawe na tekstot, znaev deka ovoj lik e moj. Deka }e bide moepar~e. Se prepoznav sebe si. Znaev deka }e treba da rabotam mnogu.Blagodarenie na kolegite, na reìserot Dejan Projkovski, na VenkoAndonovski, napravivme odli~ena pretstava - veli Biljana Beli~anecAleksi}, dobitni~ka na nagradata za najdobra glavna ènska uloga.

Nagradata za mlad akter "Trajko ôrevski" ja osvoi AleksandarStepanuleski za odli~no odigranata uloga na Kaligula, vo pretstavata"Kaligula" na prilepskiot teatar.

- Za mene ova nagrada za mlad akter }e zna~i pottik za u{te podobrarabota. Vetuvam, rabota so nesmaleno tempo - izjavi Stepanuleski.

10


balkanot nosi svoj, duhoven identitetbalkanot nosi svoj, duhoven identitet

- Vo Makedonija samo Bitolskiot teatar se u{te ne igral moja piesa. Teatrite, da, me poznavaat. A pred publikata, kako da seidentifikuvam? Osven preku pretstavite. Da dojdat da gledaat pretstava. êst mi e {to se postavuvaat moite tekstovi. Imav sre}a{to vo Prilepskiot teatar vo “Polkovnikot ptica” i “@ena za polkovnikot” glavni ulogi igra{e golemiot akter Kiril Ristoski.Napravi prekrasni ulogi, imav sre}a da se sretnam so nego …

- [to bi rekol za mene? Koga odam na Zapad, se pretstavuvam kako balkanski avtor i, verojatno, zatoa ne moàt da pogodat odkade sum: edna{ pi{uvaat deka sum Makedonec, drugpat Ungarec, pa Srbin… Za mene e bitno pravilno da mi go napi{at imeto. Zna~i,koga sum vo Evropa se pretstavuvam kako balkanski avtor, a nadvor od Evropa, sum evropski avtor. No, pred da bidam Evropeec, jas }e si

ostanam Balkanec.

- Da, sekako. Balkanot ostana eden duhoven rezervat. I toa od mnogu pri~ini. Dolgo vremebevme odvoeni edni od drugi ( site na Balkanot) Dolgo bevme izolirani me|u sebe i od Evropa.Toa, pak, se odrazi na pozitiven na~in, ja razvivme posebnosta, ona {to ne pravi kako takvi, {toni vsaduva identitet. Toa vo Evropa i po{iroko se gubi. Na primer: sekade se jade “Milka”~okolado, se pie “Koka kola”….. a nema da kupi{ ne{to, posebno, i da re~e{ -e ova samo tamu itamu go pravat. A ovde, od sekoja dràva moè{ da kupi{ ne{to posebno kako beleg. Imaidenti~nost koja Evropa ja gubi. Toa go pravi duhovnoto bogatstvo na Balkanot. Zatoa, “silnitefiguri” naj~esto doa|aat, tokmu, od Balkanot. Da po~neme od Ivo Andri}, pa da stigneme doDejan Dukovski, do Orhan Pamuk…pa i do Hristo Boj~ev.

- I jas ne znam kako se slu~i toa. Kako e pi{ano.Ako se obesi{, nema da se udavi{( se smee).

- Makedonskiot teatar, kako i makedonskiot narod, si imaat duhoven identitet, svojaduhovna specifika. Bugarite na Makedoncite im zaviduvaat za toa {to imaat pogolem duh.Du{ata na Makedonecot e otvorena, taka e i vo teatarot. Nie, Bugarite, sme pointrovertni,Romancite u{te pove}e.

