BEOGRADSKI SVEMIR nnn

Slobodan Gi{a Bogunovi}

BEOGRAD OD UTOPIJSKOGTRAGA DO DISTOPIJE

Kada je po~etkom dvadesetih godina pro{log veka arhi-tekt Jan Dubovi, slu`benik beogradske filijale pra{kog pred-uze}a Matija Bleh, stigao u srpsku prestonicu, ona mu nije ot-pozdravila velikovaro{kim i u~tivim naklonom. Dekorativneskulpture, kojima je nalazio mesto na pro~eqima beogradskihpalata, pa i wegovi projekti belih kubisti~kih vila, nisu mo-gli sakriti uboge prizore razlokanih i pra{wavih ulica, vla-`nih stanova i ku}a bez toaleta. No Dubovi je sa sobom doneoutopijski vedru viziju budu}nosti a sebi postavio previsok, va-zda nedohvatan ciq, da neimarskim poslanstvom zadovoqi kakoradenika, tako i ~inovnika i kapitalistu. Wegov odgovor nasvu ru`no}u i nesre|enost Beograda bio je zanos vrtarskim gra-dom u ~ijem je kru`nom ocrtu, sraslosti sa prirodom, nebom ivodama, prepoznavao drevni oblik slovenskih sela.

Svoj san o velikom i ure|enom Beogradu, toj ju`noj metro-poli svekolikog slovenstva, kako je pisao, uspeo je da ostvaritek neznatnim upisom u stvarni prostor. Trag nadahnutog nasto-jawa, oko kojeg su bili okupqeni i arhitekti \or|e Kovaqev-ski, Mihailo Radovanovi}, Valerije Sta{evski, Viqem Baum-garten i drugi, samo je u izvesnoj meri otisnut u re{ewu op{tin-skog naseqa ^inovni~ka kolonija na Vo`dovcu. Stanovati nezna~i nu`no i udomiti se, znao je Dubovi, te je volumene svojihvila u malenim vrtovima odmeravao prema potrebi za mirom,suncem i zelenilom, a uravnote`enost i intimnost naseqa na-

Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010. 139

{ao u jednostavnosti matrice ulica i parcela, granici brojastanovnika i udobnoj udaqenosti izme|u suseda.

Ali trag je, kako tvrdi Derida, prazna simulacija prisu-stva, ne{to {to nema svoga pravog mesta, trag je uvek i ve} iz-brisano i odsutno prisustvo. Upravo ono {to je, zapravo, vrtar-ski grad za dana{wu ^inovni~ku koloniju. Kakva je danas, prei-na~ena betonom, nasilnim interpolacijama i nadgradwama, onaje, na svu `alost, doista izbrisani i odsutni deli} utopije vr-tarskog grada jedan dekomponovani, ne{ti}eni i neuspeli ur-banisti~ki brikola`. Uostalom, kao i sam veliki Beograd, is-pisan tragovima ne samo ovog, ve} i brojnih urbo-arhitekton-skih, utopijskih poku{aja.

Novi nasuprot starom Beogradu

Kada je, posle Drugog svetskog rata, Dubovi zauvek napu-{tao Srbiju, Beograd ga je zaboravio i kao tvorca sjajne Astro-nomske opservatorije na Zvezdari i naklon je opet izostao. Uto vreme jedna druga ideja je ve} sna`no uznosila duhove. Utopij-ski far se pomerio od me|uratnih kolonija i kote`a starog gra-da i ostavio ih u senci krajwe ravnodu{nosti. Mogu}nost obli-kovawa ozarenog grada na ~istinama nekada{wih {evara Be-`anije sabirala je mnoga uzbu|ewa i bila izraz politi~kog i so-cijalnog programa. Po usvojenom teorijskom modelu, spremnom ina krajwa upro{}avawa, istorijski grad poput starog Beogradaneumitno izumire jer ne mo`e po{tovati principe geometrije.Nasumi~nost wegove urbane strukture zato vaqa zameniti indu-strijalizovanom gradwom koja se oslawa na geometriju i zasnivana kreativnoj umetnosti. Ubrzo, slobodna prostranstva doju~e-ra{wih mo~vara, {uma i `itnica bivaju ispuwena kreativno-{}u koju je jo{ 1925. poletno i naivno prizivao Qubomir Mi-

140 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010.

