Biografija Zahe Hadid

Биографија Захе Хадид Стевић Ирена

У в о д

Ново доба доноси нам разна изненађења и достигнућа. Наука, технологија, уметност, све иде у правцу новог откривања човека, његових могућности и проширивању видика и знања. Ипак, чини нам се да дизајн и архитектура предњаче у свом развоју, у употреби нових облика, материјала, боја и величина. Архитектура је опипљива, видљива и заводљива. И не можемо а да је не приметимо.

Када је приметимо, углавном останемо без речи и без даха. Да ли је могуће да је то направила људска рука? До скоро смо такве концепте виђали само у футуристичким филмовима, па и то се чинило прилично наивним. Данас је архитектура пре свега уметничка дисциплина, која пресликава природу на челик, стакло, метал и многе нове материјале, па тек онда инжењерска, техничка дисциплина. Архитектура је постала неодољива и апсолутно фасцинантна. Као што је ренесанса имала своје сјајне сликаре и вајаре, XXI век добио је, већ на самом почетку, своје врхунске уметнике архитекте, који се храбро упуштају у нешто потпуно ново, запањујуће и нестварно.

Овакав архитекта је и прослављена Заха Хадид, добитница престижне Прицкерове награде, такозваног Нобела у архитектури. Можда и због тога што је одрасла у Багдаду, Заха Хадид је научила како да се избори за своје идеје и остане бескомпромисна у ономе што жели да постигне у урбаним пејзажима које ствара. Њени пројекти су сведочанства великог талента али и правац који успоставља архитектура новог доба.


1. Биографија Захе Хадид

„Архитектура захтева стопроцентну посвећеност. Ако те не убије, онда ниси добар."

(1950.-...)

Заха Хадид рођена је у Багдаду и одрасла је у интелектуалној породици. Једна посета археолошким остацима сумерске културе на југу Ирака, петнаестогодишњу Заху заувек је заинтересовала за архитектуру. Дипломирала је математику на Америчком универзитету у Бејруту у Либану, а онда се преселила у Лондон на студије архитектуре. До 1977. године је дипломирала и почела да ради у архитектонском студију једног од својих професора Рема Колхаса. Свој студио је отворила 1980. године, али почетак је био тежак. Њене идеје о новој употреби облика и простора остајале су записиване у њеним бележницама, понекад објављиване и у часописима. Заха Хадид је у то време предавала на Arhitecural Association (АА) у Лондону када је почела да учествује у архитектонским пројектима. Њен пројекат за


“Top Peak”, у Хонг Конгу освојио је прву награду али никада није изведен. Први пројекат Захе Хадид – “Витра”, ватрогасна станица у Немачкој, изведена је тек десет година после настанка. И други пројекти тешко су се пробијали до награда или остварења. Неки су накнадно одбијани, са објашњењем да нису јасни, али је Заха Хадид настављала даље са истраживањем могућности архитектуре. Мало по мало, настајали су незаборавни пројекти који су, упркос критикама да су тешко изводљиви и немогући, сигурним корацима, Заху Хадид устоличили као краљицу архитектуре 21. века и дигиталне ере. Последњих десетак година, Заха Хадид предаје архитектуру на престижним универзитетима као што су Харвард, Охајо, Илиноис, Беч. Данас студио “Заха Хадид архитекте” броји око 350 запослених, раде на многим странама света, Заха Хадид је освојила многе престижне архитектонске награде, 2004. године постала је и прва жена носилац Прицкерове награде, а 2011. и чувене РИБА награде.1

Ова жена, која је 2008. заузела 69. место на Форбсовој листи “100 најмоћнијих жена на свету”, прва је жена и прва особа муслиманске вероисповести која је освојила Притзкер награду која за архитекте представља исто што и Нобел у другим областима. 2010. британски магазин “New Statesman” прогласио ју је за 42. од укупно 50 “Најутицајнијих личности савременог доба”. Такође, магазине “Time” ју је за свој стоти број прогласио за најутицајнијег мислиоца на свету. Ниједна од тих награда није дошла тек тако. Она је својим радом одавно објаснила свету колико може да створи и колико може да запањи створеним.2

1 http://www.avantartmagazin.com/zaha-hadid/2 http://wannabemagazine.com/zaha-hadid-zena-sa-carobnim-stapicem/


2. Допринос Захе Хадид архитектури

У време када је у архитектури модернизам слабио, под снажним утицајима историјског пост-модернизма и конзервативизма, теоретичари с АА заступали су потпуно супротне идеје. Одбацујући утопијске пројекте такозваног „првог“ модернизма, окрећу се тражењу новог модернизма, заснованог на идејама о историјском и цивилизацијском идентитету. У овој фази, образовање Захе Хадид било је под снажним утицајем Рем Колхаса, који ју је описивао као „планету у својој сопственој орбити“. Већ својим првим радовима она је показала жељу да развија сопствене идеје неомодернистичке архитектуре, у оквиру којих се враћала коренима модернизма у конструктивизму и супрематизму. То потврђује и назив њеног дипломског рада „Malhevic’s Tectonik“, који представља омаж Казимиру Маљевичу, једном од најзначајнијих руских уметника XX века и оснивачу супрематизма (авангардни уметнички покрет усредсређен на основне геометријске форме – првенствено на круг и квадрат – настао у Русији 1915. године). Већ овим пројектом Хадидова наговештава да њен рад неће остати искључиво у области архитектуре и градитељства. Задирање у област уметности, моде, науке и технологије суштински ће обележити њено целокупно стваралаштво наредне три деценије.