- Za mene taa doa|a odnatre, a ne od nadvore{nite vlijanija. Niv gi preoblikuvam vo mene,onaka kako {to gi poimam. Nema da bidat odraz na realnosta, tuku na ona kako jas gi gledamne{tata. Srbite rekoa deka najdobriot tekst za jugoslovenskata vojna sum go napi{al so

Makedonskite teatri ve}e ve poznavaat. Re~isi site postavile va{ tekst na scena. Prilepskiot duri tri ("Polkovnikotptica", "@ena za Polkovnikot" i "Orkestar Titanik". Na festivalot e u{te edna {to ja igra ansamblot na kumanovskiot teratar“Okoliska Bolnica”. Polkovnikot…..be{e najdobra na ovoj Festival) No, za publikata, koj e Hristo Boj~ev?

Balkanec vo pozitivna smisla!?

Prvo inèner, pa reìser, pisatel…

Go naglasuvate identitetot na Balkanot. Kakov identitet nosat teatrite?

Od kade doa|a inspiracijata?

razgovor so Hristo Boj~ev, dramski avtor, reìser

11


balkanot nosi svoj, duhoven identitet“Polkovnikot ptica”. Bugarite go stavaat vo svoj kontekst. No vojnata e dadelku, daleku vo tekstot. Taa se gleda samo preku edentelevizor. Jas pi{uvam za ~ove~kata egzistencija, voop{to, za ìvotot na ~ovekot. Daleku od politikata, od izborite,parlamentite…. Mislam deka e pogre{no koga vo moite tekstovi vnesuvaat politika. Taka se doìvuva{e i “Orkestar Titanik” {toja odigra MNT. Toa ne be{e vo korist na tekstot.

- Na amerikanskite univerziteti me opi{uvaat kako apsurdist. Kako naslednik na Beket, Jonesko. Ne znam zo{to e taka. Jas nese doìvuvam kako takov, tuku kako normalen ~ovek, dokolku se moè.

- Teatarot ne gi saka. Gi otfrla. Nekoga{ reìserite si poigruvaat so niv, pomalku se moderni za da predizvikaat vpe~atok, nonovite mediumi nema da go promenat teatarot. Tie moè da go opsluùvaat, da go napravat tehni~ki podobar, no ne i kvalitativen.Mediumite ne moè da go promenat.

- Ke si ostane kako takov. Opstojuval 2 000 godini, taka i }e bide. Osnovata na teatarot e tekstot, ottuka natamu moè da imaodreden pravec. I tolku. Operata, kinoto se oddeleni, teatarot ostanuva ve~en kako takov, vo osnova.

- Sega obrabotuvam zemja. Imam imot. Zima pi{uvam, v leto rabotam. Nemam napi{ano mnogu tekstovi, no se igrale vo blizu 50zemji vo svetot. Vo najseverniot teatar, na jug vo Ju`na Afrika, vo Avstralija, Nov Zeland, minatata prolet i na ostrovot Sahalin. I~est mi e poradi toa.

Toga{, se smetate li za avtor na pisholo{kata drama?

Kako dene{niot teatar se nosi so vlijanijata na novite medium ( internetot, televizijata…)

Kako vo dene{no vreme teatarot da ostane svoj?

Na {to rabotite sega?

razgovor so Hristo Boj~ev, dramski avtor, reìser

Gosti na Festivalot bea i starite dobri prijateli, teatarot "Bumerang" od Melburn,Avstralija: Direktorot Mi{eAvtarovski, Pretsedatelot na teatarot SlobodanAndonoski, MaraAndonovska, Dona Dimovska, Tom~e Kantaroski.

- Festivalot postojano ne kani da gostuvame i u~estvuvame, no ovoj pat planovite bea poinakvi pa ne stignavme dadojdime so pretstava. Planirame da napravime turneja so komedijata " - ama se stori" {to postigna golem uspeh vo

Avstralija. "Bumerang" postoi 21godina, se zanimavame amaterski, no vodu{ata ni e teatarot. Vo 1994 godinan a s t a p i v m e n a F e s t i v a l o t s opretstavata "Kengurite doa|aat". Niesme edinstveniot teatar vo dijasporata,objasnuva direktorot na teatarot"Bumernag" Mi{e Avtarovski, nekriej}i go zadovolstvoto deka se del odFestivalot. Pa makar i kako gosti

Sorry

12


o k olu Fe stivalot, teatarot . . .Elmer Sejfulai,

Sulejman Ru{iti,Va{eto mislewe za festivalot "Vojdan êrno-

drinski"?

