Vreme i mesto Boetijevog rodjenja i ivota

Medju najznaajnije pobornike tradicionalnog odgoja i obrazovanja, knjievne i posebno filozofske misli nesumnjivo ide Anicije Manlije Severin Boetije, potomak uvene porodice Anicije, iji je otac bio konzul u 487 godini. Boetije je rodjen u Rimu oko 480 godine. Nakon oeve smrti odvode ga na odgajanje u kuu oevog prijatelja, Kvinta Aurelija Memija Simaha, velikog pobornika paganske kulture i obrazovanja. Zavrivi najbolje kole u Rimu i u Atini, dobija najbolje mogue klasino obrazovanje. Kao vrlo mlad pokazivao je interes skoro za sve tada poznate naune discipline, posebno za aritmetiku, geometriju, astronomiju i muziku, discipline kod njega obeleene kao quadrivium. Navedene discipline posluie Boetiju kao svojevrsna priprema za studije filosofije kojoj je uglavnom i posvetio svoj kratki, i umnim stvaralatvom ispunjen ivot. Teoderih, vladar Ostrogota, naslednik Odoakarov na prestolu u Raveni, nastojei da svoje neobrazovane i sirove Gote izmiri sa uglednim Rimljanima i tako svoj poloaj uvrsti kulturom, a ne samo maem, oko sebe je okupio veliki broj uglednih i obrazovanih knjievnih stvaralaca. Tako i obrazovani Boetije biva vrlo rano zapaen od ovog germanskog vladara sklonog rimskoj kulturi i knjievnoj batini, koji ga sa nepunih dvadeset godina uvruje medju patricije. To mu poasno zvanje omoguuje slobodno vreme koje vrlo dobro koristi za pisanje dela iz oblasti nauke i filozofije, te prevodjenje i komentarisanje brojnih dela iz helenske filozofije, u prvom redu Aristotela, Platona, Porfirija..Osim naunog, filozofskog i prevodilakog rada Boetije se na Teoderihovom dvoru bavio i politikom zauzimajui znaajne poloaje. Izmedju ostalog bio je senator, kvestor, konsul i magister officiorum, predsednik vlade. Kao krajnje plemenit ovek, u ijoj se linosti ovaplotilo Platonovo i Aristotelovo uenje da je istinsko znanje jednako istinskom moralu, vrei gornje dunosti, na dvoru se, kao to i sam kae u prvoj knjzi Utehe filosofije, esto sukobljavao sa uticajnim linostima koje je spreavao u vrenju kriminalnih radnji. Tako je potenju i zakonu odani Boetije stekao veliki broj neprijatelja koji su ga, jer ih je svojski ometao u vrenju neasnih poslova, lano optuili da je uestvovao u zaveri koju su navodno rimski tradicionalisti, u dosluhu sa Justinom, carem Istonog rimskog carstva, kovali protiv Teoderiha.estitog i nadasve uenog Boetija nauna i filozofska dela nisu spasila smtrne kazne na koju je, bez sudjenja, bio osudjen i potom poslat u tamnicu u dananju Padovu. Tu je Boetije, ekajui izvrenje smrtne kazne, sastavio svoje najuvenije filozofsko delo, slavnu Utehu filozofije, i bio surovo pogubljen 524/5 godine.