Многи теоретичари њен рад карактеришу као барокни модернизам. Као што су барокни архитекти, попут Бороминија, заменили ренесансни концепт перспективне архитектуре идејом о узвишеном покренутом простору, тако Заха Хадид својим пројектима разбија формализам модернизма и проналази начин да се одвоји од доминирајуће пост-Баухаус естетике. Рушењем основних постулата архитектуре – зидова, таваница, задње и предње фасаде, правог угла – она долази до архитектонског минимума, из којег, поновним окупљањем свих елемената ствара „нови флуидни начин просторности“. Простор с многоструким перспективним тачкама и фрагментарном геомеријом, као основним средствима његовог обликовања, представља архитектонски израз динамичности савременог начина живота.

Стварањем форми које континуирано мењају свој облик, Хадидова нас уводи у један нови свет просторности, ослобођен симболичког оптерећења. Она нема потребу да образлаже своје форме уводећи их у познати свет опипљивих појмова. Уместо тога, својим просторима допушта да говоре сами за себе. Њена опсесија сенкама и двозначношћу има снажно утемељење у исламској архтектонској традицији, док флуидност и отворени карактер форми представљају одговор на савремене потребе живљења. Управо та веза с другим дисциплинама и свакодневним животом разлог су што је Заха била позвана да учествује на бројним изложбама савременог


дизајна, као и да сарађује с водећим ауторима у области моде и уметности. Њен рад на изложби „Deconstructivist Arhitecture “, представљен импресионистичким, апстрактним цртежом, показује тежњу да сликама пренесе „осећајност радикалних флуидних простора која не може да се дочара класичним архитектонским цртежом“.3

Заха Хадид, прва жена-добитник Прицкерове награде за архитектуру, припада групи оних аутора који својим радом доследно померају границе архитектуре и урбаног дизајна. Њени пројекти експериментишу с потпуно новим просторним концептима у тежњи за проналажењем нових формула архитектуре и дизајна.

Каријера Захе Хадид није имала стандардни пут којим већина њених колега архитеката углавном прође. Непристајање на компромис, присутно у свим њеним радовима од почетка каријере до данас, одраз је јединственог уметничког темперамента, неопходног за реализовање јасне, визионарске и снажне идеје стваралаштва. Међутим, управо је та особина разлог због којег је значајан број њених радова, нарочито током раног периода, остао на нивоу цртежа...

Иако професија архитекте подразумева сталну борбу за доказивање и уверавање јановности у вредности иновативних идеја и решења, Заха Хадид је морала кроз ту борбу да прође чешће и интензивније од својих колега.

Краљица Елизабета II именовала је водећу јунакињу архитектуре као Даму команданта Реда британске империје (Dame Commander of the Order of the British Empire) за своја достигнућа у архитектури. Женска верзија витеза – Дама Заха сада се налази на почасној листи гостију прославе Краљичиног рођендана ове године.

3 http://www.b92.net/zivot/art_i_dizajn.php?nav_id=356568


3. Дела Захе Хадид

1994. - Зграда ватрогасне постаје дизајнерске компаније Витра, Veil am Rhein , Немачка

1998. - Росентхалов центар савремене уметности, Синсинати, Охајо, САД


2001. - Станица Hoeneim-North с паркингом, Стразбур, Француска

2002. - Ски скакаоница Бергисел, Инсбрук, Аустрија

2005. - Ново крило музеја уметности Ordrupgaard, Копенхаген, Данска


2005. - Истраживачки центар Phaen, Волфсбург, Немачка

2006. - Хотел Puerta America, Мадрид, Шпанија


2010. - Национални музеј савремене уметности MAKSKSI , Рим, Италија

2010. - Опера у Гуангџоу, Кина


2011. – Riverside Museum, Глазгов, УК

2011. - Торањ CMA, Марсељ, Француска



З а к љ у ч а к

Прича о великим дизајнерима ентеријера и архитектама, људима без којих домови из снова не би постојали, без једног великог женског имена- Заха Хадид (Dame Zaha Mohammad Hadid), иранско-британског порекла, дизајнер је чији су радови једни од најцењенијих у свету. Она је својим радом одавно објаснила свету колико може да створи и колико може да запањи створеним.

Заха Хадид је архитекта способан да обликује читаве урбане пејзаже, просторе и места, не само појединачне објекте, са јаком еколошком свешћу. Њени скорашњи пројекти су импресивни сведоци величине једног од највећих архитектонских талената нашег доба. Неки од принципа „зелене архитектуре" тима Захе Хадид су максимална искоришћеност сунчеве енергије, скупљање и коришћење кишнице, економична вентилација и коришћење еколошких материјала.


Л и т е р а т у р а:

[1.] http://www.avantartmagazin.com/zaha-hadid/

[2.] http://wannabemagazine.com/zaha-hadid-zena-sa-carobnim-stapicem/

[3.] http://www.b92.net/zivot/art_i_dizajn.php?nav_id=356568

Documents

Biografija Zahe Hadid