- Na {to }e bide naso~en Sulejman Ru{iti natvore~ki plan vo periodot koj sleduva?

Zo{to dolgi godini go nosite tekstot vo sebe,duri da "sozree" i da dojde momentot da go postavite?

akter:Ova e tret pat kako sum na Festivalot: 2008, 2010 i

sega. Festivalot e ubav poradi toa {to gi sobira sitetetari vo Makedonija, ubavo e da se vidi "konku-rencijata", {to pravat drugite, kakvi tekstovi, kakvinovi tetarski oblici se stavaat na scena. Ova e ubavoiskustvo za da im "ukradeeme" ne{to od drugitepretstavi i da se soo~ime so drugite tetari kade sme nieso kvalitetot.

reìser

- Imav mo`nost prethodno da vidam nekoi odpretstavite. Mnogu dobar izbor, mnogu bogataprograma. Prilepskata publika, bez razlika najazi~nata bariera, ima po~it kon akterite na scena,imaat po~it kon teatarxiite, kon tie {to pravat teatarvo isklu~itelno te{ki uslovi, generalno. Potrebno epogolemo vnimanie kon teatarot kade lu|etopasionirano rabotat i na koi im trebaat podobriuslovi. Sekoga{ vo teatarot treba da se investira. Nesum subjetiven i sekoga{ e malku, a dokolku se investira

vo teatarot, toga{ toa mnogukratno se vra}a voop{tetsvoto. Teatarot educira, no ne samo pomladite,tuku i vozrasnite. So teatarot moè da se komunicira.Ve}e treba da razmisluvame za komunikacija. Ne samovnatre, vo na{ite krugovi, teatarite me|u sebe, tukutreba da komunicirame so regionot, so svetot preku edenedinstven jazik, a toa e jazikot na teatarot.

- Rabotam na podgotovka na pove}e ne{ta, sekakodeka }e ima i teatarski pretstavi. Razmisluvam za ednamonodrama od Erazmo Roterdamski - "Pofalba naludosta". Ve}e sum pri kraj so teatarskata adaptacijata.Potoa, eden star tekst koj go nosam so sebe ,, Dijalog vopekolot,, od Moris @uli pome|u Makijaveli iMonteskje, toa e edna duo drama, piesa koja so godinisakam da ja postavam. Pi{uvam i scenarija.

- Sekoj umetnik dlaboko vo sebe prviot pristap{to go ima mu e prva impresija za koja se pra{uva da li evistinskata. Kako reìser se pra{uva{ dali trebaprvata impresija da se postavuvi na scena i normalnoima dijalog so sebe, no pak se vra}ame i pak prvataimpresija se postavuva.

ok olu Fe stivalot, teatarot . . .

Reìserskite imiwa se dobra konkurencija

13


o k olu Fe stivalot, teatarot . . . o k olu Fe stivalot, teatarot . . .ZvezdanaAngelovska,

Na po{irokata javnost i ste poznata pred se kakoakter, a sega i reìser. Kade se nao|ate pove}e?

Postdiplomskite studii po reìja vo SanktPeterburg bea presudni za reìjata da go istisneakterstvoto? [to ottamu moè da se prakticira namakedonskata scena?

Se ~uvstvuvate li po malku superiorno so ogled natoa deka na MTFste zastapena so dve pretstavi?

Se ~uvstvuvaat li akterite poslobodni bidej}i i vieste akterka?

Na makedonskata javnost i ste poznata kako Ruà odfilmot Bal - kan - kan. Reìserski predizvik?