Boetijeva dela: podela, sastav i sadraj

Kad se ima pred oima Boetijev stvaralaki opus, oigledno je da on, s obzirom na mnogostrukost i znaaj koji su imala njegova dela u narednih hiljadu i vie godina, spada medju najznaajnije predstavnike ljudskoga genija. Njegova se dela u pogledu sadraja mogu podeliti na nauna, teoloka i logika.Medju nauna dela u prvom redu ide "Naela aritmetikog obrazovanja", kao i "Naela muzikog obrazovanja". Stari izvori kau da je Boetije sastavio i prirunike iz geometrije i astronomije koji se nisu ouvali. Medju teoloke traktate, koji se Boetiju dosta neargumentovano pripisuju, spadaju: 1. "O trojstvu" u kojem se raspravlja o formi, sutini kao naelu ivota korelativnom materiji. Sam bog, odnosno boanska supstancija jeste forma bez materije, jer je, kao ista Forma, ravan Jednom. Bog nije supstancija u smislu stvorene stvari, nego je nadsupstancijalna supstancija. 2. O Hristovoj naravi i linosti, protiv Eutihija - u kojem se govori o materiji kao zajednikoj podlozi tela koja omogucuje supstancijalne promene u telima ili telesnim supstancijama 3. Kratak prikaz hrianske vere 4.Da li se Ocu, Sinu i Duhu Svetome moe supstancijalno pripisati boansko- u kojem Boetije raspravlja o jedinstvenoj supstanciji Boga Oca, Boga Sina i Duha Svetoga i, dosledno tome, o jedinstvenoj bojoj naravi sve Trojice. Ono sto je medjutim Boetiju omogucilo trajnu slavu, kao poslednjem predstavniku antike kulture i filozofu, svakako su radovi iz filozofije i logike, u prvom redu prevodi i komentari Aristotelovih logikih spisa iz Organona, Porfirijevog Uvoda, potom vlastite rasprave iz oblasti silogizma i posebno Uteha filozofije. Medju najznaajnija dela svakako idu "Komentari Porfirijevog Uvoda u Aristotelove Kategorije" u kojem Boetije, u vidu dijaloga, u dve knjige komentarie Porfirijev Uvod, to e biti polazna taka za srednjovekovnu raspravu o univerzalijama, nominalizmu i realizmu, kao to su i njegovi radovi iz filozofije bili posrednici izmedju antike i srednjeg veka koji je za Aristotela i Platona pet-est stolea znao jedino preko Boetijevih filozofskih spisa.

Uteha filozofije- sastav i sadraj

Delo koje je prerano preminulom Boetiju donelo neprolaznu slavu nesumnjivo je Uteha filozofije. Navedeno delo, utemeljeno na platonizmu, stoicizmu i neoplatonizmu, sastoji se iz 5 knjiga. Napisano je u prosimetru, u prozi i stihu; prozu sainjavaju dijalozi, dok svaka od 38 pesama ini prelaz od jednog poglavlja drugome. U prvoj knjzi Boetije govori kako mu se, dok je u tamnici o kojeemu razmiljao, pojavila personifikovana Filosofija, neobinog stasa i izgleda. Na njegovo pitanje zato mu je dola u tamnicu, odgovara da svoje sledbenike nije nikad ostavila na cedilu, tim radije sto je Filosofija, to jest Mudrost odvajkada bila izloena opasnostima od strane izopaenih drutvenih obiaja, a da su njeni potovaoci, kao to su Sokrat i mngi drugi doiveli propast zato to su bili odgojeni prema njenim moralnim naelima i kao takvi svojim postupcima daleko nadmaivali zle ljude. Boetije odgovara da je i sam rtva filosofije jer je u stopu sledio nju koja mu je karakter i ivotni put po uzoru na nebeski svod uobliila. On sam se prihvatio dravnih poslova, odnosno slubi i poloaja upravo zato to je Filosofija proklamovala naelo da se mudri moraju prihvatiti dravnih poslova kako upravljenje dravom ne bi bilo prepusteno bezonim i opakim, koji se, budui bez morala, uglavnom domognu vlasti. Nevaljalci na dravnim poloajima doli su mu glave: biva optuen za izdaju i osudjen na smrt zbog asnog vrenja dravne slube. Filosofija mu odgovara da na ovome svetu nije niko i nita, pa ni on, preputeno pukom sluaju. odnosno usudu, vec da nepromenljivim prirodnim