Tipske ku}e

ci}. Izrastaju ~itavi blokovi kolektivnih gra|evina ~istogapoqa i betonskog karaktera ogoqeni, funkcionalni i jasni,ba{ kako je pesnik hteo, poput zenitisti~kih strofa i vojni~-kih kasarni... Optimizam dru{tvenog napretka u industrijali-zaciji zemqe ispraznio je i opusteo selo, a solidarnost stambe-ne izgradwe uselila u stanove novu, radni~ku klasu.

Pred podvi`ni~kim izazovom stvarawa Novog Beograda,i nasuprot wemu, gasnuo je Stari Beograd. Zarobqen u staroj ma-trici, sve vi{e je ocrtavan prete}im naznakama nevesele bu-du}nosti. Uprkos brojnim urbanisti~kim planovima, zaobila-zile su ga velike ideje i velike vizije, otuda i dela, prepu{taju-}i ga neobuzdanom unutra{wem bujawu, sitnom interesu i naj-prostijoj grabe`i. U decenijama koje slede do`ive}e nasilneudare bespravne gradwe, dogradwe i nadgradwe, ispuwavawe inajmawih praznina svoga tkiva, otimawe javnih u korist pri-vatnih prostora, migracije i promenu strukture stanovni{tva,eksploziju motorizacije, veliko zaga|ewe vazduha i reka, opa-sno urastawe industrijskih postrojewa i vojnih gra|evina u je-zgro grada, {irewe deponija i slamova, beskrajno usitwavaweparcela, zaplitawe vlasni~kih odnosa do ta~ke obustavqawa~ak i najosnovnije higijene, a kamoli modernizacije i humanogobnavqawa gradskih prostora, neshvatqivo uni{tavawe grad-ske flore i ~itavih stoletnih drvoreda... A niz ovim izdalekanije zatvoren.

Nemo}an da emulira i u sebe primi nasilnu brojnost nega-tivnih procesa, stari Beograd je postajao nalik kakvom ne`eqe-nom proizvodu takvih pojava, koji nastane kada se u vremenu po-stoji bez jasnog vo|stva i ciqa. Ostavqen od utopijske i delo-tvorne prakti~ne misli, odvojen od reka, haoti~an u svojoj ~e-`wi za vazduhom i poqima otvorenog neba, odgu{enim saobra-}ajnicama, istinskim trgovima i bulevarima, mostovima, pod-

Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010. 141

^inovni~ka kolonija

zemnom `eleznicom, parkovima i zelenilom, sve neuspe{nije jeskrivao pretwu da postaje grad pervertirane, obrnute utopije.

Beograd spasava Srbiju?

Da kojim slu~ajem postoji kakav otpusni, za{titni ven-til Beograda, takav bi ve} odavno pi{tao od stra{nog unutra-{weg pritiska. Za distopijsku pretwu koja se nadvija nad gra-dom mo`da bi onda ~uli oni koji je podsti~u da postane real-nost: ideatori i inicijatori gradwe na desetine i stotine hi-qada novih kvadrata u Beogradu. Masovna industrija tobo`ejevtinih stanova na mestu najve}e isplativosti, koja zdru`uje ipokre}e zamrle privredne grane, danas je odgovor dr`ave naukupnu ekonomsku krizu. Sasvim ispravno, ali samo kada bi ta-kva industrija mogla stvoriti i odr`ati grad, umesto da grad, sasvojim dragocenim zemqi{tem, ve} krajwe iscrpqenom infra-strukturom, a posredno i svojim istorijskim nasle|em i kultur-nim diverzitetom, bude sredstvo odr`awa industrije i wena pa-la ` rtva. U Srbiji praznih seoskih ku}a i bele kuge kratkovidoi nezasito investirawe u prestonicu, stoga i podsticawe wenogdaqeg naseqavawa mahom neurbanim, nezaposlenim i neproduk-tivnim stanovni{tvom, ima sve osobine bezumnog distopijskogprojekta.

Namesto zastra{uju}e slike prenaseqenog i toksi~noggrada senki, smoga, siroma{tva i nasiqa, neophodno je hitno po-nuditi novu utopiju. A woj se ve} unapred mo`e odrediti pravaci dati ime.

Recimo, Srbija spasava Beograd.

142 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010.