Se pove}e reìjata ja potpi{uvaat èni. Po~nuvaatli da go osvojuvaat tie teatarskiot prostor, posmelo,pohrabro so poinakvi pristapi ili koga }e se zemereìserskata palka nema podelba?

reìser

- Se zavisi kade se raboti, kade se okolnostite imo`nostite realni. Koga ima dobra mo`nost da seobezbedat dobri uslovi za edna pretstava, jas sum sekoga{sre}na. Kako reìser mnogu sum sre}na dokolkupostignuvam ne{to vo odnos na akterskata igra. Iako eisklu~itelno te{ka profesija, ne moàm da kaàm dekaili prekinuvam so akterstvoto, no tie se kompletnorazli~ni. Za izvesen period i mene li~no }e mi serazbistrat rabotite, iako moè da se kaè deka voposledno vreme nekako sum oddale~ena od akterstvoto.

- Pred se, izgradena sum kako akter vo Makedonija,imam zavr{eno izvonredna akterska {kola kaj odli~niotpedagog i profesor Vladimir Mil~in, gi znam kolegite.Taka i zaminav, inaku ne }e ni moèv da konkuriram naakademijata vo Rusija. Jas go napraviv toa po 35-tatagodina od ìvotot, imav i aktersko iskustvo i kariera.

- Ne moàm da kaàm deka superiorno se ~uvstvuvam.

Ovaa godina nema da imam nitu eden proekt za slednatagodina. Minata godina se slu~ija dve pretstavi, taka be{eplodna godinata. Ne moè da se slu~uvaat mnogu reìi, toasaka posvetenost, rabota. Milo mi e {to, ete taka, ima dvepretstavi, za mene e golema radost, a najgolema e da seigraat i da ja vidi publikata vo Prilep.

- Nekoga{ mislam deka sum bliska so akterite, anekoga{ deka postoi distanca, baram disciplina odakterite bez razlika kako toa go manifestiram.

- Moèbi bi bilo klasika. Sakam da rabotam somakedonskite teatri i se nadevam deka eden den i vo svojatamati~na ku}a }e mi dozvolat da napravam pretstava bidej}ivo MNT osven "Srebrena svadba" koja e monodrama, nemamnapraveno pretstava.

- Bez razlika i ma{ki i ènski, ima serioznakonkurencija kako reìserski imiwa. Toa e dobro, bezrazlika deka nekoi se od nezavisnata scena kakoalternativna. Toa e rezultat na reìserskata {kola odklasite na FDU koja gerenacija na reìseri ja ima voizobislstvo i maì i èni. Ne e kako porano.

Reìserskite imiwa se dobra konkurencija

14


} e g l e d a m e . . .a t m o s f e r a . . .

15

Petok, 8 juni

20.00 ~. - CK ,,Marko Cepenkov,,

Sve~eno zatvorawe na Festivalot

Dragan Dautovski i bend


} e g l e d a m e . . .} e g l e d a m e . . .

Umetni~kiot direktor na Festivalot Petar Temelkovski soop{ti deka ima promeni za

ve~era{nata programa pri zatvoraweto na Festivalot. Imeno, vo ~est na nagradenite koi ve~er na

scenata od domot na kulturata “Marko Cepenkov” }e gi primat nagradite, nema da se odigra

najavenata pretstava “Ah, qubov moja” na teatar “Komedija” od Skopje. Kako {to re~eTemelkovski,

eden od glavnite akteri vo pretstavata e zadràn vo edna sosedna dràva, najverojatno vo Grcija, i ne

se znae koga }e se vrati.

Namesto pretstavata, vo ~est na nagradenite koncert }e odrì Dragan Dautovski so svojot bend

so {to i }e bide spu{tena zavesata na 47 Makedonski teatarski festival “Vojdan êrnodrinski {to

se odrùva{e od 1 do 8 juni.

a t m o s f e r a . . .

16

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan ^ernodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan ^ernodrinski" - Prilep

Documents

Bilten Broj 4 - mtf.com.mk · Imaa pri~ina, zaedno da se vo krugot od teatarskata magija. Seodigraapretstavi,prekukoidobivmemo`nostdaseobrazuvame,informirame. Ne inspiriraa, ne zabavuvaa,