tokom dogadjanja upravlja boji razum, odnosno sam Bog. Iz ovoga proizlazi da sve postojee ima cilj i svrhu, to jest istinsku sreu, to on ne razume. Ako je ve tako, onda nema razloga da se toliko tui na zlu Sudbinu, kojoj se, kao slepom i prevrtljivom boanstvu, tvorcu lane sree, ne moe pokloniti vera. Time smo zali u drugu knjigu u kojoj Boetije govori o prevrtljivosti i nepostojanosti Fortune, Usuda, Sudbine, odnosno Sree i pokoravanju istoj, to su ispovedali rimski stoiari. Posle toga Filosofija Boetiju skree panju da je i on uivao u ovozemaljskim dobrima, odnosno u srei, podsecajui ga na porodinu sreu i dravne slube, pod uslovom da "ovozemaljska dobra imaju ikakav znaaj u pogledu istinske sree", jer su spoljanja dobra prolazna, nepostojana, i kao takva ne zasluuju da za njima toliko udimo i da usudu veru poklonimo. Ako je, medjutim, sve spoljanje nestalno, onda sreu ne treba temeljiti na onome to je prolazno, na prolaznim dobrima koja nisu u naoj moi. Zato Boetije, u skladu sa stoikom etikom, preporuuje da ljudi istinsku sreu, jednaku apsolutnom dobru, trae u sebi i ive sa vlastitom prirodom, jer je priroda s malim zadovoljna, zbog ega je merilo vrline. Reeno e postii ako upoznaju sami sebe. Boetije potom govori o ispraznosti ljudske slave i korisnosti zle sudbine koja nas vraa istinskim dobrima, dok na samom kraju druge knjige govori o kosmikoj ljubavi koja odrava sve stvoreno. Na samom poetku tree knjige kae da e razmatrati pitanje istinske sree: u emu se sastoji i kako je postii. Dosledno tome, Boetije u nastavku razmatra razna preimustva, kao to su bogatstvo i mo, ast i slava; vlast i poloaji te telesni uici, to ljudi smatraju istinskom sreom, mada su to aspekti lane sree, odnosno prividna dobra koja ne vode istinskoj srei, odnosno istinskom i savrenom dobru. Da bi, na primer, mo i uvenost, potovanje i ugodnost mogli biti delovi istinske sree, odnosno svaka od tih odlika istinsko dobro, nuno je da po svojoj sutini budu istovetne, da budu jedna stvar, da budu Jedno. To Jedno jeste ono dobro nakon ega se nema ta drugo eleti, to e rei da je ono najvee dobro koje u sebi sadri sva dobra. Kako se sva dobra nalaze sjedinjena u bogu, koji je, kao vrhovno Dobro, ravan Jednome, proizlazi da je istinska srea, kao savreno stanje, ravna apsolutnom boanstvu. to se tie pojedinanih dobara,odnosno onoga to je dobro, to je dobro ucestvovanjem u vrhovnom Dobru, ime se Boetije vraa na platonizam.Ako je pak apsolutna, istinska srea ravna Bogu, to, zakljuuje Boetije, ovek postignuem sree postaje Bog, u emu sledi neoplatonizam, odnosno Plotinovo nauavanje. Sama priroda svakom biu daje ono to mu za opstojanost najvie odgovara utiskujui mu nagon za opstojnocu time i za objedinjenou njegovih delova, za jedinstvom, za Jednim koje je ravno krajnjem dobru koje svi ele i kao takvo je krajnji cilj svega postojeeg. Bog, kao apsolutno dobro, kao Jedno kojem sve tei, ujedno je i tvorac svetskog poretka, njegovih nepromenljivih zakona po kojima se sve skladno eonima odvija. Boetije u nastavku tvrdi da sama vasiona, odnosno "ovaj svet, sazdan od tako razliitih i medjusobno suprotstavljenih delova, ne bi nikada mogao sainjavati jedinstveno telo da nije bilo jednoga koje e povezati tako suprotstavljene elemente... koji je, sam budui nepokretan, podesio to raznovrsno delovanje... ijom voljom stvoreni svet opstoji i deluje, ja ga uobiajenim imenom nazivam Bog". Dodajmo usput da je Boetije u gornjem pasusu, kroz skicu prirodne teologije kao "najznaajnijeg dela filosofije: dao racionalni dokaz za postojanje boga kao nepokretnog pokretaa.Budui da je Bog dobro po sebi, dobrom ispunjavajui od njega stvoreni svet kojim upravlja dobrotom kao sa nekim kormilom, Boetije zakljuuje da zlo ne moe postojati pored dobra niti zli pored dobrih, o emu opirno raspravlja u etvrtoj knjzi.Temeljni razlog zato zlo ne moe biti posebno naelo, odnosno zli nad dobrima trijumfovati i time postii svoj cilj, ime se Boetije vraa na platonizam, jeste to to "Apsolutnom dobru, koje je kao cilj podjednako postavljeno pred dobre i zle, dobri tee vrlinom", dok ga se zli nastoje dokopati onim to tom dobru nije primereno, to jest poudom i porivom. Postupajui tako zli deluju protiv svoje prirode, odnosno odbacuju vlastitu prirodu, odnosno postojanje, u ime ega se moe rei i da ne postoje. Ukratko reeno, budui da ih je nevaljalstvo liilo ljudske naravi i time spustilo ispod ljudskog dostojanstva, to ih ne moemo smatrati ljudima. Nasuprot njima, dobri ljudi, samim tim to vrlinom kao dobrom po sebi tee Apsolutnom dobru kao istinskoj srei, istinski su sreni, time i veno bivstvujui bogovi, ime se Boetije vraa na stoicizam, odnosno na Plotinovo nauavanje.Kako se, medjutim, vrline mogu nauiti, oigledno je da uen, mudar ovek, koji razlikuje zlo od dobra, moe biti istinski srean, odnosno da ne ostaje bez nagrade ukoliko ivi u skladu sa vrlinom. Time se Boetije vraa na Sokratovo i Platonovo nauavanje po kojem su vrline ravne znanju, to jest mogu se nauiti. U nastavku Boetije raspravlja o tome kako zli pravei zlo ne vode rauna o optim zakonima prirode, o venom zakonu moralnog delovanja po kojem je najvea nagrada iveti u skladu sa moralnim naelima, a najvea kazna kriti ih. Nae nerazumevanje to zli bivaju nagradjeni, a dobri kanjeni proizlazi iz nepoznavanja sila koje vladaju svetskim poretkom. Taj poredak, o kojem govori Boetije, zasniva se na venim zakonima prirode po kojima se sve odvija po ustaljenom redosledu te se ne moe menjati. Izvor nepromenljivih zakona svetskog poretka nalazi se u nepokretnom i nepromenljivom Providjenju ravnom bojem razumu. Ono kao jedinstvena forma dogadjanja stavlja sve u skladan poredak da bi to isto Usud stavio u vremenski sled dogadjanja u emu se Boetije oslanja na stoiko nauavanje o Providjenju i Usudu.Boje providjenje, odnosno Promisao je ta koja odredjuje ljudsku sudbinu; kako je svaka vrsta sudbine data sa ciljem da nagradi ili iskua dobre, kazni ili popravi zle, to je svaka vrsta dobra. Iz toga proizlazi da u oblasti Providjenja nita nije preputeno slepom sluaju jer Bog, kao tvorac svega postojeeg sve uredjuje i vodi ka dobru.to se tie oveka pojedinca, kad ve stvari stoje tako, najbolje je da se u pogledu sree drzi zlatne sredine, tim pre to od njega zavisi vlastita sudbina. Na poetku pete knjige Boetije, imajui u vidu boje providjenje, nastoji dokazati da u prirodi, gde Bog sve stvari dri u poretku i gde se sve odvija po uzronom sledu dogadjanja, nema mesta slepom sluaju. Ako se, medjutim, sve odvija po uzronom, od usuda projektovanom sledu dogadjanja, odnosno ako Bog sve unapred zna, kako se onda s tim moe usaglasiti slobodna ljudska volja?Gornji etiki problem, o kojem se raspravlja u itavoj petoj knjizi, Boetije reava na sledei nain: istinsko znanje nema u sebi nieg lanog, pa ono to je obuhvaeno tim znanjem mora biti onakvo kako je njime obuhvaeno. Ako, k tome, poznavanje sadanjih prilika ne ini nunim dogadjaje koji se upravo odvijaju, budui da je Bog vean, to je boje istinsko znanje upravo znanje o onome to mu se veno pokazuje u neprolaznoj sadanjosti i, prema tome, ne predstavlja predvidjanje stvari koje bi za Boga bile budunost. Iz toga proizlazi da boje znanje, odnosno poznavanje ljudskih slobodnih postupaka, radnji, koje su sa naeg stanovita budue, a bogu veno prisutne u njegovoj neprolaznoj sadanjosti, te iste radnje ne ine determinisanim i obaveznim.